-
ww
w.od
bran
a.m
od.g
ov.r
sGo
di
na X
Br
oj
199
1. јан
уар
2014
.c
ena
100
di
nar
a1,
20ev
ra
Поглед у 2014. Поглед у 2014.
Војска Србије у 2013. годиниВојска Србије у 2013. години
Небој ша Родић, мини стар одбра не
СПЕЦИЈАЛНИ ПРИЛОГ
-
„Одбрана“ је чланЕвропског удружења војних новинара
1 . ј а н у а р 2 0 1 4 .
4
Магазин Министарства одбране Србије
„Одбрана” наставља традиције „Ратника”,првог војног листа у
Србији, који је изашао 24. јануара 1879.
ИздавачМедија центар „ОДБРАНА”Београд, Браће Југовића
[email protected]ДиректорСлавољуб М. Марковић,
потпуковникГлавни и одговорни уредникмр Раденко МутавџићЗаменик
главног уредникаВладимир Почуч, потпуковникУреднициМира Шведић,
Душан Глишић, Славица ЛужникНовинариСања Анђелковић Мирјана
Боровина, потпоручницаВладимир Вјештић Биљана МиљићАлександар
Петровић, поручникСтални сараднициСтанислав Арсић, др Себастиан
Балош,др Славиша Влачић, Милосав Ц. Ђорђевић,др Милан Мијалковски,
др Зоран Миладиновић,др Миљан Милкић, Крсман Милошевић, Никола
Остојић, Никола Оташ, АлександарРадић, Влада Ристић, Будимир М.
Попадић Дизајн и преломЕнес Међедовић (ликовни уредник),Станислава
Струњаш, Марија Марић и Слободан Михаиловић(технички
уредници)ФотографијаСтефана Савић (уредница),Горан Станковић, Душка
Стефановић,Јово Мамула, Даримир Банда (фоторепортери)Језички
редактормр Наташа НиколићКоректорСлађана ГрбаСекретар редакцијеВера
БјеловукДокументацијаРадован Поповић (фото-центар)
ТЕЛЕФОНИДиректор 3241-258; 23-809Главни и одговорни уредник
3241-257; 23-808Секретар редакције 3201-809; 23-079Прелом 3240-019;
23-583Маркетинг 3241-026; 3201-765; 23-765Претплата 3241-009;
3201-995; 23-995ТЕЛЕФАКС 3241-363АДРЕСА11000 Београд, Браће
Југовића
[email protected]@odbrana.mod.gov.rswww.odbrana.mod.gov.rsЖиро-рачун840-312849-56
МЦ „Одбрана”ПретплатаЗа припаднике МО и Војске Србије преко
РЦмесечно 160 динара. За претплатнике прекоПоштанске штедионице
месечно 180 динара.
Штампа „ПОЛИТИКА” АД, Београд,ISSN 1452-2160
Магазин излази сваког 1. и 15. у месецу
БРОЈ 199
На задатку Снимио Јово МАМУЛА
Д О Г А Ђ А Ј И
6 Небојша Родић, министар одбране ПОГЛЕД У 2014.
8 Саста нак мини ста ра одбра не Срби је и Ита ли јеСТАЛ НИ
УСПОН САРАД ЊЕ
9 Пот пи сан спо ра зум о сарад њи са Европ ском одбрам бе ном
аген ци јомНОВА РАЗ ВОЈ НА ШАН СА
10 При јем пово дом ново го ди шњих и божић них пра зни каСНА ГА
НАРО ДА И ДРЖА ВЕ
И Н Т � Р В Ј У
12 Свет ко Ковач, дирек тор Вој но бе збед но снеаген ци јеВБА
ЗНА ЧИ СИГУР НОСТ
16 Све ча но сти пово дом Дана ВиП ВОМОДЕР НИ ЗА ЦИ ЈА ЈЕ ПРИ О
РИ ТЕТ
17 ЈАЧА ЊЕ ОДБРАМ БЕ НЕ ИНДУ СТРИ ЈЕСРБИ ЈЕ
С А Р А Д Њ А
18 Др Дариа Дани елс Шкод ник, декан Одбрам бе ног коле џа
НАТО-а МОЋ ОБРА ЗО ВА ЊА
22 Са ста нак на чел ни ка вој но о бра зов них уста но ва Ју го
и сточ не Евро пеЗНА ЦИ ДО БРЕ СА РАД ЊЕ
26 Де це ни ја члан ства Ср би је у CISMАМ БА СА ДО РИ ВОЈ
СКЕ
-
СП�ЦИЈАЛНИ ПРИЛОГ
За 2014. у Србији имамо само једну жељу, да буде бољаод ове!
Наговештаји бржег опоравка буде наду, али јепотребно много урадити
да би се ефекти мера које сепредузимају осетили, на крају и у
свакодневном животуширих слојева становништва. Држава је сатерана
ућошак и сада мора реаговати мерама оздрављења, којенеће проћи
безболно. Охрабрује то што су дијагнозепостављене, али за лечење
треба много одлучности, упор-ности, храбрости, поштења, а на другој
страни, уз трпље-ње које траје, још стрпљења, поверења, подршке...
Даједном превагне уверење да идемо добрим путем и да свевише
сабирамо снаге, мотивисани резултатима и охра-брени бољитком!
Свет у 2014. чекају нова одмеравања пре свега на еко-номском
плану, решавање старих али и нових безбед-носних проблема, борба
против сиромаштва и још отво-реније суочавање са глобалним ризицима
који угрожавајуживот на планети.
У прогнозама за 2014. које доноси британски „Еко-номист“ у већ
редовном предновогодишњем издању,наводи се да ће „већина добрих
вести на пољу економијестићи из богатих земаља“, дајући предност
западним еко-номијама које су у благом опоравку, док ће земље са
убр-заним развојем последњих година морати да се суоче сапроблемима
које је донео управо тај брзи раст. Примераради, у последње четири
године , четири од десет најве-ћих светских компанија биле су у
Кини, а само три у САД.Али се ситуација у 2013. променила и чак
девет најмоћни-јих компанија сада је у САД, а само једна
(ПетроКина) уКини.
Очито да кинески државни капитализам, који бележисветске
развојне рекорде последњих година, морада се суочи са уравнотежењем
развоја унутар земље идемографским поремећајима, да очува висок
привреднираст, сузбије корупцију и омогући привредну иницијати-ву
уз мање интервенција државе. И уз такав тренднапретка, Кина ће у
2014. имати просечан приход по гла-ви становника од 11.000 долара,
што је јако далеко од55.000 долара по глави становника у САД.
Безбедносне процене говоре да ће у фокусу и даљебити Блиски
исток, са грађанским ратом у Сирији,иранским нуклеарним програмом,
односом Израела иПалестинаца, али и свим утицајима великих сила
које сепреламају у том региону. Премештање глобалних сучеља-вања на
азијско-пацифички простор доноси убрзанијебалансирање стратешких
позиција Кине, САД и Јапана, узкалкулације са тешко предвидивим
понашањем СевернеКореје.
Русија полако али сигурно враћа достојанство великесиле, а овде
је помињемо у лепом контексту спорта иЗимских олимпијских игара у
Сочију од 7. до 23. фебруа-ра, а тако помињемо још једну силу у
настајању, Бразил иСветско првенство у фудбалу, чије се финале игра
13. јулау Рио де Жанеиру.
