Sezamove sveske-1-vreme-zabluda

Sezamove sveske 1Vreme zabluda

18.12.1989-25.06.1991

2012

2

Na prostoru Jugoslavije su se prvi eksperimentalni BBS-ovi poèeli pojavljivati sredinom

1980-ih. Na tom prostoru najznaèajniji predstavnik bio je beogradski Sezam, koji je, do

prekida telefonske veze izmeðu Srbije i drugih republika, imao korisnike iz cele

Jugoslavije.

Sezam je nastao 1989. godine. Na Sezamu je komunicirala neka vrsta nacionalne elite

(mladi svet, obrazovan, komunikacijski i kompjuterski pismen, otvoren prema Zapadu).

Sistem je ostao otvoren za sva mišljenja ma kako ona bila usamljena i neprihvatljiva.

priredio: José-Miguel Palacios

The texts included in this compilation are edited versions of messages posted to

discussion forums in the already disappeared BBS Sezam (Belgrade) and MIPS

(Zagreb).

Every effort has been made to contact the authors of the original messages and

obtain their permission. Whenever it has not been possible to find them, fair use rules

apply.

Samizdat izdanje, 2012

Text is available under the Creative Commons Attribution-ShareAlike Licence.

3

E, bilo je to zlatno doba. Nikome od

normalnih ljudi na Sezamu nije padalo na

pamet da su te “djeèje” svaðe u stvari uvod

u prokleto krvoproliæe koje nas je zadesilo.

Istina je da to nije baš uvijek bila djeèja

svaða, no svejedno, nisam pretpostavljao da

æe do ovoga doæi...

dpozaric

4

Glava 1.

Tranzicija: vežbanje demokratije

dejanr, 18. decembar 1989

U današnjem ekspozeu Ante Markoviæ je predložio sledeæe mere:

1) Denominuje se dinar tako da je 10,000 dinara (stari milion) jedan ultranovi zvani

konvertibilni dinar.

2) Kurs marke se fiksira na 7 konvertibilnih dinara, dolara zavisno od marke (trenutno

12) i neæe se menjati do 30. juna 1990.

3) SVAKI graðanin može u bankama kupovati devize za dinare PO KURSU!

4) Kamate se isplaæuju u devizama.

5) Plate se zamrzavaju u markama na nivou novembarske. Obzirom da je i kurs marke

zamrznut, to praktièno znaèi da se plate neæe menjati.

6) Zamrznute su cene baznih sirovina, energije i komunalija (telefonski impulsi NEÆE

poskupljivati... zato ovu poruku kucam on-line).

7) Ostale cene su slobodne

8) Nelikvidne organizacije idu na jedno mesto.

Osim ovih mera koje mi zvuèe izvanredno (naroèito ono 2, 3 i 4), u “paketu” su i neke

mere koje mi nisu preterano jasne, oko poreza, nekih zahvatanja iz dohotka,

promenama Ustava u vezi poveæanja nadležnosti SIV-a i tako to. Izgleda da æe oko tih

“nejasnih” mera i biti najviše sporova, u Srbiji su veæ rekli da se ne slažu. Nadam se

samo da sa svim tim neæe biti kao sa sporom Pravoslavne i Katolièke crkve koje su u 11

veku bacile anatemu jedna na drugu i to ne zbog ovoga ili onoga nego zato što su se

5

sukobile po pitanju “da li Sveti Duh ishodi iz Boga ili iz Boga i Hrista”.

dejanr, 19. decembar 1989

vkostic >> >> Ako je tako, koja æe radna organizacija da odoli a da ne podigne cene?

Rezultat: ima da nam ****opadne**** standard. Baš lepo!

Ali, ako dignu cene ko æe to da kupi? Za recimo 700 konv. dinara možeš uvek da kupiš

100 DM pa da odeš u Austriju i kupiš to što je kod nas strašno skupo. Osim toga, može

neko drugi da ode umesto tebe (neki privatnik koji se bavi uvozom što je sada

dopušteno) i da ti to proda, ako domaæa firma pretera sa cenom, ostaæe bez kupaca! Do

sada je to bilo praktièno neostvarljivo jer je kurs skakao svaki dan tako da je bilo kakvo

planiranje uvoza i zarade na uvozu bilo komplikovano skoro k'o kvadratura kruga -

marka je za zadnjih mesec dana skoèila sa 4 na 6.5 miliona!

