Моја православна породица 18+katiheta.net/home/dokumenti/porodica18+.pdfсвоје људе у Врту. Позива нас на вечни живот у свом

Моја православна породица 18+

Увод

Јер ко изврши вољу Оца мојега који је на небесима, таје је брат мој и сестра и мати. (Мт 12:50)

Моја православна породица је програм учења који нам помаже да откријемо начине на које можемо да постанемо живи примери Христа у нашим животима и да напредујемо у том правцу док изграђујемо друштво, односно свет. Одговорни смо за своје понашање у свим заједницама и ''породицама'' у којима живимо: у кући, у Цркви, у школи, у крају где живимо, у околини, на власти, и другде. ''Наше сабирање као заједнице у Христу је смисао наше вере. Реч Црква, као што знамо, значи сабрање или скупштина људи који су изабрани и позвани да изврше нарочит задатак.'' (Хопко, Православна вера 2). Без обзира на порекло, то је оно што нас повезује као хришћане и чланове породице каква је његова света Црква.

Путовање почиње чим хришчани напусте своје домове и постеље. Они живе, у ствари, свој живот у садашњем конкретном свету и било да морају да возе педесет километара или да прошетају неколико блокова, свети чин је већ ту, чин који је услов за све што ће се десити. Јер они су на путу изградње Цркве или, тачније речено, на путу преображења у Цркву Божију. (Шмеман, За живот света).

Свако има своју улогу у Цркви, од оног тек крштеног детета до најстаријих чланова. Начин на који ми видимо себе и своју улогу у Божијој породици је пресудно за опстанак како локалне Цркве, тако помесне, тако и васељенске.

Као Божија деца, позвани смо будемо сведоци своје вере. Позвани смо да схватимо ко смо ми као православни хришћани, да будемо Божији сведоци са нашим продицама и проијатељима тако што ћемо бити добра браћа, настојећи да помогнемо другима, да штитимо и уздижемо оне који су у невољи или који су жртве предрасуда и дискриминације. Такође смо позвани да спознамо своју веру и да живимо по вери, да исправљамо погрешна мишљења и криве информције о нашим убеђењима као и да поштујемо људе који су друге вере.

Општи циљеви програма

Током овог програма, вероучитељ мора увек да има на уму два најважнија циља:

• препознавање нас самих као православних хришћана повезаних као породица хришћанском љубављу

• разумеју да као верујући православни хришћани морамо себе предати његовој заповести о љубави једних према другима кроз наша дела саосећања и самилости према свим Божијим људима.

Циљеви су оно што ће ђак моћи да чини након реализације овог програма. Држање два најважнија циља на уму помаже нама, учитељима, да се концентришемо на важну чињеницу да парохије постоје ради исповедања вере, Евхаристије, ширења вере, чињења добрих дела као другим хришћанима тако и људима уопште.

Бог нас је учинио својим људима кроз Свете тајне Цркве. Крштењем постајемо Божија деца. Миропомазао нас је и позвао да постанемо његов народ; да слушамо, разумемо и проповедамо његову Реч као Божији пророци; да штитимо свет и старамо се о њему као помазани цареви обучени у белу одећу светости; да му приносимо све што јесмо и што чинимо као свети дар и службу, као дар који приноси свештеник. Бог нас позива да обновимо свет као Рај који је он створио за своје људе у Врту. Позива нас на вечни живот у свом Царству. Кроз живот Цркве ми постајемо његов свети народ који је позван на његово дело у овом свету!

• Циљеви лекцијаЦиљеве лекције одрђује сам вероучитељ. Кроз питања, разговоре и активности, он одређује да ли су ђаци у стању да испуне циљеве. Ако нису у стању да их испуне, вероучитељ ће знати да је понављање неопходно.

• МатеријалМатеријал се разликује од лекције до лекције. Углавном су то примерци библије те бојице, пластелин, маркери, темпера, маказе, лепак и слично.

• Наставна средстваОвде спадају иконе које се могу штампати, литургијски текстови, приручници, радни листови, библијске приче и многа друга наставна средства која омогућавају наставнику постигне успех. Средства су подељена у обавезна и допунска. Обавезна су наведена у оквиру лекције. Допунска средства су корисна за сакупљање основних информација и то су или предложена литература или веб сајтови.

• Ток часаОвде су приказани кораци како би час требало да изгелда. Водите рачуна да неке лекције захтевају припрему унапред и молитвено размишљање пре сусрета са ђацима.

Лекција 1: Свака породица има своју причу

Тема

Породица је љубав- Прича сваке породице је различита. Породице се разликују по броју чланова, њиховим особеностима и међусобним односима.

Циљеви

На крају ове лекције, ученици би требало да

• одреде различитост односа у породици, особито у односима између родитеља и деце

• опишу породичне односе међу библијским личностима

• искажу своја искуства у односима и то не само оним који се зсанивају на крвном сродству већ и онима који су засновани на хришћанској љубави.

Матераијал

• Трака

• примерци Библије

• фломастери

• маказе

• оловке и папири

• четкице за чишћење лула

• глина или пластелин

План лекције

1. Молитва на почетку часа

Царе небески

2. Уводни разговор

Кажи ђацима да ћете у оквиру шест лекција говорити о односима у породицама. Подсети их да Библија и житија светих садрже приче о овим односима. неки од ових односа су били здрави и добри за људе који су се у њима нашли, а неки нису. Ми, такође, имамо разне породичне односе у животу: брат-брат, сестра-сестра, браћа-сестре. Ови братско-сестрински односи су наша данашња тема.