Пожелимо да 2014. и у Србији и у свету буде про-сперитетнија и
мирнија! ƒ
Раденко МУТАВЏИЋ
29 Ди рек тор цен тра „Си мон Ви зен тал” Ефра им Зу роф у Бе о
гра дуЗЛО ЧИН ГЕ НО ЦИ ДА НЕ ЗА СТА РЕ ВА
О Д Б Р А Н А
55 Оде ље ње ми но ба ца ча 82 ми ли ме та раНАЈ БО ЉИ СА СТАВ
ПР ВЕ БРИ ГА ДЕ
56 Ци вил ни ка па ци те ти у мул ти на ци о нал нимопе ра ци ја
маУ СЛУ ЖБИ МИ РА
З� р�з ли ку од вој ног при су ств�,ко ј', пр' св' г�, тр' б� д�
об'з б' -ди пр' кид су ко б� и ст� би ли з� ци -ју ст� њ�, ци вил
но при су ство им�р�з вој ни к� р�к т'р. У т� квимокол но сти м� �н
г� жу ју с' струч -њ� ци из обл� сти по ли тич ких н� у -к�, ци вил
н' б'з б'д но сти, м' ђу н� -род ног пр� в�, к�о и 'кс п'р ти з�со
ци ј�л н� пи т� њ�.
60 По ча сни ар ти ље риј ски пло ту ниТО ПО ВИ МИ РА
При п�д ни ци Г�р д' Вој ск' Ср -би ј', ко ји ду жност по ч� сн'
�р -ти љ' риј ск' п�љ б' об� вљ� ју од1995, н�ј ч' шћ' с К� л' м'г
д� н�,�тр�к тив ни су з� гл' д� њ' ифо то гр� фи с� њ'. Т� д� по с'
ти -о ци ужи во мо гу д� ви д' к� коиз гл' д� б� т' риј ски пло тун
„зи -со в�”.
К У Л Т У Р А
66 Су за на Шу ва ко вић Са вић, со пранСВЕ БО ЈЕ ЉУ БА ВИ
Р'ч ур'дник�
ВојскаСрбије у 2013.
-
6
Н е б о ј ш а Р о д и ћ , м и н и с т а р о д б р а н е
Поглед у
-
7
Министарствo одбране и Војска Србије наста-виће са испуњавањем
основних обавеза и уНовој 2014. години, а то су изградња ефи-касног
и економски одрживог системаодбране који усваја најбоље
безбедносне
стандарде и даље оспособљавање Војске Србије за испу-њавање
опредељених мисија и задатака.
Опремање и модернизација, школовање и едукација,подршка развоју
и унапређењу конкурентности одбрамбе-не индустрије на домаћем и
страном тржишту, очувањестандарда професионалних припадника у
условимарестриктивног финансирања, као и учешће у мултинацио-налним
операцијама Уједињених нација и Европске уније,приоритети су у
години која долази.
Учинићемо све да Војска Србије буде уважена иреспектабилна војна
снага државе и народа, спремна заодбрану земље и увек прва кад
треба помоћи народу уневољи. А учешћем у мировним мисијама
показујемо нашупосвећености миру и припадање демократским
снагамасвета које се залажу за стабилност и сарадњу, на добро-бит
свих народа и држава.
Сада у осам мисија Уједињених нација и Европске уни-је имамо 226
припадника, што је дупло више од укупногброја наших мировњака у
мисијама мира у претходнојдеценији.
Планирамо повећање и броја мисија и броја нашихприпадника, пре
свега у мисијама Европске уније. Садасмо у оквиру те сарадње
присутни у две мисије, EUTMSomalia и Atalanta, чији је циљ
побољшање стања у Сома-лији и борба против пиратерије у водама
Индијског оке-ана на Рогу Африке. Припремамо се за учешће у мисијиу
Малију у Африци, са медицинском тимом и тимом заобуку, а разматрамо
могућности за пријављивање у јошпар мисија ЕУ у Африци, где је
присуство међународнихснага неопходно за успостављање бољих услова
за животнапаћеног народа.
Остајемо чврсто опредељени за јачање регионалнесарадње и
поверења, које нас води у просперитет, бољиживот и интеграцију у
Европску унију, велики мировни и
развојни пројекат који обележава деценије иза нас и вре-ме пред
нама. Србија дели европске вредности и на њимагради перспективу
бржег развоја, јачања економије ибољег животног стандарда свих
својих грађана.
Приступамо изменама закона о одбрани и војсци ипратећим
нормативним актима како би их ускладили санасталим променама. Тај
поступак водићемо крајње тран-спарентно, да јавност зна шта радимо
и шта хоћемо да ура-димо, како би могла да упути своје
сугестије.
Према могућностима наставићемо опремање савре-меним наоружањем и
опремом, а настојаћемо да перспек-тивни производи наше одбрамбене
индустрије нађу јошшире тржиште у свету. С тим у вези, интензивно
радимона придобијању страних инвестиција за реализацију
нашихперспективних пројеката наоружања за које ћемо купцелакше наћи
у сарадњи с партнерима.
Функционишемо у условима рестриктивног буџета, атако ће бити и у
2014, када ћемо располагати са 60,4 мили-јарди динара. Из буџета
добијамо 1,51 одсто бруто дру-штвеног производа, што је за
четвртину мање од износапројектованог Дугорочним планом развоја
система одбра-не, који је Народна скупштина усвојила 2011. године.
Али,свесни смо кризе и ово умањење се може схватити каонаш допринос
укупној штедњи, уз низ мера које смо натом плану већ применили.
Са поносом кажем да је систем одбране један од
нај-организованијих система у држави, који обезбеђује ста-билно
функционисање и испуњавање задатака у областиодбране и безбедности,
упркос свим изазовима, од којихиздвајам оне које доноси финансијска
криза и безбедно-сни ризици којима смо као држава и друштво
изложени.
Радићемо одговорно и посвећено, то ће бити нашдопринос да живимо
боље и да новим генерацијама оста-вимо лепшу и богатију Србију.
Срећна Нова 2014!
2014.
-
1 . ј а н у а р 2 0 1 4 .
8
д о г � ђ � ј и
Стални успон сарадње
ММинистри одбране Србије и Италије, НебојшаРодић и Марио Мауро,
на састанку у Београ-ду, 16. децембра, сагласили су се да је
сарад-ња у сталном успону. Потврда је нови Спора-
зум о сарадњи у области одбране између влада двеземље, који су
министри потписали током сусрета.
Тежишне области су школовање и усавршавање,обука специјалних
јединица, обавештајни и извиђачкипослови и обука тимова за уклањање
неексплодиранихубојних средстава. Планирано је да се у марту у
Римуодрже седме билатерално-одбрамбене консултације.
Од 2005. године, 59 припадника Министарстваодбране и Војске
Србије били су на школовању и усавр-шавању у војнообразовним
установама Италије, а унаредној школској години планира се
упућивање офици-ра на генералштабно усавршавање у Центру
високихстудија одбране у Риму, курсеве за обуку тимова за укла-њање
неексплодираних убојних средстава и курсеве уобласти цивилно-војне
сарадње. Министарство одбране
Србије нуди усавршавање на свим нивоима школовања заприпаднике
оружаних снага Италије.