Ono što mi se posebno sviða to je što æe najzad èovek koji kupuje devize prestati da se

oseæa kao krivac! Mada uz stabilan kurs kupovina deviza više i nije tako nužna, èovek

æe da kupuje kad mu stvarno za nešto treba... ili kada se 30. jun bude približio...

A što se opadanja standarda tièe, teško da možemo oèekivati da lako isplivamo iz

ovakve situacije!

ilja, 19. decembar 1989

Mislim da je SIV napravio odlièan potez, ali bojim se da æe ga republike (naroèito Srbija i

Slovenija) teško prihvatiti, svaki iz svojih ludih razloga.

Naroèito mi se ne sviða što bi svi po republikama da kritikuju vladu, a kad treba nešto

sami da predlože, onda lupe takvu glupost da to ne bi prošlo kod drugih ni pod razno!

PS Stvarno, da kupujem marke u banci... pa to neverovatno zvuèi!

vkostic, 19. decembar 1989

Mislim da bi trebalo da se malo potsetimo istorije.

Svi smo jedva doèekali da Milka Planinc siðe sa položaja i da je nasledi Branko Mikuliæ.

Novi premijer je delio lepa obeæanja, a kako je završio, to znamo.

Nasledio ga je Ante Markoviæ. I taj je delio lepa obeæanja, smeskao se i fotografisao, a

narod je oèekivao. A šta je doèekao, i to dobro znamo.

Sada smo ponovo u situaciji da se puno nadamo. Što se viæe budemo nadali, to æe

6

otrežnjenje biti bolnije.

djolle, 6. mart 1990

Neverovatno, ali istinito: i posle dva meseca, država ima devizne rezerve, narod kupuje

devize normalno, èak ni ne obigrava oko dve - tri banke. Jedino je bio nepredviðeni

istoèni sindrom (odliv deviza na istok), ali i njemu staju na put.

Tvrde da æe posle juna, za razliku od do sada, biti isto tako. Ja im verujem, a vi?

Februarska inflacija < 10%, kaže Milica Luèiæ Èaviæ. Da li æemo konaèno videti koliko

para uðe od turizma, odnosno koliko je pojelo crno tržište novca za sve ove godine?

SKJ - još se nije sastao, a ka' æe ne znamo. Da li i da se uopšte sastaje? Kako predviðate

razvoj situacije na liniji: levica - SKJ, bivši SKJ i njemu slièni, zajedno ili kao slobodni

strelci, centar (malo levo-desno oko njega) - radikali, demokrati razni, desnica - HDZ,

SNO ... Smatrate li postojanje desnice tragiènim? U Italiji važi pravilo: ko u mladosti nije

levièar, taj nema srca, ko u starosti ostane levièar, taj nema pameti. Rimljani (stari) su

kao osnovni uslov za ulazak u Senat postavili 55 god. starosti i odreðena kolièina

materijalnih dobara (tj. ispunjenje predispozicije za konzervativizam). Šta mislite o

tome?

kale, 26. mart 1990

Jugoslavija je jedna od socijalistièkih zemalja u kojima je prihvaæeno da je dosadašnji

put razvoja bio loš sa aspekta napretka privrede i ljudskih prava i sloboda. Nije nam prvi

put da “napravimo oštar zaokret”, meðutim, sadašnji “zaokret” se bitno razlikuje od

preðašnjih - ovaj je usmeren nazad, ka (bar nekim) dobrim osobinama kapitalizma. Da li

æe se društveno ureðenje sa ravnopravnom privatnom, državnom i mešovitom svojinom

i višepartijskim sistemom zvati demokratski socijalizam ili kapitalizam ili nekako drugo

je pitanje forme koja ne može promeniti suštinu.