Напомени им да је посебан дар имати брата или сестру. Нека се на тренутак подсете ових односа и појединих тренутака које желе да опишу а у којима су актери браћа и сестре. Нека им следеће речи, које ћеш исписати на табли, буду потсетник: супарништво, блискост, дељење тајни, шале, надимци, породична догађања. Сачекај мало, а онда нека пренесу своје сећање.

Разговор настави тако што ћеш рећи да су неки од нас срећни што имају неког ко им није рођени брат или сестра, али им је толико близак као да јесте. То може бити рођак или чак неко са ким нису у крвном сродству. Замоли их да се сете некпог оваквог односа.

3. Проучавање Библије

Подели ученике у групе од 4-5 чланова. Означи групе, на пример А група и Б група и замоли их да изнесу своје закључке након читања, однсоно проучавања библијског текста.

Проучавање Библије- А групаЧитајте причу о Јосифу и његовој браћи: Пост. 37: 1-28 и Пост. 45: 1-15. Ова друга говори о Јосифовом успону у Египту након дугогодишњег тамновања. Разговарајте на следеће теме (ђаци треба да искажу своје мишљење):

• Како је Јосиф био у стању да зацели ране које су му браћа задала? (Неки од одговора би могао да буде да је мога да види Божију намеру у ономе што се догодило. ) Како нам његов пример помаже да учинимо исто?

• Родитељи каткад имају снажан утицај на братско-сестринске односе своје деце. На који начин је Јаковљево понашање утицало на однос браће према Јосифу? (Показујући отворено да му је Јосиф миљеник, изазвао је бес осталих). Како бисмо саветовали родитеље да избегну исте грешке?

Проучавање Библије- Б група

Читајте причу о Јакову и Исаву у Пост. 25: 28-34 & 27: 1-29.Много је година прошло пошто је Јаков тако срамно преварио свог брата. Јаков је имао необично искуство и тада је имао други сусрет са Исавом.

Читајте Пост. 32: 22-33:11 а онда разговарајте о следећем:

Који догађај је утицао на Јакова да пожели да се покаје пред Исавом? (Сусрет са анђелом га је променио и начинио бољом особом).

• Шта нам сусрет брађе говори о Исављевом карактеру? (Сусрет измеђи браће нам показује да је Исав био, у суштини, добра особа, која прашта. Можда је

испао будаласт зато што је дозволио да га брат насамари и отме му првенаштво због тањира хране, али он није био, али он није остао тврдокоран у своме гневу након свих година Јаковљевог одсуства.)

Као што рекосмо, родитељи имају снажан утицај на односе између своје деце. Како је Ребекина наклоност према Јаковуи утицала на његов однос према Исаву? (Њена отворена наклониост није била здрава за однос између браће, особито онда када је наговорила Јакова да следи своје најниже страсти и превари Исава.) Опет се питамо: Како бисмо саветовали родитеље да избегну исте грешке?

Дај групама мало времена да заврше своје проучавање и онда нека изнесу закључке.

4. Закључимо

Читајте заједно Христове речи у Мт 18: 35. Ово је крај параболе о незахвалном слуги.

Разговарајте о следећем:

• Зашто је Исус овде употребио реч ''брат'', а не ''пријатељ'' или ''ближњи''?

Нека сваки ђак изабере од материјала који је вероучитељ донео и то нека искористе да прикаже нешто што објашњава значење речи ''брат'' у контексту у ком је Исус употребио. Тако, неки ученик може нешто да нацрта, други да направи фигурицу од пластелина, неко да напише песму и слично. Када су сви завршили, они који желе могу да кажу нешто о томе што су начинили.

5. Завршна молитва

Господе, подари нашој браћи и сестрама здравље, мир, љубав, дуг живот и Твоју милост да могу да те следе на Твом светом путу и да ти угађају. Дај нам да дан проводимо у миру и љубави, јер шта је боље и лепше него да сви живимо као браћа и сестре? Чуј молитву нашу и помилиј нас јер си Ти милостив и човекољубац и Теби славу узносимо Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин. (према Orthodox Prayer Book, published by Holy Protection Orthodox Monastery, Fort Qu’appelle, Saskatchewan, Canada, 1990.)

Лекција 2: Заједнички живот у породици

Тема

Партнерска сарадња у породици

Задаци

На крају ове лекције, ученици би требало да:

• одреде сарадњу као важан део породичног живота

• дају неке примере породичне сарадње

• препознају сарадњу са Богом као део породичног живота

• опишу начине на који Бог може да искористи нас као сараднике у чињењу нових и неочекиваних ствари које би промениле породични живот

Материјал


• папири

• оловке





Кажи им да, уколико размишљамо о томе да у нашој породициу све буде како треба, морали бимо рећи да је сарадња међу члановима породице важан чинилац.(Нека ђаци наброје ситуације које захтевају породичну сарадњу ради доброг исхода.) Читајте причу о Ноју и његовој пордици у Пост 6:11 до 7: 16. Кажи им да можемо бити сигурни у то да је прављење и припремање барке захтевало заједнички напор чланова породице баш као што су и сви они учествовали у укрцавању када је барка завршена. Можемо, стога, рећи да су Ноје и породица међусобно сарађивали, али да су такође сарађивали и са Богом. Размислите о овоме:Које проблеме је могла да има Нојева породица у својим напорима да сарађују са

Богом и између себе? ( What problems might Noah’s family have faced in their effort to co-operate with God and with each other? (Могли су бити испрпадани обимношћу послам док су их комшије вероватно сматрале особењацима или лудима. Осим тога, људи нису склони великим променама за будућност. )


Подели ученике у групе од 4-5 чланова. Означи групе, на пример А група и Б група и замоли их да изнесу своје закључке након читања, однсоно проучавања библијског текста.

