СРБски ФБРепортер - дневни журнал 20.02.2013

СРБСКИ ФБРЕПОРТЕР http://facebookreporter.org [email protected]

СРБски ФБРепортер - дневни журнал 20.02.2013.

Ратко Паић: Зашто је Путин најпопуларнији политичар међу Србима?

Бранко ЖУЈОВИЋ: Преображење на Сретење

Усвоjен Закон о “Jужном току”, подршка 176 посланика

Седница Савета Безбедности УН о Kосову и Метохији одложена за март

Највиши исламски минарети Евроазије – у срцу Србије!

Уз сагласност Београда, почиње ход „босанског језика“ по Рашкој области

Путин тражи јединствени уџбеник историје за целу земљу и да сви у РФ знају руски језик

Александар ПАВИЋ: Рашчлањивање Вулина

Ибран Мустафић: Насер Орић је убио 1.000 муслимана

СРБИ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ: ПРОТЕСТ ЈЕ ПРОТИВ ПРЕГОВОРА ДАЧИЋ-ТАЧИ!

Слободан Јанковић: ОД ИЗДАЈЕ ДО ИЗБОРА

ХАГ: Како је Изетбеговић одбио да спречи рат?

Уставни суд: оцена уставности бриселских споразума до краја марта! Адвокат: сваки корак је фактичко признање и оцепљење дела територије, противуставно и кривично дело! СРБИ са КиМ: царине и границе нису легалне, регуларне и уставне, а однос власти према КиМ, Србији и Србима је недопустив!

ЛЕКЦИЈА ИЗ РОДОЉУБЉА

Јешић: Млеко је неисправно, ситуација алармантна! СПИСАК: Које млеко је исправно?

Ратко Паић: Зашто је Путин најпопуларнији политичар међу Србима?

У недавном испитивању јавног мњења у Новом Саду, на узорку од више хиљада људи, које је спроведено у временском периоду од неколико недеља, показало се да је политичар о којем грађани имају најпозитивније мишљење – председник Русије Владимир Путин, који је добио чак око 70 процената гласова испитаника, а први следећи домаћи политичар на тој листи је заостајао за њим читавих 30 процената.

20.02.2013. Глас Русије, за ФБР приредила Биљана Диковић

Фото: РИА Новости

Стога се оправдано поставља питање – зашто је Путин најпопуларнији политичар међу Србима и чиме је стекао такво поверење? Или још боље – а зашто српски политичари нису стекли исто такво поверење код сопствених грађана?

За почетак, можда зато што је у том истом Новом Саду враћање званичног писма ћирилице у градске аутобусе у огромном делу медија представљено малтене као скандал, иако се ради о усклађивању са важећим уставом и о чувању културе и традиције. Па ипак, мало који политичар се ставио у одбрану Устава и закона, сматрајући вероватно да је политички корисније да се о томе јавно не изјашњавају. А слична је ситуација и када се ради о много крупнијим темама, као што је на пример Косово и Метохија, када многи домаћи политичари опортунистички избегавају да кажу очигледне ствари.

С друге стране, руски председниик Путин је до сада искористио много прилика да светској јавности каже и скрене пажњу на поједине чињенице које се тичу Србије, и то на такав убедљив начин, који се ретко може чути и од самих српских званичника.

На пример, поводом друштвено-политичког стања у свету и оног што се очекује у овој години, Путин се на дипломатски начин осврнуо на понашање САД према малим народима и посебно Србима, па је рекао следеће: «Онај који себе данас незванично и неоправдано назива господаром света морао би да зна да нити је заиста најјачи нити да му тренутна позиција даје за право да угњетава друге народе, државе и вере. Сведоци смо да је једном народу са Балкана територија распарчана од стране тих великих сила, а да се тај народ и даље сматра џелатом, а не жртвом, кривцем а не оштећеним. Томе се мора рећи доста.»

А на једној од конференција за новинаре је рекао следеће о проблему јужне српске покрајине: «Подршка једностраном проглашењу независности Косова је неморална и противправна. Како вас није стид уопште, Европљане, да са таквим двоструким стандардима приступате решавању истих питања у разним деловима света? Када кажете да је Косово посебан случај, то је све лаж.


Никаквог посебног случаја тамо нема, и сви то одлично знају. И наравно, ми ми ћемо питање таквог понашања поставити у Савету Безбедности Уједињених нација.»

Штавише, Путин је, како тумаче аналитичари, преко недавне посете Рогозина понудио Србији да поврати суверенитет и снагу. Високи званичник руске владе је тада између осталог поручио: „Русија је са вама, Путин је са вама, потребна нам је јака Србија која ће заступати своје ставове”.

Осим тога, на прошлогодишњем образовном форуму у месту Селигер, Путин је рекао да ће учинити све да Србија има будућност и да ће помоћи да односи две земље буду бољи, као и то да ће радити на томе да Србија и Русија имају заједничку будућност.

И напослетку, занимљиво је на који начин је руски председник завршио разговор са српским председником пре извесног времена, поводом новогодишњих празника, када је Путин изрекао крајње неуобичајене речи поздрава, које се ретко или скоро никада не могу чути у свету високе политике – „Љубим ваш народ и вас господине председниче.“

Дакле, вероватно баш у таквим изјавама и поступцима руског председника треба тражити одговор са почетка – зашто је Путин најпопуларнији политичар међу Србима. А поменуто испитивање јавног мњења у Новом Саду то је само још једном потврдило.

Бранко ЖУЈОВИЋ: Преображење на Сретење

Поштено би било признати да је Николићево проглашење институција Србије на КиМ за „паралелне“ и њихово превођење у „косовске“ тек испуњење захтева Ангеле Меркел из 2011. године

Бранко Жујовић, Глас Русије

за ФБР Биљана Диковић, 20.02.2013.

Фото: EPA

Прошле недеље, Србија, чланица УН, обележила је Дан државности и Дан војске. Сећали смо се и тужних годишњица нерасветљених злочина над цивилима, као што је терористички напад на аутобус „Ниш-експреса“ у Ливадицама код Подујева, пре 12 година, када је погинуло 10 људи. Правда из Ливадица легитимација је европског Косова и његова суштина.

Некаква годишњица била је и референдуму против увођења паралелних албанских институција на север Косова и Метохије. Подсетимо, 99,97% становника северног дела Косова и Метохије гласало је прошле године, у ово време, против увођења паралелних албанских институција.

А онда се догодило Сретење. Председник државе говорио је као авантуриста, а председница нечега што је геополитичка авантура, као државник. Томислав Николић обелоданио је, баш о празнику, намеру Србије да сопствене институције прекомпонује у „паралелне“ и трансформише их у косовске, које би чинили Срби. Та европска еутаназија српског Устава јединствен је пример у историји државног права.

Поштено би било признати да је Николићева најава, у ствари, тек испуњење захтева Ангеле Меркел, испорученог у лето 2011. године. Меркелова је тада, први пут отворено, саопштила да је распуштање „паралелних“ институција на северу Косова услов испуњења европских жеља Србије.

Многи су одавно заборавили да је истог тог лета немачки Бундестаг саопштио да признање Косова неће бити услов за почетак преговора за чланство у ЕУ, али да ће, до краја тог процеса, да би постала чланица уније, Србија морати да призна независност своје покрајине.

Додали су и да је најтежа препрека, која би могла да угрози почетак преговора о пријему Србије у ЕУ, питање хапшења хашког оптуженика Горана Хаџића, јер то, ето, неће дозволити холандски парламент.


Данас смо сведоци сасвим другачије истине. Услов за добијање датума почетка преговора је институционално повлачење државе с Косова и Метохије, а услов за чланство признање Косова. Да ствар буде гора, изјаве председника Николића и премијера Ивице Дачића, иако се обојица званично држе скупштинских докумената о Космету, нису подударне.

Дачић је изнео нешто другачије виђење повлачења „паралелних“ институција с Космета, условљавајући га постизањем некаквог договора. Упркос тим разликама, може се рећи да је Београд озваничио своју шекспировску позицију балканског Ричарда Трећег: север покрајине за датум преговора.

Са друге стране, имамо Јатифете Јахјагу и Хашима Тачија. Ко је пре само неколико година могао да замисли ту жену из Приштине, како Србима мирно саопштава да је албанска „независност“ и њихова независност, а да јој, ни мање ни више него четнички „војвода“, одговори скрушено да ће повући државне институције из покрајине.

Али, трагика српског положаја не лежи у Николићу, који је политички парадокс сам по себи. За Србију је ЕУ толико драгоцена, да се за датум почетка преговора галантно уступа север Космета, а за чланство комплетна територија покрајине са економским ресурсима и највреднијим деловима верског и архитектонског духовног наслеђа. То је ваљда очигледно, иако је само делимично озваничено.

Логично би, одатле, било да Албанци с Косова и Метохије, прихватајући суштинску самосталност, па ако хоћете и независност, али без столице у УН и у оквиру европске Србије, одустану од свог ССП-а и метеорски улете право у датум почетка преговора са ЕУ у пакету с Београдом.

Зашто Албанци с Косова и Метохије не прескоче деценије тешких преговора и убију две муве једним ударцем? Ако границе у Европи нису важне и ако је ЕУ елдорадо дивљака са Балкана, шта их спречава у метеорском убрзању властитих европских интеграција?

То су логична питања, која би Томислав Николић и Ивица Дачић требало да поставе себи и јавности Србије. Број званичника ЕУ који су директно саопштили да Србију на крају европског пута чека признање Косова је огроман. Поменимо само Ангелу Меркел, Гвида Вестервелеа, Мартина Шулца, Розу Балфоур, Ерхарда Бусека, Елизабет Гигу и друге.

Србија мазохистички жели да проживи властити европски апсурд. Она жели у ЕУ, али у њу, као Србија, не може да ступи. Закономерно, у Бриселу је, после косовског, чека и услов децентрализације. Још једна незахвална реч, згодна да постане синоним за даљу дезинтеграцију државе и инжењеринг над њеном историјом, који ће је коначно довести до најпознатије Шекспирове дилеме.

Због свега овога, тобоже прагматични, а сада већ небројени разговори Дачића са Тачијем данас, Николића са Јахјагом пре неки дан и Вучићев пут у Немачку, изгледају као бесконачно страначко расипање српског времена. Управо, чекање у реду за воз који је већ отишао. Страначки интереси плаћају се националним ресурсима и државном баштином. Или се то, можда, откупљују или чак искупљују?