Zanimljivo je da o ovom vrlo znaèajnom “zaokretu” imamo naèelno isto mišljenje širom

zemlje - svi smo za više slobode, demokratije i privrednu reformu. Otkud onda silne

meðurepublièke svaðe? Objašnjenje da su politièari posvaðali narod je dosta široko

rasprostranjeno. Koji politièari? E, tu bi se od republike do republike, od naroda do

naroda (narodnosti) dobili razlièiti spiskovi. Oni drugi, tuði, sebièni, zlonamerni i

nedemokratski politièari u svojim sredinama (republikama) kontrolišu štampu, radio i

televiziju i ne daju istini i demokratiji da živi. Kada èovek veæinu informacija stièe od

“pozitvno usmerenih” sredstava informisanja nije ništa èudno kada postane “pozitivno

usmeren” (programiran???).

Proputovao sam celu Jugoslaviju i svugde su ljudi bili ljudi. Bar sam ih ja tako video.

Oseæam da sam i ja jedan od jednostrano (i tendeciozno) informisanih graðana

Jugoslavije. To mi se ni malo ne sviða. Volim da programiram kompjutere, ali kad neko

7

programira mene...

kale, 27. mart 1990

U svim meni poznatim socijalistièkim zemljama došlo je do haosa. Nekad je kod nas

bila “moderna” tema “Socijalizam kao svetski proces”. Danas je u celom svetu aktuelna

tema “socijalizam kao svetski promašaj”. Ipak, niko se vlasti i diktature ne odrièe ako

ne mora. Zanimljivo je kako u socijalistièkim zemljama bujaju meðunacionalne

netrpeljivosti i sukobi. Moje objašnjenje je da je uzrok u sliènosti organizacije stvarne

vlasti u socijalizmu i feudalizmu. Veliki budža dominira nad nekoliko manjih, ovi manji

nad nekoliko još manjih itd. Niko ne voli kad mu je neko nad glavom pa se ovi manji

trude da budu što samostalniji i nezavisniji od onog velikog. Za sobom vuku i svoje

potèinjene.

kale, 29. mart 1990

Ukidanje dominacije komunistièkih partija ja više vidim kao uslov nego kao cilj

politièkih reformi. Tek treba izgraditi novi (stari?), demokratski politièki sistem. A

dogmatizam svugde, u zakonima, u školama, u privredi, u glavama... Ne može se sve

preko noæi. Ono što meni izgleda jako važno je da se razvije privatno preduzetništvo.

Ako vidimo da preduzimljivi i vredni ljudi mogu lepo da zarade izaæi æemo iz ove

uravnilovke i uèmalosti i poèeti i sami da jurimo pare. Ako bi “jurili pare” manje bi se

brinuli o “nacionalnoj èistoæi”, neprijateljima sopstvene nacije i drugim duhovima.

Verovatno bi nam se tada mnogi nacionalni neprijatelji pretvorili u poslovne prijatelje.

Tada nam ne bi palo na pamet da prekidamo uspešne poslovne veze zbog ideoloških

razloga. Bez razvoja privatne inicijative ja ne vidim naèin da se pokrene privreda, a bez

toga nema ni demokratije (je li èuo neko za demokratiju u socijalnoj bedi?).

Društveno-politièke zajednice usmeravaju društveni kapital u okviru svoje teritorije. Nije

nikakvo èudo što na meðurepublièke investicije ide samo 0.1% ukupnih jugoslovenskih

investicija. I opština ima više koristi od “gubitaša” u svome ataru (oporezuje ga) nego od

ko zna kako uspešne firme u susednoj opštini. Privatni kapital ide tamo gde su mu

najbolje šanse za zaradu. Koliko je ova razlika znaèajna pokazaæe se u sluèaju stvarno

ravnopravnih uslova privreðivanja za privatna i društvena preduzeæa.

Demokratski socijalizam? Ja bih više voleo da to proba neko drugi (ne ja). Sledeæi

izbori? Siguran sam da æe u poplavi nacionalnih (nacionalistièkih?) partija mnogi glasati

za komuniste, možda i ja. U svakom sluèaju jedva èekam da nam se još neka partija

naðe ovde na dnevnom redu, ovo sada je monotono - samo grdimo komuniste i niko ih

ne brani.

