СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА195.222.96.93/media/juzni tok/SPU Juzni tok.pdf · 7 РАДНИ ТИМ ЗА ИЗРАДУ ИЗВЕШТАЈА О СТРАТЕШКОЈ

1

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

В Л А Д А

Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања

Републичка агенција за просторно планирање

Институт за архитектуру и урбанизам Србије

ЈП Завод за урбанизам Војводине

И З В Е Ш Т А Ј О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА

ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ ГАСОВОДА ''ЈУЖНИ ТОК''

Н А Ж И В О Т Н У С Р Е Д И Н У

Београд, октобар 2012. године

2

3

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

В Л А Д А

Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања

Републичка агенција за просторно планирање

Институт за архитектуру и урбанизам Србије

ЈП Завод за урбанизам Војводине

И З В Е Ш Т А Ј О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА


Н А Ж И В О Т Н У С Р Е Д И Н У

Београд, октобар 2012. године

4

5

РАДНИ ТИМ ЗА ИЗРАДУ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ ГАСОВОДА „ЈУЖНИ ТОК”

СТРУЧНИ ОБРАЂИВАЧИ НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ Институт за архитектуру

и урбанизам Србије ЈП Завод за урбанизам

Војводине Републичка агенција за просторно планирање

Руководни тим одговорни планери:

мр Зоран Мирјанић д.п.п. број лиценце 100 0013 03

МП

Перица Манојловић д.и.с. број лиценце 100 0048 03

МП

мр Ђорђе Милић д.п.п. број лиценце 100 0083 04

МП

Координација: др Никола Крунић д.п.п. Милан Жижић дим Ма Ивана Стефановић, д.п.п.

Синтезни тим:

мр Зоран Мирјанић д.п.п. др Никола Крунић д.п.п. др Ненад Ђајић д.и.ш. др Саша Милијић д.п.п.

Перица Манојловић д.и.с. Милан Жижић д.и.м. Зоран Кордић д.и.с.

проф. др Борислав Стојков диа др Небојша Стефановић дпп мр Ђорђе Милић д.п.п. Весна Поповић,д.и.а.

Шири радни тим: КОНЦЕПЦИЈА РЕШЕЊА СИСТЕМА ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ ГАСОВОДА

мр Зоран Мирјанић д.п.п. др Ненад Ђајић д.и.ш.

Перица Манојловић д.и.с. Милан Жижић д.и.м.


ОБУХВАТ И ОПИС ГРАНИЦА ПОДРУЧЈА ПЛАНА

мр Зоран Мирјанић д.п.п. др Никола Крунић д.п.п.


др Небојша Стефановић дпп мр Ђорђе Милић д.п.п.

ОБАВЕЗЕ, УСЛОВИ И СМЕРНИЦЕ ИЗ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА

Весна Поповић, д.и.а. мр Мирјана Керебић, д.п.п. Александра Абјановић, д.п.п. Иван Тамаш, д.п.п. Огњен Плавец, д.п.п.

ПРИНЦИПИ И ЦИЉЕВИ мр Зоран Мирјанић д.п.п. др Никола Крунић д.п.п. др Саша Милијић д.п.п.


проф. др Борислав Стојков диа др Небојша Стефановић дпп

МЕЂУНАРОДНИ И РЕГИОНАЛНИ И ЗНАЧАЈ ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ ГАСОВОДА

др Ненад Ђајић д.и.ш. Перица Манојловић д.и.с. Милан Жижић д.и.м.

проф. др Борислав Стојков диа др Синиша Тркуља д.п.п. Оливера Радоичић, д.п.п.

ОПИС ПОЛОЖАЈА КОРИДОРА И ТРАСЕ ГАСОВОДА И РЕЖИМИ ЗОНЕ ЗАШТИТЕ СИСТЕМА ГАСОВОДА

мр Зоран Мирјанић д.п.п. др Никола Крунић д.п.п. др Саша Милијић д.п.п.


др Небојша Стефановић дпп мр Ђорђе Милић д.п.п.

УТИЦАЈ ГАСОВОДА НА ФУНКЦИОНИСАЊЕ НАСЕЉА др Никола Крунић д.п.п. Јасна Ловрић

дипл.инж.арх. Ма Предраг Ковачевић, дипл. демограф

ОДНОС И ВЕЗЕ ГАСОВОДА СА ДРУГИМ ИНФРАСТРУКТУРНИМ СИСТЕМИМА

мр Зоран Мирјанић д.п.п. Радован Јовановић д.и..телеком др Ненад Ђајић д.и.ш. мр Јасмина Ђурђевић д.п.п. Александар Николић д.п.п.

Перица Манојловић д.и.с. Милан Жижић д.и.м. Зоран Кордић д.и.с. Бранко Миловановић д.и.мелио. Зорица Санадер, д.и..електр.


НАМЕНА ПОВРШИНА И УПОТРЕБА ЗЕМЉИШТА

мр Зоран Мирјанић д.п.п. Олгица Бакић д.п.п. мр Јасмина Ђурђевић д.п.п....

Перица Манојловић д.и.с. Оливера Његомир д.мат

Др Љиљана Живковић, д.п.п. Мр Александар Ћорђевић д.п.п. Александра Ђумић, д.п.п.

ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ ДОБАРА др Саша Милијић д.п.п. мр Љубица Протић

Еремић

др Милица Добричић д.п.п. Јелена Лукић,д п.п. Невена Поповић, д.п.п.

6

ЗАШТИТА НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА др Игор Марић д.и.а. Ангелина Богојевић

др Милица Добричић д.п.п. Јелена Лукић,д п.п. Невена Поповић, д.п.п.

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

мр Ђорђе Милић д.п.п. Љиљана Бајц, д.и.а. ма Тамара Бајц, д.и.а. др Милица Добричић, д.п.п. ма Ивана Стефановић, д.п.п. Данијела Миљковић дипл. инж. Ирена Вулић, д.п.п. Марина Ђорђевић, д.п.п. Александра Ђумић, д.п.п. Оливера Радоичић, д.п.п.

МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД УДЕСА др Никола Крунић д.п.п. Љиљана Бајц, д.и.а. ма Тамара Бајц, д.и.а.

ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА СИСТЕМА ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ ГАСОВОДА

мр Зоран Мирјанић д.п.п. др Ненад Ђајић д.и.ш. Радован Јовановић д.и..телеком. др Тијана Црнчевић, д.пејз.арх.

Перица Манојловић д.и.с. Милан Жижић д.и.м. Зоран Кордић д.и.с. Бранко Миловановић д.и.мелио. Зорица Санадер, д.и..електр.


ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА Синтезни тим Синтезни тим Синтезни тим

ИНФОРМАЦИОНА ОСНОВА И ПРОСТОРНА БАЗА ПОДАТАКА (ГИС)

др Никола Крунић д.п.п. Олгица Бакић д.п.п. Александар Николић д.п.п. Јасмина Ђурђевић д.п.п.

Оливера Његомир, дипл.мат Далибор Јурица, д.и.геод. Милко Бошњачић д.и.геод. Наташа Симичић, МА пп Марина Митровић, МА геог.

Др Љиљана Живковић, д.п.п. Мр Александар Ћорђевић д.п.п. Александра Ђумић, д.п.п.

ТЕХНИЧКА ПРИПРЕМА Срђан Милосављевић, Љубиша Безбрадица, д. и. ш

Дејан Илић, грађ.техн. Злата Хома Будински, геод.техн

Огњен Плавец, д.п.п.

ЕЛЕМЕНТИ ИДЕЈНОГ РЕШЕЊА ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ ГАСОВОДА И СПИСАК ПАРЦЕЛА ЗА НЕПОТПУНУ ЕКСПРОПРИЈАЦИЈУ

.................................................. ЈП СРБИЈАГАС

7

РАДНИ ТИМ ЗА ИЗРАДУ

ИЗВЕШТАЈА О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА


НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Руководилац израде мр Ђорђе Милић д.п.п. Методологија и концепција Љиљана Бајц, д.и.а. Kоординатори: Ма Ивана Стефановћ Марина Ђорђевић Радни тим Љиљана Бајц Ма Ивана Стефановић, Др Милица Добричић Невена Поповић Јелена Лукић Предраг Ковачевић Др Љиљана Живковић Тамара Бајц Др Синиша Тркуља Оливера Радоичић Марина Ђорђевић Александра Ђумић Огњен Плавец Данијела Миљковић Ирена Вулић

8

9

ИЗВЕШТАЈ О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА

ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ ГАСОВОДА „ЈУЖНИ ТОК”

НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

С а д р ж а ј

1. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ

1.1. Правни и плански основ, разлози за израду

1.2. Релевантни плански и други документи

1.3. Приказ Просторног плана

1.4. Консултације са релевантним органима и организацијама

2. КАРАКТЕРИСТИКЕ И ОЦЕНА СТАЊА КВАЛИТЕТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

2.1. Геолошке, хидрогеолошке, геоморфолошке и сеизмичке карактеристике

2.2. Ваздух

2.3. Воде

2.4. Земљиште

2.5. Климатске карактеристике

2.6. Шуме

2.7. Биодиверзитет, станишта дивље флоре и фауне

2.8. Природна и културна добра

2.9. Становништво и насеља

2.10. Привреда и инфраструктурни системи

2.11. Управљање отпадом

2.12. Бука

10

3. ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ И ИНДИКАТОРИ

3.1. Циљеви стратешке процене 3.1.1. Општи циљеви

3.1.2. Посебни циљеви

3.2. Индикатори 3.2.1. Врсте индикатора

3.2.2. Избор индикатора

3.2.3. Индикатори стратешке процене

4. ПРОЦЕНА МОГУЋИХ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ

4.1. Приказ процењених утицаја варијантних решења са становишта заштите животне средине

4.2. Поређење варијантних решења и приказ избора најповољнијег решења

4.3. Приказ процењених утицаја на чиниоце животне средине 4.3.1. Утицаји на ваздух

4.3.2. Утицаји на воде

4.3.3. Утицаји на земљиште

4.3.4. Бука и вибрације

4.3.5. Утицаји на флору, фауну, станишта и биодиверзитет

4.3.6. Утицај на станишта и биодиврезитет

4.3.8. Утицај на становништво и здравље људи

4.3.7. Утицај на заштићена природна и културна добра

4.3.9. Начин на који су вредноване карактеристике утицаја

4.4. Процена ризика од удеса 4.4.1. Идентификација опасности

4.4.2. Анализа опасности од удеса

4.4.3. Процена последица удеса

5. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

6. МОНИТОРИНГ

7. СМЕРНИЦЕ ЗА НИЖЕ ХИЈЕРАРХИЈСКЕ НИВОЕ

11

8. ПРИКАЗ КОРИШЋЕНЕ МЕТОДОЛОГИЈЕ, ТЕШКОЋЕ У ИЗРАДИ СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ И НАЧИН ОДЛУЧИВАЊА

9. ЗАКЉУЧЦИ (НЕТЕХНИЧКИ РЕЗИМЕ)

Списак табела

Табела 1. Учешће Србије у основним међународним конвенцијама о заштити природе

Табела 2. Табеларни приказ заступљености шума по управним окрузима на подручју Просторног плана

Табела 3. Број становника по катастарским општинама на територијама управних округа који улазе у обухват Просторног плана (према одлуци о изради Просторног плана)

Табела 4. Укрштање постојећих гасовода са планираним коридором транснационалног гасовода ''Јужни ток''

Табела 5. Прорачунате количине комуналног отпада који се годишње произведе у градовима и општинама које су делом на планском подручју

Табела 6. Циљеви и индикатори (покретачки фактори)

Табела 7. Главни индикатори макроекономског кретања 2001 - 2009

Табела 8. Циљеви и индикатори (притисци)

Табела 9. Просечан хемијски састав гаса Табела 10. Површине високе природне вредности (HNV) у Републици Србији Табела 11. Циљеви и индикатори (стање) Табела 12. Циљеви и индикатори (утицаји) Табела 13. Циљеви и индикатори (реакција друштва – одговор) Табела 14. Инвестиције и текући издаци за заштиту животне средине (у милионима динара) Табела 15. Приходи фонда од накнада у периоду од 2006 – 2010. године у милионима динара Табела 16. Вредновање варијантни са становишта трајног губитка шума Табела 17. Вредновање скала за процену вероватноће утицаја

Табела 18. Критеријуми за одређивање интензитета и врсте утицаја Табела 19. Критеријуми за одређивање просторне размере утицаја Табела 20. Карактеристике утицаја у фази изградње Табела 21. Карактеристике могућих утицаја у фази експлоатације у ванредним удесним ситуацијама (истицање гаса, пожар, експлозија) Табела 22. Запремински однос гасова Табела 23. Термоенергетске особине природног гаса

12

Табела 24. Класе гасова према експлозивности и запаљивости Табела 25. Зоне ударног таласа за радни притисак у систему од 98 bar

Табела 26. Зоне топлотног таласа за радни притисак у систему од 98 bar

Табела 27. Матрица за процену нивоа удеса према Правилнику

Табела 28. Процењени ниво могућег удеса

Табела 29. Критеријуми за процену вероватноће настанка удеса према Правилнику

Табела 30. Инциденти који су изазвали пожаре

Табела 31. Фреквенција удеса у прошлости по периодима од 5, 20 и 44 године

Табела 32. Матрица за процену значаја последица

Табела 33. Критеријуми за процену ризика на основу вероватноће настанка и могућих последица


Табела 35. Преглед зона заштита у енергетском коридору гасовода

Табела 36. Минимална удаљења објеката у односу на пречник цеви

Списак слика

Слика 1. Блок дијаграм за процес одлучивања о стратешкој процени

Слика 2. Притисци на животну средину од урбанизације, саобраћаја и интензивне пољопривредне производње (индикатор за природне вредности)

Слика 3. Притисци на животну средину на нивоу NUTS 3

Слика 4. Сеизмолошка карта Србије за повратни период од 100 година

Слика 5 и 5а: Просторна расподела емисија SOX и NOX током 2010. године (t/год)

Слика 6. Просторна расподела прашкастих материја током 2010. године (t/год)

Слика 7. Проценат пољопривредног земљиштау односу на укупну површину земљишта по управним окрузима

Слика 8. Проценњен број неких врста на територији Србије

Слика 9. Слика експлоатације воде - Wаter Exploitation Index (WEI), за земље чланице Слика 10. Пољопривредне површине високе природне вредности у Србији – индикативна карта могуће дистрибуције

Слика 11. Класе листопадних, четинарских шума у Србији (CORINE Land Cover 2006) Слика 12. Карта нестабилних падина и подручја потенцијалне јаке ерозије

Слика 13. Пример извођења земљаних радова и полагање цевовода

13

Слика 14. Заштићено природно добро ''Пашњаци велике дропље'', велика дропља (Otis tarda) угрожена и заштићена врста

Слика 15. Парк природе Стара планина и Тителски брег

Слика 16. Схемтаски приказ поступка процене опасности од удеса

Слика 17. Схематски приказ поступка идентификације опасности

Слика 18. Схематски приказ услова за настанак експлозије

Слика 19. Схематски приказ анализе развоја догађаја – стабло догађаја

Слика 20. Зоне распростирања ударног таласа за петоминутни временски интервал цурења

Слика 21. Зоне распростирања топлотног таласа из отвора пречника 75mm


Слика 23. Схематски приказ односа стратешке процене утицаја и процене утицаја и нивоа одлучивања

Списак графикона

Графикон 1. Средња годишња концентрација PM10 (μg/m3) 2010

Графикон 2. Проценат квалитета свих узорака воде по годинама одређених методом SWQI

Графикон 3. Захваћене количине (2009), капацитети изворишта и оцењене потенцијалне количине подземних вода у Србији

Графикон 4. Удео главних типова локализованих извора загађења земљишта у укупном броју идентификованих локалитета (%)

Графикон 5. Нормализована одступања, са десетогодишњим клизним средњаком годишње температуре ваздуха у Републици Србији, период 1951-2010.

Графикон 6. Нормализована одступања, са десетогодишњим клизним средњаком, годишњих количина падавина у Републици Србији, период 1951-2010.

Графикон 7. Однос БДП-а, спољног дуга и страних директних инвестиција

Графикон 8. Стопа запослености и незапослености

Графикон 9. Производња примарне енергије и увозна зависност

Графикон 10. Потрошња примарне енергије по енергентима и Структура потрошње примарне енергије

Графикон 11. Потрошња финалне енергије по секторима

Графикон 12. Место испуста индустријских вода и место испуста комуналних вода Графикон 13. Заузимање земљишта различитим типовима људских активности (годишње) у хектарима у периоду од 1990 – 2006. године Графикон 14. Порекло урбаног земљишта исказао у процентима различитих категорија земљишта коме је извршена пренамена у периоду 2000-2006. године

14

Графикон 15. Коришћене воде у индустрији – захваћене количине вода (подземне, изворске, површинске) у Србији Графикон 16. Сеча шума у Србији Графикон 17. Захваћене количине (2009.), капацитети изворишта и оцењене потенцијалне количине подземних вода у Србији

Графикон 18. Подиндикатор – Типови шума у Србији

Графикон 19. Процентуална заступљеност дрвећа по врстама

Графикон 20. Додељена подстицајна средства 2009. И 2010. Године у милионима динара

Графикон 21. Процена реализације укупне међународне помоћи и процена реализације донација

Графикон 22. Приказ највећих донатора из иностранства за заштиту животне средине

Графикон 23. Статистика фреквентности удеса на гасоводима у Великој Британији у периоду од 1960.-2010. године

Графикон 24. Учесталост удеса на 1000km / god. Током читавог периода 1960-2010. и по петогодишњим периодима

Графикон 25. Учесталост удеса на 1000km / god. Током читавог периода 1960-2010. Ппема узрочницима удеса

Графикон 26. Удеси на гасоводима у САД у периоду од 1970 – 2010. године

Графикон 27. Удеси на гасоводима у САД у периоду од 1995 – 2004. године изазвани спољним утицајима

Графикон 28. Узроци који су проузроковали оштећења гасовода, у периоду 2004-2009. године, у процентима у САД

Графикон 29. Узроци озбиљних инцидената у САД у периоду од 1992-2011. године

Графикон 30. Број великих удеса на целокупном националном цевоводном систему у периоду 1992- 2011.

Графикон 31. Број повређених у удесима на целокупном националном цевоводном систему у периоду 1992- 2011.

Графикон 32. Број смртно страдалих у удесима на целокупном националном цевоводном систему у периоду 1992- 2011

Графикон 33. Материјалне штете проузроковене удесима на целокупном националном цевоводном систему у периоду 1992- 2011

15

1. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ

1.1. Правни и плански основ, разлози за израду

Извештај о стратешкој процени утицаја Просторног плана подручја посебне намене транснационалног гасовода "Јужни ток" на животну средину (у даљем тексту: Стратешка процена утицаја), припремљен је на основу Одлуке о изради стратешке процене утицаја Просторног плана подручја посебне намене транснационалног гасовода "Јужни ток" на животну средину ("Службени гласник РС", број 1/12). Израда Извештаја о стратешкој процени утицаја у складу je са одредбама чл. 34 – 35 Закона о заштити животне средине (''Службени гласник РС'', број 135/04 и 36/09), и одредбама чл. 5,7 – 10 и 12. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину (''Службени гласник РС'', број 135/04 и 88/10).

Доношењем и применом Закона о заштити животне средине, као и Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину извршено је благовремено и ефикасно усклађивање националног законодавства са следећим директивама:

– Директивом 2001/42/ЕС Eвропског парламентаи Савета о стратешкој процени утицаја одређених планова и програма на животну средину (Directive 2001/42/EC of the European Parliament and of the Council of 27 June 2001 on the Assessment of the Effects of Certain Plans and Programmes on the Environment);

– Директивом 85/337/ЕЕЗ Савета, о процени утицаја на животну средину, са последњом изменом извршеном Директивом 2009/31/ЕЗ (Directive 85/337/EEC on the Assessment of the Effects of Certain Public and Private Projects on the Environment);

– Директивом 2003/35/ЕЗ Европског парламента и Савета о учешћу јавности у изради планова и програма (Directive 2003/35/EC of the European Parliament and of the Council of 26 May 2003 providing for public participation in respect of the drawing up of certain plans and programmes relating to the environment and amending with regard to public participation and access to justice Council Directives 85/337/EEC and 96/61/EC - Statement by the Commission);

– Директивом 2003/4/ЕЗ Европског парламента и Савета о приступу јавности информацијама из области животне средине (Directive 2003/4/EC of the European Parliament and of the Council of 28 january 2003 on public acces to enviromental information and repealing council directive 90/313/EEC);

– Директивом 92/43/ЕЕЗ Савета о очувању станишта и дивље флоре и фауне (Council Directive 92/43/EEC of 21 May 1992 on the conservation of natural habitats and of wild fauna and flora).

Законом о заштити животне средине (у даљем тексту: Закон) је утврђена и обавеза израде стратешке процене утицаја планских докумената на животну средину према одређеним критеријумима, релевантним у области заштите животне средине, природних вредности и непокретних културних добара и заштите квалитета живота становника. Чланом 5. Закона утврђен је предмет стратешке процене, у овом случају енергетика.

16

Законом о планирању и изградњи прописује се да је за просторни план подручја посебне намене обавезна израда стратешеке процене утицаја на животну средину.

Стратешка процена утицаја планских докумената представља значајан инструмент заштите животне средине, тако што се у почетним фазама доношења одлука о будућем развоју укључују питања заштите. Наведени процес резултира претходним усаглашавањем заштитних и развојних интереса.

Стратешком проценом обезбеђује се виши ниво заштите животне средине и интеграције захтева заштите и развојних потреба и интереса, уграђивањем начела и циљева заштите у планске документе у циљу достизања одрживог развоја. Стратешком проценом се омогућава интеграција еколошких захтева, мишљења и начела у планове и програме у циљу подстицања и унапређења одрживог развоја.

Комплексан поступак процеса стратешке процене утицаја Просторног плана подручја посебне намене транснационалног гасовода „Јужни ток“ на животну средину (у даљем тексту: Просторни план), спроведен је са циљем да се интегрисањем основних начела стратешке процене, и то начела:

– одрживог развоја,

– интегралности,

– предострожности,

– хијерарахије и координације

– јавности.

У поступку припреме, израде и усвајања Просторног плана тим је обезбеђена заштита и унапређење животне средине у свим својим сегментима.

Концепција заштите животне средине, стварањем планских предуслова за реализацију једног од најзначајнијих транснационалних гасовода у југоисточној Европи који пролази преко територије Републике Србије (која је такође корисник), заснована је на опредељењу да се обезбеди одрживи развој.

Стратегија одрживог развоја подразумева интегрисање аспеката заштите животне средине у све секторе Просторног плана, почев од намене земљишта, унапређења насеља, привреде, саобраћајних и инфраструктурних система, коришћења и управљања природним ресурсима и енергијом.

Основни методолошки приступ примењен у изради овог Извештаја, одређен је Законом о стратешкој процени утицаја и већ развијеним и прихваћеним методама у досадашњој пракси планирања просторног развоја, а прилагођен је хијерархијском нивоу и специфичним захтевима планског документа. Поступак стратешке процене састоји се од: припремне фазе; фазе израде извешатаја и на крају поступка одлучивања. Поступак израде Извештаја одвијао се сукцесивно. У изради полазних основа сагледавана су концптуална решења, дефинисани циљеви и методлогија израде, извршена је анализе стања и оцена квалитета појединих сегмената животне средине; вредноване алтернативе, процењени су могући утицаји и хазарди; дефинисане мера заштите и унапређења животне средине и програм праћења стања.

Током израде плана и стратешке процене усаглашавана су решења, отклоњени или ублажени конфликти планираних намена и стања у у простору, примењене мере

17

заштите у Просторном плану чиме су потенцијални негативни утицаји сведни на минималну меру.

Стратешком проценом утицаја утврђују се ефекти ширег значаја (кумулативни и социјални), утврђују се оквири за анализу утицаја конкретних пројеката, укључујући и претходну идентификацију проблема и утицаја који заслужују виши степен детаљности у истраживању; утврђује хијерархијски оквир за даље спровођење поступка и активости заштите животне средине на планском подручју; и омогућава се варијантна разрада планских решења.

У Извештају о стратешкој процени, су коришћени расположиви подаци чија су база биле студије, стратегије које је донела Влада Републике Србије, Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2010 годину, извештаји о стратешким проценама које су рађене за бројне стратегије, за Просторни план Републике Србије, Измене и допуне Регионалног просторног плана административног подручја града Београда, референтни закони уредбе и правилници, Генерални пројекат магистралног гасовода „Јужни ток“ на територији Републике Србије, домаће и иностране студије о процени утицаја изградње гасовода на животну средину, извештаји о удесима и др..

Извештај о стратешкој процени у одређеним сегментима има карактер општости што је проузроковано непостојањем релевантних квантификованих података стања чиниоца животне средине (квалитет ваздуха земљишта и воде), уско везаних за поједине локалитете трасе гасовода, већ се презентују квалитативни податци што је прихвтњиво са становишта хијерархијског нивоа планског документа, с обзиром да се потреба квантификовања података више везује за ниже хијерархијске нивое тј. студије о процени утицаја, посебно онда када они могу бити од пресудне важности.

Имајући у виду специфичност планског документа доста су јасно и прецизно обрађене теме које имају кључни значај за обезбеђење заштите животне средине у Просторном плану. То су поглавља која се односе на дефинисање специфичних циљева стратешке процене и индикаторе, на процену утицаја изградње и експлоатације свих сегмената система транснационалног гасовода, процену ризика и удеса, вредновање варијантних решења и мере заштите животне средине за све сегменте.

Стратешком проценом је дефинисан мониторинг који је обавезујући., како због безбедности гасовода тако и заштите животне средине природних и материјалних добара. Мониторинг је потребно даље разрађивати у оквиру управљања будућим системом транснационалног гасовода ''Јужни ток'' како у целини, тако и на територији Републике Србије. Такође, у оквиру надлежности Републике Србије и јединица локалне самоуправе у погледу заштите животне средине, план мониторинга транснационалног гасовода ''Јужни ток'' биће на одговарајући начин разрађене у оквиру постојећих планова мониторинга.

Извештај о стратешкој процени утицаја плана на животну средину је завршни докумет поступка стратешке процене и у складу са позитивном регулативом, саставни је део Просторног плана. У циљу ефикаснијег поступка и поједностављивања поступка укључивања јавности, Извештај о стратешкој процени утицаја планског докумената се припрема паралелно у току израде планског документа и истовремено се упућује на стручну контролу, излаже на јавни увид, и разматра и доноси.

18

Разлози за обављање стратешке процене утицаја

Обавеза израде стратешке процена утицаја на животну средину утврђена је одредбом члана 5. Закона, којима је прописано обављање стратешке процене за просторне планове, као и дефинисаним критеријумима за утврђивање могућих значајних утицаја на животну средину плана или програма (Прилог 1. Закона). Ови критеријуми су засновани на карактеристикама плана и карактеристикама утицаја. Основни разлог за израду стратешке процене је евалуација утицаја планских решења на самом подручју плана, као и могући утицаји ван планског подручја.

Поред претходно наведених законских разлога (правног и планског основа за израду стратешке процене), од кључног значаја у процесу одлучивања о стратешкој процени Просторног плана, представљали су критеријуми и мерила утврђени Законом. У поступку одлучивања о стратешкој процени извршена је анализа по фазама, користећи претходно наведена упутства, и то по следећим темама.

Прва фаза у одлучивању – анализирана питања

У првој фази у одлучивању анализирана су питања према одредбама члана 5. и члана 2. Закона, који су представљани на следећем блок дијаграму на основу ''Упутство за спровођење Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину'' (Београд 2007, Министарство науке и заштите животне средине).

Критеријуми према члану 5. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину:

− Просторни план припрема и усваја надлежни орган Републике Србије. Израда Просторног плана захтева се на основу Закона о планирању и изградњи.

Критеријуми према члану 2. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину

− Просторни план представља оквир за реализацију изградње транснационалног гасовода. Просторни план нема једину намену у функцији одбране земље, односно ублажавање и отклањање последица елементарних непогода (цивилне интервентне намене). Истовремено, Просторни план није финансијски и буџетски план, већ је развојно - уређивачки у смислу уређења енергетског коридора транснационалног гасовода и подстицања економског развоја на основу обезбеђивања довољних количина енергената. Просторни план обухвата и својим просторним обухватом испуњава конвенционални критеријум западноевропске праксе планирања и заштите животне средине, у погледу величине планског подручја.

Како је на основу претходно наведеног закључено да Просторни план може имати утицај на животну средину (позитиван или негативан), приступљено је анализи у другој фази одлучивања о потреби израде стратешке процене утицаја на животну средину и израде стратешке процене.

19

Слика 1. Блок дијаграм за процес одлучивања о стратешкој процени

-

Да ПП припрема и/или усваја орган на републичком, покрајинском или локалном нивоу, ИЛИ припрема надлежни орган за усвајање у Народној скупштини или Влади РС, односно скупштини или извршном органу АП, односно јединици локалне самоуправе, ИЛИ се ПП захтева на основу регулаторних или административних одредби? (члан 3., став 1)

Да ли је ПП у области просторног и урбанистичког планирања или коришћења земљишта, пољопривреде, шумарства, рибарства, ловства, енергетике, индустрије, саобраћаја, управљања отпадом, телекомуникација, туризма, очувања природних станишта и дивљих биљака и животиња? (члан 5., став 1)

Да ли ПП одређује коришћење мањих површина на локалном нивоу, ИЛИ се ради о мањој измени ПП која не захтева прописани поступак усвајања? (члан 5., став 2)

Да ли је могуће да ПП, према критеријума утврђеним Законом о СПУ, има значајан утицај на животну средину? (члан 5., став 2)

Да

Не за све критеријуме

Не

Не за оба критеријума

СПУ ПОТРЕБНА СПУ НИЈЕ ПОТРЕБНА

Да

Да за било који критеријум

Не

Да

Не

Не

Да ли је једина намена ПП одбрана земље или ублажавање и отклањање последица елементарних непогода (цивилне интервентне намене) ИЛИ је то финансијски и буџетски план (члан 2.)?

Да за сваки критеријум

Не за све критеријуме

Да ли ПП успоставља оквир за одобравање будућих развојних пројеката (члан 5., став 1)?

Не

Да за било који критеријум

20

Друга фаза у одлучивању – анализирани могући утицаји

Карактеристике животне средине и могући утицаји Просторни план на:

1. ВАЗДУХ (1.1. Какав је квалитет ваздуха на подручју Просторни план?; 1.2. Да ли Просторни план може проузроковати промену квалитета ваздуха?) 2. ВОДЕ (2.1. Какав је квалитет површинских вода на подручју Просторни план?; 2.2. Да ли Просторни план може проузроковати промену квалитета површинских вода?; 2.3. Какав је квалитет подземних вода на подручју Просторни план?; 2.4. Да ли Просторни план може проузроковати промену квалитета подземних вода?; 2.5. Какав је квалитет изворишта водоснабдевања и воде за пиће?; 2.6. Да ли Просторни план може довести до промена у квалитету изворишта водоснабдевања и воде за пиће?; 2.7. Да ли Просторни план може проузроковати промене у режиму токова или поплаве?) 3. ЗЕМЉИШТЕ (3.1. Да ли је земљиште изложено деградацији и/или загађењу?; 3.2. Да ли Просторни план може проузроковати деградацију и/или загађење земљишта?; 3.3. Да ли Просторни план може проузроковати промену намене земљишта (нерационално коришћење)?) 4. КЛИМУ (4.1. Да ли Просторни план може проузроковати емисију гасова стаклене баште? 4.2. Да ли Просторни план може проузроковати промену климе?) 5. БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ (5.1. Да ли на подручју Просторни план постоје заштићене, ретке или угрожене биљне или животињске врсте, станишта, екосистеми?; 5.2. Да ли Просторни план може проузроковати промене биљног и животињског света, станишта или екосистема, посебно заштићених, ретких или угрожених?) 6. СТАНИШТА И БИОДИВЕРЗИТЕТ (6.1. Да ли на подручју Просторни план постоје заштићена, ретка или угрожена станишта и биодиверзитет?; 6.2. Да ли Просторни план може проузроковати промене станишта или биодиверзитета, посебно заштићених, ретких или угрожених?) 7. ЗАШТИЋЕНА ПРИРОДНА ДОБРА (7.1. Да ли на подручју Просторни план постоје заштићена природна добра?; 7.2. Да ли Просторни план може проузроковати промене у квалитету или површини заштићених природних добара?; 7.3. Да ли Просторни план може проузроковати промене у режиму заштите или начину коришћења заштићених природних добара?) 8. СТАНОВНИШТВО И ЗДРАВЉЕ (8.1. Да ли Просторни план може проузроковати промене у броју становника?; 8.2. Да ли Просторни план може проузроковати промене у здрављу становништва?) 9. ГРАДОВЕ И ДРУГА НАСЕЉА (9.1. Да ли Просторни план може проузроковати промене градова или других насеља?; 9.2. Да ли Просторни план може довести до демографских, промена у начину или квалитету живота или других промена?; 9.3. Да ли Просторни план може проузроковати промене приступачности јавних површина?) 10. КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКУ БАШТИНУ (10.1. Да ли Просторни план може довести до промене у квалитету или површини заштићених културних добара?; 10.2. Да ли Просторни план може довести до промене режима заштите заштићених културних добара?)

21

11. ИНФРАСТРУКТУРНЕ, ИНДУСТРИЈСКЕ И ДРУГЕ ОБЈЕКТЕ (11.1. Да ли Просторни план може довести до промене инфраструктуре, индустријских, енергетских и других објеката?) 12. ДРУГЕ СТВОРЕНЕ ВРЕДНОСТИ (12.1. Да ли Просторни план може проузроковати промене у стварању отпада и/или управљању отпадом?; 12.2. Да ли Просторни план може проузроковати повећање саобраћаја?; 12.3. Да ли Просторни план може проузроковати промене у нивоу буке?; 12.4. Да ли Просторни план може проузроковати вибрације, термичко загађење, јонизујуће и/или нејонизујуће зрачење?)

Одговори на претходно наведена питања формулисани су на основу расположивих података, постојећих знања о планском подручју, познавања стања планирања, коришћења, уређења и заштите простора на планском подручју, стручног мишљења. Другим речима, уколико постоји бар један утицај Просторног плана према наведеним карактеристикама животне средине, приступа се дефинисању критеријума за одређивање значаја утицаја. У фази одлучивања постојао је бар један утицај и то пре свега у делу који се односи на изградњу инфраструктурне, привредних и других објеката, односно на друге створене вредности, тако да је пре коначног одлучивања о изради стратешке процене у трећој фази, извршена прелиминарна процена карактеристика утицаја по областима/темама које су дате у наставку.

Карактеристике утицаја

Вероватноћа, интензитет, сложеност, реверзибилност − Да ли постоји висок степен вероватноће настанка утицаја? − Да ли ће утицај бити интензиван? − Да ли ће утицај бити сложен? − Да ли ће утицај бити иреверзибилан? − Да ли ће бити тешко избећи, умањити, поправити или компензовати утицај?

Временска димензија (трајање, учесталост) − Да ли ће утицај дуго трајати? − Да ли ће утицај бити трајан или привремен? − Да ли ће утицај бити непрекидан или повремен? − Да ли ће утицај бити учестао или редак?

Просторна димензија − Какав ће бити утицај обзиром на локацију Просторни план? − Да ли ће се утицај простирати на великом подручју? − Да ли ће утицај обухватити велики број становника? − Да ли може доћи до утицаја ван граница региона или земље (прекогранични

утицај)

Кумулативна и синергијска природа утицаја − Да ли је утицај може бити кумулативан? − Да ли утицај може бити синергијски?

Ризици по људско здравље и животну средину − Да ли ће се јавити ризици по људско здравље (индустријски удеси итд)?

22

− Да ли ће се јавити ризици по животну средину (индустријски удеси итд)? − Да ли може доћи до великих промена људског здравља и животне средине?

Деловање на заштићена подручја − Да ли ће доћи до утицаја на природне вредности? − Да ли ће доћи до утицаја на подручја или пределе са признатим националним

или међународним статусом заштите? − Да ли ће доћи до утицаја на заштићена културна добра? − Да ли ће постојати ризик од утицаја на заштићене локације, подручја,

карактеристике?

Деловање на угрожена подручја − Да ли ће доћи до утицаја у густо насељеном подручју? − Да ли ће доћи до утицаја у подручју са прекораченим стандардима квалитета

или граничним вредностима? − Да ли ће доћи до утицаја у подручју са интензивним коришћењем земљишта? − Да ли ће доћи до утицаја у подручју са постојећим ризицима? − Да ли ће доћи до утицаја у подручју са смањеним капацитетом животне

средине? − Да ли ће доћи до утицаја у подручју посебно осетљиве области? − Да ли ће доћи до утицаја у подручју екосистема? − Да ли ће доћи до утицаја у подручју заштићених или ретких врста флоре и

фауне?

Прелиминарна процена карактеристика утицаја у фази одлучивања указује да би требало очекивати одређене ограничене утицаје израдом, доношењем и спровођењем Просторног плана, с тим да је у току стратешке процене потребно извршити детаљнију процену утицаја, укључујући и поређење варијантних решења (тзв. ''нулти сценарио'', сценарио спровођења Просторног плана, као и евентуално сценарио спровођења Просторног плана, укључујући и спровођење других планова и програма различитог хијерархијског нивоа, који имају непосредни или посредни утицај на планском подручју).

На основу претходно изнетих образложења, у трећој фази одлучено је да се приступи изради стратешке процене утицаја Просторног плана подручја посебне намене транснационалног гассовода ''Јужни ток''.

1.2. Релевантни плански и други документи

У току израде Просторног плана и Стратешке процене утицаја коришћени су следећи документи: Просторни план Републике Србије 2010-2020, Просторни план подручја посебне намене система продуктовода кроз Републику Србију (Сомбор - Нови Сад – Панчево – Београд – Смедерево – Јагодина – Ниш), Просторни план пoдручja инфрaструктурнoг кoридoрa граница Хрватске – Београд (Добановци), Просторни план пoдручja инфрaструктурнoг кoридoрa аутопута Е-75, деоница Београд – Ниш, Просторног плана пoдручja инфрaструктурнoг кoридoрa аутопута Е-75 Суботица - Београд (Батајница), Просторни план подручја посебне намене природног добра Бељаница-Кучај, Просторни план подручја посебне намене дела индустријске зоне сектор североисток у Смедереву, Регионални просторни план административног

23

подручја града Београда, Регионални просторни плана за подручје Подунавског и Браничевског управног округа, Регионални просторни плана Тимочке крајине, као и Стратешке процене утицаја наведених планова на животну средину. Такође су коришћени плански документи (просторни планови подручја посебне намене) за заштићена природна добра који се не налазе у обухвату Просторног плана, или захватају делове територија јединица локалних самоуправа кроз које пролази енергетски коридора транснационалног гасовода ''Јужни ток'', на деоници од реке Дунав до границе са Мађарском (специјални резервати природе ''Делиблатска пешчара'', ''Ковиљско – петроварадински рит'', ''Горње подунавље''.

Простори план Републике Србије 2010-2020 Просторним планом Републике Србије је предвиђена изградња магистралног гасовода "Јужни ток". У сектору гасне привреде у будућој структури потрошње енергената предвиђа се приметни пораст учешћа природног гаса (са 20 на 24%) реализацијом програма гасификације (у оквиру кога се предвиђа увођење гаса у око 400.000 нових домаћинстава у Републици Србији до 2015. године), изградњом гасовода „Јужни ток”, подземних складишта гаса, когенерационих постројења у већим градовима и индустријским центрима и станица компримованог гаса за моторна возила у градовима и дуж магистралних гасовода. Један од стратешких приоритета до 2014. године у енергетици Републике Србије је градња гасовода "Јужни ток", гасификација градова Републике Србије (сталан приоритет у планском периоду) и повезивање са гасоводним системима суседних држава. Потписан меморандум о изградњи транспортног гасовода „Јужни ток” преко територије Републике Србије у дужини од око 400 km, капацитета минимум 30 милиона m3/дан природног гаса треба да се реализује до 2015. године чиме ће се остварити и други правац снабдевања.

На основу Просторног плана, главни узроци загађивања ваздуха су застареле технологије, недостатак пречишћавања димних гасова или ниске ефикасности филтера, нерационално коришћење сировина и енергије, лоше одржавање итд. У порасту је загађење од саобраћаја, укључујући концентрације бензена, олова и чађи, нарочито у великим градовима. Главни извори загађења ваздуха су термоелектране у Колубарском и Костолачком басену лигнита, термоелектране у Обреновцу и РТБ Бор. Међу најзначајније загађиваче ваздуха индустријског порекла спадају: рафинерије нафте у Панчеву и Новом Саду; цементаре у Беочину, Косјерићу и Поповцу; хемијски комбинати у Панчеву, Шапцу, Крушевцу и железара у Смедереву. Највеће загађивање ваздуха потиче од процеса сагоревања лигнита лошег квалитета (термоелектране у Обреновцу, Лазаревцу и Костолцу) и моторних горива (Београд, Ниш, Ужице, Чачак.

Квалитет вода у Републици Србији је лош и даље се погоршава. Најзагађенији водотокови су Стари и пловни Бегеј, канал Врбас-Бечеј, Топлица, Велики Луг, Лугомир, Црни Тимок и Борска река. Квалитет вода је посебно угрожен нутријентима и органским и неорганским загађењем (услед испуштања нетретираних отпадних вода и дренажних вода из пољопривреде) поред великих градова (Београда, Новог Сада и др), као и услед прекограничног загађења вода које улазе у Републику Србију. Само мали број локалних самоуправа у Републици Србији има постројење за пречишћавање комуналних отпадних вода, при чему највећи градови (Београд, Нови Сад и Ниш) испуштају непречишћене отпадне воде у реципијенте.

Анализе квалитета воде које се редовно обављају на 160 водомерних станица показује да се водотоци Републике Србије налазе у врло неповољном стању, те да су у највећем

24

броју случаја изван класа у које су сврстани Уредбом о категоризацији водотока. На нивоу прописаних класа од поменутих 160 мерних профила налази се само 15 профила (9,4%). Чак и некада половично чисте реке (Пећка и Призренска Бистрица) налазе се у класама нижег квалитета, због ефлуената који се упуштају у њих у зони градова, без икаквог третмана у ППОВ. Ван класа је већи број водотока: Босут, Стари и Пловни Бегеј, канал Врбас - Бечеј у ХС ДТД, Велики Луг, Топлица низводно од Прокупља, Тимок низводно од Зајечара, Борска река, итд. Део магистралног канала ХС ДТД у зони Црвенка - Кула - Врбас - Србобран је у најтежем стању. Канал је због злоупотребе као реципијент отпадних вода и материја засут органским материјама које се распадају, ширећи погубан еколошки утицај на читав низводни део система, према Тиси Дунаву и Ђердапској акумулацији.

Најугроженија подручја (животна средина) (hot spots) у Републици су Бор (РТБ, флотацијско јаловиште Велики Кривељ), Панчево (хемијска и петрохемијска индустрија, рафинерија), Обреновац (ТЕНТ, депонија пепела), Лазаревац (копови, ТЕ, депонија пепела и шљаке, Вреоци), Костолац (ТЕ, копови, депонија пепела и шљаке), Шабац (индустрија, депонија муља), Београд (индустрија, саобраћај, депонија), Крушевац (хемијска индустрија, депонија), Смедерево (железара, депонија сировина), Лозница (индустрија, Зајача), Нови Сад (рафинерија нафте, несаниране последице бомбардовања) и Велики Бачки канал (на делу Црвенка-Кула-Врбас).

Највећи извори деградације и загађивања земљишта су експлоатација минералних сировина, посебно у Колубарском и Костолачком басену и Бору и Мајданпеку, и неконтролисано и неадекватно одлагање индустријског отпада, посебно у околини великих индустријских центара (Бор, Панчево, Нови Сад, Смедерево, Београд, Крагујевац). Додатни извор загађивања је таложење загађујућих материја из издувних гасова моторних возила дуж саобраћајница, посебно магистралних. На основу анализа које је урадила Агенција за заштиту животне средине, идентификовано је 375 локалитета на којима је загађење потврђено лабораторијским анализама земљишта и подземних вода у непосредној близини локализованих извора загађења, при чему је загађење присутно у дужем временском периоду.

Највећи градови у земљи, Београд, Нови Сад и Ниш, испуштају непречишћене отпадне воде у реципијенте. Нека од постојећих постројења су запуштена, док велики број пружа само примарно (механичко) пречишћавање, при чему већина њих не ради непрекидно.

Подручја загађене и деградиране животне средине (локалитети са прекорачењем граничних вредности загађивања, урбана подручја, подручја отворених копова лигнита, јаловишта, депоније, термоелектране, коридори аутопутева, водотоци IV „ван класе”) са негативним утицајима на човека, биљни и животињски свет и квалитет живота. За ову категорију треба обезбедити таква решења и опредељења којима се спречава даља деградација и умањују ефекти ограничавања развоја. Потребно је санирати и ревитализовати деградиране и угрожене екосистеме и санирати последице загађења, у циљу стварања квалитетније животне средине. У овој категорији најугроженија подручја су: Панчево, Бор, Мајданпек, Обреновац, Смедерево, Београд, Нови Сад, Суботица, Лозница, Костолац, Чачак, Лучани, Крушевац, Шабац, Кикинда, Прахово, насеља у колубарском басену, коридори аутопута Београд-Нови Сад, Београд-Шид и Београд-Ниш-Лесковац. Највећа емисија гасова SО2, NOx и суспендованих честица је на подручју Града Београда, затим у Браничевској области, Борској области и Јужно-банатској области. У Обреновцу, Лазаревцу и Костолцу су

25

највеће депоније летећег пепела од сагоревања угља у термоелектранама. Урбана подручја која спадају у ову категорију су и: Зрењанин, Рума, Ваљево, Косјерић, Нови Поповац, Краљево, Ниш, Врање, Зајечар, Мајданпек, Врбас, Младеновац, Смедеревска Паланка, Пожаревац, Сремска Митровица, Крагујевац, Горњи Милановац, Ужице, Прибој, Трстеник, Прокупље, Пирот, Нови Пазар, Лесковац, Јагодина, Параћин; као и садашњи водотоци четврте класе и „ван” класе.

Подручја угрожене животне средине (локалитети са повременим прекорачењем граничних вредности, субурбане зоне насеља најугроженијих подручја из I категорије, сеоска и викенд насеља, туристичке зоне са прекомерним оптерећењем простора, подручја експлоатације минералних сировина, државни путеви I и II реда, железничке пруге, велике фарме, зоне интензивне пољопривреде, аеродроми, речна пристаништа, водотоци III класе) са мањим утицајима на човека, живи свет и квалитет живота. За ова подручја треба спречити даљу деградацију и обезбедити побољшање постојећег стања, како би се умањила деградираност животне средине као ограничавајућег фактора развоја. Потребно је одредити најадекватнији начин коришћења природних ресурса и простора са циљем очувања природних вредности и унапређења животне средине. У овој категорији су: Сомбор, Апатин, Црвенка, Кула, Оџаци, Бачка Паланка, Бајмок, Србобран, Нови Кнежевац, Чока, Сента, Ада, Темерин, Бачка Топола, Кањижа, Бечеј, Тител, Бач, Бела Црква, Ковин, Инђија, Стара Пазова, Шид, Кучево, Пожега, Ивањица, Ариље, Гуча, Рашка, Ћуприја, Неготин, Бујановац, Димитровград, Књажевац, Сјеница, Пријепоље, Уб, Осечина, Мионица, Крупањ, Петровац, Сврљиг, Бела Паланка, Свилајнац, Голубац, Кладово, зоне интензивне пољопривреде (Војводина, Стиг, Браничево, већи део Мачве и Поморавља), туристички центри на Копаонику, Златибору и Дивчибарама, линије државних путева I и II реда и пруга, речна пристаништа (12 лука, од којих је осам међународних: Апатин, Бачка Паланка, Нови Сад, Београд, Панчево, Смедерево и Прахово на реци Дунав и Сента на реци Тиси и 4 националне луке: Ковин, Сремска Митровица, Шабац и Сомбор) као и аеродроми (Београд и Ниш). Подручја експлоатације минералних сировина укључују: Јелен До, Крупањ, Нови Пазар, као и околину Кањиже, Кикинде и Новог Бечеја, Церово, Чикатово-Главица (Глоговац), Благодат, Црнац, Сува руда, Суво рудиште, Бела Стена, Златокоп и др.

Отпад животињског порекла, нарочито отпад из кланица, ће се третирати у постројењима за третман отпада животињског порекла отвореног типа у Сомбору, Граду Београду и Ћуприји.

Просторни планови чија је израда у току у обавези су да уграде смернице и услове који произилазе из Просторног плана подручја посебне намене гасовода Јужни ток, и пре његовог званичног доношења. Услови и смернице из ППППН гасовода Јужни ток односе се на Регионални просторни плана за подручје Шумадијског, Поморавског, Рашког и Расинског управног и Просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута I реда, рута 5 ( SEETO): Параћин - Бољевац - Зајечар - Вршка чука (граница са Бугарском) (Е-761, М-5).

Разлози за израду Просторног плана налазе се у следећим документима:

1. Закону о Просторном плану Републике Србије („Службени гласник РС”, број 88/10) у коме је планирана модернизација и ревитализација енергетске инфраструктуре, изградња транснационалног гасовода „Јужни ток” што је планирано и у оквиру стратешких приоритета у периоду до 2014. године.

26

2. Закону о енергетици („Службени гласник РС”, број 57/11) у коме се уређују циљеви енергетске политике и начин њиховог остваривања, услови за поуздану, сигурну и квалитетну испоруку енергије, енергената, и услови сигурно снабдевање купаца, услови за изградњу нових енергетских објеката, услови и начин обављања енергетских делатности, начин организовања и функционисања тржишта електричне енергије и природног гаса, као и надлежности у транспорту и дистрибуцији гаса и управљање дистрибутивним системом.

3. Одредбама члана 11. став 1. тачка 6) Правилника о садржини начину и поступку израде планских докумената („Службени гласник РС”, бр. 69/10, 16/11) (у даљем тексту: Правилник), прописано је да се просторни план подручја посебне намене доноси за просторне целине чију посебност одређује једна или више опредељујућих намена, активности или функција у простору које су од државног интереса, односно доноси се за подручје инфраструктурног комплекса, коридора или мреже коридора међународне, магистралне и регионалне инфраструктуре (саобраћајна, енергетска, телекомуникациона и водопривредна). Подручје просторног плана обухвата површину под инфраструктурним системима, површине за формирање чворишта, укрштања, терминала, техничких уређаја, сервиса, паркиралишта, као и површине за лоцирање објеката услуге различите намене (граничних прелаза, туризма, угоститељства, трговине и др.). Подручје просторног плана обухвата подручје које је у непосредној физичкој и функционалној вези са коридором (заштитни појас и објекти и површине које је неопходно штитити од негативних утицаја коридора).

4. Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015 године у којој су утврђени дугорочни развојно- стратешки циљеви међу којима је и активно учешће Србије у планирању и изградњи стратешко- регионалне и паневропске енергетске инфраструктуре за транспорт нафте и гаса из нових извора снабдевања;

5. Европским актима. Основни нормативни акти Србије о заштити животне средине доведени су у склад са европским законодавством. (приказано у следећој табели).

27

Табела 1. Учешће Србије у основним међународним конвенцијама о заштити природе

Основнe међународне конвенције Учешће Србије Присаједињење 03/07/01 Конвенција о водено-мочварним добрима, која имају међународни значај,

првенствено као станишта птица-мочварица 1971. године (Соnventiоn оn Wetlands of International Importance аs Waterfowl Наbitat) (Rатsar, Irаn, 02/02/1971) са изменама од 1982. и 1987. године

нератификоване измене `82 и `87 године

Конвенција о очувању мигрирајућих врста дивљих животиња 1979. године (Соnventiоn on the Conservation of Migratory Species of Wild Animals) (Воnn,Gеrтаnу 23/06/1979)

Од 01/03/2008

Конвенција о контроли трансграничног превоза опасних отпадака и њиховог удаљавања 1989. године (Соnvention on the Control of Transboundary Movements of Hazardous Wastes and their Dispozal) (Ваzеl, Switzerlend, 22/03/1989 )

Присаједињење 18/04/2000

Конвенција о процени утицаја на човекову средину у трансграничном контексту 1991. године (Соnvention on Environmental Impaсt Assessment in a Transboundary Context) (Espoo, Finland, 25/02/1991)


Конвенција о заштити и искоришћавању трансграничних водотокова и међународних језера 1992. године (Соnvention on the Protection and Use of Transboundary Watercourses and International Lakes) (Helsinki, Finland, 17/03/1992)

Ратификација 27/08/2010

Протокол о проблему воде и здравља у вези са Конвенцијом о заштити и искоришћавању трансграничних водотокова и међународних језера 1999. година (Рrotocol on Water and Health) (London, GВ 17/06/1999)

Не участвује

Конвенција о трансграничном утицају индустријских хаварија 1992. године (Convention on the Transboundary Effect of Industrial Accidents) (Helsinki, Finland 17/03/1992)


Конвенција о доступу информацијама, учешћу јавности у процесу прихватања решења и о доступу правосуђу у питањима која се тичу човекове животне средине 1998. године (Соnvention on Access to Information, Public Participation in Decision-making and Access to Justice in Environmental Matters) (Аarhus, Denmark, 25/06/1998) (Аmendment Аlmаtу, 27 Мау 2005 )

Ратификација 31/07/2009

Протокол о регистрима избацивања и преноса загађивача у вези са Конвенцијом о доступу информацијама, учешћу јавности у процесу прихватања решења и о доступу правосуђу у питањима која се тичу животне средине (Ргоtocol on Pollutant Release and Transfer Registers) (Kiev, Ukrain, 21/05/2003)

Присаједињење 21/05/2003, нератификован

Протокол о стратешкој еколошкој процени у вези са Конвенцијом о процени утицаја на животну средину у трансграничном контексту 2003. године (Рrotocol on Strategic Environmental Assessment (SEA)) (Kiev, Ukrain 21/05/2003)

Нератификован

Конвенција о биолошкој разноврсности 1992.године (Convention on biological diversity) (Rio de Janeiro, Brasil 05/06/1992) Ратификација 01/03/2002

Оквирна конвенција ОУН о промени климе 1992. године (United Nations Framwork Convention on Climate Change) (New-York, USA 09/05/1992)


Киотски протокол у вези са оквирном конвенцијом ОУН о промени климе 1997. године (Куоto Protocol) (Kyoto, Japan 11/12/1997)


Конвенција о заштити светског културног и природног наслеђа 1972. године (Соnvention concerning the protection of the world cultural and natural heritage) (Paris, Frапсе 23/09/1972)


Конвенција о процени утицаја на животну средину у трансграничном контексту 1991.године (Convention on Environmental Impact Assessment in a Transboundary Context) са Протоколом о стратешкој еколошкој процени 2003. године (Protocol on Strategic Environmental Assessment) Конвенција о процени утицаја на животну средину у трансграничном контексту пред крај 2005. године имала је 41 страна-потписница Конвенције Еспо: Бугарска, Мађарска, Грчка, Румунија, Словачка, Словенија, Украјина, Хрватска, Европска

28

заједница. На свом другом саветовању Стране су прихватиле поправку Конвенције, којом Странама Конвенције могу постати државе, које нису чланови ЕЕК ОУН.

Kонвенција о процени утицаја на животну средину у трансграничном контексту утврђује обавезе Страна у односу процене утицаја на животну средину на раним стадијумима планирања. Она такође садржи опште обавезе држава да обавесте и консултују једна другу о свим крупним пројектима при њиховом разматрању, који би могли имати значајан утицај на животну средину и излазе изван оквира територијалних граница. Конвенција је ступила на снагу 10. септембра 1997. године.

У складу са "Конвенцијом о процени утицаја на животну средину у трансграничном контексту" свака Страна, која је иницијатор неког вида привредне делатности, дужна је да предвиди негативан утицај планиране делатности у трансграничном обиму. У случају ако планирана делатност може изазвати значајни штетни трансгранични утицај, Страна порекла обавештава било коју Страну, која, по њеном мишљењу, може бити заинтересована Страна у вези са планираном делатношћу. Обавештење Заинтересоване стране у складу са Конвенцијом о процени утицаја на животну средину у трансграничном контексту јесте прва од следећих етапа трансграничне процене утицаја на животну средину:

– обавештење;

– потврда учешћа;

– пружање информација;

– учешће јавности;

– припрема докумената о процени утицаја на животну средину;

– распрострањивање докумената о процени утицаја на животну средину са циљем aнгажовања власти и јавности заинтересоване Стране;

– консултације међу Странама;

– дефинитивно решење;

– саопштење о дефинитивном решењу.

У складу са чланом 3.1 Конвенције Страна порекла је дужна што је могуће брже да обавести заинтересовану Страну о планираној делатности, која може имати значајан штетан трансгранични утицај. Обавештење заинтересоване стране треба бити изведено не касније него што се проинформише о планираној делатности јавност стране порекла. Обавештења се шаљу у посебне центре везе заинтересоване Стране. Циљ обавештења јесте пружање потенцијално заинтересованој Страни могућности да усвоји решење о учешћу или неучешћу у процедури процене утицаја на животну средину Стране порекла, по планираној врсти делатности, која може имати значајно штетан трансгранични утицај.

Обавештење у себи садржи ( у складу са чл.3.2):

– информацију о планираној делатности, укључујући сваку постојећу информацију о њеном могућем трансграничном утицају;

– информацију о карактеру могућег решења; и

– указивање разумног рока, у којем се сагласно тачки 3 члана 3 тражи да се да одговор у складу са карактером планиране делатности;

29

Такође, обавештење може садржати допуну (сагласно чл.3.5):

– одговарајућу информацију, која се тиче процедуре процене утицаја на животну средину, укључујући и указивање на рокове за достављање примедби; и

– одговарајућу информацију о планираној делатности и њеном могућем значајно штетном трансграничном утицају.

Време, које је потребно одредити заинтересованој Страни за усвајање решења о учешћу или неучешћу у процедури процене утицаја на животну средину, није прецизирано ни у форми обавештења, ни у Конвенцији. Временске оквире треба да установи Страна порекла у складу са њеним националним процедурама. Да би обезбедили заинтересованој Страни могућност формирања уравнотеженог мишљења, Страна порекла може бити принуђена да пружи последњој далеко дужи рок за одговор, него што је то предвиђено у случају националне процедуре процене утицаја на животну средину. Питање о томе, управо колико допунског времена следи пружити заинтересованој Страни, треба усагласити међу заинтересованим Странама.