Усвоjен Закон о “Jужном току”, подршка 176 посланика

БEOГРAД – Скупштина Србиjе усвоjила jе данас Закон о “Jужном току“, коjи ће убрзати експроприjациjу земљишта и припрему терена за изградњу тог гасовода кроз Србиjу.

20.02.2013. Танјуг, за ФБР Биљана Диковић


Подршку том закону дало jе 176 посланика владаjуће коалициjе и опозиционих ДС и ДСС, а против 12 посланика ЛДП и ЛСВ. Доношењем посебног закона за “Jужни ток” ствараjу се услови за прибављање потребних дозвола и изградњу деонице тог магистралног гасовода кроз Србиjу, у коjу ће бити уложено око 1,7 милиjарди евра.

Закон о утврђивању jавног интереса и посебним поступцима експроприjациjе и прибављања документациjе ради реализациjе изградње система за транспорт природног гаса “Jужни ток“ таj проjекат дефинише као проjекат од jавног интереса.

Усвоjеним законом се утврђуjу посебна правила за потпуну експроприjациjу земљишта на траси гасовода, коjа обухвата око 10.000 парцела, а корисник експроприjациjе jе Привредно друштво “Jужни ток“ Нови Сад, коjе стиче право на то експроприсано земљиште седам дана од доношења решења о експроприjациjи.

У питању jе заjедничко предузеће “Србиjагаса“, коjи у тоj фирми поседуjе 49 одсто власништва и руског “Гаспрома“, коjи има 51 одсто акциjа. Предвиђена jе исплата накнада и такси власницима парцела коjе се налазе на траси гасовода, по цени коjе не могу бити ниже од тржишних, уз давање рока у коjем jе привредно друштво “Jужни ток“ Нови Сад дужно да плати прописане таксе и накнаде.

За изградњу обjеката гасовода “Jужни ток“ може се донети решење о грађевинскоj дозволи за поjединачне фазе или деонице трасе, а употребна дозвола ће се издати за гасовод, као jединствени обjекат.

Закон о “Jужном току“ ступиће на снагу наредног дана од дана обjављивања у “Службеном гласнику”. Изградња “Jужног тока“ кроз Србиjу, са два крака према Републици Српскоj и Хрватскоj, треба да почне у првом кварталу ове године, а за изградњу гасовода у овоj години већ jе обезбеђено 105 милиона евра.

———

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Предлог закона о Јужном току данас на усвајању у Скупштини Гасовод Јужни ток jе постао животна реалност Дмитриј СЕДОВ: “Јужни ток” и место у историји Николић: Изградња српског сектора “Јужног тока” ће почети у децембру – Председник Русије Владимир Путин позван на почетак изградње деонице гасовода Јужни ток у Србији

Седница Савета Безбедности УН о Kосову и Метохији одложена за март

ЊУJOРK – Седница Савета безбедности Уjедињених нациjа о ситуациjи на Kосову, коjа jе требало да се одржи у петак, 22. фебруара, биће одложена за март, сазнаjе Танјуг у згради на Ист риверу.

20.02.2013. Танјуг, за ФБР Биљана Диковић

Датум нове седнице jош ниjе саопштен, а одлуку ће донети руска делегациjа коjа преузима председавање у консултациjама са осталим чланицама Савета безбедности, речено jе Танјуговом дописнику.

Генерални секретар УН Бан Kи-мун jе у свом редовном тромесечном извештаjу о Kосову истакао да jе у претходном периоду постигнут “значаjан корак напред” подизањем диjалога Београда и Приштине на виши политички ниво, али jе косовске власти позвао да одлучно реагуjу на изражавање нетрпељивости, попут инцидената током православног Божића. “Честитам лидерима обе стране jер су се упустили у оваj изазован, али важан политички процес, у циљу решавања наjтежих питања коjа коче напредак у њиховим односима”, навео jе шеф УН у извештаjу за период од 16. октобра до 15. jануара.

Kи-мун jе истакао да, иако постоjе jош многа нерешена тешка питања, обнављање преговора представља “снажан сигнал да се обе стране залажу за миран диjалог и превазилажење терета прошлог сукоба”.

Шеф УН jе, међутим, указао да догађаjи у периоду извештавања указуjу “како на наставак крхке ситуациjе, тако и на шансу да се настави стабилизациjа, под условом да постоjе политичко вођство и добра воља”.

Kада jе реч о ситуациjи у северноj Mитровици, Бан Kи-мун jе истакао да су потребни “координисано деловање и пажња, како би се сва тешка питања решила добронамерно и тако избегле даље тензиjе”.

Први човек УН jе истакао да су, поред политичког процеса на високом нивоу, важни одрживи напори да се унапреди помирење и повећа поверење међу заjедницама на Kосову.


Највиши исламски минарети Евроазије – у срцу Србије!

ИСЛАМСКИ ЦЕНТАР У СЕЛУ ДЕЛИМЕЂЕ КОД ТУТИНА ИМА ДВА МИНАРЕТА ВИСОКА ПО 77,24 МЕТАРА

20.02.2013. Факти.орг, за ФБР Биљана Диковић

Минарети у Делимеђама

Минарети у Делимеђама су део још увек незавршеног исламског центра у овом селу које са 88 домаћинстава има мање од 300 пунолетних становника. Село има основну школу и пошту

Архитекта делимеђанских минарета је Мухарем Крушко који живи у Маглају, бивши је грађевинац који је радио у Хрватској. Са 230 изграђених мунара, углавном у послератној БиХ, 76-годишњи Крушко је апсолутни светски рекордер

Највиша џамија у БиХ је џамија у Бугојну са минаретом од 70 метара. Највиша џамија у Републици Српској налази се у Сјенини код Добоја са минаретом од 53,5 метара

Највиши минарет у западној Европи – минарет Фитја џамије у Стокхолму – висок је само 32,5 метара. Минарет највеће џамије у ЕУ, џамије у Ротердаму, висок је једва 25 метара

Апсолутни светски рекордер по висини је минарет џамије Хасана II у Казабланки, у Мароку.Висок је 210 метара. Али, Техеран има амбицију да Мароканцима преузме „титулу“. Јер, у главном граду Ирана се подижу минарети чија је планирана висина 230 метара

Поређења ради, Храм Светог Саве у Београду, без крста, висок је 70 метара а са крстом досеже 82 метра. Највише католичко здање у Србији, црква Безгрешне девице Марије у Бачкој Тополи, висока је 72,6 м, а црква „Име Маријино“ у Новом Саду до 72 метра. „Палата Албанија“ у Београду висока је „свега“ 58 метара ____________ ПЕШТЕРСКО село Делимеђе у тутинској општини има највеће минарете не само на Балкану!

Саграђени су 2009. године као део новог исламског центра у селу, високи су по 77,24 метара и далеко надмашују све постојеће џамије на Балкану, али и шире. Готово на целом евроазијском континенту.

Поређења ради, највиши минарет у западној Европи – минарет Фитја џамије у Стокхолму – висок је само 32,5 метара.

Минарет највеће џамије у ЕУ, џамије у Ротердаму, висок је једва 25 метара.

На истоку од ЕУ, исламски центар „Срце Чеченије“ у Грозном, који је отворен 2008. године, има такође скромнији минарет – од 62 метра.

Минарети из Делимеђа виши су и од чувеног Кутуб минарета у Њу Делхију који је висок 72,5 метара.

Виши су и од највишег минарета централне Азије, Калон минарета у Бухари који досеже свега 47 метара.

Иначе, чеченски минарет је до 2009. године био шампион Евроазије. Све док му центар у Делимеђама није преузео примат.

Минарети Делимеђа су виши и од највиших минарета јужне хемисфере. Чак и од мунаре џамије у Јоханесбургу коју је недавно подигао турски бизнисмен, Али Катирџиоглу.

У нашем региону, највиша џамија у Босни и Херцеговини је џамија у Бугојну са минаретом од 70 метара за чије је фарбање био ангажован алпинистички тим из Зенице.


Највиша џамија у Републици Српској налази се у Сјенини код Добоја са минаретом од 53,5 метара.

Џамија у Бугојну

Међутим, Приштина има амбиције да надмаши минарете у Делимеђама. Исламски поглавар Косова, Наим Трнава, је октобра 2012. положио камен темељац за „највећу џамију на Балкану“ која ће се простирати на 8.000 квадратних метара. Висина њених минарета још је тајна.

Иначе, апсолутни светски рекордер у висини је минарет џамије Хасана II у Казабланки, у Мароку.

Висок је 210 метара. Иначе, Техеран има амбицију да Мароканцима преузме „титулу“. Јер, у главном граду Ирана се подижу минарети чија је планирана висина 230 метара!

Архитекта делимеђанских минарета је Мухарем Крушко који живи у Маглају, бивши је грађевинац који је радио у Хрватској. Са 230 изграђених мунара, углавном у послератној БиХ, 76-годишњи Крушко је апсолутни светски рекордер.

Први минарет је изградио 1966. године у Глухој Буквици. Крушко је власник зидарско-фасадерске радње у Миљановићима код Тешња, кантон Зеница, са шест зидарских екипа.

Минарети у Делимеђама су део још увек незавршеног исламског центра у овом селу које са 88 домаћинстава има мање од 300 пунолетних становника. Село има основну школу и пошту.

У прилогу о изградњи исламског центра у Делимеђама, тузланска телевизија је известила да је ова џамија „махом грађена добровољним прилозима мештана и многих Санџаклија који живе и раде у БиХ, Америци, Канади, Аустралији и земљама западне Европе. Ради се о веома успешним пословним људима који потичу из овог краја“.

Делимеђе су иначе познате по свом великом вашару а у исламском центру се одржава и годишњи „Фестивал ислама“.

Пре изградње џамије у Делимеђама, највиши минарет на Балкану је био минарет Хусеин-пашине џамије у Пљевљама, завршен 1594. године као задужбина Хусеин-паше Бољанића, пореклом из тог краја.

Поређења ради, Храм Светог Саве у Београду, без крста, висок је 70 метара а са крстом досеже 82 метра. Највише католичко здање у Србији, црква Безгрешне девице Марије у Бачкој Тополи, висока је 72,6 м, а црква „Име Маријино“ у Новом Саду до 72 метра.

„Палата Албанија“ у Београду висока је „свега“ 58 метара.

