Od otprilike 3000 vrsta zmija koliko danas živi na Zemlji za čoveka je opasno 10 - 12% (300 - 360 vrsta), a nekoliko stotina vrsta je otrovno, ali nije opasno za čoveka.

Pošto zmije, kao i ostali gmizavci, ne mogu smanjivati i povećavati vlastitu telesnu temperaturu, najbrojnije su u tropskim i suptropskim područjima.

Zanimljivo je da na svakom kontinentu broj vrsta zmija neotrovnica premašuje broj vrsta otrovnica. Osim u Australiji, gde žive zmije čiji se otrov smatra najtoksičnijim među svim zmijama.

U porodicu guja spadaju kobre, mambe, koralne zmije, australijske otrovnice, morske zmije, te još neke zmije Azije i Afrike.

Kraljevska kobra-najopasnija zmija otrovnica

U porodicu ljutica i jamičarki spadaju evropske, azijske i afričke ljutice, čegrtuše, te južnoameričke i azijske jamičarke.

Kod guja su zubi smešteni u delu gornje čeljusti. Nepokretni su i, kada su usta zatvorena, smešteni su u kožnom naboru u donjem delu usne šupljine, neke guje nemaju šuplji kanal.

Zubi su povezani sa otrovnim žlezdama koje proizvode otrov. Kada zmija ugrize, iz žlezde poteče otrov kroz zub u ranu. Neke afričke i azijske kobre mogu zbog posebne građe otrovnih zubi štrcati otrov na udaljenost i do 3 metara i tako se braniti od napadača.

Otrov ima jako nadražujuće delovanje na oči i, ako se odmah ne ispere, može dovesti do trajne slepoće. Posebno su po toj osobini poznate tri vrste afričkih kobri. To su crnovrata kobra, mozambička kobra, crvena kobra.

Ova zmija ima najtoksičniji otrov od svih poznatih zmija. Međutim, ona živi u udaljenim pustinjskim predelima i nije agresivna, tako da gotovo i nema ljudskih žrtava izazvanih ugrizom ove zmije.

Mnogo više ljudi ugrizu zmije u područjima koja su gusto naseljena ili tamo gdje zmije prilaze kućama ili stajama privučene velikim brojem glodara koji su većini zmija glavna hrana.

Osim toga, smrt od posledica zmijskog ugriza zavisi i od pravilne medicinske pomoći i nege nakon sto se ugriz dogodio. Mnoga područja Afrike i Azije gde ljudi i zmije otrovnice žive jedni blizu drugih udaljena su od većih medicinskih centara, pa nema kvalitetne medicinske pomoći.

Pretpostavlja se da dosta ljudi strada od siktavice. To je prilično troma i nespretna zmija, ali joj je napad strahovito brz. Najčešće prilazi ljudskim naseljima zbog blizine glodara.

Često odaje svoju prisutnost glasnim siktanjem po čemu je i dobila ime. Veoma je rasprostranjena u Africi južno od Sahare i česta je blizu ljudskih naselja. Otrov je vrlo toksičan i u velikom broju nelečenih slučajeva izaziva smrt.

Iako prethodno navedene vrste ubiju najviše ljudi, stanovnici afričkih sela najviše se boje crne mambe. Crnu mambu smatraju najopasnijom zmijom na svetu. Ona naraste do 3 m dužine, neki izuzetno veliki primerci i do 4 m, a vrlo je brza i agresivna.

Završetak napada zna da bude toliko brz da objekat napada bude ugrizen 5 - 6 puta u roku od 3 - 4 sekunde, a da i ne primeti na koja je mesta ugrizen. Posto je mamba vrlo velika, ona ubrizga veliku količinu vrlo toksičnog otrova koji deluje na živčani sistem - zaustavlja disanje i sprečava gutanje.

Zmije iz roda pravih pitona, nastanjuju Afriku i jugoistočnu Aziju, a nastanjuju i Australiju. U zadnje vreme pitoni kao bioinvazori osvajaju delove Floride. Evropu u prirodi pitoni ne nastanjuju.

Ovo je burmanski piton.

Pitoni su otporni. Ženke legu od 15 pa do više od 100 jaja, a oblik je od vrste do vrste različit. Za razliku od većine drugih reptila koji legu jaja, ženke pitona provode poseban oblik brige o leglu.

Kako bi zaštitile svoja jaja, omotaju se oko legla, štiteći ih na taj način dva do tri meseca, dok se mladi ne izlegnu iz jaja.

Jedna ili možda i više vrsta mogu regulisati temperaturu unutar legla povisujući vlastitu temperaturu treperenjem mišića, ili je snižavaju labaveći omatanje oko jaja i puštajući vazduh u leglo.

Iako se porodica u koju spadaju pitoni u nekim jezicima čak naziva "divovske zmije", nisu sve vrste ove potporodice zaista velike.

Jedna vrsta iz roda Antaresi naraste jedva do 70 centimetara. Ali su zato u rodu pravih pitona najveće zmije na svetu, koje mogu doseći i najveću dužinu blizu 10 metara.

Belouška je najpoznatija zmija naših naroda. Belouška može da dostigne dužinu od 120-150 cm, a ženke su krupnije od mužjaka.

Smuk je naša najveća zmija. Može narasti i preko 2 m. Telo smuka je dugačko i vitko, ali ipak dosta snažno. Bočno je delom spljošteno, pa mu je  visina veća  nego širina.

Šarka spada u grupu zmija otovnica. Snažne jedinke mogu dostići dužinu do 80 cm. Mužjak i ženka se razlikuju po tome što je telo mužjaka kraće i uže, a rep deblji nego kod ženke. Osnovna boja tela šarki je kod mužjaka osenčena svetlijim, a ženke

tamnijim tonovima

Ugriz poskoka je često smrtonosan. Prirodno mu je stanište krš Dinarida. Nalazimo ga i u Lici, na Ravnoj Gori. U Crnoj Gori i Srbiji javalja se u svim predjelima. Javlja se i na prostoru BiH.

Izradile:Nataša Matoš i Katarina Popović

VI-1