savremene predavanja

Британски парламентаризамБритански парламентаризам

40. УСТАВ УЈЕДИЊЕНОГ КРАЉЕВСТВА40. УСТАВ УЈЕДИЊЕНОГ КРАЉЕВСТВА41. ВЕРТИКАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ41. ВЕРТИКАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ42. ОПШТИ УГЛЕД, ПОЛОЖАЈ И Ф-ЈЕ ПАРЛАМЕНТА42. ОПШТИ УГЛЕД, ПОЛОЖАЈ И Ф-ЈЕ ПАРЛАМЕНТА43. ИНСТИТУЦИОНАЛНА СТРУКТУРА ПАРЛАМЕНТА43. ИНСТИТУЦИОНАЛНА СТРУКТУРА ПАРЛАМЕНТА44. ПОЛОЖАЈ И Ф-ЈЕ ВЛАДЕ44. ПОЛОЖАЈ И Ф-ЈЕ ВЛАДЕ45. АДМИНИСТРАЦИЈА45. АДМИНИСТРАЦИЈА46. МОНАРХ, ПОЛОЖАЈ И Ф-ЈЕ СУДА46. МОНАРХ, ПОЛОЖАЈ И Ф-ЈЕ СУДА47. ИСТОРИЈА, КАРАКТЕР И ОРГАНИЗАЦИЈА ИЗБОРА47. ИСТОРИЈА, КАРАКТЕР И ОРГАНИЗАЦИЈА ИЗБОРА48. ИЗБОРНА КАМПАЊА, ПРОПАГАНДА И ПОЛ.МАРКЕТИНГ48. ИЗБОРНА КАМПАЊА, ПРОПАГАНДА И ПОЛ.МАРКЕТИНГ49. ФИНАНСИРАЊЕ ПАРТИЈА И ИЗБОРНЕ КАМПАЊЕ49. ФИНАНСИРАЊЕ ПАРТИЈА И ИЗБОРНЕ КАМПАЊЕ50. ОПШТА ОБЕЛЕЖЈА ПАРТИЈА И ПАРТИЈСКОГ СИСТЕМА50. ОПШТА ОБЕЛЕЖЈА ПАРТИЈА И ПАРТИЈСКОГ СИСТЕМА51. КОНЗЕРВАТИВНА ПАРТИЈА51. КОНЗЕРВАТИВНА ПАРТИЈА52. ЛАБУРИСТИ52. ЛАБУРИСТИ53. РЕГИОНАЛНЕ И МАЛЕ ПАРТИЈЕ53. РЕГИОНАЛНЕ И МАЛЕ ПАРТИЈЕ

КОНТРОВЕРЗЕ ПОЛИТИЧКОГ КОНТРОВЕРЗЕ ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ – СИСТЕМА ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ – РАЗЛИЧИТЕ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕРАЗЛИЧИТЕ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ

УНИТАРНА, ПАРЛАМЕНТАРНО – УНИТАРНА, ПАРЛАМЕНТАРНО – КАБИНЕТСКА, УСТАВНО – КАБИНЕТСКА, УСТАВНО – МОНАРХИСТИЧКА, ДВОПАРТИЈСКА МОНАРХИСТИЧКА, ДВОПАРТИЈСКА ЗАПАДНА ДЕМОКРАТИЈАЗАПАДНА ДЕМОКРАТИЈА

40. УСТАВ УЈЕДИЊЕНОГ 40. УСТАВ УЈЕДИЊЕНОГ КРАЉЕВСТВАКРАЉЕВСТВА

ДА ЛИ ПОСТОЈИ?ДА ЛИ ПОСТОЈИ? СКУП ПРАВИЛА ИГРЕСКУП ПРАВИЛА ИГРЕ ДВА ПРИНЦИПА. ВЛАДАВИНА ПРАВА И ДВА ПРИНЦИПА. ВЛАДАВИНА ПРАВА И

СУПРЕМАТИЈА ПАРЛАМЕНТАСУПРЕМАТИЈА ПАРЛАМЕНТА НАСТАНАК УСТАВА: СРЕДЊИ ВЕК – ВЕЛИКА НАСТАНАК УСТАВА: СРЕДЊИ ВЕК – ВЕЛИКА

ПОВЕЉАПОВЕЉА 2 ГРУПЕ ИЗВОРА: 1. ИСТОРИЈСКЕ ПОВЕЉЕ И 2 ГРУПЕ ИЗВОРА: 1. ИСТОРИЈСКЕ ПОВЕЉЕ И

ПЕТИЦИЈЕ, УСТАВНИ ЗАКОНИ КОЈИ РЕГУЛИШУ ПЕТИЦИЈЕ, УСТАВНИ ЗАКОНИ КОЈИ РЕГУЛИШУ НЕКЕ СЛОБОДЕ И ПРАВА, СУДСКЕ ОДЛУКЕ О НЕКЕ СЛОБОДЕ И ПРАВА, СУДСКЕ ОДЛУКЕ О СМИСЛУ И САДРЖИНИ УСТАВА, ОБИЧАЈНО СМИСЛУ И САДРЖИНИ УСТАВА, ОБИЧАЈНО ПРАВО; 2. ОБИЧАЈИ, ТРАДИЦИЈЕ И ПРАКСА ПРАВО; 2. ОБИЧАЈИ, ТРАДИЦИЈЕ И ПРАКСА ПОНАШАЊА ОДРЕЂЕНИХ ИНСТИТУЦИЈАПОНАШАЊА ОДРЕЂЕНИХ ИНСТИТУЦИЈА

41. ВЕРТИКАЛНА 41. ВЕРТИКАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ

УНИТАРНО УРЕЂЕЊЕУНИТАРНО УРЕЂЕЊЕ ЛОКАЛНА УПРАВА – ОКРУЗИ, ЛОКАЛНА УПРАВА – ОКРУЗИ,

СРЕЗОВИ, ПАРОХИЈЕСРЕЗОВИ, ПАРОХИЈЕ

42. ОПШТИ УГЛЕД, ПОЛОЖАЈ И 42. ОПШТИ УГЛЕД, ПОЛОЖАЈ И Ф-ЈЕ ПАРЛАМЕНТАФ-ЈЕ ПАРЛАМЕНТА

ВОДИ ПОРЕКЛО ОД ВЕЛИКОГ САВЕТА ИЗ 12. ВЕКАВОДИ ПОРЕКЛО ОД ВЕЛИКОГ САВЕТА ИЗ 12. ВЕКА 13. ВЕК – ШИРЕ ПРЕДСТАВЉАЊЕ – ПАРЛАМЕНТ 13. ВЕК – ШИРЕ ПРЕДСТАВЉАЊЕ – ПАРЛАМЕНТ

УЗОРУЗОР 14. ВЕК – ДВОДОМА СКУПШТИНА14. ВЕК – ДВОДОМА СКУПШТИНА ПРОШИРЕЊЕ БИРАЧКОГ ПРАВА – 1832., 1867., ПРОШИРЕЊЕ БИРАЧКОГ ПРАВА – 1832., 1867.,

1884., 1918., 1928.1884., 1918., 1928. ОСНОВНЕ Ф-ЈЕ:ОСНОВНЕ Ф-ЈЕ:

ЗАКОНОДАВНАЗАКОНОДАВНАИЗБОР ВЛАДЕИЗБОР ВЛАДЕКОНТРОЛА ИЗВРШНЕ ВЛАСТИКОНТРОЛА ИЗВРШНЕ ВЛАСТИБУЏЕТБУЏЕТПАРЛАМЕНТАРНЕ РАСПРАВЕ И ПРОЦЕДУРЕПАРЛАМЕНТАРНЕ РАСПРАВЕ И ПРОЦЕДУРЕ

43. ИНСТИТУЦИОНАЛНА 43. ИНСТИТУЦИОНАЛНА СТРУКТУРА ПАРЛАМЕНТАСТРУКТУРА ПАРЛАМЕНТА

МОНАРХ, ДОМ ЛОРДОВА И ДОЊИ ДОММОНАРХ, ДОМ ЛОРДОВА И ДОЊИ ДОМ ДОМ ЛОРДОВА ДОМ ЛОРДОВА РЕДУЦИРАЊЕ БРОЈА РЕДУЦИРАЊЕ БРОЈА

СА 1276 НА 690; САСТАВ: СВЕТОВНИ СА 1276 НА 690; САСТАВ: СВЕТОВНИ ЛОРДОВИ, ДУХОВНИ ЛОРДОВИ, ЛОРДОВИ, ДУХОВНИ ЛОРДОВИ, ПРАВНИ ЛОРДОВИ И ДОЖИВОТНИ ПРАВНИ ЛОРДОВИ И ДОЖИВОТНИ ПЕРОВИПЕРОВИ

