FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE

NOVI SAD

Poslovna psihologija

ZAVRŠNI RADZAVRŠNI RAD

EMOCIONALNA KOMPETENTNOST I ORIJENTACIJA KAEMOCIONALNA KOMPETENTNOST I ORIJENTACIJA KA

SREĆI KOD RUKOVODILACASREĆI KOD RUKOVODILACA

Mentor: Kandidat:

Prof. dr Mirjana Franceško Nataša Čobrda

Novi Sad, 2010.

Sadržaj

Rezime........................................................................................................................................1Uvod............................................................................................................................................21. Teorijski deo...........................................................................................................................51.1. Vođstvo................................................................................................................................51.2. Emocionalna kompetentnost..............................................................................................101.2.1. Modeli emocionalne inteligencije...................................................................................171.2.2. O upitniku UEK-45.........................................................................................................221.3. Orijentacija ka sreći...........................................................................................................241.3.1. Posvećenost (tok)............................................................................................................251.4. Dosadašnja istraživanja......................................................................................................281.4.1. "Apstraktna inteligencija, emocionalna inteligencija i javljanje flow-a".......................281.4.2. "Orijentacija ka sreći i zadovoljstvo životom: ispunjen život naspram praznog života"302. Empirijski deo rada...............................................................................................................332.1. Problem istraživanja...........................................................................................................332.2. Ciljevi istraživanja.............................................................................................................333. Metod istraživanja.................................................................................................................343.1. Uzorak................................................................................................................................343.2. Instrumenti.........................................................................................................................343.2.1. Upitnik emocionalne kompetentnosti (UEK-45)............................................................343.2.2. Skala orijentacije ka sreći...............................................................................................353.3. Varijable istraživanja.........................................................................................................363.4. Postupak istraživanja..........................................................................................................363.5. Statistički postupci obrade podataka..................................................................................374. Rezultati................................................................................................................................384.1. Stepen izraženosti emocionalne kompetentnosti kod rukovodilaca..................................384.2. Stepen izraženosti emocionalne kompetentnosti kod ostalih zaposlenih...........................394.3. Stepen izraženosti orijentacije ka sreći kod rukovodilaca.................................................394.4. Stepen izraženosti orijentacije ka sreći kod ostalih zaposlenih.........................................404.5. Razlike u emocionalnoj kompetentnosti i orijentaciji ka sreći kod rukovodilaca i ostalih zaposlenih..................................................................................................................................414.6. Povezanost emocionalne kompetentnosti i orijentacije ka sreći kod oba poduzorka........424.7. Povezanost emocionalne kompetentnosti i orijentacija ka sreći kod rukovodilaca...........434.8. Povezanost emocionalne kompetentnosti i orijentacija ka sreći kod ostalih zaposlenih...444.9. Diskusija.............................................................................................................................45Zaključak...................................................................................................................................48Literatura...................................................................................................................................50Prilozi........................................................................................................................................51

1

Rezime

Problem istraživanja je bio utvrditi povezanost emocionalne kompetencije i

orijentacije ka sreći i utvrditi razlike u emocionalnoj kompetenciji i orijentaciji ka sreći kod

rukovodilaca i ostalih zaposlenih.

Istraživanjem je obuhvaćeno 102 ispitanika, od kojih je 50 na rukovodećim

položajima, a 52 nije. Uzorak čini 86 ispitanika muškog pola i 16 ispitanika ženskog pola.

Ima znatno više muškaraca zato što se na rukovodećim položajima u našoj sredini uglavnom

nalaze muškarci.

Za potrebe istraživanja korišćen je upitnik emocionalne kompetenctnosti - UEK-45 I

skala orijentacije ka sreći.

Pirsonovim koeficijentom korelacije je utvrđena povezanost među konceptima

obuhvaćenih istraživanjem. T-test je primenjen za utvrđivanje razlika između ispitanika koji

su na rukovodećim položajima i ispitanika koji to nisu.

Dobijeni rezultati ukazuju na to da ispitanici koji su na rukovodećim položajima imaju

statistički značajno bolju sposobnost upravljanja emocijama, kao i da su statistički značajno

više orijentisani ka posvećenom životu. Dalje je istraživanje pokazalo da ispitanici koji su

emocionalno kompetentniji su takođe i više orijentisani ka posvećenom životu, takav rezultat

je dobijen kod oba poduzorka (i kod rukovodilaca i kod ostalih zaposlenih). Orijentacija ka

smislenom životu je povezana sa sva tri faktora emocionalne kompetentnosti kod ostalih

zaposlenih, a kod rukovodilaca nije povezana samo sa jednim faktorom i to sa faktoroam,

sposobnost upravljanja emocijama. Orijentacija ka prijatnom životu nije povezana ni sa

jednim faktorom emocionalne kompetentnosti kod rukovodilaca, dok jeste povezana sa

sposobnošću izražavanja i imenovanja emocija kod ostalih zaposlenih.

Ključne reči: emocionalna kompetentnost, orijentacija ka sreći, rukovođenje.

2

Uvod

Sam koncept emocionalna inteligencija, odnosno emocionalna kompetentnost je

izazvao najrazličitije reakcije. Danijel Goleman (2006) tvrdi da 70 posto uspeha, odnosno

neuspeha u životu zavisi od emocionalne inteligencije i da je kao takva mnogo značajnija od

IQ-a, s druge strane postoje brojne kritike ovog koncepta koje idu čak do toga da sam koncept

emocionalne inteligencije nije nikakvo novo otkriće (izjednačavaju ga sa socijalnom

inteligencijom i sa Maslovljevim konceptom samoostvarene osobe) .

U ovom radu smo svakako pošli od teze da emocionalna inteligencija jeste bitna

stavka u životu, kao i u poslovanju, pogotovo kada su u pitanju rukovodioci, koji treba da

vode ceo sistem i da koordinišu veliki broj ljudi i poslova.

Rađeno je poređenje testa emocionlane inteligencije (UEK-45) i testa orijentacija ka

sreći. Istraživanje je bilo inspirisano radovima Mitić L. Dimetrijević B. i Zlatanović Lj.

(apstraktna inteligencija, emocionlana inteligencija i javljanje flow-a) i radom Petersona C.,

Parka N. i Seligmana M.E. (Orientations to happiness and life satisfaction: the full life versus

empty life). U ova dva istraživanje je korišćen isti upitnik orijentacije ka sreći kao i u ovom

radu, a za testiranje emocionalne intligenicije korišćen je TEIQ-E (Trait Emotional

Intellegence Questionnaire), autori tog testa su Peterson C., Park N. I Seligman M.E. U ovom

istraživanju je korišćen drugi test emocionalne inteligencije (UEK-45) koji je znatno kraći od

TEIQ-A (koji ima 150 ajtema).

U gore pomenutim istraživanjima nisu bili testirani rukovodioci, nego su u prvom

testirani ljudi za koje je bilo utvrđeno da imaju iskustvo toka (visoka koncentracija ili visok

stepen udubljenosti u aktivnost kojom se bave), tako da su to bili pretežno alpinisti, šahisti,

muzičari i tome slično. A u drugom su koristili prigodan uzorak ljudi koji su popunili upitnik

na internet sajtu.

U ovom istraživanju nisu uzeti ljudi iz struke koji se bave autoteličnim poslovima

(poslovi koji olakšavaju dostizanje stanja toka), kao što je hirurgija, umetnost i sport, zato što

je sam autor koncepta „tok“ (Čeksentmihalji, 1999) u svojoj knjizi „Tok“ napisao da postoje

autotelična zanimanja, ali da takođe postoje i autotelični ljudi (koji šta god da rade imaju veću

šansu da dostignu to stanje, zato što sami rade posao na takav način da im to omogućava

takav doživljaj), tako da tok iskustvo može da ima i radnik na traci (Čiksentmihalji, 1999).

3

Poznata je činjenica da se raspoloženja rukovodioca širi na ostale zaposlene, pogotovo

kada se radi o pozitivnim emocijama, s tim u vezi ukoliko rukovodioci imaju visoku

orijentaciju ka posvećenosti (visok stepen udubljenosti u aktivnost kojom se bave, imaju

izuzetno visok stepen koncentracije, Čiksentmihalji to nazivna čestim doživljavanjem tok

iskustva) znatno je veća verovatnoća da će se to preneti i na zaposlene. To isto važi i za druge

dve orijentacije, orijentacija ka prijatnom i smislenom životu.

Tako da je cilj samog istraživanja bio da se vidi koji su aspekti emocionalne

inteligencije povezani sa orijentacijom ka prijatnom, smislenom i posvećenom životu, kao i to

da li postoji razlika između rukovodilaca i onih koji to nisu.

4

1. Teorijski deo

1.1. Vođstvo

Postoji veliki broj različitih shvatanja vođstva. Najveće razlike u pogledu definisanja

vođstva se javljaju po pitanju toga da li vođstvo treba definisati kao proces ili kao osobinu

Kada vođstvo posmatramo kao proces onda je vođstvo pojava koja se odvija u

određenom kontekstu i dostupna je svakome. Kao proces, vođstvo se može opažati u

ponašanjima vođe (Jago prema Northouse, 2010) i nešto što se može naučiti.

Kada posmatramo vođstvo kao osobinu, onda je vođstvo svojstvo ili skup svojstva koje

različiti ljudi imaju u različitom stupnju. (Jargo prema Northouse, 2010.). Po tom shvatanju

vođstvo je u izabranim pojedincima te je tako vođstvo ograničeno na one za koje se veruje da

imaju posebne, obično urođene talente (Northouse, 2010). Po ovom shvatanju definisati

pojam vođe znači odrediti koje osobine ličnosti predodređuju osobu da postane vođa. To

takođe znači utvrditi osobine ličnosti po kojima se vođe razlikuju od ostalih članova grupe.

Mada su definicije vođe na osnovu posebnih crta ličnosti karakteristične za rane radove u ovoj

oblasti (Bowden, Tead prema Stogdill prema Franceško, 2008), slična stanovišta pronalazimo

i u savremenim studijama (Shein, Drath and Palus, Yukl prema Franceško 2008).

Ovaj pristup rukovođenju je najstariji i nastao je početkom 20. veku. Te teorije su se

nazivale teorijama „velikih ljudi“ ili teorijom izuzetne osobine iz razloga što su bile

usmerene na otkrivanje urođenih svojstva i obeležja koje poseduju istaknute društvene,

političke i vojne vođe (npr. Mahatma Gandi, Abraham Linkoln i Napoleon) (Northouse,

2010).

Sredinom 20. veka takvo stanovište je osporeno istraživanjima koja su dovela u pitanje

unierzalnost osobina vođa. Autori su počeli da zastupaju stanovište da je potrebno utvrditi

koje to osobine predodređuju osobu da postane lider u datim okolnostima. Ovo stanovište

poznato je kao teorija sindroma osobina. U skladu sa tim jedna grupa autora je išla u pravcu

da sačini listu osobina koja predodređuje osobu da postane vođa (Franceško, 2008). A druga

grupa autora je istraživala situacione faktore kao značajne činioce uspešnog rukovođenja, tako

da je Stogdil 1948. godine izjavio da ljudi koji su u jednoj situaciji vođe da u drugoj neće biti,

kao i to da se dešava da se osobine vođe nekada ne razlikuju od osobina sledbenika. Tako da

se lične osobine i dalje smatraju bitnim činiocima uspešnog rukovođenja, ali postoji

5

konsenzus među istraživačima da se moraju uzeti u obzir i situacioni faktori (Northouse,

2010).

Istraživanja osobina vođe su trajala čitav 20. vek, tako da je tim putem nastao veći broj

lista osobina vođe. Najčešće se navode liste osobina Stogdila (Stogdil prema Franceško,

2000), Mana (Mann prema Franceško, 2000) i Basa (Bass prema Franceško, 2000). Te liste su

prikazane u Tabeli broj 1.

Tabela broj 1: Liste osobina ličnosti vođe

Stogdil (1948) Mann (1959) Bass (1981)

1. Sposobnosti:

(inteligencija, verbalna

sposobnost, sposobnost

uviđanja suštine situacije)

1. superiornost

inteligencije

1. sposobnosti

(inteligencija, kreativnost)

2. samopouzdanje

2. ono što je postignuto u

pogledu obrazovanja,

znanja i sporta

2. crte socijabilnosti

(osećanje odgovornosti,

socijalna percepcija,

kooperativnost)

3. prilagodljivost

(fleksibilnost)

3. odgovornost i

pouzdanost (istrajnost,

borbenost, davanje

inicijative)4. dominantnost

3. motivacione

karakteristike:

(inicijativnost, upornost)

5. ekstravertnost4. socijabilnost (saradnja,

smisao za humor)

6. interpersonalna

osetljivost (tačnost u oceni

motiva i stavova drugih

ljudi)

5. status (socioekonomski

položaj, popularnost)

6. situacioni faktori

(obrazovanje, interesi i

potrebe članova grupe)

konzervativnost

Jasno je da u ovom teorijskom pristupu središnju ulogu u procesu vođstva ima ju vođa

i njegova ličnost. Ovaj pristup podrazumeva da će preduzeće bolje raditi ako se na

rukovodećim položajima nalaze ljudi sa određenim osobinama. Uobičajeno je da organizacije

primenjuju sredstva za merenje ličnosti kako bi pronašle prave osobe. Pretpostavka na kojoj

se temelje ti postupci jeste to da će odabir pravih osoba povećati uspešnost preduzeća. Oni

6

zapravo utvrđuju koje su osobine potrebne na određenom položaju i onda utvrđuju da li

pojedinac zadovoljava te njihove potrebe (Northouse, 2010).

Pristup koji se temelji na osobinama ima nekoliko jasnih prednosti.

1. Intuitivno je privlačan- jasno se uklapa u naše shvatanje da su vođe istaknuti pojedinci

koji utiru put našem društvu. Pored toga ljudi imaju potrebu da doživljavaju svoje

vođe kao nadarene ljude, a pristup temeljen na osobinama zadovoljava tu potrebu.

2. Utemeljen je na velikom broju istraživanja, odnosno ceo 20. vek. Ni jedna druga

teorija ne može da se pohvali takvom širinom i dubinom istraživanja kao ova teorija.

Iz tog velikog broja istraživanja proizašao je niz podataka koji ukazuju na važnu ulogu

različitih osobina ličnosti u pogledu rukovođenja.

3. Pristup koji se temelji na osobinama vođe naglašava vođu kao sastavni deo procesa

vođstva. Vođstvo se sastoji od vođe, sledbenika i situacije, ali pristup temeljen na

osobinama se bavi samo vođom. Ovo bi takođe mogla da bude i moguća slabost,

usmeravanje isključivo na ulogu vođe u vođstvu omogućilo je ovom pristupu da nam

pruži dublje i detaljnije razumevanje o povezanosti vođe i njegove ličnosti s procesom

vođstva.

4. Kao poslednja prednost ističe se to što zahvaljujući ovom pristupu postoje smernice

čemu trebamo težiti ako želimo biti vođe. Otkriva koje su osobine potrebne i jesu li te

osobine koje imamo najbolje moguće. Na osnovama ove teorije mogu se primenjivati

postupci merenja ličnosti koji pružaju važne podatke vođama o njihovim snagama i

slabostima, kao i načinima kako da poboljšaju opštu uspešnost vođstva (Northouse,

2000).

Ovaj pristup svakako ima i nekoliko nedostataka:

1. Najvažniji nedostatak ovog teorijskog pristupa je neuspeh u stvaranju celovite liste

osobina vođa. Iako je u proteklih 100 godina sproveden veliki broj istraživanja,

rezultati istih su bili dvosmislnei i nejasni.

2. Ne uzima u obzir situaciju. Ljudi koji poseduju određene osobine koje su

odgovarajuće za vođu u jednoj situaciji, te iste osobine vođe možda neće biti

odgovarajuće u nekoj drugoj situaciji. Neki ljudi možda imaju osobine ličnosti koje su

im omogućile da postanu vođe, ali nemaju potrebne osobine da i ostanu na tom

položaju. Na vođstvo definitivno utiče i situacija, pa je zato teško tvrditi koja je to lista

osobina koja je primenljiva na svaku situaciju.

