Прва жива бића су настала у води.Преко 2/3 (око 70%) нашег тијела

састављено је од воде!За нормално функционисање организма потребно је сваки дан уносити око 2,5 l

текућине.

Вода је била, јесте и биће извор свог живота на Земљи и основа нашег постојања.

Не постоји ништа што може да је замијени!

Јеси ли си икад питао за шта све

човјек троши воду?

Ево, покушаћу да набројим: за пиће, за припремање хране,

за одржавање хигијене, у

пољопривреди, индустрији ...

Вода заузима око 71% наше планете. Од ове огромне количине воде само се 0,002% може користити за пиће!

Човјек без воде може издржати само 3-4 дана!Више од 1 милијарде људи нема приступ питкој води!400 милиона људи у свијету оболи од болести које су узроковане несташицом питке воде. Од тога 30 000 њих дневно умре од тих болести! Према прогнозама, до 2025. године, око 3,5 милијарди људи ће осјећати несташицу воде.

ЗАБРИЊАВАЈУЋА СТАТИСТИКА

НЕКОЛИКО ЧИЊЕНИЦА О ОСОБИНАМА ВОДЕ

Молекул воде се састоји од 2 атома водоника и једног атома кисеоника (H2О).Вода је универзални растварач ( у њој се раствара већина неорганских и органских материја).Вода мрзне на 0°С, а кључа на око 100 °С.Највећу густину вода има на 4 °С. Због тога лед плива у води, а стајаће воде (језера) не мрзну до дна.

Који значај ово има за језерску биоценозу?

ИЗВОРИ ЗАГАЂИВАЊА ВОДА СУ:

1. Киселе кише – укључују се у процес кружења воде у природи. Оне изазивају сушење шума, те

закисељавање земљишта, текућих и стајаћих вода.

2. Спирање земљишта за вријеме јаких киша или

топљења снијега.Тако у површинске воде

доспијевају угинуле биљке и животиње, као

и пестициди и минерална ђубрива.

• ОТПАДНЕ ВОДЕ – воде које настају послије разних људских активности: у

индустрији (индустријске отпадне воде) и у домаћинствима (комуналне отпадне

воде).

• Индустријске отпадне воде садрже разна

органска и неорганска једињења (киселине,базе),

као и разне отпатке настале у

процесу производње.

Комуналне отпадне воде садрже велике количине фекалија, детерџената, остатака хране и других

отпадака из домаћинстава. Ове воде садрже и велики број бактерија.

3. Хаварије танкера, при чему

долази до излијевања разнихопасних материја у мора или

водотокове(нпр. нафте), при чему

настају тзв. нафтне мрље.

Утицај нафтне мрље на живи свијет је веома негативан. Птица умазана нафтом не може ни да

хода ни да лети, а рибе умиру јер не могу да дишу.

Један литар нафте илибензина загади око милион литара воде

за пиће.

4. Нуклеарне електране уводотокове испуштају

нуклеарни отпад, атермоелектране прегријану воду.

Како заштитити воде од загађивања?

Заштита вода од загађивања подразумијева, прије свега,

пречишћавање отпадних вода прије него што се оне испусте у водотокове.

Пречишћавање може бити:Физичко – филтрирање воде, чиме се

задржавају загађујуће материје, а издваја чиста вода;

Хемијско – неутрализација загађене воде хемијским средствима;

Биолошко( самопречишћавање) – неки организми који живе у води користе

отпадне материје у својој исхрани и тако их разграђују.

• При томе се троши кисеоник,

а ослобађају отровни гасови. У таквим условима,

организми који не подносе

отрове угину, а они који подносе опстају, па чак

могу и да се пренамноже.

из отворене славине сваког минута истекне

11-12 литара воде;ако је славина отворена док се перу зуби,

истекне 40-60 литара воде;приликом прања посуђа, потроши се 50-100

литара воде;за купање у кади троши се 200-300 литара

воде;за прање аутомобила цријевом потроши се

и до 600 литара воде.

За прање зуба довољно је поквасити четкицу и испрати са 2 литре воде.

Ако се судопера напуни водом, посуђе се може спрати и са 20 литара воде.

Умјесто купања у кади, користите туширање.За туширање се потроши 40-80 литара воде.

Ако се користи канта и сунђер, ауто се може опрати са 60 литара воде.

Посебно штедите топлу воду, јер тиме штедите и енергију.