Уз сагласност Београда, почиње ход „босанског језика“ по Рашкој области

НИШТА ШТО ЈЕ УГЛЕДНИ ЛИНГВИСТА МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ ВЕЋ ОБЈАВИО КЊИГУ „СРПСКИ ЈЕЗИК И СРПСКИ ЈЕЗИЦИ“


Настава на „босанском језику“ изводиће се, поред Новог Пазара, у Сјеници, Тутину и Пријепољу у предшколским установама. Потом – у по једном одељењу – првог и петог разреда у четири основне школе и у првом разреду гимназија у тим местима

Поред „босанског језика и књижевности“, и други предмети попут историје, музичког и ликовног добиће делом нове садржаје


НИШТА што (са изузетком бразила) цела Јужна Америка – десетине народа и племена – говори шпански.

Ништа што је угледни лингвиста Милош Ковачевић већ објавио књигу чији наслов све говори: „Српски језик и српски језици“. Доказавши да су и хрватски, и тзв. бошњачки и црногорски – српски језик.

На згради Гимназије у Новом Пазару појавила се табла на којој је назив школе исписан на српском језику и ћирилицом и на „босанском језику“ и латиницом.

Таблу су – као да је у питању нешто историјско – заједнички открили председник Бошњачког националног већа Есад Џуџевић и директор школе Зоран Милосављевић. Овај други је, нема сумње, поступао по одобрењу Београда, то јест – Министарства просвете. А можда и саме Владе.

Џуџевић и директор школе

Џуџевић не би био Џуџевић да није искористио прилику да са нотом тријумфализма у гласу саопшти: да је откривање табле било демонстрација законски модел по којем би требало да буду написана имена свих јавних установа и институција, а и свих улица и тргова у срединама где националне мањине представљају већину становништва.

Табла је, међутим, тек део ширег и далекосежније плана. Јер, 21. фебруара ће у једном одељењу првог разреда новопазарске Гимназије, која 2013. слави стогодишњицу, бити одржан први час припремне наставе на босанском језику.

Сличне двојезичне табле су откривене и на улазу у предшколску установу „Младост” у Новом Пазару и у још неким школама.

Тим установама – уручени су портрети Кулина-бана и Авде Међедовића, као и грб санџачких Бошњака (са полумесецима и љиљанима) који ће бити истакнути у учионицама у којима ће се изводити настава на „босанском језику“.

Настава на „босанском језику“ изводиће се, поред Новог Пазара, у Сјеници, Тутину и Пријепољу у предшколским установама. Потом – у по једном одељењу – првог и петог разреда у четири основне школе и у првом разреду гимназија у тим местима.

Поред „босанског језика и књижевности“, и други предмети попут историје, музичког и ликовног добиће делом нове садржаје.

Путин тражи јединствени уџбеник историје за целу земљу и да сви у РФ знају руски језик

ШЕФ РУСКЕ ДРЖАВЕ ИСТУПИО НА СЕДНИЦИ ДРЖАВНОГ САВЕТА ЗА МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ОДНОСЕ


Треба нам јединствена историја нашег народног уједињења да би људи – независно од религијске и етничке припадности – себе доживљавали грађанима РФ – нагласио је Владимир Путин

„Фундамент јединства целе земље безусловно је руски језик. Управо он ствара заједнички грађански, културни и образовни простор. А њега траба да познаје, и то на високом нивоу, сваки грађанин Русије“ – рекао је председник Путин

Шеф руске државе објавио да ће чувена „библиотека Шнејерсона“ на коју су бацили око САД и тамошњи Јевреји-хасиди – бити предата Јеврејском музеју у Москви


Директор Института руске историје РАН Јуриј Петров, цитирајући одломке из средњошколских радова са пријемног испита из историје, навео да већина ученика сматра да је Степан Разин предводио медијски бунт (а не сељачки устанак), да је Лава Троцког убио ледоломац, а да је Борис Јељцин променио устав земље само зато да би забранио да се на једном приватном плацу формира више од једне партије

ШЕФ руске државе Владимир Путин иступио је на седници државног Савета за међунационалне односе.

Савет је заседао у Јеврејском музеју, а била је то прилика да представници различитих националности и конфесија РФ оцене како се развија мир у вишенационалној Русији.

Председник Русије је искористио прилику да члановима Савета предложи да се направи јединствени уџбеник историје за целу земљу. Такође: да се утврди календар важних датума за целу земљу и да се подстиче развој националних врста спортова.

„Наш основни задатак је јачање хармоније и сагласја у вишенационалном руском друштву“ – рекао је Путин већ на отварању заседања.

Потом се заложио да у писању уџбеника историје учествују не само стручњаци из Министарства образовања, већ и Академија наука као и две најстарије руске организације – Историјско и Војно-историјско друштво.

Да су добри уџбеници из историје потребни потврдили су и други чланови савета. Директор Института руске историје РАН Јуриј Петров цитирао је одломке из средњошколских радова са пријемног испита из историје. Навео је да већина ученика сматра да је Степан Разин предводио медијски бунт (а не сељачки устанак), да је Лава Троцког убио ледоломац, а да је Борис Јељцин променио устав земље само зато да ди забранио да се на једном приватном плацу формира више од једне пратије.

„Грађани треба да знају јединствену историју нашег народног уједињења, а не различите ангажоване теорије“ – закључио је Путин.

„То је потребно због тога да би људи – независно од религијске и етничке припадности – себе доживљавали грађанима наше земље. Управо је овакав приступ уграђен у концепцију националне стратегије Русије“ – нагласио је Путин.

Руски лидер је истовремено указао да је руски језик основа јединства земље.

„Фундамент јединства целе земље безусловно је руски језик. Управо он ствара заједнички грађански, културни и образовни простор. А њега траба да познаје, и то на високом нивоу, сваки грађанин Русије“ – рекао је председник Путин.

„Брига о руском језику чини се да је природна ствар. Међутим, стиче се утисак да потцењујемо његов значај за земљу и државу. Сматра се да је језик нешто дато као ваздух и да ће се сам по себи развијати. Међутим, ако се осврнемо на нека насеља у рубним деловима РФ, нисам сигуран да ћемо тамо затећи неко завидно знање руског језика, што је случај и у неким вишемилионским градовима. Такво стање ствари руши земљу“ – рекао је Путин.

Москва је за реализацију Федералнпг програма за изучавање руског језика до 2015. године издвојила 2,5 милијарди рубаља. Путин је указао да сви грађани Русије не знају да је Пушкинов рођендан уствари Дан руског језика.

Путин је на заседању Савета иницирао и да се библиотека Шнејерсона трајно смести у Јеврејски музеј у Москви.

Библиотека Шнејерсона, чувеног хасидског рабина, предмет је спора између САД и Русије. Наиме, амерички Јевреји, уз подршку Вашингтона, траже да се целокупна библиотека преда Америци.

Суд округа Колумбија 16. јануара ове године обавезао је владу РФ да плаћа свакога дана глобу у износу од 50 хиљада долара америчким хасидима – све до повратка књига и докумената хасидског рабина Јосеха Ицака Шнејерсона који тренутно припадају библиотечном фонду РФ и познати су као „библиотека Шнејерсона“.

Александар ПАВИЋ: Рашчлањивање Вулина

Откако је постао шеф Канцеларије за Косово и Метохију, Александар Вулин, се редовно показује као поуздан “благовесник” онога шта ће снаћи Србе на Косову и Метохији. Што “блаженије” његове тврдње и обећања, то је сигурније да тамошње Србе чекају још љућа искушења.

20.02.2013, Фонд стратешке културе, пише ФБР аутор и члан редакције Александар Павић, за ФБР приредила уредник Биљана Диковић

Можда су најочигледнији пример тога његова прошлогодишња “уверавања” јавности када је реч о успостављању граничног режима између Косова и Метохије и средишње Србије. На пример, 10. новембра 2012. Вулин је изјавио: “Када би тамо (тј. на административним прелазима) била царина, онда би то било нарушавање територијалног интегритета. Србија неће албанске царинике на административним прелазима, већ пореске органе”.[1] Наравно, ко год је имао прилике да путује у јужну српску


покрајину после почетка успостављања граничног режима у складу са тзв. Договореним закључцима у вези IBM може голим oком да види да на шиптарској страни “интегрисаног прелаза” стоје – цариници. (Иначе, закључно са 19.2.2013. текст споразума о Интегрисаном управљању границом се још увек не може наћи на званичној интернет страници Владе Србије.[2] Оно што је додатно индикативно је то да је сама Влада усвојила енглеску терминологију – “IBM[3]– IntegratedBorderManagement” – у називу тог бриселског договора, иако све време уверава јавност да се заправо ради о договору о “интегрисаном управљању прелазима”.) Вулин је такође својевремено изнео став, који се и даље може наћи на сајту Канцеларије за КиМ, да “за нас постоје само Унмик царине”.[4] Сигурно би косовско-метохијски Срби и други неалбанци били Вулину захвални ако би могао и лично да их упути у то дивно царство где и даље царују те Унмик царине.