7

3. Ovaj pristup je doveo do krajnje subjektivnog određenja najvažnijih osobina vođa.

4. Istraživanja vođena ovim pristupom trpe kritiku zato što nije uzet u obzir ishod

vođstva. Istraživanja su rađena tako da su utvrđivane osobine ličnosti vođe, ali nije

utvrđeno kako su te osobine uticale na sledbenike i njihov rad. Istraživači su se

usmerili na vezu između određenih osobina i pojavljivanje vođe, ali te iste osobine

nisu pokušali povezati sa produktivnošću ili zadovoljstvom zaposlenih.

5. Poslednja kritika je da ovakav pristup nije koristan za trening i razvoj vođstva. Čak i

kada bi se utvrdile potrebne osobine njih je jako teško menjati. Nije moguće povećati

rukovodiocu koeficijent inteligencije ili mu povećati ekstraverziju (Northouse, 2000).

Da bi istraživanje osobina vođe zaista dobilo neku praktičnu primeljivost psihološka

istraživanja su počela da istražuju povezanost osobina ličnosti i uspešnosti menadžera.

Sistematizujući rezultate brojnih studija Jukl izdvaja nekoliko aspekata ličnosti

relevantnih za uspeh u rukovođenju menadžera u organizacijama (Yukl prema Franceško,

2008).

Po rečima ovog autora osobine na osnovu kojih se može predvideti uspešnost menadžera su:

1. visok energetski potenicjal i tolerancija na stres

2. samopouzdanje

3. orijentacija ka unutrašnjem lokusu kontrole

4. emocionalna zrelost

5. lični integritet

6. socijalizovana težnja ka moći

7. umereno visok stepen orijentacije ka postignuću

8. umeren stepen potrebe za afilijativnošću (Franceško, 2008)

Svaka od ovih osobina može da ima i nepoželjne efekte ako je kod osobe prisutna u

ekstremnom stepenu ili ako situacija zahteva da se drugačije reaguje (Franceško, 2008).

1. visok energetski potencijal i tolerancija na stres pomažu menadžerima da se nose sa

visokim zahtevima menadžerskog posla. Ova osobina će imati negativne efekte

ukoliko okolina doživi ovu osobu kao hladnu osobu čiji tempo ne mogu da prate,

takođe problem nastaje i kada ovakve osobe za svoje saradnike biraju osobe koje

imaju isto visok energetski potenicjal a time prave još veću distancu između sebe i

podređenih.

8

2. Samopouzdanje možemo definisati kao pozitivnu sliku osobe o sebi. Visok stepen

samopouzdanja povezan je sa većim stepenom emocionalne stabilnosti, očekivanjem

pozitivnog ishoda aktivnosti, kao i sa spremnošću osobe da preuzme odgovornost.

Ekstremnost u pogledu pozitivne slike o sebi o svojim sposobnostima dovodi do

neprihvatljivih oblika ponašanja kao što su aroganicja i odnosu na druge ljude,

posebno podređene.

3. Osobe sa izraženim unutrašnjim lokusom kontrole veruju da su sogađaji u životu

određeni njihovim postupcima pre nego promenljivim i nekontrolisanim spoljašnjim

faktorima. Ova orijentacija nije poželjna ako rukovodilaac ne razmatra moguće

spoljašnje uzorke.

4. Što se tiče pojma emocionalne zrelosti, njega možemo šire definisati ukazivanjem na

nekoliko međusobno povezanih motiva, osobina i vrednosti. Emocionalno zrele osobe

su svesne svojih vrlina i slabosti i orijentisane su ka samodokazivanju. Karakteristike

osoba sa visokim stepenom emocionalne zrelosti karakteriše: manji stepen

egocentričnosti, veći stepen samokontrole, umerenost emocionalnih reakcija i spremni

su da prihvate kritiku i da uče na greškama. Emocionalna zrelost podrazumeva i visok

stepen emocionalne kontrole i mogućnost odlaganja pozitivnog potkrepljenja. Ukoliko

je u pitanju previsoka kontrola rukovodilac može biti doživljan kao bezosećajan.

5. Integritet ukazuje na to da se osoba ponaša u skladu sa usvojenim vrednostima kao što

su biti pošten, pravedan, moralan i pouzdan. Ova osobina ukazuje i na sklad između

kognitivne, emocionalne i konativne komponente stavova. Osoba koja ima integritet

ono radi ono što misli i to je praćeno adekvatnom emocionalnom reakcijom. Ova

osobina nije poželjna ako dobije oblik preterane rigidnosti koja onemogućava osobi da

prilagodi svoje stavove u izmenjenim okolnostima.

6. Rukovodioci koji imaju izraženu težnju ka moći nastoje da utiču na druge ljude i

događaje. Težnja ka moći je neophodan preduslov da osoba obavlja posao menadžera.

Postoji razlika između socijalizovane i lične orijentacija ka moći. Osoba sa

socijalizovanom orijentacijom ka moći teži ka tome da zadovolji svoje potrebe,

potrebe drugih, kao i da ostvari organizacijske ciljeve. Dok je lična orijentacija ka

moći usmerena ka veličanju svoje ličnosti.

7. Orijentacija ka postignuću je složena motivaciona dispozicija koja sasdrži želju za

uspehom, spremnost da se preuzme odgovornost, usmerenost ka postavljnaju ciljeva,

kao i tendenciju da se istakne pred drugim ljudima. Z efikasno rukovođenje poželjan

9

je optimalno visok motiv postignuća uz dominaciju orijentacije ka postavljanju ciljeva

i uz izgrađene instrumentalne oblike ponašanja, kao što su planiranje i istrajnost.

8. Osobe koje imaju razvijenu potrebu za afilijativnošću (potreba za druženjem i

povezivanjem) pričinjava zadovoljstvo povezivanje sa drugim ljudima. Njima je važno

da budu prihvaćeni i uživaju u radu sa ljudima. Umeren stepen afilijativnosti je

poželjana osobina rukovodioca zato što omogućava da imaju osećaj za potrebe drugih

ljudi ali u isto vreme oni ne izbegavaju konflikte po svaku cenu (Franceško, 2008).

U ovom radu smo problemu rukovođenja pristupili sa stanovišta osobina ličnosti, pri tome

smo izdvojili posebnu osobinu, a to je emocionalna kompetentnost kao aspekt emocionalne

zrelosti.

1.2. Emocionalna kompetentnost

Pozitivna psihologija naglašava optimizam i pozitivne strane ljudskog funkcionisanja,

umesto da se usmerava na psihopatologiju i poteškoće u funkcionisanju. U potrezi za

razumevanjem pozitivnog ljudskog iskustva, dobijene su pozitivne povezanosti emocionalne

kompetentnosti s konstruktima poput sreće, samopoštovanja, samoefikasnosti, optimizma,

nade, zadovoljstva životom, lokusa kontrole i mnoge druge (Furr prema Takšić, Mohorić i

Munjas, 2006). Naglašavanje važnosti emocionalne inteligencije za prilagođeno ljudsko

funkcionisanje pojedinca svakako pripada toj potrazi za pozitivnim u ljudskom

funkcionisanju.

Kako se emocije uvek javljaju kao izraz bića u njegovom odnosu prema svetu one

trebaju biti objašnjene u kontekstu odnosa bića i sveta. Kada ne razmatramo izolovani

emocionalni doživljaj već kada se uvažavaju i oni procesi koji mu prethode, kao i oni koji ga

slede, dolazimo do zaključka da je svaka emocija deo jednog kompleksnog mehanizma koji je

nazvan kružna emocionalna reakcija ili KER (Milivojević, 2008).

Po ovom modelu ključni segmenti emocionalne reakcije su sledeći: stimulusna situacija

opažanje stimulusne situacije pripisivanje smisla (značenja) stimulusu pripisivanje

važnosti (značaja) tom smislu telesna obrada značajne informacije spremnost za akciju

razmišljanje i biranje ponašanja samo ponašanje, odnosno akcija usmerena ka

stimulusnoj situaciji (slika 1). Ovde se radi o jednom kompleksnom kognitivno-fiziološko-

bihejvioralnom sklopu (Milivojević, 2008).

10

Slika 1.

Suština ovog modela je da je potrebno da svi uslovi budu zadovoljeni da bi uopšte došlo

do emotivne reakcije. Prvo mora da postoji neka stimulusna situacija, sledeći korak je da ta

stimulusna situacija mora biti opažena, nakon toga mi joj pripisujemo smisao (značenje),

ukoliko nam nešto znači taj stimulus mi određujemo koliko nam znači taj stimulus

(valorizacija), nakon toga naše telo se telesno prilagođava i sprema se za akciju, nakon toga

dolazi do razmišljanja i odabira ponašanja i onda dolazi do samog ponašanja, akcije koja je

usmerena na stimulusnu situaciju i tu se krug zatvara, kao što je i opisano na slici 1.

Suština je da se osećanja ili emocije javaljaju u odnosu na događaje i promene koje smo

mi prihvatili kao važne. Šta je nama važno, a šta nam je manje važno zavisi od sistema

vrednosti same osobe. Što smo nekom događaju pridali veću vrednost emocija će biti snažnija

i obrnuto, što nam je neki događaj manje značajan emocija će biti slabija.

Saloveja i Majer emocije definišu na sledeći način:„Emocije su organizovani odgovori

koji prelaze granice mnogih psiholoških podsistema, uključujući fiziološki, kognitivni,

motivacioni i iskustveni podsistem. Najčešće se javljaju kao odgovor na događaj, bilo spoljni

AKCIJA

APERCEPCIJA

PERCEPCIJA

VALORIZACIJA

MIŠLJENJE

AKCIONA TENDENCIJA

STIMULUSNA SITUACIJA

11

EMOCIONALNA TELESNA REAKCIJA

ili unutrašnji, koji ima pozitivno ili negativno značenje za osobu“ (Salovej i Majer prema

Nikić, 2010).

Sam koncept EQ je nastavak jedne od dve tradicije načina gledanja na odnos između

emocija i logičkog mišljenja. Jedna tradicija zastupa stav da su emocije i logika jedna drugoj

suprotstavljeni, drugačije rečeno emocije ometaju, pogrešno usmeravaju i negativno utiču na

pokušaje racionalnog funkcionisanja čoveka. Nasuprot ovoj postoji tradicija koja zastupa stav

da su emocije deo logičkog mišljenja i da generalno doprinose inteligenciji i kvalitetu

funkcionisanja u mnogim aspektima života. Autori koncepta (Džon D. Majer sa Univerziteta

u Nju Hempšir i Peter Salovej sa Univerziteta Jejl) ističu da je vrlo važno razumeti da

emocionalna inteligencija ne isključuje inteligenciju, nego da je to jedinstveni spoj jednog i

drugog. Emocionalna inteligencija kombinuje afekt s kognicijom, emocije s inteligencijom

(Caruso, Kornacki i Bienn, 2010).

Emocionalna inteligencija je najbliža konceptu kristalizovane inteligencije (odnosno

onaj vid sposobnosti koji se razvija iskustvom), tako da se ona razvija tokom čitavog života sa

iskustvom pojedinca. Zbog nastojanja da otkrije i istakne pozitivne osobine pojedinca

emocionalna inteligencija je od početka zastupljena u pozitivnoj psihologiji (Takšić, Mohorić

i Munjas, 2006).

Neki autori razvoj ovog konstrukta dele u dva perioda i to period pre i posle Danijela

Golemana (Takšić, Mohorić i Munjas, 2006). Pre Golemana objavljeno je tek destetak

članaka u psihološkoj literaturi koji su se odnosili na ovaj konstrukt (Davis, Mayer i sar.,

Roger i Najarian, Salovey i Mayer prema Takšić, Mohorić i Munjas 2006). Najveća zamerka

ovom konceptu bila je ta što se emocionalna inteligencija proveravaju samo skalama

samoprocene. Ipak su te skale pomogle da se definiše teorijski okvir konstrukta. Veliku

promenu po ovom pitanju izazvala je knjiga „Emocionalna inteligencija“ (Goleman prema

Takšić, Mohorić i Munjas, 2006). Ova knjiga bila je najprodavanija u SAD-u pune 2 godine.

Nakon toga je sam konstrukt dobio značajno veću popularnost. Nakon te knjige krenula je

masovna popularizacija koja je možda davala i prevelik značaj samom konceptu i kao najveći

problem ispoljilo se to što su se u razim popularnim knjigama objavljivale činjenice koje

uopšte nisu imale naučnu potporu.

No, neki autori smatraju da je ta knjiga učvrstila novi pogled na emocije, prvenstveno

u stručnim, ali i u laičkim krugovima (Milivojević, 2008).

Emocionalna inteligencija može se definisati kao sposobnost percipiranja i izražavanja

emocija, primena emocija u olakšavanju razmišljanja, razumevanja i objašnjavanja emocija i

12

uspešnog upravljanja sopstvenim emocijama i emocijama u odnosu sa drugima (Majer,

Salovej i Caruso, prema Northouse, 2010).

Goleman smatra da emocionalnu inteligenciju čine nekognitivne sposobnosti,

kompetencije i veštine koje utiču na sposobnost osobe da se nosi sa zahtevima i pritiscima

okoline. Emocionalna inteligencija se delom stiče genetskim nasleđem, ali značajnim delom i

učenjem (prema Nikić, 2010).

Emocionalna i akademska inteligencija nisu suprotstavljene već samo odvojene

sposobnosti, baš kao i racionalna i emotivna strana svakog pojedinca (Mitić, Dimitrijević i

Zlatanović, 2008).

Postoje brojne poslovne situacije gde na površinu izlazi koliko je osoba emocionalno

kompetentna, primer za to je kada u radnom okruženju imamo osobu koja nam je antipatična,

ali mi ipak moramo da radimo sa njom. Radna situacija je takva da od zaposlenog zahteva da

se prilagodi toj antipatičnoj osobi i da ne reaguje u skladu sa emocijama, a to znači da je

potrebna određena količina samokontrole, da bi osoba stekla kontrolu, ona pre toga mora da

upozna svoje emocije i emocionalne reakcije drugih ljudi. Tako da se slobodno može reći da

je preduslov profesionalnog odnosa prema radu i drugim ljudima, pored ostalog, i

emocionalna pismenost i kontrola (Franceško, Mirković, 2008).

Emocionalne reakcije određuju i daju pečat celokupnoj grupnoj dinamici u nekom

preduzeću. Brojni su primeri socijalno-psiholoških pojava u grupi koje su zasićene

emocijama. Organizacije i grupe unutar te organizacije čine pogodno tlo za širenje emocija.

Emocije se u grupi šire popud zaraze i veoma ih je teško kontrolisati. Primeri za to su

štrajkački mitinzi u kojima dominiraju emocije ljutnje, besa i mržnje. U takvim okolnostima

je veoma teško racionalno pristupiti rešavanju problema. Za opstanak i razvoj kompanije

značajno je imati preventivni pristup emocionalnim reakcijama, pratiti njihov tok i intenzitet,

na vreme otklanjati izvore frustracija i izgrađivati organizacionu kulturu zasnovanu

prvenstveno na pozitivnim, tj. prijatnim emocijama, poput zadovoljstva i poverenja

(Franceško i Mirković, 2008).

Brojni autori ističnu važnost emocionalne kompetentnosti rukovodilaca. Northouse

(2010) ističe da su ljudi koji bolje razumeju sopstvene emocije i njihov uticaj na druge ljude

uspešnije vođe. Maslov, na osnovu svojih posmatranja, tvrdi da su kvaliteti superiornih

rukovodilaca u tome što su oni „demokratičniji, saosećajniji, uljudniji, spremniji da pomognu,

lojalniji,...“ u odnosu na menje uspešne. (prema Goleman, Bojacis i Maki, 2006). Goleman,

Bojacis i Maki (2006) ističu da je jedan od razloga zašto emocionalno inteligenctni lideri

privlače kvalitetne saradnike jeste to što rad u njihovom prisustvu predstavlja zadovoljstvo.

13

Nasuprot tome, lideri koji emituju negativne emocije – razdražljive, uvredljive, dominantne,

hladne osobe, oni odbijaju ljude.

Jasno je da isti način vođstva neće dovesti do istih rezultata u različitim okruženjima.

