SME ŠTAJ KAO ELEMENT TURISTIČKE PONUDE

SMEŠTAJ KAO ELEMENT TURISTIČKE PONUDE

Igor Kovačević

asistent

igor@ekof.bg.ac.rs

Karakteristike smeštajnih objekata

Elementi smeštaja kao proizvoda

1. Lokacija/pristupačnost

2. Opremljenost

3. Nivo usluga

4. Imidž

5. Cena

6. Sposobnost diferenciranja proizvoda za različite ciljne segmente

Osnovne karakteristike turističkog smeštaja:

1. Sezonalnost

2. Nivo popunjenosti kapaciteta

3. Lokacija

4. Nivo kvaliteta smeštaja

5. Visok nivo fiksnih troškova

6. Zakonska procedura i standardi prilikom pripreme hrane

Standarizacija smeštajnih objekata

Standardizacija je proces koji se sprovodi sa ciljem upoznavanja budućih korisnika sa vrstom i kvalitetom usluga.

Faze procesa standardizacije:

1. Propisivanje standarda

2. Obrazovanje i trening svih zaposlenih

3. Primena standarda

4. Kontinuirana kontrola primene standarda i otklanjanje eventualnih odstupanja

5. Unapređenje standarda i permanentno obrazovanje

Proces standardizacije sprovodi se na dva nivoa:

1. Razvrstavanje – klasifikovanje ugostiteljskih objekata u određene grupe prema različitim kriterijumima

Razvrstavanje ugostiteljskih objekata u Srbiji:

A. Ugostiteljski objekti za smeštaj

B. Ugostiteljski objekti za pružanje usluge ishrane i pića

C. ketering objekti

2. Kategorizacija – utvrđivanje nivoa kvaliteta najznačajnijih elemenata ponude, koji su zajedničko obeležje jedne vrste ugostiteljskog objekta, na osnovu propisanih standarda.

Kategorizacija objekata za smeštaj

A. Hoteli

B. Moteli

C. Apartmani

D. Apartmanska naselja

E. Kampovi

Svrha kategorizacije – prepoznavanje kvaliteta proizvoda

Cilj kategorizacije – Zaštita potrošača

Elementi kategorizacije u hotelijerstvu:

1. obavezni (tehnički elementi i kvalitet)2. izborni (izgled objekta, aktivnosti, način

provođenja slobodnog vremena..)

Prednosti klasifikacije i kategorizacije:

1. Uređenje značajnog domena poslovanja i ugostiteljstva zemlje, kao i ujednačavanje uslova poslovanja u međunarodnim razmerama.

2. Regulisanje odnosa na bazi propisanih standarda

3. Definisanje kvaliteta usluga

4. Kvalitet na bazi standarda uslovljava konkurenciju, niveliše cenu, pospešuje promociju i prodaju i definiše osnove kvalifikovanosti stručnog osoblja

5. Povećava se stepen informisanosti potrošača, čime se povećava stepen zaštite potrošača i obezbeđuje njihova lojalnost.

6. Povećava se mogućnost kontrole poslovnih operacija.

Standardizacija Hotelskog smeštaja

Hotel – komercijalni objekat namenjen za kraći ili duži boravak gostiju koji koriste različite pogodnosti.

U većini zemalja ne postoji jasno definisana klasifikacija objekata, već se oni samostalno registruju, pa tako nastaju teškoće prilikom statističkog praćenja poslovanja u ovoj delatnosti.

Najčešći kriterijumi klasifikacije hotelskog smeštaja:

A. Fizičke karakteristike objekta

B. Tržišna namena

C. Vrsta usluga i način na koji se one pružaju

D. Vreme poslovanja

E. 5*-1*

Klasifikacija hotela u SAD:

1. Gradski hoteli

2. Resort hoteli

3. Hoteli na aerodromima

4. Hoteli pored autoputeva

5. Kazino hoteli

6. Kongresni hoteli

7. Hoteli sa punom uslugom

8. Badžet (budget) hoteli

9. Hoteli sa garni uslugama

Gradski hoteli

Lokacija zadovoljava potrebe kako poslovnih tako i posetilaca i turista radi odmora i razonode.