Проучавање Библије- А група

Читајте 2 Тим 1:5 и 3: 15. Разговарајте о следећем:

• На који је начин Тимотејева мајка сарађивала са Богом?

• На који начин су сарађивали чланови Тимотејеве породице? (И бака и мајка су га, очигледно, училе вери и научиле да за њу преузима одговорност)

Да ли примећујеш како је Евникијина и Лоидина сарадња са Богом утицала на њихове породичне односе? (Тимотеј им је недостајао када је отишао да ради са Павлом и сигурно су бринуле да ли ће бити безбедан у новим и каткад непријазељским местима у која је одлазио. Ипак, мора да су биле поносне што је Павле имао такво високо мишљење о њиховом вољеном детету.

Проучавање Библије- Б група

Читајте Мк 5: 35-43. Разговарајте о следећем:

• На који начин је Јаир сарађивао са Богом?

• Са каквим се потешкоћама моао суочити због свог поступка? (Други су га сигурно одвраћали од тога да зове Исуса, и њихово безверје ишло чак до исмевања Христа.)

• На који начин је Бог искористио Јаирову сарадњу да учини неочекивано? (Васкрсавање девојчице је било ново и неочекивано искуство за оне који су се толико подсмевали.)

• Како је Божије дело утицало на Јаирову породицу? (Осећање да су изгубили своју ћерку потуснуто је тиме да је она поново ту. Јаирова вера и жеља да сарађује са Богом тиме што је ћерку поверио Христу, спасла је њен живот.)

Када групе изнесу своје закључке и образложе их, кажи им да смо видели на који начин су ове две породице сасрађивале са Богом. У Тимотејевој породици неко је био одсутан, макар и на кратко. У јаировој породици неко је повраћен у живот. Ипак, обоје је Богом благословено. Обема породицама се догодило нешто што нису

очекивале.Када је Исус позвао рибаре да буду његови ученици говорећи: ''Учинићу вас ловцима људским'', мислио је да искористи њихове способности на нов начинч; вероватно се и њима догодило неочекивано. Исто бива и са нама. Када сарађујемо са Богом, можемо бити позвани да своје способности искористимо на нов начин и нове ствари се могу догодити нашим породицама и у нашим животима.



Лекција 3: Божија прича и Божији људи

Тема

Неки су веровали у Бога, а неки нису.

Задаци


• упореде безбожну Иродову породицу са верујућим праодицама св. Василија, Макрине и Григорија Ниског

• основе вере поређају према важности

• наведу на које начине можемо да изградимо поверење у породицама и паројијама

• изаберу библијски стих који приказује идеју породичне оданости Богу

Материјал


• фломастери

• украсни материјали (стикери, самолепљиве звездице)

• хамер

• маказе

• лепак

• селотејп

• хартија у боји (за сваког ђака по комад)




2. Уводна реч

Читајући Библију и пратећи историју Цркве срешћемо људе који различито реагују на Христов живот и његово учење. Неки су веровали у његово учење и псотигли невероватно; други нису веровали и учинили су невиђену неправду. Ми ћемо данас обратити пажњу и на једне и на друге.

3. Проучавање Библије и живота светих

Читајте следеће приче - ученици могу читати наглас смечујући се редом или у себи па да после причају о ономе што су прочитали. Примерак Библије нека ти буде при руци да би могао да нађеш поглавља на која се текст односи.

Иродовци - генерације непријатеља вере

Генерацијама владара који су се звали Ирод или Иродовци није недостајало интелекта. напротив, били су паметни ис способни људи. Много је генерација владара из ове породице било, али ми ћемо се бавити оним трима које заузимају значајно место у новозаветној историји.

Први од ова три Ирода био је назван ''Велики''. Уништио би сваког за кога би помисли да је претња његовој власти; запамћен је по помору витлејемске деце и тај догађај је описан у Мт 2: 16-18. Убио је чак и неке од својих синова. Ипак, у његовој владавини било је нечег што се може сматрати великим: био је градитељ великог дела-његово највеће достигнуће био је Јерусалимсли храм. Био је, такође, државник вешт дипломатији што је задивило Марка Антоније, Августа и многр друге.

Ирод Антипа је био сим Ирода Великог. Дубоко у овомм човеку постојала је тежња за Богом. Свети апостол и јеванђелист Марко нам сведочи да се Ирод, упркос притисцима своје жене Иродијаде ''бојаше Јована знајући да је човек оправедан и свет и чуваше га; много шта чињаше како му он речем и радо га слушаше.'' (Мт 6: 19-20). Иродова пожуда је била јача од његове воље; он је узео Иродијаду, жену свога брата Филипа; Јован то није могао да занемари већ је тај чин отворено осуђивао. Да је Ирод био снажније воље, све би било друкчије. Али, Иродијадин бес ка Јовану је растао; у чувеној сцени када Иродијадина ћерка игра пред Иродом, овај је био сломљен њеном лукавошћи и сопственом пожудом. Иродијада је од Ирода издејствовала обећање знајући да ће га овај-као човек од интегритета- испунити. Тада је затражила Јованову смрт, а Ирод је нерадо пристао на то.

Ирод Антипа је испитивао Исуса Христа када је овај био ухапшен. У тој ситуацији је, такође, показао површно интересовање за веру. Јеванђеље по Луки каже да је Ирод ''одавно желео да га (Исуса) види, пошто је много слушао о њему и надаше се да ће од њега видети неки знак'' (Лк 23: 8.) Али како није било '' добре представе'', Иродова заинтересованост је нестала. Почео је да исмева Исуса и да га презриво испитује да би га опет полсао Пилату.

