1 Mr Mirko Stanković, dipl. inž. VP 4479 - Direkcija za investicione radove, Beograd, Balkanska 53, tel. 011/23-59-307 2 Srećko M. Đedović, dipl. oec, Agencija "SVM", Smederevo, Cvijićeva 3/20, tel. 026/215-105

Put i životna sredina _______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________---------------------------------------------------------------------------------------------------_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO - STRUČNI SKUP - ŽABLJAK, juni'98.

Stanković M.1, Đedović S.2

ZAŠTITA KOSINA SAOBRAĆAJNICA SAVREMENIM MATERIJALIMA

Saobraćajnica je karakterističan prostorni objekat sa jasno definisanim prostornim,

funkcionalnim i konstruktivnim karakteristikama, pored svojih pozitivnih uticaja na ukupan

razvoj društva, jedan je od najvećih zagađivača životne sredine. Iz tih razloga neophodno je

umanjiti te uticaje na okolinu preduzimajući sve moguće mere i postupke kako bi se sveli na što

je moguće manju meru. U radu su prikazani neki novi materijali i elementi koji se danas

upotrebnjavaju kao tehničko rešenje zaštite kosina na saobraćajnicama i pratećim objektima i

radi smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu.

PROTECTION OF TRAFFIC ROAD SLOPES WITH MODERN MATERIALS

Mirko Stanković, M. Sc., Srećko M. Đedović, B. Sc. (ecc.)

Road is specific environmental object with clearly defined environmental, functional and structural

properties which, in addition to having positive encouraging effects on social development represents

one of the greatest sources of environmental pollution. Therefore, it is important to reduce thouce

environmental effects undertaking all steps and procedures as to set them to a minimum. The paper

presents some new materials and elements applied recently as technical solutions for road and other

structures slopes decking (protection) in view of reducing negative environmental effects.

1. UVOD

Polazeći od osnovnog polazišta i urbanističkih postavki, saobraćajnica se u prostor smešta

tako da zadovolji sve društveno-ekonomske funkcije koje su joj namenjene. Prilikom

projektovanja uglavnom se teži da se obezbede što povoljniji tehnički elementi

saobraćajnice: što manje uspona i padova, manje krivina i to sa što većim radijusima i dr.,

dok se, vrlo često, zanemari kuda trasa prolazi, kroz kakve predele, pejzaže i druge

atraktivne prostore.

Saobraćajnica, kao karakterističan prostorni objekat, sa jasno definisanim prostornim,

funkcionalnim i konstruktivnim karakteristikama, kako po obimu, tako i po raznolikosti

uticaja, jedan je od najvećih zagađivača životne sredine. Iz tih razloga neophodno je, pri

izradi ovakvih objekata, uzimati u obzir i probleme zaštite i unapređenja životne sredine

u svim fazama realizacije: planiranje, projektovanje, građenje, eksploatacija i održavanje.

Građenje saobraćajnica, po prirodi stvari, ima uticaj na pejzaž kroz koji prolazi, ali i na

ostale elemente okoline i radne sredine. Najviše propusta i nedostataka se manifestuje pri

izradi useka, nasipa, zaseka ili pak kod izrade pratećih objekata, jer ove površine se

najčešće nepravilno i nedovoljno obrađuju. Veliki zemljani radovi ostavljaju velike

nezaštićene površine koje su izložene destrukciji atmosferilija. Radi sprečavanja ili bar

umanjenja štetnog dejstva atmosferilija koriste se razna tehnička rešenja uz upotrebu

različitih materijala, od klasičnih do bioloških.

Zaštita kosina može se vršiti raznim prefabrikovanim betonskim elementima,

zatravljivanjem, sadnjom drveća ili pak plastičnim proizvodima - plastična pletiva,

lepljive emulzije, raster elementi itd.

U zavisnosti od sistema, vida saobraćaja, stabilnosti kosina i uslova radne sredine, za

obezbeđenje kosina koristite se razni materijali. Tom prilikom najbitnije je odabrati

najpovoljniji način i odgovarajući materijal za određeni lokalitet, kako bi se obezbedila

trajna mehanička zaštita, a predelu dao lep i prirodan izgled.

1.1 Primena "GRASSCRETE" elemenata

Engleska firma "Grass Concrete"-jedina u svetu izrađuje "travnato-betonske"površine

pod nazivom "Grasscrete®" koje se rade na licu mesta. Poslednjih decenija ova

tehnologija se primenjuje u Velikoj Britaniji, Holandiji, Nemačkoj, Španiji, SAD,

Austriji, zemljama jugoistočne Azije itd.