Tako da je i ovde izuzetno važna emocionalna inteligencija, naročito empatija da bi

rukovodioci razumeli grupu i znali kako treba da se postave.

Što se tiče istraživanja vezana za sam koncept, može se raći da je ušao u mirniju fazu

naučnog proveravanja. Vidljiv je stalni napredak u teorijskom doterivanju konstrukta

emocionalne inteligencije, izrada i proveravanje instrumenata, boljem uvidu u prirodu

procesiranja emocionalnih sadržaja, kao i njegovu ulogu u rešavanju svakodnevnih problema.

(Takšić, Mohorić i Munjas, 2006). Pojavljivanje radova o emocionalnoj inteligenciji u

prestižnim svetskim časopisima i knjigama o teorijama inteligencije kao i instrumenata za

njenu procenu, pokazuje da je emocionalna inteligencija danas prihvaćena kao ozbiljan

koncept (Takšić, Mohorić i Munjas, 2006), iako još uvek traži mesto u prostoru različitih

teorija inteligencije i osobina ličnosti. Produbljuje se konceptualizacija i operacionalizacija

konstrukta EI i sve je više empirijski utemeljenih podataka o njenoj prognostičkoj valjanosti.

Najzanimljivija je visoka povezanost s procenom uspešnosti rukovođenja timom, kao

empirijska potvrda do sada u literaturi često isticanih pretpostavki o velikoj važnosti

emocionalnih veština i kompetentnosti u procesu rukvođenja (Takšić, 2006).

Rezultati istraživanja u kojima je izvršeno poređenje između ljudi na visokim liderskim

pozicijama koji su izuzetno uspešni i onih na niskim položajima čiji su rezultati bili prosečni,

pokazalo je da je oko 85 % razlika između ove dve grupe može pripisati faktorima

emocionalne inteligencije, a samo 15 % čistim kognitivnim sposobnostima i stručnom znanju

(prema Goleman, Bojacis i Maki, 2006).

Prigovori konstruktu emocionalne inteligencije

Kritičari konstrukta emocionalne inteligencije kao argumente navode:

- istovetnost s socijalnom inteligencijom

- dodatni izraz za samoaktualizovane osobe iz Maslovljeve hijerarhije motiva

- da li se radi o sposobnostima

- pokušaj spajanja kontradiktornih područja emocija i kognicija

- unošenje dodatne konfuzije u područje inteligencije

14

- pokušaj marketinške strategije delovanja na široke mase s ciljem stvaranja mogućnosti

ostvarivanja profita bez stvarnih i realnih argumenata za takvo delovanje

Kritika da je emocionalna inteligencija samo drugi naziv za socijalnu inteligenciju,

Takšić (prema Kabić, 2008) brani protiv argumentom kako je socijalna inteligencija mnogo

širi pojam i da se po nekim aspektima (npr. verbalne i spacijalne sposobnosti) preklapa i sa

opštom inteligencijom.

Majer i Salovej (prema Kabić, 2008) su u svom prvom definisanju pojma emocionalne

inteligencije definisali emocionalnu inteligenciju kao podvrstu socijalne inteligencije, koja

uključuje sposobnost opažanja sopstvenih i tuđih osećanja i emocija, njihove različitosti i

upotrebu ovih informacija u procesu mišljenja i delovanja pojedinca (Salovey, Bracket, Mayer

prema Kabić, 2008).

Sledeća kritika na račun ovog koncepta izražena je pitanjem da li se uopšte radi o

sposobnostima. Naime, da bi se emocionalna inteligencija mogla svrstati u inteligencije, ona

mora da zadovolji tri kriterijuma, koji zadovoljavaju do sada sve poznate inteligencije

(Mayer, Caruso i Salovey prema Kabić, 2008):

Konceptualni – neophodno je da emocionalna ineteligencija bude odraz mentalnog

učinka, a ne način ponašanja ili neko neintelektualno postignuće. Kognitivni procesi

moraju biti mera seta sposobnosti vezanih uz emocije. Mayer i Salovey (prema Kabić,

2008) naglašavaju kako je za određenje emocionalne inteligencije središnji problem

bio razlikovati emocionalnu inteligenciju od obeležja i talenata kao neintelektualnih

pojmova,

Korelacijski – potrebno je da postoje umerene korelacije između sposobnosti unutar

emocionalne inteligencije i priznatih mentalnih sposobnosti,

Razvojni, za koji je neophodno da se emocionalna inteligencija razvija uporedo sa

iskustvom i starošću.

Istraživanja Majera, Karusa i Saloveja (Mayer, Caruso and Salovey prema Kabić,

2008) pokazala su da emocionalna inteligencija zadovoljava ove tradicionalne kriterijume

standardne inteligencije:

Istraživanja su pokazala da emocionalna inteligencija može biti operacionalizovana kao

set sposobnosti, to jest da postoje individualne razlike u veličini emocionalne inteligencije,

što zadovoljava konceptualni kriterijum.

Ista istraživanja su pokazala da sposobnosti emocionalne inteligencije međusobno

interkoreliraju tako da se time zadovoljava i korelacijski kriterijum. Istovremeno se pokazalo

15

da je emocionalna inteligencija umereno povezana s verbalnom inteligencijom što je dokaz da

se radi o zasebnoj vrsti inteligencije.

Treći kriterijum koji zahteva razvojne mogućnosti konstrukta je takođe potvrđen u

ovim istraživanjima, emocionalna inteligencija se poboljšava sa starošću. Rezultati ovog

istraživanja pokazuju da je emocionalna inteligencija viša kod odraslih nego kod

adolescenata.

Autori su zadovoljili sva tri kriterijuma, što potvrđuje da se radi o posebnoj vrsti

inteligencije, koja je umjereno povezana s ostalim vrstama inteligencije, ali je istovremeno i

dovoljno različita od njih (Kabić, 2008).

Salovej i Majer (1999 prema Kabić, 2008) smatraju da se merenje EI ne bi trebalo

vrštiti putem samoopisa, što je upravo i jedna od stvari koje mu kitike zameraju, već kao

prava mera sposobnosti i da može prognozirati uspeh u nekom važnijem kriterijumu.

Postavlja se i pitanje određivanja tačnog odgovora u testovima emocionalne

inteligencije, jer ne postoji apsolutni algoritam prema kom se on može odrediti. To se

najčešće čini na temelju slaganja sa ostalim članovima grupe, što, opet, može biti uslovljeno

subkulturom i grupom u kojoj se merenje vrši. No, koncenzus metoda ne pretpostavlja da

postoji samo jedan tačan odgovor, nego nam daje i informacije o tome kako osoba reaguje u

odnosu na to kako bi u toj situaciji reagovala većina ljudi (Takšić, 2006).

Finansijska korist nekih kvazi naučnika, nastala od pokušaja da se ostvari ekonomska

dobit putem širenja praktične vrednosti emocionalne inteligencije i mogućnosti njenog

obučavanja, nije razlog da se negira stvarni naučni doprinos koji su u ovom području ostvarili

autori poput Mayera, Carusa, Saloveya (prema Takšić, 2006). Ova vrsta kritike se može

odnositi na popriličan broj knjiga, članaka i internet stranica koje u svom nazivu nose pojam

«emocionalna inteligencija» a zapravo u svom sadržaju opisuju nešto što nema gotovo

nikakve veze s emocionalnom inteligencijom.

16

1.2.1. Modeli emocionalne inteligencije

Dva najznačajnija modela su: model sposobnosti i kombinovani modeli emocionalne

inteligencije. Prema modelu sposobnosti emocionalna inteligencija se odnosi na niz

sposobnosti prisutnih u međusobnim odnosima koje poseduju pojedinci kako bi upravljali sa

emocijama (Majer i Salovej, 1990 prema Nikić, 2010). Kombinovani modeli emocionalne

inteligencije zasnivaju se na modelu sposobnosti, ali uključuju i druge psihološke atribute i

varijable individualnih razlika (Goleman i Bar-On prema Nikić, 2010).

AUTORI MODELA MODELI EMOCIONELNE INTELIGENICJE

SADRŽAJ MODELA

Majer i Salovej, 1990. MODEL SPOSOBNOSTI

Model čine sposobnosti u međusobnim odnosima koje poseduju pojedinci kako bi upravljali svojim emocijama.

Goleman, 1995, 1998;Bar-On, 1997.

KOMBINOVANI MODELI

EMOCIONALNE INTELIGENCIJE

Uz model sposobnosti uključeni su i drugi psihološki atributi i varijable individualnih razlika.

Preuzeto sa sajta: http://www.emocionalnainteligencija.com/lat/koncept-eq.html

Po modelu Majera i Saloveja:

Konstrukt emocionalne inteligencije čine četiri strukturalna nivoa-grane sposobnosti:

uočavanje, procena i izražavanje emocija i raspoloženja emocionalna facilitacija mišljenja razumevanje i analiza emocija; korišćenje emocionalnih znanja refleksivna regulacija emocija u svrhu emocionalnog i intelektualnog razvoja

Ovaj model je detaljnije prikazan u sledećoj tabeli

Tabela 1. Struktura sposobnosti i veština uključenih u konstrukt emocionalne inteligencije

A Uočavanje, procena i izražavanje emocija i raspoloženja

sposobnost zapažanja emocija u nečijem fizičkom

sposobnost zapažanja emocija i

sposobnost preciznog izražavanja

sposobnost razlikovanja pravilnog od

17

stanju, osećanjima i mišljenju

raspoloženja kod drugih osoba, u umetničkim delima ili kroz jezik, zvuk i ponašanje

emocija, kao i izražavanje potreba povezanih s tim osećanjima

neodgovarajućeg, odnosno iskrenog od lažnog izražavanja osećanja

B Emocionalna facilitacija mišljenja

emocije određuju redosled mišljenja, usmeravajući pažnju na važne informacije

emocije su dovoljno jasne i dostupne, pa pomažu prosuđivanju i pamćenju događaja koji su u vezi s različitim osećanjima

različiti pogledi na stvari menjaju emocionalna stanja, podržavajući mogućnost procene iste situacije s različitih tačaka gledišta

emocionalna stanja olakšavaju pristupe specifičnim problemima: npr.sreća olakšava induktivno mišljenje i kreativnost

C Razumevanje i analiza emocija : korišćenje emocionalnih znanja

sposobnost imenovanja emocija i raspoloženja i razumevanje odnosa između reči i samih afekata (kao npr. između sviđati se i voleti)

sposobnost interpretiranja značenja koje emocije prenose (npr. da je tuga povezana s nekim gubitkom)

sposobnost razumevanja složenih mnogostrukih osećanja (kao npr. istovremeno osećanje ljubavi i mržnje)

sposobnost prepoznavanja mogućih prelaza iz emocija u raspoloženja ili iz jedne emocije u drugu (npr. prelaz iz besa u stid)

D Refleksivna regulacija emocija u svrhu emocionalnog i intelektualnog razvoja razvitkaotvorenost za prijatna kao i za neprijatna osećanja

sposobnost refleksivnog uživljavanja ili distanciranja od emocija, zavisno od procene korisnosti

sposobnost refleksivnog praćenja emocija u odnosu na sebe i druge (koliko su tipične, jasne, uticajne ili odmerene)

sposobnost upravljanja svojim i tuđim emocijama ublažavajući neprijatne i pojačavajući prijatne emocije

Preuzeto sa sajta: http://www.eqi.org/4bmodel.htm

18

Kombinovani model:

Jedan od najpoznatijih kombinovanih modela emocionalne inteligenicje je Bar-Onov

koncept.

Ovaj model obuhvata 5 područja:

1. intrapersonalni kapacitet (sposobnost svesnosti i razumevanja samoga sebe,

sopstvenih emocija i izražavanje sopstvenih osećanja i ideja)

2. interpersonalne veštine (sposobnost svesnosti, razumevanja i shvatanja tuđih

osećanja, kao i uspostavljanja i održavanja uzajamno zadovoljavajućih i odgovornih

odnosa s drugima)

3. prilagodljivost (sposobnost proveravanja sopstvenih osećanja na osnovu objektivnih

spoljašnjih znakova i precizne procene neposredne situacije, fleksibilnost prema

prilagođavanju osećanja i mišljenja prema promeni situacije i rešavanje ličnih i

međličnih problema)

4. upravljanje stresom (sposobnost savladavanja stresa i kontrola jakih emocija)

5. opšte raspoloženje i motivacija ( sposobnost da se bude optimističan, uživa u sebi i

drugima i osećaju i izražavaju pozitivne emocije) (Bar-On, 2007)

Ako uporedimo ovaj model sa modelom Majera i Saloveja, možemo da zaključimo da

je širi (što je i očekivano s obzirom da je u pitanju kombinovani model), jer obuhvata i

neke osobine ličnosti, a dodate su i veštine rešavanja problema (otpornost na stres i

slično). Bar-On je to objasnio željom da napravi konstrukt testove koji će što bolje da

procenjuju koliko je pojedinac uspešan u životu.

Po Golemanu:

Goleman je u svojoj knjizi „Emocionalna inteligencija u liderstvu“ naveo da strukturu

emocionalne inteligencije sačinjavaju četiri domena, a to su:

1. samosvest

2. upravljanje samim sobom

19

3. društvena svest

4. upravljanje drugima (Goleman, Bojacis i Maki, 2006)

Autori su u svojim ranijim izdanjima navodili pet osnovnih oblasti emocionalne

inteligencije (samosvest, samokontrola, motivacija, društvena svest i upravljanje odnosima).

Model su skratili na četri osnovne oblasti tako što su motivaciju uključili u samokontrolu.

Autori navode da je promena nastala zbog statističkih analiza (Goleman, Bojacis i Maki,

2006).

1. samosvest: komponente samosvesti su emocionalna samosvest (mogu da raspoznaju kako

osećanja deluju na njih i na njihove poslovne rezultate), tačno ocenjivanje samog sebe

(znaju svoje mogućnosti i ograničenja) i samopouzdanje.

Rezultati Hartovog istraživanja (1999 prema Goleman, Bojacis i Maki, 2006) pokazuju

da je kod neuspešnih lidera najveća diskrepanca između samoprocene i procene liderskih

sposobnosti od strane njihovih podređenih. Što je lider neuspešniji, on više precenjuje svoje

liderske sposobnosti. Sledeće istraživanje menadžera visokog i niskog ranga (2001 prema

Goleman, Bojacis i Maki, 2006) otkriva da što je viši položaj rukovodioca, to je drastičnija

samoobmana, odnosno direktori na vrhu imaju najlepše mišljenje o sebi i svojim

emocionalnim i socijalnim sposobnostima (koje je u neskladu sa mišljenjem njihovih ostali

zaposlenih o tim istim sposobnostima). Samosvest igra značajnu ulogu u empatiji, odnosno

sposobnosti da se oseti kako neko drugi sagledava situaciju: osoba koja nikada nije svesna

svojih osećanja neće moći da shvati ni kako se drugi osećaju (Goleman, Bojacis i Maki,

2006).

Znak samosvesti predstavlja sklonost ka samoposmatranju i obazrivosti. Samosvesni

ljudi obično nalaze vremena da u miru razmišljaju, najčešće u samoći, što im omogućava

dobru procenu i mogućnost da ne reaguju impulsivno. Mnogi izuzetni lideri svoj posao

obogaćuju nekim vidom samoposmatranja, za jedne je to molitva ili meditacija, za neke druge

je to filozofsko traganje za razumevanjem samog sebe (Goleman, Bojacis i Maki, 2008).

2. upravljanje samim sobom: kada su lideri u stanju da vladaju sami sobom onda ne

dozvoljavaju da ih emocije izvuku iz koloseka, odnosno samokontrola im pomaže i

omogućava jasnije razmišljanje i ispravno odlučivanje čak i u kriznim situacijama

(Banatam, 1998 prema Goleman, Bojacis i Maki, 2006). Lideri koji uspešno vladaju

sobom u stanju su da sačuvaju entuzijazam i u najtežim situacijama i da to prenesu na celu

grupu. Logično je zaključiti da lider koji nije u stanju da upravlja sopstvenim emocijama,

ne može da upravlja emocijom grupe (Goleman, Bojacis i Maki, 2006).