Komunisti se (ovde na SEZAM-u) ništa ne brane. Da li ih je napustio revolucionarni

borbeni zanos :-) , ili beleže poruke i autore... :-(

8

kale, 30. mart 1990

Prelazak sa jednopartijskog na višepartijski sistem neminovno donosi neku dozu haosa;

partija ne drži samo politièku vlast, ona je i u privredi, školama, JNA,... Ova naša mala

Juga ima veæ previše haosa. Ako mi se još kao voðe ponude neki majmuni koji nude

proširivanje teritorije, ispravljanje istorijskih nepravdi i sliène svinjarije mogu samo da

glasam protiv njih ili da ne glasam.

kale, 13. april 1990

Prvi posleratni SLOBODNI IZBORI se završiše. Nažalost samo u jednoj republici.

Komunisti Slovenije (bivši komunisti?) su stranka koja je dobila najviše glasova.

Kandidat komunista je dobio najviše glasova za predsednika Slovenije. Mora se priznati

da su Slovenaèki komunisti najviše uradili na slabljenju i konaèno, razbijanju SKJ.

Možda rezultati izbora govore da Slovenci umeju to da cene. Komunisti meðutim imaju

manje pristalica od Demosa (i manje poslanika u skupštini). Èuo sam da je pre rata

postojala izreka “dva Slovenca - tri partije”. Baš me zanima dalji razvoj dogaðaja.

Komuniste nisam nazvao njihovim novim imenom zato što (još?) nisam ubeðen u

njihova nova, demokratska opredeljenja.

ilja, 25. april 1990

I tako Azema oslobodiše. Pobeda opozicije a zatim i Kuèana u Sloveniji, pobeda

Tuðmana u Hrvatskoj, istraga u amerièkom Kongresu o Kosovu, ukidanje vanrednog

stanja u pokrajni (bez sumnje pod jakim pritiskom Zapada), šesta flota u Trstu, Vlasi i

co. osloboðeni...

Ne znam kako vama ovo izgleda. Meni pomalo miriše na poèetak Slobinog kraja.

lanik, 4. maj 1990

Da, “dole komunizam”, ali ako bih birao izmeðu Komunjara i Draškoviæa/Tuðmana, pre

bih izabrao Komunjare! Jedino rešenje je JUGOSLOVENSKO rešenje i pre æu biti uz

komuniste koji su pro-jugoslovenski orijentisani, nego uz idiote koji traže stvaranje NDH

ili Velike Srbije.

balinda, 5. maj 1990

kale >> Što se tièe ovih naših prvih slobodnih izbora, mislim da je najbolje da nijedna

stranka ne osvoji ubedljivu veæinu. To tera i vodeæu stranku i opoziciju da daju

maksimum od sebe, niko ne može da pravi grube greške i mirno drema na lovorikama.

9

Sa ovim se u potpunosti slažem, uz dodatak da samo JEDNA stranka (za sada) ima

šanse da ubedljivo pobedi . Nažalost, to je ona koja bi to smela da bude poslednja. Tako

nešto slièno se veæ desilo u Hrvatskoj, stim što je tamo reè o desnici. Mislim da to ne bi

trebalo da iznenaðuje. Širenje nacionalne histerije, na èemu i insistiraju takve partije, i

dovele su ih u prvi plan. Zato im, valjda, i smeta razum i nada koju pruža (obeæava?)

Ante Nacionale? Dakle, ko (u Srbiji) glasa protiv komunista ne izlaže se opasnosti da

previše ojaèa opoziciju jer je ona i ovako dosta slaba!


Zahvaljujuæi represiji vlasti, stranke se nalaze u velikoj anonimnosti bez ozbiljnog

pristupa javnosti (o ravnopravnosti u medijima da i ne govorim). Vreme koje dolazi to æe

promeniti i šanse ostalih æe biti mnogo veæe. Zato sam mišljenja da je i dobro što izbori i

neæe biti tako skoro. (!?)