Efikasnu primenu nalazi upravo tamo gde drugi poznati i standardni postupci i materijali

pokazuju svoje nedostatke ili kad se oceni da oni neće dati sve tražene efekte. Za razliku

od montažnih travnato-betonskih blokova, "Grasscrete®" je neprekidna armirano-

perforirana betonska ploča. Dakle, to nije sistem već izlivenih ili presovanih montažnih

blokova, već je to polumontažni sistem većih armirano-betonskih perforiranih ploča

(može i bez armature - zavisi od namene) koje se izlivaju na licu mesta. Zbog takvog

načina izgradnje ovaj sistem opravdava svoje ime "travnati beton". Glavne prednosti ovog

sistema zaštite su sledeće:

- bez problema mogu izdržati vozila nosivosti do 40 tona bruto

težine,

- eliminišu potrebu ugradnje drenaže u podlozi,

- postavljaju se bez ivičnjaka ili ivičnih ploča,

- imaju potpuno ravnu površinu koja omogućuje standardno

označavanje,

- pošto su perforirane površine moguća je ugradnja bez nagiba.

Sistem travnato-betonskih površina Grasscrete® bazira se na

jednokratnoj upotrebi plastičnih kalupa tipa GC1 (visine 100 mm)

i GC2 (visine 150 mm), sl.1.1. Jednokratna

Normativi utroška materijala za površine tipa GC1 - 100 mm

Pesak za podlogu, debljine nanosa 10-20 mm

Kalupi GC1, 600 x 600 x 100 mm 2,78 kom/m2

Beton marke 28 MN/m2 *) 1 m3 = 15 m2

Mrežasta armatura 200 x 200 mm ø 6 mm 3,02 Kg/m2

Sl. 1.1. Osnova kalupa Grasscrete® tipa GC1 i GC2 Daske od mekog drveta za dilatacione fuge

Fina prosejana zemlja za nasipanje 1 m3 = 18 m2

Gasni ili benzinski plamenik

Seme trave (npr. Grass Concrete Mix No.1) 50 gr/m2

Normativi utroška materijala za površine tipa GC2 - 150 mm

Pesak za podlogu, debljine nanosa 10-20 mm

Kalupi GC1, 600 x 600 x 150 mm 2,78 kom/m2

Beton marke 28 MN/m2 *) 1 m3 = 11 m2

Mrežasta armatura 200 x 200 mm ø7 ili 8 mm 3,95 Kg/m2

Daske od mekog drveta za dilatacione fuge

Fina prosejana zemlja za nasipanje 1 m3 = 12 m2

Gasni ili benzinski plamenik

Seme trave (npr. Grass Concrete Mix No.1) 50 gr/m2 *) Kod nas se ova marka betona standardno proizvodi kao MB 30.

Sl. 1.2. Presek - detalj ugra|enih Grasscrete® elemenata

upotreba plastičnih kalupa je iz razloga što se zaliveni u betonu posle odre|enog vremena

pale i tako uništavaju a na tom mestu ostaju otvori oblika "lista deteline". Plastični kalupi

tipa GC1 namenjeni su za izgradnju površina nosivosti do 10 tona, a kalupi tipa GC2 za

površine nosivosti do 40 tona, kao i za izgradnju objekata vodozaštite i stabilizaciju

kosina izloženih udarom vodenih talasa.

Sl. 1.3. Tehnologija ugrađivanja Grasscrete® elemenata

Sl. 1.4. Izgled ugrađenil Grasscrete® elemenata

T R A V A

B E T O N

1.2 Uprotreba PETRAFLEX® -a i TRI-LOCK®-a

Pored navedenog Grasscrete®, firma GC licencno proizvodi presovane betonske blokove

pod nazivom PETRAFLEX® i TRI-LOCK®, sl.1.5. Oba proizvoda pripadaju sistemu

fleksibilnih elemenata, te se mogu prilago|avati skoro svakoj površini.

Sl. 1.5. PETRAFLEX® - Kablom uvezani blokovi i TRI-LOCK® -zabravljeni blokovi

PETRAFLEX®- kablom uvezani betonski blokovi, dimenzija 305 x 305 i 460 x 610 mm,

debljine 9, 10, 13,5 i 22 sm, težine 6 - 154 kg, nosivosti 14 - 55 kN/m2, namenjeni su,

prevashodno, za zaštitu kosina izloženih udarom vodenih talasa, ali i kosina izloženih

povećanom erozijom.

TRI-LOCK® -zabravljeni blokovi, visine 9, 10 i 15 sm, težine 23, 25 i 35 kg, nosivosti

40 N/mm2, su trodimenzionalno fleksibilno vezani blokovi namenjeni za kontrolu erozije

na nasipima i kosinama saobraćajnice koji su izloženi jakim udarima vodenih talasa ili

agresivnoj eroziji. Vrlo su otporni na oštećenja i lako se zamenjuju.