20

Jedna od komponenta upravljanja sobom je transparentnost što predstavlja iskrenost,

otvorenost prema drugima, život koji je u skladu sa vlastitim principima, što omogućava

članovima tima da imaju poverenje u lidera. Ostale karakteristike upravljaja sobom su:

prlagodljivost (sposobnost elastične adaptacije na nove nepredvđene situacije, kao i uspešno

prevazilaženje teškoća), zatim težnja za uspehom (potreba da ličnim naporom dostignu

samopostavljeni standard izvrsnosti), te inicijativa i optimizam.

3. društvena svest: empatija je osnovna karakteristka društvene svesti. Empatija pruža

mogućnost liderima da prepoznaju i ostvare potrebe klijenata, kupaca i potčinjenih. Ljudi

koji je poseduju deluju pristupačno. Ona je od presudnog značaja za zadržavanje

kvalitetnih ljudi, a posebno je bitna kada dođe do „otimanja“ stručnjaka. Društvena svest,

a posebno empatija pomaže lideru da učini i kaže ono što treba, bez obzira da li je u

pitanju smirivanje strahova i ublažavanje ljutnje, ili uključivanje u opšte dobro

raspoloženje (Goleman prema Goleman, Bojacis i Maki, 2006).

Komponente društvene svesti su: empatija, svest o organizaciji (može da razume

političke snage koje deluju u jednoj organizaciji, isto kao i najvažnije vrednosti i prećutna

pravila koja važe među ljudima), predusretljivost (da bi mogli podsticati emocionalnu klimu

kakva je potrebna da bi ljudi koji su u direktnom odnosu sa klijentima održavali te veze na

odgovarajući način).

Bitna komponenta društvene svesti lidera je pokretanje drugih na akciju, odnosno

sposobnost vođe da svoju poruku formuliše ubedljivo i prenese je sugestivno, tako da je ona u

stanju da motiviše druge ljude čak i za napornu delatnost. Lider to uspeva zahvaljujući tome

što veruje u ono što govori i radi, tako da svojim autentičnim osećanjima postiže sklad sa

osećanjima članova grupe. Kada lider ima visoku društvenu svest on je onda u stanju da

smanji napetost, da ublaži anksioznost i da preobrazi destruktivni bes grupe u svrsishodnu i

konstruktivnu akciju (Goleman, Bojacis i Maki, 2006).

4. upravljanje odnosima: ovaj domen obuhvata one osobine lidera koje su

najkarakterističnije: inspiracija, uticaj, usavršavanje drugih ljudi (daju blagovremene

povratne informacije i pokazuju iskren intres za zaposlene), katalizator promene (mogu da

podstiču promenu), upravljanje sukobima (otkrivaju sukob, prihvataju osećanja i stavove

svih uključenih strana i onda energiju usmeravaju ka zajedničkom idealu), timski rad i

saradnja (stvaranje prijateljske i kolegijalne atmosfere, spremni su da pomognu i da

sarađuju).

Jedna od najvažnijih sposobnosti vođe jeste da svojom vizijom podstakne ostale članove

na zajedničku misliju i da ih pokrene u pozitivnom smeru. Inspirativni lideri svojom

21

sugestivnom i iskrenom vizijom bude u zaposlenima osećanje da je njihova delatnost

svrsishodna, važna i da je povezana sa zajedničkim vrednostima (Goleman, Bojacis i Maki,

2006).

Goleman je svoju teoriju izložio na veoma razumljiv način, uz mnoštvo primera iz

svakodnevnog života, te je ona laicima prihvatljiva i privlačna. Oni koji poseduju pomenute

emocionalne veštine dobijaju potvrdu koliko je to što poseduju značajno, a oni koji ih ne

poseduju su ohrabreni tvrdnjom da, za razliku od racionalne, emocionalna inteligencija nije

nepromenljiva, već se može razvijati i unapređivati.

U akademskim krugovima je Golemanova teorija oštro kritikovana: deluje da je naučna

javnost gotovo zgrožena tolikom popularizacijom pogrešnog i naučno neutemeljenog

koncepta EI.

Ipak, ne može se poreći da je Golemanova teorija vešto i razumljivo predstavljena u

njegovoj knjizi „Emocionalna inteligencija“ , kao i to da je njegova teorija od izuzetnog

značaja, između ostalog i zato što je raširila samo ideju emocionalne inteligenicje među

laicima.

Sigurno je jedno: na naučnom planu, Golemanova teorija je izazvala brojne diskusije i

istraživanja o emocionalnoj inteligenciji, pa je danas mnogo jasnije šta ovaj koncept ustvari

predstavlja, to je ogroman doprinos koji joj se ne može osporiti.

1.2.2. O upitniku UEK-45

(dodatak br. 1)

Kako bi se izmerila emocionalna kompetentnost u ovom istraživanju korišćen je

upitnik emocionalne kompetentnosti (UEK-45), koji je skraćena verzija Upitnika emocionalne

kompetentnost UEK-136, koji je konstruisan po modelu Majera i Saloveja.

Ranija istraživanja u kojima je korišćen ovaj upitnik dokazala su povezanost

emocionalne kompetentnosti sa različitim konstruktima.

Relativno su visoke korelacije s aleksitimijom, gde najveću negativnu korelaciju ima

Skala izražavanja i imenovanja emocija iz UEK-45, jer je najbliža samoj definiciji

aleksitimije (Takšić, Mohorić i Munjaš, 2006).

Takođe, pronađena je korelacija UEK-45 s emocionalnom osetljivošću i socijalnim

izražavanjem i sa sposobnošću uočavanja i razumevanja emocija i sa sposobnošću izražavanja

i imenovanja emocija (Takšić, Mohorić i Munjaš, 2006).

22

Od osobina ličnosti iz velikih pet pronađena je najveća korelacija UEK-45 s

otvorenošću za iskustva, što se naziva i intelektom. Ovaj podatak naglašava prisutnost

kognitivne komponente u koncept emocionalne inteligencije kao osobine ličnosti (Takšić,

Mohorić i Munjaš, 2006).

Najveća korelacija Upitnika s nekom kriterijskom varijablom bila je s procenom

uspešnosti rukovođenja prema Juklovoj taksonomiji (Yukl prema Takšić, Mohorić i Munjas,

2006). Zanimljiv je nalaz da je EI imala veći indirektan doprinos produktivnosti tima nego što

je to bila procena uspešnosti rukovođenja (Takšić, Sušanj i Main prema Takšić, Mohorić,

Munjas, 2006). Empatija je jedan od osnovnih kriterijuma EI. Korelacije ukupnog rezultata i

skala uočavanja i razumevanja i izražavanja i imenovanja, bile pozitivne, a najviše s

kognitivnim aspektom empatije (preuzimanje perspektive druge osobe) iz Davisove

konceptualizacije empatije (Davis prema Takšić, Mohorić i Munjas, 2006.). Ovaj rezultat

potvrđuje povezanost EI s kognicijom. Pokazao se značajan doprinos skala Upitnika

objašnjenju varijanse zadovoljstva životom. Takođe, skala sposobnosti upravljanja emocijama

pokazala se kao najbolji prediktor zadovoljstva životom. Takođe je sposobnost upravljanja

emocijama imala značajan doprinos školskom uspehu (Takšić, Mohorić i Munjaš, 2006).

Skala Upitnika emocionalne kompetentnosti procenjuju emocionalnu inteligenciju kao

osobinu ličnosti, ali zbog kritika da se emocionalna inteligencija može meriti samo testovima

sposobnosti, autori su se odlučili za termin „emocionalna kompetentnost“. Takođe, preporuka

koju je dao McClelland (prema Takšić, Mohorić, Munjas, 2006.) je da bi trebalo testirati

kompetentnost osobe, a ne samo stepen njene inteligencije.

23

1.3. Orijentacija ka sreći

Psiholozi retko razmišljaju o tome šta čini ljude srećnima. Umesto toga, usmereni su na

ono što ih čini tužnim ili zabrinutim. U prilog ide i činjenica da je u poslednjih 30 godina u

psihološkim časopisima u Americi objavljeno 45 000 članaka o depresiji, a samo 400 o sreći

(Selidžman prema Mitić, Dimitrijević i Zlatanović, 2008).

Seligman i saradnici ističu da je krajnji smisao pokreta Pozitivne psihologije kreiranje

intervencija i institucija koje su usmerene na povećanje nivoa sreće budući da sreća nije samo

beznačajan epifenomen već je povezana sa brojnim pozitivnim ishodima kao što su zdravlje,

uspeh i interpersonalno zadovoljstvo (Seligman et al., 2005 prema Mihić). Seligman

napominje da pojam sreće treba da se koristi kako bi se označila oblast proučavanja Pozitivne

psihologije. Kao što se pojam kognicije koristi da označi polje interesovanja kognitivnih

psihologa, pozitivni psiholozi upotrebljavaju pojam sreće da označe različite puteve kojima

ljudi ostvaruju sreću, a koje su dostupne naučnom proučavanju (Mihić, 2009).

Jedno od prvih shvatanja sreće koje se može naći u ranoj filozofiji je stanovište koje

izjednačava sreću sa zadovoljstvom uključujući čulna zadovoljstva. Ovo stanovište se prvi put

jasno ispoljilo u filozofiji hedonizma i u njenoj ideji da zadovoljstvo treba maksimizirati dok

bol treba minimizirati. Dakle, po ovom shvatanju, srećan život čini prijatan život (Mihić,

2009).

Suprotno hedonizmu je gledište koje se može uočiti još kod Aristotela a po kome je

sreća rezultat življenja u skladu sa svojim unutrašnjim selfom, tj. životni put koga karakteriše

otkrivanje unutrašnjih vrednosti i življenje u skladu sa njima. Maslovljev koncept samo-

ostvarenog čoveka predstavlja modernu varijacije ove filozofske tradicije. Zajedničko svim

ovim gledištima je uverenje da čovek treba da otkrije ono što je najbolje u njemu i da koristi

svoje kvalitete i talente u ime nečeg višeg, posebno ako je to u službi potpomaganja

blagostanja drugih. Dakle, srećan život predstavlja vođenje smislenog života (Mihić, 2009).

Postoji i treći put koji se naglašava u pisanjima pozitivnih psihologa i koji se ogleda u

posvećenosti onome čime se bavimo. Posvećenost karakteriše gubitak granica između selfa i

objekta i potpuna apsorbovanost u aktivnost tako da se čini da je vreme stalo. Kada se

nalazimo u zoni posvećenosti, dato stanje ne doživljavamo kao posebno prijatno ili neprijatno.

Tek naknadno, kada razmišljamo o datim momentima, trenutke posvećenosti izjednačavamo

24

sa prijatnošću iako njihov suštinski kvalitet nije u prijatnosti već u bezrezervnoj posvećenost.

Prema pozitivnim psiholozima, ljudi koji često doživljaju ovakve trenutke vode posvećen

život. (Mihić, 2009). Čovek koji vodi posvećen život u trenutku dok obavlja aktivnost kojoj je

posvećen, koja ga ispunjava on je tada u mentalnom stanju koje je Mihalj Čiksentmihalj

(1999) nazvao tok.

Prijatan život, smislen život i posvećen život su tri orijentacije ka sreći koje su i

merene skalom orijentacije ka sreći u ovom istraživanju (dodatak br. 2).

1.3.1.Posvećenost (tok)

U okviru ovog istraživanja tok je meren na skali orijentacije ka sreći preko orijentacije

ka posvećenom životu, pošto sam koncept „tok“ predstavlja posvećenost nekoj aktivnosti,

odnosno duboka koncentracija pri radu. Kako je sam tvorac ovog koncepta Čiksentmihalji,

ovo stanje nazvao tok (flow) u daljem tekstu ćemo koristiti taj termin.

Tok je mentalno stanje u kome se osoba potpuno predaje nečemu što on ili ona trenutno

obavlja, a koje je okarakterisano osećanjem fokusirane energije, srećom i zadovoljstvom zbog

uspeha u određenoj oblasti. Ovaj koncept prvi put je predložen od strane psihologa Mihalja

Čiksentmihalja (1999).

Izraz tok je nastao 1975. godine, kada je nekolicina ljudi, koje je Čiksentmihalji

intervjuisao, ovo iskustvo opisalo koristeći metaforu „struje koja ih nosi“ (Mitić, Dimitrijević

i Zlatanović, 2008).

Tok se ne javlja u trenucima zabave, pijanstva, opuštenosti, pogotovo ne dosade, već

onda kada smo uključeni u neki zadatak koji povećava naše fizičke i psihičke mogućnosti i

koji nas zaokuplja.

KOMPONENTE TOKA:

Kod toka postoji osam faktora koji karakterišu osećaj toka:

1. izazovna aktivnost za koju su potrebne sposobnosti- odnosno ravnoteža između

izazova i mogućnosti. Ukoliko je prelako, rezultiraće dosadom, a ako je preteško,

rezultiraće frustracijom.

2. stapanje delovanja i svesnosti- aktivnost zahteva sve relevantne sposobnosti pojedinca

i ne preostaje nikakav višak psihičke energije. Sva pažnja je skoncentrisana na samo

jednu aktivnosti.

25

3. jasni ciljevi-osoba zna šta želi, pa onda može i da teži ka tome. Poželjno je prilagoditi

se trenutnim mogućnostima. Ni prevelik, ni premali cilj nije dobar.

4. povratna informacija- odnosno direktana i trenutna reakcija na stimulaciju- povratna

informacija je uvek korisna osobi, pod uslovom da je povezano sa ciljem kojem osoba

teži

5. koncentracija na zadatak koji je pred nama - u smislu da delujemo putem uživljavanja,

koje je duboko, ali postignuto bez napora i iz svesti odstranjuje brige i frustracije

svakodnevnog života

6. paradoks kontrole- ljudi ne uživaju u tome da imaju kontrolu, nego uživaju u sticanju

kontrole u izazovnim situacijama

7. gubitak svesti o sebi-ovo je jedno od najkarakterističnijih osobina optimalnog

iskustva. To je u situacijama kada je izazov velik i traži da se pojedinac potpuno

usmeri na datu aktivnost.

8. transformacija vremena-subjektivan osećaj vremena tokom toka ne nalikuje realnom.

Različiti su doživljaji, nekad ljudi misle da je prošlo više vremena, a nekad da je

prošlo manje (Čiksentmihalji, 1999).

Radi boljeg razumevanja ovog koncepta sada će biti prikazan posao koji ima sve

elemente tok aktivnosti.

To je posao hirurga.

Hirurzi pominju da su njihovi ciljevi dobro definisani (ni jedan drugi lekar nema toliko

kristalno jasan cilj, npr. odstraniti tumor). Takođe hirurg skoro u svakom trenutku može znati

da li dobro obavlja posao (dok traje operacija, uvek se može znati koliko je uspešna, a ako

nije zašto nije), što znači da hirurgija pruža neposrednu i kontinuiranu povratnu informaciju.

Većina hirurga iz tog razloga veruje da je njihov posao mnogo prijatniji od svih ostalih grana

medicine. Takođe, bitna karakteristika posla koji ima formu tok aktivnosti je da ima izazov

(što hirurgija svakako ima), nešto što ne funkcioniše mora da se popravi i uvek se može

nalaziti bolji način za to. Mnogi hirurzi za sebe kažu da su srećni. Oni su dobro plaćeni, drugi

ljudi ih poštuju, ali to je manje bitno za veliki broj hirurga koji uživaju u svom poslu, za njih

je značajnije to što im posao dozvoljava da dožive tok-aktivnost, taj posao kao da je

napravljen po obrascu izazivanja tok –aktivnosti. Međutim, i pored toga što taj posao

ispunjava sve uslove za tok, postoje hirurzi koji su frustrirani i koji se dosađuju. Ovo ukazuje

na to da je struktura posla važna, ali da sama po sebi ne određuje da li će neko uživati u poslu

ili ne (Čiksentmihalji, 1999).

26

Čiksentmihalji je uveo pojam autoteličan posao ili autotelična aktivnost, autoteličan

posao je takva aktivnost koja nam olakšava da doživimo tok iskustvo, dakle tipičan primer je

posao hirurga, ali takođe u autotelične aktivnosti spada i slikanje, sviranje, igranje šaha...