На трећем саветовању Страна Конвенције биле су разрађене следеће препоруке за установљавање временских оквира за обавештење Заинтересоване стране и изражавање Заинтересоване стране жеље да учествује у трансграничној процени утицаја на животну средину:

У том случају, ако сагласно националном законодавству Стране порекла, на консултације поводом неопходности спровођења процене утиција на животну средину дају три недеље, на консултације по трансграничној процени утицаја на животну средину треба дати 6-7 недеља.

Ако се на позив Стране порекла да се узме учешће у процедури процене утицаја на животну средину да позитиван одговор, органима власти заинтересоване Стране се препоручује, да пруже информацију о томе, каквим начином се може најефективније обезбедити учешће у њој јавности заинтересоване стране у најкраћем року.

Ако по законодавству Стране порекла учешће јавности се подразумева на стадијумима који претходе процедури процене утицаја на животну средину, онда има смисла да се проинформише Заинтересована страна на тој етапи.

Заинтересоване Стране установљавају разумне рокове за учешће јавности у различитим стадијумима трансграничне процене утицаја на животну средину, пружајући довољно времена за информисање јавности и за то, да се јавност припреми и прихвати ефективно учешће у процедури трансграничне процене утицаја на животну средину.

Постоје две основне могућности одређивања разумних временских граница за добијање одговора од јавности заинтересоване Стране:

– избор времена могао би се одређивати резултатима прелиминарних консултација компетентних органа заинтересованих Страна;

– избор времена може се темељити на националним процедурама процене утицаја на животну средину заинтересованих Страна.

Сагласно Конвенцији (чл. 2.6), Страна порекла је дужна да обезбеди могућност учешћа јавности Заинтересоване стране, једнакој могућности учешћа која се пружа јавности Стране порекла. С практичне тачке гледишта то значи, да ако органи Стране порекла се не повежу директно са представницима јавности заинтересоване Стране, онда ће им

30

бити потребно пружити додатно време за предају докумената органима заинтересоване Стране и за то, да ти органи доведу информацију до јавности, која може бити дотакнута, а такође, пружити после истека рока, одређеног за учешће јавности Стране порекла, анологично допунско време, за пријем примедби или замерки од јавности заинтересоване стране.

Протокол о стратешкој еколошкој процени (СЕП) у вези са Конвенцијом о процени утицаја на животну средину у трансграничном контексту био је прихваћен у Кијеву у мају 2003. године и на крају потписан од стране 36 држава. Ипак, до садашњег времена није ратификован довољним бројем страна (у том низу и Србијом) и на снагу није ступио.

У складу са преамбулом Протокола, "стратешка еколошка процена треба да одигра најважнију улогу приликом разраде и прихватања планова, програма и, колико је то могуће, политике и законодавства... "

Члан 1. декларише као циљ Протокола "обезбеђење високог нивоа очувања животне средине, укључујући здравље становништва путем... обезбеђења тога, да еколошки, у том смислу и везани за здравље становништва, разлози прецизно се урачунају приликом разраде планова и програма;..."

Члан 11. захтева од Страна обазбеђење обраћања пажње на решења еколошких извештаја приликом прихватања плана или програма. Кључни ставови Протокола, који се тичу одређивања неопходности спровођења СЕП-а, за дати план или програм, сагласно Протоколу, темеље се у следећем:

– Члан 2.5 - Опредељење "планова и програма";

– Члан 4 – Сфера примене у односу планова и програма;

– Прилог I – Списак пројеката, који се помињу у параграфу 2 члана 4;

– Прилог II – Било који други пројекти, који се помињу у параграфу 2 члана 4

– Члан 5 – Прелиминарна процена;

– Прилог III – Критеријум за одређивање вероватних важних последица за животну средину, укључујући здравље човека, који се спомињу у параграфу 1 члана 5.

У члановима 6-12 Протокола описује се процес СЕП планова и програма:

– Одређење сфере обухвата СЕП за одређење садржаја еколошког извештаја (Чл.6);

– Еколошки извештај (Чл.7);

– Учешће јавности (Чл.8);

– Консултације с органима заштите природе и органима заштите здравља (Чл.9);

– Трансграничне консултације(Чл.10);

– Решење о утврђивању плана или програма (Чл.11);

– Мониторинг последица (Чл.12).

31

Хелсиншка конвенција о заштити и искоришћавању трансграничних водотокова и међународних језера 1992. године (Helsinki convention on the Protection and Use of Transboundary Watercourses and International Lakes) са Протоколом о проблему воде и здравља 1999. године (Protocol on Water and Health) Конвенција о заштити и искоришћавању трансграничних водотокова и међународних језера била је прихваћена 17. марта 1992. године на конференцији Европске Економске Комисије ОУН.

Конвенција је у целини оквирна и усмерена је на јачање мера на локалним, националним и регионалним нивоима по заштити и обезбеђењу еколошки сигурног коришћења трансграничних површинских и подземних вода.

Стране су обавезне да обезбеде разумно и правично коришћење трансграничних вода са циљем еколошки образложеног и рационалног управљања воденим ресурсима. Оне су, такође, обавезне да чувају и, у случају неопходности, обнављају екосистеме. У Конвенцији такође се подвлачи да је боље мере за спречавање, ограничавање и смањивање загађења вода предузимати код извора загађења.

Приликом спровођења ових мера трeба се руководити принципом предузимања мера предоcтрожности и принципом „загађивач плаћа“, a управљање водним ресурсима треба да се остварује на такав начин да би потребе садашњег покољења биле задовољене без наношења штете могућностима будућих покољења да задовољавају своје сопствене потребе.

За спречавање, ограничавање и смањивање трансграничног утицаја Стране су дужне да издају дозволе за истакање отпадних вода и да контролишу овај процес. Максималне норме за истакања отпадних вода са појединачних извора треба одређивати на основу најбољих технологија које се имају, при томе неопходно је предузимати, у крајњој мери, методе биолошког пречишћавања комуналних отпадних вода.

Стране су обавезне, такође, да разрађују и примењују, у еколошком смислу, најбољу праксу за смањивање дотока биогених и опасних материја насталих као последица рада пољопривреде и других дифузних извора.

Осим тога, Стране су обавезни да врше процену утицаја на животну средину и да остварују стабилну експлоатацију водених ресурса на основу екосистемног прилаза. Предпоставља се да су Стране Конвенције дужне да разрађују планове рада у ванредним околностима, да постављају циљеве с обзиром на квалитет воде и да своде ка минимуму опасност хаваријског загађења вода.

Конвенција, такође, обезбеђује основу за конкретна дејства према овим посебним трансграничним басенима; осим тога, Конвенција садржи обавезе према Странама Конвенције да закључују договоре о речним басенима у складу са предвиђеним у њој уредбама.

Нарочито један од таквих договора је Конвенција о сарадњи у области заштите и стабилног коришћења реке Дунав 1994. године под деловање које подпада европски копнени део цевовода Јужни ток, чија предвиђена траса пролази кроз државе које се налазе у басену реке Дунав.

На конференцији у Лондону, 1999. године је усвојен Протокол о проблемима воде и здравља у вези са Конвенцијом о заштити и коришћењу трансграничних водотокова и међународних језера 1992. године.

32

Стране протокола су дужне да разраде националне и локалне циљне показатеље за квалитет пијаће воде и за квалитет отпада, а такође за водоснабдевање и обраду отпадних вода. Оне су такође дужне да предузимају мере са циљем смањивања наступа и случајева преношења болести преко воде.

Конвенција о трансграничном утицају индустријских хаварија 1992. године (Convention on the Transboundary Effects of Industrial Accidents) Конвенција о трансграничном утицају индустријских хаварија такође је била прихваћена на конференцији ЕЕК ОУН 17. марта 1992. године у Хелсинкију.

Циљ конвенције је спречавање индустријских хаварија, који могу да учине трансгранични утицај, спремност за ванредне ситуације и предузимање заједничких мера за њихово отклањање, пружање узајамне помоћи у случају таквих индустријских хаварија, заједничко деловање у области истраживања и развоја, размена информацијама и технологијама.

У сагласности са чланом 4. Конвенције Стране су дужне да предузимају мере за одређивање опасних врста делатности, између осталог и у формату консултација са заинтересованим Странама, или у оквиру Комисије за захтеве, која се ствара у складу са Прилогом II. Опасне врсте делатности се наводе у списку у Прилогу I, али се не ограничавају њиме.

У параграфу 4 чланом 4. посебно је указано да приликом спровођења процене утицаја на животну средину (EIA) опасне делатности у оквиру Конвенције о процени утицаја на животну средину, коначно решење мора задовољавати захтеве конвенције о трансграничном утицају индустријских хаварија.

Прилог III садржи регламент процедуре консултација, спровођење којих је обавезно у складу са члaном 4, у случају ако је код стране порекла (на територије које се спроводи опасна делатност) постоји повод да предпоставља трансгранични утицај у случају хаварије, или на захтев Стране, које себе сматра захваћеном таквим предпостављеним утицајем. Мана овога регламента је одсуство прецизних рокова спровођења консултација.

Члан 9. Конвенције обавезује Стране да на одговарајући начин информишу јавност рејона, који могу бити захваћени хаваријом. Попис пружене информације наведен је у Прилогу VIII. Предвиђа се учешће јавности у одговарајућим процедурама са циљем изражавања мишљења по поводу опасне делатности. А такође, обавеза страна је обезбеђење једнаког доступа лица ка административним и судским процедурама у случају, ако су додирнута или прекршена њихова права.

Архуска Конвенција о доступу информацијама, учешћу јавности у процесу доношења одлука и доступу ка правосуђу у питањима, која се тичу животне средине 1998. године (Convention on Access to Information, Public Participation in Decision-making and Access to Justice in Environmental Matters) са Протоколом о регистрима о избацивању и преношењу загађивача 2003. године (Protocol on Pollutant Release and Transfer Registers).

Конвенција о доступу информацијама, учешћу јавности у процесу доношења одлука и доступу ка правосуђу у питањима, која се тичу животне средине донета је на конференцији министара „ Животна средина за Европу“ 25. јуна 1998. године у Архусу.

33

На данашњи дан она представља најкомплектнију разраду принципа 10 Рио де Жанеирске декларације, који истиче неопходност учешћа грађана у решавању еколошких питања и у доступу информацијама, који су на располагању државних органа.

Конвенције најпре утврђује обавезе за Стране (Уговорне стране Конвенције) и за државне органе (административне органе или физичка лица или органе, који врше државне функције) да обезбеде доступ информацијама, учешће јавности и доступ ка правосуђу у питањима, која се тичу животне средине. Уз то у складу са параграфима 5 и 6 члана 3. Стране имају право да у било које време пруже шири доступ информацијама, шире учешће јавности у процесу доношења одлука и шири доступ ка правосуђу у питањима, која се тичу животне средине, него што је то предвиђено конвенцијом.

Позиције, који регулишу у Конвенцији доступ информацијама, садрже се у члану 4., који се тиче доступа еколошкој информацији, и члану 5., који се тиче сакупљања и распрострањења еколошке информације. У члану 4. се излаже опште право људи да добијају доступ ка постојећој информацији по захтеву, који је такође познат под називом „пасивног“ доступа ка информацији. У члану 5. се излажу обавезе владе о сакупљању и распрострањењу информације по својој сопственој иницијативи, и у овом случају овај доступ носи назив „активног“ доступа ка информацији. Дате позиције чл. 4. и 5. Архуске Конвенције тесно су повезане са позицијама члана 16. Конвенције о заштити и коришћењу трансграничних водотокова и међународних језера 1992. године. Овај члан предвиђа неке елементе информације, укључујући циљне показатеље квалитета воде, дозволе које се издају и резултате узимања узорака и провере испуњавања циљних показатеља, који се морају пружити јавности због бесплатног упознавања у разумним роковима са циљем провере, и налаже Странама да пруже представницима јавности практичне могућности за добијање копија таквих информација од Страна по разумној цени.

Треба обратити пажњу на тачке d) и e) параграфа 4 у складу са којим може бити отказан доступ информацијама у тим случајевима, када се конфиденцијалност информације штити законом са циљем заштите економских интереса (искључујући информацију о избацивању опасних материја) и информацију, која може негативно утицати на права интелектуалне својине.

Члан 6. обухвата учешће јавности у решавању за конкретне врсте делатности, које могу испољити потенцијално значајан утицај на животну средину, например, у решавању приликом избора предложених локација, градње и експлоатације крупних објеката привредне делатности или приликом давања лиценци за производе, који стижу на тржиште. Члан 7. обухвата учешће јавности у процесима разраде планова, програма и политике у питањима животне средине, који укључују планове, који се тичу сектора или коришћења земље, планове рада у области животне средине и еколошке политике на свим нивоима. Члан 8. обухвата учешће јавности у припреми закона и правила од стране државних органа. Дате позиције тесно су повезане са Конвенцијом ЕЕК о процени утицаја на животну средину у трансграничном контексту 1991. године, у параграфима 2. и 6. члана 2. и параграфа 2. члана 4. којим је предвиђено, да процена планиране делатности, која може имати значајан трансгранични утицај на животну средину, треба да се врши са учешћем јавности у рејонима, који ће, вероватно, бити захваћени. На тај начин параграф 2. члана 9. Конвенције ЕЕК о трансграничном утицају индустријских хаварија 1992. године

34

ставља на Страну, под чијом јурисдикцијом може доћи до индустријских хаварија, да пружи могућност за учешће јавности у захваћеном рејону, без обзира на границе.

У складу са чланом 9. приступ ка правосуђу у складу са Конвенцијом значи да јавност може да се обрати суду или другом независном и непристрасном органу за анализу жалбе са молбом да се размотре случајеви могућих нарушавања Конвенције

Позиција параграфа 1. члана 9. гарантује јавности могућност разматрања решења, донетих у складу са чланом 4, који се тиче доступа ка еколошкој информацији. Параграф 1. обавезује Стране да обезбеде приступ ка процедури разматрања било којем лицу, које сматра да је његова молба за приступ информација на неодговарајући начин размотрена у складу са чланом 4. Стране су дужне да испуњавају ту обавезу „у оквирима свог националног законодавства“. Параграф 2. предвиђа приступ правосуђу уз помоћ система званичног разматрања питања, која се тичу учешћа јавности.

На конференцији страна Конвенције у Кијеву 21. маја 2003.године био је донешен Протокол о регистрма избацивања и преноса загаћивача у вези са конвенцијом о доступу информацијама, учешћу јавности у процесу доношења решења и приступа правосуђу у питањима која се тичу животне средине. Дати протокол је ступио на снагу 8. октобра 2009. године, а од држава учесница пројекта „Јужни ток“, њега су ратификовале Бугарска, Словенија, Румунија, Мађарска и Храватска. Протокол обавезује Стране да сачине такозване регистре избацивања и преноса загађивача који требају бити систематизовани по изворима загађивања, категоријама опасних материја, сачињеним на компјутеризованим базама података, дужни су да се оперативно обнављају и да буду отворени за приступ грађанима и заинтересованим лицима.

Конвенција о очувању мигрирајућих врста дивљих животиња 1979. године (Convention on the Conservation of Migratory Species of Wild Animals) Конвенција о очувању мигрирајућих врста дивљих животиња (Бонска) има за циљ очување копнених и морских животиња, а такође и мигрирајућих птица на целом ареалу њиховог обитавања. То је међународни договор, закључен у оквиру Програма ОУН о животној средини, усмерен на очување живе природе и ареала обитавања животиња у глобалним размерама. Од времена ступања на снагу Конвенције, број њених учесника је постепено растао, и сада је чини више од 100 држава Африке, Централне и Јужне Америке, Азије, Европе и Океаније. Конвенција је била потписана 1979. године у граду Бону и ступила је на снагу 1983.године.

Мигрирајуће врсте, којима прети изумирање, објављене су у Прилогу I Конвенције. Државе-учеснице Конвенције прилажу максимално старање у заштити тих врста животиња, очувању и обнављању места њиховог обитавања, скраћивању препрема за миграције и контроли других фактора, који могу да изазову негативан утицај на дане врсте. Осим представљања обавеза за сваку страну, која ступа у Конвенцију, CMS такође обезбеђује усаглашавање рада држава ареала многих врста животиња. Мигрирајуће врсте, којима је потребна или којима би била корисна међународна сарадња, објављени су у Прилогу II. Конвенција ствара основу за државе, са ареалима даних врста ради закључивања регионалних и глобалних Договора.

У том смислу, Конвенција о заштити мигрирајућих врста јесте оквирна. Договори могу да варирају један од другог, имајући обавезну силу, (названих Договора) до мање формалних инструмената, таквих као Меморандуми о Узајамном разумевању, и могу бити адаптирани у складу са условима тога или другог региона. Зато приликом разраде пројекта и процене утицаја на животну средину човека у различитим земљама,

35

неопходно је обратити посебну пажњу на постојање двоје- многострани договори у оквиру Бонске конвенције, а такође усвајање испуњавања обавеза таквих договора.

Базелска конвенција о контроли трансграничног превоза опасних материја и њиховог удаљавања 1989. године (Basel Convention on the Control of Transboundary Movements of Hazardous Wastes and their Disposal). Основни циљ ове конвенције јесте заштита здравља људи и животне средине од негативних последица, изазваних формирањем, неправилним коришћењем и трансграничним превозом опасног и другог отпада. Један из таквих фундаменталниг циљева Базелске конвенције јесте обезбеђење тога, да се примењују принципи еколошки образложеног коришћења опасног и другог отпада.

Прилог I Конвенције садржи списак категорија материја које се требају регулисати.

Прилог II садржи категорије опада којима треба посебно разматрање.

Прилог III садржи списак опасних својстава.

Прилог IV садржи списак операција за одстрањивање.

Прилог VA одређује информацију, која се садржи у обавештењу.

Прилог VB одређује информацију, која се садржи у документу о превозу.

Прилог VI одређује регламент арбитраже, који разматра спорове у оквиру конвенције.

Прилог VIII садржи Списак А отпадака који се регулишу у оквиру конвенције.

Прилог IX садржи Списак В отпада који не потпада под утицај регулисања.

Конвенција садржи следеће међународно-правне норме:

– обавезу страна да доставе у секретаријат Конвенције информацију о отпадцима, који не улазе у Прилог Конвенције, већ се одређују националним законодавством као опасне (члан 3).

– обавезу да се забрањује експорт опасних отпадака у правцу Страна, које су увеле забрану на импорт таких отпадака (део 1 члана 4).

– обавезу да се сведе на минимум производња и трансгранични превоз опасних отпадака, обезбедити постојање објеката за удаљавање еколошки образложеног коришћења, не дозволити импорт отпада, коришћење којег неће бити остварено еколошки образложеним начином (део 2 члан 4).

– обавеза не дозвољавати импорт из или експорт у државе које нису Стране Конвенције (део 5 члана 4).

– обавеза требовања од лица да остварују обраћање са отпадом на основу одговарајуће дозволе, у складу с општеприхваћеним правилима маркирања паковања и транспорта, у пратњи докумената везаних за превоз (део 7 члана 4)

– обавеза постављања компетентог органа за добијање обавештења у случају државе транзита и информисати о томе секретаријат Комисије (чл. 5).

– обавеза обавештавати заинтересоване државе Стране о предпостављеном трансграничном превозу опасних отпадака по установљеном реду у складу са Прилогом V А (део 1 члана 6).

36

– обавеза да се забрањује експорт пре него што експортер добије сагласност државе импортера и држава транзита (делови 3-4 чланка 6).

– обавеза дрзаве експортера остваривати реимпорт у случају, ако отпад који се експортује не може бити одстрањен на еколошки образложен начин (чланак 8).

– обавеза достављати у Секретаријат годишњи извештај са информацијом у области поступка са опасним отпадом (део 3 чланка 13).

У датом случају неопходно је благовремено разрадити стратегију поступака са опасним отпадом, који се ствара у процесу изградње на територији држава ЕУ и Србији. Да би се избегли везани за ово правни и економски ризици и да би се у неопходним роковима добиле одговарајуће дозволе, највише сврсисходније би било закључивање, на основу прелиминарних прорачуна обима формираног отпада, уговора са европским кампанијама, који се специјализују за поступке са опасним отпадом, који би узели на себе логистику и процес усклађивања утилизације опасног отпада.

Конвенција о биолошкој разноврсности 1992. године. (Convention on Biological diversity) са Картагенским протоколом о биобезбедности 2000. године. (Cartagena Protocol on Biosafety) Циљеви Конвенције о биолошкој разноврсности, која је донета у Рио де Жанеиру 5. јуна 1992. године, су очување биолошке разноврсности, стабилно искоришћавање њених компонената и заједничко добијање на правичној и једнакој основи профита, везаног за искоришћавање генетских ресурса, уз то и путем пружања неопходног доступа ка генетским ресурсима и путем потребне предаје одговарајућих технологија имајући у виду сва права на такве ресурсе и технологије, а такође и путем неопходног финансирања.

Члан 2. Конвенције одређује биолошку разноврсност као варијабилност живих организама из свих извора, укључујући, између осталога, површинске, морске и друге водне екосистеме и еколошке комплексе, чији делови они јесу. Појам Биолошке разноврсности у складу са чланом 2. Конвенције исто укључује у себе разновсност у оквирима врста. Међу врстама је и разноврсност екосистема.

У обавезе страна сагласно члану 8. конвенције улази стварање система заштићених рејона, помоћ заштити екосистема, разрада и остваривање нопходних законодавних норми.

У члану 14. конвенције посебно се указује, да су стране обавезне да усађују одговарајуће процедуре, које захтевају спровођење еколошке експертизе предвиђених пројеката, који могу да покажу озбиљан неповољан утицај на биолошку разноврсност.

Протокол о биобезбедности уз конвенцију о биолошкој разноврсности био је донет 29. јануара 2000. године у Монтреалу. Документ регулише питање поступка са живим измењевим организмима и делатности у оквирима Пројекта „Јужни ток“ није применљив.

Оквирна конвенција ОУН о промени климе 1992. године (The United Nations Framework Convention on Climate Change) са Киотским протоколом 1997. године (Kyoto Protocol) Конвенција је била донета 9. маја 1992. године на Светском самиту у Рио де Жанеиро, где су њу потписали 154 државе и Европска Заједница.

37

Сагласно члану 2. циљ Конвенције се састоји у томе, да се постигне стабилизација концентрације Стакленичних гасова у атмосфери на таквом нивоу, који не би дозвољавао опасан антропогени утицај на климатички систем. У сагласности са чланом 3. „Стакленични гасови“ су такви гасовити елементи атмосфере – како природног тако и антрополошког порекла, - који апсорбују и поново зраче инфрацрвено зрачење.

Конвенција убраја пластеничне гасове, које не контролише Монтреалски протокол о материјама који уништавају озон.

Одговорност за постизање циљева Конвенције подељена је између 189 Страна. Међутим, они имају различите обавезе, сагласно нивоу њиховог економског развоја. Класификација страна, и у складу са тиме њихова одговорност, приказана је у списковима наведеним у Прилозима уз Конвенцију. Конвенција потпуно одговара своме називу „оквирна“ и на садржи никакве директне обавезе.

Директне обавезе садржи донети уз Конвенцију у 1997. години Киотски протокол. Он садржи доста детаљно прописане обавезе држава-страна Протокола о смањивању стакленични гасова у перод деловања од 2008. до 2012. године, и процедура усаглашавања даљих радова у оквиру протокола у пероду после 2013. године.

Конвенција о водено-мочварним добрима, која имају међународни значај првенствено као станишта птица-пливачица 1971. године (Convention on Wetlands of International Importance especially as Waterfowl Habitat) Конвенција о Водено-Мочварним Добрима, која имају међународни значај првенствено као станишта птица-пливачица, била је донета у фебруару 1971. године у граду Рамсар (Иран) под егидом UNESCO, после су билe унете исправке у 1982. и 1987. години. Тренутно чланице ове конвенције су 150 држава.

Конвенција је први глобални међународни договор, у потпуности посвећен једном типу екосистема или хабитата (хабитати (енгл. habitat) природне средине становања неке одређене биолошке врсте или врста). Водено-мочварна добра заузимају средишњу позицију између копнених и водених система.

Водено-мочварна добра су рејони мочвара, фенова, тресетних добара или водних резервоара – природних или вештачких, сталних или привремених, стајаћих или текућих, умерено сланих или сланих, укључујући морске акваторијуме, дубина којих у време осеке не прелази шест метара, а под птицама пливачицама се подразумевају птице, које су еколошки повезане са водено-мочварним добрима (члан 1 Конвенције).

У складу са одредбама члана 1. Конвенције свака Страна потписница Договора одређује одговарајућа водено-мочварна добра на својој територији, укључујући их у Списак водено-мочварних добара међународног значаја, границе сваког водено-мочварног добра тачно одређује и уноси на карту, и оне могу садржати и приобалне речне и морске зоне, граничне са водено-морским добрима, и острва или морске водне резервоаре са дубином више од шест метара у време осеке, који се налазе у границама водено-мочварних добара, посебно тамо, где су они важни као станишта птица-пливачица. Водено-мочварна добра за Списак су дужни да се одабирају на основу њиховог међународног значаја са тачке гледишта екологије, ботанике, зоологије, лимнологије или хидрологије. Првенствено у Списак треба укључити водено-мочварна добра, која имају међународни значај као станишта птица-пливачица у свакој сезони. Свака Страна потписница Договора има право да додаје у Списак додатна водено-

38

мочварна добра, која се налазе на њеној територији, да шири границе водено-мочварних добара, која су већ унешена у Списак, или, услед важних државних интереса, да их избрише из Списка или да скрати границе водено-мочварних добара, које су већ унешене њом у Списак, и да информише што је могуће брже, државу или владу, одговорну за испуњавање обавеза стално постојећег бироа, као што је указано у члану 8, о било каквим изменама. Свака страна потписница Договора руководи се свешћу о својој међународној одговорности за очување, управљање и рационално коришћење ресурса мигрирајућих птица-пливачица, како приликом одређивања првобитног Списка, тако и приликом коришћења свога права да мења списак водено-мочварних добара, која се налазе на њеној територији и укључени су у Списак.

Члан 3. Конвенције обавезује учеснике да обезбеде такав положај, при којем се у најкраћем року добија информација са места у случају, ако еколошки карактер било којег добра на њеној територији, које је укључено у Списак, изменило, мења се или се може изменити као резултат техничког развића, загађења или других начина утицаја човека. Информација о таквим изменама прослеђује се без одуговлачења организацији или влади, одговорним за испуњавање обавеза стално радећег бироа.

Без обзира на указано у члану 1. право учесника да бришу водено-мочварна добра из списка или да сраћују границе, члан 4. обавезује у таквим случајевима компензују настали услед тога губитак ресурса водено-мочварних добара и, посебно, да стварају допунске резервоаре за птице-пливачице, а такође да обезбеђују заштиту довољног дела територије њиховог првобитног станишта у овом рејону или негде у другом месту.

Члан 5. Конвенције предвиђа да се Уговорне Стране консултују између себе поводом испуњавања обавеза, који проистичу из ове Конвенције, посебно у том случају, када су водено-мочварна добра размештена на територији више него једне Уговорне Стране, или тамо, где водени систем улази у састав територије више него једне Уговорне Стране. Истовремено, они се труде да координирају и остварују своју садашњу и будућу политику и правила у односу на заштиту водено-мочварних добара, и њихове флоре и фауне.

У складу са Конвенцијом територије укључене у Списак водено-мочварних добара добијају међународни статус заштићених објекта (под егидом UNESKO) независно от тога да ли су они под заштитом у оквиру националног законодавства. Уз то, посебну пажњу неопходно је посвећивати објектима Списка, размештеним на територији две или више држава, јер чак и у случају одсуства законодавних ограничења на националном нивоу, делатност, која се спроводи на територији објекта у границама једне државе, несумњиво ће да дирне интересе суседних држава, и у том случају ће да потпадне под дејство Конвенције о процени утицаја на животну околину у трансграничном контексту 1991. године.

Конвенција о заштити светског културног и природног наслеђа 1972. године (Convention concerning the protection of the world cultural and natural heritage) Конвенција о заштити светског културног и природног наслеђа је донета на генералној конференциији УНЕСКО у Паризу 2. новембра 1972. године. Конвенција је усмерена на откривање, заштиту, очување, популаризацију и предају будућим покољењима културног и природног наслеђа, које представља значајну светску вредност и предвиђа стварање „Комитета светског наслеђа“ и „Фонда светског наслеђа“ (на снази од 1976. године).

39

У складу са Конвенцијом на државе-стране се налажу следеће обавезе:

– обезбеђивати откриће, номиналност, заштиту, очување, популаризацију и предају будућим покољењима културног и природног наслеђа, размештеног на њиховој територији, и пружити помоћ у испуњавању ових задатака другима Државама- странама Конвенције на њихов захтев (Чл. 4 и 6);

– спроводити опшу политику, усмерену на придавање наслеђу одређених функција у јавном животу (Члан 5);

– интегрисати очување наслеђа у опште програме планирања;

– саздавати службе за заштиту, очување и популаризацију наслеђа;

– спроводити научно-техничка истраживања ради одређивања мера, које дозвољавају да се супростави опасностима, које угрожавају налеђе;

– усвајати одговарајуће правне, научне, техничке, административне и финансијске ради заштите наслеђа;

– помоћи стварању или развићу националних или регионалних центара припреме у области заштите, очувања и популаризације наслеђа, а такође, подстицати начина истраживања у тој области;

– не предузимати било каква намерна дејства, која би могла да начине директну или индиректну штету наслеђу или наслеђу друге Државе – стране Конвенције (члан 6);

– доставити Комитету светског наслеђа списак објеката, који могу бити укључени у Списак светског наслеђа (члан 11);

– уплаћивати регуларне суме у Фонд светског наслеђа, чија величина је одређена Генералном асамблејом држава-страна Конвенције (члан 16);

– помоћи стварању државних, јавних и приватних фондова или асоцојација, који имају за циљ помоћ сабирању донација за заштиту Светског наслеђа (члан 17);

– помагати међународним кампањама у прикупљању средстава у Фонд светског наслеђа (члан 18);

– користити просветне и информационе програме ради јачања поштовања и привржености својих народа према културном и природном наслеђу, и информисати јавност о опасностима, које прете том наслеђу (члан 27);

– достављати информацију Комитету светског наслеђа о испуњавању Конвенције светског налеђа и о стању очуваности објеката (члан 29).

Комитет светског наслеђа објављује периодични обновљено радно упутство за испуњавање светског културног и природног наслеђа. Дато упутство одређује процедуре: за уношење објеката у Списак светског наслеђа, које се налази у опасности; заштити и очувања објеката светског наслеђа; пружања Међународне помоћи у оквиру Фонда светског наслеђа.

У параграфу 97. Радног упутства навадано је, да сви објекти, који су унешени у Списак светског наслеђа, треба да имају адеквтну дугорочну основану и/или традиционалну заштиту и менаџмент, законодавну и регулативну базу, која гарантује њихово очување. Заштита треба да укључује сагласно одређене границе. Такође државе-стране Конвенције су дужне да продемонстрирају адекватну заштиту номиналног објекта на

40

националном, регионалном, муниципалном, и/или традиционалном нивоу. Они су дужни да приложе уз номинацију одговарајуће текстове са јасним описом начина остваривања заштитних мера за очување објекта.

1.3. Приказ Просторног плана

Просторни план подручја посебне намене се ради на основу Закона о планирању и изградњи (''Службени гласник РС'', бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС и 24/11), Правилника о садржини, начину и поступку израде планских докумената (''Службени гласник РС'', бр. 31/10, 69/10 и 16/11), као и на основу позитивне регулативе која се примењује у процесу планирања и изградње. Просторни план подручја посебне намене транснационалног гасовода ''Јужни ток'' се ради на основу Одлуке о изради Просторног плана подручја посебне намене транснационалног гасвода ''Јужни ток'', који је донела Влада Републике Србије и која је објављена у ''Службеном гласнику РС'', број 8/12. Имајући у виду специфичност посебне намене, потребу да се плански документ уради у изузетно кратким роковима, као и да се директно спроводи, за овај план су припремљене и програмске основе у којима су у припремној фази ближе разрађени предмет, циљ, метод, као и прелиминарна концепција планирања, коришћења, уређења и заштите енергетског коридора транснационалног гасовода. Истовремено, посебан значај је дат заштити окружења од могућих утицаја транснационалног гасовода, његовом амбијенталном уклапању у окружење, дефинисању услова за безбедан, поуздан и ефикасан рад, као и његово оптимално укрштање са постојећом и планираном инфраструктуром.

Подручје инфраструктурног коридора енергетске инфраструктуре (гасовод), по правилу обухвата површину под инфраструктурним системима, површине под цевоводима, површине за формирање чворишта, укрштања, мерно – регулационих станица, блок станица, компресорских станица, преносне и дистрибутивне мреже електричне енергије са припадајућим трафо станицама, техничких уређаја, сервиса, приступних путева, паркиралишта, као и других површина за лоцирање објеката у функцији посебне намене, а које се по правилу карактеришу као површине за јавну намену. Подручје Просторног плана обухвата подручје које је у непосредној физичкој и функционалној вези са коридором (заштитни појас и објекти и површине које је неопходно штити од негативних утицаја коридора), док су границе Просторног плана, у фази одлучивања за потребе прикупљања и обраду података одредити границом катастарских општина кроз које пролази коридор.

У фази одлучивања, а на основу објективних околности, дефинисано је у складу са позитивном регулативом, а нарочито применом одредаба члана 48. став 1. тачка 8. Закона, енергетски коридор – гасовод се у смислу обухвата планског подручја може сматрати мање сложеним планским документом, јер се бави техничким инсталацијама, односно дефинисањем локационих услова и мера за њихово оптимално и безбедно функционисање. У том смислу, неопходно је да се Просторним планом дефинишу оптимални микролокациони услови и мере заштите система цевовода са припадајућим објектима у оквиру енергетског коридора, у складу са природним, насељским, инфраструктурним и другим ограничењима. Полазећи од ''редуковане'' садржине, израда Просторног плана обухвата израду следећих докумената: Аналитичко-документациона основа Просторног плана, Нацрт Просторног плана, са одговарајућим

41

графичким приказима – рефералним картама, и овај извештај о стратешкој процени утицаја Просторног плана на животну средину.

1. Документациона основа представља хронолошки систематизован скуп материјала и докумената који су коришћени за израду планског документа и који се односе на процедуру стручне контроле, јавног увида и доношење планског документа. Документациона основа планског документа ће се израдити у довољном броју примерака, тако да се трајно чува у Републичкој агенцији за просторно планирање, као и другим надлежним органима за спровођење Просторног плана. Документациона основа планског документа садржаће:

1) одлуку о изради планског документа;

2) изводе из планских докумената вишег реда и друге развојне документације;

3) списак коришћене документације за израду планског документа (планска, техничка, развојна и друга документација), и по потреби извод из коришћене документације;

4) прибављене податке и услове за израду планског документа;

5) радне материјале и елаборате по појединим областима на основу којих је урађена синтеза;

6) прибављене и коришћене подлоге и карте, припремљене тематске карте и друге графичке прилоге;

7) извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину;

8) мишљења надлежних органа и институција;

9) другу документацију и податке од значаја за израду, контролу и доношење планског документа.

Документациона основа се израђује истовремено са израдом Нацрта планског документа и прати све фазе и административно - стручне поступке контроле и верификације.

2. Нацрт Просторног плана садржаће:

1) полазне основе:

1) обухват и опис граница подручја просторног плана, са границама заштитног коридора (границе појаса непосредне заштите, границе ширег појаса заштите, границе простора који је у функционалној вези са линијским системима);

2) обавезе, услови и смернице из Просторног плана Републике Србије и других развојних докумената;

3) економска, друштвена и еколошка оправданост изградње система у случају када се не израђује претходна студија оправданости,

2) принципи, циљеви и концепција изградње система:

1) принципи изградње система;

2) општи и оперативни циљеви;

3) концепција решења система;

42

4) регионални значај система и функционалне везе,

3) планска решења:

1) утицај на природу и животну средину и мере заштите;

2) утицај на функционисање насеља (социјални, економски и технички аспекти);

3) однос према другим техничким системима;

4) употреба земљишта, 4) правила уређења и правила грађења:

1) правила уређења и организације земљишта;

2) правила грађења, 5) имплементација:

1) институционални оквир имплементације и учесници у имплементацији;

2) смернице (упутство) за спровођење плана;

3) приоритетна планска решења и пројекти;

4) мере и инструменти за имплементацију.

Просторни план подручја посебне намене, поред наведених елемената, садржи и процену економске оправданости и социјалне прихватљивости планираних активности, објеката и функција посебне намене, као и друге елементе који се односе на развој подручја посебне намене и планска решења. Текстуални део просторног плана садржи табеле, графиконе, дијаграме и др. Упоредо са израдом Просторног плана радиће се и стратешка процена утицаја на животну средину, у складу са Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину.

На основу претходно наведеног утврђен је следећи садржај Просторног плана.

Уводне напомене Општи осврт на пројекат транснационалног гасовода ''Јужни ток'' у Србији

Плански документ за транснационални гасовод ''Јужни ток'' у Србији

1) Полазне основе 1.1. Обухват и опис граница подручја Просторног плана

1.2. Обавезе, услови и смернице из Просторног плана Републике Србије и других планских докумената 1.2.1. Извод из Просторног плана Републике Србије 2010-2020 1.2.2. Извод из Просторног плана подручја посебне намене система продуктовода кроз Републику Србију (Сомбор - Нови Сад – Панчево – Београд – Смедерево – Јагодина – Ниш 1.2.3. Извод из Просторног плана пoдручja инфрaструктурнoг кoридoрa граница Хрватске – Београд (Добановци) 1.2.4. Извод из Просторног плана пoдручja инфрaструктурнoг кoридoрa аутопута Е-75, деоница Београд – Ниш 1.2.5. Извод из Просторног плана пoдручja инфрaструктурнoг кoридoрa аутопута Е-75 Суботица - Београд (Батајница)

43

1.2.6. Извод из Просторног плана подручја посебне намене природног добра Бељаница-Кучај

1.2.7. Извод из Просторног плана подручја посебне намене дела индустријске зоне сектор североисток у Смедереву 1.2.8. Извод из Регионалног просторног плана административног подручја града Београда 1.2.9. Извод из Регионалног просторног плана за подручје Подунавског и Браничевског управног округа 1.2.10. Извод из Регионалног просторног плана Тимочке крајине 1.2.11. Извод из Регионалног просторног плана АП Војводине 1.2.12. Извод из Просторног плана подручја посебне намене Специјалног резервата природе ''Делиблатска пешчара'' 1.2.13. Извод из Просторног плана подручја посебне намене Специјалног резервата природе ''Стари Бегеј-Царска бара'' 1.2.14. Извод из Просторног плана подручја посебне намене Специјалног резервата природе ''Ковиљско – Петроварадински рит'' 1.2.15. Извод из Просторног плана подручја посебне намене Специјалног резервата природе ''Горње Подунавље'' 1.2.16. Извод из Просторног плана подручја посебне намене за инфраструктурни коридор за ДВ 2х400kV ТС ''Панчево 2” – граница Румуније

2) Принципи, циљеви и концепција изградње система транснационалног гасовода

2.1. Принципи и циљеви планирања и изградње ''Јужног тока''

2.2. Општи и оперативни циљеви

2.3. Општи опис система и концепција решења система

2.3.1. Општи подаци о гасоводу и гасним објектима – концепција решења система 2.3.2. Објекти у функцији гасовода - концепција решења система

2.4. Регионални и међународни значај транснационалног гасовода

3) Планска решења

3.1. Опис коридора и зоне заштите система гасовода

3.1.1. Опис коридора гасовода 3.1.1.1. Опис трасе гасовода ''Јужни ток'' за деоницу од границе са Бугарском до реке Дунав

3.1.1.2. Опис Коридора гасовода "Јужни ток" од реке Дунав до границе са Мађарском

3.1.2. Зоне заштите гасовода

3.2. Утицај на транснационалног гасовода на функционисање насеља

44

3.3. Однос и везе транснационалног гасовода са другим инфраструктурним системима 3.3.1. Деоница гасовода од границе са Републиком Бугарском до реке Дунав 3.3.2. Деоница гасовода од реке Дунав до границе са Мађарском

3.4. Намена површина и употреба земљишта за потребе изградње и функционисања транснационалног гасовода 3.4.1. Деоница од границе са Бугарском до реке Дунав 3.4.2. Деоница од реке Дунав до границе са Мађарском

4) Аспекти и мере заштите окружења

4.1. Заштита природних добара

4.2. Заштита непокретних културних добара

4.3. Заштита животне средине

4.4. Мере заштите од удеса

5) Правила уређења и правила грађења

5.1. Обухват детаљне разраде 5.1.1. Списак координата преломних тачака 5.1.2. Списак парцела за непотпуну експропријацију на деоници од границе са Бугарском до реке Дунав 5.1.3. Списак парцела за непотпуну експропријацију на деоници од реке Дунава до границе са Мађарском

5.2. Правила уређења и грађења система транснационалног гасовода

5.3 Правила укрштања трасе гасовода са другим инфраструктурним системима 5.3.1. Деоница граница Бугарске – река Дунав 5.3.2. Деоница река Дунав – граница са Мађарском

5.4. Правила грађења у зонама заштите

5.5. Правила уређења и изградње гасних објеката и објеката у функцији гасовода

6. Имплементација

6.1. Институционални оквир и учесници у имплементацији

6.2. Спровођење плана

6.3. Приоритетна планска решења, мере и инструменти имплементације

45

Тачком 2. Одлуке о изради Просторног плана подручја посебне намене транснационалног гасовода ''Јужни ток'' утврђена је следећа оквирна граница Просторног плана према (спољним) границама катастарских општина на чијим територијама се простире транснационални гасовод ''Јужни ток'' кроз Србију.

Прелиминарна граница Просторног плана обухвата делове подручја градова: Зајечара, Смедерева, Панчева, Београда - Палилула, Зрењанина, Сомбора, Сремске Митровице, Шапца, Лознице, Новог Сада, и део општина: Бољевац, Параћин, Ћуприја, Јагодина, Деспотовац, Свилајнац, Жабари, Велика Плана, Ковин, Опово, Тител, Жабаљ, Темерин, Србобран, Врбас, Кула, Стара Пазова, Инђија, Рума, Богатић, Бачки Петровац, Бачка Паланка и Бач.

Просторни план на територији града:

- Зајечара обухвата следеће КО: Велики извор, Прлита, Грљан, Вратаница, Грлиште, Лесковац, Горња Бела Река и Леновац.

- Смедерева обухвата следеће КО: Сараоци, Лугавчина, Осипаоница, Скобаљ, Мала Крсна, Враново, Липе I, Шалинац и Смедерево.

- Панчева обухвата следеће КО: Долово, Панчево, Банатско Ново Село, Качарево, Јабука и Глогоњ.

- Београда - општина Палилула обухвата КО: Бесни фок. - Јагодина, обухвата следеће КО: Дражимировац, Глоговац и Добра Вода. - Зрењанина обухвата следеће КО: Чента и Книћанин. - Сомбора обухвата следеће КО: Сомбор II, Кљајићево, Гаково, Бездан и Бачки

Брег. - Сремске Митровице обухвата КО: Јарак. - Шапца обухвата следеће КО: Дреновац, Мачвански Причиновићи,

Табановићи, Штитар и Прњавор. - Лознице обухвата КО: Ново Село. - Новог Сада обухвата следеће КО: Каћ, Ченеј, Нови Сад IV, Руменка, Кисач,

Футог и Бегеч.

Просторни план на територији општине:

- Бољевац, обухвата следеће КО: Бачевица, Добро Поље, Добријевац, Илино, Мирово, Јабланица, Луково и Криви Вир.

- Параћин, обухвата следеће КО: Клачевица, Извор, Доња Мутница, Мириловац, Давидовац и Бошњане.

- Ћуприја, обухвата следеће КО: Ћуприја (ван града), Батинац, Супска, Исаково, Влашка и Крушар.

- Деспотовац, обухвата следеће КО: Богава, Брестово и Јасеново. - Свилајнац, обухвата следеће КО: Трбоње, Врлане, Грабовац, Дубље,

Црквенац, Свилајнац и Кушиљево. - Жабари, обухвата следеће КО: Породин, Жабари, Симићево и Ореовица. - Велика Плана, обухвата следеће КО: Доња Ливадица, Трновце, Милошевац,

Лозовик и Марковац. - Ковин, обухвата следеће КО: Ковин, Скореновац, Плочица и Баваниште I. - Опово, обухвата следеће КО: Сефкерин, Опово и Баранда.

46

- Тител, обухвата следеће КО: Тител, Лок, Гардиновци, Вилово и Шајкаш. - Жабаљ, обухвата следеће КО: Ђурђево, Жабаљ и Госпођинци. - Темерин, обухвата следеће КО: Темерин и Бачки Јарак. - Србобран, обухвата следеће КО: Турија и Србобран. - Врбас, обухвата следеће КО: Бачко Добро Поље и Куцура. - Кула, обухвата следеће КО: Кула, Црвенка и Сивац. - Стара Пазова, обухвата следеће КО: Сурдук, Стара Пазова и Голубинци. - Инђија, обухвата КО: Нови Карловци. - Рума, обухвата следеће КО: Путинци, Доњи Петровци, Добинци, Краљевци,

Рума и Хртковци. - Богатић, обухвата следеће КО: Белотић, Дубље, Клење, Очаге и Бадовинци. - Бачки Петровац, обухвата КО: Гложањ. - Бачка Паланка, обухвата следеће КО: Челарево, Бачка Паланка, Нова

Паланка и Младеново. - Бач, обухвата КО: Бачко Ново Село.

Тачком 2. Одлуке дефинисано је да се у фази израде Нацрта просторног плана, коначна граница Просторног плана може смањити, на начин да обухвати катастарске парцеле у обухвату заштитне зоне гасовода.

У складу са дефинисаним методолошким приступом, као и на основу дефинисаног обувата Нацрта Просторног плана у Одлуци, извршена је анализа података на основу прелиминарног обувата Просторног плана. Ова анализа у неким секторима је на нивоу управних округа, док су планска решења, а нарочито решења која се односе на регулациону разраду и директно спровођење, су дефинисана за енергетски коридор транснационалног гасовода ''Јужни ток'' кроз Србију. Тиме је обухват Просторног плана значајно редукован и односи се на коридор укупне ширине 600 метара са припадајућим надземним објектима компресорских и мерно регулационих станица, док су блок станице надземни делови система у функцији одржавања, безбедног и поузданог рада система. У оквиру појаса од 600 метара дефинисани су појасеви различите намене и различите ширине, за који су прописана правила и режими коришћења, уређења, изградње и заштите. Опис граница по аналитичким тачкама и списак парцела су дати у делу у којима је дефинисана концепција планирања, уређења, изградње, заштите и коришћења коридора, односно у делу у коме су дефинисана правила уређења, изградње, заштите и коришћења простора.

Просторним планом утврђени су основни методолошки приступи и принципи планирања енергетског коридора транснацаионалног гасовода ''Јужни ток''.

Основни методолошки приступ у изради Просторног плана јесте интегрални метод који се заснива на принципима одрживог развоја. За потребе планирања и изградње система транснационалног гасовода Јужни ток и конципирања планских решења посебно су коришћени следећи принципи и смернице за њихову примену. Принцип развоја енергетских ресурса (уз очување безбедности) који подразумева политику просторног развоја која подстиче промоцију обновљивих извора енергије, као повезаних, еколошки оријентисаних система који сачињавају енергетску мрежу на европском нивоу. Приоритет у спровођењу овог принципа јесте развој транспорта

47

нафте и гаса из подручја Северног мора, Каспијског језера и Руске Федерације. С обзиром на високу потрошњу енергије у неким економијама, предност се даје ефикаснијој употреби енергије и опреме која је већ доступна.

Принцип смањивања штетног утицаја на животну средину који подразумева сагледавање квалитета животне средине и дефинисање планских решења којима се она штити од негативних утицаја у постпланском периоду. При томе се концепт заштите, не односи само на побољшање квалитета животне средине, већ и на превенцију и заштиту од негативних утицаја који могу настати имплементацијом планских решења. Примена принципа мора предупредити или ублажити различите врсте штетних утицаја по животну средину, првенствено по питању функционисања објеката и система гасовода.

Принцип заштите природних ресурса и природног и културног наслеђа који подразумева адекватну заштиту и одрживо коришћење природних ресурса и наслеђа, на начин да они доприносе очувању постојећих екосистема, атрактивности ширег простора, спречавању нарушавања њихове естетске и рекреационе вредности, јачању локалног идентитета и др.

Изградња великог система као што је транснационални гасовод Јужни ток претпоставља претходно дефинисање основних принципа који ће бити у духу принципа просторног развоја Србије. Принципи код планирања и даљих активности око реализације система гасовода су следећи:

- Поштовање европских стандарда код планирања и других активности око гасовода које је Србија уградила у свој нормативни систем;

- Одрживост, као генерални принцип код планирања свих активности, подразумева изградњу система који неће угрозити основне вредности и ресурсе Србије већ допринети њиховом унапређењу и заштити у будућности;

- Стабилност система односно обезбеђеност да систем функционише дугорочно задовољавајући основне циљеве његове реализације;

- Приступачност, односно омогућавање другим системима перманентне координације и усаглашавања око коришћења гаса из гасовода Јужни ток;

- Еколошка поузданост, односно обезбеђење заштите од негативних утицаја на природу и становнике на територијама којим гасовод пролази;

- Безбедност, гарантована сигурност људских живота и материјалних добара од евентуалне хаварије на систему;

- Економска исплативост, која значи да ће власници и корисници система Јужни ток бити у ситуацији која је дефинисана проценама из Студије оправданости.

Изузев наведених принципа одрживог просторног развоја, који се односе искључиво на израду Просторног плана, у постпланском периоду за потребе имплементације планских решења од посебног значаја су они принципи чија примена може унапредити управљање имплементацијом Просторног плана, и то: принцип хоризонталне интеграције који подразумева конзистентност и координацију субјеката имплементације у коришћењу политичких, финансијских и других средстава у имплементацији планских одлука; принцип вертикалне интеграције који се односи на потребну сарадњу различитих институционалних нивоа у процесу имплементације;

48

принцип политичког предвиђања који подразумева координацију одлука унапред (ex-ante) антиципативну, уместо на ретроактивно прилагођавање већ донетим одлукама (ex-post) и основ је за успешну институционалну сарадњу у имплементацији; принцип обраћања тржишту што подразумева иницирање употребе тржишних механизама, пре него што се донесе одлука да се искористи регулаторна пракса или да се у имплементацију укључи јавни сектор. од посебног је значаја за флексибилнија планска решења или за она решења која могу бити реализована у јавно-приватном партнерству; визионарски принцип подразумева обезбеђивање заједничких визија и концепта за планиране територије, чиме би се подстакло учешће што већег броја људи и јавне дебате.

Управљање процесом планирања и имплементације је потребно посебно сагледати имајући у виду везу јавног и приватног сектора (односно међудржавни споразум о изградњи транснационалног гасовода Јужни ток), што условљава примену принципа комбинације учешћа јавног и приватног сектора у имплементацији, и то на начин да јавне институције воде бригу и осигуравају имплементацију по питању законодавног оквира, намене земљишта и политике коришћења земљишта, на коме се развој налази у рукама приватних инвеститора (девелопера). Управо европска искуства указују на све чешће поступке договарања јавног и приватног сектора о заједничкој изградњи и коришћењу енергетских и инфраструктурних система.

Како би се обезбедила неопходна координација у припремању и имплементацији Просторног плана, акценат је дат и појединим посебним принципима који подразумевају: континуално преиспитивање и новелирање плана, што повећава вероватноћу да планске одлуке буду међусобно усклађене и усаглашене са новим околностима и концепцијама; сагледавање и дефинисање импликација имплементације планских одлука и решења, као и утицаја стратешког оквира на постојеће планове и другу развојну документацију; међусобно усклађивање планских решења и програмско-пројектних елемената који се односе на имплементацију, као и мера и инструмената имплементације; и, уравнотежавање формалних и неформалних корака у имплементацији, односно планској комуникацији и интеракцији (у циљу избегавања да неформалне процедуре претходе формалним процедурама).

Утврђени су општи и оперативни циљеви, као и концепција планирања, уређења, коришћења и заштите енергетског коридора.

У концептуалном и структурном смислу, за потребе ове стратешке процене интерпретира се концепција уређења енергетског коридора. Утврђен је енергетски коридор транснационалног гасовода у укупној ширини од 600 метара дуж чије осе се налази оса цевовода. У оквиру овог енергетског коридора утврђују се следећи појасеви и зоне заштите:

- радни појас се утврђује у ширини од 32 до 45 метара од осе коридора гасовода;

- појас непосредне заштите је ширине од 10 метара обострано на шумском земљишту, до 25 метара обострано на пољопривредном земљишту;

- појас уже заштите је ширине од 100 метара обострано од осе коридора гасовода;

- појас детаљне разраде је ширине од 200 метара обострано од осе коридора гасовода у којем се просторни план подручја посебне намене директно спроводи;

49

- граница Просторног плана подручја посебне намене се утврђује на удаљености од 300 метара обострано од осе коридора;

- у појасу уже заштите од 100 метара обострано од осе коридора утврдиће се тачна траса гасовода у главном пројекту;

- у том смислу овим Просторним се утврђује и резервише простор за коридор укупне ширине од 600 метара, са претходно наведеним појасевима, тако да је могуће транслаторно померање појасева у односу на трасу гасовода у главном пројекту. Ово померање не може бити веће од 84 метра, имајући у виду да ће се тачна траса гасовода са припадајућим радним појасом налазити у појасу уже заштите, а да минимална ширина радног појаса износи 16 метара обострано;

- у непосредном појасу заштите (од 10 метара на шумском земљишту до 25 метара на пољопривредном земљишту), забрањена је садња вишегодишњее вегетације са дубоким корењем, док је могуће обрађивање земљишта техником плитког орања (до 50 центиметара) и гајење једногодишњих биљака (житарице, крмно биље и сл.);

- у појасу уже заштите (100 метара обострано од осе коридора гасовода) забрањена је изградња објеката за боравак људи, док ће се постојећи објекти уклонити;

- у појасу шире заштите (200 метара обострано од осе коридора гасовода), просторним планом подручја посебне намене се дефинишу правила за реконтрукцију, адаптацију и санацију постојећих објеката. У овој зони се не планира нова изградња, односно није могуће планом вршити промену класе локације, која се за потребе израде просторног плана и идејног пројекта дефинише као постојеће стање. Такође, приликом дефинисања класе локације, води се рачуна о претходно планираним садржајима и правцима развоја за минимални период од 10 година;

- у простору између границе детаљне разраде (200 метара од осе коридора гасовода) до границе просторног плана подручја посебне намене (300 метара од осе гасовода), дефинишу се смернице за планове јединица локалне самоуправе. У овом делу Просторни план подручја посебне намене се индиректно спроводи;

- У ужем појасу заштите (ширине 100 метара обострано од осе коридора), неопходно је да се изврши попис парцела, а по потреби и у оквиру ширег појаса заштите (ширине 200 метара обострано од осе коридора), за потребе решавања имовинско – правних односа.

Анализиран је однос енергетског гасовода према насељима и инфраструктури (укрштање), као и према природном и културном наслеђу. Посебно је обрађено стање елемената и оцена стања животне средине, који се приказују у оквиру посебних тачака ове стратешке процене. Припремљени су и одговарајући биланси површина. Дефинисана су одговарајућа правила, као и мере заштите, која су ближе разрађена и интерпретирана у оквиру посебне тачке ове стратешке процене.

50

1.4. Консултације са релевантним органима и организацијама

За потребе израде планског документа и ове стратешке процене, консултовани су релевантни органи, организације, јавна предузећа,установе и друге институције на националном, покрајинском и локалном нивоу, од којих су прибављени подаци, услови и друга документација, која је на одговарајући начин проучена и уграђена. У оквиру јавних консултација о овој стратешкој процени и јавног увида о планском документу, заинтересована стручна и шира јавност, невладин сектор и други групе, асоцијације и појединци моћи ће да остваре увид и да дају своје примедбе и сугестије. Јавне консултације о стратешкој процени и јавни увид о планском документу обавиће се истовремено у складу са законом у трајању од 30 дана у седиштима јединица локалних самоуправа преко чије територије пролази енергетски коридор, и то .

- Републички геодетски завод – локалне службе за катастар - ЈП Емисиона техника и везе - ЈП Електромрежа Србије - ЈП Електропривреда Србије - Електровојводина - ЈП Путеви Србије - ЈВП Србијаводе - Министарство одбране - Републички завод за заштиту споменика културе - Покрајински завод за заштиту споменика културе - Регионални заводи за заштиту споменика културе - Министарство унутрашњих послова РС - Министарство животне средине, рударства и просторног планирања - Нафтна индустрија Србије а.д. Гаспром Њефт - ЈП ПТТ Србија - Дирекција за поштанску мрежу - Републички хидрометеоролошки завод Србије - Радио телевизија Србије - Републички завод за статистику Србије - ЈП ''Србијагас'' - „Телеком Србија“ а.д. Дирекција за мобилну телефонију - ЈП Транснафта - Теленор - VIP Mobile d.o.o. - SBB о.ј. на територији АП Војводине - Завод за заштиту природе Србије

51

- Покрајински завод за заштиту природе Војводине - Министарство инфраструктуре и енергетике - Министарство културе, информисања и информационог друштва - Покрајински секретаријат за урбанизам градитељство и заштиту животне средине - Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање - Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине - Покрајински секретаријат за привреду - Републичка дирекција за воду - ЈВП Воде Војводине - ЈП Војводинашуме - Јавна комунална предузећа јединица локалних самоуправа

52

53

2. КАРАКТЕРИСТИКЕ И ОЦЕНА СТАЊА КВАЛИТЕТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Приликом одређивања карактеристика и оцена стања квалитета животне средине, полази се од чињенице да коридор транснационалног гасовода са бочним одвојцима за територију Републике Хрватске и Републике Српске обухвата делове територије 11 управних округа. Специфичан просторни обухват, као и расположиви подаци о стању животне средине, условили су методолошки прступ и агрегацију података на нивоу јединице локалне самоуправе или територија управних округа, у зависности од доступности и ажурности података. Полазну основу за дефинисање карактеристика и оцену стања квалитета животне средине за потребе ове стратешке процене чине годишњи извештаји о стању животне средине које у оквиру свог делокруга обавља Агенција за заштиту животне средине Републике Србије, истраживања која су спроведена за потребе израде Просторног плана Републике Србије од 2010. до 2020. године, истраживања која су обављена за потребе израде планских докумената чији обуват сече коридор транснационалног гасовода ''Јужни ток'' и стратешких процена тих планова, података из техничке документације на нивоу претходне студије оправданости са генералним пројектом, расположивих података о стању квалитета животне средине у целини, као и појединих елемената животне средине који су доступни у Републичком хидрометеоролошком заводу и Агенцији за заштиту животне средине Републике Србије.