Министри Родић и Мауро разговарали су о унапређе-њу
војномедицинске сарадње заједничким активностимаЦентра АБХО у
Крушевцу и Интервидовске школе хемиј-ске, биолошке, радиолошке и
нуклеарне заштите оружа-них снага Италије, а изражена је захвалност
за могућностучења италијанског језика у Италијанском културном
цен-тру у Београду.
Родић и Мауро истакли су потребу интензивирањавојноекономске
сарадње две земље, потписивањем спора-зума о кодификацији, чиме се
стичу услови да Србија будепримљена у виши ниво спонзорисаног
чланства НАТОкодификационог комитета. Било је речи и о
заједничкомангажовању у борбеним групама Европске уније и
мулти-националним операцијама.
Министар Родић захвалио је на подршци Италијеевропским
интеграцијама Србије, као и на професионал-ном ангажовању
припадника оружаних снага Италије усаставу КФОР-а. ƒ
С а с т а н а к м и н и с т а р а о д б р а н е С р б и ј е и И
т а л и ј е
Стални успон сарадње
-
Министар одбране НебојшаРо дић и висока представни-ца за спољне
послове и без-бедносну политику Европске унијеКетрин Ештон, која
обавља и ду жно -ст директора Европске одбрам бенеагенције,
потписали су 13. децембрау Бриселу Административни уговоро сарадњи
између Министарства од -бра не Републике Србије и
Европскеодбрамбене агенције.
С�р�дњ� с� О�БС
Министар одбране РепубликеСрби је Небојша Родић и шефМисије ОЕБС
у Србији амбасадор Пе -тер Буркхард разговарали су 18. де -це мбра
о актуелној сарадњи МисијеОЕБС и Министарства одбране.
У разговору је оцењено да ВладаРепублике Србије доследно ради
наиспуњавању спољнополитичких прио-ритета у области европских
интегра-ција, јачању регионалне сарадње и бо -рби против корупције
и организованогкриминала.
Родић и Буркхард разговарали суо предстојећем председавању
Репу-блике Србије овом Организацијом у2015. години. У току су
припреме заулазак наше земље у састав тзв. „Трој-ке“, коју чине
актуелни председавају-ћи ОЕБС Украјина, Швајцарска која
ћепредседавати у 2014. години и Србијакоја ће председавати у 2015.
години.Сачињен је и Заједнички план који обу-хвата и
војно-политичку димензију бе -збедности.
Истакнут је значај подрегионал-них и регионалних иницијатива и
про-цеса које доприносе јачању стабилно-сти и сарадње међу
државама.
Министар одбране захвалио је напомоћи коју ОЕБС пружа у
реализаци-ји пројекта CASM - „Програм развојакапацитета за
управљање залихама ко -нвенционалне муниције у
РепублициСрбији“.
Тема разговора била је и Радиони-ца о примени Кодекса поступања
у вој-но-политичким аспектима безбедно-сти, коју ће Министарство
одбранеорганизовати у марту следеће годинеу сарадњи са ОЕБС и
Центром за без-бедносну сарадњу – RACVIAC. Разго-варало се такође и
о вежби рачунар-ским симулацијама „VIKING 14“ у орга-низацији
Шведске и САД у првој поло-вини следеће године, на којој ће
уче-ствовати и припадници Министарстваодбране и Војске Србије, као
и пред-ставници оружаних снага земаља реги-она и међународних
организација. ƒ
9
Потписан споразум о сарадњи са Европскомодбрамбеном
агенцијом
Нова развојнашанса
Министар Родић истакао је да јеЕвропска одбрамбена агенција
кључназа изградњу војних и цивилних способ-ности путем развоја
различитих ини-цијатива и програма, а сарадња крозпрограме Европске
одбрамбене аген-ције добар је начин да се достигнуциљеви развоја
капацитета које Срби-ја не би могла достићи са мостално.
је активно укључење у концепт Заје -дни чке безбедносне и
одбрамбенеполитике ЕУ допринело унапређењуспољнополитичке позиције
Србије,као и да ће Министарство одбраненаставити са активним
учешћем уоперацијама ЕУ за управљање криза-ма EUNAVFOR – Аталанта и
EUTM –Сомалија. ƒ
Сарадња са Европском одбрам-беном агенцијом унапредиће
интер-операбилност Србије са државамачланицама ЕУ и омогућити
јачањедомаће наменске индустрије и ис -тра живачких потенцијала
српскихин ститута, као и технолошку модер-низацију оружаних снага,
а тиме иуна пређење војних и одбрамбенихспособности.
Министар Родић је нагласио да
-
10
д о г � ђ � ј и
Министар одбране Небој-ша Родић и начелник Ге -нералштаба Војске
Ср би-је генерал Љубиша Ди ко-вић били су домаћини
традиционалногпријема поводом новогодишњих и бо -жићних празника
који је, 18. де цем-бра, приређен у Дому Гарде.
Међу многобројним гостима,свечаности су присуствовали
пред-седник Србије Томислав Николић, ми -нистри, представници
законодавне,извршне и судске власти, дипломат-ски и војни
представници акредито-вани у нашој земљи, припадници Ми -нистарства
одбране и Војске Србије,представници верских заједница, по -знате
личности из културног и јавногжи вота и представници медија.
Поздрављајући присутне мини-стар Родић је истакао достигнућа
иприоритете у предстојећем периоду.
П р и ј е м п о в о д о м н о в о г о д и ш њ и х и б о ж и ћ н
и х п р а з н и к а
Снага народа и др
– Војска Србије је у последњедве деценије прошла кроз
изузетнобуран, рекао бих болан период, не -чега што би се могло
назвати само-сазревање, чак и самоосвешћивање.
Последице тог унутрашњег самоса-зревања видљиве су и данас, али
на -пори које сви заједно чинимо и којивећ дају резултате, да ју
нам за правода без лажне скро мности утврдимода пут који смо
одабрали, пут су -штинске реорганизације и свеукуп-ног
осавремењавања војске као це -лине, представља једино логичан
иисправан смер развоја наших оружа-них снага – нагласио је
министарРодић, подсећајући да су историјскечињенице те које сведоче
о темељ-ној основи нашег ве ковног опреде-љења за слободу, доказ
наше посве-ћености ми ру, то ле ранцији и жељиза сарадњом са свим
народима идржавама.
Родић је нагласио да је ВојскаСр бије данас постала цењена и
ува-жена сила спремна да квалификованои квалитетно одговори на све
пре тњеи изазове по безбедност Ср бије ињених грађана, али и да
својим ка дро -вским и другим потенцијалима актив-но учествује у
изградњи система ко -лективне безбедности, како у ре гио-ну, тако и
шире.
-
жаве– Место и улогу Војске Србије
није могуће посматрати изолованоиз целине слике нашег
друштва.Промене којима тежимо и које већостварујемо, нужно се
одражавају ина Војску Србије, усмеравајући нашеприоритете, при
чему, у многима одтих активности, Војска Србије имаврло активну и
високо цењену улогу– указао је министар одбране, дода-јући да у
прилог томе сведочи и чи -њеница да је у осам мултинационал-них
операција Уједињених нација иЕвропске уније ангажовано 226
при-падника Министарства одбране иВојске Србије.