Postavlja se pitanje kako je autor, Mihalj Čiksentmihalji, uopšte došao do teorije

optimalnog iskustva koju je zasnovao na pojmu toka (floua), odnosno stanja u kojem su ljudi

intenzivno preokupirani nekom aktivnošću. Analizirao je iskustva nekoliko stotina

„eksperata“ (umetnika, sportista,...) za koje je pretpostavio da provode vreme upravo u onim

aktivnostim koje preferiraju. Iz njihovih veština, autor je razvio teoriju optimalnog iskustva

(Čiksentmihalji, 1999).

Ispitivanja (Čiksentmihalji, 1999) pokazala su da su ljudi slično opisivali optimalna

iskustva nezavisno od pola, starosti ili kulturnih razlika. Iskustvo toka nije bilo karakteristično

samo za bogate i obrazovane, nego i za mnoge druge. O optimalnom iskustvu su jednako

izveštavali i starice iz Koreje, odrasli sa Tajlanda i iz Indije, tinejdžeri iz Tokija, Navaho

pastiri, farmeri iz italijanskih Alpa, pa čak i radnici kraj pokretne trake iz Čikaga

(Čiksentmihalji, 1999).

U početku su podatke dobijali iz upitnika i intervjua. Da bi postigli veću preciznost,

vremenom je razvijen novi metod za merenje kvaliteta subjektivnog iskustva. Nazvan je

metodom uzimanja uzorka iskustva: ispitanici su zamoljeni da nose pejdžere nedelju dana i da

zapisuju kako su se osećali i o čemu su mislili kad god bi se pejdžer oglasio (u proseku osam

puta na dan, u slučajnim intervalima). Nakon toga, su svi izveštaji bili statistički obrađeni i

psihološkim metodama analizirani i sumirani. Na taj način sakupljeno je više od sto hiljada

takvih serija iskustava iz raznih krajeva sveta. Na ovim podacima se zasnivaju i zaključci cele

knjige „Tok“ (Čiksentmihalji, 1999).

Gore navedeno istraživanje pokazalo je da najbolji trenuci našeg života nisu periodi

pasivnosti ili opuštenosti- iako i takva iskustva mogu biti prijatna, ako smo teško radili da bi

ih dostigli. Rezultati su pokazali da najsrećnije trenutke svog života doživljavamo kada su

nam svest ili telo napregnuti do krajnjih granica u voljnom naporu da se ostvari nešto što

smatramo da je vredno truda. Na kraju svega, optimalno iskustvo je nešto što možemo

doživeti jedino ako sami stvorimo (Čiksentmihalji, 1999).

Smisao toka je da se teče, ističe Mihalj Čiksentmihalji, odnosno što bi reko jedan

alpinista: „zadovoljstvo penjanja je u penjanju, ne savlađujete ništa drugo do ono što je u

vama....Prepoznajete da ste vi tok. Smisao toka je da se teče, ne da se stigne do vrha, već da se

ostane u toku. Napredujete da bi se tok nastavljao. Nema nikakvog razloga za penjanje, osim

penjanja samog.“(Čiksentmihalji, 1999).

27

1.4. Dosadašnja istraživanja

1.4.1. „Apstraktna inteligencija, emocionalna inteligencija i javljanje flow-a“

(Mitić, Dimitrijević i Zlatanović, 2008)

Cilj ovog istraživanja je bio otkrivanje i opisivanje faktora i preduslova za dostizanje

optimalnog iskustva (toka). Dakle, traženi su preduslovi, odnosno crte ličnosti koje su

najvažnije za nastanak optimalnog iskustva (toka). Jedno od pitanja je bilo, zašto ljudi teže

toku i da li postoji razlika između ljudi različitog nivoa emocionalne i apstraktne inteligencije

u sposobnosti dostizanja optimalnog iskustva. Korišćen je uzorak od 110 ispitanika, starosti

25-50 godina. Ispitivani su ispitanici za koje je bilo utvrđeno, nakon intervjua, da su imali

iskustva u dostizanju stanja toka. Ispitanici su: sportisti, umetnici, ali i „obični“ ljudi.

Pretpostavka je bila da količnik apstraktne inteligencije nije prediktor uspeha u životu i

zadovoljstva radom koji bi stvorio tok i da je nastanak toka omogućen zahvaljujući nekim

crtama ličnosti koje čine emocionalno inteligentne ljude (Mitić, Dimitrijević i Zlatanović,

2008).

U ovom istraživanju je korišćeno tri instrumenta:

1. upitnik za procenu sposobnosti dostizanja stanja floua, objavljen je u časopisu „Journal of

Happiness Studies“, (chapter 6, 2005. godina), pod naslovom „Orientations to happiness

and life satisfaction- The full life versus empty life“, čiji su autori C. Peterson, N. Park,

M.E. Seligman. Ovo je onaj instrument koji je korišćen i u ovom istraživanju.

2. TEIQue-test-Trait Emotional Intelligence Questionnaire. Ovo je test čiji su autori K.V.

Petrides i Adrian Furnham, psiholozi sa instituta za obrazovanje, pri univerzitetu u

Londonu

3. Test nizova TN 10. Autori ovog teksta su V. Pogačnik i Ž. Bele-Potočnik Namenjen je

merenju fluidne ili opšte inteligencije. Sadržaj ovog testa je relativno

nezavisan od kulturalnih uticaja. Sadrži 30 zadataka. Postoji vremensko

ogranicenje za radenje ovog testa a to je 10 minuta (Mitić, Dimitrijević i

Zlatanvić, 2008).

28

U istraživanju je dokazano da osobe koje imaju višu emocionalnu intelogenciju imaju

statistički značajno veću sposobnost dostizanja toka (Mitić, Dimitrijević i Zlatanović, 2008).

To je bilo i očekivano, pošto se smatra da tok predstavlja emocionalnu inteligenciju najvišeg

reda (Goleman, 2008).

Da bi se izmerila emocionalna inteligencija, korišćen je gore navedn TEIQue-test. U

tom testu se meri 15 crta ličnosti ispitivanih.

Rezultati istraživanja su pokazali da javljanje toka prati visoke skorove na testovima

emocionalne inteligencije (Mitić, Dimitrijević i Zlatanović, 2008).

Takođe je u ovom istraživanju dokazano da osobe sa većom usklađenošću apstraktne i

emocionalne inteligencije imaju statistički značajno veću sposobnost za dostizanje stanja toka.

Visok koeficijent apstraktne inteligencije, omogućava čoveku da nađe posao, a visok nivo

emocionalne inteligencije omogućava napredovanje u karijeri (Mitić, Dimitrijević i

Zlatanović, 2008).

Istraživanje je potvrdilo da osobe koje imaju statistički značajno višu

sposobnost dostizanja stanja toka imaju i statistički značajno razvijenije još

neke crte, a to su: adaptivnost (osobe koje su fleksibilne, lako se

prilagođavaju novim situacijama, nije im problem da promene svoje navike

i ponašanja, ako je to jedini način da se problem prevaziđe), imaju

razvijeniju asertivnost (veština koja nam omogućava da se izborimo za

svoja prava, čime osiguravaju da se njihovo mišljenje i osećanja uzmu u

obzir, a da pri tom ne narušavaju prava drugih), ovi ljudi statistički

značajno imaju višu emocionalnu percepciju sebe i drugih (umeju da

prepoznaju i razumeju svoja i tuđa osećanja), ove osobe imaju bolju

sposobnost izražavanja emocija (lako iskazuju svoja osećanja drugima),

poseduju višu sposobnost unapređivanja emocija kod drugih (u stanju su

da utiču na raspoloženja drugih ljudi i mogu da ga promene svojim

ponašanjem. Takve osobe su vedre, nasmejane, uglavnom obraćaju pažnju

na pozitivna dešavanja u njihovim životima i lakše podnose stresne

situacije i traume), imaju bolju sposobnost održavanja međuljudskih

odnosa (osećaju se prijatno u društvu, znaju kako da se ponašaju,

socijalizovani su, imaju uspešnu interakciju sa ljudima, čak i sa

nepoznatim), kod ovih osoba imamo više samopoštovanje (osoba veruje

da je ona značajna i vredna, nije joj potrebno da joj to stalno drugi

29

potvrđuju), imaju višu moć samomotivacije (lako uspevaju sebe da

motivišu za dalji rad, nije im potreban pritisak sa strane da bi se pokrenuli,

uglavnom su uporni kada rade i ne treba im dodatno ohrabrivanje, samo

saznanje da su dobro odradili posao im predstavlja primarni cilj), imaju

višu socijalnu kompetenciju (socijalizovane osobe, osećaju se prijatno u

društvu, nemaju problema sa ponašanjem i komunikacijom kada su u

društvu ljudi koje dobro ne poznaju, sposobni su i spremni da razumeju

socijalne odnose, u stanju su da se racionalno i odgovorno rasprave i

sporazumu sa drugim ljudima), ove osobe imaju višu sposobnost empatije

(oni su u mogućnosti da sagledaju problem iz perspektive druge osobe)

(Mitić, Dimitrijević i Zlatanović, 2008).

Dodatni rezultati: Ovo istraživanje je pokazalo da muškarci i žene

imaju jednake šanse za dostizanje stanja toka. Pokazalo se da ispitanici

koji imaju neki hobi, statistički značajno češće dostižu ovo stanje. Pored

toga, utvrđeno je da stariji ispitanici (do 50 god) imaju statistički značajan

viši novo dostizanja toka. Uzrok nije istražen, ali autori tog istraživanja

pretpostavljaju da je to zato što su stariji ljudi zreliji i imaju više životnog

iskustva (Mitić, Dimitrijević i Zlatanović, 2008).

1.4.2. „Orijentacija ka sreći i zadovoljstvo životom:

ispunjen život naspram praznog života“

(C. Peterson, N. Park, i M. E. P. Seligman, 2005).

U ovom istraživanju tražena je povezanost različitih orijentacija ka sreći i njihovom

povezanošću sa zadovoljstvom životom. Upitnici su bilo postavljeni na internetu i rešilo ih je

845 odrslih ispitanika. Mereno je zadovoljstvo životom i koliko učešće u njemu imaju tri

različita načina postizanja sreće: orijentacija ka prijatnom životu, orijentacija ka posvećenom

životu i orijentacija ka smislenom životu. Svaka od ove tri orijentacije je povezana sa

zadovoljstvom životom. Ljudi koji imaju nisko na sve tri orijentacije, uglavnom imaju niske

skorove i na zadovoljstvu životom (C. Peterson, N. Park, i M. E. P. Seligman, 2005).

U ovom istraživanju izdvojeno je tri različite, već pomenute orijenatcije ka sreći. Prve

dve su težnja ka „prijatnom životu“ i težnja ka „smislenom životu“ , one na neki način

predstavljaju različite puteve ka sreći. A treća orijentacija je orijentacija ka posvećenom

30

životu. Kada su ubacivali tu orijentaciju, autori su bili inspirisani Čikstentimahljevim

konceptom- tok, dakle stanje koje nastaje za vreme upuštanja u neke aktivnosti. Kada smo u

tom stanju, vreme brzo prolazi, nismo više svesni sebe i ljudi imaju više energije (C. Peterson,

N. Park, i M. E. P. Seligman, 2005).

U nekim aktivnostima mogu biti prisutne dve ili sve tri orijentacije, a negde može biti

smo jedna ili ni jedna. Na primer: orijentacija ka smislenom životu nekad može da proizvede

tok iskustvo (volontiranje), ali ne mora da znači da će svaka tok aktivnost imati neku opštu

značajnost (rekreativno igranje nekog sporta), a isto tako nešto može biti jako značajno, ali da

ne dovodi do iskustva toka ili bar jako teško (neki dosadni sastanci). (C. Peterson, N. Park, i

M. E. P. Seligman, 2005).

Glavna pitanja kojima su se vodili u ovom istraživanju su:

1. da li ove tri orijentacije empirijski dočaravaju individualne razlike

2. da li je orijentacija ka prijatnom životu nekompatibilna sa orijentacijom ka posvećenom

životu, što bi trebalo da bude pošto je tok stanje nekognitivno i neemotivno i da li je

moguće da se jedna osoba služi i jednim i drugim metodom, da bi bila srećna

3. da li svaka od ove tri orijentacije jednako doprinosi zadovoljstvu životom ili neka

doprinosi više, i

4. da li postoji interakcija ova tri faktora u odnosu na zadovoljstvo životom, tj. da li značajno

prisustvo sve tri orijentacije označava i veće zadovoljstvo životom nego što je očekivano

(očekivano u odnosu na recipročno sabiranje individualnih komponenti), odnosno, da li

zajedničko odsustvo sva tri faktora označava manje zadovoljstvo životom od očekivanog

(C. Peterson, N. Park, i M. E. P. Seligman, 2005).

Učesnici ovog istraživanja su bile dve grupe odraslih volontera koji su popunili

upitnike na sajtu. Dok se instrument razvijao, učestvovalo je 180 ispitanika, a za glavno

istraživanje učestvovalo je 845 ispitanika.

U tom istraživanju su dobijeni prvi podaci koji ukazuju na to da zaista postoje tri

orijentacije ka sreći, da ih je moguće međusobno razlikovati i pouzdano meriti i da je svaka

orijentacija ponaosob povezana sa životnim zadovoljstvom (koje je mereno sa SWLS

(Satisfaction With Life Scale), odnosno skala zadovoljstva životom). Jedan od interesantnih

podataka tiče se njihovih međusobnih odnosa. U slučajevima kada su ispitanici posedovali

niske skorove na sve tri skale, rezultati su pokazali da imaju i niže skorove na zadovoljstvu

životom (još niže u odnosu na očekivane). Ispitanici sa visokim skorovima na sve tri

orijentacije, ispoljili su najviši novo životnog zadovoljstva, (još viši nego očekivan, očekivan

31

u odnosu na recipročno sabiranje individualnih komponenti) (Peterson, Park, & Seligman,

2005).

Pretpostavlja se da kada su povišene sve tri orijentacije ne dolazi do prostog

recipročnog sabiranja, nego sva tri povišenja predstavljaju još veće umnožavanje i zato

dobijamo znatno veći nivo životnog zadovoljstva.

Istraživanje je pokazalo da nema značajnih statističkih razlika u zadovoljstvu životom

u odnosu na razne demografske varijable (pol, broj godina, edukacija, političko opredeljenje

veličina mesta u kom žive), sem u slučaju bračnog stanja, u korist oženjenih/udatih.

Što se tiče posebnih orijentacija utvrđene su neke razlike. Ispitanici koji su mlađi,

manje obrazovani, neoženjeni/neudate imali su više skorove na orijentaciji prijatan život.

Iako ne statistički značajno, našli su da ispunjenije žvote imaju stariji ispitanici, koji su

visoko obrazovani i naravno, kao što je gore pomenuto oženjeni.

Pokazalo se i da orijentacija ka prijatnom životu nije tako snažan prediktor

zadovoljstva životom, kao što su orijentacija ka smislenom životu i posvećenom životu, no

ipak nije irelevantna, ta orijentacija na neki način predstavlja vrednost koja povećava

zadovoljstvo životom. Tako da povećana sva tri skora predstavljaju ono što je nazvano

„ispunjenim životom“, a snižena sva tri predstavljaju ono što zovemo „prazan život“.

Ovo istraživanje ima dosta nedostataka, naročito u pogledu izbora ispitanika. Ispitanici

su bili volonteri, koji su našli upitnik na internetu. Poznato je da postoje određene

specifičnosti ljudi koji koriste internet. Prvo ispitanici moraju da imaju pristup internetu i

mogućnost da ga koriste (da znaju i da mogu). Moraju da budu dovoljno zainteresovani da bi

potrošili vreme na odgovaranje na pitanja. Svesni tih nedostataka istraživači su uspeli da

iskoriste upitnike ispitanika koji su i muškog i ženskog pola, različitih godina, belci i crnci,

stanovnici iz raznih delova Amerike, kao i ljudi koji žive u manjim i većim mestima.

