DAVALAŠTVO KRVIosnovna pitanja

Osnovna pitanja

Krvne grupe

SAZNAĆEMO

PRE DAVANJA KRVI

• Doručak• Piće• San

DATI KRV MOŽEŠ:- ako si zdrav i dobro se

osećaš- ako imaš između 18 i 65

godina- ukoliko zadovoljavaš

granične vrednosti hemoglobina

- svaka 4 meseca (osobe ženskog pola) i svaka 3 meseca (osobe muškog pola)

- nakon primene INAKTIVNE vakcine (virus gripa)

NE MOŽEŠ DATI KRV ukoliko:

- imaš manje od 50 kg- imaš simptome prehlade, neke

bolesti ili se jednostavno ne osećaš dobro

- imaš promene na koži (infekcije, osip, gljivična oboljenja ...)

- imaš suviše visok ili pak nizak pritisak

- nije prošlo najmanje 7 dana od terapije antibioticima

NE MOŽEŠ DATI KRV ukoliko:

- se nalaziš u fazi mesečnog ciklusa (osobe ženskog pola)

- nije prošlo 7 dana od vađenja zuba i manjih stomatoloških intervencija

- nije prošlo 6 meseci od probadanja tela i kože (pirsing), tetoviranja ili pojedinih hirurških intervencija i transfuzije krvi.

KOJA KOLIČINA KRVI MOŽE DA SE DAJE ?

Prosečna odrasla osoba ima 70 ml krvi na kilogram telesne težine.

Osoba od 70 kg ima oko 5 do 5,5 litara krvi. Može da da trinaesti deo od ukupne količine tj. do 450 ml krvi.

7.70%

92.30%

ZA KOJE VREME DATA KRV MOŽE DA SE NADOKNADI U

ORGANIZMU ?"Tečni" deo krvi nadoknadi se iz

rezervi za tridesetak minuta, a ćelijski elementi za 30 do 60 dana.

Najsporije se nadoknađuje gvožđe koje ulazi u sastav svakog crvenog krvnog zrnca.

Zato je razmak između dva davanja 3 do 4 meseca.

KAKO SE PONAŠATI POSLE DAVANJA KRVI ?

Uobičajeno, kao i pre davanja krvi. Jedini medicinski propis je da se nakon davanja krvi popije dovoljno tečnosti.

Posle davanja krvi ne treba pušiti 2 sata, a 6 sati ne treba raditi pored nezaštićenih opasnih aparata i mašina.

Takođe se preporučuje osobama koje se profesionalno bave poslovima na visini ili vožnjom da tog dana ne rade.

DA LI JE DAVANJE KRVI BOLNO ?

Krv se daje iz vene u pregibu lakta gde je ubod igle najmanje bolan.

U odnosu na ukupan značaj i čin davanja bol je zanemarljiva i trenutna.

ZAŠTO SE IZDVAJAJU KOMPONENTE KRVI ?

U najsavremenijoj terapiji 15 do 20% krvi se korisiti kao cela krv, ili se sva krv deli na komponente što je najbolje.

Krvne pločice - trombociti

Krvna plazma

Crvena krvna zrnca - eritrociti

Krioprecipitat

DAVANJE TROMBOCITA

Trombocitafereza je postupak izdvajanja i prikupljanja trombocita iz periferne krvi pomoću separatora krvnih ćelija uz istovremeno vraćanje ostalih sastojaka krvi.

Trombocite mogu dati sve zdrave osobe između 18 i 60 godina ukoliko zadovoljavaju određene medicinske kriterijume kao i kriterijume za klasično davanje krvi.

DAVANJE TROMBOCITA

Trombociti se mogu davati na svakih 15 dana tj. 2 meseca posle klasičnog davanja krvi.

Ovaj vid davanja krvi zamenjuje 6-7 regularnih davalaca te je u slučaju retkih krvnih grupa kao i povećanih potreba za trombocitima nezamenjiv.

ŠTA SE KONTROLIŠE U KRVI DAVAOCA ?

Svaka jedinica krvi, a to znači krv svakog davaoca obavezno se kontroliše na:

• krvno grupnu pripadnost, • prisustvo vanrednih (iregularnih)

antitela, • izazivače bolesti koje se mogu preneti

putem krvi (transmisivne bolesti) kao što su izazivači žutice, AIDS-a (SIDE) i sifilisa.Ni SIDA ni bilo koja druga bolest ne može se dobiti davanjem krvi. Sav pribor koji se koristi za prikupljanje krvi je sterilan i koristi se samo jednom, a baca se posle upotrebe.

KOLIKO KOŠTA KRV ?

Krv vredi koliko i život koji je tom krvlju spašen. Krv kao i život nema cenu!

S obzirom da je pribor za uzimanje krvi za jednokratnu upotrebu, da se svaka jedinica krvi testira i obrađuje pre upotrebe, služba transfuzije u celom svetu je skupa i predstavlja opterećenje za zdravstvene fondove ali je to cena što sigurnije i bezbednije primene.

DA LI SE KRVLJU TRGUJE ?

Ne! Propisi svetske zdravstvene organizacije i Međunarodnog crvenog krsta to ne dozvoljavaju.

U našoj zemlji postoje propisi koji ne dozvoljavaju nikakav izvoz krvi jer je prikupljanje krvi za redovnu upotrebu i stvaranje rezervi od nacionalnog interesa.

KAKO SU KRVNE GRUPE ZASTUPLJENE U NAŠOJ

POPULACIJI ?

KAKO SU KRVNE GRUPE ZASTUPLJENE U NAŠOJ

POPULACIJI ?

HVALA NA PAŽNJI !