UVOD U MAKROEKONOMSKU TEORIJU

Predmet makroekonomijeMakroekonomja se bavi izuavanjem ponaanja privrede kao celine. Njena preokupacija je istraivanje naina delovanja ljudskog ponaanja na ishode funkcionisanja visoko agregiranih trita kao to su trite rada, trite kapitala ili trite potronih dobara.

Predmet makroekonomijeMakroekonomija izuava visoko agregirane kategorije kao to su bruto domai proizvod, neto domai proizvod, inflacija, zaposlenost, novana masa, platni bilans, agregatna ponuda, agregatna tranja itd.

Predmet makroekonomijeNa dugi rok makroekonomija se bavi tendencijama u kretanju osnovnih makroekonomskih veliina (uveanjem proizvodnje i kretanjem zaposlenosti, pre svega,) U kratkom roku fokusira na istraivanja koja se odnose na privredna kolebanja.

Predmet makroekonomijeNije mogue povui strogu liniju razgranienja izmeu makroekonomije, s jedne, i mikroekonomije, s druge strane.Mnogi zakljuci makroekonomije se javljaju kao posledica pojava u oblasti mikroekonomije, i obratno

Najznaajniji teorijski pravci u makroekonomijiKejnsijanska makroekonomijaSavremeni neoklasini pravci u makroekonomijiMonetarizamTeorija racionalnih oekivanjaEkonomija ponude

Kejnsijanska makroekonomija Osnivaem makroekonomije se smatra britanski ekonomista Don Majnard Kejns (1883 -1946). U delu Opta teorija zaposlenosti, kamate i novca (1936) Kejns je stavio sebi zadatak da odredi uzroke kratkorone promene u nivou proizvodnje, zaposlenosti i dohotka.

Kejnsijanska makroekonomijaKejns je odbacio stav klasine ekonomske teorije o postojanju slobodne konkurencije zalaui se pri tom za sve veu ulogu drave u ekonomski ivot manipulacijom visinom kamatne stope, porezima i budetom u cilju odravanja pune zaposlenosti.

Kejnsijanska makroekonomijaPripadnici kejnsijanskog pravca polaze od stava po kome privreda nije uvek u ravnotei, zbog ega drava mora imati aktivnu ulogu u procesu uspostavljanja ravnotee. Kejns naroitu panju poklanja merama iz sledeih podruja: 1) monetarne politike (novac, kamata, kredit, formiranje kapitala); 2) poreske politike; 3) politike javnih rashoda; 4) politiku budetskog deficita i javnog duga

Kejnsijanska makroekonomijaNeokejnsijanska makroekonomska politika je u potpunosti okrenuta stvarnosti, traei odgovarajue mere dravnog intervencionizma u cilju eliminisanja slabosti u funkcionisanju mehanizma trita.

2. Savremeni neoklasini pravci u makroekonomijiNeoklasini ekonomisti naglaeno koncentriu panju na alokativnu efikasnost. Centralne kategorije sa kojima oni operiu su ogranienost resursa i neophodnost njihove optimalne alokacije Oni raunaju sa perfektnim tritima, suverenitetom potroaa, automatskim cenovnim prilagoavanjima, maksimizacijom profita privatnih preduzetnika i ravnoteom na tritu proizvoda i tritu faktora.

Monetarizam Tokom etrdesetih godina prologa veka u ekonomskoj teoriji se pojavljuje pravac pod nazivom monetarizam. Kljuna odlika kole je prihvatanje doktrine laissez faire i potpuno odbacivanje ideje dravnog intervencionizma, tako prisutne u Kejnsovom teorijskom opusu.

MonetarizamIzvor ekonomske nestabilnosti monetaristi vide u kolebanju novane mase. Otuda je ekonomska politika duna da se preorijentie na strogo regulisanje novca u opticajuPo Fridmanu, u okviru datih pravila mora se potovati potpuna sloboda delovanja svih ekonomskih uesnika. Ova sloboda se moe ograniiti iskljuivo ako njeno korienje naruava pravo drugog.

Teorija racionalnih oekivanja kola racionalnih oekivanja stoji na stanovitu:da se privredni subjekti racionalno ponaaju, da vrlo uspeno procenjuju budua ekonomska kretanja i da prilagoavaju svoju ekonomsku aktivnost, jer za te svrhe koriste sve raspoloive informacije.

Teorija racionalnih oekivanjaPristalice ove kole veruju tritu u regulisanju ponude i tranje, a dravi osporavaju da na kratak rok moe uticati na zaposlenost i veliinu proizvodnje teorija racionalnih oekivanja rauna sa perfektnom konkurencijom, perfektnim prognozama i perfektnim informacijama koje su uvek dostupne ekonomskim subjektima

Ekonomija ponude U kontekstu kljunih makroekonomskih pitanja tri su take ovog teorijskog pravca posebno vane: odstupanje od kejnsijanskih politika upravljanja tranjom, stavljanje akcenta na motivaciju i efekte ponude i zalaganje za znaajno smanjenje poreza. U teorijsko-analitikom smislu osnovno analitiko orue ekonomije ponude predstavlja Laferova kriva.

Mogue zamke u makroekonomskom zakljuivanju Prva zamka je povezna sa primenom klauzule pod ostalim nepromenjenim okolnostima, odnosno ceteris paribus teoreme. Uobiajena greka u istraivanjima odnosa uzrok - posledica je post hoc greka. Celina nije uvek zbir delova - varka uoptavanja. Subjektivnost - koju ekonomista kao linost unosi u istraivanje i tumaenje sloenih pojava oko sebe. Predvianje buduih dogaaja je mogue, ali sa neuporedivo manjim stepenom egzaktnosti nego to je to sluaj u prirodnim naukama.

II NACIONALNA PRIVREDA KLJUNA KATEGORIJA MAKRONOMIJE

Nacionalna privreda kao veliki ekonomski sistem

Nacionalna privreda kao veliki ekonomski sistemPrivreda tretirana u sistemskom smislu predstavlja poseban sluaj tzv. dinamikih sistema. Odlikuje se sloenou (veza, elemenata, nemogunost preciznog matematikog opisa)Stohastinou ponaanja (neizvesnost, mogunost uzimanja razliitih stanja), Otvorenou koja se ogleda u razmeni informacija sa okolinom a koje su od uticaja na promene njegovih osnovnih karakterisika,

Nacionalna privreda kao veliki ekonomski sistemRelativnom autonomnou (otpor determinizmu, izvesna rezistencija prema upravljakim ulazima) ponaanja, Nestacionarnou (naputanje ravnotee, izmene parametara)Nereproduktivnou (neponovljivost ponaanja ili reakcija na isti nain, bez obzira da li je re o delovanju okruenja, trita ili svesnog upravljanja).

VEZA IZMEU INSTITUCIONALNIH SEKTORA PRIVREDE

Efikasnost centralno makroekonomsko pitanje U ekonomiji efikasnost predstavlja odnos izmeu resursa koji se upotrebljavaju i efekata koji se dobijaju, to jest efikasnost u najoptijem znaenju rei predstavlja odnos izmeu vrednosti dobijenog autputa i vrednosti utroenih inputa

Efikasnost centralno makroekonomsko pitanjeTri osnovna oblika efikasnosti, kojima se izraava stanje privrede kao velikog ekonomskog sistema su: a) proizvodna efikasnost,b) alokativna efikasnost c) distributivna efikasnost