Jedan podatak iz gore navedenog istraživanja zaslužuje više pažnje. Iako je orijentacija

ka prijatnom životu važan prediktor životnog zadovoljstva, čini se da je to u manjoj meri nego

orijentacija ka smislenom i posvećenom životu. Neki istraživači izražavaju sumnju u pogledu

mogućnosti povećanja sreće pozivajući se na podatke o naslednosti pozitivnog afektiviteta.

Na primer, Liken i Telegen (prema Mihić, 2009), na osnovu svojih blizanačkih studija,

zaključuju da je pokušaj podizanja nivoa sreće kod nekih ljudi besmislen poput pokušaja da se

promeni njihova visina. Međutim, podaci Petersona i saradnika sugerišu da je put ka sreći,

posebno kod onih sa nižim kapacitetom da dožive prijatnost, preko traganja za smislenim i

posvećenim životom koji su u mnogo većoj meri pod uticajem naših voljnih radnji. (Mihić,

2009).

32

2. Empirijski deo rada

2.1. Problem istraživanja

Problem ovog istraživanja se može izraziti kroz par pitanja. Da li postoji povezanost

između orijentacije ka sreći i emocionalne kompetentnosti? Da li postiji razlika emocionalne

kompetentnosti i orijentacije ka sreći kod ispitanika na rukovodećem položaju i kod onih koji

to nisu?

2.2. Ciljevi istraživanja

Ciljevi ovog istraživanja su uočavanje povezanosti između emocionalne kompetentnosti

i orijentacije ka sreći, kao i uočavanja razlika u emocionalnoj kompetenciji i orijentaciji ka

sreći kod rukovodilaca i kod ispitanika koji nisu rukovodioci.

Ciljeve istraživanja možemo podeliti na više zadataka:

1. utvrditi stepen izraženosti emocionalne kompetentnosti kod rukovodilaca

2. utvrditi stepen izraženosti emoionalne kompetentnosti kod ostalih zaposlenih

3. utvrditi stepen izraženosti orijentacije ka sreći kod rukovoidlaca

4. utvrditi stepen izraženosti orijentacije ka sreći kod ostalih zaposlenih

33

5. utvrditi razlike u pogledu stepena izraženosti emocionalne kompetentnosti kod

rukovodilaca i ostalih zaposlenih

6. utvrditi razlike u pogledu orijentacije ka sreći kod rukovodilaca i ostalih zaposlenih

7. utvrditi povezanost emocionalne kompetentnosti i orijentacije ka sreći na celokupnom

uzorku

8. utvrditi povezanost emocionalne kompetentnosti i orijentacije ka sreći kod rukovodilaca

9. utvrditi povezanost emocionalne kompetentnosti i orijentacije ka sreći kod ostalih

zaposlenih

3. Metod istraživanja

3.1. Uzorak

Istraživanjem je obuhvaćeno ukupno 102 ispitanika sa područja Novog Sada i okoline,

od toga se 50 ispitanika nalazi na rukovodećem položaju, a 52 ispitanika nisu na rukovodećem

položaju. Kontrolna grupa, odnosno ostali zaposleni su izjednačeni sa eksperimentalnom

grupom po polu, godinama i stručnoj spremi.

Starosna struktura ispitanika je između 24 i 61, a aritmetička sredina je 44,26 godina.

Od toga je ispitivanjem obuhvaćeno 86 ispitanika muškog pola i 16 ispitanika ženskog pola.

Ženskih ispitanika ima manje zato što je stanje u našim firmama takvo da se uglavnom

muškarci nalaze na rukovodećim položajima.

Ispitanici se razlikuju po nivou obrazovanja. Za istraživanje su uzeti ispitanici sa

srednjom, višom i visokom školom. Najviše ima ispitanika sa visokom stručnom spremom i

njih ima 73, sa višom ih je 12 i sa srednjom 17. Na rukovodećim položajima se najčešće

nalaze ljudi koji imaju višu stručnu spremu, ali postoje i neke rukovodeće pozicije gde se

nalaze ljudi sa srednjom školom.

3.2. Instrumenti

34

U ovom istraživanjiu su korišćena dva instrumenta. Prvi instrument je UEK-45 kojim je

merena emocionalna kompetentnost i koji je prikazan u dodatku broj 1.

Drugi instrument je skala orijentacije ka sreći. Nije pronađena Skala orijentacije ka sreći

na srpskom jeziku, nego je skala prevedena sa engleskog jezika. Skala je prikazana u dodatku

broj 2.

3.2.1. Upitnik emocionalne kompetentnosti (UEK-45)

Kako bi se izmerila emocionalna kompetentnost u ovom istraživanju je korišćen upitnik

emocionalne kompetentnosti (UEK-45), koji je skraćena verzija Upitnika emocionalne

inteligencije UEK-136, koji je konstruisan po modelu Majera i Saloveja, a konstruisao ga je

prof. dr. Vladimir Takšić na odseku za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Rijeci. Upitnik

sadrži tri supskale, koje mere:

1. Sposobnost uočavanja i razumevanja emocija – 15 stavki (ajtemi ove subskale su: 13,

14, 15, 18, 19, 25, 26, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 42, 45)

2. Sposobnost izražavanja i imenovanja emocija – 14 stavki (ajtemi ove subskale su: 2,

6, 16, 17, 21, 22, 23, 24, 27, 28, 32, 41, 43, 44)

3. Sposobnost upravljanja emocijama – 16 stavki (ajtemi ove subskale su: 1, 3, 4, 5, 7,

8, 9, 10, 11, 12, 20, 29, 30, 31, 33, 40)

Ovaj instrument je oblika petostepene skale Likertovog tipa i zadatak ispitanika je bio

da zaokruživanjem odgovarajućeg broja iskažu u kojoj meri se slažu sa navedenim tvrdnjama.

Do sada je ispitano više od 7000 ispitanika različitog pola i godišta, a skala je

prevedena na engleski, švedski, finski, portugalski, španski, japanski i italijanski.

Pouzdanost upitnika UEK-45, na različitim uzorcima je od 0,88 do 0,92. Pouzdanosti

pojedinačnih skala takođe su dobre. Pouzdanost Skale sposobnosti uočavanja i razumevanja

emocija je najveća i iznosi od 0,82 do 0,88, za Skalu sposobnosti izražavanja i imenovanja

emocija je između 0,78 do 0,81, a za Skalu sposobnosti upravljanja emocijama je najniža i

iznosi od 0,68 do 0,72 (Takšić,, Faria i sar., prema Takšić, Mohorić i Munjas, 2006.).

Korelacije između pojedinih supskala kreću se od 0,35 do 0,51.

3.2.2. Skala orijentacije ka sreći

35

Peterson, Park i Seligman (2005) su sastavili skalu Orijentacije ka sreći (the

Orientations to Happiness Scale), koja sadrži 18 ajtema za merenje tri pretpostavljene životne

orijentacija. Primeri ajtema kojima se meri prijatan život su: „ Volim da se bavim stvarima

koja pobuđuju moja čula.“ , „Kada odlučujem šta da radim, uvek se rukovodim time da li će

mi biti prijatno.“ Primeri ajtema koji su namenjeni merenju smislenog života su: „Moj život

ima viši smisao“ ili „Ono što radim je važno za društo u celini“. Primeri ajtema za posvećen

životu su: „Bez obzira šta trenutno radim, vreme mi brzo prolazi“ i „Uvek sam posvećen

(apsorbovan u) aktivnosti kojom se bavim“(Peterson, Park, i Seligman, 2005).

Skala ima oblik Likertove petostepene skale i zadatak ispitanika je da zaokruživanjem

odgovarajućeg broja iskažu u kojoj meri se slažu sa datim tvrdnjama.

Ajtemi koji se odnose na orijentaciju ka prijatnom životu su: 3, 8, 13, 15, 16 i 18. Ajemi

koji se odnose na orijentaciju ka smislenom živou su: 2, 5, 11, 12, 14 i 17. Ajtemi koji se

odnose na orijentaciju ka posvećenom životu su: 1, 4, 6, 7, 9 i 10.

U inicijalnom istraživanju psihometrijskih karakteristika instrumenta, dobijene su

sledeće vrednosti interne konzistentnosti: 0,84 za prijatan život, 0,77 za posvećen život i 0,88

za smisleni život. (Peterson, Park, i Seligman, 2005).

3.3. Varijable istraživanja

Varijable istraživanja:

1. emocionalna kompetentnost procenjena testom UEK-45, koju definišemo na sledeći

način: emocionalna inteligenacija se definiše kao proces prepoznavanja svojih

emocionalnih stanja i emocionalnih stanja drugih da bi se efikasnije mogli rešiti

eventualni problemi i adekvatno regulisala ponašanja (Takšić, Mohorić, T, Munjas, 2006).

2. orijentacija ka sreći procenjena skalom orijentacije ka sreći. Postoje tri orijentacije ka

sreći i to: orijentacija ka prijatnom životu (maksimiziranje zadovoljstva i minimiziranje

bola), orijentacija ka smislenom životu (korišćenje svojih kvaliteta i talenata u ime nečeg

višeg) i orijentacija ka posvećenom životu (bezrezervana posvećenost, potpuna

apsorbovanost u aktivnost) (Mihić, 2009). Ove tri orijentacije su nezavisne, tako da kod

ljudi može svaka od njih da bude prisutna u različitom intenzitetu. Visok stepen na sve tri

orijentacije dovodi do većeg stepena zadovoljstva životom.

3. položaj u organizaciji (rukovodioci odnosno ostali zaposleni)

36

3.4. Postupak istraživanja

Prvu grupu ispitanika su činili direktori državnih i privatnih firmi. Kontrolnu grupu su

činili ispitanici koji su izjednačeni sa odabranom grupom po polu, godinama i stručnoj

spremi.

Prikupljanje podataka se obavljalo od juna do septembra 2010. godine. Ispitivanje je

bilo anonimno. Ispitanici nisu imali ograničeno vreme za popunjavanje upitnika. Prilikom

davanja uputstva nije bilo nejasnoća i nije bilo potrebe za dodatnim objašnjenjima.

3.5. Statistički postupci obrade podataka

Za unos prikupljenih podataka korišćen je program SPSS u kom je ujedno i rađena

statistička obrada podataka. U statističkoj obradi podataka primenjene su sledeće analize:

1. PIRSONOV KOEFICIJENT KORELACIJE je korišćen za

utvrđivanje povezanosti koncepata obuhvaćenih istraživanjem,

2. T-TEST je primenjen za utvrđivanje razlika u odgovorima između

ispitanika koji su na rukovodećim položajima i onih koji to nisu

37

4. Rezultati

4.1. Stepen izraženosti emocionalne kompetentnosti kod rukovodilaca

Koristeći metode deskriptivne statistike određen je stepen izraženosti emocionalne kompetentnosti kod rukovodilaca i prikazan je u tabeli 1.

Tabela 1-stepen izražanosti emocionalne kompetentnosti kod rukovodilaca

Teorijski minimum

MinimumTeorijski

maksimumMaksimum

Teorijska AS

AS SD

Sposobnost uočavanja i razumevanja emocija

15 23 75 72 45 53,90 9,436

Sposobnost izražavanja i imenovanja emocija

14 39 70 64 42 50,90 6,677

Sposobnost upravljanja emocijama

16 39 80 75 48 62,46 6,765

Iz tabele 1 se vidi da su teorijske minimalne vrednosti znatno manje od minimalnih

vrednosti dobijenih na poduzorku rukovodilaca. Dok su maksimalne vrednost približne sa

teorijskim maksimalnim vrednostima. Kada se porede aritmetičke sredine, primećuje se da su

na poduzorku rukovodilaca vrednosti aritmetičkih sredina veće nego što bi to teorisjki bilo

moguće.

38

4.2. Stepen izraženosti emocionalne kompetentnosti kod ostalih

zaposlenih

Koristeći metode deskriptivne statistike određen je stepen izraženosti emocionalne

kompetentnosti kod ostalih zaposenih i prikazan je u tabeli 2.

Tabela 2- stepen izražanosti emocionalne kompetentnosti kod ostalih zaposlenih

Teorijski minimum

MinimumTeorijski

maksimumMaksimum

Teorijska AS

AS SD

Sposobnost uočavanja i razumevanja emocija

15 40 75 73 45 52,52 7,204

Sposobnost izražavanja i imenovanja emocija

14 33 70 66 42 49,37 7,457

Sposobnost upravljanja emocijama

16 41 80 78 48 59,15 7,544

Iz tabele 2 se vidi da su dobijene minimalne vrednosti veće od teorijskih, dok su

dobijene maksimalne vrednosti približne teorijskim maksimalnim vrednostima, a vrednosti

aritmetičkih sredina u odnosu na teorijske aritmetičke sredine su veće.

4.3. Stepen izraženosti orijentacije ka sreći kod rukovodilaca

Koristeći metode deskriptivne statistike određen je stepen izraženosti orijenatcije ka

sreći kod rukovodilaca i prikazan je u tabeli 3.

39

Tabela 3-stepen izraženosti orijentacije ka sreći kod rukovodilaca

Teorijski minimum

MinimumTeorijski

maksimumMaximum

Teorijska AS

AS SD

Orijentacija ks posvećenom životu

6 15 30 28 18 20,96 2,642

Orijentacija ka smislenom životu

6 14 30 26 18 20,28 3,031

Orijentacija ka prijatnom životu

6 14 30 28 18 21,06 3,467

Iz tabele 3 se vidi da su dobijene minimalne vrednosti znatno veće od teorijskih

minimalnih vrednosti, dok su dobijene maksimalne vrednosti približno jednake sa teorijskim

maksimalnim vrednostima. Vrednosti aritmetičkih sredina su veće od teorijskih vrednosti.

Stepen izraženosti orijentacije ka sreći kod ostalih zaposlenih

Koristeći metode deskriptivne statistike određen je stepen izraženosti orijentacije ka

sreći kod ostalih zaposlenih i prikazan je u tabeli 4.

Tabela 4- stepen izraženosti orijentacije ka sreći kod ostalih zaposlenih

Teorijski minimum

MinimumTeorijski

maksimumMaksimum

Teorijska AS

AS SD

Orijentacija ks posvećenom životu

6 13 30 27 18 19,83 2,728

Orijentacija ka smislenom životu

6 12 30 30 18 19,44 3,461

Orijentacija ka prijatnom životu

6 11 30 28 18 20,87 4,025

Iz tabele 3 se vidi da su dobijene minimalne vrednosti veće od teorijskih minimalnih

vrednosti, dok su dobijene maksimalne vrednosti približno jednake sa teorijskim

maksimalnim vrednostima. Vrednosti aritmetičkih sredina su veće od teorijskih vrednosti.

40

4.5. Razlike u emocionalnoj kompetentnosti i orijentaciji ka sreći kod

rukovodilaca i ostalih zaposlenih

Razlike u emocionalnoj kompetentnosti i orijentaciji ka sreći kod rukovodilaca i kod

ostali zaposlenih je ispitivana t-testom.

Tabela 5 - t-test- utvrđivanje razlika emocionalne kompetentnosti

i orijentacije ka sreći kod rukovdilaca i ostali zaposlenih

Položaj u radnoj organizaciji AS SD t p

Sposobnost uočavanja i razumevanja emocija

rukovodioci 53,90 9,436 ,833 ,407ostali zaposleni 52,52 7,204

Sposobnost izražavanja i imenovanja emocija

rukovodioci 50,90 6,677 1,093 ,277ostali zaposleni 49,37 7,457

Sposobnost upravljanja emocijama

rukovodioci 62,46 6,765 2,327 ,022ostali zaposleni

59,15 7,544

Orijentacija ka posvećenom životu

rukovodioci 20,96 2,642 2,130 ,036ostali zaposleni 19,83 2,728

Orijentacija ka smislenom životu

rukovodioci 20,28 3,031 1,298 ,197ostali zaposleni 19,44 3,461

Orijentacija ka prijatnom životu

rukovodioci 21,06 3,467 ,261 ,794ostali zaposleni 20,87 4,025

U pogledu emocionalne kompetentnosti postoji statistički značajna razlika u odnosu na

položaj u preduzeću. Kod rukovodilaca imamo statistički značajno veće vrednosti na trećem

faktoru emocionalne kompetencije (sposobnost regulacije i upravljanja emocijama).

