ЈУЖНИ ОБОД ЈУЖНИ ОБОД ПАНОНСКОГ БАСЕНАПАНОНСКОГ БАСЕНА

ПОЛОЖАЈ ПЕРИПАНОНСКЕ СРБИЈЕ

• Јужни обод Панонске Србије простире се између Саве и Дунава на северу, Дрине на западу, Западне Мораве на југу и западног обода Карпатско – Балканских планина на истоку.

• У највећем делу то је бреговито – бртски и ниско планинси простор, површине око 22 200 км² ( 25% територије Србије).

• Може се поделити на 5 мањих целина: северозападни део ( Мачва, Поцерина, Посавина, Тамнава, Колубара); западни ( Подгорина, Подриње); централни ( Шумадија); јужни ( Западно Поморавље); источни ( Велико Поморавље, Стиг и Браничево).

СЕВЕРОЗАПАДНИ ДЕО ПЕРИПАНОНСКЕ СРБИЈЕ

• МАЧВА- наносна низија између Дрине, Саве и Поцерине, надморске висине од 75 – 95 м. ( део дна Панонског басена). Убраја се у најплодније делове Србије.

• ПОЦЕРИНА - низијски и ниско планински терен, добио име по острвској планини Цер ( 687 м). Простире се од Цера до Мачве и Посавине.

• ПОСАВИНА – ниска равница, испресецана мањим речним токовима, јужно од Саве, а између Мачве, Поцерине и Колубаре.

• ТАМНАВА – низија и брдско земљиште у сливу Тамнаве, између Влашића и Посавине.

ПЛАНИНА ЦЕР

РЕКА ТАМНАВА

СЕВЕРОЗАПАДНА СРБИЈА

• КОЛУБАРА – предео у сливу Колубаре. Дели се на доњу Колубару или ниску и вишу, горњу Колубару. У средишњем делу налазе се велике наслаге лигнита ( око 600 км² - 30 м дубине).

РЕКА КОЛУБАРА

Колубарски басен – копови угља

ЗАПАДНИ ДЕО ПЕРИПАНОНСКЕ СРБИЈЕ

• ПОДРИЊЕ - део поред Дрине између Лешнице, Лознице и Бајине Баште. Чине га ниске планине ( 700 – 900 м)- Гучево, Борања, Јагодња, Соколске планине.

• У Подрињу се налазе и 3 мање регије: Азбуковица ( долина Љубовађе), Јадар ( долина Јадра) и Рађевина (између Беле Цркве, Крупња и Пецке).

• ВАЉЕВСКА ПОДГОРИНА – обухвата Ваљевску котлину и венац планина ( Јабланик, Медведник, Повлен – 1347 м, Маљен, Сувобор).

• У овом делу рељефа има свих крашких облика ( сем крашких поља). Познат је Лелићки и Бачевачки крас ( Петничка, Рибничка печина ...).

Дрина- Бајина Башта

Ваљевске планине

Рађевина

Подрињске планине

РАЂЕВИНА

АЗБУКОВИЦА

Централни део Перипанонске Србије Ружица

Живановић VIII2

Централни део Перипанонске низије - Шумадија

Шумадија – централни део Перипанонске Србије/Јужног обода Панонског басена .

Име је добила по густим храстовим шумама које су до 19. века заузимале знатна пространства. На њиховим крчевинама настала су шумадијска насеља и пољопривредно земљиште.

Административно средиште је Крагујевац, који је уједно и центар Шумадијског округа.

Централни део Перипанонске низије - Шумадија

Шумадија се пружа између река Саве и Дунава на северу, Велике Мораве на истоку, Западне Мораве на југу и Колубаре, Љига и Дичине на западу.

По рељефним одликама и надморској висини, Шумадија се дели на ниску и високу. Границу између високе и ниске Шумадије чине река Турија, десна притока Колубаре и Луг, лева притока Јасенице.

У рељефу високе Шумадије истичу се Гледићке планине, Котленик, Јухор, Црни врх, Рудник, Венчац и Букуља, а у ниској Космај и Авала. Идући од југа према Панонској низији, шумадијске планине, којсе су у време Панонског мора биле острва (острвске планине), све су ниже, јер је у том правцу старо копно дубље потонуло.