СУЖЕНО ПРАВО СУСПЕНЗИВНОГ ВЕТАСУЖЕНО ПРАВО СУСПЕНЗИВНОГ ВЕТА ПРЕДЛОЗИ ЗА ТРАНСФОРМАЦИЈУПРЕДЛОЗИ ЗА ТРАНСФОРМАЦИЈУ

ДОЊИ ДОМДОЊИ ДОМ ЧЛАНОВИ СЕ БИРАЈУ СВАКЕ 5-ТЕ ГОДИНЕ, ЧЛАНОВИ СЕ БИРАЈУ СВАКЕ 5-ТЕ ГОДИНЕ,

ОПШТИМ, НЕПОСРЕДНИМ И ТАЈНИМ ИЗБОРИМАОПШТИМ, НЕПОСРЕДНИМ И ТАЈНИМ ИЗБОРИМА ОКО 650 – 700 ЧЛАНОВАОКО 650 – 700 ЧЛАНОВА Ф-ЈЕ: ДОНОСИ ЗАКОНЕ, ИЗГЛАСАВА БУЏЕТ, Ф-ЈЕ: ДОНОСИ ЗАКОНЕ, ИЗГЛАСАВА БУЏЕТ,

ДЕБАТУЈЕ О КЉУЧНИМ ПИТАЊИМА, ДЕБАТУЈЕ О КЉУЧНИМ ПИТАЊИМА, КОНТРОЛИШЕ ВЛАДУКОНТРОЛИШЕ ВЛАДУ

ЗАСЕДАЊЕ – ОД КРАЈА ОКТОБРА ДО ЈУЛАЗАСЕДАЊЕ – ОД КРАЈА ОКТОБРА ДО ЈУЛА СПИКЕРСПИКЕР ПАРТИЈСКИ БИЧЕВИПАРТИЈСКИ БИЧЕВИ ВЛАДА У СЕНЦИВЛАДА У СЕНЦИ ПОСЛАНИЧКА ПИТАЊАПОСЛАНИЧКА ПИТАЊА

44. ПОЛОЖАЈ И Ф-ЈЕ ВЛАДЕ-44. ПОЛОЖАЈ И Ф-ЈЕ ВЛАДЕ-КАБИНЕТАКАБИНЕТА

НАСТАНАК – КРАЉ ЏОРЏ ПРВИ – НАСТАНАК – КРАЉ ЏОРЏ ПРВИ – ПРИВАТНИ САВЕТ – ПРВИ ПРИВАТНИ САВЕТ – ПРВИ МИНИСТАРМИНИСТАР

ПРАВНА РЕГЛЕМЕНТАЦИЈА РАДА – ПРАВНА РЕГЛЕМЕНТАЦИЈА РАДА – ОСКУДНАОСКУДНА

ЈЕДНОПАРТИЈСКА ВЛАДА – НАЧЕЛО ЈЕДНОПАРТИЈСКА ВЛАДА – НАЧЕЛО ВЕЋИНСКЕ ВЛАДАВИНЕВЕЋИНСКЕ ВЛАДАВИНЕ

КОАЛИЦИОНЕ ВЛАДЕКОАЛИЦИОНЕ ВЛАДЕ

ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАДЕОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАДЕ

ШЕФШЕФ КАБИНЕТСКИ МИНИСТРИ: ШЕФОВИ КАБИНЕТСКИ МИНИСТРИ: ШЕФОВИ

НАЈВАЖНИЈИХ РЕСОРА, СЕКРЕТАРИ НАЈВАЖНИЈИХ РЕСОРА, СЕКРЕТАРИ ДРЖАВЕ, НЕДЕПАРТМАНСКИ МИНИСТРИ ДРЖАВЕ, НЕДЕПАРТМАНСКИ МИНИСТРИ И КАБИНЕТСКИ МИНИСТРИ ИЗ И КАБИНЕТСКИ МИНИСТРИ ИЗ ДВОСТРУКИХ ДЕПАРТМАНА (ЛОРД ДВОСТРУКИХ ДЕПАРТМАНА (ЛОРД КАНЦЕЛАР, ЛОРД ЧУВАР ПЕЧАТА, ПРВИ КАНЦЕЛАР, ЛОРД ЧУВАР ПЕЧАТА, ПРВИ ЛОРД АДМИРАЛИТЕТА,…)ЛОРД АДМИРАЛИТЕТА,…)

МЛАЂИ МИНИСТРИ – ТЗВ. МИНИСТРИ МЛАЂИ МИНИСТРИ – ТЗВ. МИНИСТРИ ДРЖАВЕДРЖАВЕ

МЛАЂИ МИНИСТРИ - ПОДСЕКРЕТАРИМЛАЂИ МИНИСТРИ - ПОДСЕКРЕТАРИ

ПОЛОЖАЈ И УЛОГА ПОЛОЖАЈ И УЛОГА ПРЕМИЈЕРАПРЕМИЈЕРА

ИЗВОРИ МОЋИ:ИЗВОРИ МОЋИ: НАРАСЛА УЛОГА ДРЖАВЕНАРАСЛА УЛОГА ДРЖАВЕ ПРАВО ЗАКОНОДАВНЕ ИНИЦИЈАТИВЕПРАВО ЗАКОНОДАВНЕ ИНИЦИЈАТИВЕ ДЕЛЕГИРАНО ЗАКОНОДАВСТВОДЕЛЕГИРАНО ЗАКОНОДАВСТВО ФОРМУЛИСАЊЕ ОДЛУКА ВЛАДЕФОРМУЛИСАЊЕ ОДЛУКА ВЛАДЕ КАДРОВСКА МОЋКАДРОВСКА МОЋ УЖИ КАБИНЕТ И ВЛАДИНИ ОДБОРИУЖИ КАБИНЕТ И ВЛАДИНИ ОДБОРИ ПОЗИЦИЈА ЛИДЕРА ПАРТИЈЕ НА ВЛАСТИПОЗИЦИЈА ЛИДЕРА ПАРТИЈЕ НА ВЛАСТИ ЛИЧНИ ШТАБ САРАДНИКАЛИЧНИ ШТАБ САРАДНИКА САВЕТНИЧКИ ТИМСАВЕТНИЧКИ ТИМ ДРЖАВНА АДМИНИСТРАЦИЈАДРЖАВНА АДМИНИСТРАЦИЈА ПРАВО ОДЛУКЕ О РАСПУШТАЊУ ПАРЛАМЕНТАПРАВО ОДЛУКЕ О РАСПУШТАЊУ ПАРЛАМЕНТА ДОНОШЕЊЕ ОДЛУКА БЕЗ ГЛАСАЊА ВЛАДЕДОНОШЕЊЕ ОДЛУКА БЕЗ ГЛАСАЊА ВЛАДЕ ПЕРСОНАЛНО ЈЕДИНСТВО ПАРТИЈСКОГ ВРХА И ВЛАДЕ И ПЕРСОНАЛНО ЈЕДИНСТВО ПАРТИЈСКОГ ВРХА И ВЛАДЕ И

ЧЛАНСТВО У ПАРЛАМЕНТУЧЛАНСТВО У ПАРЛАМЕНТУ

45. АДМИНИСТРАЦИЈА45. АДМИНИСТРАЦИЈА

46. МОНАРХ, СУДОВИ46. МОНАРХ, СУДОВИ

ЗАКОНИ ИДУ НА ПОТВРДУ КРУНЕЗАКОНИ ИДУ НА ПОТВРДУ КРУНЕ СУДОВИ – НЕ ВРШЕ КОНТРОЛУ СУДОВИ – НЕ ВРШЕ КОНТРОЛУ

УСТАВНОСТИ ЗАКОНАУСТАВНОСТИ ЗАКОНА УПРОШЋЕНА СУДСКА ПРОЦЕДУРА, УПРОШЋЕНА СУДСКА ПРОЦЕДУРА,

РЕЛАТИВНО ЈЕФТИНА,РЕЛАТИВНО ЈЕФТИНА, ОСНОВНИ, ОКРУЖНИ И ВРХОВНИ ОСНОВНИ, ОКРУЖНИ И ВРХОВНИ

СУД, ДОМ ЛОРДОВА КАО КОНАЧНА СУД, ДОМ ЛОРДОВА КАО КОНАЧНА ИНСТАНЦАИНСТАНЦА

47. ИСТОРИЈА, КАРАКТЕР И 47. ИСТОРИЈА, КАРАКТЕР И ОРГАНИЗАЦИЈА ИЗБОРАОРГАНИЗАЦИЈА ИЗБОРА

РАСПУШТАЊЕ ПАРЛАМЕНТАРАСПУШТАЊЕ ПАРЛАМЕНТА ЗАКАЗИВАЊЕ ИЗБОРА – НЕ РАНИЈЕ ОД 15.03. И ЗАКАЗИВАЊЕ ИЗБОРА – НЕ РАНИЈЕ ОД 15.03. И