41

Što se tiče skale orijenatcije ka sreći rukvodioci su statistički značajno više orijentisani

ka posvećenom životu od ostali zaposlenih.

4.6. Povezanost emocionalne kompetentnosti i orijentacije ka sreći kod oba

poduzorka

Povezanost emocionalne kompetencije i orijentacije ka sreći je ispitivana pirsonovim

koeficijentom koralacije.

Povezanost između koncepata obuhvaćenih istraživanjem je prikazano u tabeli 6.

Tabela 6-povezanost koncepata obuhvaćenih istraživanjem

Sposobnost uočavanja i razumevanja emocija

Sposobnost izražavanja

i imenovanja

emocija

Sposobnost upravljanja emocijama

Orijentacija ks posvećenom životu

,429(**) ,411(**) ,452(**)

Orijentacija ka smislenom životu

,452(**) ,314(**) ,371(**)

Orijentacija ka prijatnom životu

,110 ,204(*) ,045

**korelacije su značajne na nivou značajnosti 0.01.

*korelacije su značajne na nivou značajnosti 0.05.

Iz tabele se vidi da su orijentacije ka posvećenom životu i smislenom životu pozitivno

povezane sa emocionalnom kompetentnošću na nivou značajnosti 0,01, dok je orijantacija ka

prijatnom životu povezana samo sa jednim faktorom emocionalne kompetentnosti

(sposobnost izražavanja i imenovanje emocija) i to na statističkom nivou značajnosti 0,05.

Dakle, emocionalno kompetentniji ispitanici imaju i veći stepen orijentacije ka

posvećenom i smislenom životu, dok ispitanici koji umeju da izraze i imenuju svoje emocije

imaju više izraženu orijentaciju ka prijatnom životu.

42

4.7. Povezanost emocionalne kompetentnosti i orijentacije ka sreći

kod rukovodilaca

Povezanost emocionalne kompetentnosti i orijentacije ka sreći kod rukovodilaca

ispitivana je pirsonovim koeficijentom koralacije.

Povezanost između koncepata obuhvaćenih istraživanjem je prikazano u tabeli 7.

Tabela 7--povezanost koncepata obuhvaćenih istraživanjem na poduzorku rukovodilaca

Sposobnost uočavanja i razumevanja emocija

Sposobnost izražavanja

i imenovanja

emocija

Sposobnost upravljanja emocijama

Orijentacija ka posvećenom životu

,509(**) ,402(**) ,374(**)

Orijentacija ka smislenom životu

,401(**) ,302(*) ,204

Orijentacija ka prijatnom životu

-,038 ,097 -,143

**korelacije su značajne na nivou značajnosti 0.01.

*korelacije su značajne na nivou značajnosti 0.05.

Iz tebele se vidi da je orijentacija ka posvećenom životu povezana sa sva tri faktora

emocionalne kompetentnosti i to na statističkom novou značajnosti od 0,01, dok je

orijentacija ka smislenom životu povezana sa faktorom – sposobnost uočavanja i razumevanja

emocija (na nivou značajnosti od 0,01) i sa sposobnošću izražavanja i imenovanja emocija (na

nivou značajnosti od 0,05) dok ne postoji statistički značajna povezanost sa sposobnošću

upravljanja emocijama. Orijentacija ka prijatnom životu nije statistički značajno povezana ni

sa jednim faktorom emocionalne kompetentnosti.

43

4.8. Povezanost emocionalne kompetentnosti i orijentacije ka sreći kod ostalih zaposlenih

Povezanost emocionalne kompetencije i orijentacije ka sreći kod podređenih ispitivana

je pirsonovim koeficijentom koralacije.

Povezanost između koncepata obuhvaćenih istraživanjem je prikazano u tabeli 3.

Tabela 8--povezanost koncepata obuhvaćenih istraživanjem na poduzorku podređenih

Sposobnost uočavanja i razumevanja emocija

Sposobnost izražavanja

i imenovanja

emocija

Sposobnost upravljanja emocijama

Orijentacija ks posvećenom životu

,328(*) ,398(**) ,467(**)

Orijentacija ka smislenom životu

,516(**) ,306(*) ,467(**)

Orijentacija ka prijatnom životu

,273 ,281(*) ,176

**korelacije su značajne na nivou značajnosti 0.01.

*korelacije su značajne na nivou značajnosti 0.05.

Iz tabele se vidi da je orijentacija ka posvećenom i smislenom životu

povezana sa sva tri faktora emocionalne kompetentnosti na statistički

značajnom nivou. Orijentacija ka prijatnom životu je povezana samo sa

jednim faktorom emocionalne kompetentnosti (na nivou značajnosti od

0,05) i to sa sposobnošću izražavanja i imenovanja emocija.

44

4.9. Diskusija

Rezultati ovog istraživanja su uspešno odgovorili na dva istraživačka

pitanja. „Da li postoji povezanost između orijenatcije ka sreći i

emocionalne kompetentnosti?“ i „Da li postoji razlika emocionalne

kompetentnosti i orijentacije ka sreći kod ispitanika na rukovodećem

položaju i kod onih koji to nisu?“

Rezultati istraživanja su pokazala da rukovodioci imaju više izraženu

sposobnost upravljanja emocijama u odnosu na ostale zaposlene. Dakle,

ove dve grupe ispitanika su podjednako sposobne da prepoznaju i imenuju

svoje emocije, a rukovodioci su sposobniji u upravljanju emocijama.

Pretpostavka je da je uzrok ovakvog rezultata taj što je glavna razlika

između rukovodilaca i ostalih zaposlenih ta što rukovodioci upravljaju

ovelikim brojem procesa i ljudi, dok ostali zaposleni izvršavaju radne

zadatke, tako de je bilo negde i za očekivati da su rukovodioci uspešniji i u

upravljanju emocijama. Osobe koje umeju da upravljaju svojim i tuđim

emocijama umeju da odlože zadovoljstvo kada je potrebno da ispune neki

zadatak, imaju razvijenu samokontrolu zahvaljujući kojoj ne raguju

impulsivno već promišljeno, a to pozitivno utiče na međuljudske odnose i

ono što je možda najbitnije znaju kako njihovo ponašanje utiče na druge

ljude, tako da su u stanju da ostvare uticaj na grupu kada je to potrebno,

što je posebno značajno u kontekstu rukovođenja.

Pri poređenju rukovodilaca i ostalih zaposlenih po pitanju orijentacije ka sreći,

dobijeno je da postoji značajna statistička razlika na jednom faktoru, odnosno rukovodioci

imaju višu orijentaciju ka posvećenom životu. Dakle, rukovodioci se više udubljuju u posao

koji rade. Veće udubljivanje najčešće dovodi do većih rezultata. Osoba koja je udubljena u

svoj posao, ona je u stvari u stanju da duže vremena održi punu koncentraciju, koristi

45

efektivnije svoje vreme, odnosno u stanju je da uradi više radnih zadataka u jedinici vremena

od osobe koja se manje udubljuje u posao. To što su rukovodioci više orijentisani ka

posvećenom životu ukazuje na to da i češće doživljavaju stanje toka (odnosno, više se

udubljuju u aktivnosti kojima se bave).

Autor koncepta tok (Čiksentmihalji, 1999), naveo je da su

komponente toka: izazovna aktivnost, stapanje delovanja i svesnosti, jasni

ciljevi, povratna informacija, koncentracija na zadatak, uspostavljanje

kontrole, gubitak svesti o sebi i transformacija vremena (svaka od ovih

komponenti je detaljno objašnjena u teorijskom delu). U odnosu na ove

komponente možemo izneti sledeće pretpostavke u odnosu na prirodu

rukovodećeg posla - priroda rukovodećeg posla je takva da predstavlja

veliki izazov, u modernom poslovanju uglavnom postoje jasni ciljevi

kompanije, povratna informacija je uvek prisutna. Što se tiče

uspostavljanje kontrole, Čiksentmihalji je napisao da ljudi više uživaju u

tome da uspostavljaju kontrolu nego da je imaju, rukovodioci u današnje

vreme svakodnevno moraju da uspostavljaju kontrolu, u smislu da moraju

da se prilagođavaju promenama i da smišljaju nove načine za rešavanje

problema. Posao rukovodioca ne spada u tipičan primer posla u koji osoba

može da se u potpunosti udubi (kao što je hirurgija), ali ipak ima više

elemenata od većine poslova, tako da to olakšava rukovodiocima da

dožive tok iskustvo pri radu.

Može postojati još jedan razlog zašto rukovodioci imaju viši stepen orijentacije ka

posvećenom životu. Gore je rečeno da posao rukovodilaca ima neke elemente autoteličnog

posla (posao koji olakšava dostizanje stanja toka-odnosno olakšava udubljivanje), dok kada je

u pitanju uzorak ostalih zaposlenih ne postoji evidencija kakav oni posao obavljaju, postoji

mogućnost da neki od tih zaposlenih rade na takvim radnim mestima, gde je priroda posla

takva da otežava udubljivanje, tačnije moguće je da je posao monoton, rutinski, da nemaju

nikakav izazov pri izvršavanju radnih zadataka, udubljivanje u takvu vrstu poslova je izuzetno

teško.

Što se tiče druge dve orijentacije ka sreći (orijentacija ka smislenom i

prijatnom životu) nisu nađene statistički značajne razlike.

Ovo može da ukazuje na to da ostali zaposleni jednako kao i

rukovodioci imaju potrebu da rade aktivnosti koje imaju neki viši smisao

46

(dugoročan značaj), pri tome se naravno mora uzeti u obzir da su većinu

uzorka činili muškarci srednjih godina sa višom stručnom spremom.

Pretpostavka je da je karakteristika obrazovanijeg sloja društva da traži

viši smisao u aktivnostima kojima se bavi.

Što se tiče orijentacije ka prijatnom životu, gde takođe nisu nađene

statistički značajne razlike na ova dva poduzorka, pretpostavlja se da

većina ispitanika, bez obziora na položaj, voli da doživljava različite vrste

zadovoljstava. Bitno je da zaposleni, kao i rukovodioci umeju na adekvatan

način da koriste slobodno vreme, u smislu da umeju da uživaju, zato što

im to pomaže da sakupe dovoljno energije za sledeći radni dan, takođe im

to pomaže da budu zadovoljniji celokupnim životom, a to se ispoljava i u

vidu kvalitetnijeg rada.

Analiza rezultata pokazla je da postoji statistički značajna

povezanost faktora orijentacija ka posvećenom životu sa sva tri faktora

emocionalne kompetentnosti kod oba poduzorka. To dalje upućuje na to

da bez obzira na poziciju u organizaciji, ispitanici koji imaju višu

emocionalnu kompetenciju su i više orijentisani ka posvećenom životu. Za

sada ne možemo govoriti sa sigurnošću o uzročno-posledičnoj vezi, pošto

nije rađena takva vrsta istraživanja, ali pretpostavka je da je preduslov za

duboku koncentraciju, odnosno posvećivanje nekom poslu da se bude

emocionalno kompetentan, odnosno da osoba zna šta kada oseća i da zna

to i da traži. Svakako možemo pretpostaviti da osoba koja ne zna koji

posao stvarno voli verovatno ga neće ni raditi. Tako da je ovakva

orijentacija uvek značajna, bez obzira na to kakvu poziciju u organizaciji

neko želi da postigne.

Orijentacija ka smislenom životu je statistički značajno povezana sa

sva tri faktora emcoionalne kompetentnosti kada posmatramo rezultate

ostalih zaposlenih, a kod rukovodilaca takva orijentacija je statistički

značajno povezana samo sa prva dva faktora (sposobnost uočavanja i

razumevanja emocija i sposobnost izražavanja i imenovanja emocija), dok

nije povezana sa trećim faktorom koji meri sposobnos upravljanja

emocijama. Pretpostavka je da je nezavisno od položaja u organizaciji

orijentacija ka smislenom životu, odnosno potreba da se ima neki viši

47

smisao uvek povezana sa sposobnostima razumevanja, izražavanja i

imenovanje emocija, opet ne možemo govoriti sa sigurnošću o uzročno-

posledičnoj vezi, ali možemo pretpostaviti da osobe koje znaju i umeju da

izraze svoje emocije lakše otkriju šta im je stvarno bitno u životu i ka čemu

u stvari teže i šta je ono što za njih ima neki viši smisao.

Ovakva orijentacija nije povezana sa sposobnošću upravljanja

emocijama (na poduzorku rukovodilaca). Orijenatcija ka smislenom životu

je zapravo ono što je Maslov nazivao samoaktualizacija, da bi se došlo da

samoaktualizacije potrebno je zadovoljiti četri prethodne potrebe

(egzistencijalne potrebe, potrebu za sigurnošću, potrebe za pripadanjem i

potrebu za cenjenjem), sve ove potrebe su uglavnom zadovoljene kod

rukovodilaca, tako da im je omogućeno da pređu na sledeći nivo, odnosno

na petu potrebu (potreba za samoaktualizacijom). Pretpostavka je da kada

su u pitanju ostali zaposleni, verovatno ima nekih koji nemaju zadovoljene

sve prethodne potrebe (kako se radi o odabranom uzorku visoko

obrazovanih starijih muškaraca, a pritom je i ispitivanje vršeno u različitim

radnim organizacijama, što ukazuje na to da su ispitanici zaposleni,

pretpostavka je da su prve dve potrebe zadovoljene, ali ne možemo znati

za druge dve-potreba za cenjenjem i pripadanjem). Ovaj nalaz bi mogao

da upućuje na to da kada nisu zadovoljeni svi uslovi da bi se došlo do

koraka samoaktualizacije, potrebno je da osoba poseduje sposobnost

upravljanja emocijama da bi se bavila i tom potrebom. Osoba koja ume da

upravlja emocijama sa manje stresa prolazi kroz životne probleme a i lakše

ostvaruje komunikaciju sa drugim ljudima, pošto zna kako njene aktivnosti

utiču na emocije drugih ljudi. Tako da joj to štedi energiju koja može da se

iskoristi za obavljanje aktivnosti koje su toj osobi bitne.

Orijentacija ka prijatnom životu na poduzorku rukovodilaca nije

statistički značajno povezana ni sa jednim faktorom emocionalne

kompetentnosti, dok je kod ostalih zaposlenih povezana sa sposobnošću

izražavanja i imenovanja emocija. Pretpostavka je da je moguće da

ispitanici zadovoljavaju neke „hedonističke potrebe“ bez obzira na

emocionalnu kompetentnost. Orijentacija ka prijatnom životu se više

odnosi na neka svakodnevna zadovoljstva, a nije potrebno puno poznavati

48

sebe da bismo znali šta bi nas kratkoročno u određenom trenutku učinilo

zadovoljnijim. Kod poduzorka ostalih zaposlenih postoji povezanost ove

orijentacije sa sposobnošću izražavanja i imenovanja emocija, dok kod

poduzorka rukovodilaca takva povezanost ne postoji. Pretpostavka je da

rukovodioci zbog svog položaja, a i zbog većih primanja možda imaju neke

povlastice u smislu da im je dostupnije ispunjenje „hedonističkih potreba“,

zbog veće plate ne moraju da brinu o cenama, a zbog položaja moguće je

da im se neke stvari nude bez da ih oni traže, dok ostali zaposleni moraju

da znaju da izraze svoju emociju, odnosno moraju da kažu šta žele da bi to

mogli i da dobiju.

Zaključak

49

Problem istraživanja je bio utvrditi povezanost emocionalne kompetentnosti i

orijentacije ka sreći kod rukovodilaca, kao i utvrđivanje razlika u emocionalnoj kompetenciji i

orijentaciji ka sreći kod ispitanika koji su na rukovodećem položaju i onih koji to nisu.

Za potrebe istraživanja korišćen je upitnik UEK-45 (upitnik emocionalne

kompetentnosti) i skala orijentacije ka sreći.