Према постојећим вредностима основних показатеља стања животне средине, планско подручје у већој мери карактерише очувана животна средина, посебно у делу трасе кроз источну Србију и долином Велике Мораве. Међутим, с обзиром на намену планираних објеката, присутан је ризик по животну средину. Према индикатору који приказује притисак на животну средину од урбанизације, транспортне мреже и интензивне пољопривредне производње за природне вредности, подручје Просторног плана је средње осетљиво подручје целом трасом гасовода. Најосетљивије делове трасе представљају простране алувијалне равни Дунава, Тисе, Велике и Јужне Мораве.

54

Слика 2. Притисци на животну средину од урбанизације, саобраћаја и интензивне пољопривредне производње (индикатор

за природне вредности)

Слика 3. Притисци на животну средину на нивоу NUTS 3

Извор: Заштита и унапређење животне средине, Студијско-аналитичке основе Просторног плана Републике Србије од 2010-2020. године, Републичка агенција за просторно планирање 2009/2010.

2.1. Геолошке, хидрогеолошке, геоморфолошке и сеизмичке карактеристике

Геолошке карактеристике Траса гасовода „Јужни ток“ пролази кроз терене различите геолошке грађе (траса углавном пролази кроз рејоне у којима су распрострањене седиментне наслаге). Део трасе која пролази кроз источну Србију (зона Карпатско-балканских планина) пролази кроз терене сложеније грађе (кречњаци, конгломерати, вулканити, лапорци, пешчари, глинци, песковите глине, туфови, доломити, и др. различете геолошке старости од перма до квартара-холоцена), док се деоница кроз Војводину, долином Велике Мораве и кроз Мачву одликује једноставнијом геолошком грађом (шљункови, пескови, глине, лапорци, алеврити, и др. квартарне старости).

На територији града Зајечара присутни су вулкански седименти, који чине језгро планинских масива и делом су покривени флишем мезозоијске и неогене старости. Присуство вулканских стена битно отежава инжењерско-геолошке услове. Крашке стене се не срећу у зони предвиђене трасе.

55

Дуж реке Велике Мораве, на територији Поморавског округа, као и на подручју општине Жабари (Браничевски округ) највише су распрострањене терцијарне флишне наслаге и квартарни алувијални седименти са претећим фацијама поводња и речним терасама. На територији Поморавског округа су распрострањене и порозне лесне стене са високим степеном пропустљивости, као и магматске стене (општина Параћин) док се ка источном делу протеже се карстни масив. У непосредној близини планског подручја, налази се једно од највећих налазишта лигнита у Србији – Костолачки лигнитски басен.

На планском подручју се врши/у припреми је експлоатација односно врше се истраживања следећих минералних сировина:

– песка, шљунка (и песковитог шљунка) на територији Смедерева (лежишта „Годолинско поље“, „Смолница“, „Шеварике“ итд) и Велике Плане („Шљивовача“),

– глине на територији Свилајнца („Дупља“, „Купусиште-Селиште“),

– кварцног песка на територији Параћина („Бошњане“, „Лешје“, „Трешња“, „Крајњи Рид“, „Света Петка Изворска“,

– кречњака на територији Параћина („Лешје“, „Крајњи Рид“) и Бољевца („Страже“),

– лапорца на територији Параћина („Трешња“),

– подземних вода на територији Параћина („Света Петка Изворска“),

– злата на територији Бољевца („Ртањ“) и Зајечара („Леновац“),

– доломита на територији Бољевца („Голеш-Мирово“),

– угља/лигнита на територији Зајечара („Вршка чука“, „Лубница“).

На територијама КО Банатско Ново Село, КО Госпођинци, КО Србобран и КО Турија се налазе експлоатациона подручја:

– гасног поља Банатско Ново Село и Банатско Ново Село југ, Госпођинци и Србобран,

– нафтног поља Турија север, и

– термоминералне воде Темерин.

Поред овога, планирана су и детаљна геолошка истраживања нафте и гаса на територији северне и јужне Бачке, Срема, средњег и јужног Баната, као и на територији Републике Србије јужно од Саве и Дунава.

Хидрогеолошке карактеристике

Литостратиграфске јединице које учествују у грађи терена дуж трасе гасовода могу се према типу порозности издвојити као:

– стенске масе карбонатне фације мезозојске старости у којима је формирана комбинована карстно-пукотинска порозност и представљају интензивно карстификовану средину високе водопроводности (масивни и слојевити

56

кречњаци местимично са доломитима, јурске и доњокредне старости) - колектори,

– стенске масе неогене старости у којима је формирана интергрануларна, пукотинска или комбинована интергрануларно-пукотинска порозност и представљају средину различите, претежно мале издашности (глине, пескови, пешчари, конгломерати, лапорци и кречњаци средње и горње миоценске старости и лапори у смењивању са песковима мицеонско-плиоценске старости) - колектори,

– стенске масе неогене и квартарне старости у којима је формирана интергрануларна порозност и представљају средине претежно мале издашности, осим када се ради о алувијалним седиментима који представљају средину високе издашности (пескови у смењивању са глинама, лапорима и угљем миоценско-плиоценске старости, шљункови, пескови и глине речних тераса горњоплиоценске старости, шљунковито-песковите алувијалне наслаге и лес и песковити лес квартарне старости) - колектори,

– стенске масе без значајније појаве ефективне порозност и које се могу издвојити као условно безводни делови терена или терени са могућим локалним водоносницима изразито мале издашности (шкриљци палеозојске старости, дацити, андезити, порфири, базалти, дијабази и смањивање конгломерата, пешчара, бреча, глинаца, лапора и лапоровитих кречњака у оквиру флишне фације кредне старости) - изолатори.

Траса цевовода пролази по добро и делимично дренираним територијама, највећим делом кроз квартарне алувијалне наслаге Дунава, Тисе, Велике Мораве, Тимока, Саве, Дрине, уз појаву местимично високог нивоа подземних вода. У делу трасе кроз Панонску низију степен дренаже опада због присуства делимично дренираних неогенских језерских наслага што са ниским хипсометријским положајем територије изазива њено замочварење (и отежава изградњу). У деоници трасе која пролазе кроз источну Србију изузев дела пресецања зоне распрострањења вулканита, траса цевовода пролази по добро и делимично дренираним територијама. Јављају се делови (на дужини трасе од око 27 km) у којима су заступљени масивни и слојевити кречњаци, те је водопропусност велика.

Правац подземног истицања претежно је северо-северо-западно – југо-југо-источан, што одговара правцу основних тектонских поремећаја у области еруптивне зоне Тимока (рејон распрострањености вулканских наслага на западу округа), између осталог ували Злот, Бор, Тупижница и Буција.

На територији града Зајечара, у долини реке Тимок највећи водоносни слојеви су алувијалне наслаге дебљине од 5 м до 10 м. У саставу талога карактеристично је сменивање песка, шљунка и глине. Резерве подземних вода су високе. Режим подземних вода у алувијалном слоју обично зависи од режима површинских вода.

Водоносни слој алувијалних наслага Велике Мораве чине песковито-шљунковити седименти, у којима се формира збијена издан. Регион је богат ресурсима подземних вода у крашким и алувијалним басенима. Широко су распрострањени извори (нпр. крашко врело Света Петка 16 км од Параћина, који се храни водама јурских испуцаних кречњака, и крашко врело Грза – водоносни крашки пешчаници горњокредне и пермске старости). Дуж коридора трасе гасовода налазе се подручја која представљају зоне заштите подземних вода (општина Свилајнац у планском подручју).

57

Геоморфолошке карактеристике Највећим делом, траса гасовода се пружа долином Велике Мораве, кроз терене равничарске Панонске низије и делом кроз Мачву, где су најзаступљеније појаве настале деловањем флувијалних (алувијалне равни и речне терасе Велике Мораве, Дунава, Саве, Тисе и њихових притока) и еолских процеса (лесне заравни у Јужнобанатском округу и деловима Бачке). Корита долина великих река се стално мењају, формирају се спрудови, аде, окуке, долази до подлокавања обале, мења се рељеф дна корита. Широко су развијени процеси замочварења посебно у делу око ушћа Велике Мораве у Дунав. На прелазу ка делу трасе кроз источну Србију, запажају се мали ерозиони облици развијени, пре свега, у зонама крашких шупљина. У делу трасе кроз источну Србију, геоморфолошки облици су углавном формирани дејством колувијалних, делувијалних и пролувијалних процеса. Поред тога, многобројне су појаве крашких процеса где су најзаступљенији облици увале и вртаче. Крш је распрострањен на различитим висинама, первенствено на 1000-1100 м, али и на 500-700 м, а крашки процеси се активно развијају.

Висински диjапазон планског подручја у делу територије Града Зајечара креће се од 100 до 700 m надморске висине. Највиши масив у овом делу планског подручја је планина у облику купастог узвишења - Ртањ (1565 m). Планине су раздељене мађупланинским увалама – долинама, док су у подручјима око брдовитог терена широко распрострањене јаруге и увале. Долине река се компликују терасама (конкретно горњи ток Црног Тимока у планинским рејонима).

Најраспрострањеније форме рељефа у долини реке Велика Морава су алувијалне наслаге и комплекс речних тераса. Рељеф овог дела планског подручја је у целини погодан за грађевње. Велика Морава је река која највише меадрира међу европским рекама, остављајући у старом кориту језера, те на ову појаву треба обратити посебну пажњу приликом пројектовања. На територији Града Смедерева могу се очекивати нестабилнији терени као последица флувијалних процеса на подлокаваној обали Дунава.

Рељеф Војводине карактеришу лесне заравни и терасе, пешчаре и алувијалне равни великих река. Сличне су и карактеристике рељефа огранка трасе ка Републици Српској који пролазе кроз Мачву.

Сеизмолошке карактеристике Траса гасовода „Јужни ток“ се налази у зони високе сеизмичке опасности, с тим што је севернији део трасе мање подложан снажним земљотресима. Деоница кроз долину Велике Мораве је најугроженија како у односу на магнитуду, тако и према учесталости земљотреса. Интензитет сеизмичког хазарда за повратни период од 100 година, дуж трасе гасовода се креће од 7 до 10 MCS. Као што је представљено на сеизмолошкој карти Србије (Слика_) траса гасовода улази у Републику Србију у зони 7-8 MCS, затим се деоница кроз долину Велике Мораве протеже кроз зону високе сеизмичке активности 8-10 MCS, где достиже и максимум за Србију. Деоница главног крака гасовода кроз Војводину поново се налази у зони 7-8 MCS, што важи и за крак према Републици Српској кроз Мачву. На територији Војводине нешто виши степен опасности (8-9 MCS) је на територији Града Новог Сада.

58

Слика 4. Сеизмолошка карта Србије за повратни период од 100 година

Извор: Просторни план Републике Србије од 2010. до 2020. године

2.2. Ваздух

Највећи извори загађења ваздуха на планском подручју су енергетика, саобраћај и пољопривреда. Квалитет ваздуха условљен је емисијама оксида сумпора (SОx), оксида азота (NОх), угљенмоноксида (СО), чађи, прашкастих материја и других загађујућих материја које потичу из различитих објеката и процеса.

Емитоване количине оксида сумпора директно зависе од његовог садржаја у гориву, режим сагоревања горива и коришћење система за одсумпоравање. Штетан утицај ових полутаната огледа се у закисељавању постојећих екосистема. Најзначајније количине оксида сумпора емитоване су током 2010. године из термоенергетских постројења и постројења за прераду метала, те су највећи извори овог полутанта у Републици Србији ТЕ „Никола Тесла А“ и „Никола Тесла Б“, ТЕ и копови „Костолац А“ и „Костолац Б“, РТБ Бор, топионица и рафинација бакра Бор. Значајно мање емисије имали су Рафинерија нафте у Панчеву, ТЕ Колубара у Великим Црљенима и ТЕ Морава у Свилајнцу.

59

Слика 5 и 5а: Просторна расподела емисија SOX и NOX током 2010. године (t/год)

SOX NOX

Извор: Извештај о животне средине у Републици Србији 2010. године, Агенција за заштиту животне средине (2011) http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj_o_stanju_zivotne_sredine_za_2010_godinu.pdf

Емисије азотних оксида утичу на закишељавање и еутрофикацију природних екосистема, на разарање озона у вишим слојевима атмосфере а у тропосфери представљају један од прекурсора озона. Најзначајнији извори емисије оксида азота у Републици Србији током 2010. године су термоелектране, рафинерије, индустрија челика и цементна индустрија. Највеће количине овог полиутанта у ваздух емитују ТЕ „Никола Тесла А“ и „Никола Тесла Б“, ТЕ и копови „Костолац А“ и „Костолац Б“ и ТЕ „Колубара“. Значајно мање емисије имали су Рафинерија нафте у Панчеву, „U.S. Steel Serbia“ у Смедереву и „Lafarge“ у Беочину.

Емитоване количине честичних, односно прашкастих материја зависе пре свега од коришћеног горива, сектора употребе чиме је условљен режим сагоревања, степен оптерећења и постојање система за пречишћавање отпадних гасова. Најзначајнији извори прашкастих материја у Републици Србији су термоенергетска постројења, рафинерије, постројења за производњу и прераду метала као и прехрамбени сектор. Највећу количину прашкастих материја у ваздух емитују ТЕ „Никола Тесла А“ и „Никола Тесла Б“, ТЕ и копови „Костолац А“ и „Костолац Б“ и ТЕ „Колубара“. За планско подручје најзначајнији загађивач су ТЕ и копови „Костолац А“ и „Костолац

60

Б“. Реалнија слика о емисији честичних материја ће се добити када се процене емисије из домаћинстава узевши у обзир чињеницу да велики део становништва за грејање користи дрва и угаљ.

Слика 6. Просторна расподела прашкастих материја током 2010. године (t/год)

Извор: Извештај о животне средине у Републици Србији 2010. године,

Агенција за заштиту животне средине (2011) http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj_o_stanju_zivotne_sredine_za_2010_godinu.pdf

Количина већине емитованих загађајућих материја у ваздух пореклом из друмског саобраћаја у благом је порасту, нарочито у великим градовима. Друмски саобраћај највише утиче на емисије оксида азота, испарљивих органских једињења и честичних материја, док су емисије сумпор диоксида занемарљиве. На основу резултата истраживања количине емитованих гасовитих загађујућих материја пореклом из друмског саобраћаја коју је спровела Агенције за заштиту животне средине1, закључено је да су емисије оксида азота доминантне у Републици Србији, као и да су двоструко веће из друмског саобраћаја него из стационарних извора. Учешће честичних материја из овог извора је нешто преко 10% укупних емисија из саобраћаја.

1 http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj%20_%20vazduh_2010.pdf

61

Према утврђеним категоријама квалитета ваздуха, а на основу резултата мерења, може се рећи да је квалитет ваздуха на планском подручју највећим делом задовољавајући. Одступања од граничних и толерантних вредности јавила су се у Зајечару и Костолцу, где је 39 тј. 27 дана прекорачена максимална дневна дозвољена количина SO2, Новом Саду где је 70 дана прекорачен дозвољени годишњи лимит NO2, и Панчеву (Старчево) 149 дана, односно 79 дана (Војлиовица), и Смедереву, 161 дан (Радинац),109 дана на (Раља) и 49 дана (центар) где је прекорачена дозвољена годишња вредност PM10. Што се тиче чађи, дневна прекорачења граничних вредности су се десила 34 пута (мерно место Електротимок) тј. 45 (мерно место Црвени крст) у Зајечару, више пута у Београду ван планског подручја и заменарљив број дана у Параћину и Шапцу.

Графикон 1. Средња годишња концентрација PM10 (μg/m3) 2010

Извор: Извештај о стању животне средине у Републици Србији 2010. године

http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj_o_stanju_zivotne_sredine_za_2010_godinu.pdf

У погледу екплоатације гасовода уз примену прописаних мера, не очекује се утицај на квалитет ваздуха, док ће до извесних промена локалног и привременог карактера доћи у току изградње. Ово се пре свега односи на загађења услед рада грађевинске и транспортне механизације, заваривачких радова и рада дизел агрегата, пресипања туцаника и шљунка, извођења бојадисарских радова и приликом сушења офарбаних површина, и сл.

62

2.3. Воде

Површинске и подземне воде Република Србија располаже довољним количинама вода, које захтевају рационално коришћење, заштиту од загађивања и изградњу објеката за изравнање неравномерности протицаја. Значајно је богатство у минералним и термоминералним водама, посебно у Војводини и јужно од Саве и Дунава. Реке у Републици Србији припадају сливовима три мора: Црног мора, Јадранског мора и Егејског мора. Најзначајнија потенцијална налазишта подземних вода формирана су у алувионима, неогеним басенима и карсту. Од укупних расположивих вода мање од 8% је пореклом са територије Србије, док преосталих 92% чине транзитне воде које дотичу у Дунавом, Савом, Тисом и другим водотоцима.

Основни извори загађивања вода су нетретиране индустријске и комуналне отпадне воде, дренажне воде из пољопривреде, оцедне и процедне воде из депонија, као и загађења везана за пловидбу рекама и рад термоелектрана. Мрежа канализационих система покрива око 33% укупног становништва, (45% градских средина у Војводини, 55% у Централној Србији и 85% у Београду) што је недовољно за одговарајућу заштиту квалитета вода. Од укупне количине комуналних отпадних вода, око 87% се без пречишћавања испушта у реципијенте. Само 28 градова у Србији има постројење за пречишћавање комуналних отпадих вода. Највећи градови у земљи - Београд, Нови Сад и Ниш, испуштају непречишћене отпадне воде у реципијенте. Непречишћене отпадне воде се неконтролисано упуштају у локалне потоке и јаруге или неадекватне септичке јаме, чиме се угрожава квалитет подземних вода. Загађење из дифузних извора проузрокује више од 50% укупног загађивања вода.

У погледу исправности централних водоводних система на планском подручју на подручју Војводине углавном се карактерише физичко-хемијском и микробиолошком неисправношћу, док се Централни део Србије карактерише углавном исправним централним водоводним системима.

На подручју Просторног плана најзначајнији водотоци су: Дунав, Сава, Тиса, Тамиш, Дрина, Велика Морава, Језава, Рача, Раваница, Црница, Грза, Бели и Црни Тимок и поток Булињак. Сви поменути водотоци су I реда, а остали водотоци на територији општина на подручју Просторног плана су водотоци II реда, према Одлуци о утврђивању Пописа вода I реда ("Службени гласник РС", број 83/10).

Осим набројаних, и више водотока нижег ранга (потока, депресија, увала) траса гасовода (зона од 200 m са обе стране дуж гасовода) се укршта са каналима у системима за заштиту подручја од високих подземних вода (систем за одводњавање) Годоминског поља (КО Липе 1, КО Шалинац и КО Смедерево, град Смедерево), Жабарске касете (КО Породин, Жабари, Симићево и Ореовица, општина Жабари), Кушиљевачке касете (КО Свилајнац и Кушиљево, општина Свилајнац) и подручје Мачве (сливови: Дреновачки, Каловички, Доњомачвански и Средњемачвански).

Траса гасовода пролази границом шире зоне заштите изворишта Шалинац (КО Шалинац, град Смедерево), подсистем Морава-Млава-алувиони (Шалинац-Годомин), који је део Моравско-млавског регионалног система за снабдевање водом највишег квалитета насеља, и индустрије које захтевају воду највишег квалитета, сходно Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године, као и границом шире

63

зоне заштите изворишта "Трноваче" (КО Трновача, општина Велика Плана) за снабдевање водом градова велика Плана и Смедеревска Паланка.

Заштита подручја од високих подземних вода (системи за одводњавање), на траси гасовода, остварена је каналском мрежом у систему Годоминско поље, подељено на смедеревско подручје површине око 1335 ha са црпном станицом "Смедерево" и куличко подручје површине 4435 ha са црпном станицом "Кулич 2".

За мачвански део трасе, карактеристично је да се гасовод укршта са реком Савом на стационажи km 119+500 и њеним деснообалним насипом (ширине у круни 6,0 m и нагибом косине 1:3), а са реком Дрином на стационажи km 30+000. За заштиту од унутрашњих вода, осим система канала у наведеним сливовима: Дреновачки, Каловачки, Доњомачвански и Средњомачвански, изграђене су и црпне станице: на стационажи km 115+000 "Дреновац" низводно, и на стационажи km 119+500 "Каленића Ревеница" узводно од прелаза трасе преко реке Саве.

За део трасе сливом Велике Мораве, карактеристично је укрштање са реком Језава на стационажи km 191+210, укрштање са левим насипом реке Велике Мораве на стационажи km 164+660, укрштање (стационажа реке km 57+285,92) са коритом реке Велике Мораве на стационажи km 164+000, укрштање са десним насипом реке Велике Мораве на стационажи km 161+740, укрштање (осовина потока) са потоком Булињак (обострани насип) на стационажи km 151+307, укрштање са десним насипом реке Велике Мораве на стационажи km 146+180, укрштање (стационажа реке km 85+131) са коритом реке Велике Мораве на стационажи km 144+220, укрштање са левим насипом реке Велике Мораве на стационажи km 143+802, укрштање (стационажа реке km 0+700) са реком Рачом на стационажи km 140+718, укрштање са левим насипом реке Велике Мораве на стационажи km 139+746, укрштање (стационажа реке km 93+912) са коритом реке Велике Мораве на стационажи km 139+027, укрштање са реком Раваницом (нерегулисана деоница) на стационажи око km 96+000, укрштање са реком Црницом (нерегулисана деоница) на стационажи око km 88+140 и укрштање са реком Грзом (нерегулисана деоница) на стационажи око km 81+130.

Траса гасовода на територији Водопривредног центра "Сава-Дунав" Радне јединице "Неготин" укршта се са реком Црни Тимок на територији општине Бољевац, на стационажи гасовода, око km 61+000, а са реком Бели Тимок, на стационажи гасовода km 12+150.

Највећи загађивачи вода у Републици Србији су концентрисани комунални и индустријски извори који преко канализационих система своје непречишћене отпадне воде испуштају у водопријемнике.

Према подацима Републичког Хидрометеоролошког Завода Србије о квалитету површинских вода, дата је анализа квалитета воде применом описног индикатора Serbian Water Quality Index (SWQI). Анализа је урађена за сливна подручја водотока Србије, којима су обухваћене:

– Воде Војводине, водотоци и канали ДТД на левој обали Дунава;

– Дунав, ток од станице Бездан до Радујевца;

– Слив Саве, са сливовима Дрине и Колубаре;

– Притоке Ђердапског језера, десне притоке Дунава низводно од ушћа Велике Мораве;

64

– Слив Велике Мораве,са сливовима Јужне и Западне Мораве2.

Најслабији квалитет у претходном тринаестогодишњем периоду имају воде канала и река Војводине. У односу на укупан број узорака са свих водних подручја у категорији веома лош чак 85% узорака је са територије Војводине. Лоше стање квалитета вода на овом водном подручју допуњује податак да је чак 47% узорака у категорији веома лош и лош, што одговара III, IV и ван класе класификацији према Уредби о класификацији вода. Најслабији квалитет у претходном тринаестогодишњем периоду имају воде канала и река Војводине (слика__). Генерална анализа квалитета површинских вода, на основу процентуалне заступљености индикатором Serbian Water Quality Index (SWQI) указује да је на 84% мерних места квалитет одговарао индикатору добар, веома добар и одличан.

Графикон 2. Проценат квалитета свих узорака воде по годинама одређених методом SWQI

Извор: Извештај о стању животне срединеу Републици Србији за 2010. годину

Kвалитет Дунава и поред великог загађења, остаје унутар класе II/III, углавном захваљујући великом капацитету разблаживања. Токсичне загађујуће материје, испуштене из великих индустријских центара (Новог Сада, Панчева, Смедерева, Београда) и отпадне воде из земаља које се налазе узводно, оптерећене како органским загађењем тако и тешким металима, задржавају се у акумулационом Ђердапском језеру. Река Тиса улази у Србију као река III класе, а карактеристично за прекограничне реке је да су загађене нутријентима, нафтом, тешким металима и органским материјама. Канал Дунав–Тиса–Дунав и секундарни иригациони и транспортни канали у Војводини су веома загађени, услед испуштања непречишћених индустријских и комуналних отпадних вода и дренажних вода из пољопривреде. Квалитет Велике Мораве, није на задовољавајућем нивоу, јер су воде оптерећене органским загађењем.

Квалитет површинских вода угрожен је загађеним нутријентима, дериватима нафте, тешким металима и органиским једињењима, посебно у у реонима великих градова и индустријских постројења која се баве производњом хране (шећеране, фабрике воћа и поврћа, фарме, кланице и сл.).

Постојеће акумулације на планском подручју је акумулација Грлиште у граду Зајечару, која служи за водоснабдевање, за коју је планирано проширење у другој фази реализације акумулације Грлиште уз одговарајуће техничке услове, а под условима 2 Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2010. годину, Агенција за заштиту шивотне средине, Београд 2011. године

65

који ће бити ближе прописани од стране Републичке дирекције за воде. Такође се на подручју Просторног плана у зони од 200 m дуж гасовода (на приближном растојању од 50 m) налази брана и акумулација "Мућава" у КО Супска, општина Ћуприја коју је за своје потребе, у циљу наводњавања пољопривредних површина изградило Пољопривредно добро "Добричево".

Квалитет изворишта подземних вода на планском подручју у погледу микробиолошке неисправности креће се од незнатног и малог процента у централним деловима Србије, до великог и огромног процента на подручју Војводине. У погледу физичко-хемијске неисправности тај проценат се креће од прихватљивог, делимично прихватљивог и лошег у Централном делу Србије, до лошег и алармантног на подручју Војводине.

Такође, проблем еутрофикације је присутан због неконтролисаног коришћења ђубрива и отицања отпадних вода из градских извора и фарми. Због еутрофикације у сливу Дунава, као и већих сточних фарми, уочено је да су акумулативне зоне око реке Тисе, Дунава и Велике Мораве најугроженије у погледу потенцијалне деградације земљишта и подземних вода.

Графикон 3. Захваћене количине (2009), капацитети изворишта и оцењене потенцијалне количине подземних вода у Србији

Извор: Извештај о стању животне срединеу Републици Србији за 2010. годину

Квалитет подземних вода Војводине варира због појаве гвожђа, мангана и хуминских киселина у недозвољеним концентрацијама, као и повећане концентрације арсена. Загађење токсичним материјама забележено је у седиментима низводно од великих индустријских центара (Панчево - посебан проблем високо испарљив бензен из отпадих вода).

У долини Велике Мораве, основни водоносни слој чине шљунковито-песковити седименти, у којима се формира издан чија се експлоатација врши преко градских и сеоских изворишта и индивидуалних бунара. Прихрањивање издани врши се путем падавина, инфилтрацијом речне воде из тока Велике Мораве и дотицајем подземне воде из ободног дела. Као лимитирајући чинилац њиховог коришћења су високе концентрације мангана, гвожђа, нитрата и нитрита. С обзиром на расположиве резерве подземних вода ове издани, потребно је вршити заштиту њиховог квалитета која добрим делом зависи и од квалитета воде Велике Мораве.

Изградња гасовода имаће утицај на постојећи квалитет воде у водотоцима са којима се укршта у виду замућења које ће бити локалног или привременог карактера. Опсег утицаја на водотоке је директно пропорционалан трајању изградње и обиму радова.

Изградња и редовна експлоатација гасовода неће имати утицај на ниво подземних и површинских вода јер се при укрштању гасовода са водотоцима не сме изазивати

66

поремећај у режиму протока површинских и подземних вода. То подразумева предузимање одговарајућих мера за отицање воде - каналисањем, дренирањем или одвођењем црпним пумпама. Током изградње, потребно је водити рачуна о очувању плавних шума и плавне зоне око река.

2.4. Земљиште

На подручју Просторног плана заступљен је различит литолошки састав, нагиби терена, климатски услови, експозиције, вегетацијски покривач, педолошки покривач, тако да се могу срести земљишта различитог квалитета.

Највећи део подручја Просторног плана обухвата пољопривредно земљиште које у већој мери чине обрадиве површине и пашњаци погодни за развој ратарских, повртарских, воћарско-виноградарских и сточарских производа.

Највећу покривеност шумама, од округа који су обухваћени Просторним планом, има Зајечарски управни округ где преовладавају листопадне шуме (брест, јасен, јавор, кестен, орах, липа, топола и врба). Међутим, различито антропогено деловање загађује земљиште што за последицу има угрожавање грађевинског, пољопривредног и шумског земљишта. Загађења настају из локализованих извора загађења, као што су индустријски објекти, и преко дифузног загађења из атмосферских падавина као што су киселе кише, распростирањем хемикалија са фарми и подједнако ерозијом земљишта која може смањити ниво нутријената. Локално загађење земљишта заступљено је у подручјима интензивне индустријске активности, неадекватних одлагалишта отпада, рудника, на местима различитих инцидената.

На основу анализе Агенције за заштиту животне средине, на подручју Републике Србије до 2008. године идентификовано је 375 локалитета на којима је загађење потврђено лабораторијским анализама земљишта и подземних вода у непосредној близини локализованих извора загађења и присутно је у дужем временском периоду. Анализом удела главних типова локализованог загађења земљишта у укупном броју идентификованих локалитета показује да највећи удео имају јавно комуналне депоније са 43.7%, затим бушотине и складишта нафте са 26.4% и индустријски и комерцијални локалитети са 16.3% (приказано на следећој слици). Графикон 4. Удео главних типова локализованих извора загађења земљишта у укупном броју

идентификованих локалитета (%)

Извор: Извештај о стању животне средине за 2010. годину

67

У пољопривреди, загађивање је присутно неадекватном употребом (по количини и врсти) минералних ђубрива, пестицида и других агрохемијских средстава, што представља проблем с обзиром на њихову постојаност у природним условима. Посебан интерес је очување земљишта које се одликује високим пољопривредним вредностима.

Земљиште је угрожено загађивањем од вода и процеђивањем са депонија. Посебан проблем представљају нелегална сметлишта, тзв. ''дивље депоније'', на којима се неусловно и неплански одлаже отпад.

У 2010. години на простору Републике Србије испитивање степена угрожености земљишта од хемијског загађења вршено је преко праћења квалитета земљишта у урбаним зонама на 126 локалитета, при чему је анализирано 193 узорака у седам градова и то у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Ужицу, Смедереву, Суботици и Пожаревцу.

Све активности на управљању опасним и неопасним отпадом су довеле до побољшања овог система што се огледа у смањењу како текућег тако и историјског загађења уз подизање нивоа свести грађана.

Анализом удела главних типова локализованог загађења земљишта у укупном броју идентификованих локалитета показује да највећи удео имају јавно комуналне депоније са 43.7%, затим бушотине и складишта нафте са 26.4% и индустријски и комерцијални локалитети са 16.3%.

На простору Републике Србије лоциране су 164 депоније које користе општинска јавно комунална предузећа за одлагање отпада, а које не задовољавају техничке и санитарне услове предвиђене ЕУ. На простору Републике Србије утврђене су локације и 3251 дивљих депонија.

Комплексна еколошка испитивања спроведена су у 2010. години у оквиру Нафтне Индустрије Србије (НИС) у циљу процене стања животне средине за дванаест објеката компаније НИС и потенцијалних последица њиховог рада на животну средину.

Потенцијални фактор загађења средине могу бити и подземне воде, јер подизањем нивоа подземних вода долази до заслањивања тла, што се негативно одражава на квалитет земљишта.

Саобраћај је такође озбиљан загађивач земљишта. Процена је да моторна возила на територији општине Параћин годишње продукују око 120.000 литара раубованог моторног уља.

На подручју општине Богатић не постоји ни један систем за пречишћавање и одвођење отпадних вода. Данас проблем упуштања отпадних вода у насељима општине Богатић решава се путем индивидуалних пропусних и водонепропусних септичких јама, малог капацитета чиме се загађује тло и подземне воде.

На подручју општине Велика Плана предложена траса гасовода „Јужни ток“ пролази преко пољопривредног, шумског (простор између насипа и корита Велике Мораве) и водног земљишта (водоток Велике Мораве). Пољопривредно земљиште је комасирано и уређено за интензивну пољоприврену производњу.

На квалитет земљишта негативно утиче неодговарајућа пракса у пољопривреди, укључујући неконтролисану и неадекватну примену вештачких ђубрива и пестицида, као и одсуство контроле квалитета воде која се користи за наводњавање (најчешће су то воде које су у знатном степену загађене). Широка употреба оловног бензина изазива

68

загађење земљишта оловом дуж главних путева. Лоше управљање отпадом и хемикалијама изазива деградацију земљишта (заузимањем простора и емисијом штетних и опасних материја које се инфилтрирају у земљишни профил). У околини великих индустијских центара (Панчево, Нови Сад, Смедерево, Београд) значајне површине земљишта контаминиране су различитим загађујућим материјама које из производних процеса емитују индустријски комплекси. За време извођења радова при изградњи гасовода доћи ће до промена на површинском слоју земљишта (услед копања рова, монтаже цевовода, компресорских станица блок станица, ОЧМ, ПЧМ и ГМРС). Грађевинске радове је потребно што квалитетније изводити да би се спречило покретање егзогених процеса у речним долинама и на обронцима планина.

Приликом изградње линијског дела гасовода и компресорских станица долази до:

– привременог отуђења земљишта у границама зоне додељеног земљишта;

– измена у рељефу (копање ровова,темељних јама и т.сл.);

– уништавања плодног слоја земљишта у границама зоне додељеног земљишта;

– активације ерозије и других опасних геолошких процеса и појава;

– загађења земљишта.

До загађења земљишта током периода изградње може доћи првенствено због:

– изливања горива, мазива, вода које су загађене нафтним дериватима;

– затрпавања подручја око градилишта;

– прашења током грађевинских радова, кретања механизације, претовара грађевинских материјала и др.

Загађење тла је посебно опасно у северном делу трасе гасовода – у пределима са високим нивоом подземних вода. У таквим условима, загађивачи могу лако да мигрирају у водене токове, изворе водоснабдевања. Негативни утицаји на земљиште у периоду ескплоатације објеката гасовода, за разлику од оних у периоду изградње, дугорочни су и подразумевају следеће главне утицаје:

– директни губици земљишног фонда, у вези са смештањем трајних надземних објеката (платформе славинског чворишта, контролни пунктови даљинског управљања, чворишта за пријем и пуштање у рад уређаја за пречишћавање, трансформаторске подстанице итд.);

– неповратне промене рељефа околног предела приликом извођења архитектонских радова за припрему територија за пројектоване платформе.

У процесу експлоатације МГ предвиђено је периодично чишћење унутрашњости цевовода без заустављања протока гаса путем пуштања уређаја за прочишћавање. Приликом тога се на чвориштима за пријем и пуштање у рад уређаја за пречишћавање формира отпад који може да изазове пожар – загађени гасни кондензат. Процес чишћења гасовода врши се у просеку једанпут годишње. Највећа количина отпада ствара се у прве две године експлоатације гасовода, у наредним годинама таква количина отпада се формира за 5-10 година и више.

Редовна експлоатација гаса неће утицати на постојећи квалитет земљишта кроз које пролази.

69

2.5. Климатске карактеристике

Планско подручје карактерише умерено-континентална до континентална (Неготин са температурама којие се крећу од -30 оC до +40 оC ) клима са врелим летом (средња температура за јул је 23-25 °С, максимална 50 °С) и дугом умереном до хладном зимом (средња температура за јануар је -1-2 °С, максимална је -25 °С, у Неготину до -30 оC).

Анализа тренда температуре ваздуха на територији Србије у периоду 1950-2008. година, показује да је на већем делу територије забележен тренд раста средње годишње температуре ваздуха (око 1,20C у 20. веку), изузев југоисточног дела Србије где је у наведеном периоду регистрован слабији негативан тренд температуре ваздуха.

У погледу тренда падавина у 20. веку, на територији Србије у периоду 1950-2004. година највеће смањење годишњих количина падавина (око 120 mm) забележено је у Неготинској крајини, док је на подручју Војводине у току последњих деценија, смањење падавина било знатно мање.

Највеће последице оваквих трендова у Републици Србији огледају се кроз појаве суша, поплава, олујних непогода, клизишта, водне ерозије, а током последњих година повећана је и учестаност појаве топлотних таласа и шумских пожара.

У Републици Србији 2010. година била је веома топла и са падавинама изнад нормале.

Средње годишње тeмпературе ваздуха 2010. године су се кретале од 4.1 °С до 13.1 °С и у већем делу Србије одступале су од нормалних вредности (период 1961-1990.) за 1 °С до 2 °С.

Графикон 5. Нормализована одступања, са десетогодишњим клизним средњаком годишње температуре ваздуха у Републици Србији, период 1951-2010.

Извор: Републички хидрометеоролошки завод (http://www.hidmet.gov.rs)

Нормализовано одступање средње годишње температуре ваздуха за 2010. је позитивно и веће од 2, што указује да је и 2010. година у Србији била веома топла у односу на нормалу.

70

Нормализовано одступање средње летње температуре ваздуха 2010. године у Србији је позитивно и веће од 2, што указује да је и лето 2010. било веома топло у поређењу са нормалом 1961-1990. Било је то двадесетпрво, узастопно од 1990, топлије лето од просека.

Падавине Годишње количине падавина су у северним крајевима износиле 140 -190 % од нормале, а у осталим крајевима су биле нешто ниже, али је према расподели перцентила у целој Србији била кишна година.

На пет главних метеоролошких станица годишње количине падавина у 2010. су превазишле досадашње максималне вредности за последњих шездесет година, а на четири станице је забележен секундарни максимум за исти период. Нови максимуми су измерени на ГМС Палић 930.0 мм ( претходни је од 2001. и износио је 789.0 мм), Сомбор 1034.2 мм (1937 952.9), Нови Сад 1042.3 мм (2001 998.6), Зрењанин 905.1мм (1999 884.6), Кикинда 1031.0 (1999 831.3).

Нормализовано одступање годишње суме падавина за 2010. је позитивно и веће је од 2, тако да оцена падавина на нивоу целе 2010. године у Србији гласи – више падавина од просека; веома кишна година.

Графикон 6. Нормализована одступања, са десетогодишњим клизним средњаком, годишњих количина падавина у Републици Србији, период 1951-2010.

Извор: Републички хидрометеоролошки завод (http://www.hidmet.gov.rs)

2.6. Шуме

Основни типови природне вегетације Србије су панонске степе у границама Панонске равнице, четинарске, листопадне и мешовите шуме у брдима. У Војводини шуме су ретке и срећу се само на брдовитим ланцима. Срем је најшумовитији део Војводине (око 15 % сремске територије је под шумом), највише захваљујући Фрушкој Гори.

71

Основни тип вегетације на Фрушкој гори чине листопадне шуме (покривају приближно око 90% укупне површине националног парка) које изграђују храст китњак и обични граб са знатним учешћем беле липе. У мањој мери, нарочито на северним падинама, развијају се букове шуме. На јужно експонираним стаништима цер, црни јасен образују читав низ мешовитих или чистих заједница. У планинама Србије доњи појас је заузет шумарцима, а горњи –шумама букве. Срећу се такође мешовите буково-храстове шуме као и буково-четинарске, а такође шуме ендемичне српске мунике и борове шуме. Од свих округа који су обухваћени просторним планом Зајечарски управни округ има највећу покривеност шумама где преовладавају листопадне шуме, распростањене највише у атарима села Вратарница и Горња Бела Река, око половине територије општине Бољевац, углавном планински део прекривен је шумама .У листопадне врсте ове области спадају такође брест, јасен, јавор, кестен, орах, липа, топола и врба.

Табела 2. Табеларни приказ заступљености шума по управним окрузима на подручју Просторног плана

Површина Запремина Прираст Округ Укупно ha Шума ha Шумовитост % Укупно По ha Укупно По ha Зајечарски 370,000 162,800 44,0 7,2 23,304,788 143,1 590,399 3,6 Браничевски 390,40 126,000 32,3 5,6 21,928,881 174,0 523,805 4,2 Поморавски 256,400 71,600 27,9 3,2 14,305,246 199,8 336,552 4,7 Подунавски 121,600 6,000 4,9 0,3 1,060,590 176,8 27,221 4,5 Јужно-банатски 427,200 32,800 7,7 1,5 3,054,716 93,1 141,975 4,3 Град Београд 322,800 50,800 15,7 2,3 7,320,457 144,1 188,837 3,7 Сремски 344,000 61,200 17,8 2,7 15,806,794 258,3 344,262 5,6 Мачвански 326,800 98,000 30,0 4,4 15,985,166 163,1 409,045 4,2 Средње-банатски

334,000 6,400 1,9 0,3 1,278,936 199,8 49,937 7,8

Јужно-бачки 391,200 29,200 7,5 1,3 5,544,118 189,9 146,428 5,0 Западно-бачки 250,800 17,200 6,9 0,8 2,727,382 158,6 137,094 8,0

Извор: „Шуме Србије, стање, потенцијали, циљеви, активности…..“ Министарство пољопривреде, шумарства водоприврореде-Управа за шуме, 2007. године

2.7. Биодиверзитет, станишта дивље флоре и фауне

Територије, кроз које пролази траса цевовода „Јужни ток” одликују се ниским показатељем врсне разноликости (у средњем – 600 врста на површини квадрата 20х20 km). На Северном делу – мање од 500 врста, 600-700 врста у Источном рејону.

Нека од еколошки значајних подручја која се у целини или једним својим делом налазе на подручју Просторног плана су.

У „Горњем подунављу“ живи 51 врста сисара, 280 врста птица, преко 50 врста риба, 11 врста водоземаца и 9 врста гмизаваца, станиште око 60 врста дневних лептира. Што се тиче вегетације њу гради 57 зељастих, шумских и жбунастих биљних заједница, као и преко 1000 биљних врста.

Фрушка гора се одликује великом разноврсношћу биљног света. Папрати су заступљене са 32 врсте, а 6 врста се налази на листи строго заштићених. Голосеменице су на Фрушкој гори присутне са само једном аутохтоном четинарском врстом - клека. На простору Националног парка расте око 1000 врста васкуларних биљака, а укупан

72

број, на читавом простору Фрушке горе износи 1450 таксона што чини више од 1/3 укупне флоре Србије. 73 врсте се налазе на листи строго заштићених. На Фрушкој гори живи око 500 лековитих и потенцијално лековитих биљних врста. Фауну Фрушке горе чини: 10 врста риба, 13 врста водоземаца, 11 врста гмизаваца, око 200 врста птица и 60 врста сисара.

Карађорђево је и велико мрестилиште риба од којих велики број има статус реткости. Водоземци и гмизавци заступљени су врстама типичним за водноритска станишта, а нарочито тритони, различите врсте жаба гуштера, барске корњаче и друго.

У Ковиљском-Петроварадинском риту велика пространства заузима сађена шума еуремеричке тополе. У мртвајама рукаваца Дунава налази се бели и жути локвањ као ретка флорна врста. У еколошком низу надовезује се мочварна фитоценозна трска и високи шашеви, заједница рогоза, вежљике, жуте перунике, ладолежа, метлушице, а затим вегетација муљевитих обала која припада реду ниских шашева. На подручју Ковиљско-Петроварадинског рита забележено је 175 врста птица

Источно Подунавље Србије, је посебно шумовито, а поред тога је и стециште других бројних врста флора и фауне. Шуме су на планинама очуване до данас, местимично са прашумским изгледом (резерват Вита буква на Кучају). У густим шумама било је доста медведа и курјака који су добрим делом проређени, док се дивља свиња размножила. Од биља нарочито је заступљено лековито биље које чини врло богату сировинску основу у продукцији лекова, етеричних уља, ароматичних средстава, зачина и слично.

Рашчишћавање терена уклањањем вегетације дуж трасе гасовода, има директне последице на биодиверзитет. Овакве активности у простору доводе до губитака природних станишта, нарушавања генетичке разноврсности и бројности биљних и животињских врста и екосистема а посебан утицај има на живе организме у земљишту.

2.8. Природна и културна добра

Заштићена природна добра Зајечарског округа на територијама јединица локалне самоуправе кроз које пролази коридор транснационалног гасовода ''Јужни ток'', у обухвату Просторног плана су:

– Природни резерват „Мала Јасенова Глава”, општина Бољевац, насеље Криви Вир, удаљено 2 km од трасе. Координате у систему Gauss-Кruger: х - 48 49 750 - 48 50 130; у-75 55 920 - 75 56 300).

– Природни резерват „Ртањ”, општина Бољевац, насеље Луково, на удаљености 2-4 km од трасе.

– „Природно земљиште око споменика археологије Гамзиград - Ромулијана”, општина Зајечар, насеље Гамзиград и Звездан, налази се 12 km од трасе (од варијанте трасе кроз Неготин 2 km). 2007.године унешен у списак светског наслеђа УНЕСКО.

– Парк природе „Стара Планина”, насеље Вратарица, Мали Извор, Селечка, Димитровград.

– Пирот, Књажевац. Траса пролази кроз природни парк. За парк је карактеристична велика разновидност врста флоре (1200 врста) и фауне (203 врсте само орнитофауне).

73

– Део реке Тимок на граници са Бугарском припада објектима, чија је заштита утврђена у оквиру Директиве 92/43/ЕЕС о хабитатима (станиште). Заштићена област (БГ 0000525) заузима територију од 494,97 ha, укључујући велики део корита реке).

Заштићена природна добра Поморавског округа на територијама јединица локалне самоуправе кроз које пролази коридор транснационалног гасовода ''Јужни ток'', у обухвату Просторног плана су:

– Посебно заштићена природна територија Извор реке Грзе на територији општине Параћин (усвојен акт о проглашењу за посебно заштићену природну територији).

– Споменик природе (спелеолошки) – Раваничка Пећина, која се налази недалеко од манастира Раваница близу села Сење, општина Ћуприја. Дужина пећинских пролаза је више од 4 km (једна од пет најдужих пећина у Србији). Удаљеност до трасе цевовода је око 8-10 km.

– Споменик природе ботаничког карактера - храст Коче Капетана, на територији општине Јагодина, насеље Кочино село, удаљеност око 4 km од трасе.

– Посебни резерват природе „Брзанско Моравиште”, општина Јагодина, насеље Милошево (географски пололожај, одређен координатама по Grauss-Kruger: северна: х-48 86 611; у-75 13 970; јужна: х-48 86 611; у-75 13 284; западна: х-48 86 101; у-75 12 553; источна: х-48 86 486; у-75 14 965), удаљеност од трасе – око 9 km.

Заштићена природна добра Браничевског округа на територијама јединица локалне самоуправе кроз које пролази коридор транснационалног гасовода ''Јужни ток'', у обухвату Просторног плана су:

– на територији општине Жабари постоји споменик природе – ареал храста обичног (Quercus robur), познати под називом „Породински запис”, насеље Породин (налазиште по Gauss – Kruger, х – 4909437; у – 75 17 187).

Заштићена природна добра Подунавског округа на територијама јединица локалне самоуправе кроз које пролази коридор транснационалног гасовода ''Јужни ток'', у обухвату Просторног плана су:

– Храст обични (храст Радојковића) – споменик природе ботаничког карактера, општина Велика Плана, насеље Доња Ливадица; на растојању од 2 км од трасе. Географске координате по Grauss – Kruger, х – 49 12 900, у – 75 13 500.

– Група дрвећа Лозовик – споменик природе ботаничког карактера, општина Велика Плана, насеље Лозовик, на растојању око 2 km од трасе. Географске координате по Grauss – Kruger, х – 49 25 580, у – 75 07 150.

– Карађорђева тута, општина Смедерево, насеље Смедерево.

– Смедеревска тврђава, општина Смедерево, насеље Смедерево .

– Храст обични у селу Липе споменик природе ботаничког карактера, општина Смедерево.

– Шалиначка ливада – споменик природе ботаничког карактера, општина Смедерево. Растојање од трасе је око 2 km.

74

– Део Смедеревске Аде (водено-мочварно добро) – систем природних шума и мочвара – станишта многобројних врста птица (црна рода, црни јастреб и друго). Растојање до трасе 2-4 km.

Заштићена природна добра Јужно –банатског округа на територијама јединица локалне самоуправе кроз које пролази коридор транснационалног гасовода ''Јужни ток'', у обухвату Просторног плана су:

– Резерват „Краљевац” (водено-мочварно добро), општина Ковин, насеље Делиблато, површина 264 ha, растојање до трасе око 10 km;

– Део реке Дунав целим дужином (и мочварне долине око њега);

– ЗПД Црна Бара – уникална природна степа (низијско тресетно блато), удаљеност од трасе 4-6 km;

– Парк природе „Делиблатска пешчара”, површине 34.829 ha, општина Ковин;

– Парк природе „Поњавица” површине 133 ha, (водено-мочварно добро), општина Панчево, насеље Омољица, насеље Банатски Брестовац, растојање до трасе око 8 km. Богато разноликошћу врста, посебно орнитофауне. Посебну вредност чине такозвани „врули” (подземни извори) дуж високе леве обале;

– Споменик природе ботаничког карактера „Три јасена у Долову”, општина Панчево, насеље Долово, око 8 km до трасе;

– Споменик природе ботаничког карактера „Кестен Ђурђина у Панчеву„ општина Панчево, насеље Панчево;

– Ковиљско-петроварадински рит, посебни заштићен природни резерват на територији општина Нови Сад, Тител и др. Од 2002. године у складу са Рамсарском конвенцијом прибројан је ка посебно заштићеним водено-мочварним добрима. Растојање до трасе је 2-8 km. Основна назначење ЗПТ је очување природних површина рита, са свим разноликостима врста флоре и фауне (172 врста птица, 46 врста риба);

– Територија око манастира Ковиљ.

Заштићена природна добра Јужно-бачког округа на територијама јединица локалне самоуправе кроз које пролази коридор транснационалног гасовода ''Јужни ток'', у обухвату Просторног плана су:

– „Бели дуд” је споменик природе ботаничног карактера, општина Тител, насеље Гардиновци, на удаљености око 2 km од трасе;

– Резерват „Ковиљско-Петроварадински рит” површине 4.840 ha, општина Тител, Нови Сад, Инђија;

– Резерват „Тителски брег” (или Тителско брдо) површине 332 ha, општина Тител. Тренутно је у току процедура усвајања акта за додељивање статуса ЗПД;

– Територија општине Нови Сад делимично обухвата територију националног парка „Фрушка гора”, који се простире на територији 25.525 ha. Национални парк Фрушка гора је богат специфичним врстама фауне. Флора Фрушке горе има има око 1500 врста, од којих је 1000 уникалних. Национални парк. Национални парк „Фрушка гора” јесте најважнији објекат еколошког и планинског туризма и рекреације;

75

– Парк природе „Јегричка” површине 1144 ha, општина Жабаљ, Врбас, Темерин, Бачка Палнка;

– Парк природе „Стара Тиса код Бисерног острва” површине 391 ha, општина Жабаљ, Бечеј, Нови Бечеј и др. Ово је највећи меандар Тисе дужене 24 km. Богат је врстама орнитофауне и ихтиофауне;

– Споменик природе „Стари парк у Темерину”, површине 3 ha, општина Темерин, насеље Темерин;

– Споменик природе „Алеја храстова”, општина Бечеј, насеље Бачко Петрово Село, око 2 km од трасе;

Заштићена природна добра Западно-бачког округа на територијама јединица локалне самоуправе кроз које пролази коридор транснационалног гасовода ''Јужни ток'', у обухвату Просторног плана су:

– „Бела топола” - споменик природе ботаничког значења, општина Ада, удаљеност од трасе око 10 km;

– Локалитети, који представљају интерес као потенцијална заштићена природна добра на територији општине Сента:

− Река Тиса-еколошки коридор међународног значаја са напуштеним коритима Пана и Батка (водено-мочварна добра)

− Водоток и долина реке Чик са деловима степне вегетације − Делови Керексик и Фекестик са богатим разноврсним саставом

орнитофауне, − Део Керестеш (уникално шеварско растиње), − „Потамишје” (долина реке Тамиш),

– ЗПД на територији општине Кањижа:

− Капетански рит, удаљеност од трасе око 2 km, − Парк природе Камараш, насеље Хоргош, око 2 km од трасе, − Резерват Селевењске пустаре, насеље Хоргош, 0-14 km од трасе.

Уникални (реликтни) степски предео Панонске равнице. 33 врсте растиња су унешене у Црвену књигу (13-врсте које се налазе под заштитом мађународних конвенција). Разновидности врста орнитофауне, многе од којих се налазе пред опасношћу исчезавања (црноглава траварка, црвеноглава стрнадица, модровран, обична пчеларица и друго).

Заштићена природна добра Севернобанатског округа у оквиру Просторног плана су:

– Споменик природе ботаничког карактера Чарнок, општина Врбас, Бачко Добро Поље. Растојање до трасе око 2,5 km.

– Споменик природе ботаничког карактера Ствол Бука, општина Бач, Растојање до трасе око 7 km.

– Уникални степски предео лесне долине Криваје (објекат потенцијалне заштите).

– Слани извори- Слатине Бачке, општина Сомбор, растојање до трасе 2-10 km.

– Мочваре између Плавина и Бачког Новог Села (водно-мочварна добра), растојање до трасе 1-5 km.

76

На подручју Просторног плана, утврђено је 6 културних добара у категорији изузеног значаја, 42 великог значаја и 32 у категорији културног добра, док се под претходном заштитом налази укупно 176 добра.

Културна добра од изузетног значаја су:

– на територији општине Смедерево: споменик културе Смедеревска тврђава, Смедерево;

– на територији општине Сомбор: споменик културе Црква Св. Јована, Сомбор;

– на територији општине Ћуприја: споменик културе манастир Раваница код Сења;

– на територији општине Тител: споменик културе Српска православна црква Вилово; и археолошко налазиште Калварија, Тител; и

– на територији општине Рума: археолошко налазиште Басијана, римски град са некрополом Доњи Петровци.

Културна добра од великог значаја су:

– на територији града Смедерева: споменик културе Црква Успења Богородице на смедеревском гробљу, Смедерево; споменик културе Зграда бившег начелства општине у Смедереву; и споменик културе Зграда кафане Младеновић, Сараорци;

– на територији града Зрењанина: споменик културе Српска православна црква Св. Георгија, Чента;

– на територији општине Сомбор: споменик културе Српска православна црква Св. Арханђела Михаила, Бачки брег; споменик културе Жупни двор, Сомбор; споменик културе Зграда Бачко-бодрошке жупаније, Сомбор; споменик културе Зграда Народног театра, Сомбор; споменик културе Црква Св. Ђорђа, Сомбор; споменик културе Стара пошта, ул. Ернеста Киша 1, Сомбор; споменик културе Зграда у ул. М.Тита 9, Сомбор; споменик културе Зграда у ул. М.Тита 19, Сомбор; споменик културе Зграда у ул. Степе Степановића 22, Сомбор; споменик културе Зграда у ул. М.Тита 2, Сомбор; споменик културе Зграда у ул. М.Тита 8, Сомбор; споменик културе Зграда у ул. М.Тита 10, Сомбор; споменик културе Галеова кућа, Сомбор; споменик културе Грашалковићева кућа, Сомбор; споменик културе Зграда библиотеке Карло Бјелицки, Сомбор; споменик културе Крушперова палата и кула, Сомбор; споменик културе Зграда Лалошевића, Трг Братства – Јединства 3, Сомбор; споменик културе Зграда на Тргу ослобођења 6, Сомбор; споменик културе Градска кућа, Сомбор; споменик културе Препарандија, Сомбор; споменик културе Капела Св. Ивана Непомука, Сомбор; просторно-културно историјска целина Стари трг Сомбора – Ванац, Сомбор; и знаменито место Батинске битке (на обали Дунава код Бездана);

– на територији општине Бољевац: споменик културе манастир Лапушња, XVI век, Луково; и

– на територији општине Параћин: споменик културе Манастир Св. Петке у Извору, XVII век;

– на територији општине Ћуприја: знаменито место Шанчеви из Првог српског устанка на Иванковцу;

77

– на територији општине Свилајнац: споменик културе Дом Стевана Синђелића, Грабовац;

– на територији општине Опово: споменик културе Црква Св. Николе, Опово;

– на територији општине Тител: споменик културе Три војно-пограничне зграде, Тител; споменик културе Српска православна црква Св. Илије, Лок; споменик културе Кућа у ул. М.Тита 30 (32), Тител; и споменик културе Родна кућа Милеве Марић-Ајнштајна, ул.М.Тита 197, Тител;

– на територији општине Жабаљ: споменик културе Црна ћуприја (мост) код Жабља;

– на територији општине Врбас: археолошко налазиште Чарнок келтско утврђење, Врбас;

– на територији општине Кула: споменик културе Српска православна црква Св. Марка, Кула; и споменик културе Српска православна црква Св. Николе, Сивац;

– на територији општине Рума: археолошко налазиште Солнок-Град, остаци римског војног утврђења Caput Bassianense, цивилно насеље и некропола, Добринци;

– на територији општине Бачка Паланка: латенски локалитет (утврђење) на потесу Турски шанац.