НЕ КАСНИЈЕ ОД 22.05., ГЛАСА СЕ НАКОН 17 НЕ КАСНИЈЕ ОД 22.05., ГЛАСА СЕ НАКОН 17 ДАНА НЕ РАЧУНАЈУЋИ ВИКЕНДЕ – УВЕК ДАНА НЕ РАЧУНАЈУЋИ ВИКЕНДЕ – УВЕК ЧЕТВРТКОМЧЕТВРТКОМ

АБП СА 18, ПБП СА 21 ГОДИНУАБП СА 18, ПБП СА 21 ГОДИНУ ИЗБОРНЕ Ј-ЦЕ ИЗБОРНЕ Ј-ЦЕ ОКО 70.000 БИРАЧА ОКО 70.000 БИРАЧА АЖУРИРАЊЕ БИРАЧКИХ СПИСКОВААЖУРИРАЊЕ БИРАЧКИХ СПИСКОВА КАРАКТЕР ИЗБОРА : УНИНОМИНАЛНИ И КАРАКТЕР ИЗБОРА : УНИНОМИНАЛНИ И

ВЕЋИНСКИ, ПРОСТА ВЕЋИНА ВЕЋИНСКИ, ПРОСТА ВЕЋИНА МАЊКАВОСТИ МАЊКАВОСТИ ПРОПОРЦИОНАЛНИ ЗА ПАРЛАМЕНТЕ ШКОТСКЕ, ПРОПОРЦИОНАЛНИ ЗА ПАРЛАМЕНТЕ ШКОТСКЕ,

ИРСКЕ И ВЕЛСАИРСКЕ И ВЕЛСА

48. ИЗБОРНА КАМПАЊА, ПРОПАГАНДА И 48. ИЗБОРНА КАМПАЊА, ПРОПАГАНДА И ПОЛИТИЧКИ МАРКЕТИНГПОЛИТИЧКИ МАРКЕТИНГ

АМЕРИКАНИЗОВАНА КАМПАЊААМЕРИКАНИЗОВАНА КАМПАЊА УЛОГА ПАРТИЈСКИХ АКТИВИСТАУЛОГА ПАРТИЈСКИХ АКТИВИСТА

49. ФИНАНСИРАЊЕ ПАРТИЈА И 49. ФИНАНСИРАЊЕ ПАРТИЈА И ИЗБОРНЕ КАМПАЊЕИЗБОРНЕ КАМПАЊЕ

САМО ЛИЦА УПИСАНА У БИРАЧКИ САМО ЛИЦА УПИСАНА У БИРАЧКИ СПИСАКСПИСАК

ОГРАНИЧЕЊЕ ВИСИНЕ ДОНАЦИЈЕОГРАНИЧЕЊЕ ВИСИНЕ ДОНАЦИЈЕ АНОНИМНЕ ДОНАЦИЈЕАНОНИМНЕ ДОНАЦИЈЕ

50. ОПШТА ОБЕЛЕЖЈА ПАРТИЈА И 50. ОПШТА ОБЕЛЕЖЈА ПАРТИЈА И ПАРТИЈСКОГ СИСТЕМАПАРТИЈСКОГ СИСТЕМА

ЛАБУРИСТИ И КОНЗЕРВАТИВЦИЛАБУРИСТИ И КОНЗЕРВАТИВЦИ КРАТКИ ПЕРИОДИ ТРОПАРТИЗМАКРАТКИ ПЕРИОДИ ТРОПАРТИЗМА ЗАЧЕЦИ ПОЛ.ПАРТИЈА ЗАЧЕЦИ ПОЛ.ПАРТИЈА 17. ВЕК, 17. ВЕК,

ТОРИЈЕВЦИ КОЈИ СУ ПОДРЖАВАЛИ ТОРИЈЕВЦИ КОЈИ СУ ПОДРЖАВАЛИ КРАЉА, КАСНИЈИ КОНЗЕРВАТИВЦИ И КРАЉА, КАСНИЈИ КОНЗЕРВАТИВЦИ И ВИГОВЦИ КАСНИЈИ ЛИБЕРАЛИ; ВИГОВЦИ КАСНИЈИ ЛИБЕРАЛИ; ЛАБУРИСТИ НАСТАЛИ 1900. ОД ЛАБУРИСТИ НАСТАЛИ 1900. ОД СИНДИКАТАСИНДИКАТА

НЕМА СУШТИНСКИХ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ НЕМА СУШТИНСКИХ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ОВЕ ДВЕ ПАРТИЈЕОВЕ ДВЕ ПАРТИЈЕ

РАЗЛОЗИ ДВОПАРТИЗМА:РАЗЛОЗИ ДВОПАРТИЗМА: ИЗБОРНИ СИСТЕМИЗБОРНИ СИСТЕМ МНОШТВО МЕХАНИЗАМА КОЈИ МНОШТВО МЕХАНИЗАМА КОЈИ

ОМОГУЋАВАЈУ ПРЕСЕЦАЊ КОНФЛИКТАОМОГУЋАВАЈУ ПРЕСЕЦАЊ КОНФЛИКТА ПРОПОРЦИОНАЛНА ЗАСТУПЉЕНОСТ ПРОПОРЦИОНАЛНА ЗАСТУПЉЕНОСТ

ОБЕЈУ У СРЕДЊЕМ СЛОЈУ И РАДНИЧКОЈ ОБЕЈУ У СРЕДЊЕМ СЛОЈУ И РАДНИЧКОЈ КЛАСИКЛАСИ

УСТАЉЕНА МАСА ПРИСТАЛИЦАУСТАЉЕНА МАСА ПРИСТАЛИЦА ПОДЕШЕНА ИНСТИТУЦИОНАЛНА ПОДЕШЕНА ИНСТИТУЦИОНАЛНА

СТРУКТУРА ПОТРЕБАМА ДИЈАЛОГАСТРУКТУРА ПОТРЕБАМА ДИЈАЛОГА

51. КОНЗЕРВАТИВНА ПАРТИЈА51. КОНЗЕРВАТИВНА ПАРТИЈА

ВЛАДАЛА ВЕЋИ ДЕО 20. ВЕКАВЛАДАЛА ВЕЋИ ДЕО 20. ВЕКА ВИШИ СЛОЈЕВИ ДРУШТВА, ДЕЛОВИ ВИШИ СЛОЈЕВИ ДРУШТВА, ДЕЛОВИ

АРИСТОКРАТИЈЕ, БИЗНИСМЕНИ, ФАРМЕРИАРИСТОКРАТИЈЕ, БИЗНИСМЕНИ, ФАРМЕРИ ОРГАНИЗАЦИЈА: ПАРЛАМЕНТАРНА ОРГАНИЗАЦИЈА: ПАРЛАМЕНТАРНА

ФРАКЦИЈА (КОМИТЕТ 1922), ФРАКЦИЈА (КОМИТЕТ 1922), НАЦИОНАЛНО РУКОВОДСТВО И НАЦИОНАЛНО РУКОВОДСТВО И ЛОКАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈАЛОКАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА

ГОДИШЊА ПАРТИЈСКА КОНФЕРЕНЦИЈАГОДИШЊА ПАРТИЈСКА КОНФЕРЕНЦИЈА НА ВРХУ ПАРТИЈЕ НА ВРХУ ПАРТИЈЕ НАЦИОНАЛНИ САВЕТ НАЦИОНАЛНИ САВЕТ

СА ИЗВРШНИМ КОМИТЕТОМСА ИЗВРШНИМ КОМИТЕТОМ ЛИДЕР ПАРТИЈЕЛИДЕР ПАРТИЈЕ

52. ЛАБУРИСТИ52. ЛАБУРИСТИ

РАЗЛИКЕ ОД КОНЗЕРВАТИВАЦАРАЗЛИКЕ ОД КОНЗЕРВАТИВАЦА НАСТАЛА ОДОЗДОНАСТАЛА ОДОЗДО МАЊЕ БИЛА НА ВЛАСТИМАЊЕ БИЛА НА ВЛАСТИ ВИШЕ СЕ ЗАЛАЖЕ ЗА ПРОМЕНЕВИШЕ СЕ ЗАЛАЖЕ ЗА ПРОМЕНЕ ВИШЕ СУ ФЕДЕРАЦИЈА ОДРЕЂЕНИХ ГРУПАЦИЈА, ВИШЕ СУ ФЕДЕРАЦИЈА ОДРЕЂЕНИХ ГРУПАЦИЈА,