У години која је пред нама, пре-ма министровим речима,
наставићесе активности на изградњи ефика-сног и економски одрживог
системаодбране који усваја најбоље безбед-носне стандарде
компатибилне саокружењем. Опремање и модерниза-ција, школовање и
едукација, по др-шка развоју и унапређењу конкурент-ности
одбрамбене индустрије надомаћем и страном тржишту, очува-ње
стандарда професионалних при-падника у условима
рестриктивногфинансирања, као и учешће у му лти-националним
операцијама УН и ЕУ,доградња организацијско-формациј-ске структуре
Министарства од бра-не и унапређење нормативно-прав-ног оквира
приоритети су у на реднојгодини.
– Учинићемо све да Војска Срби-је буде рес пектабилна војна
снаганарода и државе – поручио је мини-стар одбране Небојша Родић,
поже-левши присутнима срећне предсто-јеће празнике. ƒ
Биљана МИЉИЋСнимио Горан СТАНКОВИЋ
На састан ку мини стра одбра неНебој ше Роди ћа и амба са до
раДан ске у Бео гра ду Мај кла Бо рг-Хан -се на истак ну то је да
је Дан ска јед наод нај зна чај ни јих зема ља до на то раМини стар
ству одбра не кроз екс -перт ску и финан сиј ску подр шку. По -кре
ну та је ини ци ја ти ва о по т пи си ва -њу Спо ра зу ма о сарад
њи у обла стиод бра не.
При о ри тет на област је вој но ва -зду хо плов ство. Дан ска
је подр жа лауспо ста вља ње реги о нал ног Цен траза тра га ње и
спа са ва ње дона ци јомци стер ни и инфор ма тич ке опре ме,обу
ком запо сле них, као и подр шкомза члан ство Срби је у орга ни за
ци јиза сате лит ско пози ци о ни ра ње запотре бе тра га ња и спа
са ва ња.
Дан ска је прва и по бро ју дона -ци ја инфор ма тич ке опре ме
за триму л ти ме ди јал не учи о ни це у НовомСа ду, Гор њем Мила
нов цу и Нишу, апо др шка се наста вља у при пре ма маве жбе „LOGEX
15”, која ће се у апри -лу сле де ће годи не одр жа ти у нашојзе
мљи. Дан ска подр жа ва про гра меуче ња енгле ског јези ка, успо
ста вља -ње и по ве зи ва ње пси хо ло шких тестцен та ра, а покре
нут је про је катуспо ста в ља ња Цен тра за раз вој пси -хо ло шке
де лат но сти.
Усусре ту мини стра Роди ћа са амба -са до ром Алжи ра, Абдел ка
де ром
Мес ду ом, истак ну та је важност вој но -о бра зов не сарад ње.
У току је реа ли за -ци ја Уго во ра о шко ло ва њу при пад ни -ка
Мини стар ства наци о нал не одбра неАлжи ра на после ди плом ским
сту ди ја -ма, на осно ву којег се 15 алжи р скихинже ње ра нала зи
на уса вр ша ва њу уВој но тех нич ком инсти ту ту, а 13алжир ских
лека ра шко лу је се и уса вр -ша ва на Вој но ме ди цин ској ака
де ми ји.
Област вој но е ко ном ске сарад -ње је тако ђе зна чај на, као
и ини ци -ја ти ва Алжи ра за анга жо ва ње при -вре д них капа ци
те та Срби је на реа -ли за ци ји про гра ма изград ње стам -бе них
обје ка та.
Током раз го во ра мини стра Ро ди ћаса амба са до ром Фран цу
ске у Бе -о гра ду Фран соа Гза ви је Дени ом оце -ње но је да Вла
да Срби је дослед норади на испу ња ва њу спољ но по ли -тич ких
при о ри те та у обла сти европ -ских инте гра ци ја, јача њу реги
о нал неса ра д ње и бор би про тив коруп ци је иорга ни зо ва ног
кри ми на ла. Срби ја јета ко ђе заин те ре со ва на за сарад њуса
Фран цу ском на зајед нич ким про -је к ти ма у окви ру Европ ске
одбрам -бе не аге н ци је. Тежи шне обла сти са -ра д ње су вој но
обра зо ва ње, зајед -нич ка обу ка и уче шће у мул ти на ци о -нал
ним опе ра ци ја ма под окри љемЕвро п ске уни је, вој но е ко ном
ска инауч но-тех нич ка сарад ња. ƒ
И З А К Т И В Н О С Т И М И Н И С Т Р А О Д Б Р А Н Е
Подр шка кон крет ним про јек ти маМини стар одбра не Небој ша
Родић састао се про те клихдана са амба са до ри ма Дан ске, Алжи
ра и Фран цу ске
-
1 . ј а н у а р 2 0 1 4 .
12
Војнобезбедносна агенци-ја (ВБА) представљена јејавности 26.
децембра2003. године, после првегодине реформског про-
цеса, који је трајао од 2002. до2010. године. Тада су
дефинисанициљеви и задаци које је требалоизвршити да би се створила
модер-на и ефикасна војна контраобаве-штајна служба.
Десет година рада ВБА поводје за интервју са директором Свет-ком
Ковачем, који најпре истиче дасу надлежни органи и стручна јав-ност
дали оцену да су постављенициљеви реализовани и да
Војнобе-збедносна агенција данас функцио-нише у складу са највишим
европ-ским и све тским стандардима.
ƒ Који је најважнији резултатреформе војне службе
безбед-ности?
– То је пре свега потпуно уређеннормативно-правни оквир, са
модер-ним решењима која омогућавају ви -сок ниво оперативности и
ефикасно-сти. С друге стране, развијени су ипоштују се механизми
заштите људ-ских права и слобода, као и механи-зми надзора и
контроле рада Војнобе-збедносне агенције.
Унапредили смо методологијуселекције и пријема кадра у
Војнобе-збедносну агенцију, као и њиховошколовање и усавршавање за
оба-вљање сложених задатака.
У последњих десет година, Вој-нобезбедносна агенција опремљенаје
савременим оперативно-техничкимсредствима, што нам омогућава да
сеуспешно супротстављамо са време-ним претњама систему одбране.
Светко Ковач, дир
ВБА
Војна служба безбедности је током историје мењала не само
називе, него и своју суштину, од Контраобавештајне службе (КОС),
Органа безбедности ЈНА и Органа безбедности ВЈ, Војне службе
безбедности СРЈ до Војнобезбедносне агенције, као најмодернијег
облика организовања
-
13
ƒ За протеклих десет годинамењао се нормативни оквир.Који су
закони донети у оквируреформског процеса?
– Закон о службама безбедно-сти СР Југославије из јула 2002.
годи-не био је полазна основа реформскогпроцеса. На основу тог
закона, Војнаслужба безбедности измештена је изГенералштаба у
Министарство од -бране. Први пут у историји службибезбедности
уведено је да се посеб-ни поступци и мере примењују поодлуци суда.
Уведени су и веома пре-цизни механизми надзора и контролерада
служби безбедности. Такође језначајно да су, после скоро пола ве
ка,раздвојене војнополицијска и контра-обавештајна функција.