Но, док се ми забављамо тражећи Унмик царине и шиптарске “пореске органе”, не треба игнорисати нове Вулинове јавне наступе, из којих се штошта може научити. Један од последњих је било његово гостовање на Радио-телевизији Србије од 18. фебруара 2013, у ком је најављено “више од суштинске аутономије за Србе (на Косову и Метохији)”.[5]

Ако кажемо да је, као што му је обичај, и овом приликом Вулин изрекао ноторну неистину да је “што се до сада разговарало било извођење оног што је потписано пре него што је ова Влада ступила на сцену” – онда заправо говоримо да Вулин истрајава у својој упорности обмањивања српске јавности по овом питању. Наиме, чак је и сам први потпредседник Владе прошле јесени у Народној скупштини дословце изјавио следеће, обраћајући се претходном Владином преговарачу, Бориславу-Борку Стефановићу: “На то (тј. договор о IBM)сте ставили параф и то на сваку страницу тог споразума, а онда, пошто су били избори одлучили сте да не спроводите”.[6] Са своје стране, Стефановић је лепо објаснио како ствари стоје са правног становишта, према извештају државног РТС-а:

“Стефановић је реагујући на Вучићеве наводе, истакао да би он као правник требало да зна шта је параф, а шта потпис и објаснио да његов параф на том споразуму само потврђује истинитост текста испод кога се налази. ‘Поред мог парафа не стоји ниједан други, зато што он само потврђује истинитост садржаја. Ја да потпишем нисам имао овлашћење, а то ће влада Србије сада морати да уради’, рекао је Стефановић.”[7]

Наравно да све ово Вулин зна. Стога је његова спремност да систематски искривљује стварност – што је иначе редован манир тзв. “реалиста” – по овом питању више него злокобна јер се очигледно ради о обмањивању са предумишљајем. Стога се следећи део Вулиновог интервјуа може сматрати као наговештај још злокобнијег развоја догађаја: “Вулин каже да ће бити донет уставни закон о суштинској аутономији АП Косова и Метохије, а такав закон треба да се донесе и за функционисање АП Војводине”. Привидна ноншалантност с којом је унесена ова “новост” – да се већ планира доношење закона о некаквој “суштинској аутономији АП Војводине”, уствари је нови знак за узбуну (а већ их има толико да су многи огуглали). Дакле, рингла на којој се кува српска жаба овим је још једном благо појачана. На једва приметан начин је у свест српске јавности пласирана могућност повећања степена аутономије Војводине. И у том случају је Косово (поново) само инструмент. Под геслом “заштите” косовско-метохијских Срба путем најављивања доношења закона о “суштинској аутономији” – скоро нападно се прави “симетрија” са Војводином, тј. скоро се неприметно намеће теза по којој је неизбежно да се Војводини омогући да се додатно осамостали наспрам Србије, ако хоћемо “да Срби на КиМ буду живи, здрави, заштићени и у апсолутно добрим везама са Београдом”, како је “емотивно” изјавио Вулин у свом интервјуу. Можда ће неки рећи – па ако Вулин не говори истину о “граници” са Косовом и Метохијом, можда не говори истину ни о још већој војвођанској аутономији. Одговор на то је следећи – садашња српска политичка “елита” је досад доказала да јој једино треба веровати када најављује, колико год стидљиво, још горе ствари у будућности.

Ипак – можда највећа “посластица” је остављена за крај: “’Мора се урадити тако да Срби не буду једини народ у Европи који нема право да каже у каквој држави жели да живи’, рекао је шеф Канцеларије за КиМ”. Управо је ствар у томе да Срби са Косова и Метохије – тј. они који су довољно храбри да говоре под окриљем Тачијеве “демо(н)кратије”, непрекидно понављају у каквој држави једино желе да живе – у држави Србији. Њих преко 99% је тако гласало на Сретење 2012, њих 10.000 је то акламацијом усвојило 30. јануара 2013. у Косовској Митровици. Исто право да каже у каквој држави жели да живи недавно је искористио и председник општине Штрпци, Звонко Михајловић.[8]

У Вулиновом свету – “граница” је “прелаз”, “цариници” су “порески органи”, “параф” је “потпис”, а “воља народа” је – супротно од онога што народ каже да жели. Једино се сигурно зна следеће – Велики брат се мора волети.

[1]http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/vulin:-srbija-nece-albanske-carinike_352293.html [2]http://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/?id=164576 [3]Исто [4]http://www.kim.gov.rs/rs/multimedia/intervjui/item/557-bez-granice-sa-kosovom-i-metohijom [5]http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0 [6]http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0 [7]Исто [8]http://www.nspm.rs/komentar-dana/sta-znaci-ukidanje-tzv-paralelnih-institucija-na-kosmetu-q.html


Ибран Мустафић: Насер Орић је убио 1.000 муслимана

Најмање између 500 и 1.000 Бошњака из Сребренице је убијено од стране својих сународника током пробоја ка Тузли, јула 1995. године, зато што су постојали спискови оних који “ни по коју цену не смеју живи да се докопају слободе”. О тим списковима “неподобних Бошњака” знало је муслиманско руководство на челу са Алијом Изетбеговићем.

19. 02. 2013. Ђ. Баровић Вести, за ФБР приреила Биљана Диковић

Ибран Мустафић, један од оснивача СДА из Сребренице

Ово тврди за “Вести” један од оснивача СДА и дугогодишњи члан Организационог одбора за обележавање догађаја у Сребреници Ибран Мустафић.

Мустафић је аутор књиге “Планирани хаос” у којој је изнео низ оптужби на рачун тадашњег муслиманског руководства да је злочин у Сребреници био договорен између тадашњег врха СДА и САД, због чега му је више пута прећено, а 2008. године је и брутално претучен.

Никад до тачног броја жртава

* Може ли се икада утврдити тачан број убијених и несталих у Сребреници? - Веома тешко зато што је Сребреница одавно предмет манипулација, а главни манипулатор је Амор Машовић који је планирао да на жртвама Сребренице живи наредних 500 година. Међутим, ту су и многи други из Изетбеговићевог окружења који су још од лета 1992. године кренули у спровођење пројекта по коме је једино битно да се прикаже што више бошњачких жртава.

*Не одустаје од тврдње да је Сребреница био договорен злочин? - Сребреница је апсолутно договорни геноцид између међународне заједнице и Алије Изетбеговића, односно између Изетбеговића и тадашњег председника САД Била Клинтона. Зато је за мене много већи злочин од оног почињеног јула 1995. године био тренутак када је у Меморијални центар закорачио Бил Клинтон. То је био тренутак када се злочинац вратио на место злочина.

* Колико је релеватна прича да су злочин договорили Изетбеговић и Клинтон? - Догађаји су ту причу потврдили. А да је постојао списак људи из Сребренице, који су се пробијали кроз шуму према Тузли, а који нису смели да преживе, потврдило ми је више десетина људи. Најмање десет пута сам то чуо и од некадашњег начелника полиције Хакије Мехојића. Међутим, не би ме изненадило да слаже да се то није рекао.

*Ко је правио тај списак? - Сребреничка мафија, уско војно и политичко руководство у Сребреници које је од 1993. године било буквално господар живота и смрти.

* Ту мислите на Насера Орића? - Да сам могао да судим Орићу у Хагу, ја бих му за злочине над Србима пресудио најмање 20 година затвора. Али, за злочине над сународницима пресудио бих му најмање 200.000 година. Он је најодговорнији што је Сребреница постала највећа мрља у историји човечанства. Он је и 1993. године, кад је ова енклава умало освојена, побегао из Сребренице. Побегао је и 1995. Орић је најобичнија јајара и да нема српских медија, њему се не би придавао икакав значај.

Нећу да живим у лажи

* Због своје књиге “Планирани хаос” Вам прете, били сте и претучени. Да ли сте се покајали? - Да сада имам новца, једино што бих променио јесте да бих додао још најмање 50-ак страница о догађајима у Сребреници током рата. Верујем да је човек жив само ако не дозволи себи да живи у лажи.

* Одбрана Караџића тврди да има сведока који се и даље воде као мртви. И Ви сте били на том списку? - То је грешка. На списку убијених је човек кога познајем, а исто се зове и презива као ја. Међутим, тачно је да је постоје велике манипулације са тим именима.

*Да ли знате за неке случајеве? - Знам да је на том списку отац који је изгубио сина, с тим што сина уопште нема међу убијеним или несталима. Слично је и са


човеком који је умро у Холандији, а води се у групи несталих. Многи су се на то одлучивали зато што нису имали средстава за живот или уопште нису имали радни стаж. Друго, Сребреница је од 1993. до 1995. године била демилитаризована зона. Па, откуда онда толико бораца инвалида?

———-

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ: ФБР ФЕЉТОН: РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ (1-9), Alexander Dorin

СРБИ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ: ПРОТЕСТ ЈЕ ПРОТИВ ПРЕГОВОРА ДАЧИЋ-ТАЧИ! Posted: 20 Feb 2013 12:29 AM PST

СРБИ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ: ПРОТЕСТ ЈЕ ПРОТИВ ПРЕГОВОРА ДАЧИЋ-ТАЧИ!

СВИ СРБИ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СУ ЈУЧЕ ПРОТЕСТОВАЛИ ПРОТИВ ПРЕГОВОРА КОЈЕ ВОДИ ДАЧИЋ и данас у Бриселу, ПРОТИВ “ТАЧИЈЕВИХ ИНСТИТУЦИЈА”, и ДАЛИ СУ ПОДРШКУ СРБИМА КОЈИ СУ У ЊИХОВО ИМЕ ОТИШЛИ У БЕОГРАД

20.02.2013. ФБР уредник Биљана Диковић

Тачно је да су сви Срби у општинама на северу Косова и Метохије јуче, док су њихови представници били у Уставном суду и Министарству правде, протестовали испред својих установа и предузећа. Тачно је да су са протеста поручили да хоће да остану део Србије, што и јесу и да неће у “косовске институције” у које их воде преговори Дачић-Тачи. Тачно је и да су поручили да желе да се ти преговори у Бриселу прекину док се не огласи Уставни суд и оцени уставност свих до сада склопљених договора и споразума. Тачно је и да Срби траже да се прекине са применом свих до сада постигнутих договора и споразума. Тачно је да су окупљени Срби носили државне заставе и транспаренте на којима је било исписано “Институције Србије, не Косова”, “Болница Србије – не Косова”, “Не дамо институције државе Србије” и сличне.

Тачно је да је на скупу испред Филозофског факултета продекан Филозофског факултета Проф. др Урош Шуваковић поручио да институције државе Србије треба да остану у покрајини: “Овде су легитимне институције српског народа, државе Србије засноване на законима и Уставу Србије и нико нема право да потписом пера укида оно што је законом уведено”. Тачно је да су се у захтеву да се очувају србске институције на Косову и Метохији професорима придружили и студенти Приштинског универзитета са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Тачно је да је директор Здравственог центра у Косовској Митровици др Милан Јаковљевић рекао: “Не треба укидати институције државе Србије на подручју Косова и Метохије, оне треба да наставе да функционишу као и до сада, јер једино ако остану институције државе Србије, онда је то шанса да и српски народ остане на овим просторима.”

***

Али, скоро сви Срби са Косова и Метохије реаговали су на један део изјаве др Јаковљевића који је контрадикторан са оним што је стварно стање. Наиме, др Јаковљевић је изјавио да је “протест израз подршке преговарачком тиму у Бриселу, а да би се очувале српске институције на простору Косова и Метохије, односно у саставу државе Србије” што НЕ ОДГОВАРА ИСТИНИ.