Što se tiče razlike u emocionalnoj kompetenciji i orijentaciji ka sreći

kod ispitanika koji su na rukovodećem položaju i kod onih koji to nisu

dobijena je statistički značajna razlika u odnosu na jedan faktor

emocionalne kompetencije, a to je sposobnost upravljanja emocijama, što

je bilo i očekivano iz razloga što se u literaturu (Goleman, Bojacis i Maki,

2006) navodi da na rukovodeće mesto dolaze oni ljudi koji su emcoionalno

kompetentniji, da takvi duže ostaju na rukovodećim pozicijama i između

ostalog da što su emocionalno kompetentniji oni su zapravo i uspešniji u

svom poslu. Ali ono što je najbitnije kod emocionalno kompetentnih

rukovodilaca je da oni sami umeju da izađu na kraj sa svojim emocijama,

odnosno da imaju razvijenu samokontrolu i da dobro znaju kakve će

emotivne reakcije kod drugih ljudi izazvati svojim postupcima. To je taj vrh

piramide emocionalno kompetentnih ljudi, odnosno sposobnost da se

vešto upravlja svojim i tuđim emocijama je verovatno jedan od bitnih

faktora koji rukovodioce dovodi na njihove pozicije i to je verovatno jedna

od bitnih stavki koja ih zadržava na tim radnim mestima.

U odnosu na druga dva faktora emocionalne kompetentnisti

( sposobnost uočavanja i razumevanja emocija i sposobnost izražavanja i

imenovanja emocija) nije dobijena statistički značajna razlika, što upućuje

na to da rukovodioci i ostali zaposleni jednako umeju da uoče, razumeju,

izraze i imenuju svoje emocije.

Ovo istraživanje je takođe pokazalo da rukovodioci imaju izraženiju

orijentaciju ka posvećenom životu od ispitanika koji nisu na rukovodećim

položajima. Kako rukovodeći posao sadrži neke komponente koje

olakšavaju doživljavanje tok iskustva ovakav nalaz je bio i očekivan. Dok je

orijentacija ka smislenom životu i prijatnom životu jednako izražena kod

obe grupe ispitanika. To upućuje na to da položaj u organizaciji nije

50

povezan sa potrebom ljudi da rade aktivnosti koje imaju višu svrhu ili da

rade aktivnosti koje im pričinjavaju zadovoljstvo.

Ovim istraživanjem se pokušalo otkriti da li postoji povezanost

emocionalne kompetencije i orijentacije ka sreći. Utvrdili smo da takva

povezanost postoji kada je u pitanju orijentacija ka posvećenom životu i to

kod oba poduzorka, tako da ispitanici koji su emocionalno kompetentnoji

oni su takođe i više orijentisani ka posvećenom životu, odnosno više se

bave aktivnostima kojima mogu da se posvete i u koje su udubljuju.

Kada je u pitanju orijentacija ka smislenom životu, rezultati pokazuju

da je kod ostalih zaposlenih takva orijentacija povezana sa sva tri faktora

emocionalne kompetentnosti, dok kod rukvodilaca ta orijentacija nije

statistički značajno povezana sa sposobnošću upravljanja emocijama.

Dakle, orijentacija ka smislenom životu je uvek povezana sa sposobnošću

uočavanja, razumevanja, izražavanja i imenovanja emocija, pretpostavka

je da treba znati šta se oseća i to izraziti da bismo znali šta nam je jako

značajno (i to nije povezano sa položajem u organizaciji). Pretpostavka je

da rukovodioci traže neki dublji smisao u onome što rade, između ostalog i

zato što im to pomaže da osmisle viziju i misiju organizacije, tako da je na

neki način priroda njihovog posla takva da moraju da traže neki viši

smisao. Dakle, rukovodioci moraju znati šta žele i umeti da izraze da bi išli

ka tome (misija i vizija) i sa njihovim osmišljavanjem misije i vizije nije

povezana sposobnost upravljanja emocijama.

A što se tiče ostalih zaposlenih, kod njih postoji povezanost

sposobnosti upravljanja emocijama sa orijentacijom ka smislenom životu i

ta povezanost je na statističkom nivou značajnosti od čak 0,01, dakle veza

je izuzetno visoka. Pretpostavka je da je to zato što ljudi koji funkcionišu u

organizaciji iz uloge podređenog su možda primorani da izvršavaju radne

zadatke koje im je neko drugi postavio i da dostižu ciljeve koje je opet

neko drugi postavio, tako da samo ljudi koji su dobri u upravljanju svojim

emocijama su u stanju da i u takvim uslovima ipak teže ka traženju višeg

smisla.

Kada je u pitanju orijentacija ka prijatnom životu, kod rukovodilaca

nije pronađena nikakva povezanost sa emocionalnom kompetentnošću,

51

dok je kod ostalih zaposlenih pronađena povezanost orijentacije ka

prijatnom životu sa jednim faktorom emocionalne kompetentnosti i to sa

sposobnošću izražavanja i imenovanja emocija. Pretpostavka je da

rukovodioci imaju takav status i ugled da mnoge stvari dobijaju bez da

posebno traže, takođe oni su i boljeg materijalnog statusa od svojih

podređenih, tako da im je lakše da ispune „hedonističke prohteve“, za

razliku od njih, ostali zaposleni moraju da znaju tačno da izraze i imenuju

svoje emocije, samim tim i potrebe da bi dobili ono što žele.

Literatura

1. Bar-On. (2007). The 5 meta-factors and 15 sub-factors of the Bar-On model. Preuzeto jula 20, 2010 sa: http://www.reuvenbaron.org/bar-on-model/essay.php?i=3

2. Blanchard K. (2010). Rukovođenje na višoj razini: Blanchard o rukovođenju i stvaranju visoko učinkovitih organizacija. Zagreb, MATE d.o.o.

3. Caruso D., Kornacki S., Bienn B. (2010). EI Skills Group> Ability of emotional intelligence. Preuzeto jula 7, 2010 sa: www.emotionaliq.com.

4. Čiksentmihalji M. (1999). Tok. Novi Sad, Forum.5. Franceško M (2000). Socijalno-psihološki činioci stila rukovođenja u preduzeću.

Doktorska teza. Novi Sad. Filozofski fakultet.

6. Franceško M, Mirković B. (2008). Organizaciono ponašanje: Moć poznavanja

organizacionog ponašanja. Novi Sad, Visoka škola: „Fakultet za pravne i poslovn

studije“.

7. Goleman D., Bojacis R., Maki E. (2006). Emocionalna inteligencija u liderstvu: naučite da emcoionalno inteligentno rukovodite. Novi Sad, Adizes.

8. Goleman, D. (2008). Emocionalna inteligencija. Beograd: Geopoetika.9. Kabić T. (2008). Relacije između interpersonalnog poverenja operacionalizovanog

upitnikom IPP i emocionalne kompetentnosti operacionalizovane upitnikom UEK-45.

Diplomski rad. Novi Sad. Filozofski fakultet.

10. Majer Dž. D., Salovej P. (2010). Mayer-Salovey Four Branch Model of Emotional Intelligence. Preuzeto jula 20, 2010 sa: .http://eqi.org/4bmodel.htm

11. Mihić Lj. (2009). Uvod u pozitivnu psihologiju. Preuzeto januara 15, 2010 sa

www. psihologija .edu.rs/literatura/20091228183102.doc

52

12. Milivojević Z. (2008). Emocije-psihoterapija i razumevanje emocija. Novi Sad, Psihopolis institut.

13. Mitić L., Dimitrijević B., Zlatanović LJ. (2008).apstraktna inteligencija, emocionalna

inteligencija i javljanje flow-a. Preuzeto decembra 28, 2009 sa

www.psihologijanis.org/clanci/55.pdf.

14. Nikić P. (2010). Koncept Emocionalne intligencije. Preuzeto jula 7, 2010 sa: http://www.emocionalnainteligencija.com/lat/koncept-eq.html

15. Northouse P.G. (2010). Vodstvo: teorija i praksa. Zagreb, MATE d.o.o.16. Peterson C., Park N., Seligman M. E. P. (2005). Orientations to happiness and life

satisfaction: the full life versus the empty life. Preuzeto decembra 30, 2009 sa

www.springerlink.com/index/MLK44462538X1366.pdf

17. Takšić V., Mohorić T., i Munjas R (2006). Emocionalna inteligencija: teorija, operacionalizacija, primjena i povezanost s pozitivnom psihologijom. Preuzeto jula 7, 2010 sa: http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=16712

Prilozi

Dodatak br. 1:

UPITNIK EMOCIONALNE KOMPETENTNOSTI

UEK-45Autor: prof. dr. Vladimir Takšić, Odsjek za psihologiju, Filozofski fakultet u Rijeci ®

Ovo nije test kojim ispitujemo Vaše znanje i zato ne možete dati pogrešan odgovor. Zanima nas kako se obično osećate i kako razmišljate. Na postavljena pitanja odgovarajte po prvom utisku i nemojte previše razmišljati o njima.Odgovaraćete koliko se ponuđene tvrdnje odnose na Vas i to zaokruživanjem jednog od brojeva koji imaju sledeće značenje:

1 - uopšte NE 2 - uglavnom NE3 - kako kada 4 - uglavnom DA5 - u potpunosti DA

Tvrdnja procena

1. Dobro raspoloženje mogu da zadržim i ako mi se nešto loše dogodi. 1 2 3 4 5

2. Gotovo uvek mogu rečima da opišem svoje osećaje i emocije. 1 2 3 4 5

3. I kada je moja okolina loše raspoložena, mogu da zadržim dobro raspoloženje. 1 2 3 4 5

4. Iz neprijatnih iskustava učim kako se ubuduće ne treba ponašati. 1 2 3 4 5

5. Kada me neko pohvali (nagradi), radim s više elana. 1 2 3 4 5

6. Kada mi nešto ne odgovara, to odmah i pokažem. 1 2 3 4 5

53

7. Kada mi se neka osoba sviđa, učiniću sve da joj se i ja svidim. 1 2 3 4 5

8. Kada sam dobro raspoložen, teško me je oneraspoložiti. 1 2 3 4 5

9. Kada sam dobrog raspoloženja svaki mi se problem čini lako rešiv. 1 2 3 4 5

10. Kada sam s osobom koja me ceni, pazim kako se ponašam. 1 2 3 4 5

11. Kada se osećam srećno i raspoloženo, tada najbolje učim i pamtim. 1 2 3 4 5

12. Kada se zainatim, rešiću i naizgled nerešiv problem. 1 2 3 4 5

13. Kada sretnem poznanika, odmah shvatim kako je raspoložen. 1 2 3 4 5

14. Kada vidim kako se neko oseća, obično znam šta mu se dogodilo. 1 2 3 4 5

15. Kod prijatelja mogu da razlikujem kada je tužan, a kada razočaran. 1 2 3 4 5

16. Lako ću smisliti način da priđem osobi koja mi se sviđa. 1 2 3 4 5

17. Lako mogu nabrojati emocije koje trenutno doživim. 1 2 3 4 5

18. Lako primetim promenu raspoloženja svoga prijatelja. 1 2 3 4 5

19. Umem lako da smislim kako da obradujem prijatelja kojem idem na rođendan. 1 2 3 4 5

20. Lako uverim prijatelja da nema razloga za zabrinutost. 1 2 3 4 5

Okrenite stranicu i nastavite raditi

54

1 - uopšte NE; 2 - uglavnom NE; 3 - kako kada; 4 - uglavnom DA; 5 - u potpunosti DA

Tvrdnja procena

21. Mogu dobro da izrazim svoje emocije. 1 2 3 4 5

22. Mogu da opišem kako se osećam. 1 2 3 4 5

23. Mogu da opišem svoje sadašnje stanje. 1 2 3 4 5

24. Mogu reći da znam puno o svom emocionalnom stanju. 1 2 3 4 5

25. Mogu tačno odrediti emocije neke osobe ako je posmatram u društvu. 1 2 3 4 5

26. Mogu da zapazim kada se neko oseća bespomoćno. 1 2 3 4 5

27. Moje ponašanje odražava moje unutrašnje osećaje. 1 2 3 4 5

28. Na meni se uvek vidi kakvog sam raspoloženja. 1 2 3 4 5

29. Nastojim ublažiti neprijatne emocije, a pojačati pozitivne. 1 2 3 4 5

30. Nema ništa loše u tome kako se obično osećam. 1 2 3 4 5

31. Obaveze ili zadatke radije odmah izvršim, nego da o njima mislim. 1 2 3 4 5

32. Obično razumem zašto se loše osećam. 1 2 3 4 5

33. Pokušavam održati dobro raspoloženje. 1 2 3 4 5

34. Prema izrazu lica mogu da prepoznam nečija osećanja. 1 2 3 4 5

35. Prepoznajem prikrivenu ljubomoru kod svojih prijatelja. 1 2 3 4 5

36. Primetim kada neko nastoji prikriti loše raspoloženje. 1 2 3 4 5

37. Primetim kada neko oseća krivicu. 1 2 3 4 5

38. Primetim kada neko prikriva svoja prava osećanja. 1 2 3 4 5

39. Primetim kada se neko oseća potišteno. 1 2 3 4 5

40. Što se mene tiče, potpuno je u redu ovako se osećati. 1 2 3 4 5

41. Uglavnom mi je bilo lako izraziti simpatije osobi suprotnog pola. 1 2 3 4 5

42. Uočim kada se neko ponaša različito od onoga kako je raspoložen. 1 2 3 4 5

43. Većinu svojih osećanja lako mogu da imenujem. 1 2 3 4 5

44. Većinu svojih osećanja mogu da prepoznam. 1 2 3 4 5

45. Znam kako mogu prijatno iznenaditi svakog svog prijatelja. 1 2 3 4 5

Pol Ž M

Godine __________

Stručna sprema ________________________

Ukoliko se u Vašem preduzeću nalazite na rukovodećem položaju, na kojoj ste poziciji? ____________________________________________________.

Zahvaljujemo na strpljenju !

Dodatak br. 2

55

SKALA ORIJENTACIJE KA SREĆI

Ovo nije test kojim ispitujemo Vaše znanje i zato ne možete dati pogrešan odgovor.

Odgovaraćete koliko se ponuđene tvrdnje odnose na Vas i to zaokruživanjem jednog od brojeva koji imaju sledeće značenje:

1 - uopšte NE 2 - uglavnom NE3 - kako kada 4 - uglavnom DA5 - u potpunosti DA

1. Šta god da radim, vreme mi brzo prolazi. 1 2 3 4 52. Moj život ima višu svrhu. 1 2 3 4 53. Život je previše kratak da bi se odlagala zadovoljstva koja on pruža. 1 2 3 4 54. Tražim situacije koje predstavljaju izazov za moje veštine i

sposobnosti.1 2 3 4 5

5. Kada odlučujem šta ću da radim, uvek uzimam u obzir to da li će to drugim ljudima koristiti.

1 2 3 4 5

6. I kad radim i kad se zabavljam obično sam „u zoni“* i nisam svestan sebe.

1 2 3 4 5

7. Uvek sam jako usredsređen na ono što radim. 1 2 3 4 5

8. Skrenem sa svog puta kako bih osećao euforiju. 1 2 3 4 5

9. Kada biram šta ću da radim, uvek uzimam u obzir da li ću moći da se skroz udubim u to.

1 2 3 4 5

10. Retko mi odvlače pažnju stvari koje se dešavaju oko mene. 1 2 3 4 511. Imam odgovornost da ovaj svet učinim još boljim. 1 2 3 4 512. Moj život ima dugoročan značaj. 1 2 3 4 513. Kada biram šta ću raditi, uvek uzimam u obzir to da li ću uživati u

tome.1 2 3 4 5

14. Ono što ja radim utiče na društvo. 1 2 3 4 515. Život je kratak i zato prvo treba raditi ono što ti najviše prija. 1 2 3 4 516. Volim da radim stvari koja pobuđuju moja čula. 1 2 3 4 517. Proveo sam mnogo vremena razmišljajući o tome koja je svrha života i

kako se ja u to uklapam.1 2 3 4 5

18. Što se mene tiče, dobar život je onaj u kom ima puno zadovoljstava. 1 2 3 4 5

*“u zoni“: mentalno stanje u kome se osoba potpuno predaje nečemu što on ili ona trenutno obavlja, a koje je okarakterisano osećanjem fokusiranja energije, srećom i zadovoljstvom zbog uspeha u određenoj aktivnosti.

Zahvaljujemo na strpljenju!

56

57