НИСУ ЦЕНТРАЛИЗОВАНИ КАО КОНЗЕРВАТИВЦИНИСУ ЦЕНТРАЛИЗОВАНИ КАО КОНЗЕРВАТИВЦИ ОРГАНИЗАЦИЈА: НЕШТО ЧВРШЋА У ОРГАНИЗАЦИЈА: НЕШТО ЧВРШЋА У

ПОСЛЕДЊИХ 20 ГОДИНАПОСЛЕДЊИХ 20 ГОДИНА ПАРЛАМЕНТАРНА ФРАКЦИЈА, НАЦИОНАЛНО ПАРЛАМЕНТАРНА ФРАКЦИЈА, НАЦИОНАЛНО

ВОЂСТВО И ЛОКАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈАВОЂСТВО И ЛОКАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ФИНАНСИРАЊЕ ИЗ ЧЛАНАРИНА И ИЗ ФИНАНСИРАЊЕ ИЗ ЧЛАНАРИНА И ИЗ

СИНДИКАТАСИНДИКАТА

53. РЕГИОНАЛНЕ И МАЛЕ 53. РЕГИОНАЛНЕ И МАЛЕ ПАРТИЈЕПАРТИЈЕ

ШКОТСКА, ИРСКА, ВЕЛСШКОТСКА, ИРСКА, ВЕЛС ЛИБЕРАЛИЛИБЕРАЛИ

Немачки канцелар системНемачки канцелар систем

Уставна, републиканска, федеративно – Уставна, републиканска, федеративно – центристичка, канцеларско – парламентарна, центристичка, канцеларско – парламентарна, либерално – демократска, вишепартијска, либерално – демократска, вишепартијска, правно – социјална западна демократија.правно – социјална западна демократија.

Историјски развој: Прво германско царство Историјски развој: Прво германско царство (Карло Велики), реформација, расцепканост (Карло Велики), реформација, расцепканост политичких ентитета,успон Прускеполитичких ентитета,успон Пруске

Немачки савез (1815), Немачки савез (1815), Друго немачко царство (1871) уједињење под Друго немачко царство (1871) уједињење под

БизмаркомБизмарком Вајмарска Немачка, Трећи рајхВајмарска Немачка, Трећи рајх Устави: 1849, 1871, Вајмарски, Основни закон Устави: 1849, 1871, Вајмарски, Основни закон

1949.1949.

СРН – правна и социјална СРН – правна и социјална државадржава

Чл. 20. Основног закона – Немачка Чл. 20. Основног закона – Немачка је демократска и социјална државаје демократска и социјална држава

Национални карактер државеНационални карактер државе Уставна државаУставна држава Поштовање дигнитета појединцаПоштовање дигнитета појединца Активна држава са развијеном Активна држава са развијеном

администрацијомадминистрацијом Социјални карактер државеСоцијални карактер државе

Немачки федерализамНемачки федерализам Географска, етнографска и историјска условљеностГеографска, етнографска и историјска условљеност Разлози успостављања федерализма након 2. св. рата: Разлози успостављања федерализма након 2. св. рата:

1. реакција и дистанцирање од могућности повратка 1. реакција и дистанцирање од могућности повратка тоталитарног централизма, 2. дуга традиција тоталитарног централизма, 2. дуга традиција конфедерализма немачких државицаконфедерализма немачких државица

Федерализам као облик равнотеже између германске Федерализам као облик равнотеже између германске тежње ка ауторитарном централизму и одређеног тежње ка ауторитарном централизму и одређеног степена дисперзије властистепена дисперзије власти

Институционализација федерализма у горњем дому Институционализација федерализма у горњем дому парламентапарламента

Кооперативни федерализам – немогућа апсолутна и Кооперативни федерализам – немогућа апсолутна и чиста подела надлежности између државе и чиста подела надлежности између државе и федералних јединицафедералних јединица

Финансијски федерализамФинансијски федерализам

Локална управаЛокална управа

16 федералних ј-ца, 543 округа, 16 федералних ј-ца, 543 округа, 16.127 општина16.127 општина

Организација уређена савезним Организација уређена савезним уставом и уставима федералних ј-цауставом и уставима федералних ј-ца

Финансијска аутономијаФинансијска аутономија Скупштина као основни орган властиСкупштина као основни орган власти Надлежности: директна, мандатна и Надлежности: директна, мандатна и

добровољнадобровољна

Парламент – положај , ф-је и Парламент – положај , ф-је и структура структура

Мотескјеовско поимање парламентаМотескјеовско поимање парламента Активна улога владеАктивна улога владе Дилема – посланик као представник Дилема – посланик као представник

бирача или партијебирача или партије Парламент – не само представнички Парламент – не само представнички

дом него и активна снага дом него и активна снага трансформације друштватрансформације друштва

Реална снага парламента?Реална снага парламента? Дводомно телоДводомно тело

Бундестаг Бундестаг

1 посланик на 60.000 становника, представнички 1 посланик на 60.000 становника, представнички домдом

Ф-је:Ф-је: ЗаконодавнаЗаконодавна Контрола извршне властиКонтрола извршне власти БуџетБуџет Учешће у избору председникаУчешће у избору председника Учешће у формирању владеУчешће у формирању владеЗаконодавни процес: Савет старијих и Законодавни процес: Савет старијих и

председништво; посланичка питања; анкетни председништво; посланичка питања; анкетни одбори; интерпелација; ток законодавног одбори; интерпелација; ток законодавног процеса процеса три читања три читања

Структура Бундестага Структура Бундестага улога чиновничке класе улога чиновничке класе

Бундесрат Бундесрат

69 чланова69 чланова Фед.ј-це до 2 милиона становника имају 3 Фед.ј-це до 2 милиона становника имају 3

представника, до 6мил. -4 представника, представника, до 6мил. -4 представника, до 7 мил. -5 представника, преко 7 мил. – до 7 мил. -5 представника, преко 7 мил. – 6 представника6 представника

Ф-је. Иницирање закона и учешће у ширем Ф-је. Иницирање закона и учешће у ширем законодавном процесузаконодавном процесу

Бира пола састава Савезног уставног судаБира пола састава Савезног уставног суда Нема снагу као БундестагНема снагу као Бундестаг

Председник Председник Представља државуПредставља државу Именује и отпушта државне чиновникеИменује и отпушта државне чиновнике Врши помиловањаВрши помиловања Предлаже кандидата за канцелара кога бира Предлаже кандидата за канцелара кога бира

БундестагБундестаг Има право да распусти парламент у Има право да распусти парламент у

екстремним ситуацијамаекстремним ситуацијама Потписује законе (не може да их ветира)Потписује законе (не може да их ветира) Мандат 5 год. Бира га Федерална скупштина Мандат 5 год. Бира га Федерална скупштина

(посебно тело) и има могућност једног (посебно тело) и има могућност једног реизборареизбора

Институционална мрежа Председника Институционална мрежа Председника

Влада Влада

Кључна карика извршне власти – Кључна карика извршне власти – ефикасна и делотворнаефикасна и делотворна

Влада представља стварни центар Влада представља стварни центар политичке властиполитичке власти

Састав – канцелар и министриСастав – канцелар и министри Карактер владе – коалициона, Карактер владе – коалициона,

посебан статус министара посебан статус министара финансија, правде и унутрашњих финансија, правде и унутрашњих послова, изражена ресорност владепослова, изражена ресорност владе

Канцелар Канцелар Прва личност владеПрва личност владе Установљава основне смерове политике и сноси за њих Установљава основне смерове политике и сноси за њих

одговорностодговорност Именује га председник а бира БундестагИменује га председник а бира Бундестаг Може бити уклоњен ако му се изгласа конструктивни Може бити уклоњен ако му се изгласа конструктивни

глас о неповерењуглас о неповерењу Канцелар одређује број министара и њихове Канцелар одређује број министара и њихове

одговорностиодговорности Даје смернице за рад владе и министараДаје смернице за рад владе и министара Стара се о ефикасном функционисању коалиционе Стара се о ефикасном функционисању коалиционе

владевладе Може да тражи од Председника да распусти БундестагМоже да тражи од Председника да распусти Бундестаг Канцелар је одговоран ПарламентуКанцелар је одговоран Парламенту Право доношења аката са законском снагомПраво доношења аката са законском снагом Могућност доношења ванредних декретаМогућност доношења ванредних декрета

Администрација Администрација

5,2, милиона запослених5,2, милиона запослених Привилегије Привилегије Систем пленаСистем плена Смањење администрацијеСмањење администрације

Савезни уставни судСавезни уставни суд

Врховни судови: федерални суд Врховни судови: федерални суд правде, федерални правде, федерални административни суд, федерални административни суд, федерални финансијски суд, федерални суд финансијски суд, федерални суд рада, федерални социјални суд, рада, федерални социјални суд, федерални суд за патенте, федерални суд за патенте, федерални дисциплински суд и федерални дисциплински суд и федерални уставни суд.федерални уставни суд.