***


1. ИСТИНА ЈЕ: ПРОТЕСТ Срба је ПРОТИВ ПРЕГОВОРА КОЈЕ ВОДИ ДАЧИЋ У БРИСЕЛУ И ЗА ЊИХОВ МОМЕНТАЛНИ ПРЕКИД, И ПОНИШТАВАЊЕ СВИХ ДО САДА ПОСТИГНУТИХ СПОРАЗУМА И ПРЕКИД ПРИМЕНЕ ДО ОЦЕНЕ УСТАВНОСТИ ОД СТРАНЕ УСТАВНОГ СУДА СРБИЈЕ, и ПРОТЕСТ ЈЕ БИО ПОДРШКА СРБИМА КОЈИ СУ У БЕОГРАД ОТПУТОВАЛИ У ЊИХОВО ИМЕ ДА ЗАТРАЖЕ ПРАВДУ ЗА ПРАВО И ПОШТОВАЊЕ УСТАВА ДРЖАВЕ СРБИЈЕ.

2. ИСТИНА ЈЕ: преговарачки тим са Дачићем на челу са ратним злочинцем Тачијем преговара у Бриселу о “заједници српских општина” у оквиру такозване “државе Косова”! Тако да не стоји као “исправна” – односно ЛОГИЧНА – ова изјава др Јаковљевића, ЈЕР АКО СЕ ДАЧИЋ ДОГОВОРИ ОНДА ЈЕ ТО “подршка” преговорима у Бриселу који директно предају Србе и србске институције “тачијевој квази-држави Косова”.

***

Не чуди што је ова изјава др Јаковљевића је довела и до наслова у дневним листовима који не одговарају истини, односно скоро сви информативни портали су пренели као ударну вест изјаву једног човека – да су (СВИ?!) “Срби протестовали и тиме дали подршку преговарачком тиму у Бриселу и Дачићу”!?!

Али, др Јаковљевић је човек који ради у сали и могуће да није прочитао последње “договоре Дачић-Тачи” и захтеве Дачића да “ратни злочинац Тачи, УЧК командант гарантује да ће Срби имати сва права у тој некој названој заједници под Тачијевом директном управом“… И вероватно не зна да Дачић преговара о укидању србских институција и предаји територије Тачију са све Србима на њој, то што их је, мало, на северу остало…

Ко није до сада научио, да поновимо: Хашим Тачи, звани ЗМИЈА, није никакав “премијер Косова” како се може прочитати у скоро свим дневним листовима који излазе у Србији, у извештајима са простора Косова и Метохије, чак и на оним каналима које плаћају грађани Србије. Хашим Тачи је ратни злочинац, учесник “трговине органима” Срба са КосМета, командант озлоглашене злочиначке организације УЧК која је за Србе направила једну Клечку, изазвала Рачак и бомбардовање (од кога и данас и ко зна до када ће умирати генерације од разних тумора и неизлечивих болести насталих од муниције са осиромашеним уранијумом), рушила гробља, манастире и цркве, отимала и дан-данас куће пљачка, руши и пали и Србе и децу убија…

***

1. Сада се очекује од тих истих Срба, који су као под “заштитом КФОРА и Еулекса” – односно ОКУПАТОРСКИХ СНАГА НАТО ВОЈСКЕ КОЈА ЈЕ БОМБАРДОВАЊЕМ СРБИЈЕ И УБИЈАЊЕМ СРБА ОКУПИРАЛА ДЕО ТЕРИТОРИЈЕ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ – Косово и Метохију, да верују да ће их заштитити – а док су они ту убијено је преко 1.000 Срба, а штитили су једино Тачија и његове саборце у протеривању, малтретирању и убијању Срба и уништавању њихове имовине…

2. Сада се очекује од тих истих Срба да “верују” и да ће их “Тачи заштитити и дати сва права која им припадају” – па то је – ВАН ПАМЕТИ, односно ПРОТИВ ЛОГИКЕ И ЗДРАВОГ РАЗУМА!

***

Негде је неко коментарисао, мислим да то најбоље описује овај тренутак: “То је као да сте девојци која је силована рекли да се мора удати и живети – у својој кући – са оним ко јој је то урадио и још од ње очекивати да се томе радује”!!!

Данашње и досадашње страдање Срба на просторима Косова и Метохије боље разумеју и више се за истину залажу странци и страни новинари (Руси првенствено), него што то имају намеру да схвате и нешто ураде озбиљно и уставно правно могуће, људи који сада воде државу Србију, који нас отворено лажу, и при том дрско очекују да им поверујемо!?

***

Тачно је и да Срби на Косову и Метохији немају ни достојне представнике СПЦ, јер Теодосије је издао свог духовног оца владику рашко-призренског Артемија, учествовао у прогону честитог владике, засео на његово место и одлично сарађује са


свим непријатељима Срба на простору Косова и Метохије: Тачијем, свим страним провереним Србомрзитељима, све их уредно угости кад посете и учине част Тачију и дају му на важности, па да и он дода мало… Није му било довољно што је први узео шиптарска документа и тиме признао квази-државу Косова, него је позивао и народ, Србе да исто учине и “уклопе се у саживот са дојучерашњим кољачима и убицама њиховим”…

То је, на све што им се догађа, још један велики ударац духовном свом србству на Косову и Метохији, нека нам је свима Бог у помоћ!

Слободан Јанковић: ОД ИЗДАЈЕ ДО ИЗБОРА

Избори се најављују за другу половину септембра. Више пута је обичан становник Србије био демантован када би помислио „од овога не може горе,” и с том мишљу ишао на изборе. Мање од годину дана прошло је од како су Демократе и заборављени а погубног учинка, Борис Тадић, изгубили. Ако су они с правом оцењивани као издајници шта рећи за садашњу власт, која као и свака намерава да опстане и у наредном мандату? Шта нам се спрема у међувремену и каква се изненађења у виду нових странака, коалиција или покрета могу очекивати?

20.02.2013. Фонд стратешке културе , за ФБР приредила Биљана Диковић

Српски гласачи прошле године очекивали су промене у спољној и унутрашњој политици, прекид суноврата привреде, подизање економске и политичке сарадње са истоком, борбу против политичких и економских моћника огрезлих у корупцију и успостављање државотворне политикеспрам које би Вук Јеремић деловао благо. Изузев почетка обрачуна са неким починиоцима привредног криминала (Мишковић је најзнаменитији притвореник) и склањању из политике појединих личности (проветравање ДС-а) ништа суштински није учињено и добили смо владу континуитета.

Претходни растакајући режим, иако огрезао у ЕУљубство, није имао снаге да спроведе издају Косова и Метохије у потпуности у дело.Настојећи да се колико-толико осигурају за изборе а опет да служе своје стране налогодавце они су о нечему и преговарали, ма колико то минимално било. Тада се говорило о издаји на делу, данас председништво и Влада превазилазе и такве оквире. Сада преговора нема. Преговора нема између истомишљеника или између слуге и господара. Да нећемо признати Косово телалили су и прошла и садашња влада, а онда је стигао берат из Брисела да се има говорити о непрепознавању. Чак нам и наши званичници кажу, а ЕУ јавно поручује — преговора о подели неће бити, преговора о граници неће бити, преговора о статусу Косова и Метохије неће бити (ово о статусу још не говоре наше власти). Београд има само да испуњава налоге и он то чини. Томислав Николић је поводом разговора са Кетрин Ештон и са «председницом» Атифете Јахјагом напоменуо да ништа негативно није чуо од спољног министра ЕУ. Зашто би га критиковали кад се у свему слаже па и да одустане од платформе коју је месецима састављао?

Издајство у врху власти претвара се у завереничко непријатељство, наравно уз малу помоћ ЕУ пријатеља и у сени наводне борбе против корупције. Да би се и последњи корак у виду промене устава спровео у дело, ЕУ и трио на власти Вучић-Дачић-Николић (Динкића никакви обзири ни раније нису обавезивали) осим махања борбом против корупције настојаће да ломе копља око хомосексуалне параде, тензија у Војводини и статуса исте. Страна улагања и одлагања Јужног тока вероватно ће бити неизбежни декор и ове кампање. Свакаквог ће се позоришта и игара народ надгледавати а хлеба ће све мање бити. И тако, док се скроје погодне листе и теме за септембарске изборе, Уставни закон по вољи Запада а уз послушност власти треба да у општој халабуци легализује или припреми легализацију антиуставног деловања председника и владе. То би био још један европски корак Николића, Дачића и Вучића, јер ЕУ уистину и сама почива на систему обмане и пропаганде.

Зашто упорно помињемо и најмоћнијег човека у влади у вези са Косовом и Метохијом када се он видно труди да не помене јужну покрајину? Управо зато. Док су Косово и Метохија предани, граница успостављена, најављено укидање преосталих


државних институција и преостаје још само промена устава, (а и то се спрема) Александар Вучић као да живи у паралелном свемиру. Ако нико не каже да смо голи онда као и да нисмо, на то се отприлике своди маркетиншка кампања која Вучића треба да сачува од прљања издајством како би и у наредном мандату могао да настави марионетску политику. Не, Вучић се бори против корупције! Па хвали га Весна Пешић, хвали она и Дачића наравно, само он је већ добрано истрошен. Томислав Николић се усудио да неколико пута јавно порекне самога себе (рече и да нико из ЕУ није помињао Косово као услов а испостави се да је још 2009. на Кикиндској ТВ јасно рекао да му је то наведено као услов) а најгоре је што се у предизборној кампањи позвао и на Бога говорећи „Обећавам, тако ми Бога, нећу се смирити док Косово и Метохија не буду под контролом Србије. Није могао Хитлер да га узме, неће ни ови данашњи…“[1].Не обазирући се на то, он се састаје са председницом криминалне пара-државе да би у навечерје дана државности најавио укидање преосталих државних институција на КиМ. Све то у име наставка, тешког и несагледиво дугог пута ка светлој будућности у ЕУ.

Дакле, и после Александра… Александар. Кога још можемо очекивати у предизборној фртутми и ујдурми док Срби на КиМ постају заједница и то некооперативна а уз евентуалне кризе и кризице у општинама Буајновац и Прешево или у Рашкој области? Ко још треба да се представи као гарант страних улагања, наставка привредног суноврата и сличног док Динкић, Вучић и евентуално Дачић отварају нова радна места? Драган Ђилас, наводно несрећно настањен у улици Господара Вучића и насађен у београдску фотељу критикује садашње власти да их подржавају земље које су за независност Косова и Метохије. Да њега не подржавају Русија, Иран и Кина? Овај тајкун, градоначелник и челник најимућније странке у Србији се нада повратку у власт.