Slobodan Miloševiæ je, u sebi svojstvenom stilu, “istakao” da Srbiji “niko ne treba da

uvozi tuðu demokratiju” !?

Mislio sam da je demokratija nedeljiva, ali izgleda da g. Miloševiæ zna za neku

“demokratiju” koju je “uèio” iz boljševièkih udžbenika?

dkropek, 23. septembra 1990

Kad sam veæ zapoèeo da navedem nekoliko stvari koje zamjeram vlasti u Hrvatskoj. Što

su konkretno uradili? U ustav još nisu zagrizli, oni u Kninu ih zafrkavaju na mrtvo...

Otvaraju u Splitu atletsko prvenstvo, nek' svijet vidi šta mi možemo, svašta. Smuèilo mi

se da ih gledam kako prièaju po skupovima kako su oni: PRVA DEMOKRATSKI

IZABRANA VLAST U HRVATSKOJ, NA PRVIM DEMOKRATSKIM IZBORIMA... bla, bla, bla...

Do sada ***NIŠTA*** ozbiljno nisu uèinili. Pitam se samo dokle æe im tako iæi?

bojt, 11. oktobar 1990

Ono što se šuškalo je ispalo taèno: Ko je mislio da æe u novim bukvarima u Srbiji Vuk

(Karadžiæ) zameniti Tita - loše je mislio. Evo šta se nalazi u èitanci sa osnovnim

pojmovima o jeziku za prvi razred osnovne škole (ima i na poslednjoj strani “Srpske

reèi” br.5, gde sam prvi put i video, al sam, da bi se 100% uverio danas kupio i èitanku!

:) ):

10

S L O B O D A N

Od slobode i svetlosti dana

svetli ime svakog Slobodana.

On je roðen kada i sloboda,

a na ponos celog ljudskog roda.

Svi ti momci zvani Slobodani,

slobodi su do smrti odani.

K'o što nema života bez vode,

Slobodana nema bez slobode.

Kad slobodi doðu teški dani,

braniæe je njeni Slobodani.

Božidar Timotijeviæ

A evo i priloga za nadogradnju pesmice u ep od 1000 strofa:

Kad u nebo poleti mladi ptiæ,

Slobodan pojede æevapèiæ.

Slobodanu ne treba ni metak ni puška,

sve dok ima Miteviæa Duška.

Slobodana niko ne sme da prlja

dok mu dim iz tompusa èavrlja.

Kada na pijaci kupite sir,

znate da nam je Slobodan doneo mir.

Kada pustite vodu,

setite se da æe nam Slobodan doneti slobodu.

...

Ako još nekom proradi muza, neka nastavi... pa možemo da zgrnemo pare ako

republièki sekretarijat za obrazovanje i kulturu bude pristao da ep u nastavcima

objavljuje u èitankama za II, III, IV, V, VI,... razred.

11

kale, 11. decembar 1990

Pa valjda komunisti nisu blesavi da se izlažu demokratiji više nego što se baš mora. A ni

progresivne snage nisu blesave da ulaze u zajednicu sa boljševicima. Za SPS su glasali

babe, dede i mlaði bez svoga stava o svetu oko sebe, oni koji u glavi imaju ugraðen TV

prijemnik umesto mozga. Ja sam verovao da æe gospodin Miloševiæ pobediti, ali sam bio

siguran da u zemlji gde svi psuju komuniste veæina neæe glasati za komuniste. Veæinski

sistem je svakako povoljniji za veæe stranke (pa i SPS), ali izgleda da je za SPS glasala

apsolutna veæina biraèa.

:((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((,

dveselinovic, 11. decembar 1990

Zašto oni koji su glasali za SPS “imaju ugraðen TV prijemnik u glavi umesto mozga”?

Kakav je sad pa to nakaradan stav? Po èemu se ovakav stav razlikuje od tvrdog

komunistièkog koga si ti Kale kao i mnogi drugi toliko kritikovao?