Закон о основама служби без-бедности Републике Србије из
2007.године уредио је механизме управља-ња, координације и контроле
службибезбедности. Тим законом су преци-зиране надлежности и на чин
радаБироа за координацију рада службибезбедности, чиме је постигнут
ви сокниво усклађености и рационалностирада служби безбедности.
Коначно, Законом о ВБА иВОА, који је донет 2009. године,први пут
у историји служби на тран-спарентан начин дефинисани супосебни по
ступци и мере, процеду-ре одобравања и примене, контро-ле примене
мера и коришћењаподатака добијених на тај начин.
ƒ Ове године су вршене изме-не и допуне Закона о ВБА иВОА. Шта
је суштина тих из -мена?
– Према Закону о ВБА и ВОА,приступ задржаним подацима теле-
ектор Војнобезбедносне агенције
комуникационих оператера или та -козвани листинг, оствариван је
наоснову налога директора ВБА, узпрецизно разрађене услове,
проце-дуре и могућности да се увек можеостварити увид и тачно
утврдити које приступао, када и којим базама.
Када је Уставни суд оспориоову одредбу и донео пресуду да сета
мера може примењивати искљу-чиво на основу одлуке суда, предло-жили
смо, заједно са правосудниморганима, решење како би то штомање
утицало на ефикасност нашеграда, посебно на поступања у хит-ним
случајевима.
Морам да кажем да процедурекоје су уграђене у нова
законскарешења функционишу много бољенего што смо очекивали.
ƒ Код грађана и даље постојистрах да службе нарушавајуњи хову
приватност. Да лиима ју разлога да страхују?
– Мислим да нема разлога застрах. Да би суд одобрио мере, по
-требно је да им у писаном обликуобразложимо основ сумње и
разлогезбог којих је неопходно да се те ме репримене према
конкретном лицу.Постоје разрађене процедуре одо-
ХРОНОЛОГИЈАУ свом 67 година дугом постојању војна служба
безбедности променила је
неколико назива:– Контраобавештајна служба, познатија као КОС,
постојала је од 1946. до
1955. године.– Органи безбедности ЈНА – од 1955. до 1992.
године.– Органи безбедности ВЈ – од 1992. до 2002. године.– Војна
служба безбедности СРЈ – од 2002. до 2003. године.–
Војнобезбедносна агенција Републике Србије – промовисана је 26.
децем-
бра 2003. године, а званично је почела са радом под тим именом
1. јануара 2004.године.
бравања и примене тих мера, ко јеподразумевају учешће већег
бројалица у ланцу одлучивања и примене.Свако од њих зна да примена
тих про-цедура подразумева од говорност исанкције.
И, што је најважније, уколиконе ко покуша да примењује мереизван
ових процедура, савременатехничка средства региструју при-мену
посебних мера, што контрол-ним органима омогућава да утврдеда ли је
било случајева привреме-ног нарушавања правилности мимоодлу ке
суда.
Овде желим да нагласим и при -нципе супсидијарности и сраз ме
р-ности у примени овлашћења, којиподразумевају примену мера
надзо-ра само у случајевима када се кон-кретан проблем не може
решитиприменом стандардних метода исамо према особама за које је
тонеопходно, што такође подлеже ко -нтроли.
У оквиру подношења извештајаОдбору за контролу служби
безбед-ности, сем осталог, два пута годиш -ње достављамо податке о
броју ме -ра, броју лица према којима су при-мењиване те мере, као
и о разло зи-ма њихове примене.
значи сигурност
-
1 . ј а н у а р 2 0 1 4 .
и н т ' р в ј у
14
РИЗИЦИ И ИЗАЗОВИ
Највећи изазови били су проблеми који су настали каопоследица
једнострано проглашене независности Косова иМетохије и, у вези са
тим, праћење и онемогућавање прет-њи дуж административне линије и
на југу централне Срби-је. Један од наших приоритета била је
заштита јединица ибаза у Копненој зони безбедности.
Извршавање задатака у оквиру сарадње са Хашкимтрибуналом био је
један од значајнијих безбедносних про-блема. Уложили смо много
напора да докажемо да се никоод хашких оптуженика није крио у
војним објектима и даприпадници Војске Србије нису ни на који начин
били укљу-чени у њихово скривање.
Војнобезбедносна агенција је у протеклом периодуоткрила,
прикупила квалитетне доказе и поднела кривичнепријаве против две
организоване криминалне групе. Члано-ви тих група осуђени су за
кривична дела злочиначког удру-живања и друга тешка кривична дела,
а спречена је и вели-ка материјална штета.
Корупција је у једном периоду представљала значајнубезбедносну
претњу. Већи број лица је осуђен због оведелатности, што је имало
превентивну функцију, тако даданас корупција у систему одбране
представља низак нивопретњи.
Откривено је и спречено неколико случајева покушајанаступа
страних служби према припадницима Министар-ства одбране и Војске
Србије, што се због специфичностии осетљивости не представља у
јавности.
У односу на ранији период, организовани криминал икорупција
представљају знатно нижи ниво претње системуодбране. Најважније
обавезе према Хашком трибуналу сузавршене, иако су и даље остале
обавезе које се односе наратне злочине на просторима бивше
Југославије.
Остале претње су и даље актуелне, с тим што су сепојавиле и неке
нове, као последица измењеног безбедно-сног окружења. Пре свега
мислим на сајбер претње, штоће захтевати да нам информациона,
односно сајбер безбед-ност, буде један од приоритета у наредном
периоду.
збедности достављамо писмени из ве-штај, који чланови Одбора
проучавајуи на основу тога постављају питања итраже допунска
објашњења.
ƒ Каква је сарадња и координаци-ја рада служби безбедности?
– У ранијем периоду, у безбедно-сно-обавештајној заједници
Републи-ке Србије постојао је озбиљан про-блем зато што није било
тела ко је бикоординисало и усклађивало рад слу-жби безбедности. На
основу Закона оосновама уређења служби безбедно-сти из 2007.
године, формиран јеБиро за координацију рада служби бе -збедности,
што је унапредило и са рад-њу и ефикасност служби.
Мислим да је данас та сарадња нависоком нивоу и да значајно до
прино-
си ефикасном решавању безбедно-сних проблема и очувању на
ционалнебезбедности Србије и свих њених гра-ђана.
ƒ Поново је актуелно отварањедосијеа служби безбедности.Какав је
Ваш став у вези са тим?
– Војнобезбедносна агенција сук-цесивно од 2006. године предаје
Вој-ном архиву грађу која је старија одтридесет година. Реч је о
значајнимдокументима, чијим коришћењем ис - траживачка и стручна
јавност мо жезначајно да осветли поједине исто риј-ске периоде и
улогу служби безбедно-сти или војске уопште у њима.
Војнобезбедносна агенција чу ваодређени број досијеа, који
такођепредстављају значајан извор ко риснихподатака и због тога
подржавамо свеиницијативе за доношење закона одосијеима и њиховом
отварању у скла-ду са законом.
ƒ У протеклом периоду посве-тили сте пажњу бољој комуни-кацији
са јавношћу и унапређењусвог визуелног идентитета?
– Јавност је један од значајних ин -струмената контроле служби
безбед-ности и због тога смо опредељени дајој омогућимо да
остварује ту својуфункцију.