Трећи Ирод, познат као Ирод Агрипа, био је унук Ирода Великог. Губитак породичне части погодио је овог човека те је наклоност нарцисоидног цара Калигуле подгревала његове опасне намере. Он је чак дозвољавао људима да га ословљавају као да је бог.

Читамо да га је анђео Божији наједном ударио ''зато што нр даде славе Богу'' (Дап 12: 21-23) те је умро на грозан начин. Као и други владари из породице Ирода, он није хтео да зна за јебрејску веру или ју је презирао. Платио је казну зато што је заборавио да је он само једно од Божијих створења. Најмлађа ћерка Ирода Агрипе продужила је несређну породичну традицију. Друсила је оставила мужа-јеврејина да би се удала за Феликса, римског управитеља. Ово је било противзаконито како зато што јој је први муж још увек био жив тако и због тога што Феликс није био јеврејске вере.

Највећи, пак, Друсилин и Феликсов грех изазван је истим страхом који су осећали Ирод и Иродијада пред Јованом Претечом. Речи апостола Павла о Христу и долазећем суду за њих су предтсављале грижу савести. Ништа нису учинили да спрече неправедну осуду великог апостола на смрт. Као и њени мушки преци, Друсила је одбацила веру отаца и утишала сосптвену савест као и свака друга особа која се усуђује да истражује свој начин живота.

Велика и света породица

Цар Диоклецијан један је од најстрашнијих прогонитеља Хришћана који су седели на римском престолу. За време његове владавине деда и баба светог Василија Великог и светог Григорија Ниског побегли су у планинске пределе Понта. Живели су тешко. Када су се вратили кући, имања више није било, а здравље им беше нарушено. Деда је умро, али је његова жена Макрина дуго поживела. Касније је умро Макринион син Василије и то прилично млад, остављајући десеторо деце. О њима се, поред баке Макрине, старала и њихова мајка Емилија. Ово десеторо деце предтсваљаће нарочиту групу светитеља.

Најстарије дете, ћерка која се звала као и њена баба, Макрина, била је узор и учитељ свом млађем брату Григорију. Григорије сведочи како је она, од најранијег доба, размишљала у псалмима, тако ''су речи псалама увек биле на њеним уснама, када се будила, када је започињала какав посао, када је одлазила да спава и ове Давидове речи су јој увек биле као добро друштво.'' Касније се Макрина удала, али је њен муж рани умро. Она је одлучила да се никада не преуда. Бринула се о мајци и њеном домаћинству пуном мале децен као и о свим породичним пословима и економији. Корак по корак и Макрина је увела у породицу једноставан, монашки начин живота. Мајка, будући под утицајем своје ћерке, претворила је кућу у место где је породица живела заједно са бившим слугама, једући иста јела, носећи просту одећу и молећи се заједно.

Када је млађи брат, Василије, дошао са школовања, већ сит самог себе, стеченог знања и световних навика, одлучио је да следи пример своје породице и да се промени. Почео је да ради физичке послове и да живи у сиромаштву. И даље је тежио знању али са далеко мање гордости, а много више ослањајући се на Бога као на извор истинског знања.

Наукрат, други брат, одлучио је да остави све што има и отишао је да живи у густој шуми са једним пријатељем. Двојица младића су се препустила молитви, бдењу и посту. Хранили су се рибом коју су ловили у реци и бринули се о једном старцу који је ту живео. Након пет година живота у шуми, Наукрат је изненада умро. Породиеца, премда је дубоко жалила због смрти свог вољеног сина и брата, није била сломљена болом захваљујући вери. Григорије бележи да њихова мајка ''није јадиковала, није цепала одећу нити је плакала уз тужбалице.''

Други брат, Петар био је вешт ручном раду и упућен у науку. Ипак, и он је такође тражио усамљенички живот и помагао другима. Када је земљу задесила тешка глад, Петар је обезбедио храну и опскрбио људе. У наредних неколико година умрли су и Емилија и Василије. Грегорије са дивљењем пише како је њихова сестра Макрина поднела овај тежак ударац:

'' Баш као што се злато испитује у различитим пећима, па ако је остала нека нечистоћа, ставља се у другу да би и она нестала и тако све до последње пећи док

се не очисте све примесе. На сличан начин Макрина се чистила кроз бол. Најпре, то је била Наукраторова смрт, даље мајчина смрт и онда Василијев растанак од овоземаљског живота, а Василије-с правом назван Велики-беше универзална слава наше (хришћанске) породице. Макрина је, попут непобедивог спортисте кога ниједном није заобишла незгода, савлађивала препреке. ''Макрина ће и сама умрети неколико година касније. Она и њена брача су, вођени примерима родитеља те деде и бабе, оставили Цркви завештање светости и учености. Они су били породица која је непрекидно благосиљала Бога и коју је Бог благосиљао. (прича је прилагођена према The Lives of the Spiritual Mothers, Holy Apostles Convent, 1991).

Након читања ових прича, разговарајте о следећем:

• По чему се разликују ставови и атмосфера у Иродовом дому од оних у дому свете породице из друге приче?

Учење о скрушености пред Богом иам утиче на различитост схватања и азмосфере, с обзиром на то да су друге ствари биле сличне-чланови и једне и друге породице билис у паметни и образовани и упознали су овоземаљски напредак.

4. Дискусија

Знамо да на молитва, вера и читање Писма помажу да изградимо нашу веру. Размислимо на моменат, ко треба да изграђује веру у породици. Написаћу нешто на табли. Ово су чињенице којима родитељи могу утицати на живот своје деце. Хајде да видимо шта би од овога било најјаче утицало на изграђивање вере код деце и код целе породице. Можемо додати и друго што сматрате важним.