Ђилас је избацио свог Мишковића, бившег главног човека Бориса Тадића у врху партије Душана Петровића (кажу господин “десет одсто”) а видимо решио се и Вука Јеремића. Наводно идеолошки спор менаџера Драгана Ђиласа са сувише национално настројеним Вуком Јеремићем или само партијска дисциплина? Не би било изненађујуће да Јеремић, коме мандат у УН истиче у септембру, преузме вођење нове патриотске листе и додатно раздроби тзв. патриотски блок са великим шансама да пређе целзијус. Ако би Јеремић, бивши члан омладине СПС-а и левичарско-интернационалистичке Демократске странке, са људима још увек окупљеним око НСПМ, затим неким старим финансијерима ДС-а и делом људи око неких садашњих родољубивих иницијатива постао представник родољуба за то би највећу одговорност сносио инертни и самозадовољни ДСС. Јеремић би могао да узме део разочараних гласача ДС-а, што шкоди и СНС-у а у малој мери и Дверима. Ту би било и људи који гласају или су гласали за ДСС, Радикале и Двери.

СРС, за сада радикално најављује да од курса Немања Шарић, Гордана Поп-Лазић, Вјерица Радета и комп. а на челу са утамниченим војводом неће одустати.

Коштуници, делује, највише прија да је логички у праву и да са позиције 5-7 одсто упућује принципијелне и правно-ваљана критике. Што се земља распада, о томе се може дискутовати и промишљати.

Српске Двери ће у складу са скромним финансијским могућностима настојати да укажу како и поред потпуног медијског мрака постоје а да ли ће у томе и успети остаје да се види. Зашто Двери не улазе у ширу коалицију, питање је са неких форума и међу појединим родољубивим интелектуалцима? Одговор за то понајвише лежи у горњим редовима о радикалној политици као и у ставу који је Коштуница јавно изложио у стилу избори још нису расписани па је прерано говорити о томе.

Ако СНС буду творац и наредне владе (готово је немогуће да то буде ДС, а то би било барем једнако погубно), а у складу са досадашњом праксом, Запад и ЕУ ће очекивати затварање поглавља са Косовом и Метохијом и отварање оног о статусу северне покрајине, Републике Српске, зашто да не и Рашке, Прешева, Бујановца, Димитровграда… После прогона српске електропривреде и телекомуникација са севера КиМ долази на ред њихова етапна приватизација, можда почев од ЕПС-а да буде нешто пара за кампању обећања?

Тако ће се гласачима обећавати запослења, привредни раст, ово или оно у погледу политичког правца, а бирачима територије, даља распродаја привредних ресурса и даље сужавање све мањих овлашћења изабраних власти Србије.

[1] http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=NfdbDdJWcUc#at=146.

ХАГ: Како је Изетбеговић одбио да спречи рат?

Бивши европски мировни посредник у БиХ Жозе Кутиљеро (Jose Cutillero) изјавио је данас, на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом, да је у пролеће 1992. лидер босанских Муслимана Алија Изетбеговић прво прихватио, а затим одбио принципе преуређења БиХ, сличне Дејтонском споразуму, чијом су применом ратна страдања у БиХ могла бити спречена.

20. 02. 2013. Бета, Вести, за ФБР приредила Биљана Диковић


Алија Изетбеговић би “једно говорио насамо, а друго јавно”

“Мислим да је истинска трагедија што мир није постигнут на принципима које сам договорио у марту 1992. Поређење карте која је била утврђена на основу тих принципа, 18. марта 1992, и мапе која је део Дејтонског споразума из новембра 1995. показује да је, после три и по године рата, резултат био готово исти. Небројени животи могли су бити сачувани”, посведочио је Кутиљеро.

Назначио је да су у рату изгубљени животи, који су могли бити сачувани, били “већином муслимански”, као и изгубљене територије. Изетбеговић се споразума одрекао пошто су га на то охрабрили “чиниоци споља”, напоменуо је Кутиљеро, сугеришући да су то САД.

Бивши председник Републике Српске оптужен је за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање “плавих шлемова” УН за таоце, 1992-95.

По оптужници, Караџић је био на челу удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било стварање уједињене српске државе на територијама БиХ са које су били протерани неСрби.

Изјаву португалског амбасадора Кутиљера, који је сведочио по обавезујућем налогу суда (subpoena), Караџић је увео у доказе у писаном облику, а Кутиљеро је затим одговарао на питања тужилаца.

Кутиљеро је потврдио да су у марту 1992. представници све три националне заједнице прихватили принципе уређења БиХ с три конститутивне јединице унутар тадашњих граница, уз поштовање људских права, верских слобода и заштиту мањина. Посебна радна група, по плану, утврдила би територије јединица, а о уставним принципима би грађани одлучили на референдуму.

“Недуго пошто су стране прихватиле принципе, до мене је почело да допире да се председник Изетбеговић јавно одриче свог пристанка у изјавама босанским медијима. Босанска влада званично је одбацила принципе у јуну 1992″, посведочио је Кутиљеро.

Сведок је потврдио да за време преговора време није веровао Изетбеговићу који је, “упркос његовом срдачном маниру”, “лагао” и био “варљив”.

Кутиљеро је изјавио да остаје при оцени – коју је изложио у коментару у Интернешнел хералд трибјуну (International Herald Tribune) у фебруару 1993. – да је “одбијање председника Алије Изетбеговића да прихвати да је реална Босна потпуно другачија од оне коју је он желео допринело продужетку рата једнако колико снови о Великој Србији и хрватској хегемонији”.

Да се муслимански лидери нису одрекли споразума о принципима уставног преуређења БиХ, “босанско питање могло би бити решено раније, уз мање губитке (претежно муслиманских) живота и територија”, посведочио је Кутиљеро, како је написао 1995. и у лондонском недељнику Економист.

“Да будем правичан, председник Изетбеговић и његови саветници били су охрабрени да пониште тај договор и да се боре за унитарну босанску државу од добронамерних чинилаца споља који су мислили да све знају најбоље”, написао је тада Кутиљеро, алудирајући на улогу САД.

“То сам веровао тада и то верујем сада”, изјавио је данас бивши европски мировни посредник.

Алија Изетбеговић би “једно говорио насамо, а друго јавно. Харис Силајџић је емотиван и не треба му веровати. Све три стране лажу, али Срби су мање префињени у томе”, изложио је у изјави Кутиљеро своје утиске из тог времена.

Такође, нагласио је да је веровао да је “апсурдно кривити само Србе за ситуацију у БиХ”, зато што су “све стране криве”.

У изјави, Кутиљеро је назначио да је “на првом ручку током преговора”, увидео да је “Изетбеговић лажов и да му се не може веровати. Он је увек одступао од оног што је већ био прихватио да учини”. “Све стране су лагале, али су Срби лагали најмање”.

Кутиљеро је потврдио и да му је, током преговора, Караџић изразио спремност Срба да врате заузете територије ради постизања споразума, као и да прихвате избеглице.


Бивши мировни посредник потврдио је и да му је португалски официр, који је служио у Унпрофору у Сарајеву, пренео да је убеђен да је граната која је 27. маја 1992. убила 26 грађана у реду за хлеб у Улици Васе Мискина била испаљена с подручја где су били положаји муслиманских снага. Тај официр учествовао је у истрази о експлозији у реду за хлеб.

Потврђујући да су Караџић и други лидер босанских Срба инсистирали на наставку преговора о принципима Кутиљеровог плана, португалски дипломата назначио је да му је председник Скупштине РС Момчило Крајишник, дан после експлозије у Улици Васе Мискина, послао писмо у којем се залагао за истрагу, примећујући да до насиља обично долази пре или током преговора и користи се за њихово одлагање.

Док га је унакрсно испитивао тужилац Алан Тигер (Tieger), Кутиљеро је потврдио да својом изјавом не оправдава ничије злочине, као и да споразум о уставним принципима није био “сигнал странама да заузимају територије”.

Назначио је и да је тачно да уставни принципи које су оквирно прихватиле стране нису били коначни.

Прихватио је и да је у коментару у IHT написао и да су босански Срби пропаст споразума схватили као “потврду свог параноидног виђења историје и наставили са својом бруталном офанзивом”.

Кутиљеро је казао да је тачно и да је Караџића упозорио да ће споразум бити могућ само ако га прихвате све три стране и “све етнички очишћење територије буду враћене у стање пре рата”. “Ми никада нисмо прихватили етничко чишћење које су спровели Срби и Хрвати”, рекао је Кутиљеро.

Тужилац Тигер потом је сведоку опширно цитирао више говора у којима је Караџић, 1992-95, изражавао задовољство због пропадања Кутиљеровог плана, истичући да је тиме “с Босном завршено” и да је одлука Муслимана да план одбију “фатална за њих”.

Сведок је одговорио да за те изјаве није знао. Упитан да ли је “уништење Босне” било део његовог плана, Кутиљеро је упозорио да се делови Караџићевог “политичког дискурса” не могу издвајати из контекста “проблема са базом” које су имале све три стране.

Подвукао је, међутим, да је Караџић и њему рекао да ће, ако не буде постигнут споразум, “доћи до страшног рата”.

Цитирајући речи Момчила Крајишника из маја 1992. да ће Срби “силом” доћи до својих територија од пре Другог светског рата, како би формирали државу, односно “српско царство”, заступник оптужбе питао је Кутиљера да ли је то било предвиђено његовим планом.

Крајишникове речи, Кутиљеро је назвао једном од “глупости” с којим су европски посредници морали да се позабаве настојећи да све три стране у БиХ приволе да постигну споразум какав је налагао “здрав разум”.

На питање да ли је знао за акције које су босански Срби предузели пре прихватања уставних принципа да се раздвоје од муслимана и Хрвата, Кутиљеро је одговорио негативно. Сугеришући да су све стране покушавале да “скрпе” што више територија, португалски дипломата поновио је своје уверење да је његов план могао бити спроведен да је “постојала снажна политичка воља”.

“Питање је било – можемо ли имати унитарну Босну или Босну из три дела. Моје уверење је било да само троделна Босна може успети, што је потврдио и Дејтонски споразум”, рекао је Кутиљеро.

На питање да ли је знао за Караџићево инсистирање на признању стања на терену – до којег су српске снага, по оптужници, дошле применом силе ради заузимања територија и прогона несрба – сведок је изјавио да му Караџић то никада на тај начин није казао.