Mogu biti luksuzne, poslovne, srednje i ekonomske klase

Luksuzni gradski hoteli nude visok nivo kvaliteta usluga, savremenu tehnologiju, moderan dizajn, savremenu ponudu u vidu salona lepote, spa centara, bazena, teniskih terena, restorana, kafeterija, konferencijske sale, zdravstvenih usluga.

Usluge su dostupne 24 h

Ramada hotel

DaY’s Inn hotel

Resort hoteli

Nastaju sa razvojem železničkog saobraćaja, a ekspanziju doživljavaju sa ravojem avio saobraćaja

Sezonski karakter poslovanja

Usmereni na sportske aktivnosti: ribolov, skijanje, golf

Nude porodične paket aranžmane

Sve veća orijentacija na poslovne turiste, kako bi se povećala popunjenost kapaciteta

Visoko stručno osoblje koje u potpunosti stoji na raspolaganju gostima

Gosti su ograničeni na uži prostor, pa očekuju da budu „razmaženi“

Grand Hyatt, Dubai

Four Season Resort, Vail

Hoteli na aerodromima

Kararteriše ih velika popunjenost kapaciteta

Maksimalan broj soba je 600

Pružaju punu uslugu 24h

Konkurencija dovodi do stalne potrebe za inoviranjem pa se tako uvode sale za sastanke, konferencijske sale

Obezbeđuje se prevoz putnicima od aerodroma do hotela

Karakteriše ih niska cena, pogodna lokacija i niži troškovi prevoza.

Hilton, Frankfurt Airport

Kazino hoteli

Sektor zabave i rekreacije postaje važan motor privrednog rasta Amerike.

Najbrže rastući sektor u oblasti zabave je kockanje.

Kazino hoteli se grade po modelu manjih porodičnih hotela.

Kockanje je dostupno odraslima tako da se u okviru hotela nudi usluga čuvanja dece, na raspolaganju je veliki broj igraonica, zabavnih parkova..

Poseduju i sale za konferencije i kongrese, jer oni nastoje da se promovišu kao poslovni hoteli.

150 hotela na području Amerike

MGM Grand, Las Vegas

Kongresni hoteli

Nemenjeni pre svega grupi posetilaca koji održavaju kongrese i na njima prisustvuju

Menadžment ovih hotela nastoji da privuče i sezonske putnike koji idu na odmor

Raspolažu kapacitetima do 500 soba

Poseduju velike zajedničke prostorije, banket sale

Hoteli su građeni tako da omoguće lakše snalaženje gostiju

Venetian, Macao

Hoteli sa pružanjem pune usluge

Ovi hoteli nude širok spektar usluga: internacionalne kuhinje, barove, restorane, perionice, formalne i neformalne organizacije večera, kongrese, sastanke..

Razlikuju se međusobno po nivou i kvalitetu pružanja usluga..npr. Ograničena ponuda hrane i pića, manja ponuda u sektoru zabave..

Holiday Inn hotels

Budget hotels

Period saturacije, preko 25000 hotela ove vrste je prisutno na tržištu

Jaka konkurencija dovodi do fokusa na vrednost, a ne na obaranje cena

U ponudi su čiste sobe, srednje veličine bez preteranog ukrašavanja.

Popularnost stiču badžet hoteli koji pružaju samo uslugu prenoćišta

Cena je za 30% niža nego u slučaju hotela srednje klase

U ponudi nemaju restorane, samo kontinentalni dorucak u holu hotela

Ibis Budget hotels

Garni hotels (B&B)

„Bed and breakfast“

Nudi se smeštaj kod privatnog vlasnika koji stoji na raspolaganju gostima i živi u neposrednoj blizini smeštaja koji izdaje.