Ispade, ko je glasao za SPS se ne slaže sa mnom, pa prema tome ima TV u glavi,

ukratko, taj je glup i otvoreno “ne misli za sebe”. Ispade da svako ko se ne slaže sa

tvojim mišljenjem ili ima TV ili je glup, ili je neka baba ili deda.

Jaka neka demokratija i slobodoumlje.

vcalic, 25. decembar 1990

Mislim da æe uskoro skupštinska zasedanja uæi meðu najzabavnija dogaðanja. Zamislite

samo poslanike SPS-a, nenaviknute da neko pored njih misli drugaèije, kako grizu svoje

šake i èupaju kosu, dok za skupštinskom govornicom svoja izlaganja drže Koštunica ili

Ðinðic. ;)

Sad ozbiljno. Uticaj opozicije u skupštini æe dosta zavisiti od toga kakav æe biti sastav

radnih tela, tj. da li æe u njima biti predstavnika opozicije. S obzirom da ni SPS u ta

radna tela neæe slati baš “radnike i seljake”, veæ one koji imaju nešto u glavi, verujem

da ako sa njima bude i koji predstavnik opozicije, možda sve i neæe biti tako loše.

Uostalom, inteligentni ljudi bi trebalo da su u stanju da naðu neki dobar kompromis.

Meðutim, mene brine sastav vlade. Naime, ne oèekujem da æe u vladi biti neko iz

opozicije, ali me više brine moguænost da se u njoj naðu neki “viðeni” clanovi SPS-a koji

nisu izabrani kao poslanici. Pre svega to se odnosi na gospodina dr.Stanka Radmiloviæa.

Plašim se da æe njemu g.Miloševiæ još jednom poveriti mandat premijera, iako ovaj nije

dobio poverenje biraèa. Nemam ama baš nikakvog respekta prema politici koju vodi

sadašnja republièka vlada, i ne bih voleo da g.Radmilovic bude na èelu buduæe srpske

vlade.

12

bojt, 25. decembar 1990

Vidim da je posle 45 godina ispiranja mozga u svesti mnogih ljudi ostalo veoma

urezano shvatanje da samo jedna partija može i treba da pobedi, da drugog izbora

nema, da su koalicije nešto što niko živ nikad nije video i èuo, a kamoli da bi one mogle

i da funkiconišu.

Ali da objasnim, kad mi je veæ postavljeno pitanje, šta bi mogao neko (koalicija) da

uradi kada bi dobijanjem parlamentarne veæine srušio, bez licimernih znaka navoda,

monopol vlasti komunista:

1. Pridobila bi simpatije zapadnog sveta (a bogami i neke pare bi stigle).

2. Ukinula bi društvenu svojinu.

3. Transformisala bi najmasovnijia informativna glasila tako da ona više budu glasila

svih graðana Srbije a manje komunistièka propagandna batina (inspirativan je primer

NTV Studija B: u onim podruèijima Beograda gde se ta televizija može gledati SPS je

dobio zanemarljiv broj poslanika).

4. Raspisala bi izbore za Ustavotvornu Skupštinu (takoðe inspirativan podatak: dva

glavna tvorca sadašnjeg Ustava, Slobodan Vuèetiæ i Ratko Markoviæ su izgubili).

5. Raspisala bi potom nove izbore, po proporcionalnom sistemu (za neupuæene, u

takvom sistemu ima samo jedan krug glasanja. Po tom sistemu bi SPS na ovim

izborima dobio 43% poslanièkih mesta).

6. Zabranila bi uskladištavanje nuklearnog otpada na teritoriji Srbije.

Eto toliko. Ostalo bi bio zadatak pravih politièkih stranaka koje bi se formirale i delovale

u normalnim okolnostima i uslovima do izobora po proporcionalnom sistemu, a

naroèito onih koje bi posle takvih izbora bile najzastupljenije u parlamentu.

Na kraju: u celoj parlametarnoj istoriji, nije se desilo više od dva ili tri puta da neka

stranka na poštenim i slobodnim izborima dobije više od 75% poslanièkih mesta.