Културна добра су:

– на територији града Зајечара: споменик културе манастир Грлиште, Грлиште;

– на територији града Смедерева: споменик културе Кулич град, Шалипац; касно античко утврђење и старо сеоско гробље; споменик културе зграда гимназије Јован Јаничиевић, Смедерево; споменик културе Црква Св. Георгија, Смедерево; споменик културе зграда Прве кредитне банке, улица Маршала Тита 5, Смедерево; споменик културе зграда ресторана Штерић у Осипаоници; споменик културе зграда општинског дома, Смедерево; споменик културе Стари дом, улица Анте Протића 2, Смедерево, споменик културе Црква Свете Тројице, Враново; и споменик културе Црква рођења Пресвете Богородице, Липе;

– на територији града Зрењанина: споменик културе Кућа са старом трговинском радњом, ул. Жарка зрењанина 27, Книћанин;

– на територији општине Сомбор: споменик културе Водица Св. Илије, атар Џуконачких салаша на потесу Чичови код Сомбора; и споменик културе Салаш Стрилић, Ранчево број 85 у атару Сомбора;

– на територији општине Бољевац: просторно-културно историјска целина у центру села Луково (црква, школа, два стара ресторана и спомен-чесма), XIX век, Луково; археолошко налазиште Велико Градиште са остацима сакралног објекта, Јабланица; споменик културе манастир Крепичевац, XV-XVII век, Јабланица; споменик културе Зграда старе општине, XIX век, Криви вир и споменик културе зграда старе сеоске школе, XIX век, Јабланица;

– на територији општине Ћуприја: споменик културе Споменик палим борцима Првог светског рата; споменик културе Дом у улици Јована Курсуле 10,

78

Ћуприја; и археолошка налазишта део античког утврђења Хореум Марги, Ћуприја;

– на територији општине Свилајнац: споменик културе Дом народног хероја Лазе Стојановића, Кушиљево;

– на територији општине Велика Плана: споменик културе Дрвена црква у Лозовику; споменик културе Црква Св. Петра и Павла, Лозовик; споменик културе Црква Рођења Богородице, Милошевац; и споменик културе кућа брвнара Драгослава Пашића, Милошевац;

– на територији општине Жабаљ: споменик културе Старо гробље Ђурђево, Ђурђево; споменик културе Родна кућа народног хероја Ђорђа Зличића Ђурђево; споменик културе Родна кућа народног хероја Стевана Дивниног Бабе, Жабаљ, споменик културе Салаш Ице Шокице, Жабаљ; споменик културе две војнограничарске зграде у атару Жабља, Жабаљ; и споменик културе Српска православна црква Св. Николе, Жабаљ;

– на територији општине Темерин: споменик културе Дворац Кастел, Темерин;

– на територији општине Кула: споменик културе Римокатоличка црква Св. Ђорђа, Кула; и

– на територији општине Рума: археолошко налазиште Велика хумка-Тумул, римска некропола, Краљевци.

Добра која уживају претходну заштиту су:

– на подручју града Зајечара: Насеље Халштатског периода, Вратарница, Грлиште; Застење, Грлиште, насење неолитског периода; Дом Маре Лозановић, Грлиште; Дом Бојана Господиновића, Грлиште; Дом Сузане Витомировић, Грлиште; Дом Живка Стојановића, Грлиште; и Комплекс села Грлишта;

– на подручју града Смедерева: Годомин, остаци античког и средњевековног насеља, Смедерево; Јеринин друм, остаци римског пута и средњевековног насеља, Смедерево; Вучачки поток, вишеслојно насеље, Смедерево; Дом Баје Савића, Липе; Стара кафана Урошевића, Липе; Дом Зорана Радовановића, Липе; Дом Павла Пантића, Липе; Римски пут, остаци античког насеља, Липе; Орници, праисторијско насеље, античка некропола, Враново; Блато, праисторијско насеље, Враново; Хумка, остаци античког насеља, Враново; Црква Св. Тројице, Враново; Дом Милутина Савића, Враново; Дом Радована Милојковоћа, Враново; Дом Вукашина Миленковића, Враново; Старо село, остаци средњевековног насеља, Скобаљ; Раченица-Јеленак, антички период, Скобаљ; Дом Милије Максимовића, Скобаљ; Дом Милована Адамовића, Скобаљ; Дом Душана Лазића, Скобаљ; Дом Радомира Ђурића, Скобаљ; Старо селиште, антички и средњевековни период, Осипаоница; Дом Војислава Станисављевића, Осипаоница; Дом Радише Миљковића, Осипаоница; Дом Драгутина Маринковића, Осипаоница; Зграда механе Добривоја Штерића, Осипаоница; Дом Бранислава Милетића, Осипаоница; Дом Павловић Светозара, Лугавчина; Дом Живадина Ивановића, Лугавчина; Дом Живадина Јанковића, Лугавчина; Пословно-стамбена зграда Божидара Петровића, Лугавчина; Мајдан, праисторијско насеље, Сараорци; Хумка, вишеслојно насеље, Сараорци; Гојковац-Никавак, насеље раног средњевековног периода, Сараорци; Пословно-стамбена зграда Владимира Пешића, Сараорци; Пословно-стамбена зграда

79

Видосава Радуловића, Сараорци; Зграда старе поште, Сараорци; и Зграда основне школе, Сараорци;

– на подручју града Панчева: Рит, вишеслојно налазиште, праисторијски средњевековни период, Глогоњ; Њива Мрчковић Пере, праисторијско налазиште, бронзани период, Глогоњ; Велика Хумка, остаци бронзаног и античког насеља, Глогоњ; Хумка, праисторијска гробница, Глогоњ; Три хумке, гробница праисторијског периода и насеље праисторијског и античког периода, Јабука; Детелиште, вишеслојно насеље праисторијског и средњевековног периода, Јабука; Караула, остаци вишеслојног и праисторијског насеља, Јабука; Говедаровац, вишеслојно насеље, неолит и антички период, Јабука; Лап, антички период, сарматско насеље, Панчево; Подбаилова бара, вишеслојно насеље, Панчево; Наритак, праисторијско насеље, бронзани период, Панчево; Тамиш, средњевековно насеље, Панчево; Преки пут 1-Наритак, остаци сарматског насеља, Панчево; Караула, праисторијско насеље, Панчево; Стара обала Тамиша, праисторијско и античко насеље, Панчево; Хумка, неколико гробница на путу за Јабуку на високом брегу Тамиша, Панчево; Обала Надела, неколико локалитета у низу, са слојевима од праисторијског периода до касног средњег века, Панчево; Српско поље, вишеслојни локалитет, праисторијски период, Панчево; Немачко поље, вишеслојни локалитет са остацима праисторијског, античког и средњевековног периода, Панчево; и Најева циглана, у насељу Топола, вишеслојни локалитет од праисторијског до средњевековног периода, Панчево;

– на подручју града Зрењанина: Репиште, насеље из бронзаног доба, на левој обали Тисе, Книћанин; Над Чајсик, вишеслојно налазиште, Чента; Идворски Чајсик, средњевековно налазиште XII-XIII века, Чента; Мали Алас, вишеслојно праисторијско насеље, Чента; Буџак, вишеслојно праисторијско насеље, Чента; Велики Алас, насеље из периода неолита, Чента; Онош, вишеслојно насеље, праисторија и средњи век, Чента; Бели Брег, вишеслојно праисторијско насеље Чента; Вујичина хумка праисторијска хумка, Чента, висине 82 m; Храстова греда, остаци средњевековног насеља, Чента; Стара црпна станица на пару и дизел, потес Ченћанске ледине Чента; Локација првобитне цркве и надгробни споменици око цркве, Чента; Кућа са окућницом, ул. Змај Јовина 24, Чента; и Кућа у ул. Николе Тесле 6, Чента;

– на територији општине Сомбор: на десној обали потока Плазовић, налази се 4 локалитета (локалитет који до сада није датован; локалитет који се на основу малобројне керамике не може датовати; праисторијско насеље; и средњевековно насеље); на левој обали потока Плазовић налази се 4 локалитета (Хумка, без наслова; праисторијско и касноантичко – сарматско насеље; праисторијско насеље и средњевековно насеље XI-XII век); западно од села Гаково на потезу Колут, налази се два локалитета - касносредњевековно насеље и касно средњевековна црква са некрополом; енеолитско насеље, насеље средњег бронзаног доба и аварска некропола; јужно од Кљајићева налази се праисторијско и касноантичко насеље;

– на подручју града Сремска Митровица: локалитет на потесу Симате-источни и западни део, архитектонски комплекс виле рустике, Јарак; и локалитет Козловац, насеље из римског периода, Јарак;

80

– на територији града Новог Сада: североисточно од Каћа на потезу Дуге слатине, вишеслојни археолошки локалитет на којем се налазе остаци насеља из периода касног бронзаног доба и касне антике; западно од Института за пољопривредна истраживања (Нови Сад) остаци насеља из периода касног бронзаног доба, касне антике и насеље раног средњег века са некрополом; северозападно од Новог Сада на потезу Горња Шума насеља из периода касног бронзаног доба, некропола гвозденог доба, насеље из периода касне антике, раног и касног средњег века;

– на подручју општине Ћуприја: Супска, остаци вишеслојног насеља, Ћуприја; Иванковачка река, остаци вишеслојног насеља, Ћуприја;

– на подручју општине Велика Плана: Пањевац, локалитет праисторијског периода, Лозовик; Прилаз ка језеру, антички период, Лозовик; Валузи, антички и средњевековни период, Лозовик; Кленовац, антички и средњевековни период, Лозовик; Зграда старог Дома културе, Лозовик; Кућа и амбар Милорада Илића, улица Милана Петровића 37 (Бугар мала), Лозовик; Дом Милутина Бађића, улица 15. маја бб (Бугар мала), Лозовик; Кућа у улици ЈНА 57 (Црквена мала), Лозовик; Добро под претходном заштитом Кућа и качара у улици ЈНА 26 (Црквена мала), Лозовик; Кућа Животе Рајића, улица ЈНА (Црквена мала), Лозовик; Кућа Радивоја Пантића, улица 7. јула 21 (Ђупезанска мала), Лозовик; Кућа Живорада Пантића, улица 7. јула 16 (Ђупезанска мала), Лозовик; Кућа Рајине Симић, улица 7. јула 42 (Ђупезанска мала), Лозовик; Кућа у улици Моравској 23 (Ђупезанска мала), Лозовик; Кућа Милић Жане, улица Моравкса (Ђупезанска мала), Лозовик; Кућа Јанковић Ратка, улица Николе Тесле 12 (Ђупезанска мала), Лозовик; Домаћинства Боривоја Д. Лазића, улица Љубе Девића 33 (Долска мала), Лозовик; Амбар Ранковић Снежане, улица Лоле Рибара 39 (Долска мала), Лозовик; Амбар Живковић Душице, улица Лоле Рибара (Долска мала), Лозовик; Кућа и амбар Живорада Симића, улица Београдска 68 (Влашка мала), Лозовик; Кућа у Београдској улици 10 (Влашка мала), Лозовик; Кућа Драгане Манојловић у Београдској улици 52 (Влашка мала), Лозовик; Штала и кош, улица А. Терзића 43 (Влашка мала), Лозовик; Миће Станојевића, улица А. Терзића (Влашка мала), Лозовик; Талпара Вукашина Станојевића, улица А. Терзића (Влашка мала), Лозовик; Кућа Живанке Рајић, улица А. Терзића (Влашка мала), Лозовик; Угаона кућа Карабаш на путу ка Милошевцу, Лозовик; Кућа Селиште (Ћелије), антички и средњевековни период, Милошевац; Домаћинство Лукића, улица Драгомира Радовановића 15, Милошевац; Подрум Јеврема Радовановића, улица Драгомира Радовановића, Милошевац; Домаћинство Стевановић Радивоја, улица Драгомира Радовановића 3, Милошевац; Дом Драгана и Зорана Мишића, улица Хајдук Станка, Милошевац; Кош са баџом, улица Моше Пијаде 2, Милошевац; Дом Велимира Милановића, улица Моше Пијаде 5, Милошевац; Дом Живорада Станковића, улица Омладинска 20, Милошевац; Дом Добривоја Ресавца, улица Омладинска 27, Милошевац; Дом Радмиле Јовановић-Станковић, улица Слободана Пенезића 19, Милошевац; Дом Љубомира Лукића, улица Трг Јединства 2, Милошевац; Зграда у улици Трг јединства 9, Милошевац; Зграда школе и спомен дома на Тргу јединства, Милошевац; Дом Драгољуба Станојевића, улица Видоја Џулића 21, Милошевац; Дом Винка Огњановића, улица Видоја Џулића 21, Милошевац; Дом Раје Тихомировог Манојловића, улица Видоја Џулића 20, Милошевац; Дом Милана Лукића, улица Задругарска

81

20, Милошевац; Зарије Лукића, улица Задругарска 5, Милошевац; Задружни дом, улица Трг јединства, Милошевац; Порт (Селиште), остаци средњевековног насеља, Марковац; Црквина, остаци средњевековне цркве, Марковац; Зграда основне школе у центру, Марковац; Дом Станислава Марјановића, улица 8. октобра 4, Марковац; Стари дом Милисава Којадиновића, улица Другог шумадијског одреда С, Марковац; Кош са тремом, улица Другог шумадијског одреда, Марковац; Дом Жике Бечаревића, улица Другог шумадијског одреда 68, Марковац; Домаћинство Милисава Васића, улица Радомира Петровића, Марковац;

– на подручју општине Опово: Бајбок, остаци праисторијског насеља, неолит, Опово; Момчилова хумка, праисторијска гробница, Опово; Дудара, праисторијска гробница, Опово; Баранђанска шума, хумке и остаци вишеслојних насеља, праисторијски и средњевековни период, Баранда; Трновача, праисторијско насеље, неолит, Баранда; Циглана, праисторијско насеље, Баранда; Пустара, стари виногради, хумке, праисторијски период, Баранда; Бајбок, остаци бронзаног доба, Сефкерин; и Близаница, остаци праисторијског насеља, Сефкерин; археолошки локалитети на потезима Угар и Буџак;

– на територији општине Тител: источно од Шајкаша, праисторијско и касносредњевековно насеље XII век; југоисточно од Шајкаша – локалитет са малобројним фрагментима праисторијске керамике XII век, локалитет праисторијско насеље, три локалитета касноантичког насеља, локалитет насеља из периода латина из III в.н.е., локалитет насеље VIII-IX век; северно од Гардиноваца – локалитет неолитско старчевачко и позносредњевековно насеље, локалитет латинско насеље и локалитет насеља из средњег бронзаног доба и латина; западно од Лока – локалитет из старијег гвозденог доба, касноантички локалитет и касноантички локалитет са мало старчевачке керамике;

– на територији општине Жабаљ: југозападно од села Госпођинци, Велики римски шанац; западно од Ђурђева, праисторијско насеље;

– на територији општине Темерин: археолошки локалитети дуж обале реке Јегричка (насеље касне антике и насеље касног средњег века; средњевековно насеље; насеље касне антике; средњевековно насеље са црквом и некрополом - на истом локалитету налажена је и атипична праисторијска керамика; насеље из периода енеолита и касног средњег века); источно од Темерина археолошки локалитети (насеље касног средњег века; насеље из периода енеолита и касног средњег века; насеље касног средњег века; и насеље из периода неолита -старчево, касне антике и касног средњег века);

– на територији општине Кула: у атару села Сивци, вишеслојни локалитет са насељима из периода неолита (Старчевачка култура), раног средњег века (VIII-IX века) и насеље касног средњег века (XV-XVI века);

– на подручју општине Стара Пазова: локалитет на потесу Селиште, комплекс виле рустике из римског периода, Голубинци; североисточно од села Голубинци, на левој обали потока Љуково, у оквиру зоне заштите су делови касноантичког насеља IV-V век; западно од села на благо узвишеном терену, у оквирима зоне заштите откривен је део насеља раноантичког домородачког насеља из I в.н.е.;

82

– на подручју општине Рума: локалитет на потесу Забран, праисторијско насеље-старије гвоздено доба и латен, Добринци; локалитет Ваган, налаз римског миљоказа, Добринци; потес Међице-локалитет Римски пут, Краљевци; локалитет Мала хумка-тумул, римски материјал, Краљевци; локалитет Златара, римско насеље из I-III века нове ере, Рума; локалитет Мали Одеровци на потесу Симота, мање насеље или вила рустика из римског периода, Хртковци;

– на територији општине Бачка Паланка: праисторијски, касноантички, раносредњевековни и позносредњевековни локалитет; раносредњевековни локалитет; латенски и средњевековни локалитет; сарматски локалитет II-III в.н.е. северозападно од Младенова; локалитет са налазима из рано гвозденог доба и касне антике; бронзанодопски локалитет (Белегишка култура).

На широј територији долина река Дунав, Тиса, Тамиш, Морава, Црни Тимок, Тимок и канала Дунав-Тиса-Дунав, могу се очекивати остаци насеља, некропола из свих праисторијских и историјских епоха. Долином река Тимок, Морава и Дунав пролазила је Via militaris, војни и трговачки пут у римском периоду, док се на територији Војводине посебно могу очекивати остаци насеља и некропола сарматских, словенских и аварских народа. Због слабе истражености, нема тачних података о броју археолошких локалитета и других добара под претходном заштитом (поготово објеката нетрадиционалне изградње ван насељених места). Овај проблем ће бити превазиђен систематским рекогностицирањем трасе гасовода Јужни ток и утврђивањем добара која су директно угрожена његовим постављањем3.

2.9. Становништво и насеља

Према резултатима Пописа 2011. године на подручју Плана живело је 909 хиљада лица што је око 12 % укупног становништва Републике Србије. Последњих 20 година овај део Србије имао је флуктуирајући, узлазно-силазни тренд, са популационим увећањем 2002. године, након чега је уследио популациони пад за 7,5 %.Република Србија је 2011. године имала 7.120.666 становника, од чега је у градовима живело 4.196.365 (59%), док је у 11 градова чији делови улазе у подручје Плана живело 1.348.007 становника (19 % укупног становништва РС). Тренд укупног становништва ових 11 градова последњих 20 година имао је сличан тренд као и укупно становништво Просторног плана. Од укупно 135 насеља која улазе у подручје Просторног плана само су њих четири остварила популациони раст у протеклих девет година (2002-2011), и то два градска (Темерин и Смедерево) и два сеоска насеља (Враново и Јасеново).

3Републички завод за заштиту споменика културе ће обавити рекогносцирање трасе на основу Уговора о рекогносцирању трасе гасовода Јужни ток склопљеним са предузећем South Stream д.о.о. Нови Сад и изградити ''Студију о непокретним културним добрима на коридору гасовода Јужни ток на територији Републике Србије''.

83

Табела 3. Број становника по катастарским општинама на територијама управних округа који улазе у обухват Просторног плана (према одлуци о изради Просторног плана)

Округ Број становника Зајечарски 9 798 Браничевски 6 561 Поморавски 49 524 Подунавски 86 945 Јужно-банатски 143 716 Град Београд 300 Сремски 70 814 Мачвански 26 509 Средње-банатски 4 913 Јужно-бачки 409 298 Западно-бачки 100 680 укупно 909 058

Извор: Попис становништва, домаћинстава у Србији 2011, Републички завод за статистику, Београд 2012. године

Ако би се анализирао демографски раст становништва градова и општина чији делови улазе у састав Плана, према последњем Попису 2011. године, само су Град Нови Сад, Град Београд и Град Јагодина успели да остваре раст (12%; 9%; 0,4%), а највеће смањење имали су Град Сомбор (индекс 88) и Град Зајечар (индекс 88,7)

Простор коридора транснационалног гасовода ''Јужни ток'', подразумева углавном ненасељене просторе са обрадивим површинама. Изузетак је приградско- салашко насеље Сомбора, Обзир, где планирана траса директно угрожава његово грађевинско земљиште, као и планирано грађевинско подручје у општини Ковин (потенцијална лука и привредна зона).

2.10. Привреда и инфраструктурни системи

На територији Зајечарског управног округа преовладава пољопривредно земљиште, које у општини Зајечар чини 64% територије, док шумско земљиште чини 30%. Пољопривреда је овде мешовита (сточарство, повртарство, ратарство, воћарство, виноградарство). Привредни развој Зајечарске општине заснива се на занатској и полуиндустријској преради пољопривредних производа (Трикотажа, Фабрика коже, Парна пивара ) и експлоатацији угљеног богатства (Рудник кварцног песка, Рудници угља). Део становништва у Зајечару запослен је у рударској индустрији (површински копови где се вади антрацити, лигнити и кварц). Развијена је сфера услуга, између осталог туристичка сфера, која се специјализовала на спа-туризму у рејонима локалних извора минералне воде (Гамзиград, Николичево).

Основна карактеристика територије, са тачке гледишта економско-географског положаја јесте повезаност на транспортне чворове. Кроз Бољевац пролази магистрала, која повезује Централне и Источне делове Србије. У Зајечару се укрштају транспортни међународн магистрални и регионални путеви. Путну мрежу општине чини 75 km магистралних, 225 km регионалних и 182 km локалних путева. Град Зајечар је повезан са коридором 10 (Е 75), који се налази на удаљености од 80 km, магистралним путем Е 761 (Параћин – Вршка Чука), а такође и са пограничним пунктом српко-бугарске границе „Вршка Чука”, који се налази на удаљености од 7 km. Најближи аеродром се налази у Нишу, на удаљености од 100 km, а аеродром у Видину (Бугарска) налази се на

84

удаљености од 60 km. Речна лука Прахово на Дунаву је удаљена 70 km, а лука Кладово 100km. Најближа бугарска лука је Видин (60km). Град пресецају железничке пруге стандардног колосека: Ниш-Зајечар-Београд, а скоро на свим станицама у граду постоје индустријски колосеци, што обезбеђује транспорт великог обима идустријских и прехрамбених производа. Планирано је да се коридор транснационалног гасовода ''Јужни ток'' укрсти са дистрибутивном водоводном мрежом града Зајечара на четири места.

У Поморавском округу пољопривредно земљиште износи 62% територије док је 27% површине под шумама. Пољопривреда се заснива се на ратарској, повртарској (кукуруз, сунцокрет, пшеница), воћарско-виноградарској и сточарској производњи. Услужна делатност добија све већи значај у структури економије региона. Маршрута цевовода на делу Параћин-Смедерево (ушће Мораве) у потпуности се поклапа са коридором трасе Е 75, која има како државни тако и међународни значај. Она сједињује два најкрупнија чвора Србије – Београд и Ниш, и одлази даље преко Македоније у Грчку. У општини Ћуприја траса Е75 се укршта са путем Зајечар (и даље у Бугарску). То су саставни делови јединственог европског транспортног система (такозваног "Коридора 10"). Планирана су укрђтања и то у КО Јасеново са водоводом Тропоње који је део регионалног подсистема Свилајнац-Деспотовац, као и у КО Дубље.

Браничевски округ карактерише пољопривредно земљиште. Општина Жабари заузима површину од 264 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 21963 ha, а на шумску, заштитне шумарке и мала подручја природних шума у подножју планина – 1628 ha). Основни правац пољопривреде је гајење ратарске културе (углавном, кукуруза, сунцокрета, пшенице). Ауто-пут и железничка пруга Београд-Ниш су 13 километара удаљени од седишта општине.

Становништво Подунавског округа углавном се бави пољопривредом. Од 80% пољопривредног земљишта највећи део заузима ратарство, затим воћарство, виноградарство и сточарство. Водећи град округа је Смедерево. Његова највећа предузећа су Металуршки комбинат Смедерево, ДП „Желвоз” који се бави технологијом путничких, теретних и специјалних вагона, затим Холдинг предузеће „Фаграм” које се бави производњом грађевинских постројења, што без фирми „Техногас”, „Југопетрол” и „Ласта” не би чинило овај крај веома успешним и снажним индустријским центром. Носеће области у индустрији су црна металургија, металопрерађивачка и машинска индустрија. Смедерево се фактички налази на пресеку два „Трансевропска” транспортна коридора, који пролазе по копну („коридор 10”) и по Дунаву („Коридор 7”). Главна особина економско-географског положаја је смештање у општинском центру велике индустријске луке на Дунаву, оспособљене да прима Црноморске бродове. Велика Плана такође је размештена дуж транспортне артерије – трасе Е75 Београд – Ниш. То је, такође, крупни железнички чвор, одакле правац води за Ниш, Београд, на север у Велику Крсну, и пункт преседања већине аутобуских праваца. Путну мрежу округа чине: магистрални пут 90 km, регионални пут 228 km и локални путеви 650 km. Коридор транснационалног гасовода ''Јужни ток'' на територији општине Параћин укршта се са општинским путем ОП 26 (Бошњане-граница са општином Ћуприја), Давидовац-Поповац, ОП 23 ( Бошњанњ-Доња Мутница), ОП 14 (Лешје-Горња Мутница- Поповац), ОП 35( Клачевица-Извор).

Административни и индустријски центар Јужнобанатског округа је град Панчево. Свеукупност природних услова чини овај простор погодним за пољопривреду

85

(пољопривредно земљиште 81%, површине под шумама 5%). Преовладавајућа грана је ратарство: производња пшенице, кукуруза, сунцокрета. Дуж трасе цевовода земља погодна за пољопривреду је у потпуности обрађена. Ово је модеран индустријски крај са: Рафинеријом нафте „Панчево”, Фабриком вештачких ђурива-„Азотара” и Петрохемија-Панчево. Зона погодна за развој туризма у Опову је Баранда. Одсуство индустријских загађења, богаство и специфичност флоре и фауне даје могућност да се развија, првенствено, еколошки туризам. Кроз град Панчево пролази неколико магистралних путева (Београд-Зрењанин, Београд-Вршац-Румунија, Ковин-Панчево) и две важне железничке линије (Београд-Букурешт и Београд-Кикинда). У општини је изграђено све укупно 147 km путева, од којих су 143 km савремени путеви. Магистрални оптички кабл СББ-а који се налази на територији општине Панчево, укрстиће се са планираним гасоводом у КО Јабука, у близини канала Надел. Планирани коридор транснационалног гасовода укршта се са комуналним инфраструктурним објектом-потисни цевовод питке воде Опово-Баранда.

У Јужнобачком округу развијена је хемијска индустрија и прерада нафте, машинска индустрија, производња електроинструмената, керамике, текстилна, прехрамбена индустрија и грађевина. Од пољопривредних култура (пољопривредно земљиште 80%) узгајају се пшеница, кукуруз, соја, сунцокрет и шећерна репа. Важна грана у последње време постаје лов и риболов. Нови Сад је велики транспортни чвор, где се пресецају путеви железничког, речног, ауто саобраћаја и индустријски центар. Жабаљ је важно место где се пресецају важни путеви: Нови Сад – Зрењанин и Нови Сад – (преко Бачког Градишта) – Сента. Бечеј се налази на два основна пута речног саобраћаја – река Тиса и Велики Бачки канал. Такође, Бечеј се се налази недалеко од међународног саобраћајног коридора – трасе Е 75, а заједничку путну мрежу општина чини 112 km пута, који сједињују север и југ (Мађарска-Србија) и запад и исток (Хрватска-Румунија). У самом Темерину се укрштају регионални путеви Р104 (Оџаци-Змајево-Сириг-Темерин-Жабаљ) и Р120 (Нови Сад-Темерин-Бечеј-Сента). Осим ових регионалних путева, кроз територију општине пролази међународни ауто-пут Е 75 (Београд-Нови Сад-Суботица-мађарска граница) и међународни ауто-пут М22, а такође и железничка пруга од Новог Сада према градовима Жабаљ, Бечеј и Сента (на север земље). У општини Врбас се пресецају железнички путеви: Суботица-Врбас-Београд и Сомбор-Врбас. Кроз Врбас пролазе важне путеви следећих праваца: Сомбор-Врбас-Нови Сад, Врбас-Бачка Паланка, Врбас-Суботица. Речни саобраћај се остварује у систему Дунав-Тиса-Дунав (ДТД). У Бачком Петровцу извесно је укрштање гасовода са локалним путем Бачки Петровац- Гложан. Планиран коридор гасовода пресеца општински пут Л-2 на територији општине Бачка Паланка, планирани пут од Младенова према Товаришеву и некатегорисане, атарске путеве на територији катастарских општина Челарево, Бачка Паланка, Нова Паланка и Младеново. Планирани коридор гасовода се са дистрибутивним гасоводом укршта између Врбаса и Куцуре. Постојећа траса магистралног кабла (СББ) укршта се са планираним коридором гасовода у КО Челарево и КО Бачка Паланка.

За цео Западнобачки округ је карактеристична следећа структура привреде: индустрија 48,21%; пољопривреда 20, 44%; риболов 0,39%; грађевински послови 4,3%; саобраћај/транспорт 4,1%, трговина 13,19%; хотелијерство и туризам 4,44%; занатска делатност 1%, стамбено-комунална делатност 1,87%, финансијске и друге услуге 1,53%; и остале 0,59%.У општини Сомбор поред земљорадње веома је заступљено и сточарство али много динамичнији развој остварен је у индустријској производњи кроз бродоградилиште, фабрике акомулатора, камиона и посебно прехрамбену индустрију.

86

Кула се налази на раскршћу путева између градова Нови Сад, Сомбор и Суботица, те је тако чвор транспортних путева Бачке.

Табела 4. Укрштање постојећих гасовода са планираним коридором транснационалног гасовода ''Јужни ток''

Траса гасовода Место укрштања «Јужни ток»-Кула, Оџаци Код Куле «Јужни ток»-Црвенка, Крушчић Код Црвенке «Јужни ток»-Госпођинци, Сомбор Код Сивца

Извор: Претходна студија оправданости са Генералним пројектом изградње транснационалног гасовода ''Јужни ток''

У Средњебанатском округу водећа грана је прехрамбена индустрија интегрисана у пољопривредном комбинату „Серво Михаљ”. Остали важнији представници Зрењанинске привреде су: ДД Зип- индустрија пива, ДД Хемијска инд „Luxol” и фабрика намештаја „Жарко Зрењанин”. Путну мрежу на подручју града Зрењанина чини мрежа магистралних, регионалних и локалних путева. Најзначајнији путни правци су: Регионалан пут са прикључењем на аутопут Е75 - Зрењанин-Нови Сад, Регионалан пут са прикључењем на аутопут Е70 -Зрењанин-Београд, Мађународни пут ка Украјни, Молдавији и осталим бившим Совјетским републикама - Зрењанин-Темишвар. У Зрењанину се налази највећи аеродром „Ц“ класе на Балкану са неопходном инфраструктуром, погодан за мање путничке, пољоприредне и теретне авионе. Што се тиче железничког саобраћаја Зрењанин је један од значајнијих чворишта у Војводини. На подручју града Зрењанина постоје следеће пруге: Панчево Главна-Зрењанин-Кикинда и Зрењанин Фабрика-Вршац-Бела Црква

Значајан део привреде у Сремском округу смештен је у Сремској Митровици и њу чине: Фабрика целулозе и папира „Матроз”, Дрвни комбинат, Фабрика намештаја „1 новембар” и „Србија Шуме”. Важнија укрштања гасовода кроз регион Срема је са ауто-путем Нови Сад – Београд, аутопутем Београд – Загреб и железничким пругама Београд – Шид, Београд -Нови Сад и будућом трасом пруге Београд – Шид између места Инђија и Стара Пазова. Траса гасовода пролази кроз југоисточни део територије општине Инђија и у истом се укршта са локалним путем Л10 ( Нови Карловци-Стара Пазова). У КО Нови Карловци, траса планираног гасовода укршта се са магистралним оптичким каблом. ЕД «Рума» поседује електроенергетске водове који ће се укрстити или паралелно водити са будућом трасом гасовода. Регионална изворишта водовода „Сава I” и „Фишеров салаш“ који су повезани на регионални систем водоснабдевања у општини Рума налазе се у границама обухвата плана.

Привреду Мачванског округа чине велика постреојења Хемијске индустрије „ Зорка” затим Прехрамбена индустрија „Шапчанка”, индустрија намештаја „Јела” и индустрија метала и пластике „Металопластика”.

Између реке Саве и Дрине гасовод се води правцем југозапада кроз регион Мачве, претежно равничарским тереном и кроз пољопривредно обрадиво земљиште.

Магистрални путни правци који се укрштају на подручју општине Шабац су М19 (Београд-Обреновац-Шабац-Лозница-М. Зворник) и М21 (Нови Сад-Рума-аутопут-Шабац-Ваљево-Ужице). Постоји развијена мрежа регионалних и локалних путева. Активна је и железничка пруга Рума-Шабац-Лозница-М. Зворник-БиХ са станицом за путнички и теретни саобраћај у Шапцу. Укрштања су са локалним регионалним

87

путевима, као и са електро водовима. Гасовод пролази кроз густо насељено подручје где су се насеља развијала уз путеве, што је врло неповољно са становишта проласка гасовода. Укрштање потисног цевовода (водовод) Богатић-Клење-Бадовинци са планираном трасом гасовода је на подручју КО Очаге и КО Бадовинци а у КО Ново село постоји дистрибутивни водовод. Укрштање планираане трасе и железничке пруге на територији АП Војводине остварује се са три магистралне пруге Стара Пазова-Нови Сад-Суботица, Суботица-Богојево и Београд-Панчево-Вршац, регионалним пругама (Нови Сад)-Римски шанчеви-Орловат стајалиште и Панчево–Зрењанин-Кикинда, затим са локалном пругом Врбас-Сомбор и Римски шанчеви-Бечеј, као и локалном пругом ван функције Сомбор-Риђица.

2.11. Управљање отпадом

На простору Републике Србије лоциране су 164 депоније које користе општинска јавно комунална предузећа за одлагање отпада, а које не задовољавају техничке и санитарне услове предвиђене ЕУ, као и више од 4 000 дивљих депонија на које се баца око 40% генерисаног комуналног отпада. Истовремено, у Србији се ствара велика количина отпада - на сваких 1000 евра БДП-а генерише се око 140 kg отпада (од чега се рециклира мање од 40 kg) што указује на висок интензитет стварања отпада. Табела 5. Прорачунате количине комуналног отпада који се годишње произведе у градовима

и општинама које су делом на планском подручју

Општина Број становника према попису из 2002. године

Количина произведеног отпада, t/год.

1. Нови Сад- град 299.294 130.000 2. Сомбор 97.263 13.873 3. Кула 48.353 20.210 4. Бач 16.268 3.415 5. Бачка Паланка 60.966 25.481 6. Бачки Петровац 14.681 3.082 7. Врбас 45.852 11.212 8. Жабаљ 27.513 5.777 9. Србобран 17.855 3.755 10. Тител 17.050 3.580 11. Темерин 28.275 6.194 12. Зрењанин 13.2051 54.637 13. Инђија 49.609 20.588 14. Рума 60.006 14.673 15. Сремска Митровица 85.902 21.005 16. Стара Пазова 67.576 28.244 17. Град Београд (1) - Вождовац,

Врачар, Звездара, Земун, Нови Београд, Палилула, Раковица, Савски венац, Стари град, Чукарица

1.392.691 780.000

18. Богатић 31.941 3.211 19. Лозница 84.725 18.895 20. Шабац 123.155 27.465 21. Ковин 36.802 7.727 22. Опово 11.016 2.313 23. Панчево 127.162 52.614

88

Општина Број становника према попису из 2002. године

Количина произведеног отпада, t/год.

24. Жабари 12.427 1.249 25. Деспотовац 24.321 6.960 26. Јагодина 70.204 20.091 27. Параћин 57.306 16.400 28. Свилајнац 24.908 7.128 29. Ћуприја 32.577 7.265 30. Бољевац 14.610 1.626 31. Зајечар 63.398 7.059

Извор: Факултет техничких наука, Нови Сад: Утврђивање састава отпада и процене количине у циљу дефинисања стратегије управљања секундарним сировинама у склопу одрживог развоја

Републике Србије, Министарство животне средине и просторног планирања, 2008.

Постојећи систем управљања отпадом у Србији још увек није задовољавајући. Већина градских одлагалишта је неуређена, без пратећих објеката и мера заштите. Одлагање је доминатни начин поступања са отпадом. Према процени Агенције за заштиту животне средине, просечно сакупљање отпада износи 60% и то углавном у урбаним срединама, док у сеоским срединама не постоји довољно организован систем сакупљања отпада. Поред тога, не примењује се одвојено сакупљање и рециклажа амбалажног отпада и другог комуналног отпада. Стање опасног отпада у Републици Србији је проблематично и захтева интегрални приступ у решавању проблема. За сада не постоји ни једно трајно складиште опасног отпада које одговара прописима, а привремено одлагање се углавном врши у кругу предузећа и то врло често на неадекватан начин. Не постоје постројења за третман опасног отпада. Не постоји систем одвојеног сакупљања медицинског отпада. Јавна свест о поступању са отпадом није довољно развијена.

Идентификовани су следећи проблеми у управљању отпадом у Републици Србији: недовољна инфраструктура за третман и одлагање отпада, заједничко одлагање комуналног и опасног отпада из домаћинстава, недостатак података о саставу и токовима отпада, непостојање постројења за складиштење, третман и одлагање опасног отпада, загађење земљишта, површинских и подземних вода отпадом.

На планском подручју се налази велики број тзв. дивљих депонија као и укупно 12 депонија јавних комуналних предузећа (10 на главној траси гасовода и 2 на територији Мачве – крак ка Републици Српској).

2.12. Бука

Бука у урбаним срединама у суштини представља комунални проблем. У пракси, највећа прекорачења дозвољених нивоа буке су у зонама градских центара и зони поред прометних саобраћајница, као и у стамбеним зонама. Комунална бука потиче највећим делом од саобраћаја, док су индустрија, мала привреда, грађевинарство и друге активности од мањег значаја. Најчешћи узроци проблема везани су за стара возила са високом емисијом буке и застареле производне технологије, затим неадекватно лоцирање индустријских постројења, занатских радњи, а посебно угоститељских објеката у урбаним зонама, као и неспровођење мера заштите.

89

На планираном коридору транснационалног гасовода ''Јужни ток'' не постоје систематизовани подаци о нивоу буке. Постоје подаци по седиштима јединица локалних самоуправа, који су ограничени, јер се мониторинг буке још увек не спроводи. Поуздани и званични подаци о нивоу буке у областима где су лоцирана индустријска постројења, главне саобраћајнице нису доступни. Посебан проблем представља тзв. бука локалних извора (угоститељских и занатских радњи и сл.), која није предмет овог плана и стратешке процене. Коридори путева првог и другог реда потенцијално угрожавају буком појас у обостраној ширини од 800 метара од осе коридора пута. Основи узроци проблема у вези са буком су следећи: неадекватан и недовољан мониторинг буке у градовима; застареле производне технологије и стара возила са високом емисијом буке; несистематска мерења буке на изворима емитовања; недостатак просторног планирања у циљу одређивања зона које регулишу област буке; неадекватно лоцирање индустријских постројења, занатских радњи, а посебно угоститељских објеката у урбаним зонама; непостојање пројеката звучне заштите; недовољна контрола нивоа буке коју емитују моторна возила; недовољна мрежа улица са аутоматском регулацијом саобраћаја и синхронизација рада семафора на појединим правцима. Као последица ових проблема јавља се прекорачење дозвољених нивоа буке, које нарушава квалитет живота, али има и негативно дејство на здравље људи.

У Републици Србији проблематика буке законски је регулисана Законом о заштити од буке у животној средини ("Службени гласник РС", бр. 36/09 и 88/10) и Правилником о дозвољеном нивоу буке у животној средини (''Службени гласник РС'', број 54/92) и стандардом JUS U J6.205, којима су дефинисани дозвољени нивои буке у затвореним просторијама, односно у животној (комуналној) средини.

У периоду изградње гасовода, буку и вибрације дуж трасе узроковаће механизација која се користи за извођење земљаних и других грађевинских радова. Активности које генеришу буку су рашчишћавање терена, ископ ровова, повезивање цеви и заваривање, полагање цеви и затрпавање ровова.

Највећи удео у стварању буке имају компресорске станице. Оне су опремљене снажним агрегатима са гасно-турбинским погоном који су извор интензивне буке која се може простирати не само у објектима и непосредно на територији гасно-транспортног предузећа већ и на територијама оближњег насеља. Највећи број извора буке раде током целе године и без прекида.

Доминантни извори у компресорским станицама, који стварају услове буке на околној територији су извори основне технолошке опреме компресорских станица:

– агрегати за компримовање гаса (АКГ);

– уређај захлађење гаса , који се састоји од групе апарата за ваздушно хлађење (АВХ), где су извор буке вентилатори АВХ;

– уређај за чишћење гаса, који се састоји од колектора прашине циклонског типа;

– свеће за испуштање гаса са контура компресора са групом АВХ, са линије горивног гаса, и свећа за испуштање гаса из дренажног колектора. Оне нису стално активне, делују краткотрајно, од неколико секунди до неколико минута.

90

91

3. ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ И ИНДИКАТОРИ

3.1. Циљеви стратешке процене

За дефинисања циљева стратешке процене као полазиште се може узети смисао и сврха израде стратешке процене у чијој суштини лежи базни циљ сваке процене утицаја а то је: заштита животне средине и здравља људи. Из овог базичног циља, због свеобухватности појма животне средине дефинишу се општи циљеви, а потом у склaду са хијерархијским нивом документа и областима или секторима које документ обрађује, дефинишу се специфични циљеви.

3.1.1. Општи циљеви Општи циљеви стратешке процене утицаја изведени су из циљева стратегија и планских докумената вишег хијерархијског нивоа, којима је разматрана и проблематика заштите животне средине на територији Републике Србије, као и из законске регулативе која третира различите сегменте животне средине као и области развоја и коришћења природних ресурса, капиталних инфраструктурних и енергетских система који могу утицати на квалитет животне средине, заштићена природна и културна добра, биодиверзитет, пределе.

Из бројних општих циљева дефинисаних Стратегијом просторног развоја Републике Србије као и секторским стратегијама, са опредељењем да се сачува и унапреди животна средина и омогући уравнотежен развој издвојени су само они општи циљеви који су значајни за ову стратешку процену Просторног плана подручја посебне намене, имајући у виду пре свега коридор и капацитет гасовода који пролази преко територије Републике Србије и износи око 400 км.

Одржива животна средина као генерални принцип даљег развоја друштва условљава:

– смањење притиска на животну средину;

– очување и рационално коришћење природних ресурса;

– заштиту и унапређење здравља људи.

3.1.2. Посебни циљеви Специфични циљеви ове стратешке процене су проистекли из сагледавања, са једне стране, захтева развоја специфичног енергетског система међународног значаја, а са друге стране, потребе заштите животне средине и безбедности и здравља људи како на подручју посебне намене кроз које гасовод пролази, тако и на шире окружење па и ван граница државе.

Ради лакшег праћења остваривања постављених циљева разврстани су према типологији категорија индикатора (DPSIR метод) на следећи начин:

92

Циљеви у функцији покретачких фактора –мотива развоја (Driving forces)

1. унапређење економског и социјалног развоја на принципима одрживе животне средине;

2. унапређење енергетског система и безбедније снабдевање природним гасом;

Циљеви у функцији смањења притиска на животну средину (Pressures)

3. смањење притиска планираног енергетског система на животну средину (ограничење буке, емисије загађујућих материја у ваздух и воде до нивоа који не прелази прописане граничне вредности );

4. смањење притиска на пољопривредно земљиште;

5. смањење притиска на природне ресурсе и биодиверзитет;

Циљеви у функцији заштите и унапређења стања (State)

6. контрола бујица и бујучних токова у функцији превенције настајања клизишта;

7. одрживо коришћење подземних вода;

8. одрживо коришћење шумског фонда експлоатација подземних вода;

9. спречавање ерозије и санација клизишта;

Циљеви у функцији смањења негативних утицаја (Impact)

10. рационално коришћење земљишта и природних добара;

11. санирање и рекултивација пољопривредног земљишта на траси гасовода;

12. ублажавање ефеката изградње енергетског система на околину;

13. смањење ризика од удеса на цевоводном систему транспорта природног гаса;

14. превентива и заштита људи, природних и материјалних добара - избегавање еколошких конфликата између трасе гасоваода (МРС; РС; КС) и околине (насеља, заштићених природних добара)

Циљеви у домену реакције-одговора друштва (Response)

15. имплементирање мера заштите животне средине у процес планирања, изградње и одржавања система гасне мреже и објеката;

16. унапређење и доследно спровођење закона и подзаконских аката,

17. промовисање економских мера за унапређење и имплементирање система управљања заштитом животне средине;

18. промовисање смањења оптерећења животне средине - принцип загађивач плаћа.

Постављени циљеви у свим наведеним областима могу се постићи стварањем планских предуслова за реализацију планиране намене и садржаја у простору израдом и спровођењем Просторног плана подручја посебне намене транснационалног гасовода „Јужни ток“.

93

3.2. Индикатори

Индикатори су важан показатељ који омогућава да се на основу праћења доступних података оцени тренутно стање посматране или анализиране области, процене утицаји и донесу мере. Пружајући неопходне информације помажу креирање политике заштите животне средине, пружају увид у остваривање циљева и мера заштите и санације последица. Битни су за праћење процеса управљања животном средином.

3.2.1. Врсте индикатора OECD (2001.) Corе Set индикатора договорен од стране земаља чланица, после кориговања обухвата основни сет од око 50 показатеља који одражавају главне еколошке проблеме у земљама OECD. Стална сарадња земаља чланица на унапређењу квалитета индикатора довела је до споразума да земље чланице користе модел PSR (Pressures - State - Response ), притисак → стање → реакција друштва - одговор ( ПСР ), као заједнички усаглашен оквир, по коме је на међународном нивоу, односно земљама чланицама OECD, могуће усклађено пратити оптерећење, последице и мере за спречавање и санирање последица.

ЕЕА (Европска агенција за заштиту животне средине) развила је сопствен модел индикатора (DPSIR) који су према типологији сврстани у категорије:

– Driving forces - Покретачки фактори

– Pressures - Притисци,

– State - Стање,

– Impact -Утицаји,

– Response- Реакција друштва (одговор друштва)

СЕПА Агенција за заштиту животне средине Републике Србије (Serbian Envirоnmental Protection Agency) прикупља, обрађује податке развија и координира Информациони систем заштите животне средине и израђује Извештаје о стању животне средине у Републици Србији, на принципу примене D-I-P-S-R модела преко кога је могуће усклађено пратити и управљати односом човека и његове околине:

Друштвени и економски развој је покретачки фактор (D- Driving forces) развоја и напретка привреде и друштва у свим сегментима, што за последицу има значајне притиске (P-Pressures) на животну средину. Све те активности даље за последицу имају промену стања (S-State) свих чиниоца животне средине и довде до различитих утицаја (I- Impact) на здравље људи, климатске промене, губитак биодиверзитета и опстанак екосистема. Све ово захтева реакцију - одговор друштва (R- Response), чиме се активно учествује у планирању политике заштите животне средине на свим нивоима и секторима друштва, како на нивоу највиших старатешких докумената тако и у појединим сегметима као што су индустрија, енергетика, пољопривреда, шумарство.

3.2.2. Избор индикатора Законски основ за избор индикатора за ову стратешку процену је Правилник о Националној листи индикатора заштите животне средине (Службени гласник РС, број 37/2011), који је донело Министарство за животну средину и просторно планирање током 2011.године.

94

Правилником којим је прописана Национална листа индикатора заштитне средине структура података је подељена према категоријама у тематске целине: 1) ваздух и климатске промене; 2) воде; 3) природа и биолошка разноврсност; 4) земљиште 5) отпад; 6) бука; 7) нејонизујуће зрачење; 8) шумарство, лов и риболов; 9) одрживо коришћење природних ресурса; 10) привредни и друштвени потенцијали и активности од значаја за животну средину; 11) међународна и национална законска регулатива, као и мере (стратегије, планови, програми и споразуми), извештаји и остала документа и активности из области заштите животне средине, 12) субјекти система заштите животне средине.

Уважавајући Националну листу индикатора, примењујући модел (D-I-P-S-R) изабрани су индикатори за ову стратешку процену.

Индикатори су припремљени у складу са циљевима Стратешке процене и спесцифичним захтевима и предметом разраде Планског документа. Одговарају структури индикатора са Националне листе а степен обраде и презентираних података примењени су у мери расположивости и доступности података тј. података које је презензирала Агенција за заштиту животне средине у Извештајима о стању животне средине у Републици Србији за период од 2003. до 2010. године.

Област интереса:

– Одржива животна средина,

– Покретачки фактор: – Развој енергетског сисртема - транснационалног гасовода кроз Србију,

Притисак: – Узурпација природних ресурса (промена начина коришћења земљишта, сеча

шуме, експлоатација подземних вода)

– Акциденти (удеси индикатор притиска показује да је то могућ али редак догађај)

Стање: – квалитет ваздуха, воде, земљишта, биодиверзитет

Утицаји - ефекти: – фрагментација пољопривредног земљишта, девастација шуме, угрожена

биолошка разноврсност,

– Акциденти (удес као индикатор утицаја показује колико су разарајуће последицама на материјална добра са могућим смртним последицама или озбиљним повредама људи)

Реакција – одговор друштва: – планирање и спровођење мера заштите, (праћење спровођења закона;

успостављање мониторинга)

95

3.2.3. Индикатори стратешке процене

ПОКРЕТАЧКИ ФАКТОРИ (DRIVING FORCES)

Област интереса: животна средина, одрживи развој, здравље и безбедност људи.

Према националној листи индикатора покретачки фактори у области привредних и друштвених потенцијала и активности од значаја за животну средину су у секторима:

− економски и социјални развој

− енергетика,

− индустрија

− пољопривреда,

− шумарство,

− туризам,

− урбани развој

Поред економског и развоја енергетике један од покретачких фактора је израда одговарајуће планске документације којом се у фази спровођења омогућава даља реализација специфичног енергетског система. Имајући у виду предмет и циљеве Просторног плана подручја посебне намене као и предмет и циљеве стратешке процене која се за потребе тога плана ради издвојени су карактеристични покретачки фактори и одговарајући индикатори како је то приказно у табели.

Табела 6. Циљеви и индикатори (покретачки фактори)

ПОКРЕТАЧКИ ФАКТОРИ ( Driving Forces)

ОБЛАСТ ЦИЉЕВИ СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ

НАЗИВ ИНДИКАТОРА

Стране директне инвестиције* Економски и социјални развој

Унапређење економског и социјалног развоја на принципима одрживе средине

Број незапослених/број запослених*

Укупна потрошња примарне енергије по енергентима

Енергетика Унапређење енергетског система сигурнијим снабдевањем природним гасом Потрошња финалне енергије по секторима

Област : Економски и социјални развој

Одрживост животне средине директно је повезана са економским развојем тако што снажна економија подстиче већи привредни развој који врши притисак на окружење што за последицу има негативне утицаје на животну средину. Са друге стране снажна привреда омогућава коришћење најбољих доступних технологија као и већа улагања у заштиту животне средине.

96

Циљеви стратешке процене

Унапређење економског развоја на принципима одрживе животне средине

Позитивни економски ефекти у светлу изградње транснационалног гасовода ће се рефлектовати по завршетку изградње у фази експлоатације кроз наплату накнаде за транспорт природног гаса кроз нашу државу. Индиректно ће утицати и на сигурније снабдевање и развој оних привредних делатности које као енергент користе природни гас, па у том светлу може са се посматра веза између економског развоја и заштите животне средине.

Индикатори *Стране директне инвестиције су један од индикатора макроекономскг оквира државе али се не налазе на листи индикатора који је утврђен Правилником о Националној листи индикатора заштите животне средине. Индикатори из области покретачких фактора у тематској целини „10. Привредни и друштвени потенцијали и активности од значаја за животну средину“ наведеног Правилника дефинисанису за област енергетике и они су описани у том поглављу.

Економски развој као покретачки фактор и одабрани индикатор се може посматрати у светлу циља побољшања економске и енергетске ефикасности коришћења енергије у Србији. Приоритети развоја енергетског сектора Србије су у домену побољшања укупног енергетског интензитета (мера укупне потрошње енергије у односу на економске активности БДП) је реакција друштва.

Табела 7. Главни индикатори макроекономског кретања 2001 - 2009

Графикон 7. Однос БДП-а, спољног дуга и страних директних инвестиција

Извор података: Извештај о стању животне средине у Републици Србији

(Агенција за заштиту животне средине)

97

Један од индикатори макроекономског развоја стране директне инвестиције а који може да се повеже са планираном изградњом транснационалног гасовода „Јужни ток“.

Област: Социјални развој

Циљеви: унапређење социјалног развоја

Низ фактора и активности у различитим сегментима утиче на остварење циља. Један од проблема које треба решавати и ублажити је незапосленост и сиромаштво грађана настало као последица светске економске кризе која је утицала и на рецесију српске привреде с краја 2008.године па надаље..

Индикатори Број незапослених односно број запослених је још један индикатор из групе покретачких фактора који није експлицитно дефинисан Правилником о Националној листи индикатора заштите животне средине. У овој процени је употребљен јер је показатељ који има утицаја на животну средину. Отварањем радних места смањује се проценат сиромашних становника који су по правилу највише изложени ефектима загађене животне средине. Са друге стране утицаји сиромаштва на животну средину за директну последицу имају неодрживу експлоатацију природних ресурса (прекомерна сеча шума, коришћење шумских плодова на неодрживој основи, прекомеран излов рибе) што све негативно одражава и на биодиверзитет.

Графикон 8. Стопа запослености и незапослености

Посматрано у светлу овог Плана и Стратешке процене унапређење социјалног развоја ће се подстаћи смањењем незапослености, отварањем нових радних места у систему изградње, експлоатације и одржавања мреже и објеката транснационалног гасовода.

Област : Енергетика Енергетика, индустрија и саобраћај су поктерачки фактори развоја али су они уједно и најзначајнији загађивачи животне срдине. На загађење ваздуха у сектору енергетике највећи негариван утицај имају термоелектране које сагоревањем лигнита и мрког угаља продукују у атмосферу штетне отпадне гасове сумпор диоксид, оксиде азота, прашкасте материје, чађ и дим.

Поред развоја обновљивих видова енергије, повећање коришћења природног гаса као еколошког енергента је један од приоритетних стратешких праваца развоја енергтике

98

Србије. Диверсификација извора и праваца снабдевања је основни покретач развоја овог сектора.

Циљеви стратешке процене Унапређење енергетског система сигурнијим снабдевањем природним гасом је постављен као циљ да би се смањила потрошња горива чијим се сагоревањем повећава емисија загађујућих мартерија и гасова стаклене баште.

На графиконима су проказани показатељи који показују количину потрешње угља у односу на гас и друге енергенте и проценат увозне зависности енергената.

Графикон 9. Производња примарне енергије и увозна зависност

Индикатори

Укупна потрошња примарне енергије по енергентима „Индикатор показује укупну потрошњу примаене енергије која представља потребну количину енергије да се задовољи потрошња у земљи. Израчунава се као збир бруто потрошње свих енергената (угаљ, нафта, хидропотенцијал, гас, ел. енергија, биодизел, геотермална енергија, огревно дрво)“.

Подиндикатори су:

- Укупна потрошња примарне енергије и потрошња свих енергената;

- Структура потрошње свих енергената

- Просечна годишња стопа раста за различите енергенте

99

Графикон 10. Потрошња примарне енергије по енергентима и Структура потрошње примарне енергије

Потрошња финалне енергије по секторима Индикатор показује „потрошњу финалне енергије у енергетске сврхе (енергија коју користе крајњи потрошачи) је збир потрошње финалне енергије у свим секторима: индустрија, саобраћај, домаћинства, пољопривреда, и остали потрошачи.


1. Укупна потрошња финалне енергије

2. Структура потрошње по секторима

Графикон 11. Потрошња финалне енергије по секторима

100

ПРИТИСЦИ (PRESSURES) Једну од најзначајнијих група индикатора чине они који показују врсту и степен притисака на чиниоце животне средине.

Развој енергетског система је кључан са становишта економског развоја али захтева решавање многих важних проблема животне средине. Притисци на животну средину могу се јавити готово у свим секторима енергетике и то не само у фазама од производње до потрошње, већ свим сегментима друштвених активности у овом сектору а то су политике, стратегије и планови развоја енергетских система.

У односу на врсту енергента јављају се одређени притисци на животну средину различитог интензитета у зависности од енергента, а у зависности од медијума животне средине могу бити:

- емисије у ваздух ( емисија гасова стаклене баште) ,

- емисије у воду,

- загађење земљишта,

- промена начина коришћења земљишта,

- притисци на шуме и биодиверзитет Предмет разраде планског документа па тиме и стратешке процене утицја је траса гасовода високог притисака (затворени систем цеви) и објекти: мерно регулационе станице (МРС), регулационе станице (РС) и компресорске станице (КС) што заједно чини затворен систем који треба да омогући транспорт природног гаса. Крајњи корисници потрошачи гаса (привреда, топлане или домаћинства) нису предмет планског документа, па тиме ни анализа притисака који се могу јавити потрошњом гаса у тим секторима..

Процена потернцијалних притисака на животну средину који се могу догађати током реализције и експлоатације планираног специфичног енергетског система (гасовода) у складу са постављеним циљевима, може се вршити преко индикатора који су за ову стратешку процену одабрани у скаладу са планираним активностима у фази реализације и експлоатације објеката. У том контексту препознате су области на које планиране активности могу вршити највећи притисак, а то су пре свега притисци на земљиште, биодиверзитет, природне ресурсе и удеси.

Природни гас као еколошко гориво у редовном режиму врши минорни притисак на ваздух и климатске промене, а као затворен систем готово да нема притисак на водотокове сем одређеног степена приликом преласка кроз површинске водотоке што ће бити детаљније описано у поглављу Процена утицаја.

101

Табела 8. Циљеви и индикатори (притисци)

ПРИТИСЦИ (Pressures)

ОБЛАСТ ЦИЉЕВИ СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ


Ваздух и климатске промене

Ограничење емисије загађујућих материја у ваздух

Емисија гасова стаклене баште (CO2; N2O; CH4;SF6;HFC) Емисија загађујућих материја из тачкастих извора загађења у водна тла Воде

Ограничење емисије загађујућих материја у воде

Загађене (непречишћене) отпадне воде воде

Промена намене коришћења Земљиште Смањење притиска на пољопривредно земљиште;

Пољопривредне областласти високе природне вредности

Угрожене и заштићене врсте Природна и биолошка

разноврсност

Смањење притиска на биодиверзитет и станишта Диверзитет врста

Индекс експлоатације воде (WEI) Природни ресурси / воде, шуме

Смањење притиска на природне ресурсе Штете у шумама (сеча шума)

Укупни индикатор буке Бука* Ограничење буке Индикатор ноћне буке

Област: Ваздух и климатске промене

Циљеви стратешке процене: Ограничење емисије загађујућих материја у ваздух

Индикатори (притисци)

Емисија гасова стаклене баште (CO2; N2O; CH4;SF6;HFC,PFC )

„Индикатор показује укупну емисију, тренд и понор директних и индиректних гасова са ефектом стаклене баште. Директни гасови стаклене баште (CO2; N2O; CH4; SF6; HFC, PFC) су гасовити састојци атмосфере који апсорбују и реемитују инфрацрвено зрачење и у атмосферу доспевају природним путем или као последица људских активности. Индиректни гасови са ефектом стаклене баште (CO2 ; SO2; NОх; и NMVOC) су гасовити састојци атмосфере, који представљају прекурсоре озона, сулфата и аеросола, а утичу на климатске промене. Потенцијалом глобалног загревања изражава се утицај сваког од гасова на глобално загревање“.