ƒ Одбору за контролу службибезбедности поднели сте изве -штај о
раду у другом полугоди-шту ове године. Шта чини са др-жај тог
извештаја?
– Осим образлагања броја и осно-ваности примене посебних
поступакаи мера тајног прикупљања података иефеката тих мера,
чланове Одбораупознајемо са најважнијим безбедно-сним и
контраобавештајним пробле-мима које смо решавали у извештај-ном
периоду, као и са другим најзна-чајнијим питањима рада Агенције,
каошто су финансирање, логистичка по -дршка, кадрови, резултати
рада уну-трашње контроле и тежишни за дации планови рада за наредни
период.
Пре подношења усменог изве-штаја, Одбору за контролу служби бе
-
ВИСО КА ОЦЕ НАОдбор за кон тро лу слу жби без бед но сти, 24.
децем бра, усво јио је Изве -
штај о раду Вој но бе збед но сне аген ци је од 1. апри ла до 1.
окто бра 2013. годи -не. Чла но ви Одбо ра оце ни ли су да је изве
штај Вој но бе збед но сне аген ци јесве о бу хва тан и да на цело
вит и ква ли те тан начин пру жа увид у рад и резул -та те које је
Вој но бе збед но сна аген ци ја оства ри ла у изве штај ном пери о
ду.
Чла но ви Одбо ра за кон тро лу слу жби без бед но сти пози тив
но су оце ни -ли про фе си о нал но посту па ње и рад при пад ни ка
Вој но бе збед но сне аген ци јена оства ри ва њу при о ри тет них
зада та ка и нагла си ли пуну подр шку њихо вомдаљем анга жо ва њу
на реа ли за ци ји тежи шних зада та ка без бед но сне и кон -тра о
ба ве штај не зашти те Мини стар ства одбра не и Вој ске Срби је,
као и усупрот ста вља њу орга ни зо ва ном кри ми на лу и коруп ци
ји.
-
Војнобезбедносна агенција је од2010. године изменила свој
визуелниидентитет и значајно осавременила иунапредила свој однос
према јавности.У јулу 2010. најпре је представљеннови знак ВБА, на
ко јем доминирајусимболичне боје – та мноцрвена, сре-брна и златна,
као и симболи двогла-вог орла, оцила, круне и крста,
којисимболизују за штиту суверенитета инационалних интереса. Тада
је усвоје-на и нова службена легитимација при-падника ВБА.
У септембру 2010. године ВБА јепоставила веб-сајт, са
првенственимциљем да информише јавност о акту-елним догађајима у
свом раду. Сајт јеодмах изазвао велико интересовањејавности, а до
сада му је приступилооко милион и по корисника интернета.
ƒ Монографија „Војна службабезбедности у Србији“ предста-вља још
један начин на који сеВојнобезбедносна агенција пред-ставила
јавности?
– У јуну ове године промовисалисмо монографију „Војна служба
без-бедности у Србији“, којом желимо да
читаоцима приближимо време и окол-ности у којима су се појавиле
безбед-носна и контраобавештајна делат-ност, организационе облике у
којимаје постојала војна служба безбедностиод почетка 19. века до
данас, а наро-чито проблеме са којима се суочавалаи које је
решавала у разним историј-ским периодима.
Монографију чини посебно ин те-ресантном то што смо на тај на
чинотворили врата јавности за до саданеобјављена документа из Ар
хиваВБА, на основу којих смо описали неке
15
МУЛТИМЕДИЈАЛНИ МУЗЕЈУ нашем представљању јавности значајно је и
отварање мултимеди-
јалног музеја Војнобезбедносне агенције, поводом Дана ВБА, 12.
новем-бра 2010. године, у којем су представљени вредни документи из
АрхиваВБА, од времена Карађорђа и Милоша, преко КОС-а, Озне и
Органа без-бедности, до данас, и експонати које јавност до тада
није имала приликеда види. Јавности су први пут приказана нека
оперативно-техничка сред-ства која је војна служба користила током
свог постојања.
Можда најинтересантнији део овог путовања кроз историју
војнеслужбе безбедности представљају најважнији случајеви
обавештајногделовања појединих припадника војске за стране службе,
који осликавајунеке преломне историјске догађаје и
безбедносно-политичке прилике укојима су се догодили.
ДЕЦЕНИЈА РАДА
Поводом десет година рада подновим именом,
Војнобезбедноснаагенција је организовала свечаност уВеликој ратној
сали старог Генерал-штаба, на којој je у знак захвалности заподршку
и помоћ ВБА у извршавањусложених и одговорних задатака,директор
агенције Светко Ковач доде-лио плакете високим државним и вој-ним
званичницима, међу којима иначелнику Генералштаба Војске Срби-је
генералу Љубиши Диковићу, пред-ставницима
безбедносно-обавештајнезаједнице и судске власти, тела за над-зор и
контролу рада служби безбедно-сти, као и независним државним
орга-нима, са којима је током протеклихдесет година остваривала
успешнусарадњу.
Говорећи о значају јубилеја ВБА,министар одбране Небојша
Родићподсетио је на значај реформи у про-теклом периоду,
изражавајући велико
задовољство чињеницом да се данасостварује, пре свега, цивилна
контро-ла рада службе.
– Драгоцена је и сарадња са не -владиним сектором, за коју
мислимда у наредном периоду треба да будеагресивнија и
интензивнија. Парла-ме нтарна контрола је уствари транс -
парентност, ма ко -лико то изгледалок о нтрадикторно са -мом би
ћу по стоја-ња ВБА – истакао јеминистар Родић.
Поздрављају-ћи присутне ди рек-тор Светко Ко вачистакао је да је
вој-на служба безбед-ности започела ре -форме оптерећенана слеђем
прошло-сти, а било је изра-жено и не повере-
ње не само јавности, него и политич-ких елита. Од промоције,
2003. годи-не, до данас, ВБА је, уз спровођењереформи, решавала
актуелне безбед-носне проблеме у Србији, израстају-ћи у модерну и
до бро организованувојну контраобавештајну службу.
од најзначајнијих тајних операцијакоје је служба водила од
времена Кра-љевине Југославије до 1999. године.
За нас је нарочито значајно тошто је монографија изазвала
великоинтересовање, што потврђује податакда је први тираж распродат
већ десе-так дана након што је књига објав-љена, због чега се
издавач Ме дија цен-тар „Одбрана” одлучио за друго изда-ње. ƒ
Раденко МУТАВЏИЋ
-
16
д о г � ђ � ј и
У Лазаревцу је 15. децембра, уздр жа вне и војне почасти,
обеле-жена 99. годишњица Колубарске би -тке у Првом светском рату.
Венце наспомен-костурницу српских, аустро-угарских и мађарских
војника поло-жио је премијер Србије Ивица Да -чић, који је
предводио државну це -ремонију обележавања битке.
Делегацију Војске Србије и Ми -нистарства одбране која је
положи-ла венац предводио је начелник Ге -нералштаба генерал Љубиша
Ди ко-вић.
Венац на спомен-костурницу по -ложили су и представници
друштавакоји негују тековине ослободилачкихратова, представници ам
басада Ау - стрије, Мађарске, Че шке и Словачкеи званичници локалне
са моуправе.