1. Koga u SPO-u znaš sem Vuka i eventualno jednog drugog, a da ti nije poznanik ili

komšija?

2. Napisati da društvenu svojinu (arhiglupost socijalizma) treba rešiti podelom akcija

svima linearno je notorna glupost. Time ne samo da se ništa ne bi rešilo, nego bi se èak

zaoštrio sistem razlika izmeðu bogatih i siromašnih. Šta se time dobija? Po meni, ništa.

13

3. Koja stranka je provela ispitivanje javnog mnjenja, sem pitanja prijatelja šta misle?

Tvrdim nijedna, jer su rezultati nedvosmisleno pokazali da se babi snilo što joj je milo.

Vuk je odsecao ruke sa zelenim zastavama, Miæunoviæ je prièao tako da ga 90%

biraèkog tela ne razume (ne kažem glupo, kažem nerazumljivo i frazerski sa aspekta

naroda), Ivan Barbika se nameštao iz profila da ga kamera bolje uslika, Dragan

Jovanoviæ je prodavao kao mudrost nešto sa èime mi iz redakcije živimo od kada je

Sezama, itd, itd, itd. Kada se sve sabere i oduzme, ispada da su svi govorili samo to

kako bi oni na vlast, jer su automatski bolji samo zato što nisu socijalisti. Izem ti takvu

opoziciju.

Ekonomske programe kakvi su nam ponuðeni æu ja da napišem sa dva ili tri drugara za

tri poslepodneva (da se ne prtrgnem), a svi oni se svode na spiskove lepih želja. NIKO,

ama niko, nije rekao KAKO misli sve to da izvede, ukljuèujuæi i SPS, koji u tom pogledu

nije bio ništa bolji.

Te programe su pisala, bar delimièno, dobro uhlebljena deca bivših policijaca i

diplomata, sa stanovima i mestima na univerzitetu. Neki od njih su pisali doktorate i po

6 i 7 godina (!). Kada se to zna, nije ni èudo što opozicija na izborima u ruci nije imala

ništa drugo sem onoga sa èime su se rodili.

Ako se malo saberu, oformiæe vladu u senci, jak blok u skupštini i animiraæe narod, a

pre svega svoje pristalice, u cilju osnivanja sopstvenih novina koje æe biti ozbiljnije od

ovih kontra-NIN-ova sada i oformiæe bar jednu TV stanicu. Mislim da bi se prilozima

graðana ovo moglo ostvariti, a ja lièno sam spreman da toj TV stanici iz svog džepa

kupim jedan Sony monitor kao prilog - ako zadovolji osnovne kriterijume novinarske

objektivnosti i profesionalizma, ništa više ne tražim.

balinda, 30. decembar 1990

dveselinovic: Vlado, ideš veæ pomalo na živce sa svojim krajnje nekritiènim i

ekstremnim stavom o komunistima. U redu, ti ih ne voliš, u redu, ti bi želeo da ih

zameniš, sve je u redu, ali ako sa tako netrpeljivim stavom misliš da se iole razlikuješ

od njih, grdno se varaš.

A zašto je nužno da se od njih razlikuje ako je to možda jedini naèin da ih smeni? Zar se

i u istoriji nije dokazalo da jednu diktaturu uglavnom smenjuje druga? Èini se da SAMO

sa cile_mile sistemom neæmo nikad smeniti komuniste? Iako nije moje osnovno

opredelenje, ne bih se nipošto odrekao “ekstremnog stava o komunistima”. Ne kažem

da je dovoljno, ali se bojim se da je i to nužno. (?)

dkropek, 26. januar 1991

Oni ekstremisti koji su pred skoro godinu dana pisali gluposti, piæu ih i dalje, ne

obaziruæi se na mišljenja sugovornika... Naravno, kultura dijaloga je na niskom nivou, jer

14

kao što se može primjetiti, poruke su æesto uvredljive i neukusne sadržine...

vcalic, 27. januar 1991

Kad bi se ljudi koji ovde diskutuju zaista bavili politikom, zemlja u kojoj (još uvek

zajedno) živimo bi mnogo bolje i lepše izgledala. U Jugoslaviji je teško naæi politièara

koji je roðen za politiku. Veæina naših politièara bi se mnogo bolje snalazilo u ulozi

“tehnièara urbane sredine” (birokratski naziv za profesiju u narodu znanu kao

“ðubretar”).