Федерални уставни суд, правно – Федерални уставни суд, правно – судске и политичке ф-је.судске и политичке ф-је.

Правно-судска ф-јаПравно-судска ф-ја Просуђивање уставности закона и Просуђивање уставности закона и других нижих правних аката, просуђивање других нижих правних аката, просуђивање усаглашености аката ф.ј-ца са актима федерације, усаглашености аката ф.ј-ца са актима федерације, решавање спорова између федералне и влада фед. Ј-ца, решавање спорова између федералне и влада фед. Ј-ца, решавање спорова између институција различитог решавање спорова између институција различитог нивоа и одлучивање по жалбама грађананивоа и одлучивање по жалбама грађана

Политичка ф-ја Политичка ф-ја право забране деловања одређених право забране деловања одређених пол.партија; разматрање жалби о правилности избора; пол.партија; разматрање жалби о правилности избора; под одређеним условима, лишавање грађана одређених под одређеним условима, лишавање грађана одређених слобода и права; подизање оптужнице против слобода и права; подизање оптужнице против председника државе на захтев парламента, право на председника државе на захтев парламента, право на премештање судијапремештање судија

Састав -16 судија, два сената по 8 судија, пола бира Састав -16 судија, два сената по 8 судија, пола бира Бундестаг а пола БундесратБундестаг а пола Бундесрат

У одређеној мери ово је политизирајући суд У одређеној мери ово је политизирајући суд

Мешовити изборни системМешовити изборни систем Општи, слободни, једнаки, директни и Општи, слободни, једнаки, директни и

тајни избори.тајни избори. Комбиновани изборни систем – половина Комбиновани изборни систем – половина

се бира већински а друга половина се бира већински а друга половина пропорционално са партијских листапропорционално са партијских листа

Сваки бирач попуњава два дела Сваки бирач попуњава два дела гласачког листића (већински и гласачког листића (већински и пропорционални)пропорционални)

Расподела пропорционалних мандата по Расподела пропорционалних мандата по Д`онтовом системуД`онтовом систему

Корекције – у случају несразмерног Корекције – у случају несразмерног броја мандата на листама броја мандата на листама

Рационализовани партијски Рационализовани партијски системсистем

Свадба слоноваСвадба слонова Две главне партије и неколико Две главне партије и неколико

мањих кооперативних и адоптивнихмањих кооперативних и адоптивних Положај партија регулисан Уставом Положај партија регулисан Уставом

и закономи законом Могућност забране радаМогућност забране рада Опадање чланстаОпадање чланста Двоипопартијски системДвоипопартијски систем

Спектар основних партијаСпектар основних партија

Социјалдемократска партијаСоцијалдемократска партија Хришћанско демократска унија; Хришћанско демократска унија;

хришћанско социјална унијахришћанско социјална унија Слободна демократска партија Слободна демократска партија

либералилиберали Мале партије – зелени и партија Мале партије – зелени и партија

демократског социјализмадемократског социјализма

Политички систем СрбијеПолитички систем Србије

Политичке консеквенце изборних Политичке консеквенце изборних системасистема

Један од главних конституционалних Један од главних конституционалних избора – већински или пропорционални избора – већински или пропорционални изборни систем, и парламентарни или изборни систем, и парламентарни или председнички облик властипредседнички облик власти

Разлика између изборних закона и Разлика између изборних закона и изборних системаизборних система

Ефекти изборних система- утиче на број Ефекти изборних система- утиче на број партија у парламенту, на заступљеност партија у парламенту, на заступљеност појединих социјалних група, може појединих социјалних група, може утицати на формирање владе утицати на формирање владе (једнопартијска или коалициона), на (једнопартијска или коалициона), на начин вођења кампање и сл.начин вођења кампање и сл.

``дивержеов закон`` - једнокружни ``дивержеов закон`` - једнокружни прости већински изборни систем прости већински изборни систем фаворизује двопартијски системфаворизује двопартијски систем

``дивержеова хипотеза`` - већински ``дивержеова хипотеза`` - већински двокружни систем и систем двокружни систем и систем пропорционалне репрезентације пропорционалне репрезентације фаворизују вишепартизамфаворизују вишепартизам

Механички и психолошки ефекти Механички и психолошки ефекти одсуства треће партије код изборног одсуства треће партије код изборног система просте већине.система просте већине.

Систем просте већине и – бирачи, - Систем просте већине и – бирачи, - кандидати, - партије, - финансијери.кандидати, - партије, - финансијери.

Стратешки ефекти изборних Стратешки ефекти изборних системасистема

Гласање за личност и гласање за листуГласање за личност и гласање за листу Изборни систем и стабилностИзборни систем и стабилност Дилеме око редизајнирања изборног Дилеме око редизајнирања изборног

система у Србијисистема у Србији

- 1992. године прелазак са већинског на - 1992. године прелазак са већинског на пропорционалнипропорционални

- 2000. и 2003. Србија једна изборна - 2000. и 2003. Србија једна изборна јединицајединица

- природни праг за странке националних - природни праг за странке националних мањинамањина

Шта је мандат? – овлашћење које бирачи дају Шта је мандат? – овлашћење које бирачи дају изабраним представницима да их заступају у изабраним представницима да их заступају у представничким телима.представничким телима.

Како кандидати добијају мандате?Како кандидати добијају мандате? Како се изабрани представници понашају у Како се изабрани представници понашају у

парламенту?парламенту? Шта је изборни цензус? Да ли смањити Шта је изборни цензус? Да ли смањити

изборни цензус?изборни цензус? Изборни резултати у Србији – 1990.(СПС), Изборни резултати у Србији – 1990.(СПС),

1992.(СПС уз подршку СРС), 1993.(СПС –НД), 1992.(СПС уз подршку СРС), 1993.(СПС –НД), 1997. (СПС-ЈУЛ-СРС), 2000. (ДОС), 2003. (ДОС 1997. (СПС-ЈУЛ-СРС), 2000. (ДОС), 2003. (ДОС минус ДС, уз подршку СПС), 2007. (ДСС плус минус ДС, уз подршку СПС), 2007. (ДСС плус ДС), 2008. (ЗЕС плус Г17 плус СПС-ПУПС-ЈС)ДС), 2008. (ЗЕС плус Г17 плус СПС-ПУПС-ЈС)

Полупредседнички систем у Полупредседнички систем у СрбијиСрбији

Уведен Уставом из 1990. годинеУведен Уставом из 1990. године Карактеристике: дуална егзекутива, Карактеристике: дуална егзекутива,

председник се бира народним гласањем, председник се бира народним гласањем, дели извршну власт са премијером, дели извршну власт са премијером, независтан у односу на парламент, али не независтан у односу на парламент, али не влада сам; влада је независна од влада сам; влада је независна од председника али је зависна од парламента; председника али је зависна од парламента; различити модалитети равнотеже.различити модалитети равнотеже.

Начин функционисања – однос Начин функционисања – однос председника и премијера – питање председника и премијера – питање кохабитацијекохабитације

Непосредно изабрани председник и Непосредно изабрани председник и партијски системпартијски систем

Различите фазе Различите фазе полупрезиденцијализма у Србијиполупрезиденцијализма у Србији

Президенцијалистичка фаза – С.МилошевићПрезиденцијалистичка фаза – С.Милошевић Квазипарламентарна фаза – М.Милутиновић Квазипарламентарна фаза – М.Милутиновић

(1997.-2002.)(1997.-2002.) Фаза кохабитације – Б.Тадић (2004. – 2007.)Фаза кохабитације – Б.Тадић (2004. – 2007.) Кохабитација у коалицији (мај 2007. – јул 2008.)Кохабитација у коалицији (мај 2007. – јул 2008.) Нова президенцијалистичка фаза (2008. - )Нова президенцијалистичка фаза (2008. - ) Предности и мане непосредно изабраних Предности и мане непосредно изабраних

председника – опасност од ауторитарне председника – опасност од ауторитарне интерпретације моћи председника, могућност интерпретације моћи председника, могућност да на власт доће ``аутсајдер``, предност је што да на власт доће ``аутсајдер``, предност је што се нуди већи избор бирачима, значајан је извор се нуди већи избор бирачима, значајан је извор легитимитета, омогућава већу одговорност и легитимитета, омогућава већу одговорност и јасније идентификовање носиоца власти.јасније идентификовање носиоца власти.