Напиши на табли: постојаност у тешкоћама, добро познавање истина вере, жеља да се опрости грешноку, осећај страхопоштовања пред Богом.

Ђаци нека поређају чињенице по важности. Могу да додају и друго, према избору.

5. Активност

Подели ђацима хартије (картоне) у боји. Предложи им да направе плакате и украсе их припремљеним украсним материјалима па нека их носе кућама. На плакатама би требало да стоје библијски стихови који изражавају њихова осећања о јемству да ће њихова породица веровати у Бога. Доле су наведени стихови који би могли да послуже у овом случају, али ђаци моги изабрати друге:

• ''А ја и дом мој служићемо Господу.'' (ИНав24: 15.)

• ''Јер ти си, Господе, поуздање моје. Вишњега си изабрао себи за уточиште. Неће те зло задесити и ударац неће досегнути до колибе твоје.'' (Пс 91: 9-10.)

• ''На свим путевима својим имај га на уму и он ће управљати стазе твоје'' (ПрС 3:6.)

• ''Остави на Господа дела своја и биће тврде намере твоје.'' (ПрС 16: 3.)



Лекција 4: Чланови Божије породице

Тема

Рано хришћанство; нови живот у нашим парохијама

Задаци


• препричају шта је апостол Павле писао о животу у Христу у Посланици Римљанима

• наведу као пример љиде који радо примају нове чланове у Цркву

• наведу на које све начине можемо пожелети добродошлицу новим члановима наших парохија

Материјал


• папир

• оловке

• житије светог Инокентија Аљаског

Извори

Свети Инокентије Аљаски

Празнује се 31. марта

Свети Инокентије (Венијаминов), митрополит московски и коломенски (август 26.1797 - Марта 31.1879), канонизован је 6. октобра 1977-канонизовала га је Руска православна црква. Рођен је у селу Ангинску у Иркутској области. Просветитељ је Америке и Сибира; проповедао је јеванђеље ''чак до краја земље": на Алеутским острвима (од 1823), на острву Ситка (од 1834) на шест локалних племенских дијалеката, међу; стигао је до најудаљенијих крајева Камчатке (од 1853), међу Корјацима, Тунгузима у Јакутску и Северној Америци; у области Усуријска и Амура (од 1860). Пошто је већину живота провео путујући, свети Инокентије превео је катихизис и јеванђеље на алеутски језик. На овом језику написао је године 1833. једно од најбољих дела православног мисионарства: ''Путокази ка Небеском царству''.

Године 1859. Јакути су први пут чули Реч Божију на свом јеуику. Двапут (1860. и 1861.) се свети Инокентије срео са св. Николом, просветитељем Јапана. Њих су двојица разменили духован искуства тада.

Ненадмашни прорповденик, св. Инокентије рекао је: "Когод је везан вером и љубављу, може имати реч и мудрост и срце не може одолети да им не служи."

Апостолски рад је започео као парохијски свештеник, а завршио га као митрополит Московски (5. јануар 1868 - 31. марта 1879). Читавог живота покоравао се Божијој речи или, како је речено у његовом погребном говору: ''Господ утврђује путеве сваког човека и мио му је пут његов.'' (Пс 37:23).

Свети Инокентије АљаскиEvangelizer, Teacher, VisionaryРавноапостолни, просветитељ Северне Америке (1797 - 1879.)

Рођен 26. августа 1997, у удаљеном сибирском селу, Јован Попов (који је касније узео име Венијаминов) учио је богословску школу у Иркутску. Након женидбе Катарином Шарином (1817) и након рукополагања у свештеничи чин (1821), отац Јован се пријавио за добровољни мисионарски рад на Аљасци.

Дошавши са породицом на Алеутска острва (1824), отац Јован започео је своју изузетну каријеру мисионарског свештеника и епископа у најудаљенијим крајевима Руског царства - Сибира и Аљаске. Након смрти своје жене (1839), замонашио се и узео име Инокентије и изабран за првог аљаског епископа. (1840-58).

Будући особа која зна многе вештине и има широка интересовања, отац Јован пажљиво је проучавао традиционалну културу свог народа и природно окружење. Пројектовао је и изградио цркве као што је, на пример Мисионарска кућа и Катедрала св. архангела Михајла у Ситки.

Како су му страни језици ишли од руке, научио је различите локалне варијанте сибирског и алеутског језика Док је служио на Унаљасци, научио је унангански, језик Алеута који живе на острву Фокс. Заједно са алеутским вођом Иваном Панковим, саставио је граматику и писмо, а затим је на тај језик превео Јеванђеље по Матеју и литургијске текстове. Његова духовна расправа '' Путокази ка Небеском царству'' најпре је штампан на унанганском језику и тио је прва књига која је објављена код Алеута.

Касније је изанран за Митрополита московског. У сваком случају, ревност у проповедању јеванђеља код св. Инокентија никада није ишчезла. Године 1868, основао је '' Православно мисионарско друштво''. Умро је у Москви у 31. марта 1879. Канонизован је 6. октобра 1977.





Читајте Посланицу Римљанима 12: 9-21. Питај ђаке:

Ако се питамо на који на чин да доведемо новог човека у нашу парохију: позивањем, занимљивим причама, добродошлицом новим, како нам ове речи могу помоћи? Како парохију учинити привлачном људима који траже свој дом у Цркви?