Централни део Перипанонске низије - Шумадија

Централни део Перипанонске низије,

Шумадија

Централни део Перипанонске низије,

Шумадија

• Шумадија се убраја у најзначајније пределе Србије, како географски тако и историјски:

o Пре Римског освајања ових простора, на подручју данашње Шумадије становала су илирска и келтска племена.

o После пропасти Римског царства, овим просторима владају Хуни, Византинци и Гепиди.

o Словени насељавају ове просторе у 6. и 7. веку. На подручју Шумадије становало је Словенско племе под називом Морављани.

o Први српски устанак је подигнут у шумадијском селу Орашац, а за време устанка, Топола је била Карађорђево седиште.

ЦЕНТРАЛНИ ДЕО ПЕРИПАНОНСКЕ СРБИЈЕ

• ШУМАДИЈА – обухвата простор измеђуСаве и Дунава, Велике Мораве, Западне мораве, Дичине, Љига и Колубаре. Преставља благо заталасану површ која се дели на ниску и високу Шумадију.

• Граница између ниске и високе Шумадије је река Турија ( притока Колубаре) и Луг ( притока Јасенице).– У рељефу високе Шумадије истичу се Гледићке планине,

Котленик, Јухор, Црни врх, Рудник (Цвијићев врх 1 132м), Венчац и Букуља.

– Ниској Шумадији припадају планине Космај и Авала.

• Шумадија се дели на више мањих целина: Београдска посавина, Београдско-смедеревско подунавље, Раља и Космај, Јасеница, Качер, Гружа, Лепеница, Темнић и Левач.

Рудник

Гледићке планинеКотленикЛевач

Авала

ЈУЖНИ ДЕО ПЕРИПАНОНСКЕ СРБИЈЕ

• ЗАПАДНО ПОМОРАВЉЕ – обухвата композитну долину Западне Мораве од Пожеге до Сталаћа (170 км), са проширеним долинама доњих токова река Скрапежа, Ђетиње, Моравице и Расине.

• Основу рељефа чине котлине Пожешка, Чачанско-краљевачка, Врњачка и Крушевачка. Између њих налазе се већа и мања сужења од који је најпознатија Овчарско-кабларска клисура.

• Поред саме долине Западне Мораве у ширем смислу ова регија обухвата и косјерићки, ужички и александровачки крај.

ОвчарКаблар

Косјерићки крај

З. Морава код Трстеника

З. Морава код Чачка

ИСТОЧНИ ДЕО ПЕРИПАНОНСКЕ СРБИЈЕ

• ВЕЛИКО ПОМОРАВЉЕ – обухвата широку долину Велике Мораве од Сталаћа до ушћа у Дунав ( 120 км дуга и око 20 км широка), оивичена Шумадинским, Родопским и Карпатско –балканским планинама.

• То је наносна алувијална раван испресецана меандрима, мртвајама и често плављена ( Горњовеликоморавска и Доњовеликоморавска котлина – Багрданска клисура).

• СТИГ- равничарски и благо заталасани крај слива доње Млаве. У Стигу се налази Костолачки басен лигнита ( резерве око 1,5 милијарди тона).

• БРАНИЧЕВО – чини алувијалну раван и побрђа око доњег Пека. Поред Дунава смештена је Рамско – голубачка пешчара ( дине 500м дуге, 60м високе).

В. Морава – горњи ток

В. Морава – доњи ток

Стиг- Млава

Браничево - Пек

ДА ВИДИМО ШТА СТЕ ЗАПАМТИЛИ

Питања и одговори

• Како се простире Јужни обод Панонског басена или Перипанонска Србија?

• приближно се простире између Саве и Дунава на северу, Дрине на западу, Западне Мораве на југу и планина источно од тока Велике Мораве.

• Шта чини северозападни део Перипанонске Србије?• обухвата Мачву, Поцерину, Посавину, Тамнаву и Колубару;• Шта чини западни део Перипанонске Србије?• западни Подгорину и Подриње; • Шта чини централни део Перипанонске Србије?• Шумадија • Шта чини јужни део Перипанонске Србије?• јужни Западно Поморавље, • Шта чини источни део Перипанонске Србије?• Велико Поморавље, Стиг и Браничево.

• Где се простире Мачва, како је настала?• Мачва је низија између Саве на истоку и северу, доњег тока Дрине

на западу и Поцерине на југу. Настала је таложењем наноса Дрине и Саве приликом високих водостаја, када су се изливале из свог корита и плавиле околне терене.