Primer- B&B hoteli

Nude porodičnu atmosferu

Tzv. udaljene kuće

BAH Beograd

Nove generacije hotela

Novi trendovi u turističkoj industriji

Nova generacija hotela:

1. TEMATSKI HOTELI

2. BUTIK HOTELI

3. NEOBIČNI HOTELI

TEMATSKI HOTELI

Osobine tematskih hotela:

Novi koncept poslovanja

Nastaju spajanjem filmske i tehnologije zabavnih parkova

Jedinstvena arhitektura

Teže da postanu turističke atrakcije

Predstavljaju imitacije afirmisanih turističkih atrakcija

Obiluju zabavnim sadržajem i animacijama

Disney hotels

Principi oblikovanja hotelskog proizvoda u tematskim hotelima

1. Distinkcija i diferencijacija: moraju se razlikovati od prostora koji ih okružuje

2. Predvidivost i kontrolisanost: pored egzotičnosti, gosti hotela zahtevaju i osećaj familijarnosti i sigurnosti

3. Kulturna diversifikacija: u nedostatku atraktivnosti domaće kulture, menadžment hotela pribegava pozajmljivanju umetničkih stilova, objekata, predmeta itd.

4. Tematski karakter: celokupan poslovni model hotela je podređen utvrđenoj temi

5. Kontinuirana aktivnost: danonoćno pružanje usluga gostima hotela

6. Modularni karakter: kombinovanjem sličnih standardizovanih atrakcija, hoteli međusobno počinju da liče

7. Redukcionizam i koncentracija: Kompresija događaja u prostoru i vremenu stvara utisak intenzivnog i bogatog turističkog sadržaja. Redukuje se i smisao, jer su hoteli samo atrakcije forme lišeni sadržaja i funkcije.

Principi oblikovanja hotelskog proizvoda u tematskim hotelima

Butique hotels

Često ih definišu kao kuće u gradu ili mala vlasništva vođena sa stilom, namenjena modi i dizajnnirani po uzoru na butike ih 60-ih godina.

Nastali su 1984.godine otvaranjem Morgans hotela u Njujorku

Mogu biti nezavisni ili mogu biti u okviru hotelskih lanaca.

Osobine butik hotela:

1. Manje su prostrani (od 3 do 100 soba)

2. Pružaju jedinstveno iskustvo i intimnu atmosferu

3. Karakteriše ih unikatna arhitektura i opremljenost

4. Moderna oprema

5. Personalizovana usluga dostupna 24h

6. Ciljno tržište-potrošači sa visokim nivoom dohotka

7. Tematska opredeljenost-radovi slikara,vajara..moguća prodaja eksponata

Faktori koji utiču na rast butik hotela su:

1. Internet-veća dostupnost informacija potrošačima

2. Prodor velikih hotelskih lanaca na ovo tržište (Hilton, Marriott..)

Efekti ulaska velikih hotelskih lanaca na tržište butik hotela: pozitivni – rast tržišta ovih hotela

negativni – homogenost usluga koju gosti očekuju od hotela iz hotelskog lanca, može biti narušena prrincipima butik hotela, a to je da je svaki butik hotel jedinstven.

Od 2002-2007g. tržište butik hotela je uvećano za 85%

Canopy by Hilton

Neobični hoteli

U današnjem okruženju jake konkurencije i rastuće tehnologije, neohodna je kontinuirana implementacija inovacija. Kao rezultat toga javljaju se brojni hoteli širom sveta koji se kako po svojim fizičkim karakteristikama pa tako i po poslovnom modelu značajno razlikuju.

Primeri neobičnih hotala su: The Treetops Hotel u Keniji, Ice Hotel u Švedskoj, Hotel kapsula u Japanu, Langholmen hotel iz Stokholma..

Treetops hotel

Trendovi u hotelijerstvu

Hoteli u budućnosti će biti definisani budućim potrebama ljudi ili novim motivima putovanja

Nove tehnologije redukovaće potrebe poslovnih putnika za putovanjma, ali se očekuje rast putovanja radi zabave i razonode

Očekuje se povećan stepen segmentacije turističkog tržišta usled rasta diversifikacije turističke tražnje.

Rast svesti o značaju očuvanja životne sredine dovešće do razvoja tzv. zelenih ili eko hotela.