Кажи им: Каткад се плашимо да би дуге службе могле да одврате људе од придруживања нашим парохијама. Али истраживање направљено са људима који су напустили хришћанске Цркве показује да је лицемерје основни разлог због кога људи одлазе из Цркве; трајање богослужења је на последњем месту. Дакле, ако је лицемерје основни проблем, како нам речи апостола Павла помажу да не будемо лицемери?

Ђаци, радећи самостално или у паровима, нек напишу речи апостола Павла и, ако

желе, нека кажу шта је мислио. Када сви заврше са писањем, нека кажу шта су написали; након тога следи расправа како Павлове речи могу да нас одврате од лицемерја.


Читајте опис Лидије у Дап 16: 15 и 16: 40. После тога читајте о св. Инокентију Аљаском. Питај их: Шта је то што су Лидија и св. Инокентије урадили што је могло да привуче људе вери? (Лидија је учинила гостопримство. Осим тога, прихватила је Павла без обзира што су неки људи мислили лоше о њему. Св. Инокентије је освојио људе тиме што је научио њихов језик и што им је помагао у свакодневним пословима. Путовао је у далеке крајеве да пронађе људе чиме им је показао колико му је стало до њих.)

Подстакни ђаке да да размисле на који начин гостопримство, освајање људи и прихватање њох онаквим какви су може да помогне да твоја парохија постане кућа за оне који трагају и за новодошавше. Направите списак свих ствари које би могле да привуку ове људе и којима би им се пожелела добродошлица.



Лекција 5: Шта значи бити православни хришћанин

Тема

Љубав према свима, јер сви су нам ближњи

Задаци


• кажу шта је Исус Христос рекао о томе ко су наши ближњи и ко је наша продица

• препознају библијске личности и свете које је Христос волео иако их је свет презрео

• повежу искуство виђења човека као сусрет са Христом (у писму пријатељу)

Извори

Свети Ефросиније Кувар

Свети Ефросиније Кувар био је из једног палестинског манастира и његово послушање беше да ради у кухињи као кувар. Док је напорно радио за братију, није престао да мисли на Бога већ је живео у посту и молитви. Никада није заборављао да је послушниост прва монашка дужност и због тога је био послушам старијој браћи.

Његово смирење је било задивљујуће: каткад су га критиковали, али он се није љутио и издржавао је све непријатности. свети је Еуфросиније умилостивио Бога својом унутрашњом врлином коју је скривао од људи, а Бог је сам открио монашкој братији духовно достигнуће њиховог ненаметљивог брата.

Један манастирски свештеник молио се да му Господ покаже блаженство које је припремљрно за праведнике у будућем веку. Свештеник је видео у сну како изгледа Рај и прозрео је неописиву рајску лепоту и са страхом и радошћу.Тамо је видео једног од монаха свога манастира, кувара Ефросинија. Задивљен овим сусретом, свештеник је пита Ефросибија како је тамо доспео. Свети човек је одговорио да је био у Рају великом милошћу Божијом. Свештеник је питао да ли би Ефросиније могао да му да нешто од рајских лепота. Свети Ефросиније је понудио свештенику да узме шзагод хоће; свештеник је показао на три сочне јабуке са дрвета које је расло у рајском врту. Монах је убрао три јабуке, замотао их у крпу и дао их сабрату. Када се свештеник пробудио, мислио је да је све сањао, али је наједном крај себе угледао крпу у коју су умотане рајске јабуке и које изванредно

миришу. Свештеник је нашао св. Ефросинија у цркви и питао га да му се закуне и каже где је био претходне ноћи. Свети је одговорио да је био тамо где и свештеник. Тада је монах рекао да је Господ, услишивши свештеникову молитву, показао Рај и кроз њега даривао рајски плод '' дивног и недостојног слугу Божијег, Ефросинија.''

Свештеник је све пренео манастирској братији указујући на духовну узвиђеност св. Ефросинија којом је умилостивио Бога и указаои је на миришљаво рајско воће. Дубоко погођени оним што су чули, монаси су отишли у кухињу да одају поштовање св. Ефросинију, али њега тамо није било. Узбегавајучи људску славу, монах је напустио манастир. Не зна се где се склонио, али монаси су се увек сећали да је њихов брат, св. Ефросиније сишао из Раја и да ће га они спашени Божијом милошћу срести тамо. Они су побожно чували и делили комадиће рајских јабука ради благослова и исељења.





Кажи им како нас је Исус Христос увек позивао да волимо своје ближње. На нама је да се уверимо као нам је заиста ближњи. Погледајмо у Господње речи.

Читајте Лк 10: 29, где Исус одговара на питање: ''Ко је мој ближњи?'' причајући параболу о милостивом Самарјанину. ЗАтим читајте Мт 2: 46-50, где нам Господ говори шта заиста значи бити део његове породице.

Разговарајте о следећем: Како Исус одређује змачење речи ''ближњи''? Каквог човека Исус дочекује као свог брата, мајку, сестру? (Обрати пажњу: Неки мисле да се овај одељак односи на Богородицу. Православно је веровање да је он указао на своју мајку као на некога ко '' извршава вољу Оца мојега који је на небесима.'')

Кад кажемо да чемо волети своје ближње и своју породицу на начин на који Исус позива да то чинимо- тиме много говоримо. Пратећи Писмо примећујемо да Исус каткад у круг својих ближњих и круг своје породице укључује многе за који, по мишљењу многих нису добродошли или их сматрају за недостојне.

Читајте Мк 2: 13-14, Јн 4: 7, и Лк 19: 1-10. Разговарајте о томе зашто је ове људе средина тешко прихватала као ближње или као чланове Христове породице. (Цариници, међу којима и Матеј, били су омражени; Јеврејин никада не би узео да пије воду од Самарјанина, посебно не од жене-Самарјанке јер су Јевреји Самарјане сматрали нечистим; Закхеј је био познати варалица.)