Десето предавањеДесето предавање

Народна скупштинаНародна скупштина ВладаВлада Политичка димензија Политичка димензија

глобализацијеглобализације Општа обележја партијског Општа обележја партијског

системасистема Деловање националних мањина и Деловање националних мањина и

њихових партијањихових партија

Парламентаризам у СрбијиПарламентаризам у Србији

Услови које мора испуњавати – Услови које мора испуњавати – његов рад и власт морају бити у његов рад и власт морају бити у складу са Уставом, мора складу са Уставом, мора адекватно представљати адекватно представљати дивезитет једног друштва, дивезитет једног друштва, потребно је да буде изабран на потребно је да буде изабран на слободним и фер изборима, слободним и фер изборима, независтан од извршне властинезавистан од извршне власти

Однос парламента и владеОднос парламента и владе

Надлежност и ф-је парламента у Србији – Надлежност и ф-је парламента у Србији – доношење закона, избор и разрешење владе, доношење закона, избор и разрешење владе, дебата и разматрање, политичко дебата и разматрање, политичко представљање, усвајање буџета, политичко представљање, усвајање буџета, политичко образовање и регрутација, обезбеђивање образовање и регрутација, обезбеђивање легитимитета власти, вршење уставотворне легитимитета власти, вршење уставотворне власти, утврђивање јавних политика,власти, утврђивање јавних политика,

Надзирање и контрола владе (посланичка Надзирање и контрола владе (посланичка питања, интерпелација, анкетни одбори, јавна питања, интерпелација, анкетни одбори, јавна саслушања, јавне расправе, јавно заговарање)саслушања, јавне расправе, јавно заговарање)

Величина парламентаВеличина парламента Заступљеност жена и припадника Заступљеност жена и припадника

националних мањинанационалних мањина

Влада Влада Устав из 2006. `` влада утврђује и води политику``Устав из 2006. `` влада утврђује и води политику`` Председник владе `` води и усмерава рад владе, стара Председник владе `` води и усмерава рад владе, стара

се о њеном уједначеном политичком деловању, се о њеном уједначеном политичком деловању, усклађује рад чланова владе и представља владу``.усклађује рад чланова владе и представља владу``.

Могући облици односа: први изнад неједнаких, први Могући облици односа: први изнад неједнаких, први међу неједнакима, први међу једнакимамеђу неједнакима, први међу једнакима

Осврт: Милошевићеве владе (1990. СПС – Зеленовић, Осврт: Милошевићеве владе (1990. СПС – Зеленовић, Божовић); (1992. Шаиновић, подршка СРС); (1993. Божовић); (1992. Шаиновић, подршка СРС); (1993. Марјановић – НД); (1997. СПС-ЈУЛ-СРС)Марјановић – НД); (1997. СПС-ЈУЛ-СРС)

Од 2000. Од 2000. прелазна влада, ДОС – Ђинђић, прелазна влада, ДОС – Ђинђић, 2003.Живковић; 2004. Коштуница уз подршку СПС; 2003.Живковић; 2004. Коштуница уз подршку СПС; 2007. ДС-ДСС; 2008. ДС плус Г17плус мањине2007. ДС-ДСС; 2008. ДС плус Г17плус мањине

Изазови демократским владама : евроинтеграције, Изазови демократским владама : евроинтеграције, Косово, политичка и привредна реформа, борба против Косово, политичка и привредна реформа, борба против криминала, Хаг.криминала, Хаг.

Деловање националних мањина Деловање националних мањина и њихових партијаи њихових партија

Класификација друштва према броју Класификација друштва према броју припадника мањина: монолитно(преко 90%), припадника мањина: монолитно(преко 90%), наглашено хомогено(80 – 90%), ниже наглашено хомогено(80 – 90%), ниже хомогено(70 – 80%), више хетерогено (60 – хомогено(70 – 80%), више хетерогено (60 – 70 %), врло високо хетерогено (50 – 60%)70 %), врло високо хетерогено (50 – 60%)

Без Косова, око 15% припадника мањинаБез Косова, око 15% припадника мањина Неке имају, а неке немају матичну државуНеке имају, а неке немају матичну државу Неке су претежно у граду а неке на селу, Неке су претежно у граду а неке на селу,

неке су у граничним подручјиманеке су у граничним подручјима Почеле страначки да се организују од 1990.Почеле страначки да се организују од 1990.

Теоријске претпоставке Теоријске претпоставке деловања мањинаделовања мањина

Лојалност условљена поштовањем права и Лојалност условљена поштовањем права и слободаслобода

Историјско –етнички расцепИсторијско –етнички расцеп Вертикална димензија расцепа унутар самих Вертикална димензија расцепа унутар самих

мањина на грађанску и националну опцијумањина на грађанску и националну опцију Начини представљања нац. мањина Начини представљања нац. мањина

повољнији услови за регистрацију, одређивање повољнији услови за регистрацију, одређивање граница изборних ј-ца, квоте за страначке граница изборних ј-ца, квоте за страначке кандидате, резервисана места у парламентукандидате, резервисана места у парламенту

Природни прагПриродни праг Политичко организовање у Србији Политичко организовање у Србији једна једна

мањина, више партија мањина, више партија

Политичка димензија Политичка димензија глобализацијеглобализације

Трансформација суверенитета и Трансформација суверенитета и саме природе националне државе саме природе националне државе (дати осврт и на економску (дати осврт и на економску десуверенизацију држава)десуверенизацију држава)

Ширење демократије и Ширење демократије и универзализација људских правауниверзализација људских права

Пораст глобалног управљањаПораст глобалног управљања

Партијски систем СрбијеПартијски систем Србије

Ефективни број партијаЕфективни број партија Велике коалицијеВелике коалиције Лево – десноЛево – десно Национално - грађанскоНационално - грађанско

Једанаесто предавањеЈеданаесто предавање

Трећи талас демократизацијеТрећи талас демократизације Таласи демократизацијеТаласи демократизације Објашњење трећег таласаОбјашњење трећег таласа Учинак показаног примера или ефекат снежне Учинак показаног примера или ефекат снежне

грудвегрудве Процеси демократизације у ауторитарним Процеси демократизације у ауторитарним

режимимарежимима Процеси транзицијеПроцеси транзиције Трансформације Трансформације Замењивања Замењивања Измештања Измештања

Таласи демократизацијеТаласи демократизације Модерна демократија Модерна демократија демократија државе-нације демократија државе-нације Први кораци Први кораци прва половина 17. века прва половина 17. века Половином 18. века, није било демократских Половином 18. века, није било демократских

земаља у свету, почетком 20. века слика је битно земаља у свету, почетком 20. века слика је битно другачија, а крајем 20. века, демократија је другачија, а крајем 20. века, демократија је глобални трендглобални тренд

Шта је талас демократизације?Шта је талас демократизације?- група транзиција из недемократских у - група транзиција из недемократских у демократске режиме, која наступа у одређеном демократске режиме, која наступа у одређеном временском периоду, а бројношћу превазилази временском периоду, а бројношћу превазилази истовремене транзиције у супротном смеру; истовремене транзиције у супротном смеру; подразумева и либерализацију и делимични подразумева и либерализацију и делимични демократизацију система који не успеју постати демократизацију система који не успеју постати демократскидемократски

Приближно временско одређење таласа:Приближно временско одређење таласа:- први талас, дугачки 1828.-1926. (развој - први талас, дугачки 1828.-1926. (развој права гласа, парламентарна одговорност права гласа, парламентарна одговорност влада)влада)- први повратни талас 1922.-1942.(младе - први повратни талас 1922.-1942.(младе демократије демократије успон комунистичке, успон комунистичке, фашистичке и милитаристичке идеологије)фашистичке и милитаристичке идеологије)- други талас, кратки 1943.-1962.(савезничка - други талас, кратки 1943.-1962.(савезничка окупација, деколонизација)окупација, деколонизација)- други повратни талас 1958.-1975.(теорија - други повратни талас 1958.-1975.(теорија бирократског ауторитаризма бирократског ауторитаризма латинска латинска Америка, Азија, неке земље Африке)Америка, Азија, неке земље Африке)- трећи талас 1974.-- трећи талас 1974.-

Зашто таласа?Зашто таласа?