1.3 Uprotreba BETOFLOR® -a

BETOFLOR elementi, sl.1.6, su prefabrikovani elementi od betona (bilo bi dobro da se

rade i od šljako-betona ili pečene gline), namenjeni za stabilizaciju degradiranih i vrlo

strmih (do 850) useka ili nasipa, kao i za zaštitu od buke. Ugrađeni elementi se ispunjavaju

zemljom u kojoj je pomešano seme trave.

Sl. 1.6. Upotreba Betoflor® blokova za zaštitu kosina

2. UPOTREBA PLASTIČNIH MATERIJALA

U razvijenijim i bogatijim zemljama sa visokim stepenom razvoja tehnologije, pri

izgradnji građđđevinskih objekata, veliku primenu imaju razni plastični materijali.

Najčešće upotrebljavani plastični materijali pri izgradnji saobraćajnica su: geotekstil,

plastične mreže, membrane, filc idr. Ovi materijali imaju konstruktivne i mehaničke

funkcije (prima zatezuće sile, vodopropustljivost, vodonepropustljivost, drenaža, cena

koštanja itd.), te se iz tih razloga koriste pri izgradnji saobraćajnica. Primenom plastičnih

proizvoda znatno se smanjuje upotreba prirodnih, a ograničenih materijala, čime se

smanjuje cena koštanja saobraćajnice. Tehničke karakteristike plastičnih materijala

(mehanička čvrstoća, mala težina, vodopropustljivost, vodonepropustljivost,

manipulativnost, niža cena), čine ove materijale veoma upotrebljivim pri građenju

saobraćajnica.

Zbog ograničenosti prostora više reči biće samo o upotrebi plastičnih mreža, tzv.

geoplastike.

2.1 Primena "Tensar" mreža

Pri izgradnji ili održavanju (popravci) saobraćajnica, primenjuju se plastične mreže -

geoplastika. Ove mreže primaju zatežuće sile u kolovoznoj konstrukciji, tj. imaju ulogu

armature. Najčešća primena im je pri izgradnji visokih nasipa sa strmim kosinama (1:1,

3:2 ili 2:1), sl.2.1, ili pri sanaciji deformisanog trupa puta.

Danas su u upotrebi najčešće plastične mreže tipa Tensar®, proizvodnje firme Netlon

Limited uz odobrenje British Board of Agrement (BBA). U upotrebi su jednoaksijalne

(napone primaju u podužnoj osi) i dvoaksijalne mreže (napone primaju u oba pravca), sl.2.2.

Sl. 2.1. Primena plastičnih mreža Tensar® pri izradi kanala i nasipa "gabionima"

Sl. 2.2. Jednoaksijalne i dvoaksijalne Tensar® mreže

Da bi neki materijal bio upotrebljiv u građevinarstvu, mora biti postojan na razne uticaje.

Plastične mreže Tensar® imaju sledeće tehničke karakteristike:

- težina:

- jednoaksijalne mreže 0,20 do 0,55 kg/m2

- dvoaksijalne mreže 0,50 do 1,10 kg/m2

- postojanost na temperaturu: najveća čvrstoća je na 00 C,

- na + 400C čvrtoća na zatezanje se smanjuje > 50%.

- zatežuća sila u podužnom pravcu: - jednoaksijalne mreže 55-110 kN/m1

- dvoaksijalne mreže

- uzdužni pravac: 12.50 - 34,90 kN/m1

- poprečni pravac: 20,50 - 42,00 kN/m1

2.2 Primena "plastične posteljice"

"Plastična posteljica", sl. 2.3, je trodimenzionalna (reljefna) plastična mreža koja se upotrebljava

za zaštitu kosina useka i nasipa, kao i ostalih površina izloženih eroziji. Mreža je izrađena od

polietilena veće krutosti, tako da omogućava reljefnu morfologiju mreži. Debljina mreže je 18

mm, težine 0,45 kg/m2, a isporučuje se u rolnama 4,5 x 30 m.

Sl. 2.3. Trodimenzionalna (reljefna) plastična posteljica"Tensar"

3. ZAKLJUČAK

Za zaštitu kosina i ostalih konstruktivnih elemenata saobraćajnice mogu se koristiti razni

materijali, kako betonski, tako i plastični - geosintetici i drugi prefabrikovani elementi u

zavisnosti od vrste saobraćaja, stabilnosti kosina, radne sredine, klimatskih uslova i

željenog stepena očuvanja radne sredine.

4. LITERATURA

1. Stanković, M. Arhivski projekat kao osnova efikasnog i racionalnog građenja i održavanja

saobraćajnica, Magistarska teza, Beograd, 1994, 1-206;

2. Grass Concrete Limited: Erosion control systems, Wakefield, West Yorkshire, uputstva i prospekti, 96;

3. Netlon Limited: "Tensar" geogrids in civil engineering, Blackburn, uputstva i prospekti, 1996;