Исус нас увек позива да у љубави будемо отворенији, да прихватамо више људи и да проширујемо наше лично одређење '' ближњег'' и '' породице''.

4 Читајте причу о светом Ефросинију Кувару. Разговарајте о следећем:

• Зашто су други монаси били изненађени када су сазнали да је св. Ефросиније заузимао тако истакнуто место у Господњој породици? (За њих, он је био само неко ко се бави тако обичним послом као што је прирпемање јела, он није био финих манира нити образован.)

• Шта нам ово говори о томе како треба да се понашамо према људима из наше околине? (Не треба заборавити да је Исус Хрисстос поклањао посебну пажњу '' неважним'' људима. Желео је да их волико онако како их је и он сам волео).

Затим, читај следећу причу о светом Виталију:

У време патријарха Јована Милостивог, млади монах дође у Александрију. Одмах је направио списак свих проститутки у граду. Дане је проводио у необичноим подвизавању излажући се исцрпљујућим пословима.

Једне ноћи дошао је у јавну кућу и сав новац који је зарадио тог дана дао је једној проститутки, а затим се закључао са њом. Чим су се врата за њима затворила, Виталије је замоли младу жену да легне и добро се наспава док је он провео ноћ у ћошку молећи се за њу. Сваке ноћи је посећивао другу проститутку док није посетио све које су биле на списку, а онда је кренуо из почетка.

Његова промишљеност, брига и љубав учинили су да многе жене одустану од свог начина живота. Неке су се удале, неке су отишле у манастире, а неке су нашле частан посао којим су зарађивале за живот. Ипак, Виталије је свима забранио да причају шта је он радио код њих када их је посећивао.

Ускоро је млади монах постао саблазан за целу Александрију. Када је прочлазио улицом добацивали су му ружне речи, гашали га и називали га погрдним именима. Он је, пак, све то стрпљиво подносио. Када је Виталије умро, његова су дела постала позната. e was spat on, hit, and called names in the street. But he bore it all with patience.Када је Виталије умро, на његовом гробу су се догађала чудесна исцељења и многи људи су ту доводили своје болесне како би их излечили. (Из Охридског пролога)

Разговарајте:

• Како бисмо се ми понашали према Виталију кад бисмо га срели на улици, а да не знамо шта је он ноћу чиниоt? Да ли бисмо га радо прихватили као свог блиђњег или као део хришћанске породице?

• На који начин Виталијево дело утицало на понашање проститутки према Исусу Христу?

5 Закључимо

Ђаци нека замисле да су били очевици Христовог сусрета са Матејем цариником или са Самарјанком или Закхејем. Дај им оловке и папире и замоли их да напишу писмо пријатељу; у писму би написали све што су видели. Могу да пишу шта су о тој особи мислили пре него што се Исус појавио, шта су очекивали да че Исус урадити када сретне ту особу и шта мисле након тога што су постали сведоци сусрета. Ученици који то желе могу своја писма прочитати пред свима.



Лекција 6: Дела Божијих људи

Тема

Одговорни смо Богу за своје животе и за животе људи који су око нас

Задаци


• кажу на које су све начине свети показивали одговорност према Богу за себе и друге

• обећају на неки начин да ће бити одговорни према Богу за другу особу

Материјал


• папир

• оловке

• кратка житија светих

Извори

Света новомученица Јелисавета Фјодоровна

Света Јелисавета је била старија сестра руске царице Александре; удата је била за великог војводу Сергија, московског губернатора. Из протестантизма се својевољно обратила у православље и организовала је жене из свих друштвених сталежа како би пружале помоћ војницима на фронту и у болницама.

Велики Војвода сергије убијен је у бобмбашком нападу 4. Фебруара 1905. одмах након што се Јелисавета растала од њега како би отишла на свој посао. Упечатљиво је то да је убицу свога мужа посетила у затвору и молила га да се покаје.

Након ових догађаја повукла се из дитадашњег друштвеног живота. Замонашила се у манастиру свете Марте и Марије, сестринству које се, поред богопоштовања, посветило и помагању сиромашнима. Из града се преселила у грађевину коју је сазидала на Ордици. Сестринству су се продруживале и жене из високох слојева друштва и из обичног света. Света Јелисавета неговала је болесне и рањене војнике у болницама на фронту. На Ускрс 1918. комунисти су јој наредили да напусти Москву и да се придружи царској породици код Јекатеринбурга. Отишла је са искушениоцом Варваром и стражаром литванске гарде.

Након доласка у Јекатеринбург, света Јелисавета је делила судбину царске породице. Смештена је уманастир чије ју је сестринство љубазно дочекало.

Крајем маја, Јелисавета је премештена недалеко од Алопаевска заједно са великим вовјводом Сергијем, Јованом и Константином и младим грофом Владимиром Палејем. Били су интернирани у школи на периферији града. Света Јелисавета била је под стражарском пратњом али је могла да одлази у цркву и да ради у врту.

У ноћи, 5.(18.) јула сви су одведени дванаест километара од Алопаевска и убијени. Велики војвода сергије је убијен ватреним оружјем, а остали су бачени у рударско

окно и на њих су испаљиване гранате. Света Јелисавета је живела неколико сати; за то време је певала химне - како се могло чути.

Мошти свете Јелисавете и свете Варваре су однете у Јерусалим 1920. године и сахрањене у цркви Марије Магдалене.