Исти узрокИсти узрок

х1х1

х2х2

АА х3х3

х4х4

х5х5

х6х6

Упоредни развој (нпр. достизање Упоредни развој (нпр. достизање извесног степена економског развоја и извесног степена економског развоја и БНД)БНД)

а1 -------а1 -------х1х1а2 -------а2 -------х2х2а3 -------а3 -------х3х3а4 -------а4 -------х4х4а5 -------а5 -------х5х5а6 -------а6 -------х6х6

Ефекат грудве снегаЕфекат грудве снега

х4х4

х2 х5х2 х5

х1 х3х1 х3

х6х6

важан узрок ``х`` у некој земљи може важан узрок ``х`` у некој земљи може бити то што је он већ наступио у некој бити то што је он већ наступио у некој другој земљидругој земљи

Популарни лек (``аспирин који лечи Популарни лек (``аспирин који лечи различите болести код различитих различите болести код различитих особа``)особа``)

а1------а1------ & ------ & ------х1х1 а2------а2------ & ------ & ------х2х2 а3------а3------ & ------ & ------х3х3 а4------а4------ & ------ & ------х4х4 а5------а5------ & ------ & ------х5х5 а6------а6------ & ------ & ------х6х6

Објашњење трећег таласаОбјашњење трећег таласа Зависна варијабла - ``демократизација`` Зависна варијабла - ``демократизација`` Могуће независне варијабле:Могуће независне варијабле:1.1. Висок општи ниво економског богатстваВисок општи ниво економског богатства2.2. Релативно равномерна дистрибуција богатставаРелативно равномерна дистрибуција богатстава3.3. Тржишна привредаТржишна привреда4.4. Економски развој и друштвена модернизацијаЕкономски развој и друштвена модернизација5.5. Феудална аристократија у одређеном тренутку Феудална аристократија у одређеном тренутку

историје друштваисторије друштва6.6. Непостојање феудализмаНепостојање феудализма7.7. Снажна буржоазијаСнажна буржоазија8.8. Снажна средња класаСнажна средња класа9.9. Висок ниво писменостиВисок ниво писмености10.10. Производна, а не потрошачка култураПроизводна, а не потрошачка култура

`̀

11. Протестантизам11. Протестантизам12. Друштвени плурализам и снажне групе12. Друштвени плурализам и снажне групе13. Развој политичке компетиције13. Развој политичке компетиције14. Демократске структуре власти унутар 14. Демократске структуре власти унутар

друштвених групадруштвених група15. Низак ниво грађанског насиља15. Низак ниво грађанског насиља16. Низак ниво политичке поларизације и 16. Низак ниво политичке поларизације и

екстремизмаекстремизма17. Политички лидери посвећени демократији17. Политички лидери посвећени демократији18. Некадашњи статус британске колоније18. Некадашњи статус британске колоније19. Традиција толеранције и компромиса19. Традиција толеранције и компромиса

20. Окупаторски режим продемократске стране 20. Окупаторски режим продемократске стране силесиле

21. Утицај продемократске стране силе21. Утицај продемократске стране силе22. Елита која жели да личи на стране 22. Елита која жели да личи на стране

демократске државедемократске државе23. Традиција поштовања закона и људских права23. Традиција поштовања закона и људских права24. Хомогеност заједнице24. Хомогеност заједнице25. Хетерогеност заједнице25. Хетерогеност заједнице26. Консензус о политичким и друштвеним 26. Консензус о политичким и друштвеним

вредностимавредностима27. Непостојање претходно наведеног консензуса27. Непостојање претходно наведеног консензуса

Како ови фактори утичу?Како ови фактори утичу?

Ниједан појединачан фактор није довољанНиједан појединачан фактор није довољан Ниједан појединачан фактор није Ниједан појединачан фактор није

неопходаннеопходан Демократизација у свакој земљи јесте Демократизација у свакој земљи јесте

резултат комбинације узрокарезултат комбинације узрока Комбинације узрока у различитим Комбинације узрока у различитим

таласима се разликујуталасима се разликују Узроци почетних промена у неком таласу Узроци почетних промена у неком таласу

вероватно се разликују од узрока каснијих вероватно се разликују од узрока каснијих променапромена

По ком обрасцу трећи талас По ком обрасцу трећи талас ``таласа``?``таласа``?

Циклични систем (као стварни Циклични систем (као стварни политички систем једне земље)политички систем једне земље)

а-д-а-д-а-да-д-а-д-а-д Систем другог покушајаСистем другог покушаја

А-д-а-ДА-д-а-Д Прекинута демократијаПрекинута демократија

А-Д-а-ДА-Д-а-Д Директна транзиција: А-ДДиректна транзиција: А-Д Деколонизација: Д/а - ДДеколонизација: Д/а - Д

Које су то промене покренуле Које су то промене покренуле трећи талас?трећи талас?

Продубљивање проблема легитимности Продубљивање проблема легитимности ауторитарних режима (нпр. војним поразима, ауторитарних режима (нпр. војним поразима, економским неуспесима, нафтним шоковима) у економским неуспесима, нафтним шоковима) у свету у којем су демократске вредности широко свету у којем су демократске вредности широко прихваћенеприхваћене

Глобални економски раст средином 60-их година Глобални економски раст средином 60-их година 20. века (раст животног стандарда, ширење 20. века (раст животног стандарда, ширење образовања, раст средње класе)образовања, раст средње класе)

Улога католичке црквеУлога католичке цркве Промене политике спољашњих актера Промене политике спољашњих актера

(првенствено ЕЗ,САД и Горбачовљева политика)(првенствено ЕЗ,САД и Горбачовљева политика) Ефекат ``грудве снега``, појачан улогом медијаЕфекат ``грудве снега``, појачан улогом медија

``ефекат снежне грудве`` ``ефекат снежне грудве`` Практични учинак ефекта: показао лидерима Практични учинак ефекта: показао лидерима

једног друштва способности лидера у другом једног друштва способности лидера у другом друштву да окончају ауторитарни и успоставе друштву да окончају ауторитарни и успоставе демократски систем; служи као подстицај и као демократски систем; служи као подстицај и као образац по ком се нешто може урадити; упознаје образац по ком се нешто може урадити; упознаје касније демократизаторе са могућим опасностима касније демократизаторе са могућим опасностима и тешкоћамаи тешкоћама

Опште карактеристике ``ефекта``:Опште карактеристике ``ефекта``:1.1. Много је важнији у трећем таласу него у прва дваМного је важнији у трећем таласу него у прва два2.2. ``ефекат`` је посебно снажан у међусобно ``ефекат`` је посебно снажан у међусобно

географски блиским и културно сличним земљамагеографски блиским и културно сличним земљама3.3. Постепена промена релативне важности узрока Постепена промена релативне важности узрока

таласа демократизације (ране демократизације таласа демократизације (ране демократизације трећег таласа су резултат одређених узрока и трећег таласа су резултат одређених узрока и повода, а касне резултат ``ефекта снежне повода, а касне резултат ``ефекта снежне грудве`` грудве``

Процеси демократизације у Процеси демократизације у ауторитарним режимимаауторитарним режимима

Једнопартијски системи, војни режими, личне Једнопартијски системи, војни режими, личне диктатуре - недозвољавање конкуренције и диктатуре - недозвољавање конкуренције и учешћаучешћа

ЈП режими – револуционарне творевине, војни ЈП режими – револуционарне творевине, војни режими – државни удари, личне диктатуре – режими – државни удари, личне диктатуре – различити модалитети доласка на властразличити модалитети доласка на власт

Начини демократизације: трансформација, Начини демократизације: трансформација, замењивање, измештањезамењивање, измештање

Неке ``условне правилности``: транзиција из Неке ``условне правилности``: транзиција из војних режима је најчешће трансформацијом војних режима је најчешће трансформацијом или измештањем;идеолошки проблем код ЈП или измештањем;идеолошки проблем код ЈП режима, јер партијска идеологија одређује режима, јер партијска идеологија одређује идентитет државе (могућа сва три облика); идентитет државе (могућа сва три облика); личне диктатуре – одсуство било какве личне диктатуре – одсуство било какве добровољности у предаји властидобровољности у предаји власти

Процеси транзицијеПроцеси транзиције

Питање противника и присталица Питање противника и присталица демократизације у власти и у демократизације у власти и у опозицијиопозицији