− Емисија угљендиоксида (CO2)

− Емисија азотсубоксида (N2O)

− Емисја метана (CH4)

− Емисија угљенмоноксида (CO)

− Емисија сумпордиоксида (SO2)

− Емисија оксида азота (NОх)

− Емисија неметанских органских једињења (NMVOC)

102

За ову стратешку процену од наведених индикатора и подиндикатори (са Националне листе ) меродавни су само они подиндикатори или параметри који су карактеристични за састав природног гаса и они који се могу јавити при сагоревању природног гаса или неконтролисаном исцуривању у атмосферу.

Табела 9. Просечан хемијски састав гаса Врста гаса Проценат учешћа % Метан (CH4) 87,82 Етан (C2H6) 7,96 Пропан (C3H8) 0,58 Азот (N2) 2,36 Тежи угљоводоници (CmHn) 0,03 Угљендиоксид (CO2) 1,25

∑ 100,0

Сагоревањем природног гаса ослобађа се угљендиоксид (CO2) у количини која је за око 50% мања од количине која настаје сагоревањем угља, и у веома малим количинама угљенмоноксид (CО). Ослобађају се мање количине азотних оксида, него спаљивањем других фосилних горива. Азотни оксиди као сумпор диоксид проузрокују закишељавање околине.

У овом случају најзначајнији индикатор – подиндикатор притиска на животну средину који може имати природни гас је метан (CH4) који може вршити значајне притиске на животну средину само у случају хаварије – када би дошло до неконтролисаног цурења гаса, услед чега би могло да дође до акцидента - пожара и експлозије, што је детаљније описано у поглављу. Праћење појаве и концентрације метана битно је за мониторинг у фази експлоатације.

Област: Воде

Циљеви: Ограничење емисије загађујућих материја у воде У области заштите вода постављени циљ смањење емисије загађујућих материја у воде пратити се преко следећих идикатора.

Индикатори

Емисија загађујућих материја из тачкастих извора загађења у водна тла (притисци)

„Индикатор прати емисију загађујућих материја из тачкастих извора загађења на нивоу слива, водних подручја и државе. Тачкасти извори загађења су загађења из канализационих система и/или уређаја за пречишћавање отпадних вода из индустријских погона која се могу свести на једну тачку испуштања отпадне воде у пријемник. Дефинише ниво и врсту притиска на природне воде.“

Загађене (непречишћене) отпадне воде (притисци и/или реакција друштва ) „Индикатор прати удео испуштених непречишћених отпадних вода у површинска водна тла (водопријемнике) у односу на укупну количину испуштених вода. Дефинише ниво и врсту притиска на природне воде, чиме се могу добити информације потребне

103

за развој мера заштите природе и помаже у процени мера за праћење ефикасности управљања системима за пречишћавање отпадних вода. Због немогућности да се обезбеди третман свих отпадних вода испоручених на прераду постројењима за пречишћавање, услед недовољне способности или неефикасне употребе постројења, идикатор представља и одговор друштва као битног фактора оптерећења на водене екосистеме“.

Графикон 12. Место испуста индустријских вода и место испуста комуналних вода

Агенција за заштиту животне средине у Извештају о стању животне средине у Републици Србији 2010. када су у питању подаци о индустријским отпадним водама констатује следеће: од укупног броја предузећа које је доставило упитнике 39 предузећа је доставило хемијске анализе квалитета индустријских отпадних вода и водопријемника, 28 предузећа је доставило делимичне податке а 29 немају урађене хемијске анализе.

Када су у питању ЈКП ситуација је следећа: 79 ЈКП су доставили податке из којих се види да, 28 предузећа има податке о хемијској анализи квалитета комуналних вода и водопријемника, 14 ЈКП има једну хемијску анализу, а 37 ЈКП немају урађене хемијске анализе квалитета комуналних отпадних вода и водопријемника.

Све горе наведено указује да, због одсуства потпуних укупних података о квалитету комуналних и индустријских отпадних вода и индикатори притиска у овој статешкој процени (одабрани са Националне листе индикатора животне средине), још увек нису у потпуности пременљиви већ у мери расположивих доступних параметара. Узрок томе је што ЈКП и привредна предузећа која испуштају индустријску отпадну воду не врше редовну и на прописан начин, законски обавезујућу контролу и не достављају податке.

Када је у питању анализирање притиска на воде који се може јавити у посматраном систему међународног гасовода и пратећих објеката, онда посматрамо само објекте на којима је присутна стална посада људи. Само у том случају се јављају употребљене санитарне воде, а у случају потребе, техничке воде од хлађења система. Планом и пројектом је предвиђено пречишћавање вода пре упуштања у реципијент па се може сматрати да ова врста притисака неће имати значајне негативне утицаје. У осталим сегментима гасовод не врши притисак на воде.

104

Област: Земљиште

Циљеви стратешке процене: - Смањење притиска на пољопривредно земљиште Индикатори (притисци):

Промена намене коришћења земљишта „Индикатор показује трендове у промени пољопривредног, шумског и другог полуприродног и природног земљишта у урбана земљишта. Он приказује површине заузете изградњом и урбаном инфраструктуром. Индикатором се приказује промена намене земљишта, заузимање земљишта различитим типовима људске активности... Индикатор се израчунава CLC (Corine Land Crover) базе података за 1990., 2000.и 2006. годину, односно на основу тренда пораста површина којима је промењена намена у одређеном временском раздобљу (5-10година) на основу CLC базе података промена“. Графикон 13. Заузимање земљишта различитим типовима људских активности (годишње) у

хектарима у периоду од 1990 – 2006. године

Графикон 14. Порекло урбаног земљишта исказао у процентима различитих категорија земљишта коме је извршена пренамена у периоду 2000-2006. године

105

Слика 7. Проценат пољопривредног земљиштау односу на укупну површину земљишта по управним окрузима

Овај индикатотр је одабран као меродаван јер планирана реализација система транснационалног гасовода има за последицу притисак у највећем проценту на пољопривредно и мањим процентом на пашњаке, ливаде и на шумско земљиште, променом намене земљишта. Када је у питању изградња линијског система –полагање цеви гасовода на (у) пољопривредном земљишту, та промена је привременог карактера и траје само до завршетка радова, потом се земљиште може користити на уобичајени начин. Изградња гасовода кроз шуму има за последицу трајни губитак шумског покривача у коридору непосредне заштите. Када траса гасовода пролази преко пашњака и ливада фрагментација је привременог карактера. По завршетку радова и враћања земљишта у првобитно стање биљне заједнице са околних површина спонтано ће населити огољено земљиште и сукцесивно формирати карактеристичан биљни покривач.

Када су у питању локације објеката у систему гасовода МРС, РС, КС и пратећи објекти за сталну посаду људи, промена намене земљишта има трајни карактер.

Област: Природна и биолошка разноврсност

Циљеви стратешке процене: Смањење притиска на биодиверзитет и станишта Индикатори (притисци):

Угрожене и заштићене врсте ( притисак и реакција ) „Индикатор описује интензитет притиска на биодиверзитет о одговора према листама заштићених врста на националном и међународном нивоу“.

Предпоставља се да је на територији Србије по критеријумима IUCN, угрожено око 600 врста васкуларне флоре. Највећи број угрожених биљака у Србији припада IUCN категорији „ретке биљке“...

У Србији је до сада објављена само Црвена књига биљка и лептира. Да би се боље дефинисало стање и степен угрожености и и других група организама потребно је што

106

пре почети са радом на осталим Црвеним књигама. За све таксоне потребно је урадити процену угрожености према критеријумима IUCN 2004. Тек тада ће бити могуће пратити ефекте заштите.

Диверзитет врста(стање и притисак) Индикатор показује тренд бројности популације врсте.

Слика 8. Проценњен број неких врста на територији Србије

Тренутно се узимају у обзир врсте птица и лептира. Промена у популацији птица и лептира објашњава губитак као промену структуре станишта услед њихове фрагментације и изолације, као и друге промене у животној средини које директно или индиректно утичу на промену популационе структуре.

На подручју Србије не постоји мониторинг шумских и пољских врста птица који би одговарао стандардима за овај индикатор.

Процена величине гнездилишних популација птица на триторији Србије урађена је током 2003.године, као део европског пројекта Birds in Europe. Праћена је динамика 43 врсте птица које се налазе на листи овог индикатора.

107

Из доступних података се уочава да шумске и парковске врсте птица имају стабилније популације у односу на птице ливадских и пољопривредних станишта што се може довести у везу са трендом фрагментације земљишта и промене станишта.

Агенција за заштиту животне средине указује да је квалитет и квантитет постојећих података мониторинга биодиверзитета нехомоген, веома често не стандардизован и само у ретким случајевима компарабилан са подацима земаља у региону и Европи. Они наводе још један значајан недостатак мониторинга, а то је неодговарајући сет параметара мониторинга, а тиме и квалитет самог мониторинга.

Смањења генетичке, еколошке разноврсности условљено притисцима који су често међусобно повезани, а односе се на:

– потпуно уништавање природних станишта и њихова замена вештачким стаништима што угрожава опстанак изворних врста и заједница;

– фрагментација природних екосистема доводи до смањења животног простора затечених врста и заједница;

– прекомерна експлоатација-сакупљање плодова и лековитог биља, изловљавање;

– непосредним загађењем вода, земљишта и ваздуха.

За ову стратешку процену карактеристичан притисак је (привремена) фрагментација пољопривредног земљишта и (трајна) фрагментација шумског земљишта на појединим деоницама гасовода. Имајући у виду чињеницу да ће се на траси међународног гасовода при проласку кроз шуму извршити сеча дрвећа и шибља што ће на том локалитету трајно смањити бројчано стање одређеног дрвећа и шибља, али само на коридору на коме се обављају радови односно зони непосредне заштите, што представља трајну фрагментацију. То битно неће утицати на диверзитет врста јер се оне и даље налазе на остатку шумског земљишта. Фауна која је насељавала тај део станишта неће нестати већ ће се повући на околне делове станишта. На коридору гасовода ће се спонтано појавити приземна флора, ливадске заједнице које ће насељавати фауна карактеристичана за таква станишта.

Област: Одрживо коришћење природних ресурса – подземне воде

Циљеви стратешке процене: Смањење притиска на природне ресурсе Индикатори (притисци):

Индекс експлоатације воде (WEI) „Индекс експлоатације воде - Wаter Exploаtation Index (WEI), представља однос укупне годишње количине захваћених водних ресурса и обновљивих водних ресурса. То је индикатор притиска захваћених водних ресурса на одрживо коришћење обновљивих ресурса на националном нивоу. Индекс експлоатације воде израчунава се када се годишња количина водних ресурса подели са вишегодишњим просеком обновљивих водних ресурса и помножи са 100“.

108

Слика 9. Слика експлоатације воде - Wаter Exploitation Index (WEI), за земље чланице

Извор: Европска агенција за заштиту животне средине (http://www.eea.eu)

Графикон 15. Коришћене воде у индустрији – захваћене количине вода (подземне, изворске, површинске) у Србији

Елементи за израчунавање индекса експлоатације воде (WEI), користе се подаци о кличинама воде које се у Србији захватају за јавно водоснабдевање, индустрију и наводњавање. На хистограму су приказане воде које се користе у индустрији. У систему објеката транснационалног гасовода захватаће се одређена количина воде за потребе функционисања појединих објеката (мерно регулационе станице, компресорске и мерне станице – само на оним објектима где су стално присутни људи). Користиће се воде из сопственог захвата (бушење бунара).

Глобална слика хидролошког баланса Србије указује да домицилних вода има најмање тамо где су потребе највеће. То су подручја са највећом густином насељености и најинтезивнијом привредном активношћу, а то су Војводина, Шумадија, Поморавље.

Индекс експлоатације воде показује расположивост водних ресурса и компаративност са осталим земљама.

109

И за овај индикатор тек предстоји да се по међународно признатој методологији прикупљају релевантни подаци за израчунавање овог индикатора.

Овај индикатор је одабран јер ће објекти као што су МРС (мерно регулационе станице, РС (регулационе станице) и КС (компресорске станице) са објектима у којима су стално запослени људи морати да обезбеде одређене количине воде. У ту сврху у оквиру комплекса или изван њега биће избушени бунари за експлоатацију подземних вода за потребе наведених објката .

Област: Природни ресурси – Шуме

Циљеви стратешке процене: Одрживо коришћење природних ресурса

Индикатори (притисци):

Штете у шумама (притисак) „Површина шума и другог шумског земљишта и/или запремина на којима је изазвана штета, класификована према узроковачима (абиотички, биоптички и антропогени) и према типу шуме, шумске заједнице и врсте“.

Подиндикатори:

− Штета у шумама према агенсима.

Биотички агенси укључују инсекте, болести, дивље животиње као и испашу говеда у шумама.

Абиотички агенси укључују пожаре, олује, јаке ветрове, снег сушу, бујице блата и лавине.

Антропогени агенси обухватају штете настале током сече, штете изазване интезивним туризмом и коришћења шума у рекреативне сврхе, штете настале током лошег управљања или као последица интензивног саобраћаја, загађења ваздуха.

Антропогени притисак у шумарству, посебно сеча шума, је најзначајнији дуготрајни утицај на природна богатства.

Графикон 16. Сеча шума у Србији

110

За ову стратешку процену карактеристичани су само притисци који настају као последица активности антропогеног фактора, подиндикатор - сеча шума. На оним деоницама где гасовод пролази кроз шуму, сеча шуме у минималном неопходном коридору има трајни карактер. И по завршетку радова у фази експлоатације на тим површинама се неће надокнадити шума из разлога безбедног функционисања гасовода. Могуће су само травнате заједнице.

Област: Природни ресурси – Пољопривредне области високе природне вредности

Циљеви стратешке процене: Одржива коришћење природних ресурса

Индикатори (притисци):

Пољопривредне области високе природне вредности „Пољопривредне површине високе природне вредности укључују подручја са бројним диверзитетом и станишта, које су најчешће карактерисане екстензивном пољопривредном производњом. Ове области карактерише присуство врста које су на листи заштите на Европском нивоу. Индикатор показује удео пољопривредних области које су процењене као високо вредне са аспекта биодиверзитета у односу на укупну пољопривредну површину“.

Индикатор се представља графиконом као % пољопривредних области високе природне вредности у односу на укупно пољопривредно земљиште за петогодишње раздобље и у виду мапе просторне рспрострањености ових подручја.

111

Слика 10. Пољопривредне површине високе природне вредности у Србији – индикативна карта могуће дистрибуције

Мапа је сачињена на основу доступних података и представља прелиминарну верзију, сматра се да ће након детаљног мапирања земљиште високе природне вредности у Србији бити веће.

Мапирање пољопривредног земљишта високе природне вредности у Србији спровела је Агенција за заштиту жиовотне средине У оквиру пројекта „ Подршка агро-еколошкој политици и програмирању у Србији“.

Табела 10. Површине високе природне вредности (HNV) у Републици Србији

Овај индикатор је одабран као један од релевантних, имајући у виду дужину гасовода од око 400 km, који се трасира од источне преко централне кроз северни део територије Србије. Територије кроз које гасовод пролази одликују се разноликошћу природних карактеристика и природних вредности.

112

Област: Бука

Циљеви стратешке процене: Ублажавање еколошких конфликата између инфраструктурног система и окружења Индикатори (Стање/притисак):

Укупни индикатор буке (стање/притисци )

„Укупни индикатор буке (Lnight) је индикатор који описује сметње буком за временски период од 24 часа, за дан-вече-ноћ. Индикатор буке је акустичка величина којим се описује бука у животној срединии изражава се јединицом db(А). Индикатори буке се користе у циљу утврђивања стања буке, за процену и предвиђање стања буке, за израду стратешких карата буке и планирање мера заштите“.

Ноћни индикатор буке (стање/притисци )

„Индикатор ноћне буке (Lden) је индикатор који описује сметње буком у току ноћи. Индикатор буке је акустичка величина којим се описује бука у животној срединии изражава се јединицом db(А). Индикатори буке се користе у циљу утврђивања стања буке, за процену и предвиђање стања буке, за израду стратешких карата буке и планирање мера заштите“.

Индикатори за област буке који су одабрани за праћење, у Националној листи индикатора сврстани су у индикаторе који описују стање. Имајући у виду пределе кроз које гасовод пролази податак о стању буке није од посебног значај. Када се анализирају карактеристике планираних објеката (компресорске и мерно регулационе станице станице) онда се долази до тога да наведени индикатори служе за утврђивање потенцијалних притиска на животну средину.

При транспорту гаса кроз гасовод не ствара се бука, тако да овај фактор не треба разматрати. Бука као фактор притиска на окружење се јавља на мерно регулационим, регулационим и компресорским станицама али предвиђени систем мера заштите буку треба да сведе на ниво дозвољен прописима.

СТАЊЕ (State) Табела 11. Циљеви и индикатори (стање)

СТАЊЕ (State)

ОБЛАСТ

ЦИЉЕВИ СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ


Климатске карактеристике

Контрола бујица и бујичних токова у функцији превенције настајања клизишта

Годишња количина падавина

Подземне воде Одрживо коришћење природних ресурса -подземних вода

Расположивост ресурса подземних вода

Шуме Одрживо коришћење шумског фонда

Површина састојина и типови шума Шумске врсте

Обновљиви природни ресурси деградирано земљиште

Спречавање ерозије и санација клизишта

Површине деградираног земљишта- клизишта

113

Област: климатске карактеристике

Циљеви: Превенција последица бујица и бујучних токова Индикатор :

Годишња количина падавина „Индикатор представља одступање годишњих количина падавина за подручја Србије од климатолошке нормале 1961-1990. Падавине су један од најважнијих елемената климе јер обнављају изворе свеже воде (површинске и подземне) и тако утичу на све компоненте животне средине. Индикатор се рачуна из података о дневним /месечним /годишњим количинама падавина за појединачну годину и њиховим одступањем од нормале“.

Овај индикатор је врло важан за планирање и техничка решења трасе гасовода, количина падавина (поготовао када је велика и у кратком року) може имати значајне утицаје на трасу гасовода. У равничарским деловима кроз које траса пролази овај показатељ и није толико битан, колико је значајан за брдско планинске деонице на којима се услед наглог изливања кише могу јавити бујучни токови који у спрези са геолошким карактеристикама могу довести до ерозије, одрона и клизишта, што се може негативно одразити на стабилност гасовода посебно на деоницма где је траса на стрмој падини. Користи се у циљу предузимања техничких мера за спречавање нежељених последица.

Област: Подземне воде

Циљеви: Одрживо коришћење природних ресурса Индикатор :

Расположивост ресурса подземних вода Подземне воде обезбеђују 70% потреба за водом у домаћинствима и индустрији у републици Србији, док је на подручју Аутономне покрајине Војводине ово искључиви начин водоснабдевања.

Графикон 17. Захваћене количине (2009.), капацитети изворишта и оцењене потенцијалне количине подземних вода у Србији

У односу на постојеће капацитете подземних вода захвата 90% експлоатабилних могућности постојећих изворишта, док је овај проценат 31% у односу на оцењене потенцијалне количине воде. Посебно се наглашава да ови подаци нису довољно поуздани јер се не заснивају на одговарајућим истражним радовима. Стога се морају узети са резервом.

114

Ресурси подземних вода биће преовлађујући тип извора снабдевања становништва и индустрије у наредном периоду у Републици Србији, а њихов квалитет је веома неуједначен и варира од вода високог квалитета до оних које је неопходно прерадити до нивоа квалитета за пиће.

Овај показатељ је одабран имајући у виду да ће се за потребе објеката у систему транснационалног гасовода на којима је стална људска посада користити подземне воде бушењем бунара на одређеним локацијама.

Такође је важан јер је показатељ потребе безусловне заштите од загађења, не само подземних већ и површинских водотока и земљишта.

Област: Шуме

Циљеви стратешке процене: Одрживо коришћење шумског фонда

Индикатори (Стање):

Површина састојина и типови шума (Стање)

Индикатор показује стање површине шуме и другог шумског земљишта, класификована према типу шуме и доступности за експлоатацију, као и удео шумског земљишта у укупној површини шуме. Структура шумског екосистема и одрживог коришћења у односу на површину, врсту и састојину.

Промене површине под шумом узроковане пошумљавањем, обновом или крчењем шума, представљају индикатор за одрживо управљање шумама и за праћење улоге шумског екосистема у глобалном циклусу угљеника. Правилником је дефинисано још шест подиндикатора.

За ову стратешку процену издвојен је: Типови шума и шумских састојина.

115

Слика 11. Класе листопадних, четинарских шума у Србији (CORINE Land Cover 2006)

Типови шума Према подацима из Извештаја о стању животне средине у Републици Србији за 2010. Годину, у Србији су најзаступљеније лишћарске шуме које са 2 068 418 ha заузимају 29,66% укупне њене територије и чине 91,27% свих шума у Републици. Следе мешовите шуме 116 118 ha које чине 5,12% наших шума, а покривају 1, 5% територије земље. Четинарске шуме са 81 979 ha чине 3,61 % наших шума и покривају 1,05% територије земље.

Графикон 18. Подиндикатор – Типови шума у Србији

У централној Србији листопадне шуме чине 91,04% свих шума, а покривају 34,35% територије. Четинарске шуме заузимају 1,97% територије и чине 3,73% шума у њој и мешовите шума покривају 1,4% територије, а чине 5,23% шума..

116

У Војводини листопадне шиме заузимају 6,26% територије и чине 94.72% шума Војводине. Четинарске шуме у Војводини заузимају 0,23% и чине 1.82% шума, а мешовите шуме чине 3,46% шума и покривају 0,23% територије.

Шумске врсте (Стање и/или Притисак и /или Одговор)

Индикатор описује биљне и животињске врсте присутне у шумским екосистемима и трендове промена популације и обраслих површина. Правилником је дефинисано и седам подиндикатора.

Подиндикатор: Врсте дрвећа по броју стабала у шумама.

Графикон 19. Процентуална заступљеност дрвећа по врстама

Област: Обновљиви природни ресурси – деградирано земљиште

Циљеви стратешке процене: Спречавање ерозије и санација клизишта Индикатори (Стање):

Површине деградираног земљишта „Индикатор приказује површине деградираног земљишта настале услед ерозије, губитка органске материје, збијања земљишта, заслањивања и/или алкализације, клизишта, ацидификације и хемијског загађења“.

Индикатор обухвата више подиндикатора који се односе на степен угрожености земљишта. Од свих подиндикатора за ову стратешку процену је одабран подиндикатор:

Угроженост земљишта од клизишта изражава се у % ha. Расположиви подаци указују да је 13327,60 km2 , односно 15,08% територије Србије угрожено клизиштима.

117

Слика 12. Карта нестабилних падина и подручја потенцијалне јаке ерозије

Овај подиндикатор је одабран јер је од посебног значаја за трасирање коридора гасовода .

Индикатори стања су презентирани и детаљно разматрани у оквиру полазних основа стратешке процене – преглед постојећег стања и квалитет животне средине.

УТИЦАЈИ (Impact) Сам назив поступка и документа (стратешка процена утицаја) указује да управо индикатори који показују утицаје који настају као последица притиска на животну средину имају највећи значај за процену ефеката људских активности на животну средину и здравље људи. Због значаја утицаја и последица дејства антропогеног фактора сви утицаји које може имати планско решење и реализација гасовода биће у складу са Законом о стратешкој процени утицаја, детаљно обрађени у посебном поглављу. У овом делу се само наводе индикатори на основу који су ти утицаји процењивани а детаљан опис је у поглављу Процена утицаја на животну средину и здравље људи.

118

Табела 12. Циљеви и индикатори (утицаји)

УТИЦАЈИ (Impact)

ОБЛАСТ ЦИЉЕВИ СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ НАЗИВ ИНДИКАТОРА

Температура ваздуха Промена климе Ограничавање емисије гасова стаклене баште Падавине

Промена биодиверзитета и

станишта

Ублажавање утицаја на биодиверзитет и станишта Нарушавање станишта

Акциденти Удеси

Избегавање еколошких конфликата између трасе гасовода (МРС; РС; КС) и околине (насеља, заштићених природних добара) Смањење ризика од удеса на систему транспорта природног гаса

Регистар удеса

Област: Акциденти –технолошки удеси Закон о изменама и допунама Закона о заштити животне средине (Сл. гласник РС бр.144/09) дефинише: „удес јесте изненадни и неконтролисани догађај ослобађањем, изливањемили расипањем опасних материја, обављањем активности при производњи, употреби, преради, одлагању или дуготрајном неадекватном чувању“...

Циљеви стратешке процене: Смањење ризика од удеса на систему транспорта природног гаса. Индикатори (Утицаји ):

У Националној листи индикатора није дефинисан индикатор који се односи на ову област у Извештају о стању животне средине у Републици Србији објављује Регистар удеса. Податке о акцидентима доставља Републичка инспекција за заштиту животне средине и Градски завод за јавно здраве Београда. У Извештајима о стању животне средине у периоду 2003-2010, а који с односе на акциденте на територији Републике нема података о удесима на гасоводима високог притиска. Нешто другачију ситуацију са експлозијама и пожарима показују подаци о нежељеним догађајима у Америци и неким другим државама у свету, што је детаљније је објашњено у поглављу Процена ризика од удеса. Према постојећој законској регулативи у нашој земљи оператери постројења задужени су за сигурност и спречавање технолошких удеса. Треба посебно нагласити да стање система заштите од технолошких удеса у Србији није решено на задовољавјући начин посебно у односу на просторне аспекте управљања ризиком. У недостатку других показатеља за ову стратешку процену коришћен је Регистар удеса у Републици Србији (Агенција за заштиту животне средине, Извештаји о стању животне средине од 2003-2010.године), у коме су регистровани сви већи технолошки удеси, али нема података о удесима на магистралним нити на градском гасоводима.

Као илустративни пример приказана је статистика удеса на гасоводима великих притисака у САД, али се не може узети као компаративан пример због диспропорције укупној дужини свих гасовода као и времена експлоатације. Као пример се могу узети последице и штете које су проузроковале експлозије и гасоводи високих притисака.,

119

који су описани у посебном поглављу и коришћени приликом процене утицаја и ризика и дефинисања мера посебно са просторног аспекта. И поред чињенице да нису дефинисани индикатори којим би се могли процењивати удеси у домаћој пракси се на основу Правилника о садржини Политике превенције удеса и садржина и методологија израде Извештаја о безбедности Плана заштите од удеса за „опис могућих удеса у редовним и ванредним условима рада постројења“ могу користити и следећи пдаци који су наведени у Правилнику:

− на основу идентификованих критичних тачака и претходних искустава;

− удеса који су се евентуално догодили или су избегнути у претходном периоду, као и опис удеса који се могу догодити;

− са последицама о удесима који сусе раније догодили;

− са подацима о удесу и последицама на истим или сличним постројењима код других домаћих оператера.

Утицаји и последице у случају акцидента су описане у посебном поглављу Процена ризика, мере превенције и санације последица удеса.

РЕАКЦИЈА ДРУШТВА/ОДГОВОР (Response) Индикатори из ове области такође су од изузетног значаја јер они показују спремност мере и поступке које спроводи друштво, како на локалном тако и на међународном нивоу, са основним циљем да се заштити животна средина и превенирају нежељени догађаји-удеси и на крају ублаже и санирају последице. Ово се постиже имплементирањем мера заштите животне средине у све процесе и фазе: од доношења политика и стратегија до фазе планирања, изградње и одржавања (у конкретном случају система гасне мреже и објеката).

Табела 13. Циљеви и индикатори (реакција друштва – одговор)

РЕАКЦИЈА ДРУШТВА/ОДГОВОР (Response) - Мере заштите

ОБЛАСТ* ЦИЉЕВИ СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ


Међународна и национална законска регулатива и мере (Законодавство)

Унапређење и спровођење закона и подзаконских аката и мера

Успешност спровођења законске регулативе Приходи од накнада и такси Субјекти система заштите

животне средине (економски инструменти)

Смањење загађења превентивним деловањем преко економским инструментима

Средства за субвенције и друге подстицајне мере

Заштићена подручја природе Пошумљавање

Заштита вода, пољопривредног земљишта, природе (заштићена подручја , заштићене врсте, пошумљавање)

Ограничење негативних утицаја и санација последица

Заштита земљишта, воде, ваздуха

Област: *Међународа и национална законска регулатива, као и мере (стратегије планови, програми, споразуми), извештаји и остала документа и активности из области заштите животне средине

120

Циљеви стратешке процене: Заштита животне средине превентивним подстицајним и рестриктивним мерама Индикатор (реакција-одговор друштва):

Мере заштите и унапређења животне средине Мере које друштво предузима на заштити и унапређењу стања животне средине треба да буде крунски одговор и реакција на притиске и утицаје на животну средину који настају највећим делом управо дејсвом антропогеног фактора, а као последица развоја индустрије, енергетике и интензивне пољопривреде.

На основу досадашње праксе и искуства може се констатовати да се свеукупне мере могу препознати у три области:

– административне - законодавне мере у оквиру којих су поред међународних конвенција, директива и протокола и домаћи закони, уредбе, правилници, прописи, стандарди. У ову групу сврставају се и мере које се дефинишу националним или секторским стратегијама, плановима, програмима и споразумима;

– економске мере и инструменти без којих подстицај и реализација заштита животне средине није могућа и

– техничко технолошке мере којима се заштита на најнепосредниоји начин реализије (филтери за ваздух, уређаји за пречишћавање отпадних вода и сл.).

Индикатор

Успешност спровођења законске регулативе (инспекцијски надзор) „Индикатор квантитативно даје степен успешности спровођења законске регулативе из области заштите животне средине, грађевине и урбанизма. Индикатор се заснива на подацима из годишњег Извештаја о раду републичке инспекције у Министарству животне средине и просторног планирања (Сектор за контролу и надзор). У извештају је садржан рад свих осам сектора са табеларним приказом за сваку област коју покрива, из надлежности спровођења закона из области заштите животне средине, грађевине и урбанизма. Табеларни приказ републичке инспекције по Одељењима садржи: број инспекцијских прегледа, број решења инспектора, број захтева за покретање прекршајног поступка, број захтева за покретање поступка за привредни преступ, број поднетих кривичних пријава, годишњи извештај садржи и листе објеката за контролу у току године, инвентар IPPC инсталација, податке о оператерима који генеришу отпадне воде, списак корисника рибарских подручја, списак заштићених подручја, податке прикупљене заједничким инспекцијским надзораом (локални инспектори за заштиту животне средине, МУП и друге надлежне институције).“

Законодавство У периоду од децембра 2004. Године, када је донет сет од четири закона из области заштите животне средине (Закон о заштити животне средине, Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину, Закон о процени утицаја на животну средину и Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађења животне средине), па до данас, донет је значајан број закона и подзаконских аката у области заштите животне средине који су ускалђени са регулативом ЕУ. У периоду који предстоји потребно је наставити са спровођењем планова и програма као део развојног и перманентног процеса

121

заштите животне средине. Унапређење законодавства подразумева доношење још низа прописа за спровођење донетих закона, спровођења стратегија и планирања управљања природним ресурсима, спречавања и одговора на удес.

Инспекцијски надзор У оквиру Министарства животне средине и просторног планирања организована је Републичка инспекција за заштиту животне средине (Сектор за контролу и надзор) функционише у оквиру своја четири одељења. Један од приоритета у раду инспекције био је и контрола оператера који подлежу прибављању интегрисане дозволе, контрола предузећа која се баве прометом заштићених биљних и животињских врста, контролу коришћења природних ресурса.

За ову стратешку процену коришћени су сви закони и подзаконска акта који тертирају област заштите животне средине како Закон о заштити животне средине и Закон о статешкој процени утицаја, Закон о планирању и изградњи, тако и закони по секторским областима које штите: воде, ваздух, земљиште, шуме, природна и културна добра, биодиверзитет, Закон о заштити од буке , Закон о отпаду и други . Коришћена су такође и сва законска и подзаконска акта и нормативи која уређују област цевоводног транспорта течних и гасовитих угљоводоника.

У Процесу изградње као и експлоатације најважнији је надзор над спровођењем закона и подзаконских аката, мера прописаних планском и пројектном докумнтацијом као и надзора над оператерима који су дужни да спроводе мере сигурности и спречавања акцидента. Обавезан је систематски перманентни мониторинг.

Област: Субјекти система заштите животне средине – економски инструменти

Циљеви стратешке процене: Унапређење финансирања заштите животне средине

Индикатори (реакција-одговор друштва)

Од индикатора који су дефинисани националном листом индикатора за ову стратешку процену су одабрани они који су најкарактеристичнији.

Укупан износ средстава за инвестиције

„Инвестиције и текући издаци за заштиту животне средине јесу сви издаци којима се спречава, уклања или смањује штетни утицај на животну средину (без инвестиционих издатака и амортизације)“.

Табела 14. Инвестиције и текући издаци за заштиту животне средине (у милионима динара)

122

Приходи од накнада и такси „Индикатор показује финансијске ефекте од накнада за загађивање животне средине и коришћења природних ресурса. Накнаде су један од економских инструмената заштите животне средине, чији је циљ промовисање заштите животне средине коришћењем принципа „загађивач плаћа“. У складу с тим, расходи по основу штете нанете животној средини су бар делимично укључени у трошкове производње“.

Подиндикатор Укупни приходи од такси накнада за заштиту животне средине укључују накнаду за транспорт, енергетику, загађење, ресурсе итд.“ Табела 15. Приходи фонда од накнада у периоду од 2006 – 2010. године у милионима динара

Средства за субвенције и друге подстицајне мере „Индикатор прати подстицаје државе у области заштите животне средине. То су економски инструменти који привредним субјектима указују да постоје и економске користи од улагања у заштиту животне средине“.


– Укупна средства за субвенције и друге подстицајне мере у области заштите животне средине;

– Учешће ових средстава у бруто домаћем производу (БДП);

– Структура средстава према намени (заштита вода, ваздуха, земљишта, енергетска ефикасност, отпад итд.).

Графикон 20. Додељена подстицајна средства 2009. И 2010. Године у милионима динара

123

Према подацима Фонда за заштиту животне средине, 2010. године додељена су подстицајна средства у укупном износу од 272,19 милиона динара, односно 0,01% БДП.

Средства за субвенције и друге подстицајне мере „ Индикатор показује међународне финасијске помоћи - донације и кредите за област заштите животне средине“.


− Процентуално учешће укупне помоћи за заштиту животне средине у односу на укупне међународне помоћи Републици Србији;

− Процентуално учешће укупних помоћи и донација за заштиту животне средине у односу на бруто домаћи производ.

Графикон 21 Процена реализације укупне међународне помоћи и процена реализације донација

Према објављеним подацима (Извештај о стању животне средине, 2010.) процењене вредности укупне међународне помоћи у области заштите животне средине, осетно варирају. Највећа средства у износу од 1329,95 милиона динара су додељена 2010. године. У том периоду су додељена само бесповратна средства-донације. Вредност средстава износи 0.05% БДП.

Учешће донација за заштиту животне средине у укупној помоћи и укупним донацијама Републици Србији 2010. години износило је 1.65% и 4.07%

124

Графикон 22. Приказ највећих донатора из иностранства за заштиту животне средине

У 2010.години Европска комисија је дала највећа средства у износу од 1066,5 милиона динара, затим Шведска 208,59 милиона динара, Чешка република 30, а Норвешка 16 милиона динара.

125

4. ПРОЦЕНА МОГУЋИХ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ

Основна сврха поступка процене утицаја и њен кључни задатак је да у раној фази процеса планирања, идентификује потенцијалне изворе загађења, процени негативне утицаје, процени ризике од појаве удеса и последице. На основу процењених утицаја и ризика предложу се одговарајуће мере којима би се избегли или умањили еколошки конфликти предложених решења са околином.

Помаже планерима и доносиоцима одлука да на основу идентификованих потенцијалних извора загађења; процењених утицаја на чиниоце животне средине и идентификованих ризика од удеса, вреднујући и све остале аспекте, донесу одлуке и решења која ће обезбедити најоптималнији уравнотежен развој имплементирајући начела заштите животне средине у све аспекте развоја.

4.1. Приказ процењених утицаја варијантних решења са становишта заштите животне средине

Разматрана питања и проблеми заштите животне средине у плану и стратешкој процени везани су за специфичност планског документа који представља плански основ за развој међународног инфраструктурног односно енергетског система и односе се на утицаје и последице које ће имати на окружење систем за транспортовање руског природног гаса кроз Републику Србију у фази изградње и фази експлоатације као нa пример:

− заузимања земљишта, трајна промена намене земљишта за формирање површина за објекте у систему гасовода: мерно регулационе станице, регулационе станице, компресорске станице и друге пратеће објекте;

− фрагментације шума и предела формирањем коридора транснационалног гасовода и неопходних заштитних зона у оквиру којих су условљена ограничења коришћења простора;

− привремена девастација пољопривредног и другог земљишта током изградње линијског дела система гасовода и пратећих објеката;

− утицаји које узрокује изградња неопходне инфраструктуре и приступних саобраћајница;

− утицаји на природне ресурсе, утицаји на станишта и биодиверзитет,

− утицаји на безбедност и здравље људи,

− утицаји на природна, културна и друга створена добра и друго,

− ризици од удеса и последице

126

Стратешком проценом нису разматрани утицаји јонизујућег и нејонизујућег зрачења јер планирани основни садржаји у простору нису извори овог зрачења.

Закон о стратешкој процени утицаја, чланом 15. дефинише основне елементе које садржи процена могућих утицаја на следећи начин:

− приказ процењених утицаја варијантних решења плана и програма повољних са становишта заштите животне средине са описом мера за спречавање односно ограничавање негативних, односно увећање позитивних утицаја на животну средину;

− поређење варијантних решења и приказ разлога за избор најповољнијег решења;

− приказ процењених утицаја плана и програма на животну средину;

− начин на који су при процени утицаја узети у обзир чиниоци животне средине укључујући податке о: ваздуху, води, земљишту, клими, јонизујућем и нејонизујућем зрачењу, буци и вибрацијама, биљном и животињском свету, стаништима и биодиверзитеу, заштићеним природним добрима, становништву, здрављу људи, градовима и другим насељима, културно историјској баштини, инфраструктурним, индустријским и другим објектима или другим створеним вредностима;

− начин на који су при процени узети у обзир карактеристике утицаја: вероватноћа, интензитет, сложеност/реверзибилност, временска димензија (трајање, учесталост, понављање), просторна димензија (локација, географска област, број изложених становника, прекогранична природа утицаја), кумулативна и синергијска природа утицаја.

4.2. Поређење варијантних решења и приказ избора најповољнијег решења

Полазећи од чињенице да се ради о међународном гасоводу, деоници трасе кроз Републику Србију у вредновању варијанти учествовали су међународни субјекти који учествују у изградњи овог гасоваода, који су поред еколошких аспеката, вредновали и повољности трасе – коридора са инжењерско геолошких, техничко технолошких и безбедносних карактеристика, као и веома битан за опредељење економски аспект.

На основу наведених фактора опредељена је варијанта 2 (улаз из Бугарске, прелаз Вршка Чука и излаз у Мађарску код Банатског Брега) за коју се ради Просторни план, а тиме и ова стратешка процена.

Законом је дефинисано да се стратшком проценом валоризује решење најповољније са становишта заштите животне средине.

Вредновање варијанти са разних аспеката па и заштите животне средине је извршено у прелиминарној фази испитивања и вредновања коридора на основу којих су и извршена опредељења.

127

Овом проценом је извршено вредновање у односу на дужину трасе на којој ће се вршити крчење шума као и дужине трасе на којој је после девастације потребно извршити рекултивацију земљишта. Такође су посматрана заштићена природна добра и закључено је да се на траси у Варијанта 1, 3 и алтернативна 1, на делу ширег простора којим пролази траса према Хоргошу налази већи број заштићених природних добара у односу на варијанту 2, као и да је у тој варијанти крчење шума најмање.

Табела 16. Вредновање варијантни са становишта трајног губитка шума

Аспект животне средине Варијанта 1 Варијанта 2 Варијанта 3 Варијанта алтернативна1

Крчење шума 33,2 km 32,33 km 33,2 km 37,6km Рекултивација земљишта 314.3 km 314.3 km 314.3 km 354.6 km Природна добра * * * *Ове варијанте су у односу на варијанту 2 разликују на делу деонице 3, која иде према Хоргошу. На тој деоници се налазе још неколико природна добара која су заштићена или која су идентификована за стављање под заштиту а која се не налазе на траси варијанте 2.

Потенцијално угрожена значајна влажна станишта и ритови:

− Селевењске пустаре - резерват природе, општина Кањижа и Суботица К.О. Хоргош – заступљена вегетација реликтног степског и панонског карактера. Флористички диверзитер чине 22 врсте природне реткости и 33 врсте у Црвеној књизи флоре Србије, од чега 13 спада у таксоне од међународног значаја за очување биодиверзитета. Орнито фауна је заступљена бројним врстама од којих су многе заштићене као природне реткости;

− Слатине на локалитету Керексик, Фекетесик и Керестеш, са многобројним представницима орнитофауне;

− Потамишје-подручје приоритетно за валоризацију и стављање под заштиту и друго.

− Камараш-парк природе и предео изузетних одлика, општина Кањижа К.О. Хоргош;

Културна добра су иста за варијанте 1,2 и 3.

Обзиром да су валоризоване четири варијанте од којих је усвојена варијанта 2 за коју је донета одлука да се започне реализација у наредним месецима, излишно је разматрати варијанту не реализације Плана.

Резиме

Све наведене варијанте су разматране са техничких и економског, друштвеног и еколошког аспекта (претходна студија оправданости пројекта) и усвојена је варијанта 2 као најповољнија.

Опис трасе -Варијанта 2

Процена утицаја се ради за усвојену Варијанту 2 – планирана траса гасовода (МГ) са уласком из Бугарске, у зони граничног прелаза Вршка Чука, која пролази поред насеља Зајечар, Бољевац, Параћин, Ћуприја, Свилајнац, Смедерево, Ковин, Панчево, Госпођинци, Врбас, Сомбор и у зони Бачког Брега излази у Мађарску.

128

Трасу посматраног система гасовода у односу на топографске карактеристике и положај кроз територију Републике Србије карактеришу три различите деонице:

деоница 1 – од граничног прелаза Вршка Чука до Параћина;

деоница 2 - од Параћина до Дунава;

деоница 3 – Од Дунава до граничног прелаза Бачки Брег

Деоница 1

Ова деоница би могла да се окарактерише као брдско планинска деоница. Траса после уласка на територију Републике Србије, прелази планински превој Вршка Чука и ободом Старе Планине спушта се у долину реке Бели Тимок, па даље обронцима планина Тупижница и Ртањ долази до територије насеља Бољевац. После Бољевца наставља даље такође брдско планинским регионом и после планинског превоја Честобродица спушта се на територију насеља Параћин у долину реке Велика Морава.

Траса је заобилази насељена места, налази се ван урбанизованих делова Зајечара и Бољевца. Траса такође обилази и ређе насељена места - села Грљан, Врбовац, Јабланица, Криви вир и Извор.

На овој деоници зоне конфликта су: укрштање гасовода са реком Бели Тимок, магистралним путем М5 и железничком пругом Зајечар –Књажевац.

Деоница 2

Највећи део деонице од Параћина до Дунава траса пролази долином реке Велика Морава. Од Јагодине ка северу траса пролази преко Црног Брда и спушта се у долину реке Ресава, а од Свилајнца поново улази у долину Велике Мораве коју траса пресеца на три места..

Траса пролази изван урбанизованих делова насељених места: Параћин, Ћуприја, Велика Плана и Смедерево. Обилази Свилајнац и Жабаре и ван села у долини Велике Мораве.

На овој деоници зоне конфлекта су: укрштање гасовода са реком Великом Моравом, и укрштања са државним путевима I и II реда.

Деоница 3

Ова деоница је типично равничарска деоница. Од преласка Дунава код Ковина до Бачког Брега (прелаз на територију Мађарске) деоница пролази Панонском низијом. Траса пролази изван урбанизованих делова насеља са источне стране: Панчево, Опово, Темерин и Сомбор, а са западне стране Ковин, Тител, Жабаљ, Србобран, Врбас и Кула.

На овој деоници зоне конфлекта су: укрштање гасовода са рекaмa Дунав, Тиса, Тамиш и каналом Дунав-Тиса–Дунав и укрштања са аутопутем, државним путевима I и II реда и железничком пругом.

129

4.3. Приказ процењених утицаја на чиниоце животне средине

Карактеристике утицаја на животну средину планираног система транснационалног гасовода манифестују се на различите начине што је директно повезано са фазама: процеса изградње и експлоатације овог транспортног система.

Извори утицаја

Генератори притиска на животну средину могу бити (посебно у удесним ситуацијама) сви сегменти планираног система природног гаса које чине: линијски део система гасовод са блок станицама (БС), као и сви гасни објекти система: компресорске станице са котларницама (КС), мерно регулационе станице (МРС), мерне станице (МС) и чистачке станице. Притисак врше и сви пратећи садржаји неопходни да би се систем изградио и одржавао: пратеће саобраћајнице и инфраструктура.

Утицаји и последице који проузрокује сваки од наведених сегмената система се разлочито манифестују на животну средину у:

− фаза изградње: - припремна фаза - фаза изградње

− фази експлоатације: - у редовном режиму предвиђеног технолошког поступка, - у случају удеса,

− постексплатациона фаза Притисци које планиране активности врше на чиниоце животне средине за последицу имају утицаје који се могу манифестовати на следећи начин:

− загађење ваздуха, − загађење површинских вода, − девастација и загађење земљишта, − девастација станишта и биљног покривача, − угрожавање флоре и фауне, − угрожавање природних, културних и материјалних добара, − нарушавање предеоних вредности, − угрожавање здравља и безбедности људи.

4.3.1. Утицаји на ваздух

Свака промена природног састава ваздуха, која настаје прекомерном емисијом отпадних материја као што су прашина, гасови, дим и чађ, паре, органске и неорганске честице различитог порекла и степена токсичности, микроорганизми, полен, чини ваздух загађеним. Траса планираног система гасовода и објекта у функцији гасовода планирани су углавном изван насељених подручја кроз пољопривредно, шумско, водно и остало земљиште где се квалитет ваздуха може оценити као веома добар.

130

Етапа изградње

Током изградње линијског гасовода, компресорских станица и осталих објеката долази до повећане количине прашине у ваздуху због земљаних радова - ископа рова и насипања земљишта, кретања грађевинске механизације (багери, камиони, трактори машине за постављање цеви) земљаним путевима и по градилишту.

Појава прашине и честица силицијум диоксида у ваздуху јављаја се и на локалитетима дeпоновања грађевинског материјала ( шљунка, песка, земље из ископа и сл.).

Такође се очекује и повећана концентрација продуката сагоревања горива чији су главни генератори грађевинска механизација.

Издувни гасови из мотора са унутрашњим сагоревањем који се емитују у ваздух поред осталих су: сумпор диоксид, азот диоксид, азот оксид, угљоводоници, чађ, суспендоване честице. Емисија има повремено – привремени крактер, траје само у време рада механизације и до завршетка изградње.

Загађења ваздуха се јављају и на местима где се врши заваривање цеви на самом градилишту, врсте и количине загађујућих материја зависе од врсте и квалитета електрода које се користе.

На објектима гасног система КС, МРС, МС врши се заштита разним премазима па у током фарбарских радова емисија у ваздух потиче од испарења боја, лакова и разређивача. Утицаји су привременог карактера.

Сви наведени утицаји су ограничени само на време трајања радова и локалног су карактера ограничени на локацију радова. Емисија прашине може се окарактерисати као мањи – занемарљив негативан утицај, какав се на пољопривредном земљишту уобичајено јавља у време пољопривредних радова.

По завршетку радова ови утицаји престају и немају последица на квалитет ваздуха или климатске промене.

Период експлоатације

Током редовног технолошког процеса при поштовању свих процедура рада не долази до испуштања гаса у атмосферу на линијском делу гасовода и мерним станицама.

На осталим објектима као што су компресорске станице и мерно регулационе станице догађају се повремена планирана технолошка испуштања гаса.

Догађаји које технолошки поступак дозвољава Испуштање гаса у атмосферу може се посматрати само у случају нежељених догађаја оних које технолошки поступак дозвољава (повећање притиска изнад планираног), и оних који технолошком поступком нису дозвољени али су могући – у случају акцидента.

Током периода експлоатације односно транспортовања природног гаса, може се повремено догодити да се на појединим линијским деоницама региструје (недозвољено) испуштање гаса у атмосферу на за то предвиђеним контролним цевима (одушнe луле) који се налазе на крајевима заштитних цеви у које се постављају

131

гасоводи у зони где постоји опасност од оштећења гасовода, као што су сва места укрштања гасовода са путевима и пружним прелазима. Уколико се гас (детекторима) детектује на контролним цевима, то значи да на делу гасовода који се налази у заштитној цеви дошло до пробоја херметичности и испуштања гаса. У том случају гас се испушта преко контролних цеви- лула и приступа се санацији гасовода, замени цеви. Изненадне појаве истицања гаса на контролним лулама нису део редовног технолошког поступка, већ су ванредна хаваријска ситуација која је могућ али редак догађај, а учесталост тих ситуација није предвидива. Количина испуштеног гаса има мањи краткотрајан утицај на квалитет ваздуха на уско локалном нивоу.

Испуштање гаса у атмосферу може се догодити и на мерно регулационим станицама у случају неочекиваног повећања притиска, то су такође ретки догађаји и њихова фреквенца није предвидива. Догађаји нису део редовног функционисања али их технолошки поступак дозвољава. Предвиђени су у случају наглог повећања изнад планираног радног притиска. Природни гас не садржи токсичне супстанце, метан је један од гасова који изазива ефекат стаклене баште. Количине испуштеног гаса се сврставају у хаваријске догађаје и не подлежу нормирању.

Стални извори загађења у редовном технолошком поступку су компресорске станице на којима се врши компримовање гаса помоћу турбина-компресора које као гориво користе природан гас. Сагоревањем природног гаса у атмосферу доспевају оксиди азота и угљен моноксид у количинама које су двоструко мање од количина које би се емитовале да се као гориво користи нафта. На компресорским станицама се користи и дизел гориво које покреће дизел агрегате за производњу струје али само у случају нестанка струје и тада се у атмосферу емитују продукти сагоревања деривата нафте.

Периодично се на компресорским станицама врше планске емисије природног гаса кроз контролне цеви-луле.

У ваздух се повремено емитују димни гасови сагоревања природног гаса из котларнице, које се граде уз мерно – регулационе станице и компресорске станице на којима се у случају потребе врши догревање гаса у цевоводима до предвиђене технолошке температуре. Може се појавити минимална емисија СО2 и NО2, која је далеко испод дозвољене, неће знатно утицати на промену измерене вредности емисије, загађивање околине, нити угрозити здравље људи, флору и фауну околине. Минимална емисија СО2 и NО2, која је далеко испод дозвољене, је један од основних разлога због кога је природни гас проглашен еколошким горивом.

Дизел агрегати (дизел електро централе) налазе се код компресорских станица и аутоматски се укључују у случају прекида напајања електричном енергијом. Раде само у периоду док се напајање струјом поново успостави. Дизел гориво при сагоревању продукује азотне оксиде, сумпордиоксид, угљоводонике (керозин), формалдехид и бензопирен, чађ.

Траса међународног гасовода дуж кога су контролне цеви – луле одушни вентили, као и компресорске станице се налазе потпуно ван насељених места, где је природно проветравање одлично, те самим тим концентрације које се у очекиваним околностима могу наћи у ваздуху не утичу на квалитет ваздуха у насељеним местима.

132

Удеси - акцидентне ситуације (цурење гаса, експлозије и пожари)

Акцидентне ситуације су ретки, нежељени и непредвидиви догађаји. Услед истицања веће количине гаса долази до емисије у ваздух загађујућих компоненти као што су: угљоводоници (метан,етан); угљенмоноксид (CO); азотмоноксид (NO); азотдиоксид (NO2) и чађ. Искуства показују да су могући појединачни утицаји али да су могући и удружени утицаји. Утичу на људе и биљке, (ти утицаји су описани у посебним поглављима у наставку текста).

У случају пожара – сагоревањем природног гаса у ваздух се емитује:

− Угљен-диоксид (CO2) је гас који изазива ефекте стаклене баште и глобалног загревања, сагоревањем природног гаса ослобађа се двоструко мања количина угљен диоксида од оне која се ослобађа сагоревањем других фосилних горива:

− Азотни оксиди ((NOх) заједно са сумпордиоксидом узрокују киселе кише, сагоревањем природног гаса ослобађају се мање количине азотних оксида него сагоревањем других фосилних горива.

− Сумпор-диоксид (SО2) – природни гас практично не производи сумпор диоксид.

4.3.2. Утицаји на воде

ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ

Период изградње

Током радова на ископу рова за полагање гасовода није могуће да дође до утицаја на подземне воде, траса гасовода је изван уже зоне санитарне заштите водоснабдевања (осим у зони будуће акумулације „Грлиште“) . Минимална дубина укопавање цеви које су изоловане против корозије у зависности од класе локације гасовода износи од 0.8 - 1.1 m. Негативни утицаји могући су само у акцидентним ситуацијама – исцуривање или просипање горива из грађевинских машина током периода изградње.

На теренима који су често водоплавни у првим слојевима испод површине може доћи до нарушавања токова подземних вода што се може избећи одговарајућим техничким решењима - дренажа.

Период експлоатације гасовода

У периоду експлоатације гасовода због пресецања подземних токова може доћи са нарушавања подземних токова, као последица може да се јави у једном случају забаривање терена што се може минимизирати, адекватним постављањем дренажних система.

ПОВРШИНСКЕ ВОДЕ


Траса гасовода у дужини од око 411 km више пута прелази површинске водотоке. Подводних прелаза река гасоводима има укупно 5 на мањим рекама и каналима као

133

што су: река Бели Тимок, Велики канал, канал ДТД, Рукавац реке Тамиш, река Тамиш, канал Караш.

Подводних већих прелаза гасоводом има 3 на Великој Морави и 1 на Тиси. Подводним гасоводом се прелази Дунав на 1 месту – код Ковина (посебном техником косо усмереног бушења).

У зависности од величине водотока који треба прећи гасоводом разликују се методе изградње:

− потоци и мање реке, као и средњи водотоци са мањом дубином савладавају се методом прокопа траншеја (Бели тимок, Велики канал, Рукавац реке Тамиш, канал Караш, Тамиш и Велика Морава):

− на великим водотоковима принцип изградње је методом хоризонтално/косо усмереног бушења (Дунав);

− метода микротунелирања примењује се на средњим и великим водотоцима када карактеристике тла недозвољавју косо усмерено бушење. Утицаји ове методе неће бити анализиран јер она неће бити примињена за изградњу овог гасовода.

У току периода изградње магистралног гасовода са објектима у систему, утицаји на водотокове и водене системе манифестују се кроз:

− нарушавање постојећег тла на обали и на дну корита, у зони изградње, − загађење воде замућивањем услед земљаних радова у кориту и нарушавање

животних услова воденим системима, − нарушавање водног режима услед нагомилавања земље која се спира са обала или

се одроњава у зони градње, − спирањем земљишта или загађујућих материја са привремених градилишта у зони

изградње, − поремећај водног режима на теренима са високим нивоа подземних вода и

мочварних терена,

Током радова преласка линијског гасовода мањих водотокова, земљани радови врше се копањем ровова/траншеја уз помоћ багера. Ископна земља депонује се изван зоне водотокова и користиће се за затрпавње рова по полагању цеви. Ископавње земље доводи до релативно краткотрајног замућивања воде и привременог нарушавања животних услова фитопланктону и другим воденим системима у зони низводно од ископа. Нарушавање водног режима, се може догодити на местима преласка гасовода по кориту реке. Услед урушавања земље поред обале и таложења на дну корита може да дође до сужења корита и другачијег протока воде. То углавном траје током радова и по завршетку ови утицаји престају, а проток воде се нормализује.

До нарушавања водног режима може доћи услед коришћења воде у технолошке сврхе за припрему бетонских и цементних раствора, посебно ако су захвати из мањих водотока што може имати и утицаје на водене системе (планктон, ихтиофауну). Утицај је локалног карактера, привремен и престаје по завршетку захватања воде.

Током радова у кориту реке Дунав (косо/хоризонтално усмереним бушњем) бетонитни раствор се под притиском континуирано утискује у бушотину, а на површину се износи набушена земља. Остаци бетонита се сакупљају и износе на површину и привремено складиште на за то одређеним местима. У зони радова може доћи до

134

замућења воде што представља привремен краткотрајни утицаја на квалитет воде у зони радова и делу низводног тока, на ограниченом локалном нивоу.

По завршеним радовима на гасоводу, а пре почетка експлоатације врши се хидрауличка провера на чврстоћу и херметичност цеви под притиском који је већи за 10% од радног притиска. За спровођења теста је потребна велика количина воде, прорачунима и анализом је утврђено да узимање потребних количина воде из Дунава и Велике Мораве неће нарушити хидролошки режим тих водотока. По завршеном испитивању употребљена вода се враћа у природни циклус при чему се мора водити рачуна о квалитету употребљене воде која може да садржи остатке од заваривања цеви, честице земље и песка.

На градилишту се налазе мобилни објекти за раднике као и мобилни санитарни чворови. Употребљене воде са ових привремених локација као и са сталних објеката у систему гасовода могле би бити узрочник загађења. Предвиђено је прикупљање у херметичке судове који се односе на уређаје за пречишћавање. По звршетку грађевинских радова потенцијални утицаји нестају, све привремене инсталације и објекти се демонтирају и простор се враћа првобитној намени.

Негативни утицаји на водену средину који настају у току изградње гасовода уз поштовање пописаних услова градње и примера „добре праксе“ своде се на минимум, и имају привремени карактер.


У периоду експлоатације гасовода - цевовода, вода се не користи па тиме и нема загађења воде и водене средине. У редовном технолошком процесу чишћења, катодне заштите, контролних командних уређаја не користи се вода па тиме нама ни загађења. Атмосферске воде које се око објеката сливају у околни терен сматрају се не загађеним.