Razvoj spa hotela, brodova hotela, hoteli avioni

Izazovi sa kojima će se suočiti hotelska industrija:

1. Kontrola kapaciteta – ko kontroliše prodaju hotelskih soba, mesta u avionima, iznajmljivanje automobila. Da li čće to i dalje ostati uloga vlasnika ili će je preuzeti oni koji poseduju i upravljaju globalnim rezervacionim sistemima.

2. Sigurnost i bezbednost – pokreće se pitanje opasnosti od terorističkih napada, povećanja statusnih razlika između bogatih i siromašnih, pitanje infrastrukture, zdravstvenih problema, političke i lične bezbednosti.

3. Imovina i kapital – pitanje racionalnog korišćenja privatnog kapitala i vladinih fondova.

Izazovi sa kojima će se suočiti hotelska industrija:

4. Tehnologija – povećano korišćenje veštačke inteligencije omogućila je standardizaciju poslovanja i stvaranje uspešnih sistema menadžmenta kao i njihovu kontrolu.

5. Novi menadžment – složeni zadaci upravljanja hotelima zahtevaju visoko stručan i obučen kadar, sposoban da se prilagodi ubrzanim promenama na tržištu.

6. Globalizacija – utiče na porast broja i širenja hotelskih lanaca širom sveta.

Hostelski biznis

Istorija nastanka i razvoja hostelskog biznisa

Hosteli ili omladinski hoteli u svom izvornom značenju predstavljaju jeftin vid smeštaja koji je u prošlosti pre svega bio namenjen đacima i studentima .

I danas je namenjen većinom mlađoj populaciji (15-34 godine)

Početak hostelske industrije vezuje se za ime Richarda Schirmanna.

Godina 1912. je godina koja se smatra početkom razvoja hostelinga.

1919.g se formira Organizacija omladinskih hostela u Nemačkoj

1920.g u Sarajevu održana je osnivačka konferencija Ferijalnog saveza Jugoslavije.

U toku II svetskog rata savez prestaje sa radom

Na scenu se vraća 1952. godine, kada je u Beogradu održana osnivačka skupština.

1968. godine ovaj ferijalni savez postaje pridruženi član Međunarodne organizacije omladinskih saveza

1970. godine na konferenciji u Kopenhagenu ovaj Ferijalni savez primljen je za punopravnog člana međunarodne federacije.

Karakteristike i specifičnosti hostela

Pružaju avanturu, druženje, nova iskustava i dobru zabavu

Kvalitet smeštaja nije toliko bitan

Cena je povoljnija nego u slučaju hotela

Namenjeni su pre svega mladim ljudima

„backpacker“ ’ turista koji sa rancem na leđima obilazi svet – tržišna niša na koju se fokusiraju hosteli

Obično su smešteni u centru grada, u blizini spomenika kulture, istorijskih znamenitosti, ali i noćnih klubova i diskoteka

Često sadrže restorane, kafeterije, prostorije za pranje i sušenje veša, kuhinje u kojima turisti mogu sami sebi pripremati obroke..

Sobe mogu sadržati dva, tri pa čak i 20 kreveta, tzv. spavaonice.

U sobama se iznajmljuje krevet.

Sobe mogu sadržati kupatilo, ili je ono zajedničko za ceo sprat.

Cena se kreće između 10-30 eura po noći, a prosek je izmedju 15-20 eura.

Karakteristike hostela:

Mogućnost boravka na jednu noć za istu cenu kao da se boravi više noći

Postoje zajedničke prostorije koje može deliti više gostiju koji ne bukiraju istovremeno, jer se u tim situacijama bukira samo krevet

Smeštajni kapaciteti hostela rade tokom cele godine, nisu sezonskog karaktera.

Kljucne razlike izmedju hotela i hostela su:

Razlika u ceni

Razlika u stepenu formalnosti u odnosima sa klijentima

Razlika u atmosferi koja vlada među posetiocima

Razlika u broju zajedničkih prostorija

Tipovi hostela

Danas postoje hosteli koji posluju samostalno

Najveći broj hostela je deo Međunarodne organizacije hostela.