После Кутиљеровог исказа, Караџић је пред судије извео новог сведока своје одбране.

Уставни суд: оцена уставности бриселских споразума до краја марта! Адвокат: сваки корак је фактичко признање и оцепљење дела територије, противуставно и кривично дело! СРБИ са КиМ: царине и границе нису легалне, регуларне и уставне, а однос власти према КиМ, Србији и Србима је недопустив! 19 Feb 2013

* Уставни суд: оцена уставности бриселских споразума до краја марта!

* Адвокат: сваки корак је фактичко признање и оцепљење дела територије, противуставно и кривично дело!

* СРБИ са КиМ: царине и границе нису легалне, регуларне и уставне, а однос власти према КиМ, Србији и Србима је недопустив!

Срби са Косова и Метохије и даље траже мишљење Уставног суда о постигнутим споразумима у Бриселу. Данас су одборници и чланови локалних самоуправа четири општине са севера изразили протест и посетили Министарство правосуђа и Уставни суд државе Србије.


На северу Kосова и Метохије око подне, зауставила су рад сва предузећа и установе, и на таj начин су Срби изразили протест и послали поруку да не желе да живе у лажноj “држави Kосова”.

19.02.2013. за ФБР уредник Биљана Диковић

Горан Петронијевић, адвокат:

“Дакле, председник суда нас није примио. Примио нас је секретар суда и шеф кабинета председника суда у фоајеу, овде у ходнику, на портирници боље речено. Уз изговор да су у току јучерашњег дана, негде крајем радног времена, упутили нама допис којим нас обавештавају наводно да он не може да нас прими данас. – Ви то наравно нисте могли да добијете јер сте јутрос рано кренули, то је требало благовремено да се учини и на начин који би био адекватан да ви можете да добијете ту информацију. – Сем тога они имају тамо да сам ја пуномоћник, и могли су мене једноставно, телефоном обавестити. Ту имамо процесну замерку. Оно што је добро из информације коју смо добили, то је: да није донета никаква одлука о застоју. Да је та информација из јавности нетачна и да су предмети на програму за рад у периоду јануар-март. Што значи да можемо да очекујемо до краја марта ове одлуке. Оно што исто морамо да им замеримо, и то смо им и рекли, да није одлучивано по предлозима за суспензију примене уредби Владе по овим споразумима горе, који могу нанети ненадокнадиву штету. Ако се у Бриселу они заврше и све то, и тако даље, и спроведу то кроз одређену процедуру у Скупштини, онда постају бесмислени ови поступци… Наравно, ми ћемо војевати, јер тврдимо дубоко да било шта ураде је противуставно и једино изменом Устава може да се направи овако нешто. А ово што они раде – то је једноставно промена територије – односно, оцепљење дела територије, односно ПРИЗНАВАЊЕ ОЦЕПЉЕЊА ФАКТИЧКИ ДЕЛА ТЕРИТОРИЈЕ. Устав је то прописао, како се то и на који начин ради, према томе, то може двотрећинском већином у Скупштини и уз проверу на референдуму.

Без тога, ко било шта уради, па сваки овај фактички чин представља један корак ка том фактичком признању и промени граница, а на крајњем случају то људи представља и кривично дело. И неко ће овде морати да одговара ако то уради. То је наше је да их упозоримо, а они нека виде како ће. Ја ћу још писмено написати, то је договор са секретаром, да ово што су нам рекли, да нема застоја, да није одлука донета о застоју, да ће одлучивање бити до краја марта, у току дана ћу предати захтев да ми писмено одговоре на то.

*** Славиша Ристић, председник општине Зубин Поток замолио је адвоката Петронијевића да све то напише да би представници Срба четири општине народу и Скупштинама, односно одборницима, оговорили шта су данас урадили у Београду, да им „пренесу праву истину“. Адвокат је одговорио да ће им у току вечери доставити свој писани извештај о данашњем састанку у Уставном суду Републике Србије.

***

Председник СО Зубин Поток Стеван Божовић:


„Делегација испред четири општине са севера Косова, требали смо да одемо код министра правде господина Селаковића, он није био у стању да нас прими, примио нас је његов шеф кабинета. Ми смо изразили своје незадовољство на Уредбе Владе које доноси поводом такозваних Бриселских споразума. Шеф кабинета нас је лепо примио, саслушао наше примедбе и наше и наше протесте, и пренеће све наше захтеве министру правде.“

*На новинарско питање шта је следећи корак, Божовић је одговорио: “Оставили смо контакт телефон и кад министар буде у могућности он ће нас примити.“

Следеће новинарско питање је било: *У суду су другој делегацији рекли да ће оцена уставности бити готова до краја марта, а колико се чуле најаве из дипломатских извора да ће и преговори у Бриселу бити готови до краја марта.. Остаје ли било какав простор да се било шта учини… “О томе ћемо ми накнадно да се одлучимо кад се дефинишу преговори у Бриселу.“

Др Марко Јакшић, посланик ДСС у Народној Скупштини Републике Србије, представник Срба са КиМ:

„Оно што је битно, због чега смо били код председника, то јест у Министарству правосуђа, јесте да су чињенице: Министарство правосуђа је послало писмо Уставном суду, где је затражило од Уставног суда да заустави свој рад, да застане са доношењем пресуде. И хтели смо да дођемо у Министарство правде да изразимо свој протест јер нема државе у свету где Министарство правде може да наложи Уставном суду да не ради свој део посла. Из тог разлога смо и тражили министра правосуђа, тражили смо било ко од помоћника његових дође, државних секретара или било ко други. На жалост нико није хтео да нас прими. Председник наше групе, господин Божовић оставио је свој контакт телефон. Ми, лично се надамо да Министарство правосуђа неће спречавати Уставни суд да заврши или да ради свој део посла, а нама је шеф кабинета рекао да наводно они спремају Уставни закон и зато су послали допис да Уставни суд не ради свој део посла. Мислим, што нема никакве логике. Нека Министарство правосуђа спрема Уставни закон о Косову и Метохији, али Уставни суд мора да ради свој део посла, и мора да каже једноставно јасно и гласно да се не разбија држава Србија, и да царине које су постављене између Косова и Метохије и државе Србије нису легалне, регуларне и уставне.”

Славиша Ристић, председник општине Зубин Поток:


“Данас смо дошли овде испред Уставног суда, са свим својим одборницима, и очекивали смо да нашу делегацију скупштинску прими председник Уставног суда, где би му било постављено питање, сада и непосредно, зашто Уставни суд не поступа по предмету оцене уставности досадашњих споразума. Нашу делегацију није примио председник суда, већ секретар суда, са образложењем да он једноставно данас није био у могућности, да није ту или шта ли. На жалост то говори о једном односу према једном заиста изузетно битном питању, не само по питању судбине Срба са Косова и Метохије, него по питању државе Србије у целини. Ми смо потпуно сигурни да ових такозваних бриселских договора, нарочито наставком по овим темама које се намећу Србији ћемо изгубити Косово и Метохију и да, једноставно је то недопустиво. И сматрамо да највиши суд у овој држави мора да да одговор на то питање.“

______ ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ: Срби са КиМ – протест пред Уставним судом (видео) Уставни суд у функцији антидржавне политике

ЛЕКЦИЈА ИЗ РОДОЉУБЉА Врховној команди се из Венеције 1914. године јавља сликарка Надежда Петровић и тражи ратни распоред. Обилазећи ваљевску болницу војвода Мишић скида са својих груди медаљу за храброст и качи је о Надеждину блузу. Надежда је оболела од пегавог тифуса који је похарао српску војску, колико и непријатељ.

19.02.2013. “Дан Ветерана – Видовдан” , за ФБР приредила Биљана Диковић

Хероина Надежда Петровић

ПРАВИ родољуб, сликарка Надежда Петровић се, 1914. године, из Венеције јавља Врховној команди и тражи ратни распоред. Не чекајући на одговор, долази и прикључује се пољској болници Дунавске дивизије првог позива, с којом учествује у борбама на Мачковом камену. О својим и патњама рањеника писала је у писму 11. септембра 1914, упућеном са фронта породици у Крагујевцу:

“… Ми смо овде имали за првих шест дана натчовечанске маршеве из Срема чак на Јагодњу планину, а овде четири дана такав надолазак рањеника (око 4.000) да ми се крв у мозгу поче усиривати. Борбе су биле ужасне и очајне с наше стране, а очајни отпор Аустријанаца доводио је наше до беснила… Ја мишљах полудећу од јада и чуда. Имала сам кризу нервну тако да када су нам донели двадесет официра тешко рањених и ја их сместила у великом шатору, бејах скамењена. А када отпочех да их појим чајем, њихов јаук раздроби ми срце, па падох поред једног од њих на колена са чашом чаја у тежњи да га напојим…”


Болничарка Надежда Петровић У ваљевској болници

Наредне 1915. године Надежда је оболела од пегавог тифуса који је похађао српску војску, колико и непријатељ. Надежда је преболела, али јој је остало болесно лево плућно крило. Слаба, исцрпљена, одмара се код породице у Скопљу. Сви је моле да се не враћа на фронт. Она је непоколебљива. Потребна је рањеницима и ту нема приговора! По сопственој жељи поново је у пољској болници код Ваљева, враћа се ближе фронту, у “велику кужницу у којој се једва зна ко је жив а ко мртав”. Од јутра до сутра је у покрету, око рањеника, над коритима са врелим цеђем у којима покушава да се избори са вашима. Руке су јој израњављене, тело сломљено, али не и дух. То су већ последњи дани живота Надежде Петровић, и о њима пише Добрица Ћосић у свом роману “Време смрти”:

“А знаш ли ти, дете моје, да сам ја на бојишту, на Мачковом камену, у раскиданом грудном кошу, гледала живо срце. Како се трза и стреса крв са себе… Гледам, не могу очи да одвојим од његовог дрхтања, и слушам како јечи… Лепо чујем – срце јечи. Била је тишина на дно потока – зажмури. – И сада га чујем. То је сељаково срце. Тај храстов чвор. Ту грудву смонице. Црни облутак… Патња и неуништивост. Не бих га сликала црвеном – отвара очи и показује јој руком: Погледај на ђилиму ту врану у зеленом… Тим би га бојама сликала…“ Трећег априла 1915. године Надежда је заувек затворила очи.

