Spavanje i poremećaji spavanja

U širem smislu ,svest se odnosi na budnostanje, odnosno znači biti budan .U užem smislupredstavlja svesnost o određenim aspektimarealnosti .(Npr. Iako smo pri svesti (budni),nismosvesni buke koja dopier sa ulice .)

Vrste svesnosti :1) Čulna svesnost (nju čine čulni doživljaji, tj. Oseti i

opažaji)2) Unutarnja svesnost(nju čine doživljaji kao što su

misli,emocije,želje,snovi…)

Spavanje i snovi su izmenjena stanja svesti. Spavanje i budno stanje su rezultat različitogritma u radu mozga.

San je priča u slikama čiji sadržaj je čestonerealan i čiji smisao nam nije jasan.

Pomodu elektroencefalografa (EEG) snima se ritan rada mozga koji se menja tokom spavanja.Te promene su prokazane u obliku moždanih talasa.

• U budnom stanju talasi su kratki i brzi i nazivaju se alfa talasi.

• Prilikom dremanja ritam se usporava i pajavljuju se beta talasi.

Postoje 2 faze spavanja:1. NREM2. REM

NREM faza se sastoji od 4 stadijuma :1. Stadijum lakog sna (traje 30-40 min.;na EEG-u se javljaju teta talasi) 2. Stadijum dubljeg spavanja3.i 4. stadijum predstavljaju duboko spavanje ;na EEG-u se javljaju delta talasiNakon otprilike 90 min. spavanja nastupa REM faza.Za ovu fazu karakteristično

je sledede:brži rad srca, brže disanje i brži očni pokreti. Ona traje oko 15 minuta,nakon toga rad mozga ponovo prolazi kroz svih 5 stadijuma. Za vreme REM faze sanjamo.Ako osoba prespava ostalih 4 stadijuma i probudi se u REM stadijumu efekat je isti kao i da uopšte ne spava.

Za vreme spavanja :

• organizam se psihički odmara od napetosti usled svakodnevnih problema i stresova

• tokom fizičkog odmora organizam se oslobađa od toksina koji se gomilaju za vreme pojačanih metaboličkih procesa u budnom stanju

• spavanje je važno za aktiviranje novih sinapsi u mozgu i za proces rasta.

To zavisi od uzrasta:0-2 meseca :12-18 sati dnevno3-11 meseci:14-15 sati dnevno1-3 .godine:12-14 sati dnevno3-5. godina:11-13 sati dnevno

5-10. godina:10-11 sati dnevno11-17. godine:8-10 sati dnevno

Vise od 18 godina :7-9 sati dnevno

Ova grupa poremedaja uključuje :1) DISOMNIJE:kod njih je dominantan poremedaj u

dužini,kvalitetu ili u ciklusu spavanje-budno stanje.Unjihovoj osnovi se nalaze emocionalni uzročnici.(to sunpr.insomnija, hipersomnija…)

2) PARASOMNIJE:to su nenormalna epizodična zbivanja koja se dešavaju tokom spavanja.(to su npr. Hodanje u snu, nodni strahovi i nodne more)

U mnogim slučajevima poremedaj spavanja predstavlja jedan od simptoma nekog drugog poremedaja,bilo mentalnog ili telesnog.

Insomnija je poremedaj koji se karakteriše nezadovoljavajudim kvalitetom ili kvantitetom spavanja, a koji traje tokom dužeg perioda vremena.

Osobe koje imaju insomniju :• Imaju teškode u uspavljivanju• Često se bude tokom spavanja• Preokupirani su nesanicom i preterano su zabrinuti oko njenih posledica

i tokom dana i tokom nodi.(često su napeti,zabrinuti,depresivni .... )-Simptomi insomnije se javljaju najmanje 3 puta nedeljno,tokom najmanje

jednog meseca.-Pacijenti često pokušavaju da leče ovaj poremedaj uzimanjem lekova i

alkohola.-Pacijenti sa hroničnom insomnijom negiraju postojanje emocionalnih

problema-Postoje i ,,prolazne insomnije”’

Hipersomnija je stanje koje se ispoljava bilo preteranom pospanošdu tokom dana i napadima spavanja, bilo prolonginarnim prelaskom do potpuno budnog stanja, posle buđenja.

• Ispoljava se svakog dana tokom više od 1 meseca• Odsutni su simptomi narkolepsije (paraliza u spavanju, hipnagogne

halucinacije) ili klinički dokazi za nodnu apneu (nodni prestanak disanja, tipični zvuci hrkanja)

Razlike između hipersomnije i narkolepsije : Pacijent sa narkolepsijom ne može sa se odupre napadima spavanja i oni ga

osvežavaju.Pacijent sa hipersomnijom sposoban je da se odupire napadima spavanja

Kod hipersomnije je učestalost dnevnih napada spavanja manja nego kod narkolepsije.

Kod hipersomnije napadi spavanja su dužeg trajanja.

• Somnambulizam je stanje izmenjenesvesti u kome su kombinovanifenomeni spavanja i budnosti.

• Ako osoba sa ovim poremedajembude uznemirena u toku sna, tada se primitivni deo mozga prebacuje u budno stanje dok sve ostalo spava.

• Karakteristike:• Za vreme epizoda hodanja u

spavanju osoba ustaje iz kreveta , obično tokom prve tredine nodnog spavanja i šeta.

• Tokom hodanja pogled i izraz lica takvih osoba deluje prazno

• Nakog hodanja osoba se najčešde samostalno vrada u krevet

• Osoba se obično ne seda epizode šetanja u toku spavanja

• Glavni uzroci somnambulizma su stres i umor

Noćni strahovi su nodne epizode ekstremnog straha i panike povezane sa intenzivnom vokalizacijom i motalitetom,kao i visokim nivoima autonomnog pražnjenja.

Karakteristike:

• Osoba tokom prve polovine nodnog apavanja ustaje iz kreveta sa paničnim vriskom

• Epizode naglog buđenja iz sna traju od 1 do 10 minuta

• Kad drugi pokušavaju da pomažu desto je bezuspešno i osoba sa nodnim strahovima postaje dezorijentisana

• Osobe se obično ne sedaju epizoda nodnih strahova

Noćne more predstavljaju snove ispunjene anksioznošdu ili strahom čijih sadržaja se osoba do detalja seda.

Karakteristike:• Snovi su veoma jasni i obidno ukljuduju teme koje se

odnose na pretnje životu,sigurnosti ili samopoštovanja• Mogu se javiti u bilo kom periodu spavanja• Kada se osoba probudi posle doživljavanja zastrašujudih

snova brzo postaje svesna i orijentisana-Nodne more kod dece su obidno povezane sa specifičnim

fazama emocionalnog razvoja.-Upotreba određenih psihotropnih lekova doprinosi javljanju

nodnih mora.