Негативни утицаји могу се јавити у случају хаварије на цевима на мочварним или повремено плавним теренима, а настају искључиво као последица радова приликом поправке-замене цеви, замуљивање околних површина, а ти утицаји су краткотрајни, привремени и нестају по завршетку радова

Утицаји компресорских станица на површинске и подземне воде везани су за начин снабдевања водом односно одвођења употребљених вода са објеката. На компресорским станицама вода се не користи за основне технолошке процесе, користи се за пиће и потребе домаћинства, санитарно техничке уређаје, и противпожарне потребе. Употребљене отпадне воде могу се пречишћавати на сопственим уређајима за пречишћавање или преко локалних постројења за пречишћавање.

4.3.3. Утицаји на земљиште

Највећи негативни утицаји на земљиште везани су за фазу припреме терена за градњу и фазу изградње линијског дела гасовода и објеката у систему: компресорских станица, мерно регулационих, мерних и блок станица и других објеката, када долази до привремене и трајне промене намене земљишта. Припремна етапа обухвата следеће активности:

135

− заузимање земљишта за грађевинске базе, привремене објекте: стамбени, административни, санитарни за запослене на градилишту и формирање привремених путева до њих,

− зузимање земљишта због изградње привремених пролаза, водопропуста, дренажни системи, прелази преко река , потока, провалија,

− заузимање земљишта за депоновање грађевинског материјала и привремених магацина, привременог депоновања отпада,

− формирање базе грађевинских машина и механизације, − рашчишћавање вегетације: шипражја, шуме и сл. на траси гасовода,

Етапа изградње

У фази изградње као последица земљаних радова утицаји се манифестују на:

− нарушавање стабилности терена услед усецања и засецања стрмих нагиба, − нарушавање геомеханичких својстава, промена структуре земљишта услед радова

на прокопу рова за полагање цевовода, и услед ископа јама и темеља за објекте и бетонске платое,

− на косинама и падинама може доћи до ерозије или активирања геолошких процеса који изазивају нестабилност терена,

− нарушавање квалитета земљишта скидањем плодног хумусног слоја, − нарушавање физичко хемиских особина ,

По завршеним грађевинским радовима цевовод се затрпава слојем ископане земље на који се враћа слој претходно депонованог хумуса. На овим местима нарушава се првобитна компактност земљишта и долази до инверзије земљишних слојева. Суштинска разлика између утицја који се дешавају на траси гасовода и локацијама, комплексима станица КС, МРС, МС, је у томе што су на траси гасовода негативни утицаји ограниченог временског трајања и имају привремени карактер. Привремена девастација земљишта је у ширини радног појаса за полагање цевовода 16-22,5m обостране ширине од осе коридора (32-45m укупне ширине) на пољопривредном земљишту. По завршетку радова земљиште на траси се рекултивише и потом се може користити на уобичајен начин (пољопривредно, ливаде, пашњаци). Трајна пренамена земљишта и губитак претходног начина коришћења земљиште на врло ограниченом простору ће бити на локацијама МРС, КС, МС и пропорционална је величини комплекса објекта.

Слика 13. Пример извођења земљаних радова и полагање цевовода

Извор: Фотодокументација ЈП ''Србијагас''

136

Још један од негативни утицаја у овој фази може настати у току градње уколоко дође до хаварије на грађевинским машинама, тј. до испуштања уља и горива на тло. Оваква загађења су посебно опасна у северним деловима територије као и другим деловима са високим нивом подземних вода јер изливене опасне материје (гориво, уља, мазива) мигрирањем кроз тло и воде могу доспети у изворе водоснабдевања или водотокове.

Оваква загађења се могу спречити или умањити избором машина које користе горива са мањим садржајем сумпора, утакањем горива у машине ван градилишта и редовним одржавањем грађевинских машина, за шта је одговоран извођач радова. Уколико дође до просипања или изливања загађујућих материја, просути садржаји заједно са земљом на коју су доспели морају се скупити и одложити у металну бурад и потом одвести на места предвиђена за збрињавање опасног отпада.


Током периода експлоатације гасовода – таранспортовања гаса, утицаји се своде на ограничавање поступака у начину коришћења земљишта у зони непосредне заштите. Морфолошке промене терена које су настале у време градње гасовода, по завршетку ће се санирати, вратити у првобитно стање и рекултивисати. Постоје ограничења начина коришћења земљишта односно обављања пољопривредних радова у зони непосредне заштите која на пољопривредном земљишту износи по 25 m обострано од осовине гасовода, и по 10 m обострано од осовине на шумском земљишту.

Трајном пренаменом земљишта за КС, МС и МРС су углавном обухваћена пољопривредна земљишта.

4.3.4. Бука и вибрације

Фаза изградње

Бука се на градилишту јавља као неминовна последица рада грађевинских машина. Бука се може чути и на удаљености до једног километра и највише утиче на животињски свет и птице. Траса гасовода је удаљена од насељених места (сем мањег броја појединачних објеката) довољно да се утицаји буке не могу осетити. По завршетку изградње ови негативни утицаји престају.

Фаза експлоатације

У фази експлоатације на линијском делу гасоваода бука не се јавља. Појава буке се везује за рад енергетске и технолошке опреме на компресорским станицама.

Извори интензивне буке на компресорским станицам су гасне турбине, гасни агрегати, опрема за пречишћавање гаса, постројења за хлађење гаса који производе буку која се се чује и изван комплекса. Највећи извори буке на компресорским станицама раде непрекидно преко целе године и дању и ноћу па је бука перманентно присутна и у широј околини станице.

Поред наведених непрекидних извора буке на станицама се појављују и повремени али веома интензивни извори. То су специјалне контролне цеви вентила на којима се повременим испуштањем услед велике брзине гаса ствара интензивна бука.

137

На свим напред наведеним објектима се морају применити мере заштите, на многе од њих се постављају пригушивачи буке, а мора се поштовати и сва регулатива везана за заштиту од буке.

Компресорске станице су изван насељених места, процењује се да на растојању од 2-3 km бука неће прелазити 40 dBa, што је у оквирима дозвољеног нивоа.

4.3.5. Утицаји на флору, фауну, станишта и биодиверзитет


Најзначајнији и најачи негативни ефекти на биљне заједнице испољавају се у фази припреме терена за градњу и током изградње. Припремни радови укључују рашчишћавање терена, потпуног уништавање биљног покривача на коридору изградње који обухвата радни појас чија ширина зависи од терена и коришћене грађевинске механизације и величине комплекса на локацијама компресорских станица, МС, МРС и БС.

На деоницама на којима линијски гасовод прелази преко пољопривредног земљишта ови утицаји су привременог карактера. Уклониће се део пољопривредних култура које се по завршеним радовима следеће сезоне опет на истим парцелама могу обновити. Овај утицај је привременог карактера.

На деоницама где гасовод прелази преко ливада и пашњака уништавање природних биљних заједница је директан негативан утицај. Овај утицај је привременог трајања у нешто дужем периоду. По завршетку изградње обављају се мелиорациони радови на девастираном земљишту. Уколико се потом остави да се вегетација сама обнови природном сукцесијом биљних заједница (у периоду од једне до неколико година) може доћи до појаве ерозије. Такође може доћи и до трајнијег нарушавања првобитне биљне заједнице услед насељавања агресивнијих и отпорнијих врста, коровског биља и стварања рудералних заједница. Ови утицаји се могу делимично ублажити засејавањем трава односно биљних врста које су ту првобитно расле, са циљем да се обнови природно станиште.

Највећи негативан утицај испољиће се на деоницама где траса гасовода пролази кроз шумски појас. На том коридору се врши „тотална сеча“. Због безбедности гасовода дрвеће у заштитном појасу гасовода се несме више обновити, чак се морају вршити сталне контроле и редукција изниклог младог дрвећа да не би дошло до постепеног сукцесивног обнављања шуме.

Ово је јак негативан утицај стога што има трајни карактер нестанка дрвећа са трасе коридора и то минимум по 10 метара од осовине гасовода. Овакво уклањање шума из посматраног коридора у дужини укупно око 30 километара има негативне еколошке ефекте на биосферу, биодиверзитет, економско привредне ( трајни губитак дрвне масе) као и на рекретивно-туристичке потенцијале.

На деоницама са којих је уклоњена шума временом ће доћи до сукцесивне замене биљних заједница - насељавања приземне флоре. Због промене стања микроеколошких услова инсолације, водног режима у земљишту прети опасност да не дође до

138

сукцесивног развоја биљних заједница шумске приземне флоре која је настањивала тај терен пре сече, већ се састав заједница мења насељавањем врста којима више одговарају измењени услови биотопа. На овим деловима долази и до промене фауне којој више одговарају услови ливадске средине.

У фази изградње доћи ће до угрожавања фауне због буке и кретања механизације која ће уништити део станишта нарочито ситне дивљачи која ће се повући са ових терена. По завршетку изградње и формирања биљних заједница полако ће се вратити и део животињског света. У фази изградње ровови за полагање цеви, представљају непремостиве препреке за мале животињице које могу бити угрожене због пада у ров и јаме из кога немогу да изађу.

Нарушевањем и променом водног режима мањих влажних мочварних станишта може доћи до дугорочнијих утицаја који резултирају нарушавањем баланса и флоре и фауне.


У фази експлоатације гасовода у редовном режиму рада, гасовод нема утицаја ни на флору ни на фауну.

Акциденти

У удесним ситуацијама цурења гаса који за последицу могу имати експлозију и пожаре утицаји на флори и фауну могу бити јако изражени. При експлозији са притиском од око 98 бара и пожаром који може настати у радијусу од око 200 m биће уништена и флора и фауна. У случају неконтролисаног проширења пожара штете могу бити велике посебно уколико се пожар догоди на деоницама где гасовод пролази кроз шуму.

4.3.6. Утицај на станишта и биодиврезитет

Република Србија је сврстана у групу земаља са највећим флористичким диверзитетом у Европи. Највеће богатство и диверзитет биљака присутни су у високопланинским регионима Србије. Друга важна одлика флоре Србије је изражем ендемизам-присуство карактеристичних биљних врста везаних за територију Србије или подручја Балкана. Локални ендемити чине 1,5% укупне флоре Србије (46 врста), док је учешће балканских ендемита 14,94% (547 врста).

Посебно је важно нагласити да око 5% укупне флоре Србије (171 таксон у рангу врсте и подврсте) се нашло у „Црвеној књизи флоре Србије1“, од тога ендемична 4 таксона су ишчезла из светског геофонда.

На територији Републике Србије је регистровано 1300 врста и подврста гљива и 586 врста лишајева.

На територији Републике Србије живи преко 50% европске фауне кичмењака. Број врста птица креће се око 360. До сада је регистровано 98 врста риба и 46 врста херпетофауне.

139

Заштита и очување биодиверзитета Србији правно је регулисана Законом о заштити природе и другим националним законским и позаконским актима и бројним међународним конвенцијама.

Слика 14. Заштићено природно добро ''Пашњаци велике дропље'', велика дропља (Otis tarda) угрожена и заштићена врста

Притисци и утицаји на станишта и биодиверзитет могу се испољити у фази изградње гасовода, а у фази експлоатације у случају акцидента.

Фаза изградње

У овој фази изразити утицаји на станишта и биодиверзитет имају крчење биљног и шумског покривача у ширини радног појаса на траси гасовода дугој 411 km. Највеће утицаје трпеће шумске заједнице, биљне заједнице ливада и пашњака у планинском подручју, степске и мочварне заједнице у равничарским деловима. Губитак шумских заједница на траси коридора је трајан, а на осталим површинама прети опасност да дође до промене врста које ће се населити по завршеној изградњи и рекултивацији трасе. У планинском региону и јаругама може доћи до губитка ендемита флоре. А губитак појединих примерака угрожене фауне може се догодити само од грађевинске механизације и машина.

Критичан негативан утицај може се испољити ако би се уништио део ендемитске флоре која расте само на стаништима у Србији.

Фаза експлоатације

У редовном режиму рада система међународног гасовода нема утицаји на станишта и биодиверзитет. Но у овој фази се могу испољити последице које су настале изградњом гасовода и дренажних канала за одводњавање вода из зоне цевовода. Последица је нарушавање водног режима у зони кореновог система биљних заједница где у неким деловима територије (мочварних терена) може доћи до смањења уобичајеног дотока воде, на другим због нарушеног отицања долази до повременог задржавања вода. Ово може довести до измене биљних врста у непосредној близини гасовода. На промену водног режима посебно су осетљиве заједнице флоре и фауне на мочварним стаништима.

140

Процењује се да ови утицаји могу имати мањи значај и на локалном нивоу, обзиром да се са аспекта погодности терена за постављање гасовода, мочварни терени сматрају мање повољним па се избегавају свуда где је то могуће.

Проблем се јавља у случају хаварија и удеса. Изразито негативан утицај могу имати пожари, а у зависности од размера, могу се проценити као већи до јак негативан утицај. Критичан и неприхватљив утицај био би губитак већег броја ендемских примерака биљних и животињских врста.. Са аспекта биодиверзитета уништење ендемитских врста (ендемити Србије) има међународни значај.

4.3.7. Утицај на заштићена природна и културна добра

Заштићена природна добра и добра која приоритетно треба ставити под заштиту су обрађена у посебном поглављу. Овде ће се споменути само неки најзначајнији:

Стара планина, парк природе са значајном специјском и екосистемском разноврсношћу; Вршка чука, најсевернији део Старе планине са изворима потока; Ртањ резерват природе, општина Параћин; Врело реке Грзе општина Параћин; станишта природних реткости у општини Ковин; Ковиљско петроварадински рит, Слано Копово, специјални резерват природеТителски брег и низ других.

Слика 15. Парк природе Стара планина и Тителски брег

Када се анализирају потенцијални утицаји онда се може рећи да би природна добра трпела готово исте утицаје који су описани за станишта, биодиверзитет, флору и фауну, која и чини ова добра природно вредним. Овде утицаји неће бити посебно анализирани обзиром да траса гасовода се од свих природних добара креће на удаљености у просеку од 2-10 km па се неочекује да се утицаји могу јавити ни у случају удеса .

Зато овде треба само нагласити утицаје који би се могли јавити у фази изградње и у случају експлозије.

141

4.3.8. Утицај на становништво и здравље људи

Природни гас није токсичан гас па се у редовном режиму рада и поштовањем технолошких процедура неће јавити утицаји од значаја на здравље и безбедност људи.

У случају удеса експлозије и пожара угрожени су људи који су ту запослени и сви који се нађу у зони око 100 m. Од експлозије могу бити повређени и смртно страдати.

У случају пожара утицаји могу бити вишеструки. Људи могу задобити лакше или теже опекотине са фаталним исходом.

У зони од 100 – 200м могу задобити теже или лакше повреде зависи од удаљености, заклона и сл.

Друга врста утицаја се односи на настанак гасова који се јављају потпуним или непотпуним сагоревањем природног гаса.

При сагоревању гаса јавља се угљен-диоксид (CO2) ако је сагоревање потпуно и угљен –моноксид (CO) ако је сагоревање непотпуно.

Угљен-диоксид (CO2) може у одређеним условима представљати опасност за здравље људи на следећи начин:

− при концентрацији од 1-2% долази до учесталог и отежаног дисања, − при концентрацији од 10% долази до обамрлог стања, − при концентрацији од 15% наступа смрт.

Угљен-моноксид (CO) већ при врло малим концентрацијама је опасан:

− при концентарацији од 0,04% настаје главобоља и губљење даха, − при концентарацији од 0,04 – 0,064 % настаје умор и несвестица, − при концентарацији од 0,64 -0,40% настаје несвестица и престанак дисања, − кад концентарација пређе од 0, 40% долази до смрти у току 5-10 мин..

Због тога се строго ограничавају концентрације угљен моноксида у ваздуху.

Не постоји реална опасност од ефеката ових гасова пошто се траса гасовода и објекти у систему налазе на удаљености и по неколико километара од већих насеља. У сличају удеса последице могу осетити запослени на објектима.

4.3.9. Начин на који су вредноване карактеристике утицаја

У Прилогу I Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину дефинисани су критеријуми за одређивање могућих карактеристика значајних утицаја. Критеријуми се односе, са једне стране на процену планских решења са аспекта значаја плана за заштиту животне средине и начина на који су проблеми заштите животне средине превазиђени са становишта могућих утицаја на чиниоце животне средине, а са друге стране критеријуми се односе на вредновање карактеристика тих утицаја (вероватноћа, интензитет, временска и просторна димензија итд.)

142

У поступку анализе утицаја планских решења у складу са Законом анализиране су карактеристике утицаја према следећим критеријумима:

1) Вероватноћа настанка утицаја Табела 17. Врадновање Скала за процену вероватноће утицаја

Опис Ознака Вероватноћа Утицај је известан И 100% Утицај је вероватан В >50% Утицај је могућ М < 50% Утицај није вероватан Н < 1%

2) Интензитет и значај утицаја Табела 18. Критеријуми за одређивање интензитета и врсте утицаја

Опис Ознака Величина утицаја Јак негативан утицај -3 Критичан Већи негативан утицај -2 Већи Мањи негативан утицај -1 Мањи Нема утицаја или нејасан утицај 0 Нема утицаја, нема података Мањи позитиван уитицај +1 Позитиван Већи позитиван утицај +2 Повољан Јак позитиван утицај +3 Врло повољан

3) Просторне размере утицаја Табела 19. Критеријуми за одређивање просторне размере утицаја

Опис Ознака Размере утицаја Могућ утицај изван граница државе ТГ Трансгранични Могућ утицај на националном нивоу Н Државни Могућ утицај на регионалном нивоу Р Регионални Могућ утицај на нивоу општине О Општински Могућ утицај у некој зони, делу општине Л Локални

4) Сложеност /реверзибилност − Реверзибилан –повратан процес (Р) - ефекти утицаја у окружењу се могу

анулирати сукцесивним процесом − Иреверзибилан – неповратан утицај (И) - штете су толико велике да се

првобитно стање не може вратити

5) Временска димензија Према времену трајања утицаји се могу поделити на :

− Привремен (П ) - утицај траје краћи временски период − Повремен (ПО) - утицај се повремено јавља и кратко траје − Трајан (Т) – последице утицаја су траjног карактера

143

6) Број изложених становника

7) Прекогранична природа утицаја

-Транснационални гасовод пролази преко територије неколико држава, па се може предпоставити да утицаји који су процењени за Републику Србију у многоме могу бити слични и на територији тих држава уз резерву у односу на њихова заштићена природна и културна добра и специфичности орографских геолошких, микроклиматских хидролошких услова. Утицаји деонице гасовода и гасних система који пролазе територијом Републике Србије, емисијом загађујућих материја или буке немају прекограничне утицаје. Прекогранични утицаји потенцијално се могу осесити у случају удеса већих размера, (велики пожар) и то ако би се десио у пограничној зони. Могући ефекти значајнијег удеса би били само краћи прекид у испоруци гаса.

Утицаји на животну средину целокупног система су различити у фази изградње и фази експлоатације. У процесу експлоатације испитују се утицаји који могу настати у редовном режиму коришћења или у случају удеса.

Вредновања карактеристика утицаја извршено је према критеријумима дефинисаним Законом о стратешкој процени утицаја а на основу презентованих матрица.

Табела 20. Карактеристике утицаја у фази изградње

Врста утицаја

Вероватноћа

Интензитет

и

значај

Просторне

размере

Сложеност

/ реверзибилнос

т Временска

димензија

Број и

злож

ени

људи

Загађење ваздуха И -1 Л Р П З Загађење површинских вода В -1 Л Р П - Девастација и загађење земљишта М -2 Л Р П - Девастација станишта и биљног покривача В -1 Л Р П - Сеча шума И -2 Л И Т - Угрожавање фауне М 0/-1 Л Р П -

Угрожавање природних добара М 0 Л Р П - Угрожавање културних добара Н 0 - - - - Нарушавање предеоних вредности И -1 Л И Т - Угрожавање здравља и безбедности људи Н 0 - - - -

144

Табела 21. Карактеристике могућих утицаја у фази експлоатације у ванредним удесним ситуацијама (истицање гаса, пожар, експлозија)

Врста утицаја

Вероватноћа

Интензитет

и

значај

Просторне

размере

Сложеност

/ реверзибилнос

т Временска

димензија

Број и

злож

ени

људи

Загађење ваздуха И -1 Л Р П З Загађење површинских вода М -1 Л Р 0 - Девастација и загађење земљишта И -2 Л Р П - Девастација станишта и биљног покривача И -2 Л Р П - Уништавање шума (у случају пожара) М -2 Л Р П - Угрожавање фауне В -2 Л Р П -

Угрожавање природних добара М -1 - - - - Угрожавање културних добара Н - - - - - Нарушавање предеоних вредности М -1 Л Р П - Угрожавање здравља и безбедности људи И -2 Л И П З

Траса гасовода пролази у просеку од 2-8 km или више од регистрованих природних и културних добара па је процењено да је у случају већег удеса (неконтролисаног ширења пожара) теоретски могуће угрожавање природних добара али само оних која су на мањем одстојању од локалитета евентуалног већег удеса- пожара. Ако се узму у озир све планиране и пројектоване мере заштите, може се закључити да је овакав догађај теоретски могућ али практично мало вероватан.

4.4. Процена ризика од удеса Удес (акцидент) јесте изненадни и неконтролисани догађај који настаје ослобађањем, изливањем или расипањем опасних материја, обављањем активности при производњи, употреби, преради, складиштењу одлагању или дуготрајном неадекватном чувању (Закон о заштити животне средине).

Превенција и контрола удеса успоставља се применом система управљања сигурношћу на различитим нивоима, што подразумева припреме за могући удес које обухватају мере заштите: при просторном планирању, пројектовању, изградњи, процесу рада, депоновању и чувању опасних мартерија, контролу коришћења и одржавања опасних инсталација, као и друге мере које се предузимају при обављању опасних активности, а којима се спречава, односно смањује вероватноћа настанка удеса и могуће последице.

Директивом SEVESOII (која се односи на технолошке удесе већих размера), као један од приоритетних задатака за контролу последица удеса постављају се захтеви за просторно планирање.

145

Просторни планови имају изузетан значај јер се на самом почетку планског поступка и даљој хијерахији планирања стварају предуслови за смањење и ублажавање ефеката потенцијалних удеса. Један од инструмената који помаже у доношењу одлука и инплементирању мера заштите у планове је стартешка процена утицаја плана и програма на животну средину.

Стратешком проценом утицаја за предметни просторни план поред осталог, извршена је процена опасности односно ризика од удеса и опасности од загађивања животне средине, а обухватила је идентификовање могућих опасности од удеса, утврђивање механизама њиховог настанка и развоја и сагледавање обима и последица са циљем да се у Плану дефинишу мере за смањење и ублажавање последица удеса.

Процена опасности од удеса је рађена према методолошким оквирима који су прописани Правилником о садржини политике превенције удеса и садржини и методологији израде Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса („Сл.гласник РС“, бр.41/2010). Обим и степен детаљности примерени су хијерархијском нивоу и значају планског документа и доступним подацима у тренутку израде плана.

Циљ процене опасности од удеса

Процена опасности је један од поступака у систему политике превенције удеса, управљања ризицима и заштите од удеса чији је циљ превенција удеса и минимизирање последица. Процена опасности од удеса на нивоу стратешке процене утицаја изградње и експлоатације система међународног гасовода има задатак да према расположивим подацима у датом моменту на генералном нивоу:

− идентификације могуће изворе и резмера удеса, − изврши процену повредивости, − процени последице евентуалних удеса и − дефинише безбедне зоне просторене заштите.

Процена опасности на овом нивоу треба да омогући да се да се у плану изврши одговарајући избор локације за постројења гасног система, дефинише трасе цевовода за транспорт опасних материја и да у односу на процењена ограничења обезбеди обавезна зона просторне заштите од повредивих објеката. Процена опасности од удеса, у складу са Правилником рађена је по следећим корацима са графикона.

Слика 16. Схемтаски приказ поступка процене опасности од удеса

146

4.4.1. Идентификација опасности

Поступком идентификације опасности обухваћени су сви делови система гасовода: линијски део и објекти у систему међународног гасовода DN 1400/98bar за транспорт природног гаса из Русије, у границама планског документа.

Идентификација опасности извршена је извршена је по поступцима са следећег графикона

Слика 17. Схематски приказ поступка идентификације опасности

У процесу транспорта гаса гасоводним системом у случају исцуривања гаса постоји реална опасност од пожара и експлозија због физичко-хемијских особина природног гаса. Метан, експлозиван и запаљив гас чини и до 95% природног гаса, а други запаљивии експлозивни гасови који чине примесе су присутни у знатно мањем проценту. Зато је важно да се при идентификацији опасности узму у обзир карактеристике гаса и карактеристике постројења.

Основне физичко хемијске карактеристике природног гаса

Природни гас представља смесу горивих и негоривих гасова са доминацијом метана (руски гас садржи преко 95% метана). Поред метана (CH4) природни гас садржи: етан (C2H6), пропан (C3H8), бутан (C4H10) и друге засићене угљоводонике (општа хемијска ознака CnHm), као гориве гасове. Негориви гасови у природном гасу су: азот (N2),угљендиоксид (CО2) и други.

Табела 22. Запремински однос гасова

147

Хемијски састав-запремински удео (%)

Метан Етан Пропан Бутан Азот Угљендиоксид Природни гас / земља порекла

CH4 C2H6 C3H8 C4H10 H2 CО2 Русија 96,2 1,2 0,3 0,2 1,8 0,3 Северно море 88,2 5,4 1,2 0,6 3,2 1,4 Холандија 80,5 2,8 0,4 0,2 14,2 1,9 Алжир 88,6 8,2 2,0 0,6 0,6 0,0

Запремински удео појединих гасова може се разликовати од наведеног али не у мери која може утицати на промену основних показатеља за процену сигурности. Природни гас је лакши од ваздуха, без мириса и укуса. Из сигурносних разлога, у системима дистрибуције, пре но што дође до крајњих корисника, врши се одоризација природног гаса. То је процес у коме се природном гасу додају одређене примесе како би имао препознатљив мирис.

Табела 23. Термоенергетске особине природног гаса Особине природног гаса Термоенергетске вредности Доња калорична моћ гаса Hd= 34150 KJ/m3 Густина гаса 0,802 kg/ m3 Релативна специфична тежина гаса 0,611 Максимална брзина паљења 0,35 m/s Температура самопаљења у ваздуху 600-670°C Температура изгарања 2000°C Граница запаљивости 4-16 %

Табела 24. Класе гасова према експлозивности и запаљивости

Гас Температура паљења Температурна класа Група експлозивности

Метан 595 Т1 II A Етан 515 Т1 II A Пропан 470 Т1 II A Бутан 365 Т1 II A

Према одредбама стандарда SRPS N.S8.003 природни гас спада у групу гасова II A, температурни разред Т1, лакши је од ваздуха.

Према категоризацији SRPS Z.CО.0010. природни гас има: токсичност 1; запаљивост 4; реактивност 0.

Карактеристике постројења – система гасовода

Под међународним системом гасовода – међународним гасоводом по правилу врло високог притиска се подразумевају цевоводи са интегрисаним уређајима, постројењима и објектима који служе за транспорт гасовитих угљоводоника.

Систем међународног гасовода „Јужни ток“ чине:

1. линијски гасовод :

148

− цевовод пречника DN 1400 у дужини око 411 km, − блок станице (БС)- вентили за прекид дотока гаса (на сваких 30 km)

2. гасни објекти: − 2 компресорске станица (КС), у централној Србији КС „Велика Плана“, у

Војводини КС „Кула“. − 2 мерне станице (МС) на граници са Бугарском МС „Вршка Чука“ и на

граници са Мађарском МС „Бачки Брег“, − мерно-регулационе станице (МРС „Параћин“ и МРС „Гиспођинци“)

Гасовод – цевовод који је планиран за међународни транспорт гаса кроз Србију, челичне цеви пречника DN 1400 и врло високим притиском од 98 bar. То је ванградски линијски систем који се води далеко од насељених места у оквиру кога су на сваких 30 km предвиђене блок станице.

Блок станице (БС) су гасни објекти у линијском систему који су намењени за аутоматски прекид транспорта гаса у случају хаварије на гасоводу. Постављају се на траси гасовода и представљају подземне заварене славине са електро хидрауличким погоном радног притиска 100 bar. На овим местима где су делови обилазног гасовода и арматура са инструментима надземно постављени простор је ограђен ради спречавања неконтролисаног приступа људи.

Компресорске станице су постројења чији задатак је:

− преузимање гаса за компримовање из магистралног гасовода и довод компримованог гаса у магистрални гасовод;

− пречишћавање транспортованог гаса од механичких примеса и течности; − компримовање гаса и хлађење гаса након компримовања.

У систему гасовода „Јужни ток“ предвиђене су две КС на теритотији Републике Србије.

Мерне станице (МС) – примопредајне станице на међународном гасоводу лоциране су на граничним прелазима, на уласку и изласку из државе, обично их чине објекат са сталном контролом посаде, снабдевен мерачима протока континуалним анализаторима гаса, телеметријским системом, савременим комуникационим системима и царинским надзором.

Мерно регулационе станице (МРС) су објекти – постројења на којима се редукује притисак у гасоводу и мери проток гаса у тој деоници или код корисника. Постављају се на местима одвајања, односно прикључења националног гасовода на међународни.

Чистачке станице – се постављају увек на почетку и на крају транспортног цевовода истог пречника.

Сви гасоводни објекти (КС,БС, МС, МРС) морају бити ограђени како би се спречио неконтролисани приступ објектима.

Карактеристике окружења трасе система гасовода

149

Трасирање гасовода у простору условљава ограничавање коришћења и активности у непосредној околини тарсе. Ширина појаса ограничења у директној је пропорцији са значајем (међународни) и просторној намени гасовода (ванградски), пречником цеви и планираним притисцима и локацијама и могућим повредивим објектима у околини. У случају удеса може имати последице на људе и живи свет у околини (флору, фауну), објекте, културна и материјална добра. Због тога је важно да се сагледа окружење као би могли да се процене утицаји и последице.

Међународни гасовод високог притиска има транзитни карактер и по правилу се води кроз не насељена места. Траса међународног гасовода ,,Јужни ток,, од уласка из Бугарске у Србију до Праћина пролази кроз планиски регион источне Србије који није насељен али је шумовит па траса на неким деоницама просеца шуму. То ће имати утицаја на шумски покривач у ширини радног појаса (10 m обострано ) на ком ће шума морати да се посече и неће моћи да се обнавља високо дрвеће, могуће су само заједнице приземне флоре.

На деоници од Параћина до Дунава, траса је са десне стране реке Велика Морава, до Свилајнца, деоница је ретко насељена и нема значајних препрека. Карактеристике рељефа дају траси равничарски карактер.

Локација и површинска депонија угља и пепелиште термоелектране ,,Морава,, код Свилајнца формира ограничење у прстору, тако да гасовод прелази два пута реку Велика Морава. Трасира се по пољопривредним површинама у општини Велика Плана и после обиласка насеља Доња Ливадица гасовод поново подводно прелази реку Велика Морава и од села Трновче до Шалинца траса је на левој страни у односу на реку.

Деоница кроз централну и источну Србију од скоро 200 km трасе до Дунава гасовод је скоро 120 km равничарског карактера, а око 80 km је планинског карактера. Као транзитни гасовод на целој овој дужини нема контакта са насељеним местима, има мало контаката са постојећом инфраструктуром и само на једном месту код Параћина се повезује са постојећим гасним системом Републике Србије.

Траса гасовода на простору Војводине, деоница од Дунава - Ковина до изнад Панчева, паралелна је коридору разводног гасовода Панчево-Смедерево и постојећој деоници југословенског нафтовода, деоница Нови Сад-Панчево.

Даље се проводи према гасном чворишту Госпођинци, где ће се остварити друга веза са гасним системом Републике Србије и веза са ПСГ ,,Банатски Двор,,. Подручје Госпођинаца и Темерина се проводи у коридору постојећих разводних и магистралних гасовода, да би се до Сомбора траса проводила паралелно постојећем разводном гасоводу Госпођинци-Сомбор. Даље се, правац продужава до граничног прелаза Бачки Брег, где је ППС. Цела траса у дужини од око 215 km је равничарског карактера и проводи се мање више по пољопривредном земљишту.

Могући извори и узроци опасности

Идентификација спољних опаснсти обухвата идентификацију критичних тачака, односно места у процесу или на постројењу које представљају најслабије тачке или могуће изворе опасности са аспекта настајања удеса.

150

Извор опасности је тачка или место из којега гас, пара, магла или течност могу излазити у атмосферу тако да може настати експлозивна атмосфера.

На сваком делу овог система може се појавити извор угрожавања животне средине и људи у случају удеса и то:

− Неконтролисано истицање гаса; − Пожар; − Експлозија,

Као потенцијални узроци за евентуалне удесе могу се предпоставити следећи:

1. Људски фактор − неправилно димензионисање гасовода и опреме; − непоштовање важећих техничких прописа, стандарда, − неправилан избор опреме, цеви, мерно регулационе опреме, електро

опреме, сигурносне арматуре, − неправилно постављање гасовода, распореда опреме и арматуре и

механичког оштећења приликом извођења радова, − неквалитетно изведене цеви, арматуре и спојеви, лоши варови, − нестручно и неправилно руковање и неодржавање инсталација, − не придржавање прописаних процедура и упутства о раду, заштити на

раду и противпожарној заштити, − нехат и немаран однос према раду, − нестручност и незнање, − неспровођење редовног мониторинга.

2. Механички кварови и оштећења на: − КС, БС, МРС, МС, (на инсталацијама, уређајима, цевима, вентилима), − електроинсаталацијама, − линијском делу гасовода (оштећење цеви, механичка кидања цеви, појава

корозије), − на станицама за катодну заштиту (механичка оштећења уређаја каблова

или заштитних водова, повећане струје због кртког споја или због преоптерећења, пробој изолације на кућишту),

− на цевоводима који су под катодном заштитом на доступним надземним деловима или контролно мерним изводима (сметње на далеководима уколико су цеви у зони далековода, кратки недозвољено високи напон на местима укрштања или паралелног вођења са електрифицираним пругама).

3. Елементарне непогоде − земљотреси, − клизишта, одрони, − поплаве, − појаве пожара

151

4. Евентуалне диверзије, терористичке акције, ратне ситуације.

4.4.2. Анализа опасности од удеса

Зоне опасности

Зоне угрожене експлозивном смешом на гасоводном систему су простор у коме се могу појавити запаљиве смеше при транспорту и ускладиштењу запаљивих гасова. У односу на степен избијања пожара и експлозије зоне опасности стандард SRPS N.S8.007 класификује на следећи начин:

− зона опасности 0 – је простор, у коме је експлозивна атмосфера присутна стално или дужи период времена. То је простор око трајног извора опасности у коме технолошки процес дозвољава присуство експлозивних смеша у дужем временском периоду - учесталост и трајање експлозивних смеша ваома велика;

− зона опасности 1 – је простор, у коме је вероватно да ће се експлозивна смеша појавити у току нормалног процеса рада. То је простор око примарног извора опасности у коме у току нормалног рада, јер га технолошки процес дозвољава, (нпр. зона око одушка на гасним инсталацијама), учесталост и трајање експлозивних смеша је очекивана;

− зона опасности 2 – је простор у коме није вероватно да ће се експлозивне смеше појавити у току нормалног технолошког поступка. То је простор око секундарног извора опасности у коме је учесталост настајања експлозивних смеша мало вероватна јер није предвиђена нормалним технолошким процесом, учесталост појаве мало вероватна, а трајање експлозивних смеша веома кратка.

У редовном режиму рада током технолошког поступка којим су испоштоване све прописане процедуре и мере безбедности, предметни гасоводни систем се сврстава у зону опаснпсти 2.

Услови за настанак експлозије

Да би до експлозије могло да дође потребно је да постоје: експлозивна смеша и извор паљења. Уколико један од ова два предуслова изостане не може доћи до експлозије. Опасност од експлозије је својствена свим горивим гасовима када су помешани са ваздухом у одређеном односу. Природни гас образује експлозивну смешу са ваздухом само ако је његова концентрација у смеси (природни гас-ваздух) једнака или већа од одређене максималне вредности (доња граница експлозивности) или је једнака или мања од одређене максималне вредности (горња граница експлозивности). Природни гас са високим садржајем метана (какав се испоручује нашој земљи) има доњу границу експлозивности око 5%, а горњу границу око 15%, зависно од састава. То значи да је свака смеша природног гаса и ваздуха која садржи 5-15% природног гаса експлозивnо опасна и може експлодирати при уношењу пламена или варнице.

Процес тече на начин представљен на следећој слици.

152

Слика 18. Схематски приказ услова за настанак експлозије

Правилником о садржини политике превенције удеса и садржини и методологији израде Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса дефинисани су критеријуми за процену вероватноће настанка удеса, који не дефинишу вероватноћу контакта експлозивне смеше и извора паљења као фактор који утиче на степен угрожености гасовода и простора око њега. Таква процену није дефинисана ни Правилником о стандардима за противексплозивну заштиту.

На основу напред описаних зона опасности све док целокупни гасоводни систем према стандардима SPRS N.8.007 представља секундарни извор опасности у простору у коме се систем налази може се рећи да су у малом степену угрожености.

Од момента када било који део система испадне из нормалног режима рада и представља простор секундарног извора опасности простор где је вероватноћа контакта смеше природног гаса и ваздуха са извором паљења реална, простор у коме се тај део система налази прелази у степен велике угрожености.

Приказ могућег развоја догађаја у удесу - сценарио

Према Правилнику о садржини политике превенције удеса и садржини и методологији израде Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса, сценариом је обухваћено сагледавање могућег обима удеса и последица по живот и здравље људи, животну средину и материјална добра.

Правилник обавезује приказ сценарија најгорег могућег удеса који има последице по људе и животну средину.

Овакав сценарио је претпостављен за изненадне и неконтролисане догађајe – инцидентe на систему, чији узроци могу бити бројни а за последицу могу имати узрокује неконтролисано испуштања природног гаса настанак експлозивне смеше и појаву притисни удар и као најгори случај ватрени и притисни удар (детонација). Разлика у сагоревању и детонацији са пламеним таласом је у томе што jе код детонације брзина сагоревања око 2500 пута већа од обичног сагоревања.

Један од могућих развоја догађаја приказан је на стаблу догађаја у наставку.

153

Анализа развоја догађаја-стабло догађаја

Слика 19. Схематски приказ анализе развоја догађаја – стабло догађаја

Анализа последица удеса

Хазардне ситуације, су изненадни и неконтролисани догађаји – инциденти на систему, настају код перфорације цевоводног система, неконтролисаног испуштања природног гаса и пуцања гасовода када се може појавити притисни удар и као најгори случај ватрени и притисни удар (детонација). Разлика у сагоревању и детонацији са пламеним таласом је у томе што jе код детонације брзина сагоревања око 2500 пута већа од обичног сагоревања.

Извршена је симулација, моделирање, хазардне ситуације на гасоводу пречника DN 1400 mm (56 ˝) и радног притиска 98 bar, према правилнику о цевоводима како га препоручује British Standard B.S. 8010 i Irish pipeline code I.S. 328. За процену величине опасних зона коришћен је Модел Алоха 5.4.1.2 Оffice of Emergency Managment, EPA and Emergency Response Division, NOAA.

Реалан приступ за оцену могућег акцидента на гасоводу високог притиска, а да није најгори случај – пуцање цеви по целом отвору и при максималном радном притиску, није прецизно дефинисан ни у једном стандарду за транспорт природног гаса.

154

Правилник о цевоводима B.S. 8010 захтева да се при избору трасе гасовода и пројектовању гасовода обезбеде предуслови са којима се избегавају могућности појаве пуцања гасовода, када је могућа појава најгорег случаја – стварања услова за појаву пуцања гасовода и формирања детонације са ватреним таласом. Правилник прописује реалан приступ који се може у свим фазама пројектовања обезбедити и применити у изградњи и касније у експлоатацији спроводити.

Акцидент који се реално може десити једино се може контролисати у правилнику B.S. 8010 и Ирском стандарду I.S. 328 , али тако да исти буде на нивоу – у границама нормалног природног хазарда (1х10-6). Да би то било на том нивоу потребно је да се испуне следећи услови:

- Да се дефинише минимално растојање од насељених зграда, према димензијама пречника гасовода и радног притиска у гасоводном систему,

- Да где год је у близини гасовода густина насељености већа од 2,5 човека на 1 хектару површине која је у контакту са трасом гасовода, да се примењује пројектни фактор 0.3 на основу кога се дефинише дебљина зида цеви, а уједно се у радном режиму у материјалу цеви не превазилази напон већи од 30% од дозвољене чврстоће за одабрани материјал цеви,

- Да се на деоницама гасовода са дебљинама зида цеви већим од 11,9 mm (а према Dr Jane Haswell-u на дебљинама зида цеви већим од 15 mm) не може појавити пуцање цеви већ евентуално цурење.

За испројектоване гасоводе са дебљинама зида цеви ≤ 9,5 mm еквивалентна величина цурења је представљена са отвором величине 150 mm, за испројектоване гасоводе са дебљинама зида цеви > 9,5 мм а ≤ 11,9 мм еквивалентна величина цурења је представљена са отвором величине 75 mm, а за гасоводе са дебљинама зида цеви > од 11,9 mm могућност појаве грешке цурења је минимална. Ирски стандард I.S. 328 је нешто строжији јер поред поменутих захтева захтева и процес класификације простора око гасовода и посебних захтева код хидрауличког теста гасовода.

Нема посебних захтева по питању оштећења цеви изнутра, али се указује да су најгора оштећења на гасоводима од стране трећих лица (засекотине, удубљења, напрслина), да су у порасту и иако нису у непосредној контроли оператора система, мора се нарочито повести рачуна о истим.

Имајући све ово у виду на предметном гасоводу са веома квалитетним материјалом Х 70, одабраним зонама насељених зграда 100 м обострано од осе цеви, пречника DN 1400 и радног притиска до 98 bar и да су процењене минималне дебљине зида цеви од 21,6 mm извршена су моделирања појаве ударног таласа и појаве ватреног таласа.

Зоне опасности код појаве ударног таласа процениће се на гасоводу DN 1400 (56“) и радном притиску од 98 bar, при просечној метеоролошкој ситуацији и отвореном простору за случај цурења из отвора пречника 75 mm.

Резултати су приказани табеларно и графички по Gaussian моделу за природни гас.

155

Табела 25. Зоне ударног таласа за радни притисак у систему од 98 bar

Време од почетка

цурења (s)

Пресек отвора (inch2)

Ударни талас

8 psi (m)


3,5 psi (m)


1 psi (m)

Количина исцурелог гаса (kg)

1 2 3 4 5 7

1 s 7,07 10 10 13

10 s 7,07 42 55 101 8,3

30 s 7,07 119 156 287 189

60 s 7,07 218 290 559 1107

5 min 7,07 342 436 787 3521

10 min 7,07 342 436 787 3521

15 min 7,07 333 425 767 3267

30 min 7,07 324 414 747 3019

Слика 20. Зоне распростирања ударног таласа за петоминутни временски интервал цурења

156

Зоне опасности су приказане у три зоне:

Црвено означени бројеви су дистанце у (m) од места удеса и представља најгору опасност појаве надпритисног удара јачине 8 psi , односно зону рушења објеката,

Оранж означени бројеви су дистанце у (m) од места удеса представља мање опасну зону појаве надпритисног удара јачине до 3,5 psi, односно појаву могућих озбиљних повреда, и

Жуто означени бројеви су дистанце у (m) од места удеса представља лако опасну зону појаве надпритисног удара јачине до 1 psi, односно појаву пуцања стакла на објектима.

Најјачи ударни талас је у времену од 5 до 10 минута од почетка појаве цурења гаса.

Зоне опасности код појаве топлотног таласа процениће се на гасоводу DN 1400 (56“) и радном притиску од 98 bar, при просечној метеоролошкој ситуацији и отвореном простору за случај цурења из отвора пречника 75 mm.

Резултати су приказани табеларно и графички по Gaussian моделу за природни гас

Табела 26. Зоне топлотног таласа за радни притисак у систему од 98 bar

Величина отвора (cm)

Пресек отвора (cm2)

Топлотни флукс 10 kW/m2

Топлотни флукс 5

kW/m2

Топлотни флукс

2 kW/m2

Висина пламена (m)

Трајање циклуса

(мин)

1 2 3 4 5 6 7

7,5 44,16 54 75 117 6 ≤1h

15 176,63 108 150 234 12 ≤1h

Симулација детонације са ватреном куглом (jet fire) је приказана на гасоводу пречника DN 1400 mm, у коме је природан гас (метан) на радном притиску од 98 bar. Размотрена је просечна временска ситуација са умерено облачним даном, просечно стабилном временском ситуацијом са малом тербуленцијом, просечном температуром ваздуха 15 °C, просечном температуром гаса од 5°C на територије Србије. Предео је претежно отворен, без препрека.

Зоне опасности су приказане у три зоне:

Црвено означени бројеви су дистанце у (m) од места удеса представља најгору опасност појаве топлотног удара јачине 10 kW/m2, односно леталну ситуацију ако траје до 1 минута, опекотине трећег и четвртог степена,

Оранж означени бројеви су дистанце у (m) од места удеса представља мање опасну зону појаве топлотног удара јачине до 5 kW/m2, односно појаву опекотина 2 степена - ситуацију ако траје до 1 минута, и

Жуто означени бројеви су дистанце у (m) од места удеса представља лако опасну зону појаве топлотног удара јачине до 2 kW/m2, односно појаву опекотина 1 степена – црвенило и бол за ситуацију ако траје до 1 минута.

157

У колони бр. 6 приказана је висина пламеног фронта (jet fire), у условима када се догађај десио и када је деоница на којој се десила перфорација аутоматски затворена блокадним вентилима и дошло до истицања гасa из те деонице.



158

Зоне опасности код топлотног таласа за цурење код отвора од 75 и 150 мм за најопасније појаве топлотног удара јачине до 10 kW/m2 су у границама од око 100 м, односно у границама појаса насељених зграда.

Ове појаве су у границама природних појава и у границама нормалног природног хазарда (1х10-6).

Анализа повредивости

Анализа повредивости сагледавана је сходно врсти документа и његовог хијерахијског нивоа према генерално дефинисаној траси коридора. Детаљнија анализа повредивости као и детаљна разрада свих других сегмената биће предмет Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса које израђује оператер постројења.

На нивоу ове стратешке процене дате су само оквирне процене потребне за следеће кораке процене ризика.

Број радника на постројењу или комплексу који могу бити изложени утицају– у овој фази израде није познат тачан број запослених. За процену се узима податак је да ће стално запослени у фази експлоатације бити само на компресорским станицама, док се на осталим објектима могу повремено наћи оператери који врше мониторинг или у случају квара на било ком сегменту система. Процес је аутоматизован.

Број људи изван комплекса који многу бити изложени утицају - Планом су дефинисане зоне заштитног појаса гасовода и прописане намене и активности које се у оквиру тих зона могу наћи или одвијати.

Тако је у зони од 100 m обостарно од осе гасовода забрањена изградња објеката за становање и боравак људи, а постојећи објекти уколико се нађу у тој зони се уклањају.

У зони од по 200 m обострано од осе гасовода могуће су активности у области пољопривреде, шумарства, енергетике, водопривреде и инфраструктуре. Задржавају се постојећи објекти али није планирана изградња нових објекта.

У зони од по 300 m обострано од осе гасовода која уједно и чини границу Плана предвиђено је задржавање намена и објеката, израда планова за локалне самоуправе.

Ако се узме у обзира да се уз све мере заштите од удеса предвиђене планом и пројектном документацијом као и Планом заштите од удеса, акцидент може категорисати као могућ али редак догађај са малом вероватноћом појаве онда се процењује да је ризик последица средњи .

Због непотпуности података у овој фази стратешке процене није могуће прецизно проценити број људи који би смртно настрадали и били повређени у случају удеса, и на основу тога дефинисати зона повредивости. Прецизна анализа повредивости ће бити предмет Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса који израђује Оператер. Такође ће бити могуће извршити у фази израде пројектне документације односно студије о процени утицаја.

159

Одређивање могућег нивоа удеса

Ниво удеса одређује се на основу ширине повредиве зоне и анализе повредивости на основу критеријумима дефинисаних Правилником о садржини политике превенције удеса и садржини и методологији израде извештаја о безбедности и плана заштите од удеса („Службени гласник РС“, број 41/10), према следећој матрици:

Табела 27. Матрица за процену нивоа удеса према Правилнику

Ниво удеса Ширина повредиве зоне

I ниво удсеа Последице удеса не очекују изван границе постројења

II ниво удсеа Последице удеса се не очекују изван границе комплекса

III ниво удсеа Последице удеса се могу проширити изван границе комплкса

IV ниво удсеа Последице удеса се могу проширити по региону две или више општина

V ниво удсеа Последице удеса се могу проширити изван границе РС

При одређивању нивоа потенцијалног удеса на гасоводном систему сагледани су могући удеси и последице на било ком објекту система. Процењивање је извршено на основу процењене ширине повредиве зоне до које се дошло симулацијом удеса -сценарио најгорег могућег удеса како је прописано Правилником, као и анализом последица удеса. За процењивање су коришћени објављени подаци о статистици удеса у другим земљама (САД, Енглеска), у просеку последњих 50 година. Детаљнији приказ је дат поглављу Процена ризика.

Табела 28. Процењени ниво могућег удеса

Место удеса Ширина повредиве зоне Ниво удеса

Линијски гасовод Последице удеса (пожар) се могу проширити изван граница гасног коридора и зоне заштите гасовода III ниво удеса

Мерно регулационе станице

Последице удеса се могу проширити изван граница комплекса III ниво удеса

Регулационе станице Последице удеса се могу проширити изван граница комплекса III ниво удеса

Компресорске станице Последице удеса се могу проширити изван граница комплекса III ниво удеса

Процена вероватноће настанка удеса

Вероватноћа настанка удеса процењује се на основу података о догађајима код нас и у свету на истим или сличним системима (база података појединих држава), и података добијених идентификацијом опасности.

160

Табела 29. Критеријуми за процену вероватноће настанка удеса према Правилнику

Велика вероватноћа (100 - 10-

1 учесталост догађаја/ год ) Средња вероватноћа (10-1 – 10-2 учесталост догађаја/ год)

Мала вероватноћа (>10-2 учесталост догађаја/ год)

Цурење гасова под притиском из цевовода и других система

Пуцање цевовода гасова под притиском Пожар целог постројења

Створени услови за изазивање пожара у зони опасности 2

Створени услови за пожар и експлозије у зони опасности 1 Експлозија целог постројења

Почетни пожари на инсталацијама Пожар и експлозије дела постројења

Створени услови за пожар и експлозију у зони опсности 3

Два и више удеса велике вероватноће на једној локацији у исти време

Два и више удеса средње вероватноће на једној локацији у исто време

Процена вероватноће настанка удеса се врши на један од следећих начина:

− историјски приступ се користи статистичким подацима о регистрованим догађајима код нас и у другим земљама. На масовне појаве примењује се закон великих бројева: када је у питању велики број случајева њихов средњи резултат престаје да буде случајан па се може предвидети са доста великом прецизношћу.

− аналитички приступ се користи у случају да се не ради о масовним појавама, а заснива се на идентификацији опасности. За мање инсталације вероватноћа настанка удеса се може изразити нумерички. За већи систем, због великог броја интеракција и могућности грешке, вероватноћа настанка удеса изражава се описно као мала, средња или велика.

− комбиновани приступ је комбинација аналитичког и историског.

За потребе ове стратешке процене коришћен је комбиновани приступ.

Процена вероватноће настанка удеса на основу статистичких података

На територији Републике Србије не постоји изграђен гасовод оваквог капацитета па тиме ни релевантних статистичких података. Према анализи коју је радио МУП Републике Србије – Сектор за ванредне ситуације - Управа за превентивну заштиту, 2010. удеси који су се дешавали превасходно на унутрашњим кућним инсталацијама.

Наведени подаци нису релевантни за процену вероватноће настанка удеса на систему гасовода високог притисака који је предмет процене па су из тих разлога коришћени подаци земаља у којима су статистички показатељи као за дистрибутивне тако и за транспортне гасоводне системе.

Приказ статистике удеса на гасоводима у другим земљама и последице

Велика Британија

Извњештај о удесима на гасоводима и учесталости удеса који су се догодили у Великој Британији у периоду 1960-2010. године (UKOPA- United Kingdom Onshore Operators'

161

Association), послужио је као поуздан показатељ смањења учесталости догађаја последњих година посебно оних који су изазвани пуцањем цеви услед корозије. У наставку се даје приказ фреквентности удеса.

Графикон 23. Статистика фреквентности удеса на гасоводима у Великој Британији у периоду од 1960.-2010. године

Извор:UKOPA- United Kingdom Onshore Operators' Association

Графикон 24. Учесталост удеса на 1000km / god. Током читавог периода 1960-2010. И по петогодишњим периодима

162

Графикон 25. Учесталост удеса на 1000km / god. Током читавог периода 1960-2010. Према узрочницима удеса

Табела 30. Инциденти који су изазвали пожаре

Место квара Узрок квара Величина пукотине

Цев Спољна а корозија 0-6mm Цев Клизиште - Цев Заваривање 6-20 mm Цев Узрок непознат 6-20 mm Цев Пуцање цеви 0-6 mm Цев Узрок непознат 40-110 mm Цев Удар грома 0-6 mm

Кривина Спољна корозија 0-6 mm Кривина Пуцање цеви 6-20 mm

Табела 31. Фреквенција удеса у прошлости по периодима од 5, 20 и 44 године

Период Број удеса Укупно км/год Учесталост удеса на 1000км/год

1966-1970 21 33,306 0.631 1971-1975 25 66,035 0.397 1976-1980 27 77,627 0.348 1981-1985 39 87,166 0.447 1986-1990 33 93,202 0.354 1991-1995 9 99,233 0.091 1996-2000 11 103,121 0.107 2001-2005 3 108,742 0,028 2006-2010 10 107,691 0.093

163

САД

На графикону су приказани удеси који су се догодили у периоду 1970-2010 године у Америци, које прати U.S. Department of Transportation's Office Pipeline Safety.

Графикон 26. Удеси на гасоводима у САД у периоду од 1970 – 2010. године

Извор података: American Gas Association

Према подацима (U.S. Department of Transportation's Office Pipeline Safety) учесталост удеса који укључују експлозијее, цурења и пожаре у пероду од 2000. - 2010. године нагло опала . Ово је резултат унапређене технологије и квалитета материјала, строгих прописа и процедура, перманентног надзора и едукације како запослених тако и јавности.

Велика учесталост удеса на гасоводима у приоду који је праћан од 1970-1983 године догађалале на госоводима који су били стари и до 100 година и на којима су се појављивале руптуре услед масивне унутрашње корозије и најчешће механичких оштећења, застарелих технологија.

164

Графикон 27. Удеси на гасоводима у САД у периоду од 1995 – 2004. године изазвани спољним утицајима

Извор података: American Gas Association

Према подацима које је објавила AGA (American Gas Association), водећи узрок удеса који су настајали у оба система (транпортни и дистрибутивни гасоводи), је ископавање у непосредној близини гасоваода без претходног обавештавања и надзора оператера. Ово је класификовано као „оштећења спољне силе“ или „оштешења од трећег лица“. Оштећења настала као последица ископавања чине 60% свих узрока удеса на дистрибутивним гсоводима у периоду 1995.-2004. године, према статистици коју води U.S. Department of Transportation's Office Pipeline Safety. Остали узроци укључују корозију, цурење, експолозије, пожаре и чак намерно уклоњене надземне обележиваче трасе. Такође је значајно навести да су се удеси ређе дешавали на внградским системима.

Графикон 28. Узроци који су проузроковали оштећења гасовода, у периоду 2004-2009. године, у процентима у САД

Извор: U.S. Department of Transportation's Office Pipeline Safety

165

Према наведеним подацима узроци удеса у процентима су следећи: „штета од стране трећег лица“ 54% ; неправилан избор или грешка на опреми 14%; грешка у конструкцији 12%; нестручно руковање или одржавање 8%; спољна корозија 4%; временске непогоде и други спољни утицаји 4%; пуцање услед корозије 2%; грешке у производњи 2%.

PHMSA (US Department of Transportation Pipeline and Hazardous Materials Safety Administration) наводи податке о узроцима озбиљних удеса на целокупном националном цевоводном систему у периоду 1992- 2011. године који су приказани на следећој слици.

Графикон 29. Узроци озбиљних инцидената у САД у периоду од 1992-2011. године

Извор: PHMSA (U.S. Department of Transportation

Pipeline and Hazardous Materials Safety Administration)

Закључак

Према наведеним доступним подацима - Статистика фреквентности удеса на 1000 km свих типова гасовода годишње, у периоду од 1960.-2010.године у Енглеској (Извор:UKOPA- United Kingdom Onshore Operators' Association) може се закључити следеће:

Учесталост удеса који су се догодили на свим врстама гасовода ( нису посебно раздвајани магистрални од осталих) посматрано на 1000 километара/годишње у периоду од 1966. – 1990. године износила је 10-1, што се према критријумима за процену вероватноће Правилник 41/2010 дефинише као велика вероватноћа.

166

На исти начин посматран период од 1991. – 2010. године показује да је фреквенција удеса износила 10-2 што би се дефинисало као средња вероватноћа. Из овог периода се изузима петогодишњи период 1996.-2000. године када је учесталост удеса износила 10-1 али је и тада број удеса био вишеструко мањи од претходног периода до 1990.

AGA (American Gas Association) у погледу вероватноће настанка /учесталости удеса, анализирајући укупну дужину целокупног система гасоваода и анализирајући трендове инцидената закључује:

С обзиром на дужину укупног гасоводног система у САД од 2,4 милиона миља, који опслужује 70 милона домова, предузећа, фабрика и топлана, удеси на гасоводима су од стране наведене асоцијације окарактерисани као ретки.

Овакав закључак треба посматрати као тренд опадања инцидената од периода 1985-2010. године . У периоду 1970 – 1985 број удеса је био вишеструко већи. (Према подацима U.S. Department of Transportation's Office Pipeline Safety).