• Шта зазима поцерина и како је добила име?• Поцерина заузима нископланински и низијски терен на северној

страни планине Цер. Простире се до Мачве и Посавине. Поцерина је добила име по планини Цер, најсевернијој острвској планини јужног обода Панонског басена

• Шта обухвата Тамнава?• Тамнава обухвата равно и брдско земљиште у сливу истоимене

реке, леве притоке Колубаре. • Где се налази и како се дели?• Колубара је предео у сливу реке Колубаре, десне притоке Саве.

Дели се на равничарску или доњу Колубару, и вишу или горњу Колубару, на југозападу

• Од чега је изграђена Колубара?• изграђену од наталожених речних наноса.

• Шта обухвата Подгорина и где се пружа?• Подгорина се налази источно од Подриња у горњој Колубари.

Пружа се до река Тамнаве и Колубаре и Љига. Обухвата Ваљевску котлину и околне планине (Сувобор, Маљен, Повлен, Јабланик и др.).

• Шта обухвата Подриње?• Подриње је крај око Дрине, између Лешнице, Лознице и Бајине

Баште. На истоку се простире до планина Гучево, Борања, Јагодња, Медведник, Јабланик и Повлен.

• Које регије се издвајају у оквиру Подриња и где се они налазе?• Лешница и Јадар у сливовима истоимених десних притока

Дрине; Рађевина око Крупња, Пецке и Беле Цркве; Азбуковица, уски и издужени крај поред Дрине од Љубовије до Рогачице.

•  

• Где се простире Шумадија?

• Шумадија се пружа између река Саве и Дуиава на северу, Велике Мораве на истоку, Западне Мораве на југу и Колубаре, Љига и Дичине на западу.

• Како је Шумадија добила име?

• Име је добила по густим храстовим шумама, које су до 19. века заузимале знатна пространства.

• Како се дели Шумадија и шта их раздваја?

• По рељефним одликама и надморској висини, Шумадија се дели на ниску и високу. Раздваја их река Турија, десна притока Колубаре, и Луг, лева притока Јасенице.

• Које планине чине високу Шумадију?

• Гледићке планине, Котленик, Јухор, Црни врх, Рудник, Венчац и Букуља,

• Које планине чине ниску Шумадију?

• Космај и Авала.

• Шта су некада представљале шумадијске планине?

• у време Панонског мора биле острва (острвске планине).

• Шта је Рудник и шта представља?

• Највиша планина Шумадије је Рудник (Цвијићев врх, 1132 м). Она представља њено развође или хидрографски чвор.

• Шта чини Западно поморавље?

• долину Западне Мораве, Ђетиње, Скрапежа, доњи ток голијске Моравице и Жупу алексадровачку.

• Из чега се састоји долина Западне Мораве?

• Важније котлине су: Пожешка, Чачанско-краљевачка, Врњачка и Крушевачка, а најпознатија и најпривлачнија клисура је Овчарско-кабларска.

•  

• Шта чини Велико Поморавље?• Чини га широка долина Велике Мораве од Сталаћа до

њеног ушћа у Дунав. • Које котлине и која клисура чини долину Велике

Мораве?• Горњовеликоморавска (Параћинско-јагодинска или

Ћупријска) котлина, Доњовеликомаравска или Пожаревачка котлина и Багрданска клисура.

• Шта обхвата Стиг?• Стиг обухвата територију око доњег тока Млаве и њеног

ушћа у Дунав. • Шта обухвата Браничево?• обухвата алувијалну раван и побрђе око доњег тока

Пека, десне притоке Дунава, или територију данашње општине Велико Градиште.

 •  

Записати:

Јужни обод Панонског басена

Мачва

Поцерина

Тамнава

Колубара

Посавина

Подгорина

Подриње

• Шумадија • Велико Поморавље• Западно Поморавље• Стиг• Браничево

• Попунити укрштеницу одговорима на следећа питања:крај око тока Дринепланина на којој се одиграла чувена битка 16-20. августа 1914. годинекрај око доњег тока Млавекрај око доњег тока реке Пекнизија на ушћу Дрине у Саву Ако се укрштеница тачно реши, добиће се у назначеним пољима име једне реке.