Света Јзлијана Лазаревна

Праведна Јулијана из Лазарева задивљујући је пример несебичне рускиње-хришћанке. Била је ћерка племића Јустина Недјурева. Од најранијег детињства живела је побожно, постила и доста времена проводила у молитви. Рано је остала без родитеља па су рођацо преузели бригу над њом. Ови се нису бринули о њој и подсмевали су јој се. Јулијана је све стрпљивоп подносила и није се жалила. Своје човекољубље изражавала је кроз бригу о болеснима и шивењем одеће за сиромашне.

Побожни и врлински живот ове девојке привукао је пажњу властелина у селу Лазареву, Јурија Осорина, који се ускоро ожрнио њоме. Мужевљеви родитељи су волели своју снаху те су јој препустили управљање над имањем. Домаћи послови нису пореметили Јулијанине духовне делатности. Увек је налазила време за молитву и увек је спремала храну за сирочад и одећу за сиромашне. За време велике глади сама је остајала гладна дајући последње залогаје просијацима. Када је након глади завладала епидемија, Јулијана се потпуно посветила бризи о болеснима.

Праведна Јулијана имала је шест синова и једну ћерку. Након смрти двојице синова, одлушила је да се повуче у манастир, али ју је муж убедио да остане у свету и да подиже њихову децу. Према сведочанству Јулијаниног сина Калистрата Осорина, који је написао њено житије, у то време постала је захтевнија према себи: појачала је пост и молитву, спавала је два сата ноћу и главу је држала на дасци.

Након мужевњеве смрти, Јулијана је половину имања дала сиромасима. Иако је живела у крајњем сиромаштву, није била ништа мање живахна ни срдачна, и на свему је захваљивала Богу. Удостојена је посете св. Николе и вођства Мајке Божије. Када се праведна Јулчијана упокојила у Господу, сахрањена је поред свога мужа у сркви св. Лазара. Овде је сахрањена и њена ћерка Теодосија. Године 1614. откривене су мошти свете Јулијане; мошти су точиле мирисним миром које је многима дало исељење.

Света Нина Грузијска - празнује се 14. јануара по старом календару ( види у архимандтрит Јустин Поповић, Житија светих за јануар)

Свети Роман Слаткопојац - празнује се 1. октобра постаром календару ( види у архимандтрит Јустин Поповић, Житија светих за октобар)

Свети симеон Столпник - празнује се првог септембра по старом календару (види у архимандтрит Јустин Поповић, Житија светих за септембар)




2. Проучавање житија светих

Раније смо говорили о томе кога Исус Христос назива речју ''брат''. У Постању стоји да је одавно постављено питање: ''Зар сам ја чувар од брата својега?'' (Пост 9).

• Шта, дакле значи бити пред Богом одговоран за свој живот и за живот људи око себе?

• Шта значи бити чувар свога брата? Погледајмо у житија светих који су на разне начине преузели одговорност како за свој живот тако и за животе људи око себе.

Читај им житија светих који су горе набројани. Расправљајте о следећим питањима. Предложи им дате одговоре, али они могу и друкчије размишљати:

• Св Јулијана: Од чега је Јулијана одустала да би испунила Божију вољу? Одистала је од жеље да оде у манастир. Била је одговорна према Богу за оно за шта ју је изабрао да чини - да се брине о својој породици и о сиромашним људима.

• Св. Нина: Како је она била одговорна према Богу и према животима других? Када је сазнала да Грузијци још увек не знају за хришћанскиу веру, осетила се одговорном да им је открије како би они могли да се спасу. Да би то постигла, оставила је своју отаџбину.

• Света Новомученица Јелисавета: Од чега је она одустала да би преузела одговорност пред Богом?Одустала је од асов високог порекла и, најзад, од свог живота јер знала је да је он угрожен у револуционарној Русији. Кроз дела милосрђа, преузела је одговорност за животе људи око себе. Нарочито је преузела одговорност за човека који јој је убио мужа; овом човеку је опростила и подстицала га

да и он сам моли Бога за опроштај.

• Св. Симеон Столпник: Од чега је он одустао да би преузео одговорност пред Богом и одговорност за животе других? Можемо слободно рећи да је одустао од '' нормалног'' живота чим је седео на стубу. Ово је зацело истина, али тиме што се тако драматично повукао из нормалног живота, постао је многима саветник и пружао им је утеху. овога је приморавало да одустане од усамљеничке молитве коју је толико волео. Чинећи тако, преузео је одговорност за животе оних којима је била потребна његова утеха и духовна поука.

Св. Роман Слаткопојац: Како је овај свети преузео одговорност за животе других? Свети Роман можда није знао како ће његова музика утицати на људе потоњих векова. Ипак, чињеница је да су се многи који су били у тамници или су страдали због своје вере тешили певајући Романове песме у себи кад већ нису могли отворено да се моле. Тако је он одговоран за помоћ многима, а не само онима који су слушали дивне химне у време када их је он писао.

3. Закључимо

Видели смо на које су све начине свети били одговорни према Богу и према сопственим животима и животима других. Верујем да се ви можете сетити и других примера. Размислите на који начин можемо бити одговорни за добробит другог пред Богом. На тај начин ћемо преузети и одговорност за сопствене животе.

Дај сваком ђаку папир и оловку и пусти их да размисле које су то одговорности које они могу преузети: могу се редовно молити за једног човек или за више људи, некоме могу понудити вожњу до цркве недељом, отићи у куповину уместо неког ко није у стању, звати телефоном кога или му писати мејл и тако даље...



Documents

Моја православна породица 18+katiheta.net/home/dokumenti/porodica18+.pdfсвоје људе у Врту. Позива нас на вечни живот у свом