Вероватноћа настанка удеса - аналитички приступ

Статистички подаци који су коришћени су један од начина процене вероватноће настанка удеса, али се морају прихватити са одређеном резервом. У оба случаја (Енглеска и САД), удеси су посматрани скупно на свим типовима гасовода (транспортни међуградски, градски, дистрибутивни). Ова стратешка процена се бави проценом транспорног гасовода међународног карактера па у циљу што прецизније вероватноће настанка удеса коришћена је и аналитичка метода.

За велике системе као што је посматрани међународни гасовод због низа фактора и интеракција вероватноћа се не изражава нумерички већ само описно као мала, средња или велика.

Мала вероватноћа настанка удеса је у случају да се процени, да при уобичајеном вођењу технолошког поступка и одржавања свих хазардних инсталација система, да неће доћи до удеса за предвиђено време трајања инсталација.

Средња вероватноћа настанка удеса је у случају када се процени да при уобичајеном вођењу технолошког процеса и одржавања опасних инсталација процени да може доћи до удеса за предвиђено време трајања инсталација.

Велика вероватноћа настанка удеса је у случају када се процени да при уобичајеном вођењу технолошког процеса и одржавања опасних инсталација процени да ће доћи до удеса за предвиђено време трајања инсталација.

Закључак у вези вероватноће настанка удеса је:

На основу извршене аналитичке процене која је обухватила идентификације опасности којом су анализирани: физичко хемијских карактеристика природног гаса, карактеристике постројења - гасног система, могући извори и узроци опасности од којих један може бити и фабричка грешка или лош квалитет уграђеног материјала. Такође и поред потпуног поштовања свих процедура и редовног одржавања инсталација проблем могу испровоцирати спољни фактори као што су елементарне непогоде (бујице, клизишта, земљотреси) а потом и „штете настале од трећег лица“.

167

На основу свега тога се може проценити да до настанка удеса у току експлоатационог периода гасовода може доћи , па је вероватноћа настанка удеса средња.

4.4.3. Процена последица удеса

Могуће последице по живот и здравље људи и животну средину процењују су на основу података добијених анализом повредивости. Критеријуми за процену могућих последица раде се према критеријумима који су приказани у следећој табели:

Табела 32. Матрица за процену значаја последица

Последице Показатељи последица Малог

значаја Значајне Озбиљне Велике Катастрофалне

Број људи са смртним исходом нема нема 1-2 3-5 више од 5

Тешко повређени Тешко отровани нема 1-2 3-6 7-10 више од 10

Лакше повређени Лака тровања нема 1-5 6-15 16-30 више од 30

Мртве животиње ≤ 0,5 t 0,5-5 t 5-10 t 10-30 t више од 30

Контаминирано земљиште ≤ 0,1ha 0,1-1ha 1-10 ha 10-30 ha више од 30

Материјална штета у хиљадама динара ≤ 100 100-1000 1000 - 10

000 10 000 -100 000

Већа од 100 000 динара

У овој фази на нивоу стратешке процене на основу расположивих података оне се могу посматрати у контексту историјског приступа – статистичких података других земања на гасоводима оваквог или сличног типа. Прецизнија процена размера удеса ће бити предмет Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса који израђује Оператер. Такође ће бити могуће извршити у фази израде пројектне документације односно студије о процени утицаја.

Као показатељ за сагледавање потенцијалних последица удеса могу послужити подаци о последицама које су се догодиле које се наводе у наставку.

МУП Републике Србије – Сектор за ванредне ситуације - Управа за превентивну заштиту (Иван Зарев), направио је: Анализу и приказ статистичке експлозија земног гаса и тровања угљен-моноксидом на територији Републике Србије и Аутономне покрајине Војводине.

Пожари и експлозије услед неправилног коришћења земног гаса (превасходно у индивидуалним домаћинствима) у току 2010. године су се догодили у 8 од 27 обухваћених градова у Србији. У тим удесима настрадалих и повређених било је укупно 7 људи. Од тровања угљен-моноксидом страдало је 3 људи. У истом периоду на територији Аутономне покајине Војводине у 5 од 7 градова догодили су се пожари и

168

експлозије усклед неправилног коришћења гаса. Настрадалих и повређених у пожарима и експлозијама било је 4 а пострадалих и затрованих угљен-моноксидом 3.

Као најчешће узроке насталих пожара и експлозија као и тровања продуктима сагоревања (угљен-моноксид), МУП наводи:

− перфорација гасних инсталација, − неодржавање гасних инсталација, уређаја и апарата према важећим прописима и

упутству произвођача, − неовлашћено коришћење гаса, − нестручна монтажа и неовлашћено руковање гасним инсталацијама,

неодржавање система за детекцију експлозивних гасова и пара и др.

У поменутим пожарима и експлозијама људи су страдали услед ефеката експлозије (разарање ткива услед високог притиска и опекотина од топлотног таласа).

При експлозији услед тренутног сагоревања смеше гаса и ваздуха ocлобађа се топлотна енергија и поред топлотне енергије развија се значајан притисак. Висока температура и притисак изазивају разарајуће ефекте, који су праћени великим материјалним штетама а често и људском жртвама.

Како у нашој земљи није било гасовода овако великих пречника и притисака то су анализирана искуства из удеса који су се догодили у другим земљама.

САД

Експлозија на гасоводу високог притиска догодила се 9. Септембра 2010. године у Сан Бруну, предграђу Сан Франциска, Калифорнија.

Експлозија је направила кратер 72 m дуг и 26 m широк, потпуно је уништено 38 кућа, а оштетећено још 120 кућа. Осам људи је погинуло, а 58 повређено, многи су евакуисани из те области. Десет околних хектара је спаљено.

О сили детонације говори податак да је део челичне цеви гасоваода који је покидан, дуг око 28m и тежак око 3000 kg, нађен око 100 m јужно од кратера.

У наставку се од великог броја удеса који су се догодили од 2001. године (Pipeline Explosions Since 2001. http://fracdallas.org/docs/pipelines.html), наводе само они случајеви експлозије и пожара из чијих се последица могу извући закључци о величини потребних просторних дистанци између објеката гасног система и повредивих објеката у околини.

− Август 19. 2000. у близини града Carlsbad, New Mexico, значајна унутрашња корозија изаива пуцање гасовода (30 inch), истицање гаса изаива експлозију и пожар који су убили 12 људи који су камповали на удаљености 180 м. Експлозија је створила кратер дугачак око 37 m и око 17 m широк. Експлозија је избацила три комада поломљених цеви у дужини од око 1m, 6m и 8m од који је најдужа цев пронађена 85 метара северозападно од кратера.

− Фебруар 2003. гасовод (24 inch) експлодирао je u близинаи места Eaton, Colorado, део цеви поломљене на три дела експлозија је одбацила 270 m (300yards) од места експлозије.

169

− Новембар 5. 2009. у месту Bushland, Texsas повређено је двоје људи кад је експлодирао гасовод. Експлозија је створила кратер 27 метара дужине и 18 метара ширине, и избацила ватрену лопту 90 m у висину. Куће које су се налазиле на удаљености од 100 m од експлозије су потпунао уништене. На већој удаљености је уздрмала објекте, а топлота је истопила ролетне на прозорима.

− 15. октоба 2010. у месту Grand Pririe, Texas, на гасоводу у изградњи када је вршено чишћење крацером, крацер је излетео кроз прихватну чистачку сатаницу и оштетио стамбени објекат у који је ударио на удаљењу од 150 m.

− 3. децембра 2011. Један од 5 паралелних гасовода је пукао ( Маренго округ, Алабама), експлозија је створила велики кратер, а делови цеви су се налазили 60 m даље. У пожару је спаљено неколико кућа и изгорело је око 4 хектара околног простора.

PHMSA (U.S. Department of Transportаtion Pipeline & Hazаrdous Materials Safety Administration) наводи податке о броју озбиљних удеса на целокупном националном цевоводном систему у периоду 1992- 2011. године и последицама удеса које су приказане на графиконима у наставку.

Графикон 30. Број великих удеса на целокупном националном цевоводном систему у периоду 1992- 2011.

.

Графикон 31. Број повређених у удесима на целокупном националном цевоводном систему у периоду 1992- 2011.

170

Графикон 32. Број смртно страдалих у удесима на целокупном националном цевоводном систему у периоду 1992- 2011

Графикон 33. Материјалне штете проузроковене удесима на целокупном националном цевоводном систему у периоду 1992- 2011

Белгија

У граду Ghishenghien, 30. јула 2004. године експлозија на магистралном гасоводу притиска 60 bar имала је катaстрофалне последице: 24 мртвих и преко 120 повређених. Пожар је спалио вегетацију у кругу преко 100 m.

Израел

Експлозија на гасоводу у граду al-Arish у близини египатске границе са Израелом (Anadolija/federalna.ba 2012.). Према објављеним информацијама експлозију и пожар је изазвала експлозивна направа постављена испод надземног дела цеви за транспорт природног гаса

Закључак у вези процене последица је следећи:

На основу расположивих података у неколико удеса који су се догодили у другим земљама а и код нас у току 2010. године (Извештај МУП Србије) на гасоводима мањег

171

капацитета (мањи пречник цеви и знатно мањи притисак) последице су биле: значајне, озбиљне, велике и катастрофалне (Ghishenghien; Carlsbad, New Mexico).

ПРОЦЕНА РИЗИКА ОД УДЕСА

Ризик од удеса се процењује на основу вероватноће настанка удеса и могућих последица а изражава се описно: занемарљив, мали, средњи, велики и веома велики, према следећим критеријумима:


Последице Вероватноћа настанка удеса

Малог значаја Значајне Озбиљне Велике Катастрофалне

Мала Занемарљив ризик Мали ризик Средњи

ризик Велики ризик Веома велики ризик*

Средња Мали ризик Средњи ризик

Велики ризик

Веома велики ризик*


Велика Средњи ризик Велики ризик


Веома велики ризик* Веома велики

ризик*

* Веома велики ризик није прихватљив

Ризик је прихватљев ако је процењен као : занемарљив ризик, мали, средњи, велики.

Закључак који може да се изведе из спроведене процене опасности је следећи:

Превенција и контрола удеса успоставља се применом система управљања сигурношћу на различитим нивоима, што подразумева примeну низа мера за управљање ризицима -од мера за превенцију удеса до мера за контролу и санацију последица удеса. Један од првих нивоа на којима се то решава је просторно планирање.

Процена опасности од удеса током процеса стратешке процене утицаја Плана, рађена је са циљем да се утврде могићи извори и узроци опасности настанка удеса, процени вероватноћа и учесталост, величина удеса и повредиве зоне и размере последица. На основу вероватноће настанка удеса и обима последица дефинишу се ризици. Све ово са циљем да се у фази израде плана утврде и дефинишу мере и правила којима ће се (у оквиру планских могућности) превенирати одређени фактори који могу бити узрок удеса настанак удеса (нпр. нестабилни терени, клизишта) и предвидети мере за минимизирање последица удеса – просторне зоне заштите.

Анализирајући неколико великих удеса који су се догодили на гасоводима у Америци, Мексику, Белгији, са катастрофалним последицама у којима је било и преко 24 погинулих можемо рећи да би ризик у таквим случајевима се категорисао као неприхватљив.

Међутим ту морају да се осветле и узроци које су наведени у истрагама таквих случајева, углавном је то последица нехата људског фактора :

172

− механичка оштећења приликом машинских или ручних ископа у непосредној близини гасовода,

− нередовно одржавање и контрола − масивне спољне корозије на цевоводима старим и преко 60 година,

Такође треба имати у виду чињеницу да је планирани транснационални гасовод пројектован по високим стандардима, примењена хидроизолација за заштиту цевовода од корозије пре уградње, потом катодна заштита, системима за чишћење цевовода, аутоматскоим системима за прекид гаса у случају хаварије и планираним надзором.

На основу свега до сада написнаог, а на основу примењене методологије правилницима и стандардима прописане за превенцију удеса и плана заштите као и стандарда за противексплозивну заштиту може се закључити:

Услови за настанак експлозије:

Док систем функционише према предвиђеном технолошком процесу у зонама у којима може доћи до настанка експлозије окарактерисане су са малим степеном угрожености.

Од момента када било који део система испадне из нормалног режима рада и вероватноћа контакта смеше природног гаса и ваздуха са извором паљења постане реална, простор у коме се тај део система налази прелази у степен велике угрожености.

Ниво удеса :

За сваки део гасоводног система могућ је III ниво удсеа

Вероватноћа настанка удеса :

Процењено је да у току експлоатационог периода гасовода може доћи до настанка удеса па се закључује да је вероватноћа настанка удеса средња.

Последице удеса :

Комбинованом методом историјског и аналитичког приступа, а према прописаним критеријумима, процењено је да последице могу бити значајне и озбиљне.

Ризици:

На основу средње вероватноће настанка удеса и последица које могу бити значајне и велике процењено је да су у експлоатационом периоду за настанак удеса ризици средњи

Ова категорија ризика се сматра прихватљивом

173

5. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Заштита и унапређење квалитета животне средине оствариваће се спровођењем следећих мера. Мере предвиђене законским и подзаконским актима

У мере предвиђене законима и другим прописима и стандардима подразумева се примена истих при пројектовању, примена норматива и стандарда код избора и набавке уређаја и опреме за предложени производни процес, као и примена свих мера у току изградње и експлоатације, које су дефинисане у општим техничким условима градње.

Мере из ове тачке обухватају и услове, које утврђују надлежни државни органи и организације код издавања одобрења и сагласности за изградњу објеката, извођење радова и употребу објекта, односно отпочињање процеса експлоатације објекта.

Важећи технички закони, нормативи и стандарди:

- Закон о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10- УС и 24/11);

- Закон о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима („Службени гласник СРС”, бр. 44/77, 45/85 и 18/89 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93, 67/93, 48/94 и 101/05);

- Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 135/04, 36/09, 36/09-др. закон, 72/09 др.закон, 43/11-УС) и Закон о изменама и допунама Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 36/09);

- Закон о енергетици („Службени гласник РС“ бр. 57/11 и 87/11- исправка); - Закон о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10 и 91/10-

исправка); - Закон о водама („Службени гласник РС”, број 30/10); - Закон о стратешкој процени утицајана животну средину („Службени гласник РС“

бр. 135/04 и 88/10); - Закон о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/04

и 36/09) и Закон о изменама и допунама Закона о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 36/09);

- Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине „Службени гласник РС”, број 135/04.);

- Закон о безбедности и здрављу на раду („Службени гласник РС“ број 101/05); - Закон о заштити ваздуха („Службени гласник РС”, број 36/09); - Закон о заштити од буке у животној средини („Службени гласник РС”, бр.36/09 и

88/10); - Закон о заштити од пожара („Службени гласник РС”, број 111/09); - Закон о управљању отпадом („Службени гласник РС”, бр. 36/09 и 88/10); - Закон о ванредним ситуацијама („Службени гласник РС”, бр. 111/09 и 92/11); - Закон о цевоводном транспорту гасовитих и течних угљоводоника и дистрибуцији

гасовитих угљоводоника („Службени гласник РС”, број 104/09);

174

- Уредба о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 114/08);

- Правилник о техничким условима и нормативима за безбедан транспорт течних и гасовитих угљоводоника магистралним нафтоводима и гасоводима за међународни транспорт („Службени Лист СФРЈ”, бр. 26/1985), као и други важећи прописи, правилници и стандарди за ову врсту посла;

- Правилник о садржини политике превенције удеса и садржини методологије израде Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса („Службени гласник РС“ број 41/10);

- Правилник о техничким нормативима за складиштење запаљивих и опасних материја („Службени лист СФРЈ“ бр. 14/80 и 9/81);

- Правилник о техничким условима и нормативима за безбедан транспорт течних и гасовитих угљоводоника магистралним нафтоводима и гасоводима и нафтоводима и гасоводима за међународни транспорт („Службени лист СФРЈ” број 26/85);

- Правилник о садржини студије о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 69/05);

- Правилник о граничним вредностима емисије, начину и роковима мерења и евидентирања података („Службени гласник РС”, бр. 30/97 и 35/97 - исправка);

- Методологији израде извештаја о безбедности; - Технички прописи о заштити од пожара и експлозија, Миодраг Исаиловић, дипл.

инж. СМЕИТС 2004; - Класификација експлозивних гасова и пара ( SRPS NS. 8.003); - Класификација материја и робе према понашању у пожару SRPS.Z.CO.005; - Карактеристике опасних, запаљивих гасова, течности и испарљивих чврстих

супстанци SRPS.Z.CO.010; - Зоне опасности простора угрожених експлозивним смешама гасова и пара

SRPS.N.S8.007. Техничко – технолошка заштита

− природни гас у цевоводу (гасоводу) мора да буде у затвореном технолошком процесу. Из постројења не сме да буде емисије угљоводоника, нити могућности њиховог испуштања, осим на местима која су предвиђена техничком документацијом;

− посебан прилог код пројеката треба да представљају мере противпожарне заштите и то код пројектовања, извођења и експлоатације. Посебни технички услови за изградњу електроинсталација (Еx заштита) објеката којима се врши транспорт и дистрибуција природног гаса, захтевају да се инсталације могу изводити само према пројекту одобреном од стране надлежне установе противпожарне заштите;

− пројекат заштите од пожара мора да садржи техничке и организационе мере, којима се спречава да се пожар на систему за транспорт гаса не пренесе на друге системе;

− заштита од пожара мора да буде дефинисана посебним Елаборатом заштите од пожара. Елаборатом треба да се предвиде све потребне грађевинске и техничке мере заштите од пожара у току експлоатације објекта;

− заштита објеката од атмосферског пражњења предвиђа се главним електро пројектом;

175

− на бази изведеног прорачуна, потребно је правилно димензионисање инсталације, регулационе и сигурносне арматуре уз примену важећих техничких норматива и стандарда;

− распоред регулационе и сигурносне арматуре треба правилно извршити, тако да инсталација буде осигурана од прскања услед неконтролисаног пораста притиска;

− цевна инсталација треба да буде стабилно постављена преко клизних и чврстих ослонаца, чиме је осигурана од дилатационих деформација. Инсталација треба да буде тако постављена да је онемогућено њено механичко оштећење;

− спајање инсталације треба да се врши одговарајућим наставцима, прикључцима и заваривањем, које врши атестирани варилац. Избор цеви мерне, регулационе и сигурносне арматуре је правилно извршен за ову врсту инсталације. Пројектом треба да се предвиди прописно испитивање инсталације на чврстоћу и непропусност;

− по завршеној монтажи је предвиђено и извршено бојење надземне инсталације у циљу заштите од корозије, и одговарајућа изолација подземног дела инсталације;

− по завршеној монтажи инвеститору треба да се предају атести уграђене опреме, као и упутства за руковање и одржавање;

− потребно је предвидети премошћење прирубничких спојева, у циљу спречавања појаве статичког електрицитета;

− спољашње осветљење треба да буде са ефектима минималне дисперзије. У зони фрагилних екосистема није дозвољено коришћење вештачког осветљења у ноћним сатима;

− предвидети постављање одговарајућег броја противпожарних апарата за ручно гашење пожара као и потребних натписа упозорења. Стална контрола концентрације експлозивних смеша преносним гасним детектором;

− могућност регулације рада инсталације; − најважнија мера која се предузима, за смањење вероватноће настанка пожара, или

експлозије, је инсталисање заварних славина, која аутоматски затварају проток гаса уколико пад притиска у гасоводу пређе дозвољну границу;

− у току експлоатације гасне инсталације, инсталацијом могу руковати само обучена и за то овлашћена лица, инсталација се једино може користити у сврху за коју је намењена, односно за природни гас, и на њу се могу прикључити једино уређаји који су рађени за природни гас, потребно је обезбедити сталну контролу, над функционисањем инсталације и уређаја, као и потребне мере за заштиту од свих врста оштећења, у случају и најмање неисправности гасне инсталације, корисник је дужан да моментално обустави експлоатацију те гасне инсталације, све док се узрок неисправности не отклони.

Поред овога, битно је нагласити да при нормалним условима рада, нема одлагања гаса на земљиште, испуштања у воду, вибрација, јонизујућих и нејонизујућих зрачења.

С обзиром на врсту пројекта у смислу спровођења адекватних мера заштите, неопходно је дефинисати и одређене поступке, који се морају спроводити у фази експлоатације објекта:

− карактеристике технолошког процеса и постројења задржати у домену параметара, који су били меродавни за све анализе из оквира овог истраживања, како би се искључила могућност појаве било каквих утицаја који нису

176

квантификовани у оквиру овог истраживања и за које не постоје дефинисане мере заштите;

− коришћење погонске енергије задржати у предвиђеним оквирима; − при повећању основног капацитета постројења, одговарајућим анализама

доказати да таква повећања неће имати негативних утицаја на животну средину. Мере заштите ваздуха

a) током изградње објекта

− најзначајнији извор антропогеног загађења атмосфере током изградње овог објекта је емисија издувних гасова из механизованих средстава рада који учествују у изградњи објекта. Како се ради о само периодичном утицају ограниченог обима није потребно спроводити мере заштите животне средине осим у случају ако надлежне институције наложе другачије.

б) за време експлоатације објекта

− пуштањем објекта у рад и постизања устаљеног рада ових објеката, прописано је обавезно контролно мерење емисије једном годишње, осим ако инспекција не наложи другачије.

− предвидети одвођење димних гасова са критичних места на безбедну висину, како не би дошло до ширења и преноса загађујућих материја на велике удаљености.

− сагоревање гаса треба да буде потпуно како би било безбедно и по запослене и животну средину са емисијом штетних гасова NO2 и CО2 испод дозвољеног нивоа.

− у случају акцидента – пожара, или експлозије долази до загађења ваздуха, које се у том случају не може спречити нити смањити. С тога су неопходне превентивне мере, какао би се смањила вероватноћа акцидентних ситуација.

в) након затварања објекта

− објекат нема никакав утицај на ваздух. Мере заштите воде


− потребно је водити рачуна о очувању плавних шума и плавне зоне око река током изградње и експлоатације гасовода, као и о максимално могућем очувању влажних подручја око река;

− посебну пажњу треба обратити на планирано проширење акумулације Грлиште; − изградња компресионих и блок станица на оваквим, фрагилним екосистемима,

није дозвољена; − при извођењу крајње неопходних радова на регулацији и уређењу водотока у зони

трасе, потребно је избегавати бетонирање обала и корита водотока ( употребити камен и сличне материјале), максимално очување самог корита река и обала са постојећом вегетацијом. У случају измештањакорита као и при формирању новог корита и обала, водити рачуна да се очува, колико је то могуће, њихов изворни и аутентични изглед и намена (тзв. натурални начин уређења);

− спречити уношење у воде опасних и отпадних штетних материја одговарајућим мерама за отицање воде-каналисањем, дренирањем или одвођењем црпним пумпама. Могуће негативне последице при изградњи објекта (проливање горива и

177

других хемијских супстанци у воде; растурање амбалаже и сл.) спречити забраном, односно евакуацијом отпада са места настанка, као и санацијом загађене површине.

− отпадне воде спроводити у постојећу канализациону мрежу или ако је то неизводљиво поставити мобилне санитарне системе.

− приликом испуштања отпадних вода (уколико је то потребно) мора се водити рачуна да се не прекораче максималне количине опасних материја у складу са законским регулативама.


− слободно испуштање фекалних вода је строго забрањено. Евакуацију фекалних вода из компресорских станица организовати преко прикључења ових објеката на канализациону мрежу или преко непропусних септичких јама;

− потребан је сталан мониторинг у случају реализације проширења акумулације Грлиште;

− при било којем испуштању у водотокове мора се водити рачуна о максималним количинама опасних материја које се не смеју прекорачити у складу са законским регулативама.


− објекат нема никакав утицај на воде. Мере заштите земљишта


− дефинисати зоне утицаја и количине загађивача који могу доспети у земљиште и воду током изградње и експлоатације, и на основу тога утврдити мере и препоруке за коришћење земљишта. У разматрање узети појас и лево и десно од трасе.

− за формирање одлагалишта материјала и приступних и манипулативних саобраћајница потребно је одабрати површине на земљишту ниже категорије. Није дозвољено користити високопривредне оранице за ову сврху.

− површински слој хумуса на коме се налази вегетација посебно скидати, депоновати и обезбедити од разношења, а дубље слојеве одлагати на другу страну како би се при затрпавању ископа прво вратили материјали дубљих ископа, а потом површински слој. Рекултивацију земљишта и подизање тзв. „зелених појасева“ вршити аутохтоним врстама биљака уз вођење рачуна о погодним врстама и изгледу појасева у свему према условима надлежних институција. Ово се посебно односи на интервенције и захвате на местима где су сачувани екосистеми у свом изворном облику или мало измењеном облику.

− приликом ископа тла трасе планираног гасовода, потребно је грађевинске радове изводити када је тло довољно суво, како не би дошло до збијања и нарушавања структуре тла.

− извођач радова је дужан да, чврсти отпад који ће настати при изградњи, одложи на за то прописано место у складу са законском регулативом

− послове одржавања грађевинских машина и допуне горива не треба обављати у радној зони а у случају да је то неопходно користити заштитне посуде. Плановима тј. пројектом организације радилишта, за сваку деоницу трасе треба да се дефинишу и обезбеде привремене локације за складиштење потребног

178

грађевинског материјала и опреме, привремене локације за сакупљање комуналног отпада и њихову редовну евакуацију од стране локалних комуналних служби;

− извођач мора извести привремене пропусте у свим дренажним јарковима, каналима и другим дренажним објектима који ће бити затворени за време извођења радова као и тамо где због заустављене дренаже може доћи до штете;

− уколико током извођења радова на припреми локације дође до хаваријског изливања горива, уља и других опасних и штетних материја и супстанци, неопходно је загађено земљиште евакуисати, на место и под условима надлежне комуналне службе и одмах извршити санацију терена;

− за извођење радова максимално користити постојеће путеве, стазе и већ коришћена подручја како се не би нарушавале природне површине;

− све складишне локације, одлагалиште, депоније и приступне путеве лоцирати удаљено од заштићених подручја, насеља и рекреативних зона;

− привремене путеве и пролазе који нису потребни за дугорочно одржавање затворити и вратити у стање које је одговарајуће околном коришћењу земљишта или у договору са органима локалне самоуправе;

− приступне путеве који остају а нису за јавно коришћење замаскирати (нпр. жбуњем);

− све завршне земљане радове треба ускладити са постојећим контурама (геопластиком) терена;

− боје, материјали и структура изграђених елемената треба да буде усклађена са околином;

− формирање одлагалишта материјала није дозвољено на територији или у близини заштићених природних добара.


− на делу пољопривредних површина куда пролази гасовод препоручује се гајење култура са кратким кореном који не нарушава структуру земљишта око цеви. Високо растиње због последица које може изазвати корење на ужем подручју трасе треба бити одстрањено. Поред сече потребно је из земље у истом подручју појаса извадити све остатке корења из земље, како не би дошло до секундарног раста раслиња;

− забрањено је трајно депоновање отпада уз трасу и у коридору, а нарочито у близини насеља;

− неопходно је предвидети редовну контролу ерозионих процеса и правовремено реаговати у смислу хитних интервенција на санирању проблема;

− омогућити раст дрвенасте флоре на 3м од гасовода, докле год није угрожен систем;

− слободно испуштање фекалних вода у земљиште је строго забрањено. Евакуацију фекалних вода из компресорских станица организовати преко прикључења ових објеката на канализациону мрежу или преко непропусних септичких јама.


− објекат нема никакав утицај на земљиште. Опрема (гасовод) може да остане у земљи јер је у том случају загађење земљишта занемарљиво. Инветитор ће донети одлуку, у зависности од стања опреме, да ли ће опрему оставити у земљи или ће монтирати на некој другој локацији, да ли ће је продати, или ће поднети захтев

179

(уколико опрема није за даље коришћење) за категоризацију отпада надлежној установи.

− по демонтирању опреме, земљиште је потребно вратити у првобитно стање, тако да га је могуће привести другој намени.

Мере заштите од буке и вибрација


− предвидети мере заштите за умањење ефекта буке током изградње на деоницама планираног гасовода у близини насеља (дозвољени ниво буке дању износи 65 dB ноћу 55 dB), као што су подизање заштитних конструкција различитих апсорпционих својстава (који умањују буку и за 1/3, у зависности од удаљености), као и адекватном организацијом дневно-ноћних активности на градилишту;

− извођење радова није дозвољено у ноћним сатима у зони руралних и урбаних насеља и у близини фрагилних екосистема (плавне шуме, мочваре, мртваје итд.);


− инвеститор је у обавези да се придржава упутстава произвођача опреме која је димензионисана тако да не прелази законске оквире буке. Уколико ниво буке пређе дозвољену границу потребно је применити неку од мера за смањење буке.

− вибрације треба да се сведу на меру која не угрожава боравак и рад запослених, применом техничко–технолошких решења;

− уколико је пројекат ГМРС капацитета већег од 30.000 сm3/с мора се предвидети посебно обрађен прорачун буке као и мере за снижавање нивоа буке.


− објекат нема никакав утицај. Мере заштите шума

− студијом је потребно предвидети минимално уклањање постојеће шумске вегетације, као и ревитализацију исте након укопавања цеви гасовода. Пошумљавање извести са садницама аутохтоних дрвенастих и жбунастих врста дрвећа, сходно присутном типу шуме;

− на просторима где је учешће аутохтоних врста дрвећа појединачно обично се ради о стаблима импозантних димензија, забрањено је уклањање, јер је њихово учешће ретко и не омета постојање коридора гасовода;

− приликом извођења сече стабала сви остаци дрвећа морају се извући са стазе и одложити на за то предвиђено место. Пањеви посечених стабала у простору заштитног коридора гасовода морају се извадити из земље, а заостали пањеви посечених стабала морају се прекрити земљом;

− на целој дужини коридора забрањено је сећи следеће врсте дрвећа које спадају у категорију ретких, реликтних, ендемичних и угрожених врста (реликтне и ендемичне, ретке и угрожене врсте у Србији (ТБФРА 2000) и то:

180


Р.Б. ВРСТЕ ДРВЕЋА И ЖБУЊА КАТЕГОРИЈА

1. Црна јова (Alnus glutinoza) ретка угрожена 2. Бела топола (Populus albae) ретка угрожена 3. Сива топола (Populus canestens) ретка 4. Домаћи орах (Junglans regia) ретка угрожена 5. Дивља трешња (Prunus avium) под ризиком 6. Дивља крушка (Pyrus pyraster) под ризиком 7. Дивља јабука (Malus silvester) ретка угрожена 8. Шљива (Prunus domestica) ретка угрожена 9. Брекиња (Sorbus tominalis) под ризиком 10. Јаребика (Sorbus aucuparia) ретка 11. Мукиња (Sorbus aria) под ризиком 12. Јасика (Populus tremula) под ризиком 13. Бреза (Betula pandula) ретка угрожена 14. Мечија леска (Corylus corulna) реликт 15. Бели јасен (Fraxinus excelsior) ретка угрожена 16. Медунац (Quercus pubescens) ретка угрожена 17. Крупн. медунац (Quertcus virgiliana) ретка угрожена 18. Маклен (Acer monspesulanum) ретка 19. Панчићев маклен (Acer intermedium) ендемит 20. Млеч (Acer platanoides) ретка угрожена 21. Планински јавор (Acer heldreichil) ендемит 22. Тиса (Taxus baccata) реликт 23. Пољски брест (Ulmus minor) ретка 24. Планински брест (Ulmus montana) ретка 25. Вез (Ulmus effusa) ретка угрожена 26. Дафне (Daphne laureola) реликт 27. Зеленика (Ilex aquifolium) реликт 28. Црни граб (Ostrya carpinifolia) реликт 29. Ловор вишња (Prunus laurocerasus) реликт 30. Клокочика (Staphilea pinata) реликт 31. Платан (Platanus orientalis) ретка

Извор: (TBFRA-извештај о стању шума и начину коришћења UN-ECE-FAO: Forest resousers of Europе, Северна Америка, Аустралија, Јапан и Нови Зеланд).

Мере заштите флоре и фауне

− ради слободног кретања јединки између очуваних субпопулација на очуваним природним стаништима неопходно је формирање еколошких коридора који ће поново повезати изоловане просторне јединице природних станишта;

− очување проходности еколошких коридора ће се постићи реконструкцијом и ревитализацијом предеоног и станишног мозаика најприближнијег затеченом, сукцесивно током реализације изградње појединих фаза гасовода, дуж целе трасе.

Мере заштите објеката у зони утицаја гасовода

− при пројектовању и конструкцији гасовода мора се водити рачуна о разреду заштитног појаса и у складу са тим потребно је применити техничке услове и нормативе за те разреде, у складу са законском регулативом. Потребно је информисати становништво о карактеристикама гасовода, дефинисати им неуобичајене појаве уз гасовод и обавестити их о дежурним телефонским бројевима;

181

− за рад на местима где је могућа појава експлозивне смеше, извођач мора да од инвеститора прибави Одобрење за извођење радова заваривања, резања и лемљења на привременим местима;

− при градњи гасовода употребљавати материјале и надзирати грађење у складу са прописима и нормама;

− спровести додатне мере заштите (употреба заштитне цеви и сл.) на свим местима проласка гасовода испод, изнад или у непосредној близини комуналних инсталација. Извођач радова мора да води рачуна да у току извођења радова не оштети друге комуналне инсталације, чији подаци не постоје, или нису прецизно унети у катастар подземних инсталација;

− постављањем одговарајућих ознака и знакова опасности, Инвеститор ће остварити заштитни појас и на тај начин обезбедити место тренутних радова на гасоводу;

− полагање гасовода испод саобраћајница и тротоара извести у што краћем временском року;

− у зони извођења радова обезбедити што мање ремећење саобраћајног режима, а радове на траси изводити тако да се не угрози безбедност саобраћаја;

− обезбедити максимално визуелно уклапање спољног изгледа надземних објеката у постојећи амбијент (фасаде, кровни покривачи, ограде);

− потребно је предузети мере заштите становништва од удеса на траси гасовода и око ње (постављање заштитних ограда, пешачких прелаза и пролаза на местима где је то потребно);

− потребно размотрити проблем акцидентних ситуација у периоду изградње и експлоатације када се врши транспорт хемијских запаљивих, експлозивних и на други начин опасних или штетних материја и дефинисати одговарајуће поступке и мере за заштиту људи, животне средине, превенцију акцидента и умањење негативних ефеката у случају истих.

Организационе мере заштите и мониторинга животне средине

Организационе мере заштите треба да су регулисане интерним актима предузећа који су урађени у сагласности са важећом законском регулативом, која прописује област заштите животне средине.

За обезбеђивање еколошке безбедности у свим етапама реализације пројекта неопходно је да се врши еколошки мониторинг.

Еколошким мониторингом контролисаће се утицај објекта новог МГ на различите компоненте природне средине а истовремено моћи ће се благовремено спречити или локализовати негативан утицај опасних природних и техногених – природних процеса заштите природе.

Предвиђају се следеће фазе спровођења еколошког мониторинга:

− мониторинг у периоду изградње (грађевински мониторинг); − мониторинг у периоду експлоатације.

У сврху тога потребно је организовати пунктове контроле и специјална структурна одељења службе еколошког мониторинга чији су задаци надзор извођења пројектних решења и праћења мера заштите природе у процесу целог периода техногеног утицаја, изазваног вршењем радова.

182

Формирају се пунктови контроле који представљају делове територије на терену, намењене за периодично узорковање, вршење надзора природне средине или процеса. На тим местима врши се редовно мерење и надзор, прикупљање и примарна обрада података о изворима избацивања и изливања, о еколошким параметрима контролисаних компонената природне средине. Мерења се врше по могућности мобилним еколошким лабораторијама или средствима ангажованих акредитованих хемијских лабораторија за испитивање различитих параметара животне средине (микробиолошких показатеља воде за пиће, отпадних вода, контролу геолошке средине, атмосферске анализе и друге показатеље тренутног стања). Мониторинг у фази изградње

Еколошки мониторинг се у периоду изградње МГ организује у циљу вршења контроле свих компонената природне средине, на које се утиче у току извођења грађевинско-монтажних радова

У току грађевинског мониторинга врши се:

− контрола, прикупљање, обрада и анализа података о фактичком нивоу техногеног утицаја изградње објеката на различите компоненте природне средине (узимајући у обзир податке о «основном» стању компонената природне средине);

− проучавање појединачних компонената природне средине, показатеља и карактеристика, препоручених у фази инжењерских истраживања;

− вантеренска обрада материјала и писање извештаја; − прикупљање база података према резултатима грађевинског мониторинга.

У задатке мониторинга у периоду изградње улазе:

− вршење редовних праћења техногеног утицаја производног објекта на компоненте природне средине;

− вршење редовних праћења стања компонената природне средине и процена њихове промене;

− анализа и обрада података добијених у процесу мониторинга.

Резултати еколошког мониторинга се користе у циљу контроле поштовања пројектних решења при вршењу грађевинских радова, а такође реализације и ефикасности пројектом предвиђених мера заштите природе, усмерених ка смањењу или ликвидацији негативног антропогеног утицаја на природну средину у процесу изградње и ка очувању и рационалном искоришћењу природних ресурса. Сви подаци, прикупљени у процесу еколошког мониторинга у периоду изградње, заједнички и у поређењу са резултатима инжењерских истраживања користе се за процену интензивности утицаја на различите компоненте природне средине и њихове промене у том периоду. Еколошки мониторинг за време изградње

1. Мониторинг отпадних вода организује се за контролу квалитета отпадних вода, које се образују после хидроиспитивања делова МГ у циљу обезбеђења повољних услова коришћења воде и еколошке добробити водених објеката при одвођењу отпадних вода.

2. Мониторинг физичких фактора утицаја предвиђа се за мерење електромагнетног зрачења, стања радијације итд.

183

3. Мониторинг атмосферског ваздуха у периоду изградње намењен је за утврђивање степена утицаја изградње КС/ГКС на стање атмосферског ваздуха и утврђивање његове усклађености са утврђеним хигијенским нормама у границама зоне утицаја.

4. Мониторинг површинских копнених вода и наслага на дну се организује у циљу обезбеђења повољних услова коришћења вода и еколошке добробити при изградњи подводних прелаза и вршењу хидроиспитивања цевовода.

5. Мониторинг земљишног покривача се врши у циљу процене загађења земљишта у току изградње линијског дела гасовода, грађевинских база и КС/ГКС са пратећим објектима, а такође у циљу процене степена рекултивације плодног слоја земље после завршетка грађевинских радова.

6. Мониторинг биљног покривача се врши у циљу контроле утицаја објеката изградње на стање вегетације.

7. Мониторинг животињског света се врши у циљу процене утицаја објеката изградње на стање сувоземних и морских животиња.

8. Мониторинг хидробионата се врши у циљу процене утицаја грађевинских радова, који се врше на воденим објектима, на стање хидробионата.

9. Мониторинг геолошке средине се састоји у контроли њеног стања у периоду изградње дуж трасе МГ и на платоима објеката (КС/ГКС, прелази преко водених препрека) у циљу:

− дијагностиковања тренутног стања геолошке средине − процене развоја и протицања опасних геолошких процеса; − добијања информације за доношење решења о вршењу благовремених

инжењерско-заштитних и мера заштите природе. Еколошки мониторинг у периоду експлоатације

Основни циљ еколошког мониторинга у периоду експлоатације је контрола стања компонената природне средине у зони утицаја објеката гасовода путем сакупљања измерених података, интегрисане обраде и анализе тих података, распоређивања резултата мониторинга између корисника и благовремено довођење мониторинг информација до службених лица за процену еколошког стања и доношења административних решења.

У задатке еколошког мониторинга у периоду експлоатације улази:

− вршење редовних надзора типова техногеног утицаја експлоатисаног објекта на различите компоненте природне средине и процена њихове промене;

− вршење редовних и дуготрајних надзора стања компонената природне средине и процена њихове промене;

− анализа и обрада података добијених у процесу мониторинга. − Резултати еколошког мониторинга користе се у циљу: − контроле поштовања сагласности утицаја експлоатисаних објеката на различите

компоненте природне средине са гранично дозвољеним нормативним оптерећењима;

− контрола поштовања сагласности стања компонената природне средине са санитарно-хигијенским и еколошким нормама;

184

− контрола карактера и интензивности протицања геолошких процеса, опасних за објекте и опрему објеката гасовода

− разрада и увођење мера за заштиту животне средине.

1. Мониторинг отпадних вода намењен је за утврђивање количина и квалитета отпадних вода, које се образују при експлоатацији КС/ГКС.

2. Мониторинг физичких фактора утицаја намењен је за утврђивање нивоа акустичког утицаја експлоатисаних КС/ГКС и одређивања његове сагласности са утврђеним хигијенским нормама.

3. Мониторинг атмосферског ваздуха је намењен за утврђивање нивоа утицаја експлоатисаних КС/ГКС на стање атмосферског ваздуха и утврђивање његове сагласности са утврђеним хигијенским нормама у границама зоне утицаја.

4. Мониторинг површинских копнених вода је намењен за контролу стања водених објеката на деловима ослобађања пречишћених отпадних вода, које се образују при експлоатацији КС/ГКС.

5. Мониторинг подземних вода водоносног хоризонта, који се користи за потребе водоснабдевања привреде и воде за пиће, организује се у циљу појаве могућег загађења и осиромашења подземних вода у периоду експлоатације КС/ГКС.

6. Мониторинг земљишног покривача се врши у циљу процене загађења земљишта у току експлоатације објеката КС/ГКС.

7. У задатке мониторинга геолошке средине улазе комплекси надзора за анализу и процене инжењерско-геолошких услова и геодинамичке околности у реону експлоатације објеката гасовода за откривање динамике и тенденција развоја опасних геолошких процеса, проучавања међусобне повезаности и могућих узрока те или друге негативне промене и оптимизацију надзорне мреже.

За реализацију наведених задатака у фази експлоатације предвиђа се прављење стално-функционалног система ПЕМ.

Систем ПЕМ је аутоматизовани информационо-мерни систем редовног надзора, процене стања животне средине у зони утицаја на њу објеката новог МГ.

Основни циљ стварања система еколошког мониторинга је аутоматизовано добијање и својевремено обезбеђење за руководство и службе заштите природе објекта веродостојне информације о еколошком стању на објектима гасовода за информациону подршку прихватања административних решења у области делатности заштите природе.

Систем ПЕМ је намењен за решење следећих задатака:

− добијање мерне информације о загађењу и стању контролисаних компонената природне средине у процесу експлоатације;

− процену еколошког стања контролисаних компонената природне средине на основу резултата мерења и надзора узимајући у обзир важеће нормативе и ограничења везана за коришћење природе, санитарно-хигијенске норме и правила, а такође других докумената, установљених на савезном и територијалном нивоу;

− прикупљања и чувања информација, обезбеђења приступа текућим и архивским подацима;

185

− својевремено достављање резултата мониторинга заинтересованим корисницима, сарадницима службе заштите природе и руководству гаснотранспортних компанија које експлоатишу МГ;

− информациону подршку при вршењу планских и ванредних мера и ванредних и хаваријских ситуација.

Мере превенције, приправности и одговорности на удес

− при раду са гасовима треба бити обазрив, јер се манипулација са природним гасом убраја у делатности са повећаном опасности, имајући у виду његове хемијске и физичке особине, као што су запаљивост и експлозивност. Пожари, експлозије и друге несреће, углавном настају услед нестручног руковања инсталацијама и недовољног познавања особина природног гаса. Апсолутно правило за подручје примене и рада са гасом је: ″забрана пушења″;

− приликом избора локација за постројења у гасном систему (КС, МРС, РС, БС) треба да се води рачуна да оне буду довољно удаљене од повредивих објеката у околини. Око свих делова постројења је потребно формирати заштитне зоне.

Основне мере елиминисања пожарних опасности и пожара

− основне мере елиминисања пожарних опасности и пожара ће се спровести кроз формирање дежурних диспечерских центра и дежурних екипа. Дежурни диспечерски центар треба да ради непрекидно 24 часа и да располаже одговарајућим средствима везе, преко којих прима и шаље информације везане за рад и пожарне опасности на гасоводу, на потребна места. Дежурни радник у центру, поред осталог, има следеће дужности: − да од радника гаснотранспортне компаније, грађана, јавног органа, или било

ког другог извора прими информацију, која се односи на функционисање гасовода. При томе, радник посебно треба да води рачуна да сазна што више података, важних за предузимање потребне интервенције. Ту се пре свега мисли на тачну адресу места акцидента и врсту акцидента;

− да, уколико је то могуће, изврши проверу примљене информације; − да у сваком тренутку има при руци списак чланова дежурне екипе са тачним

бројевима телефона сваког члана, како би у сваком тренутку могао да их позове на интервенцију;

− да расположивим средствима везе позове чланове дежурне екипе, пренесе им добијене информације и упути их на место акцидента;

− да расположивим средствима везе, уколико је то потребно, позове ватрогасну јединицу, која је најближа месту акцидента;

− да ватрогасној јединици коју је позвао да потребне информације, а то су:

- тачну адресу на којој је потребно извршити интервенцију;

- врсту потребне интервенције;

- ознаку секције гасовода у којој је потребно извршити интервенцију;

- прилазне путеве месту интервенције.

− да, уколико се ради о пожару, о томе обавести органе унутрашњих послова, истражни орган, инспекцију и ако је потребно службу хитне помоћи;

− да о насталој ситуацији обавести одговорне руководиоце из своје радне организације;

186

− у отежаним – ванредним условима рада гасоводног система, број чланова дежурне екипе се удвостручује.

Заштитне зоне гасовода у Просторном плану су дефинисане на следећи начин, које су представљене табеларно.

Табела 35. Преглед зона заштита у енергетском коридору гасовода

Назив зоне Ширина зоне

обострано од осе гасовода у m

Услови коришћења и уређења земљишта

Намена земљишта

ПРВА ЗОНА -експлоатациони појас 25

Забрањено орање дубље од 0.50 m; забрањена садња биљака чије је корење дубље од 1m, дозвољена градња објеката искључиво у функцији дгасовода

Пољопривредно, гасни објекти и инфраструктура

ДРУГА ЗОНА - заштитни појас насељених зграда- појас уже заштите

100

Забрањена градња објеката за становање и боравак људи постојећи објекти морају дасе уклоне

Пољопривредно (водно, шумско)

ТРЕЋА ЗОНА –заштитни појас гасовода– појас шире заштите

200

Дозвољена пољопривреда, шумарство, енергтика, инфраструктура,задржавју сепостојећи објекти се задржавају: реконструкција адаптација санација

Пољопривредно, водно, шумско, остало

ЧЕТВРТА ЗОНА –појас ширине гаснoг коридора

300

Граница коридора и Плана, задржавање постојећих намена, наови планови за локалне самоуправе

Смернице за планове локалне самоуправе

УКУПНА ПОВРШИНА УТИЦАЈНЕ ЗОНЕ У ОДНОСУ НА 411,3 km ГАСОВОДА

Основни задатак дежурне екипе, у ситуацији удеса или пожара на гасоводу, је да:

− прекине доток природног гаса на место акцидента, затварањем секцијских вентила;

− елиминише узроке пожарне опасности, уколико за то постоје услови; − пружи потребну помоћ ватрогасној јединици, која је позвана на интервенцију. Мере за отклањање последица удеса, односно санације

После акцидента – пожара, или експлозије последице се отклањају као и после сваког пожара који није изазван упалом природног гаса: врши се санација оштећеног дела гасовода, уклањају се изгорели објекти, високо растиње и слично и одвозе на за то намењену депонију.

Мере санације, у смислу ремедијације земљишта, пречишћавање вода и слично, нису потребне, јер природни гас, као и продукти његовог сагоревања не угрожавају поменуте медије.

187

Мере заштите за спречавање и ублажавање последица могућих еколошких несрећа

− под мере заштите за спречавање последица могућих еколошких несрећа спадају све претходно наведене мере, од оних које треба да се испоштују при пројектовању и грађењу објекта, па до оних при редовном одржавању;

− ублажавање последица могућих еколошких несрећа се постиже добром организацијом, ажурношћу и израдом Плана заштите од пожара са планом интервенције за дату деоницу гасовода. Такав План се даје на мишљење МУП-у, Управи за спасавање и ПП заштиту и уколико њихови стручњаци дају позитивно мишљење на План, онда се примерци тог плана достављају надлежним ватрогасним службама, које у случају потребе могу ефикасно да интервенишу;

− процена опасности, односно ризика од удеса, обухвата идентификацију могуцих опасноси од удеса, утврдјивање механизма његовог настанка и развоја и сагледавање могуцих последица. Потребно је размотрити проблем акцидентних ситуација , како током изградње објекта тако и у периоду експлоатације и дефинисати одговарајуће поступке и мере заштите животне средине, превенцију акцидента и умањење негативних ефеката у случају истих.

Организационе мере

Основне организационе мере су предвиђене законима и подзаконским актима и обавезују оператере да израде Извештај о безбедности и План заптите од удеса. Имајући у виду просторни обухват система транснационалног гасоводног кроз Репубкику Србију, Планове заштите је потребно донети за сваки објекат и сваки део територије на којима постоје активности које могу изазвати удес. Сви планови заштите за парцијалне јединице система морају бити међусобно усклађени. Посебне организационе мере дефинишу се Планом заштите од удеса а односе се на организациону структуру оператера постројења у току редовног рада као и организациону структуру у случају удеса.

Техничке мере

Техничке мере (и пројектоване) се спроводе од тренутка пројектовања, одговарајућим техничким решењима превазилажења конфликтних услова на терену (геолошки услови, мочварни, водоплавни терени), потом правилним димензионисањем гасовода и свих објеката и компонената гасног система, па до избора технологије и опреме по највишим светским стандардима. Пројектна документација мора трајно да се чува. Сваки део опреме за изградњу од челичних цеви за високе притиске па до најситнијег дела опреме морају да задовољавају највише индустријске стандарде са обавезним атестима. На цевима је обавезна ултразвучна и друга провера свих варова, на терену. Пре пуштања у рад цевоводи се морају хидраулички проверити. На челичним гасоводима се спроводе и мере заштите од корозије прематима и катодном заштитом. Ригидна провера је потребна на свим компонентама система.

Додатне техничке мере се спроводе током целог периода експлоатације а подразумевају:

− редовно испитивање, провера исправности уређаја и инсталација на сваком сегменту система у скалду са прописима и стандардима;

188

− на станицама, вентили и сви делови система за регулисање притиска и протока гаса морају се перманентно контролисати;

− повремену проверу могућа појаве корозије, спољашња ултразвучно, унутрашња „паметним крацером“, опремом за катодну заштиту;

− повремену визуелну контролу трасе транспортног цевовода (врши се пешке, возилима, хеликоптерима или нисколетећим авионима);

− квалитетно одржавање свих елемената система, редовне ремонте; − одоризацију и детекцију гаса; − перманентни мониторинг- визуелне контроле опреме, сигурности постројења у

свим фазама рада, посебно на местима или зонама где се могу десити хварије и откази на систему (трајни извори, примарни извори, секундарни извори);

− забрану приступа нестручним и неовлашћеним лицима; − редовну проверу и одржавање табли забране и упозорења.

Мере безбедности и здравља на раду

Систем заштите и безбедности подразумева сталну контролу радне дисциплине запослених у обављању рада а однсои се на:

− обавезне програми обуке „најбоље праксе“ и контроле обучености запослених у било ком аспекту пословања;

− стриктно придржавање прописаних радних процедура; − упознавање (обука) радника са опасностима у току рада, односно процедурама у

случају удеса; − послове могу да обављају само обучена лица, за редовни технолошки поступак

као и поступање у случају акцидента; − запослени се морају упознати са опасностима од пожара и експлозија на радном

месту, мерама заштите, употребом средстава и опреме за гашење пожара, поступком у случају пожара као и са одговорношћу због не придржавања наложених и прописаних мера заштите од пожара;

− најмање једном у три године мора се вршити обука свих запослених из области заштите од пожара и најмање једном у току године мора се вршити практична провера знања.

Одговор на удес

− оператер је обавезан да Планом заштите од удеса дефинише и поступке одговора на удес. Поступци одговора на удес почињу да се спроводе од првог тренутка уочавања ситуација које нису саставни део редовног технолошког процеса и које практично представљају акцидентне ситуације, нпр. неконтролисано цурење гаса.

Одговор на почетне удесне ситуације спроводе дежурне екипе и то:

− обавештавање свих организационих структура екипа за случај удеса; − прекид дотока природног гаса на место акцидента затварањем вентила на за то

предвиђеним секцијама; − уклањање могућности избијања пожара или санација почетног пожара уколико

постоје услови; − помоћ ватрогасним јединицам у санирању пожара;

189

− евакуација људи из зоне потенцијално угрожене експлозијом на безбедно одстојање.

Мере које се спроводе у постудесним ситуацијама односе се на обнављање радне и животне средине поправке и реконструкцију свих инталација страдалих у удесу и успостављање безбедног наставка рада система. Мере заштите животне средине односе се на санације терена страдалих у пожару: заштиту земљишта од ерозије; обнављање вегетације и станишта; пошумљавање.

Систем информисања и образовање

− поред перманентне едукације стручњака у свим аспектима планирања и вођења гасног система која се спроводи конференцијама и семинарима, радовима и приручницима струковних удружења, потребно је спроводити и јавне образовне програме;

− едукација јавности је од изузетне важности јер стаистички подаци иностраних земаља указују да је највећи број удеса на гасоводима више од 60% настао штетама изазваним од „трећег лица“, услед механичког оштећења цеви приликом копања јама или ровова у непосредној близини. Образовни програми како заштите и безбедности трасе гасовода као и свих инсталација и сигнализације које је прате тако и заштите живота и здравља људи, треба да се фокусирају на едукацију и упозорења о опасностима од недозвољених ископавања у непосредном појасу заштите коридора гасовиода;

− искуства других земаља указују да су у програм информисаности јавности о „доброј пракси“ очувања система безбедности, укључени сви медији телевизија, радио и штампа и штампане поруке-директне поште и школског материјала, јавне презентације;

− важно је да пољопривредници и комуналне службе буду упознати са ограничењима у заштитним коридорима и други мање информисани буду упознати са значајем очувања свих гасних компонената на траси гасовода као што су одушци, луле, табле упозорења.

− гасне компаније сарађују са локалним властима, комуналним предузећима, полицијом и ватрогасцима на кординираној акцији оговора на евентуални удес.

Мере заштите после престанка експлоатације - коришћења гасовода

− по престанку експлоатације гасних система у циљу елиминације и тада могућег удеса, обавезно је да оператер спроведе поступак испуштања односно истискивања заосталог природног гаса из цевовода и свих осталих гасних инсталација;

− цевоводи потпуно ослобођени од природног гаса и проверени, могу остати у земљи, али је повољније је да се изваде, јер се земљиште на бившој тарси гасовода као и осталих објеката гасног ситема може привести другим наменама. Ремедијација земљишта није потребна јер евентуална истицања природног гаса који је лакши од ваздуха и нема токсична дејства немају негативне последице на земљиште.

190

191

6. МОНИТОРИНГ

Успостављање ефикасног мониторинга предуслов је остваривања циљева Просторног плана у области заштите животне средине, односно циљева стратешке процене утицаја и представља један од од основних приоритета имплементације Плана. Праћење стања животне средине уређено је законом и подзаконским актима. На основу одредаба члана 69. Закона о заштити животне средине, Влада доноси програм мониторинга за период од две године за територију Републике Србије, а јединица локалне самоуправе, односно општине и градови, доносе програм праћења стања животне средине на својој територији, који мора бити усклађен са претходно наведеним програмом Владе. Одредбама чл. 70., 71., 72. и 73. тог закона утврђени су садржај и организација мониторинга животне средине.

Одредбама члана 12. став 2. тачка 5. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину утврђена је обавеза дефинисања програма праћења стања животне средине у току спровођења плана или програма за који се стратешка процена утицаја ради, а чланом 17. тог закона прописан је садржај програма мониторинга који, нарочито, садржи: 1) опис циљева плана и програма; 2) индикаторе за праћење стања животне средине; 3) права и обавезе надлежних органа; 4) поступање у случају појаве неочекиваних негативних утицаја; 5) друге елементе у зависности од врсте и обима плана и програма. При томе, дата је могућност да овај програм може бити саставни део постојећег програма мониторинга који обезбеђује орган надлежан за заштиту животне средине. Тиме се избегава евентуално дуплирање процеса мониторинга, што је и препорука европске директиве (члан 10 - 2). Такође, мониторинг би требало да обезбеди информације о квалитету постојећег извештаја (из члана 12 - 2 Директиве) које се могу користити за израду будућег енвајерменталног извештаја.

Програм редовног и систематског праћења стања животне средине је неопходан да би се обезбедило да се мере предложене на основу процењених утицаја пројекта на животну средину, на одговарајући начин имплементирају и примене. Овај програм ће укључити све превентивне мере као и мере за ублажавање утицаја предвиђених проценом са циљем да се избегну или минимизирају негативни ефекти и ублаже последице. Програм мониторинга ће детаљније бити дефинисан у плану заштите и спроведен у склопу организационих мера заштите а треба да обезбеди :

− инструменте за спровођење мера за ублажавање негативних утицаја, − процедуре надзора које ће осигурати њихову имплементацију, − методе за корекцију мера уколико се то покаже неопходним.

Ово ће током рада бити верификовано кроз редовне извештаје који ће одражавати развој пројекта, еколошке ефекте и усвајање и спровођење мера за ублажавање утицаја. Уколико се мере не спроведу може се догодити да утицаји на окружење буду већи од оних који су процењени. Оператер који је задужен за спровођење система управљања животном средином треба да процени примену најбољих технологија и процедура које могу ефикасно да побољшају управљањем свим активностима које имају утицаја на животну средину.

192

Мониторинг животне средине има за циљ да се на основу прикупљених података идентификованог стања обезбеди:

− надзор и контрола доследног спровођења пројектованих решења, међународних стандарда и легислативе за дату област;

− обезбеђење примене и спровођења мера предвиђених пројектом за ублажавње негативних ефеката, идентификованих проценом утицаја;

− процена и провера оних утицаје, где постоје потенцијалне тешкоће да се идентификује размере утицаја;

− предлог нових мера за корекцију одступања од утицаја који су првобитно идентификовани или за било који нови утицај који се може појавити;

− прикупљање корисних податке за будуће пројекте који се могу десити у неким сличним областима;

− идетификација контролних мере на локацији, укључујући посебан систем контроле везано за учесталост мониторинга, и када га треба применити,

− идентификација лако мерљивих индикатора који су репрезентативни за одабрани систем;

− провера усклађености одговарајућих мера контроле кроз усаглашеност са законском регулативом и стандардима заштите животне средине.