Kao članovi ove organizacije moraju da poštuju postavljene uslove i posluju u skadu sa propisanim standardima čime je obezbeđen određen nivo kvaliteta usluga.

Tipovi hostela:

1. Butik hosteli

intimniji i luksuzniji hosteli

karakteriše ih moderan dizaj

jedinstvena arhitektura

namenjeni su turistima sa višim nivoom slobodnog dohotka.

2. Mobilni hosteli

nemaju stalnu lokaciju.

kampovi, privremeni smeštajni objekti ili zgrade koje su zakupljene na kratak vremenski rok.

Obično su namenjeni smeštaju posetilaca velikih koncerata, festivala , sportskih događaja (Univerzijada, Octobarfest..)

Kanali prodaje na tržištu hostela

Kanali distribucije koji su zastupljeni na ovom tržištu:

turističke agencije

turoperatori

rezervacijski sistemi

internet

direktni kanali marketinga

Internet kao kanala marketinga:

Internet predstavlja važan vid prodaje u hostelskom biznisu

zaobilaze se visoke provizije turističkih agencija

redukuje se nepotrebno gubljenje vremena prilikom odlaska u agencije.

s obzirom da je ciljna grupa hostela upravo omladina, Internet predstavlja logičan vid prodaje ovih uluga

Direktni kanali marketinga:

telefon

mobilni telefon

pošta

direktna i elektronska pošta

katalozi, prospekti, brošure..

Prednosti ovog vida komunikacje sa potencijalnim potrošačima su segmentiranost i targetiranost tržišta.

Sajtovi koji su operativni i putem kojih možete naći ponudu hostela u EU su:

www.hostelworld.com

www.europeanhostels.com

www.hostelscentral.com

http:/thorntree.lonelyplanet.com/

Perspektive razvoja hostelskog biznisa

Turizam i hotelijerstvo danas predstavlja najbrže rastuću delatnost u svetu.

Broj međunarodnih putovanja svakog dana značajno raste, a samim tim raste i potreba za smeštajnim kapacitetima, a hosteli su jedni od njih.

Hosteli sa svim svojim prethodno navedednim karakteristikama predstavljaju dobar segment za dalja investiranja, jer će se u budućnosti povećavati broj mladih ljudi koji ce želeti da putuju, a da pri tome ne utroše mnogo novca na smeštaj.

Sa razvojem hostelskog biznisa, raste i broj zainteresovanih preduzeća koja će želeti da deo profita uzmu za sebe.

Rast konkurencije pozitivno će uticati na donošenje standarda kvaliteta usluga, a samim tim će rasti i popularnost ovog vida smeštaja među potencijalnim turistima.

Broj nezavisnih hostela-kojima upravlja pojedinac, značajno raste

Razvijaju i se i hostelski lanci koji u nekim slučajevima zarađuju i preko 140 dolara za noć, a u centrima gradova čak i preko 200 dolara

Tokom ekonomske krize 2008.g neki hosteli zabeležili rast, dok je istovremeno popunjenost kapaciteta hotela opadala.

Dalje investicije u hostelsku industriju su neophodne usled rasta tražnje za ovim vidom usluga.

U Srbiji je ovo tržište nedovoljno razvijeno, a hosteli su većinom u privatnom vlasništvu ljudi koji ne poseduju dovoljno upravljačkog znanja.

Ovo je pitanje na kojem treba dodatno da se radi, uz kontinuiranu podršku Vlade Srbije.

pitanja:

1. Nabrojte elemente smeštaja kao proizvoda i objasnite kako se na osnovu tih elemenata međusobno diferenciraju smeštajni kapaciteti?

2. Nabrojte osobine smeštajnih kapaciteta i objasnite dve.

3. Šta je to standardizacija i na koja dva nivoa se sprovodi?

4. Koja je svrha, a koji cilj standardizacije?

5. Kako se na svetskom nivou klasifikuju hoteli?

6. Na osnovu kojih elemenata se vrši klasifikacija hotela u SAD-u?

Hvala na pažnji!