Говорећи на церемонији у Лаза-ревцу, премијер Ивица Дачић
јерекао да Спомен храм Светог Дими-трија са костурницом,
представљаместо починка више хиљада јунака.
– Спомен-костурница у Лазарев-цу редак је пример хуманости
једногнарода који је са својим погинулимвојницима сахранио и
непријатељскевојнике – рекао је Дачић и истакао данас њихове кости
обавезују на самоједан пут, онај на коме у Европиникада више неће
бити ратова.
У крипти Спомен-цркве сакостурницом Светог Димитрија уЛазаревцу
почива око 40.000 стра-далих српских и аустроугарских вој-ника.
ƒ
Свечаној академији поводом 24.де цембра – Дана Ваздухоплов-с тва
и ПВО, у команди у Зему-ну присуствовали су министар одбра-не
Небојша Ро дић и начелник Гене-ралштаба генерал Љубиша Диковић,са
сарадницима, представници ВојскеСрбије, градске општине Земун
ибројни гости.
– Од балканских ратова до да -нас, генерације пилота,
противавио-наца, техничара и специјалиста раз-личитих профила
уградили су се у бо -гату истори ју нашег вида. Ти људи
сунајважнији, јер чине окосницу нашегвида – иста као је командант
ВиПВОгенерал-мајор Ранко Живак, подсећа-јући на по двиге хероја
српског вазду-хопловства из Априлског рата 1941.го дине и па три
отизам и способностјунака који су се 1999. супротставилинадмоћнијем
противнику.
– Данас ВиПВО обезбеђује кон-тинуирану контролу и заштиту
вазду-шног простора Србије, што је наш
први и основни задатак. Ималисмо бројне активности у међу-наро
дној во јној сарадњи, а по -се бно истичем превожењеопреме за наш
ми ровни тим уЏибути, авионом АН-26, што јеу по сле дње две де
ценије нај-сложенији за датак превожења– рекао је ге нерал Жи вак
насвечаној академији.
На свечаности су урученеплакете за дугогодишњу сарад-њу члану
Већа општине Земун,Милосаву Стаменову и дирек-тору АД „Орао“ Ми
лану Прици.
У културно-уметничкомпро граму наступили су Ра дошБа јић,
Миленко Павлов и Хорземунског камерног ор кестра.
Дан ВиПВО на аеродромуБатајница припадницима је че -ститао
начелник штаба Коман-де ВиПВО бригадни ге нералДејан Јоксимовић,
истичући нај-важније резултате у протеклој
години и приоритете у 2014. – Од успешности пројекта опре-
мања кључним борбеним средс тви-ма у наредних десет година за
висићебудућност вида ВиПВО, али ће људии даље бити окосница на ших
једини-ца – истакао је генерал Јо ксимовић.
Свечаношћу у Батајници обеле-жен је и Дан Центра за обуку
ВиП-ВО, који је успешном реализацијомспецијалистичке обуке војника
надобровољном служењу војног рока,курсева додатног
оспособљавањапрофесионалних војника и основногкурса за подофицире
родова и слу-жби ВиПВО значајно допринео јача-њу оперативних
способности ВојскеСрбије.
Поводом празника начелникГе нералштаба генерал Љубиша Ди -ковић
примио је делегацију видаВиПВО коју је предводио командантге
нерал-мајор Ранко Живак. ƒ
Н. ДРАЖОВИЋСнимио Г. СТАНКОВИЋ
С в е ч а н о с т и п о в о д о м Д а н а В и П В О
Мод'рниз�циј� ј' приорит'тОб'л'ж'н� 99. годишњиц�
Колуб�рск'битк'
-
С�р�дњ� с� КомисијомАфричк' униј'
Државни секретар у Министарству одбране Зоран Ђорђевићразговарао
је са замеником председавајућег КомисијеАфричке уније Ерастусом
Мвенчом, током прве посете званич-ника ове организације, коју чине
све државе афричког конти-нента.
На састанку је истакнуто да је Србија спремна за унапре-ђење
сарадње са афричким државама, посебно у доменуодбране и
безбедности, с обзиром да се 63 припадника оружа-них снага афричких
земаља школује у војнообразовним устано-вама Србије. ƒ
17
УДому војске у Београду одржан je састанак о функ-ционисању
привредних друштава из групацијеОдбрамбене индустрије Србије.
Састанку су присуство-вали министар одбране Небојша Родић,
министарфинансија Лазар Крстић, начелник Генералштаба гене-рал
Љубиша Диковић, представници Министарства при-вреде, директори свих
привредних друштава из ове гру-пације, председници надзорних одбора
и представницискупштина ових привредних друштава, као и
„Југоим-порта – СДПР“.
На састанку су разматрана питања реализацијефинансијске
консолидације предузећа из ове групације,унапређења производних
капацитета, социјалног про-грама за решавање вишка запослених, као
и решавањеимовинско-правних питања проистеклих из
процесаприватизације.
Одбрамбена индустрија је важан део привредеСрбије и пред њом је
задатак даљег организацијског ипословног снажења, с обзиром на
производне потенци-јале и извозне могућности. Нову развојну
перспективуотвара Административни уговор о сарадњи
измеђуМинистарства одбране Србије и Европске одбрамбенеагенције,
који су у Бриселу потписали министар одбра-не Небојша Родић и
висока представница за спољнепослове и безбедносну политику
Европске уније КетринЕштон, која обавља и дужност директора
Европскеодбрамбене агенције.
На састанку је истакнуто да је за даље јачањедомаће одбрамбене
индустрије неопходно обезбеди-ти још боље функционисање, повећање
пословности,радне и технолошке дисциплине, као и подизање
ква-литета кадровске структуре у складу са
дефинисанимзахтевима.
Министарство одбране Србије учиниће све да рас-положиве
капацитете одбрамбене индустрије Србијеподржи и ојача, јер то
представља значајан сегмент при-вреде наше државе. У том циљу
наставиће непосреднусарадњу са надлежним државним органима, при
чемуочекује да се досадашња подршка настави и у наред-ном периоду.
ƒ
Ј�ч�њ' одбр�мб'н' индустриј' Србиј'
Инт'н зи ви р� н� с�р�д њ� с� Шв'д ском
Деле га ци ја Мини стар ства одбра не Срби је, коју је пред во
диозаступ ник начел ни ка Упра ве за међу на род ну вој ну сарад
њупуков ник Милан Коњи ко вац, бора ви ла је у посе ти Ору жа
нимсна га ма Кра ље ви не Швед ске. Током посе те пот пи сан је
Планбила те рал не вој не сарад ње за 2014. годи ну, који у одно су
напрет ход ну годи ну садр жи зна чај но више актив но сти.
Мини стар ство одбра не охра бре но је швед ском одлу ком дау
2013. годи ни први пут пот пи ше План била те рал не вој не сарад
-ње са неком држа вом, као и чиње ни цом да је током годи не про
-це нат реа ли за ци је актив но сти био на врло добром нивоу.
– Срби ја је задо вољ на је подр шком нор диј ских парт не
ра,посеб но наме ром Ору жа них сна га Швед ске да наста ви да подр
-жа ва Срби ју и отво ри нове обла сти сарад ње – иста као је пуков
-ник Коњи ко вац.