Пројекат заштите и мониторинг план ће отуда укључити цео сет упутстава за:

− проучавање и анализу потенцијалних утицаја на све сегменте животне средине који морају бити праћени;

− дефинисање и одабир параметара за мерење интензитета утицаја; − методе мерења или процене; − учестаности мониторинга на локацији и околини; − одређивање и вршење редовног надзора; − начин прикупљања, обраде и чувања података, извештаја и корективних акционих

процедура.

Организационе мере подразумевају и формирање тима стручњака различитих профила који ће спроводити мониторинг како над применом обавезне законске регулативе и стандарда, спровођења пројектних решења тако и утицаја и последица решења и радова на околину.

За исправну примену плана заштите и мониторинга такође је неопходно да сви запослени на локацији буду свесни одговорности коју имају на плану заштите и безбедности а који су везани за извршавања њихових обавеза и задатака у складу са строгим стандардима оперативних процедура.

У складу са специфично различитим карактеристикама утицаја, експозицијом и потенцијалним последицама, праћење нежељених ефеката - еколошки мониторинг ће се спроводити у две фазе: а) у фази изградње-утицаји грађевинских активности; б) у фази експлоатације гасног система.

А) Фаза изградње гасовода и гасних објеката

Користан инструмент у функционисању мониторинга и заштите животне средине на градилишту у циљу минимизирања утицаја јесу организациони планови активности у различитим сегментима као што су:

193

− план управљања и организације саобраћајним токовима, − план организације градилишта и рада грађевинске механизације и опреме, − план евакуације отпадних вода и отпада насталог у току градње, − план заштите водених површина и система, − план заштите флоре и фауне, − план заштите природних и културних добара, − план ревитализације и озелењавања по завршеној изградњи.

Еколошком мониторингом треба обухватити следеће:

Стање-квалитет површинских вода и наслага на дну

Пре почетка радова са стручњацима из дате обаласти утврдити нулто стање уобичајене замућености воде на локалитету преласка однсоно подводних радова у рекама и каналима и утврдити граница толеранције замућености која неће имати значајније последице по водене системе (хидробионт). Мониторинг ће се спроводити док трају радови и уколико замућеност пређе границе толеранције потребно је предузети корективне мере.

Уобичајена је пракса да се учесталост мерења буде већа у почетку радова на обали и у води. Како концентрације замућености буду опадале може се смањити фреквенција мониторинга.

Контрола загађења земљишта и подземних вода

Надзор се врши са циљем да се превенира потенцијално загађење земљишта и подземних вода уљем и горивом из грађевинских машина. Спроводи се перманентно мерема превенције које се односе на рутинске контроле провере исправности грађевинских машина и места на којима се врши претакање горива или ремонт машина и привремено складиштење отпада.

Евакуација употербљених вода

Рутински надзор над третманом отпадних вода од боравка људи на градилишту. Такође, пре упуштања у реципијент, потребно је спровести мониторинг квалитета веће количине воде која ће бити употребљена за хидрауличко тестирање цеви.

Евакуација отпада

Надзор над правилним управљањем и евакуацијом отпада који настаје на градилишту. Рутинске контроле и надзор над токовима опасног отпада који треба привремено складиштити строго према упутствима произвођача на пратећим безбедносним листама материјала.

Квалитет ваздуха

Контрола квалитета ваздуха на градилишту и околини спроводи се са циљем да се региструју загађења у зони утицаја, концентрације издувних гасова насталих као последица рада грађевинске механизације и прашине од кретања возила, земљаних радова и на местима складиштења песка и осталих прашкастих материјала.

Ж

194

Стање флоре и фауне

Праћење стања биљног покривача као и животињског света врши се у циљу процене утицаја грађевинских радова и предузимања одговарајућих мера да би се ти утицаји ублажили.

На основу претходно извршених теренских истраживања и програма очувања ретких и заштићених врста (посебно у случају наиласка на локалитете балканских и српских ендемита) стручњаци дате области треба заједно са оператерима на градилишту да у перманетном надзору спроводе по потреби корективне мере заштите.

Праћење кретања фауне посебно у шумама треба да омогући да се током прокопавања ровова за полагање цеви, местимични обезбеде привремени прелази рова за крупну и ситну дивљач.

Бука

Бука се очекује од кретања тешке грађевинске механизације, но како је проценом утврђено да су насеља (сем можда појединачних објеката), довољно удаљена од градилишта и да бука неће имати негативне ефекте на тој удаљености, мониторинг буке у фази грађевинских радова не треба спроводити.

Б) Фаза експлоатације гасног система

У фази експлоатације транспортног гасног система праћење стања одвија се преко: 1) техничко-технолошког мониторинга и 2) еколошког мониторинга

1) Техничко-технолошки мониторинг се спроводи са задатком да обезбеди строгу контролу спровођења прописаних процедура и режима рада свих сегмената у систему, како би се обезбедило да систем функционише по пројектованом и предвиђеном технолошком процесу. Циљ је такође да се на време уоче било какве неправилности или нежељене појаве у функционисању ситема како би се благовремено отклониле и спречиле хаварије или превенирао удес (пожар, експлозије). Посебни сегмент овог мониторинга чини и систем провере комплекса инжењерско-техничких средстава обезбеђења објеката под надзором и противпожарне заштите.

Техничко-технолошки и безбедносни мониторинг је важан за очување безбедности живота и здравља људи, природних и материјалних добара, квалитета животне средине, али овде неће бити детаљније анализиран јер се посебно обрађује у обавезном делу техничке документације која се односи на мере сигурности испоруке гаса.

2) Еколошки мониторинг се спроводи са циљем да се обезбеди:

− редовна контрола стања загађења ваздуха, третмана отпадних вода, − постипања са отпадом и контрола токова опасног отпада (кондензат који настаје

при чишћењу цеви и сл.), − надзор складишта опасних материја (на компресорским станицама) − праћење стања чиниоце животне средине у зони утицаја технолошког процеса

рада објеката гасног система током целокупног периода екслпоатације;

195

− процене утицаји и анализирају промене које су регистровене на свим компонентама (ваздух, биљни и животињски свет, здравље људи);

− контрола поштовања прописа и стандарда (граничне вредности имисије, дозвољени ниво буке );

− поштоваљње предвиђених мера и корекција и увођење нових мера по потреби.

У фази експлоатације мониторингом треба обухватити:

Контролу квалитета ваздуха

Контрола квалитета ваздуха спроводи се на компресорским и регулационим станицама са циљем да се прате концентрације и ефекти испуштених гасова на околину у зони утицаја.

Контролу квалитета површинских и подземних вода

Контрола квалитета површинских и подземних вода спроводи се у зони утицаја компресорских станица, на деловима где површинске воде могу бити реципијент пречишћених отпадних вода које настају боравком запослених на објекту.

Контрола подземних вода у слоју који се користе за пиће и остале потребе посаде на компресорским станицама, врши се са аспекта квалитета воде и аспекта издашности односно осиромашења подземне воде на бунарима за експлоатацију.

Контролу квалитета земљишта

Контрола квалитета земљишта се врши такође на компресорским станицама са циљем да провере могућег загађења земљишта посебно на местима одлагања отпада, око магацина радионица за поправке и ремонт, складишта опасних материја (мазута, горива, кондензата и сл.)

Контролу стања биљног покривача и фауне

Повремене визуелне контроле стања биљног покривача на траси гасовода (сушење или промена боје у одређеној зони), спроводе се у циљу регистровања евентуалног хаваријског исцуривања гаса на непредвиђеним местима.

Контроле стања биљног покривача врше се и у зони утицаја КС и РС са циљем да се прате ефекти повременог технолошког испуштања гаса на биљни свет као и на животињски свет везан за карактеристичан биљни покривач.

Програмом мониторинга обухвазити и анализу утицаја буке на компресорским станицама и евентуалног мигрирања фауне.

Контролу буке

На компресорским станицама треба перманентно спроводити мониторинг буке за дан и ноћ који се јавља непрекидно од рада компресора, и повремено мерити ниво интензитеа буке који се јавља ређе само приликом технолошког испуштања гаса под високим притиском.

196

Контролу здравственог стања запослених

Вршити систематске контреоле здравственог стања запослених на компресорским станицама као би се могли пратити утицаји испуштања гасова и утицаји буке на здравље запослених и предузети одговарајуће мере за заштиту.

Контролу геолошких процеса

Потребно је вршити праћење стања геолошких структура дуж трасе гасовода као и на објектима са циљем да се на време уоче промене и настанак опасних геолошких процеса који би могли угрозити стабилност и безбедност гасовода и осталих објеката у систему.

На основу перманентног мониторинга формираће се база података, која ће како оператерима на објекту тако и разним службама које се баве заштитом на раду као и заштитом природе и природних ресурса, омогућити да коригују планом и пројектом предвиђене мере заштите или предузму нове у циљу унапређења заштите и ублажавања негративних ефеката.

197

7. СМЕРНИЦЕ ЗА НИЖЕ ХИЈЕРАРХИЈСКЕ НИВОЕ

У складу са одредбама члана 16. Закона, Извештај о стратешкој процени садржи смернице за планове или програме на нижим хијерархијским нивоима. Смернице обухватају дефинисање потребе за израдом стратешких процена и процена утицаја пројеката на животну средину, аспекте заштите животне средине и друга питања од значаја за процену утицаја на нижим хијерархијском нивоу.

У складу са одредбама члана 5. став 2. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину у току имплементације Просторног плана, испитаће се потреба за израдом стратешких процена за урбанистичке планове, уколико се претходно утврди постојање значајних утицаја на животну средину, а на основу мерила и критеријумима према члану 6. и Прилогу 1 Закона. У том случају, евентуална израда стратешке процене утицаја на животну средину радиће се у складу са решењима и мерама дефинисаним овим извештајем. С обзиром да се Просторни план директно спроводи, а да ће се по потреби разрађивати и спроводити плановима детаљне регулације, који ће бити у свему усаглашени и нису у супротности, онда ће се уважавати дефинисан стратешки оквир. Другим речима, израдом урбанистичких планова, задржава се постојећа намена и регулација у оквиру постојећих капацитета и габарита утврђених Просторним планом. У том смислу, не би требало да се јаве нови утицаји на животну средину, који нису већ планирани и процењени у оквиру ове стратешке процене утицаја.

Истовремено, за планирана постројења, као и евентуална измена у раду постојећих постројења, који би имала негативан утицај на животну средину радиће се одговарајуће процене утицаја. У сваком случају, неопходно је у складу са законом, да се испита потреба израде процене утицаја на животну средину и прибављање интегрисане дозволе, у складу са Законом о процени утицаја на животну средину и Законом о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине.

198

199

8. ПРИКАЗ КОРИШЋЕНЕ МЕТОДОЛОГИЈЕ, ТЕШКОЋЕ У ИЗРАДИ СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ И НАЧИН ОДЛУЧИВАЊА

Сврха стратешке процене утицаја на животну средину је благовремено и систематично разматрање могућих утицаја на животну средину на стратешком нивоу планирања и програмирања, на принципима одрживог развоја. Стратешка процена се у међународној пракси афирмише доношењем EU Directive 2001/42/ЕC о процени утицаја на животну средину планова и програма. Доношењем сета закона о заштити животне средине, крајем 2004. године стратешка процена утицаја је уведена у домаћу праксу планирања и програмирања. У примени стратешке процене, постоји низ проблема и ограничења, као и различити приступи у утврђивању оптималног методолошког обрасца и приступа.

У пракси су у примени два основна обрасца: (1) технички и (2) планерски. Технички приступ у основи користи прилагођену методологију процена утицаја пројеката. У планерском приступу се претежно користе квалитативне – експертске методе из разлога што су планови сложенији од пројеката, баве се стратешким питањима и имају мање детаљних информација о животној средини, заснивају на концепту одрживог развоја и обухватају друштвена и економска питања, планирају се тзв. „непланабилни процеси” који имају виши степен ентропије. Због тога није могуће у потпуности применити математичке моделе са одговарајућим степеном поузданости, док учешће већег броја заинтересованих страна и јавности даје процесу стратешке процене специфичан карактер, јер је потребно да се резултати на разумљив начин представе разним друштвеним групама и другим учесницима у процесу израде и доношења.

Слика 23. Схематски приказ односа стратешке процене утицаја и процене утицаја и нивоа одлучивања

ПОЛИТИКА / СТРАТЕГИЈА

П Л A Н

П Р O Г Р A M

ПРOJEKAT

Ранг одлучивања

Стратеш

кини

во

Стратешка процена утицаја

С П У

СПУ/ПУ програма

ПУ пројекта

Ранг процене утицаја

Квалитат

ивна/ Квант

итат

ивнап

ро

це

на

200

У том смислу, у пракси стратешке процене користе се најчешће експертске методе као што су: контролне листе и упитници, матрице, мултикритеријумска анализа, просторна анализа, ЅWОТ анализа, Делфи метода, оцењивање еколошког капацитета, анализа ланца узрочно-последичних веза, процена повредивости, процена ризика, итд. Заједничка техника различитих метода представљају матрице утицаја којима се испитују промене које би изазвала имплементација плана и изабраних варијанти (укључујући и ону да се план не примени). Матрице се формирају успостављањем међусобних односа између циљева плана, планских решења и циљева стратешке процене са одговарајућим индикаторима. За потребе ове процене потребно је применити и прилагодити методологију процене која је развијана у домаћој пракси у протеклом периоду, а која је углавном у сагласности са новијим приступима и упутствима за израду стратешке процене у Европској Унији, као и новије праксе стратешке процене утицаја на животну средину у Србији.

У овом делу Извештаја о стратешкој процени потребно је да се у складу са основним (методолошким) поступком представи коришћена методологија у оквиру неколико фаза стратешке процене:

(а) скрининг – дефинисања садржаја стратешке процене,

(б) скопинг – дефинисања обима стратешке процене,

(в) дефинисање кључних (битних) промена,

(г) процена у ужем смислу,

(д) предвиђање последица,

(ђ) одређивање мера,

(е) контрола и ревизија,

(ж) имплементација.

Разрадом наведених фаза потребно је развити и у Извештају представити поступак стратешке процене за просторни план општине. Истовремено, у овом делу Извештаја се представљају тешкоће приликом израде стратешке процене. Поред општих тешкоћа које се односе на систем планирања и управљања, требало би обрадити процедурално – методолошке специфичности стратешке процене.

Ова стратешка процена је у складу са општом препоруком истовремености, тако да се ова стратешка процена рађена у току израде Просторног плана. Тиме су се ова два поступка у итеративном процесу међусобно допуњавала.

Стратешка процена је обављена по следећем методолошком обрасцу.

Фаза 1.: - Идентификација других планова и програма од значаја за остваривање циљева

заштите животне средине o Идентификација планова, програма, пројеката и других докумената од

значаја за ППППН.

201

o Идентификација циљева и задатака заштите животне средине од значаја за ППППН (од (интер) националног до локалног)

o Спецификација и валоризација кључних проблема заштите животне средине и кључних циљева заштите животне средине

Фаза 2: - Дефинисање циљева и задатака стратешке процене утицаја

o Ревизија постојећих циљева и задатака стратешке процене утицаја из различитих докумената од (интер) националног до локалног нивоа (укључујући међурегионални, регионални и ниво локалне заједнице)

o Дефинисање циљева стратешке процене у зависности од планских проблема и одредби регулативе

Фаза 3: - Формирање информационе – документционе основе

o Идентификација потенцијалних извора информација и података релевантних за стратешку процену

o Прикупљање података из различитих извора (подаци добијени од локалних власти и заједнице, анкете, истраживања, теренска истраживања, пописна и друга статистика, подаци доступни преко Интернет мреже, литература и др.)

o Обрада података и прављење одговарајућих база података Фаза 4:

- Полазне основе стратешке процене утицаја (почетне фазе стратешке процене утицаја у ужем смислу)

o Ревизија прикупљених података (анализа и синтеза расположивих података)

o Оцена података прикупљених из других докумената (оцена и преузимање – ''стечене обавезе'')

o Оцена стања активности на планском подручју (примена других планова, програма и пројеката)

o Оцена имплементације националних и регионалних стратегија, планова, програма и пројеката

o Идентификација могућих тешкоћа o Оцена валидности аналитичко-.информационе грађе o Прелиминарна оцена општег стања животне средине

Фаза 5: - Дефинисање индикатора

o Ревизија и анализа доступних података, анализа полазних основа и прелиминарна процена трендова

o Дефинисање и развој индикатора од значаја за стратешку процену, корелација између индикатора, циљева и задатака између ППППН и стратешке процене утицаја

Фаза 6: - Ревизија индикатора, циљева и задатака

o Синтеза интерних ревизија претходних фаза, редефинисање циљева, задатака и прилагођавање расположивим подацима. Редефиниција индикатора

202

Фаза 7: - Идентификација проблема заштите животне средине / питања одрживости

o Ревизија (претходних) радних верзија ППППН o Усклађивање ППППН са осталим конвенцијама плановима, програмима

и пројектима од заначаја за заштиту животне средине (Агенда 21, Пројекат санације сметлишта, Пројекат стратешког водоснабдевања и др.)

Фаза 8: - Процена (провера) циљева и задатака ППППН

o Процена (провера/тестирање) циљева ППППН са циљевима стратешке процене утицаја на животну средину

Фаза 9: - Стратешка процена утицаја у ужем смислу

o Формирање ''матрице'' за обављање стратешке процене утицаја Фаза 10:

- Консултације са надлежним органима и организацијама од значаја за израду стратешке процене

o Провера извршених консултација са надлежним органима и организацијама у току израде ППППН. Евентуално прикупљање недостајућих сагласности су законом предвиђени услови за уређење, изградњу и заштиту планског подручја од надлежних органа и организација

Фаза 11: - Формирање Извештаја о стратешкој процени утицаја

o Формирање Извештаја о стратешкој процени утицаја – документа предвиђеног позитивном регулативом

Опште тешкоће приликом израде стратешке процене могу се класификовати у неколико група и то:

− организационо - управљачке тешкоће – не постоји потпуни институционални оквир надлежан за послове заштите животне средине на релацији Република локална самоуправа, што за последицу има да не постоји организован систем мерења и мониторинга;

− кадровске – не постоји довољан број стручњака (нарочито на локалном нивоу) који би својим стручним радом допринео развоју система заштите животне средине;

− материјално – финансијске који се огледа у чињеници да се планско подручје пролази кроз слабије развијене делове Републике.

У тим условима, извршена је стратешка процена у току израде ППППН, имајући у виду пре свега да се ради о слабије насељеном подручју, мањег степена интегрисаности и приступачности, као и да је реч о подручју посебне намене чији је основни предмет уређење енергетског коридора и омогућавање изградње и заштите овог простора. Циљеви и концепција ППППН дефинисани су на принципима одрживости и разрађени су кроз правила, мере и услове заштите животне средине, тако да је развојна концепција заснована на интегралним основама. Кључни проблем у будућности могу бити евентуални акциденти, или уколико дође до непланске градње

203

или непланског коришћење простора у заштитним зонама што би у сваком случају требало спречити појачаним мерама мониторинга и надзора.

Одребама члана 18. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину дефинисано је учешће заинтересованих органа и организација, у поступку разматрања и доношења одлуке о усвајању Извештаја о стратешкој процени утицаја. Заинтересовани органи и организације у току јавних консултација о Извештају о стратешкој процени могу да дају своје мишљење у року од 30 дана. У складу са чланом 19. учешће јавности у разматрању Извештаја о стратешкој процени је обавезно, односно орган надлежан за припрему плана и програма је дужан да пре упућивања захтева за добијање сагласности на Извештај о стратешкој процени, обезбеди учешће јавности у разматрању Извештаја о стратешкој процени. Орган надлежан за припрему плана обавештава јавност о начину и роковима увида у садржину Извештаја и достављање мишљења, као и времену и месту одржавања јавне расправе у складу са законом којим се уређује поступак доношења плана. Како Законом о стратешкој процени није детаљније елабориран поступак разматрања и доношења Извештаја о стратешкој процени, у пракси се примењује пракса заједничког излагања на увид јавности планског документа и Извештаја о стратешкој процени. Тиме се избегава додатно администрирање и додатни трошкови организовања јавног увида за сваки документ појединачно, са једне стране, и са административног критеријума се указује на функционалну и узрочно–последичну повезаност и на јединственост процеса – израде планског документа и обављање стратешке процене са друге. Учешће надлежних органа и организација обезбеђује се писменим путем и путем презентација и консултација у свим фазама израде и разматрања стратешке процене. Учешће заинтересоване јавности и невладиних организација обезбеђује се путем средстава јавног информисања и у оквиру јавног излагања просторног плана. Интернет и одговарајуће презентације докумената у том смислу представљају одлично средство за повећање степена доступности докумената. Ограничење у овом погледу може представљати чињеница да у Србији и даље већина домаћинстава нема Интернет прикључке, тако да јавни позиви у медијима, организовање јавних презентација, разговора, трибина и сл. представљају и даље основни начин обезбеђивања јавности у поступку разматрања и доношења.

Орган надлежан за припрему плана припрема Извештај о учешћу заинтересованих органа и организација и јавности који садржи сва мишљења о Извештају о стратешкој процени утицаја. Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину доставља се заједно са Извештајем о стручним мишљењима и јавној расправи органу надлежном за заштиту животне средине на оцењивање. Оцењивање се врши према критеријумима из Закона. На основу ове оцене орган надлежан за заштиту животне средине даје своју сагласност на Извештај о СПУ у року од 30 дана од дана према захтева за оцењивање. После прикупљања и обраде свих мишљења орган надлежан за припрему плана доставља нацрт просторног плана заједно са Извештајем о стратешкој процени утицаја на животну средину надлежном органу на одлучивање. У методолошком смислу одлучује се о документу који је рађен у току припреме планског документа, тако да је оцењен план који има изражену развојну компоненту и од кога се очекује да подстакне развојне процесе уз позитивне социо-економских ефеката. У зависности од ефикасности спровођења плана, остаје могућност евентуалних измена и допуна ППППН у смислу усклађивања планских решења током етапа имплементације, односно уколико се у постпланском периоду буду радили други пројекти који могу

204

имати утицаја на просторни развоја, коришћење, уређење и заштиту простора енергетског коридора гасовода. Може се оценити да су критеријуми и мерила заштите животне средине за потребе ППППН начелно уграђени у планска решења и правила уређења и грађења, тако да ППППН представља добар оквир за разраду у другим развојним и заштитним акционим плановима, програмима и пројектима, односно омогућава директно спровођење. Посебно је важно да увођење нових садржаја и капацитета не би требало да има негативан утицај. Могући негативни ефекти се јављају као последица спонтаног – непланске изградње и стихијског развоја, те се у том смислу заштитне зоне енергетског коридора морају доследно и без изуетака поштовати. Сам процес одлучивања је заснован на експертској – квалитативној оцени, а на основу сета индикатора одрживог развоја, који су дати у овом извештају. Полазећи од основног сета индикатора одрживог развоја, прилагођавајући га актуленој пракси у зависности од доступности одређених категорија података, дефинисани су индикатори. На основу ових индикатора извршена је анализа и оцена постојећег стања, утврђени су циљеви и урађена је процена утицаја у ужем смислу. Сама процена утицаја у ужем смислу се састојала из два дела. Првог, у коме је извршена оцена могућих варијантних решења, затим кумулативних и синергетских утицаја по врстама, као и друга, која се односила на процену утицаја ППППН. Варијантна решења су симулирала 2 случаја и то да се: (1) ППППН оствари, и буде подржан другим стратегијама, плановима, програмима и пројектима, и (2) ППППН не оствари – тзв. ''нулти сценарио'', односно анализирана су варијантна решења из техничке документације на нивоу претходне студије оправданости са генералним пројектом и са становишта заштите животне средине оцењено је да варијанта 2 је оптимално решење. На основу расположивих података извршено је својеврсно груписање активности / класификација могућих утицаја у односу на угрожавање елемента животне средине и циљева заштите животне средине. Урађена је анализа постојећег стања, процена утицаја са одговарајућим мерама за ублажење утицаја планских решења. У области животне средине мере и инструменти имплементације припремљени су у корелацији са мерама за смањење негативних и увећање позитивних утицаја ППППН, што је и интерпретирано у оквиру ППППН.

205

9. ЗАКЉУЧЦИ (НЕТЕХНИЧКИ РЕЗИМЕ)

Стратешка процена утицаја на животну средину, као поступак који обезбеђује услове за одговарајућу заштиту животне средине у току израде Просторног плана, припремљена је у складу са законским одредбама и Одлуком о изради Стратешке процене утицаја Просторног плана на животну средину.

Просторним планом је предвиђена изградња и рад система гасовода за транспорт гаса, као и друга решења везана за функционисање овог система на планском подручју. Релевантни плански и секорски документи, пре свега Просторни план Републике Србије, стратешки развојни документи у области секторског развоја садрже циљеве заштите животне средине али и секторског развоја значајне за израду Стратешке процене. Ови циљеви су основа за обезбеђење заштите ваздуха, вода, земљишта, за управљање отпадом и ризицима.

Концепт заштите животне средине у инфраструктурном коридору гасовода високог притиска и окружењу на кoје може имати утицаја, базира на поставкама заштите животне средине дефинисаним Простотним планом Републике Србије и Стратегије просторног развоја Редпублике Србије а које подразумевају просторни и друштвено-економски развој на принципима одрживе средине. Просторним планом је афирмисан развој транспортног цевоводног система природног гаса уз максимално могуће очување и заштиту природних вредности, предела и пејсажа, амбијенаталних вредности око културно историјских споменика и добара, очување и заштиту генетске, специјеске и екосистемске биолошке разноврсности у складу са националном легислативом као и међународним конвенцијама и протоколима, одрживо и контролисано коришћење водних ресурса и заштиту површинских вода, река, језера, бара и мочварног земљишта. Приоритет има и очување и заштита пољопривредног земљишта, санација и заштита од ерозије.

Коридор/траса се од уласка у Републику Србију на граници са Бугарском, до изласка на граници са Мађарском, простире територијом веома сложених и хетерогених природних структура како у погледу орографских, хидролошких, геолошких карактеристика, тако и у погледу еколошких карактеристика и специфичности биолошке разноврсности. Особености флоре и фауне које насељавају одређена подручја, указују на специфичне факторе животне средине на посматраној територији односно представљају индикаторе одређених животних услова. Поред природних услова, карактеристике животне средине на посматраном коридору су значајно условили и антропогени утицаји. У задатим природним и створеним условима које карактерише области кроз које одабрана варијанта трасе пролази, постављене циљеве заштите (који базирају на принципима међународне и националне легислативе посебно стандарда ISO 14001 „Environmental Menagement System“) је могуће остварити реализацијом задатака и мера превенције и мера за смањења и ублажавања утицаја. Разматрање и евалуација еколошки нежељених ефеката планиране изградње и експлоатације гасног система, као и предложене мере заштите имају за циљ да обезбеде планско коришћење земљишта на ефикасан и етички начин који обезбеђује добробит шире популације, економске ефекте и заштиту животне средине. Процес је

206

укључивао више фактора као што су: избор трасе, капацитет и обим изградње свих објеката у систему, анализу стања природних и културних добара, процену могућности одрживог начин коришћења природних ресурса и посебно јавну безбедност.

Утицаји на животну средину анализирани су кроз следеће фазе активности:

1) Фаза провере техничко-економске оправданости изградње 2) фаза изградње, 3) фаза експлоатације

- утицаји у нормалном режиму технолошког процеса, - утицаји у ванредним ситуацијама - ризици од удеса, мере превенције и одговора на удес,

4) фаза престанка експлоатације транспортног гасног система Еколошки нежељени ефекати изградње планираног система односе се прво на краткорочне утицаје сведене само на период изградње. У фази изградње ови утицаји су слични утицајима који настају приликом развојних пројеката других транспорних система као што су путеви и железничке пруге, ипак главна разлика је у томе што по завршетку изградње и ревитализацији предео кроз који пролази гасовод је практично не измењен. Утицаји у овој фази се односе на деградацију земљишта, уништавање биљног покривача, и загађење ваздуха и површинских токова и локалног су и привременог карактера, по завршетку изградње они нестају. Сеча шума у ширини 10 метара обострано од осе гасовода има трајни карактер и у овој зони се не сме обновити шумски покривач, па се ово сматра највећим негативним утицајем у фази изградње .

Утицаји у фази експлоатације при пројектованом и стандардном технолошком процесу се практично не јављају на линијској траси гасовода. Јављају се перманентно на компресорским станицама као последица рада компресора, а ефекти су повећана бука и загађење ваздуха које настаје сагоревањем гаса у котларницама. Повремено се могу јавити не планирана али предвиђена већа загађења ваздуха услед примене предвиђених мера у ванредним ситуацијама - контролисано испуштање природног гаса, у случају не стандардне али могуће појаве већег притиска у систему од пројектованог. Такође су анализирани и процењењени ризици настанка удеса и могуће последице, мере превенције и одговора на удес представљају предмет посебног елабората који израђује оператер. Фаза по престанку коришћења транспортног гасног система нема негативних утицаја јер постоји обавеза оператера да сав гас који се затекне у цевоводима и било ком делу система испразни – испусти без остатка у систему и на тај начин спречи било какве нежељене ситуације или последице. Одлука о томе какав ће даљи третман имати напуштени систем донеће се у том времену.

Мере превенције су најзначајније мере које треба предузети да би се негативни утицаји активности у простору спречили или у највећој мери ублажили. За системе као што је транспортни систем природног гаса (запаљив и експлозиван гас) мере превенције су круцијалне мере пре свега са аспекта безбедности функционисања система и транспорта гаса, па самим тим и безбедности живота и здравља запослених, као и становништва на просторима кроз које траса пролази и свих осталих чиниоца животне средине. Мере превенције се углавном везују за елиминисање потенцијалних удеса пожарних опасности и пожара, ипак шире гледано под мерама превенције се могу сагледавати све мере које се спроводе да би се спречили или ублажили негативни утицаји планираних активности у простору, а спроводе током свих периода: пре

207

почетка изградње, у току изградње, током целокупног периода експлотације и непосредно по завршеном предвиђеном периоду трајања и експлоатације система.

Технички и еколошки аспект погодности и ограничења коридора разматран је применом методе „добре праксе“ за овакве пројекте, што подразумева истраживање маршруте потенцијалне трасе комбинованом методом картографских анализа и тренских истраживања. Ова истраживања се одвијају фазно са повећањем степена префињености од избора коридора на међународном и националном нивоу до микроприлагођавања трасе ради заштите безбедности и интереса локалне заједнице и микролокалитета природних и културних добара, на нивоу фазе планирања и пројектовања. Истраживањима су обухваћени сви релевантни фактори који могу утицати на погодности или ограничења. Анализирано је неколико варијанти трасе и извршена је селекција најприхватљивије трасе, анализиране како са аспекта техничких могућности савладавања орографских, хидрографских и хидролошких и геолошких карактеристика тако и ограничења које се односе на заштићена природна и културна добра. Мере превенције и заштите почињу са низом истражних активности у фази провере техничке и економске оправданости пројекта, планирања, пројектовања и изградње транспортног гасног система. Разматрају се законодавне, техничко-технолошке могућности и ограничења, еколошки, финансијски и економски аспект изградње.

Генерално мере су систематизоване у оквиру група:

- законодавне и административне мере, - техничко-технолошке мере, - еколошке мере заштите, - организационе и безбедоносне мере, - мониторинг

Примена мера предвиђених законом, прописима, нормативима и стандардима обавезна је у свим фазама од пројектовања, набавке опреме, изградње, надзора, периода експлоатације и мониторинга и то у свим сегментима система. Осврт на законодавне и нормативне обавезе су дате у посебном поглављу. У оквиру ових мере су и мере које се односе на процену угрожености, повредивости територије и заштиту од елементарних непогода. Елементарне непогоде у складу са Законом о ванредним ситуацијама („ Сл. гласник РС“, бр. 111/09 и 92/11 ) јесу догађај проузрокован деловањем природних сила као што су: земљотрес, поплаве, бујице, олуја, јаке кише, атмосферска пражњења, град, суша, одроњавање или клизање земљишта, снежни наноси и лавина, нагомилавање леда на водотоку и друго. Са аспекта опасности за гасовод су најзначајнији земљотрес, поплаве и одроњавање или клизање земљишта. У циљу спречавања или ублажавања последица ових елементарних непогода у фази пројектовања и изградње потребно је предузети следеће мере превенције и ублажавања последица:

а) Земљотреса - на основу података Републичког сеизмолошког завода, планско подручје налази у зони 6, 7 и 8 степена MCS скале, као најугроженије подручје наводи се Свилајнац и Велика Плана са земљотресом јачине 9 степени MCS. Заштиту од земљотреса представљаће током пројектовања и изградње примена принципа асејзмичког пројектовања објекта односно примена сигурносних стандарда и техничких прописа о градњи на сејзмичким подручјима.

208

Пројектовање и изградња објеката обављати у складу са Правилником о техничким нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима (''Службени лист СФРЈ'', бр. 31/81, 49/82, 29-83, 21/88 и 52/90) и Правилником о техничким нормативима за пројектовањем и прорачун инжењерских објеката у сеизмичким подручјима. Све објекте треба градити да могу да издрже потресе за један степен јаче од предвиђених. б) Поплава - угроженост поплавама је изражена на северном правцу трасе гасовода у Подунављу и на јужном правцу у Поморављу до Свилајнца. У складу са законом о ванредним ситуацијама надлежни орган јединице локалне самоуправе израђује план заштите и спасавања од поплава за територију јединице локалне самоуправе. Планови редовних и ванредних мера за одбрану од поплава морају се доследно примењивати у зависности од хидролошких услова и проглашавања мера у оквиру редовних мерења и хидролошких осматрања које обавља Републички хидрометеоролошки завод. в) Клизишта и нестабилни терени – клизишта су један од највећих ограничавајућих фактора за коришћење простора а посебно за изградњу система као што су гасоводи високог притиска. Основна превентивна мера је идентификација нестабилних терена, процена ризика од клизања или одрона. На основу расположивих података регистроване су две потенцијално угрожене зоне одронима и клизиштима, и то једна у Поморављу – Црно брдо, а друга на превоју Честобродица. Концепцију заштите у фази пројектовања и изградње потребно је заснивати на доследној примени гео-техничких мера заштите у складу са важећим прописима и правилима добре праксе.

Ове мере се прописују у фази израде техничке документације па овде неће бити детаљно елабориране већ се наводе само најосновније везане за пројектовање:

– пројектовање и изградња свих сегмената система мора бити у складу са националном легислативом и највишим међународним стандардима;

– на основу изведених прорачуна као и процене ризика извршити димензионисање инсталација, регулационе и сигурносне опреме које мора бити у складу како са националним тако и међународним стандардима и нормативима за овакву врсту објеката,

– избор одговарајуће технологије и опреме мора да одговара међународним стандардима,

– саставни део техничке документације чини и пројекат заштите од пожара који садржи мере противпожарне заштите у фази пројектовања, изградње и експлоатације,

– пројектом заштите од пожара треба предвидети све грађевинске и техничке мере ради спречавања пожара у фази експлоатације,

– пројекат заштите од пожара у складу са правилником садржи техничке и организационе мере којима се спречава да се појави пожар односно да се пожар у транспортном систему гаса локализује и не пренесе на друге делове система,

– изградња електроинсталација објеката за транспорт природног гаса ради се на основу посебног пројекта који одобрава надлежна управа противпожарне заштите,

– заштита објеката од атмосферског пражњења је саставни део главног пројекта електроинсталација, а ради се према Техничким нормативима за заштиту објеката од атмосферског пражњења („Службени лист СРЈ“, бр. 11/93) КС, МРС и РС

209

припадају класи нивоа заштите I као објекат са запаљивим и експлозивним смешама,

– пројектом предвидети заштиту од статичког електрицитета, – хидроизолација и катодна заштита је обавезни део мера заштите гасовода, – предвидети све техничко технолошке мере заштите како током процеса извођења

пројекта-изградње тако и током периода експлоатације на сваком објекту система, – предвидети стални надзор над свим фазама рада као и перманентну контролу

опреме која се уграђује, пројектом обавезати извођача да сва уграђена опрема мора имати атест као и упутства за руковање и одржавање који се по завршетку радова предаје инвеститору,

– надзор је обавезујући за све фазе рада: пројектовање, изградња, хидрауличка провера и период експлоатације,

– програмом мониторинга за фазу експлоатације поред свих осталих техничко технолошких и мера безбедности предвидети визуелну контролу целокупне трасе гасовода која се врши двонедељно, на неприступачним теренима хеликоптерима или ниско летећим авионима. из ваздуха.

Еколошке мере заштите се предузимају ради заштите свих чиниоца животне средине и здравља и безбедности људи, а односе се на:

– заштиту објеката у зони утицаја, – заштита ваздуха, – заштиту површинских и подземних вода , – заштиту биљног и животињског света, станишта и биодиверзитета, – заштиту природних и културних добара, – заштита од буке, – збрињавање отпадног материјала.

Заштита објеката у зони утицаја подразумевају мере заштите које треба спровести у циљу обезбеђења објеката у зони утицаја односе се у суштини на мере заштите и безбедности људи.

У коридору гасовода издвајају се неколико основних заштитиних појасева са различитим условима коришћења простора : Експлоатациони појас – појас непосредне заштите и износи 25 m обострано од осе гасовода у којој је по правилу забрањено дубоко орање (преко 0,5 m), као и садња биљака са дубоким корењем (преко 1 m дубине). Дозвољена је изградња објеката искључиво у функцији гасовода. Заштитни појас насељених зграда - појас уже заштите износи 100 m обострано од осе гасовода, у коме се по правилу забрањује градња објеката за боравак људи, док ће се постојећи објекти уклонити, с тим да су могући изузеци (када су притисци већи од 50 bar) у случајевима када су пречници гасовода следећи: - за пречник гасовода до ДН 150 – 30 m; - за пречник гасовода од ДН 150 до ДН 500 – 50 m; - за пречник гасовода од ДН 500 до ДН1000 – 75 m и - за пречник гасовода изнад ДН 1000 – 100 m.

210

Ако се гасовод поставља у заштитном појасу насељених зграда примењује се пројектни фактор 0,4 без обзира на класу локације гасовода. При полагању гасовода не сме да се угрози стабилност објекта. Заштитни појас гасовода – појас шире заштите износи 200 m обострано од осе гасовода у којем се по правилу налазе класе локација гасовода подељене у 4 категорије у зависности од густине насељености постојећих објеката. Изградња нових објеката се не предвиђа. Појас гасног коридора и обухвата појас од 300 m обострано од осе гасовода и представља границу Плана. У овом појасу дефинишу се планови за јединице локалних самоуправа и спроводе се индиректно. Са аспекта заштите и безбедности и здравља људи у овој зони не треба градити стамбене објекте и јавне објекте за масовно окупљање људи: школе, дечије установе, болнице, спортске центре, пијаце и велетржнице и сл. За гасоводе притиска већег од 50 bar минимално потребна растојања од значајних објеката, у функцији пречника гасовода, износе у (m):

Табела 36. Минимална удаљења објеката у односу на пречник цеви Пречник цеви / минимално удаљење у m

Врста објеката DN 300 и мањи

DN300 дo DN600

DN600 дo DN800

DN800 дo DN1000

DN1000 дo DN1200

DN1200 дo DN1400

Насељених места и градова, железничких и аутобуских станица, аеродрома, речних лука и пристаништа, мостова са распоном вeћим од 20 m, складишта лакозапаљивих течности запр. веће од 1000 m3, одвојено постављених обј. са окупљањем више од 100 људи

100 150 200 250 300 350

Гасовод се по правилу полаже подземно. Минимална дубина укопавања на којој се врши полагање гасовода зависи од класе локације гасовода и врсте терена и износи од 80 до 110 cm, a код укрштања са одводним јарком и каналима саобраћајница износи 100 cm, од дна регулисаних корита водених токова износи 100 cm, од горње ивице пута износи 135 cm, од горње ивице прага железничке пруге износи 150 cm, од горње ивице прага индустријског колосека износи 100 cm и од дна нерегулисаних корита водених токова износи 150 cm. Нацрт просторног плана дефинише правила за постројења која су саставни део гасовода, и то најмање растојање од: (1) граничне линије суседног поседа, (2) крајње спољне ивице путног појаса, (3) крајње спољне ивице пружног појаса. У случају да гасовод пролази близу других објеката или је паралелан с тим објектима, одстојање не сме бити: (1) мање од 5 m од некатегорисаних путева, рачунајући од спољне ивице путног појаса; (2) мање од 10 m од категорисаних путева, рачунајући од спољне ивице путног појаса;

211

(3) мање од 50 m од државних путева I реда, рачунајући од спољне ивице путног појаса; (4) мање од 15 m од државних путева II реда, рачунајући од спољне ивице путног појаса; (5) мање од 50 m од аутопутева, рачунајући од спољне ивице путног појаса; (6) мање од 50 m од железничке пруге, рачунајући од границе пружног појаса; (7) мање од 30 m од надземних делова цевовода, рачунајући од спољне ивице путног појаса, односно од границе пружног појаса, осим ако је цевовод постављен на друмски или железнички мост; (8) мање од 15 m од индустријских колосека, рачунајући од осе крајњег колосека; (9) мање од 15 m (мерено хоризонтално) од друге подземне инсталације - цеви гасовода (рачунајући од спољње ивице цевовода), тамо где се гасовод планира као двоцевни систем (деоница Зајечар – Бољевац и Велика Плана – река Дунав). 10) мање од 50 cm код укрштања од других подземних инсталација и мелиорационих објеката, рачунајући од спољне ивице цевовода до спољне ивице инсталације или објекта; (11) мање од 25 m од регулисаних водотока или канала, рачунајући од ножице насипа; (12) мање од 35 m ако гасовод пролази близу нерегулисаних водотока, бунара, извора и изворишних подручја, као и ако је паралелан са водотоцима, потребно је прибавити сагласност од организација и органа надлежних за послове водопривреде. (13) мање од 5 до 15 m од темеља стуба далековода (према "Правилнику о техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских водова називног напона од 1 до 400 kV " ("Сл.лист СРЈ" бр.18/92) и СРПС Н.ЦО.105 – "Технички услови заштите подземних металних цевовода од утицаја електроенергетских постројења"). Такође, за добијање сагласности за изградњу објекта у близини или испод далековода, чији је власник ЈП"Електро мрежа Србије" потребна је сагласност исте. Изградња прелаза гасовода преко железничке пруге и железничког моста није дозвољена, осим у изузетним случајевима, уз претходно прибављену сагласност надлежних органа који управљају железничком мрежом. У случају планираног гасовода испод саобраћајница (прокопавањем саобраћајнице или бушењем рова) примењују се посебне техничке антикорозионе мере заштите и изолације (заштитне цеви већег пречника и сл.). Код постављања гасовода испод саобраћајница I и II реда укрштање извршити механички подбушивањем испод трупа пута и управно на пут. Том приликом мора се употребити заштитна цев одговарајуће чврстоће и пречника који је за најмање 300 mm већи од спољашњег пречника гасовода. Правила за угао укрштања гасовода са саобраћајницама, водотоцима и каналима се прописују у распону између 60° и 90°. Укрштање под мањим углом је могуће уз претходну прибављену сагласност надлежних органа. За све путеве укопавање предвидети на минималној дубини 1,35 m, од најниже коте коловоза до горње коте заштитне цеви. Минимална дубина укопавања од коте дна путног канала до горње коте заштитне цеви износи 1,00 m. За железничке пруге укопавање предвидети на минималној дубини 1,5 m од горње ивице прага до горње коте заштитне цеви, од дна регулисаних корита водених токова на минималној дубини 1,00 m и од дна нерегулисаних корита водених токова на минималној дубини 1,50 m. За подручја на којима се планира мелиорациона мрежа, морају се прибавити услови од корисника обрадивих површина, односно водопривредне организације. Укрштање гасовода са надземним електроводовима изводи се на минималном одстојању од висине 1,5 h најближег стуба или када је реч о високим напонима од 110

212

kV и више, цевоводи се проводе по средини размака између два стуба због избегавања дејства “лутајућих струја“. При вођењу гасовода испод електрифицираних железничких пруга мора бити изграђена двострука изолација цевовода у дужини од 50 m улево и удесно, рачунајући од границе пружног појаса. Блок станице (линијски вентили) намењене су за аутоматски прекид траспорта гаса у случају хаварије на гасоводу. Постављају се на траси гасовода и представљају подземно заварене славине са електро-хидрауличким погоном радног притиска 100 bar. Блок станица је опремљена обилазним водом са потребном запорном арматуром за изједначавање притиска при отварању славине и за могућност пригушења протока гаса. Морају бити лаки за руковање и одржавање и морају бити заштићени од приступа непозваних лица. Ограђују се оградом висине 2 m, на одстојању 3 m од запорне арматуре, обухватајући зону опасности од експлозије. Не сме се налазити у заштитном појасу насељених зграда и путном и пружном појасу, а надземни уређаји не смеју се поставити ближе од 10 до 30 m од крајне ивице путног појаса (зависно од категорије пута), односно ближе од 30 m од крајње ивице пружног појаса. Тачан број блок станица као и њихова локација по деоницама утврдиће се у техничкој документацији (главни пројекат).

Заштита ваздуха


Током периода изградње загађење ваздуха проузроковано је емисијом гасова пореклом од грађевинске механизације и машина, и прашином од ископа земље и грађевинског материјала песка и шљунка. Загађење ваздуха је периодично и привременог карактера па мере које стреба предузети се своде на редовно одржавање грађевинске механизације


Правилником о вредностима емисије, начину и роковима мерења и евидентиеања података („Сл. гласник РС“, бр. 30/97 и 35/97 исправка), одређене су граничне вредности емисије штетних материја у ваздух на месту извора загађивања, начин и рокови мерења и евидентаирања података о извршеним мерењима емисије.

Пројектом предвидети обавезно реализовати одвођење гасова са критичних места на прорачунату безбедну висину, чиме ће се спречити ширење гасова и угрожавање здравља људи и угрожавање екосистема.

У котларницама на компресорским станицама обезбедити да сагоревање гаса буде потпуно како би се обезбедило да концентрације CO и NОx не прелазе ГВЕ одређен Правилником.

У случају удеса – пожара или експлозије загађење ваздуха није могуће спречити, контролисати или смањити. Због тога је неопходно спровођење свих превентивних мера да до удеса не дође.

213

Пост-експлоатациони период

Након престанка рада објеката потребно је одмах спровести поступак истискивања заосталог гаса, инертним гасом, из цевовода и свих делова система и одвести на безбедну висину. Након тога систем више нема никакав утицај на ваздух.

Заштита површинских и подземних вода


Планирана траса гасовода прелази на више места неколико река: Бели тимок, Велика Морава, Дунав, Тиса, рукавац реке Тиса и канала: Дунав-Тиса-Дунав, Караш, Велики канал.

Пројектом предвидети зашиту током изградње цевовода кроз (испод водених токова) и у приобаљу, максимално могуће очување влажних подручја и очување влажних шума у плавним зонама око река. По завршеним радовима обавезна је ревитализација девастираних подручја.

Неопходни радови који се морају извести на регулацији и уређењу водотока на траси гасовода морају се изводити принципом натуралне обраде, није дозвољено бетонирање дна корита и обала, већ употреба камена и других природних материјала. Приликом извођења радова обавезна је заштита и очување како водених биљних заједница које представљају мрестилишта риба тако и флоре у форланду која је станиште птица мочварица.

На деловима трасе где је неизбежно измештање корита мањих водотокова при формирању новог корита и обала натуралним принципом обраде постићи изворни и аутентични изглед и функцију.

На фрагилним екосистемима није дозвољена изградња компресорских и блок станица.

Приликом извођења земљаних радова – ископа рова и сл. у зони приобаља умањити обрушавање земље у дно корита , такође спречити одвођење замуљених или отпадних површинских вода у водотокове.

Обзиром да гасовод највећим делом пролази кроз рурална подручја, уколико нема канализационих система отпадне санитарне воде спроводити у мобилне санитарне системе.

Уколико се отпадне воде упуштају у реципијент оне морају бити пречишћене до нивоа квалитета воде у реципијенту, односно мора се испоштовати Закон о водама, Уредба о класификацији вода, Правилник о опасним материјама у водама, Правилник о дозвољеним количинама опасних материја у земљиштима и води за наводњавање и методама њиховог испитивања, Правилником о минималном броју испитивања квалитета отпадних вода.


Током периода експлоатације забрањено је испуштање фекалних вофа у реципијент. На компресорским станицама уколико нису повезане на канаализацију, евакуација ових вода се врши у водонепропусне септичке јаме.

214

Атмосферске воде са поплочаних манипулативних површина око котларнице са приступних саобраћајница и других површина са који се може спирати исцурело гориво или уље из мотора морају се третирати на уређајима за пречишћавање пре упуштања у реципијент. У свим фазама се морају поштовати мора се испоштовати Закон о водама, Уредба о класификацији вода, Правилник о опасним материјама у водама, Правилник о дозвољеним количинама опасних материја у земљиштима и води за наводњавање и методама њиховог испитивања, Правилником о минималном броју испитивања квалитета отпадних вода.

Пост-експлатациони период

Након престанка рада објекти намају никаквог утицаја на воде.

Заштита земљишта


Најзначајнији утицаји на земљиште се јављају током изградње. Траса гасовода највећим делом пролази кроз рурална подручја преко плодног пољопривредног земљишта у долини Велике Мораве и Панонском равницом у Војводини. У циљу очувања квалитета најплоднијег пољопривредног земљишта пројектом дефинисни радни појас у ширини 32 до 45 метара од осе коридора гасовода.

Појас непосредне заштите у ширини од 10 метара обострано обавезан је на шумском земљишту и до 25 метра на пољопривредном земљишту.

Приступне саобраћајнице и манипулативне површине за механизацију као и складиште грађевинског материјала пројектовати на земљиштима ниже бонитетне класе.

Пре почетка ископа рова извршити уклањање првог плодоносног слоја земљишта – хумуса, депоновати га на одређено одлагалиште и заштитити од разношења или спирања у време киша. Овај хумус ће се после завршених радова и затрпавања рова вратити и разастрти као завршни површински слој.

Уколико је неопходно да се нека од грађевинских машина ремонтује на градилишту или изврши допуна горива обавезно је коришћење заштитних посуда. У случају хаваријског изливања горива или уља из мотора или других опасних и штетних материја, сво загађено земљиште мора се прикупити у посебну бурад и у договору са локалним властима збринути као опасан отпад. Одмах извршити санацију девастираног локалитета.

Пројектом обавезати, а потом у фази изградње извести дренажне јаркове и системе дренаже. Привремени пропусти воде из дренажних система морају бити изведени током градње.

Завршним земљаним радовима постићи усаглашавање са околном пластиком терена.


Пољопривредно земљиште се може користи на уобичајен начин с тим што је у зони од 25 метара обострано од осе гасовода забрањено орање на дубини већој од 50 сантиметара и забрањена садња биљака чији коренов систем продире дубље од 1метра.

215

Посебне мере рекултивације и ревитализација земљишта на локалитетима ливадских пашњака или специфичних аутохтоних биљних заједница обавити у сарадњи са надлежним институцијама за заштиту природе.

Шумско земљиште са кога је посечено дрвеће и шибље у прописаној ширини 10 метара обострано од осовине гасовода не сме се више обновити шумским дрвећем и шибљем. На овом делу трасе потеребан је мониторинг и мере којима ће се спречити и спонтано обнављање шуме у циљу заштите и безбедности гасовода. На траси и у прописаној ширини ревитализацију и обнављање биљних заједница приземне флоре извршити у сарадњи са надлежним институцијма за газдовање шумама и Заводом за заштиту природе.

Обавезан је мониторинг на деловима где се очекује могућност одрона или клижења земљишта. Такође су обавезне мере заштите од ерозије.

Пост-експлоатациони период

У пост-експлоатационом периоду утицаји на земљиште у случају корозије су минимални па није неопходно вадити цевоводе из земљишта. Очекивани век експлоатације оваквих гасовода је 50 година, стога ће се у том периоду дефинисати мере које ће се предузети у погледу напуштеног транспортног система.

Заштита флоре, фауне, станишта и биодиверзитета,


У фази изградње линијскиг дела гасовода потребно је омогућити кретање и привремена миграција фауне ка очуваним стаништима. У том циљу потребно је током периода изградње на више места преко ископаног рова поставити привремене прелазе.


Посебан мере рекултивације и ревитализација биљних заједница потребна је на деловима трасе на којима су регистровани аутохтоне биљне заједнице или заштићене врсте. У тим случајевима неопходна је сарадња са надлежним институцијама за заштиту природе које морају бити присутне на тим локалитетима у припремној фази- рашчишћавања терена. Ретке и заштићене врсте балкански и посебно српски ендемити се претходно и без оштећења морају извадити и привремено посадити на одговарајућу заштићену површину. По завршеним радовима морају се уз све претходне мере мелиорације вратити на првобитна станишата. Мере мелиорације, рекултивације, мониторинг и време повратка биљака на првобитно станиште одредиће стручњаци надлежне институције

Ревитализација девастираних површина неопходна је у циљу очувања станишта, биодиверзитета и еколошких коридора.

Мере које се у том циљу предузимају морају бити у сарадњи са надлежним органима за заштиту природе, а у скалду са законском легислативом и међународним протоколима и конвенцијама.

216


У овом периоду објекти немају утицаја на флору, фауну и биодиверзитет. У овом периоду је могуће на траси линијског дела гасовода који је пролазио преко шумског земљишта извршити обнављање шуме.

Заштита природних и непокретних културних добара

Природа као добро од општег интереса за Републику Србију ужива посебну заштиту у складу са Законом о заштити природе („ Сл. Гласник РС“, бр. 36/2009 и 88/2010) којим се уређује заштита и очување природе, биолошке и геолошке разноврсности и дела животне средине, као и посебним законима.

Дуж планиране трасе регистрован је већи број заштићених природних добара или добара која је потребно ставити под заштиту. Приликом пројектовања у границама могућности предвиђене корекције трасе заобићи природна добра поготово она која су мањих површина или појединачни примерци (заштићено појединачно дрвеће). У фази пројектовања трасе и мера рекултивације сарађивати са надлежним заводом за заштиту природе, а у фази изградње и непосредној близини заштићених природних добара и фрагилних система обезбедити надзор њихових стручњака.

Уколико се у току радова наиђе на природно добро геолошко-палеонтолошког или минералошко-петрографског порекла извођач радова је дужан да обустави радове и о томе обавести надлежни Завод за заштиту природе.

Заштиту културних добара на деловима трасе гасовода која пролази поред регистрованих археолошких локалитета, обезбедити спровођењем услова надлежног Завода за заштиту споменика културе као и надзором стручњака те институције. На деловима трасе гасовода где нису регистровани остаци материјалне културе, уколико се приликом извођења радова на њих наиђе, инвеститор је у обавези да обустави радове и о томе обавести надлежни Завод за заштиту споменика културе.

Заштита од буке и вибрација


Повећани ниво буке и вибрација, али ограниченог периода трајања јавља се као последица рада грађевинске механизације.

На градилиштима у близини насеља није дозвољен рад у ноћним сатима, а ублажавање буке од дневних активности могуће је извршити у најугроженијим тачкама подизањем привремених звучних баријера које ће се по завршетку радова уклонити или преместити на другу локацију.


У овом периоду повећани ниво буке јавља се на компресорским станицама перманентно и дању и ноћу као последица рада компресора, и повремено у случају технолошки предвиђеног испуштања гаса (услед повећања притиска изнад дозвољеног радног притиска). Планиране локације су изван зона утицаја насељених места, у сваком случају инвеститор је дужан да поштује Правилник о дозвољеном нивоу буке у животној средини („Сл гласник РС“, бр.) и примени мере у скаладу са прописима.

217


Након престанка рада система нема негативних утицаја буке и вибрација на околину.

Збрињавање отпадног материјала и отпадних вода

Збрињавање отпада како у фази изградње тако и у фази експлоатације објекта врши се у скалду са законом о управљању отпадом („Сл. гласник РС“, бр. 36/2009 и 88/2010), Првилником о условима и начину разврставања, паковања и чувања секундарних сировина и Правилником о начину складиштења, паковања и обележавања опасног отпада („Сл. гласник РС“, бр. 92/2010). У току изградње и периоду експлоатације одредити локацију за привремено скалдиштење отпада у контејнерима разврстан према категоријама отпада (комунални или опасан- рабљена уља, батерије истрошени акумулатори, фарбе, разређивачи и сл.) и у сарадњи са локалном комуналном службом одвозити на места одређена за трајно збриљавање или рециклажу.

Организационе мере

Мере превенције, приправности и одговора на удес

Превенција техничко-технолошких несрећа-удес спроводи се у складу са Законом о ванредним ситуацијама („Сл. гласник РС“, бр. 111/2009 и 92/2011), привредно друштво или друго правно лице које обавља активности у којима је присутна или може бити присутна једна или више опасних материја у прописаним количинама, које управља објектима специфичне делатности са аспекта повишеног ризика по живот и здравље људи од несрећа или терористичких активности, дужно је да предузме све неопходне мере за спречавање удеса и ограничавање утицаја тог удеса на живот и здравље људи и животну средину, у складу са Законом. Обавезна је и примена Правилника о садржини политике превенције удеса и садржини и методологији израде извешатаја о безбедности и плана заштите („Службени гласник РС“, број 41/10).

Детаљније мере заштите и обавезе оператера су описане у посебном поглављу мере за превенцију удеса и мере за спречавање удеса.

Мониторинг

Једна од мера у заштити животне средине, здравља и безбедности људи је еколошки мониторинг који је детаљније описан у посебном поглављу Програм за праћење стања животне средине обезбеђује се у оквиру редовног мониторинга ваздуха, вода и земљишта у Републици али је дат и концептуални оквир за мониторинг прилагођен планском подручју.

Методологија коришћена у изради Стратешке процене заснована је на интегрисању Стратешке процене и поступка израде Просторног плана.

У оквиру начина одлучивања, закључује се да је Просторни план припремљена са високим степеном одрживости у области изградње и рада система гасовода. Захтеви за заштитом животне средине поштовани су и уграђени у сва решења Просторног плана, како би био омогућен неопходан развој са минималним последицама по животну средину.

Documents

СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА195.222.96.93/media/juzni tok/SPU Juzni tok.pdf · 7 РАДНИ ТИМ ЗА ИЗРАДУ ИЗВЕШТАЈА О СТРАТЕШКОЈ