А нешто пре тога, обилазећи ваљевску болницу, војвода Живојин Мишић скида са својих груди медаљу за храброст и качи је о Надеждину блузу. Дарја Александровна, Рускиња, била је добровољна болничарка у Петом пешадијском пуку другог позива, који је 1914. године био на Кодиној глави у дивизијској резерви. Другог октобра исте године Дарја је спаковала завоје и лекове и обавестила команданта да иде да превија рањенике у Други батаљон, код мајора Милоја Јелисијевића који се налазио на Еминовим водама. Стигла је тамо у време када мајор није био на предвиђеном месту већ се налазио на коти 708.

Из земунице је хтела да се јави мајору и затражи одобрење да и она дође на поменуту коту, где је било много рањеника. Чекајући у земуници код ађутанта Шестог прекобројног пешадијског пука да дође на ред да говори преко телефона, једна непријатељска граната ударила је у земуницу и убила ађутанта капетана Милутина Милојковића и Дарју Александровну. Дарја и Милутин сахрањени су заједно.

Словенка Антонија Јаворник оставила је све своје у Марибору и у Србију стигла у жаркој жељи да се бори против аустроугарског окупатора за слободу свег словенског народа. Следила је пример свог стрица Мартина Јаворника, аустроугарског обвезника, који је једне ноћи пребегао на страну своје словенске браће. Стигла је на почетку Првог балканског рата и као болничарка учествовала у операцијама за ослобођење српске земље.

У 11. пешадијском пуку “Карађорђе” је њен стриц Мартин, она у пуковској болници као Наталија Бјелајац. Антонију Ђурићу, који је записао њено казивање, објаснила је да је име променила да би, уколико буде заробљена, спасла своје у Словенији од прогона и малтретирања. Са српском војском ослободила је Косово Поље, а затим преко Призрена, северне Албаније стигла до Скадра, путем којим ће три године касније, са српском војском преживети албанску голготу. Наталија се, међутим, није задовољила улогом болничарке, она је хтела у прве борбене редове. Зато је на почетку Другог балканског рата отишла директно у штаб пуковника Божидара Терзића и затражила пушку и место у борбеном строју. Позвала се на своје већ стечено искуство и стрица сада капетана Мартина Јаворника. Разумели су је и она се убрзо обрела на фронту према Бугарима.

Рат је кратко трајао, али Наталија је на бојишту заробила бугарску батерију и за то одликована златном медаљом Милоша Обилића.


НЕУМОРНА ЈЕЛЕНА

ЈЕЛЕНА Лозанић, ћерка познатог професора Београдског универзитета Симе Лозанића, на почетку ратне 1914. године постала је добровољна болничарка, а почетком 1915. године је српски Црвени крст упутио у САД да помогне у прикупљању помоћи за Србију. Од тада па све до 1920. боравила је у Америци, Канади, Енглеској, Француској и активно пропагирала и прикупљала помоћ за Србију. Неуморно је крстарила у организацији српско-америчких друштава, држала предавања о страдању српског народа уз пројекцију одговарајућих слика и докумената и упознавала светску јавност са праведном борбом Срба за слободу.

Новица Пешић

Јешић: Млеко је неисправно, ситуација алармантна! СПИСАК: Које млеко је исправно?

Преглед међурезултата испитивања на садржај афлатоксина М1 СП Лабораторија АД

19.02.2013. Сајт Горана Јешића

Максимално дозвољена концентрација Афлатоксина М1 у сировом млеку, термички обрађеном млеку и млеку за производњу млечних производа је 0,050 микрограма/кг у складу са тачком 2.1.13. Правилника о допунама правилника о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње и о храни и храни за животиње за коју се утврђују максимално дозвољение количине остатака средстава за исхрану биља (Сл.гласник РС 28/2011)


*****

СПИСАК: Које млеко је исправно?

Вести онлајн 19.02.2013.

Највећа дозвољена концетрација канцерогеног афлатоксина у млеку је 0,05 микрограма по килограму, а свега девет од 33 тестираних узорака произвођача задовољило је тај критеријум, објавио је војвођански секретар за пољопривреду Горан Јешић на свом интернет сајту http://www.goranjesic.net . Прочитајте која млека имају дозвољену количину афлатоксина. Само 9 од 33 тестираних узорака задовољило критеријум да највећа дозвољена концетрација канцерогеног афлатоксина у млеку износи 0,05 микрограма по килограму


Највећа дозвољена концетрација канцерогеног афлатоксина у млеку је 0,05 микрограма по килограму, а свега девет од 33 тестираних узорака произвођача задовољило је тај критеријум, објавио је војвођански секретар за пољопривреду Горан Јешић на свом интернет сајту www.goranjesic.net . . Прочитајте која млека имају дозвољену количину афлатоксина.

Само 9 од 33 тестираних узорака задовољило критеријум да највећа дозвољена концетрација канцерогеног афлатоксина у млеку износи 0,05 микрограма по килограму

* Дозвољена количина афлатоксина измерена је у следећим узорцима млека:

- “меггле млеко 1л” делимично обрано дуготрајно са 1,6 одсто млечне масти млекаре Меггле Крагујевац;

- “дукат трајно млеко” млекаре Сомболед из Сомбора са 1,5 одсто масти;

- “дукат трајно млеко млекаре Сомболед из Сомбора са 2,8 одсто масти;

- “имлек белло органско млеко 100% органиц” млекаре Имлек из Београда са 2,8 одсто масти;

- “дуготрајно млеко лигхт 1л” Шабачке млекаре са 0,6 одсто масти;

- “дуготрајно млеко 1л” Шабачке млекаре са 2,8 одсто масти;

- “дуготрајно млеко 1л” Нишке млекаре са 2,8 одсто масти;

- “здраво свеже млеко 1л” свеже млеко Суботичке млекаре са 2,8 одсто масти;

- “к плус дуготрајно млеко 1л” Нишке млекаре са 2,8 одсто масти.

* Највише афлатоксина, по 0,1 микрограма по килограму, имају:

- “к плус свеже млеко” млекаре Меггле из Крагујевца са 2,8 одсто масти

- “свеже млеко” Нишке млекаре са 2,8 одсто масти.

* Вредности канцерогеног алфатоксина веће од дозвољених измерене су у следећим узорцима млека:

- 0,08 микрограма/кг “меггле свеже млеко” млекаре Меггле Крагујевац са 2,8 одсто млечне масти;

- 0,052 – “меггле” дуготрајно млеко млекаре Меггле Крагујевац са 3,2 одсто масти;

- 0,06 – “дана свеже млеко” млекаре Дана из Врбаса са 2,8 одсто млечне масти;

- 0,085 – “дукат свеже млеко” млекаре Сомболед из Сомбора са 1,5 одсто масти;

- 0,091 – “дукат свеже млеко” млекаре Сомболед из Сомбора са 2,8 одсто масти;

- 0,055 – “моја кравица екстра свеже млеко” млекаре Имлек из Београда са 2,2 одсто масти;

- 0,066 – “моја кравица дуготрајно млеко” млекаре Имлек из Београда са 3,2 одсто масти;

- 0,052 – “моја кравица свеже млеко” млекаре Имлек из Београда са 2,8 одсто масти;

- 0,053 – “моја кравица дуготрајно млеко” млекаре Имлек из Београда са 0,5 одсто масти

- 0,06 – “свеже млеко” Нишке млекаре са 2,8 одсто масти;

- 0,98 – “дуготрајно млеко” Нишке млекаре са 1,6 одсто масти;

- 0,78 “здраво! свеже млеко” Суботичке млекаре са 1,5 одсто масти;

- 0,099 – “елла трајно млеко” Суботичке млекаре са 0,5 одсто масти;

- 0,085 – стеризовано и хомогенизовано млеко Суботичке млекаре са 2,8 одсто масти;

- 0,082 “здраво! трајно млеко” Суботичке млекаре са 2,8 одсто масти;

- 0,091 – пастеризовано и нехомогенизовано млеко Сиреле Маглић са 3,2 одсто масти;

- 0,059 – “к плус дуготрајно млеко” Нишке млекаре са 1,6 одсто масти;

- 0,062 – “дуготрајно млеко” Шабачке млекаре са 3,2 одсто масти;

- 0,065 – “млеко” Млечне индустрије Стапар са 3,4 одсто масти;

- 0.058 – “дуготрајно млеко” Шабачке млекаре са 1,6 одсто масти;

- 0,052 – “меггле дуготрајно млеко” крагујевачке млекаре Меггле са 2,8 одсто масти;

- 0,099 – “свеже млеко” Нишке млекаре са 1,6 одсто масти.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/293465/SPISAK-Koja-mleka-su-ispravna


Јешић: Млеко је неисправно, ситуација алармантна Новости онлине 18. фебруар 2013. 17:29

Покрајински секретар за пољопривреду, шумарство и водопривреду открио је на свом Твитер профилу да је добио прве резултате истраживања млека

Покрајински секретар за пољопривреду, шумарство и водопривреду Горан Јешић

Покрајински секретар за пољопривреду, шумарство и водопривреду Горан Јешић открио је на свом Тwиттер профилу да је добио прве резултате истраживања млека и да је ситуација алармантна. Јешић је објаснио да је храна неисправна и да очекује да се млеко повуче из продаје.

- Добио сам вечерас резултате првог истраживања млека! Моја је обавеза да до уторка док не стигну остале анализе будем кооперативан. Званичан став биће саопштен најкасније до среде – написао је високи функционер ДС-а.

Јешић је објаснио да у овом случају нису животиње болесне, већ да је храна неисправна, што је од септембра и јавни податак. Он је истакао да је ситуација алармантна.

- Афла токсин потиче из хране, овај пут кукуруза, а нема разлога да га нема у месу – објаснио је Јешић. – Ситуација је алармантна, не видим разлог нити приватни интерес да се млеко не повуче из продаје.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде саопштило је прошле недеље да је од 300 обрађених узорака, 272 узорка показало потпуну безбедност ове намирнице, а да је 28 узорака на граници дозвољених вредности афла токсина.

___________ ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Хрватска и БиХ повукле из продаје спорно млеко и рибу, србски министар: у Србији нема тих производа

БиХ забранила увоз млека “Дукат” и “Виндија” због канцерогеног састојка; ХРВАТСКА забранила Тајландску РИАЛ туњевину

ШАБАЦ: Одвратни паразит пронађен и у савској риби!

Documents

СРБски ФБРепортер - дневни журнал 20.02.2013