Начел ник Међу на род ног сек то ра Ору жа них сна га Швед -ске
пуков ник Ленард Дани ел сон иста као је да Швед ска видиСрби ју
као глав ног парт не ра на про сто ру Запад ног Бал ка на. ƒ
С�р�д њ� с� Уни в'р зи т' том у М�ри бо ру
Рек то ри Уни вер зи те та одбра не и Уни вер зи те та у Мари
-бо ру гене рал-пот пу ков ник проф. др Мио драг Јев тић ипроф. др
Дани јел Ребољ, пот пи са ли су Спо ра зум о сарад -њи.
– Пре по зна ли смо неко ли ко важних обла сти у који маможе мо
сара ђи ва ти у обо стра ном инте ре су. Пот пи си ва њеСпо ра зу
ма само је базич ни део на осно ву чега ће про и за -ћи већи број
ини ци ја ти ва и пред ло га за сарад њу – рекао јеЈев тић.
Пот пи си ва њу спо ра зу ма прет хо дио је саста нак дведеле га
ци је током кога су пред ста вље ни капа ци те ти и орга -ни за ци
ја Уни вер зи те та одбра не и Уни вер зи те та у Мари -бо ру.
ƒ
-
1 . ј а н у а р 2 0 1 4 .
18
и н т ' р в ј у
На почетку разговора дрДариа Даниелс Шкод-ник истиче да
изузет-ност ове институцијечи ни везаност за идеју
коју је пре више од 60 година изнеогенерал Двајт Ајзенхауер,
првиВрховни савезнички командант заЕвропу. Он је уочио потребу
зановом међународном институцијомса јединственом образовном
миси-јом: да припрема официре и званич-нике способне за
прилагођавањеновом безбедносном окружењуНАТО-а. Од оснивања 1951.
године,Колеџ постаје најважнија образовнаинституција за обуку
будућих лиде-
ра Савеза и обезбеђење академскеизузетности у области студија
без-бедности.
ƒ Шта су приоритети Од -брамбеног колеџа у оствари-вању
образовне мисије?
– Визија генерала Ајзенхауераакту елна је и данас као и увек, и
минастављамо наше непрекидно трагањеда његову визију колеџа
прилагодимореалности нашег времена. Наравно дасе безбедносно
окружење знатно про-менило од 1951. године и да је и колеџ
Одбрамбени колеџНАТО-а (NATO DefenseCollege – NDC) у
Римунајважнија је образовнаинституцијаСеверноатлантскогсавеза. Како
доприносираду и активностимаАлијансе разговаралисмо са деканомдр
Дариом ДаниелсШкодник, првом женомна тој високој дужностиод
оснивања колеџа1951. године.
Др Дариа Даниелс Шкодник, декан Одбрамбеног колеџа НАТО-а
Моћ образовања
-
19
еволуирао. Од самог почетка, међу-тим, предвиђање дато у
изворнимСтратешким смерницама Северноа-тлантског савета и Војног
комитетаобезбеђује одговарајућу ин ституцио-налну основу за
динамичан и сврсис-ходан допринос колеџа у три кључнаприоритета:
делотворности и једин-ству Алијансе, стратешком проми-шљању
политичко-војних питања иобразовању, студијама и истраживањуу
функцији остваривања ши рих циље-ва Алијансе.
У том општем оквиру Одбрамбе-ни колеџ такође подржава
активанпрограмски приступ који подразуме-ва контакте са другим
образовним ин -ституцијама.
Сви се надамо да рат неће битивођен у блиској будућности и да
ћеглавно улагање НАТО-а бити у образо-вање и обуку. Одбрамбени
колеџ, успрези са стратешким командама,биће инструмент у ове две
кључнеобласти, настојећи да сачува оно штосмо научили у време
кризе. Ми требада сачувамо способност за дијалог кул-тура – не само
култура народа, већ иинституција – да би сачували мир истабилност.
У том циљу волела бих давидим веће учешће и веће ангажова-ње, које
укључује земље Западног Бал-кана, и ја позивам ваше институције
уобласти међународне безбедности датраже заједнички ангажман са
НАТООдбрамбеним колеџом у будућности.Надам се да ваш љубазни позив
за овајинтервју може бити добар почетак ихвала вам за ову
прилику.
ƒ НАТО Одбрамбени колеџспроводи истраживања о нај-важнијим
безбедносним и вој-ним питањима који се тичуНАТО. Које теме су
данас наврху дневног реда?
– Одељење за истраживање дајеанализе и мишљења о актуелним
иотвореним питањима од значаја заособље у штабу НАТО и
политичкоруководство земаља чланица. Нашаистраживања служе да
обогате поли-тичку и академску дебату о безбедно-сној и војној
политици, нудећи прак-тичне политике за актуелне теме веза-не за
НАТО, ради информисаностидоносилаца одлука у Алијанси и шире.Рад
Одељења за истраживање можеда осветли аргументе за и
против,предности и мане, препреке и могућ-ности, присутне у
алтернативнимполитичким приступима који могубити разматрани.
Набројаћу нека од најважнијихпитања и проблема која ће бити
уфокусу текућих и планираних истражи-вања. Како ће на НАТО утицати
урав-нотежавања америчких безбедноснихприоритета у
азијско-пацифичкомрегиону? Шта ће бити стратешкоусмерење Алијансе
после повлачењаснага ISAF из Авганистана 2014? Пра-тићемо такође
будућу сарадњу саРусијом, нестабилности на Блискомистоку и њихове
импликације наМедитерански дијалог, грађански рату Сирији, као и
Иран и његове нукле-арне амбиције. Међу нашим приори-тетима биће и
сајбер безбедност, коо-перативна безбедност и даљи развојполитике
партнерства, обука за упра-вљање кризама и образовање, помор-ска
безбедност и НАТО мисије. Све усвему, ми заиста живимо у
занимљи-вим временима.
ƒ Каква је сарадња са инсти-туцијама партнерских зема-ља,
посебно Западног Балкана?
– Ово је јединствена установа несамо у образовању, већ, како
самнапоменула, у стратешким истражи-
вањима и пружању помоћи у овојобласти. Одбрамбени колеџ НАТО-аје
платформа за дијалог међу култура-ма, религијама и идеологијама. У
на -шим академским програмима насто-јимо да искористимо
трансформациј-ску моћ образовања. На нашим ви -шим курсевима често
смо имали уче-снике из Западног Балкана – из Хрват-ске, Босне и
Херцеговине, Македони-је и Србије.
ƒ Какви су изгледи за унапређе-ње сарадње са
одговарајућиминституцијама у Србији?
– Србија је важан партнер заНАТО, због њене стратешке улоге
упостизању мира, стабилности и поми-рења у региону Западног
Балкана.Она има позитивну улогу у промови-сању стабилности у
региону, радећина томе конструктивно са суседнимземљама.
Као чланица Партнерства за мирод 2006, Србија развија сарадњу
саНАТО у разним областима: безбедно-сти, реформи сектора одбране и
без-бедности, науци, животној средини иинформисању јавности.
Сарадња јеобострано корисна, као и за регионЗападног Балкана.
Навешћу неке заједничке актив-ности које би могли даље
унапређива-ти. Школа националне одбране посе-тила је Одбрамбени
колеџ у јуну 2012.године, предвођена државним секре-таром и