Трансформације Трансформације Основне фазе трансформације:Основне фазе трансформације:1.1. Појава реформатораПојава реформатора – носиоци власти постају – носиоци власти постају

реформатори из следећих разлога: - схватају да је цена реформатори из следећих разлога: - схватају да је цена о(п)станка на власти превисока, - жеља за умањењем о(п)станка на власти превисока, - жеља за умањењем ризика од каснијег губљења власти, - убеђеност ризика од каснијег губљења власти, - убеђеност ауторитарних лидера да ће победити на демократским ауторитарних лидера да ће победити на демократским и фер изборима, - вера реформатора да ће и фер изборима, - вера реформатора да ће демократизација донети користи њиховој земљи, - демократизација донети користи њиховој земљи, - њихова вера да је демократија исправан облик њихова вера да је демократија исправан облик владавиневладавине

2.2. Стицање властиСтицање власти3.3. Неуспех либерализацијеНеуспех либерализације4.4. Повратна легитимност: надјачавање противника Повратна легитимност: надјачавање противника

промена – промена – двоструки ефекат: обезбеђује легитимност двоструки ефекат: обезбеђује легитимност новог поретка тиме што исти предстаља производ новог поретка тиме што исти предстаља производ старог, а ретроспективно легитимише стари поредак, старог, а ретроспективно легитимише стари поредак, јер је на основу њега настао новијер је на основу њега настао нови

5.5. Кооптирање опозицијеКооптирање опозиције

Како се трансформише Како се трансформише ауторитарни систем?ауторитарни систем?

Обезбеђење политичке базе (посебно у влади, Обезбеђење политичке базе (посебно у влади, странци и војсци)странци и војсци)

Позивање на повратну легитимност (два корака Позивање на повратну легитимност (два корака напред – један корак назад)напред – један корак назад)

Постепено мењање базе за подршку од противника Постепено мењање базе за подршку од противника демократизације ка заговорницима демократизације ка заговорницима демократизациједемократизације

Спремност на радикалан одговор у случају акције Спремност на радикалан одговор у случају акције противника демократизацијепротивника демократизације

Задржавање иницијативе у процесу Задржавање иницијативе у процесу демократизације – потреба за јаким лидеромдемократизације – потреба за јаким лидером

Промене требају бити процес који траје а не Промене требају бити процес који траје а не некаква демократска утопијанекаква демократска утопија

Подстицање развоја одговорне, умерене опозицијеПодстицање развоја одговорне, умерене опозиције Стварање осећаја о неизбежности демократизације Стварање осећаја о неизбежности демократизације

Замењивања Замењивања

Не постоје или су слаби реформатори Не постоје или су слаби реформатори унутар системаунутар система у власти су у власти су доминантни противници променадоминантни противници промена

Демократизација Демократизација јачање опозиције јачање опозиције и слабљење владе, све док иста не и слабљење владе, све док иста не падне или буде збаченападне или буде збачена

Три фазе: борба за обарање власти, Три фазе: борба за обарање власти, обарање, борба после обарања.обарање, борба после обарања.

Како?Како? Усредсређивање на нелегитимност или Усредсређивање на нелегитимност или

сумњиву легитимност режимасумњиву легитимност режима Придобијање незадовољних група и утицајних Придобијање незадовољних група и утицајних

личности из различитих структура друштваличности из различитих структура друштва Крајњи опрез и сусретљивост према војном Крајњи опрез и сусретљивост према војном

врхуврху Практиковање и заговарање ненасиљаПрактиковање и заговарање ненасиља Коришћење свих прилика да се изрази Коришћење свих прилика да се изрази

противљење режиму (укључујући и изборе)противљење режиму (укључујући и изборе) Развијање контаката са светским медијимаРазвијање контаката са светским медијима Обједињавање опозиционих групаОбједињавање опозиционих група По паду режима – хитно испуњавање вакуума По паду режима – хитно испуњавање вакуума

власти (потреба за новим харизматичним власти (потреба за новим харизматичним лидером)лидером)

Измештања Измештања Стварање демократије комбинованим деловањем владе и Стварање демократије комбинованим деловањем владе и

опозицијеопозиције Доминантне групе у влади и опозицији су свесне да не могу Доминантне групе у влади и опозицији су свесне да не могу

саме да одређују природу будућег политичког системасаме да одређују природу будућег политичког система Опозиција увиђа да није довољно јака да сруши владу, а Опозиција увиђа да није довољно јака да сруши владу, а

влада увиђа да је опозиција довољно јака да јој значајно влада увиђа да је опозиција довољно јака да јој значајно увећа трошкове избегавања преговора и да јој значајно увећа трошкове избегавања преговора и да јој значајно ослаби легитимитетослаби легитимитет

Редослед корака: Редослед корака: 1.1. Влада спроводи извесну либерализацију и почиње да губи Влада спроводи извесну либерализацију и почиње да губи

моћ и ауторитетмоћ и ауторитет2.2. Опозиција ово користи да појача своје активностиОпозиција ово користи да појача своје активности3.3. Влада силовито реагујеВлада силовито реагује4.4. Западање у пат-позицију, увиђање потребе за преговорима Западање у пат-позицију, увиђање потребе за преговорима

(давање легитимитета преговарачким странама; - систем (давање легитимитета преговарачким странама; - систем гаранција да ниједна страна неће изгубити све; - и једни и гаранција да ниједна страна неће изгубити све; - и једни и други добијају прилику да учествују у власти или да се други добијају прилику да учествују у власти или да се такмиче за њено освајање)такмиче за њено освајање)

12. предавање12. предавање

КонсолидацијаКонсолидација Контекстуални проблеми, Контекстуални проблеми,

губљење илузија и носталгија за губљење илузија и носталгија за ауторитарнимауторитарним

Развијање демократске политичке Развијање демократске политичке културекултуре

Даља демократизација: препреке Даља демократизација: препреке и могућностии могућности

Консолидација Консолидација

Проблеми транзиције Проблеми транзиције ``проблем ``проблем мучитеља`` и ``проблем мучитеља`` и ``проблем преторијанске гарде``преторијанске гарде``

Контекстуални проблеми Контекстуални проблеми ендемски за свако друштво понаособендемски за свако друштво понаособ

Системски проблеми Системски проблеми пат-позиције, пат-позиције, блокада процеса одлучивања, блокада процеса одлучивања, демагогија, доминација невидљивих демагогија, доминација невидљивих економских интересаекономских интереса

Контекстуални проблеми , губљење илузија и Контекстуални проблеми , губљење илузија и носталгија за ауторитарнимносталгија за ауторитарним

Неки контекстуални проблеми:Неки контекстуални проблеми: Велике побунеВелике побуне Етнички сукобиЕтнички сукоби Екстремно сиромаштвоЕкстремно сиромаштво Велике друштвено-економске неједнакостиВелике друштвено-економске неједнакости Висока инфлацијаВисока инфлација Висок спољни дугВисок спољни дуг ТероризамТероризам Велико државно уплитање у економијуВелико државно уплитање у економијуДиректна веза са појавом разочарења у нови Директна веза са појавом разочарења у нови

демократски поредак и реакција ``носталгије демократски поредак и реакција ``носталгије за ауторитарним``за ауторитарним``

Развијање демократске Развијање демократске политичке културеполитичке културе

Нови режим пропада ако није у стању да Нови режим пропада ако није у стању да реши дуготрајне, озбиљне контекстуалне реши дуготрајне, озбиљне контекстуалне проблемепроблеме

Легитимност режима почива на изборној Легитимност режима почива на изборној вољи, али и на способности да се избори вољи, али и на способности да се избори са контекстуалним проблемимаса контекстуалним проблемима

Елементи стабилности: Елементи стабилности: способност способност главних политичких елита, главних политичких елита, способност способност јавности да разликује режим од владе јавности да разликује режим од владе или лидера на власти, или лидера на власти, одсуство одсуство великих антидемократских покретавеликих антидемократских покрета

Даља демократизација: препреке Даља демократизација: препреке и могућностии могућности

Земље мање подобне за Земље мање подобне за демократизацију:демократизацију:

Домаћи марксистичко-лењинистички Домаћи марксистичко-лењинистички режимирежими

Подсахарске афричке земљеПодсахарске афричке земље Исламске земљеИсламске земље Источноазијске земљеИсточноазијске земље

Разлози: политички, културни, Разлози: политички, културни, економскиекономски

Хвала на пажњи!Хвала на пажњи! Научите овај предмет!Научите овај предмет!