Hm, htio sam reæi da bi nam bilo bolje da se ljudi bave ekonomijom, a ne politikom.

Mislim da bi od npr. DVV-a bio mnogo bolji direktor neke kompjuterske kompanije, nego

politièar.To što na Sezamu ljudi sagledavaju stvari realnije nego “obièan” narod je za

pohvalu, ali politika je prljav posao i mislim da bi ja bio loš politièar, jer bi me “pojeli”

oni koji ne razmišljaju na moj naèin...Sad samo primjeæujem da ljudi koji mogu i znaju

raditi i pametnije stvari, sve više padaju pod utjecaj politike, što na jednoj strani

smanjuje njihovu produktivnost, tj. koncentraciju za posao koji obavljaju, a na drugoj

strani, postaju pioni propagande i politike prema kojoj su se veæ davno izjasnili

negativno...

kale, 27. januar 1991

SPS je na izborima u Srbiji (uz strahovitu propagandnu kampanju i dezinformisanje

biraèa) dobila samo 42% glasova. Kolike su šanse socijalistièkih snaga da u okviru cele

zemlje demokratskim sredstvima doðu na vlast? Da li su SM i JNA voljni da se održe

savezni slobodni izbori (što bi hteo AM)? Da li je FT voljan da deo svojih nadležnosti

prenese na saveznu državu? Da li su SM, JNA i FT voljni da poštuju savezne zakone i

ustav u skladu sa voljom veæine graðana YU bez obzira na svoje uloge u toj saveznoj

državi? Jasno je da meðurepublièka podozrenja, zaðevice i podvale donose štetu svima.

Nažalost, imam utisak da razne uticajne snage u YU imaju manje ali preèe ciljeve od

racionalnog funkcionalnog organizovanja YU.

Ekonomija je u žalosnom stanju u celoj zemlji. Umesto da se najviše truda ulaže u njeno

ozdravljenje, obnavljanje i razvoj (od toga se živi, a ne od nacionalne, verske i politièke

pripadnosti!), republièka rukovodstva i JNA koriste princip stalne revolucije da bi pažnju

“svojih” graðana skrenuli sa ekonomije, svakodnevnih životnih problema i sopstvenih

grešaka i zloupotreba.

madamov, 12. mart 1991

Pošto vidim da još niko nije ostavio poruku o tome, pa da bi ljudi znali: Joviæ sazvao

15

hitnu sednicu Predsedništva Jugoslavije. Ne povodom demonstracija u Beogradu, veæ

povodom bojkota redovne sednice predsedništva zakazane za danas. Ova hitna sednica

je nazvana sednicom Vrhovne komande. Šuška se na sve strane da nas popodne

oèekuje vojni udar.

.bale., 15. mart 1991

Postoje dve moguænosti:

1) Kao u svim parlamentarnim državama, pošto Joviæev predlog za preuzimanje vlasti

od strane vojne hunte nije dva puta prošao, on je dao ostavku zbog nemoæi i sve bi

trebalo da se zavræi normalno. Dok se ne odredi novi predsednik, zamenjivaæe ga

Saddam Hussein, alias Slobodan Miloševiæ, što se neæe osetiti.

2) Pošto nije uspeo da izvrši Slobino nareðenje, Joviæ je dao ostavku, da bi pokušao da

stvari izdramatizuje (šta æe, jadni, to im je poslednje...), ne bi li nam veæ sutra ujutro

vojna hunta poželela dobro jutro, sa opravdanjem da je Jugoslavija obezglavljena itd.

Ne dajmo se, šanse su im nikakve.

ivujanic, 4. april 1991

Koja je republika prva ostala bez emisije “Pitajte SIV”? Da, Srbija, sa oèiglednim ciljem

da se narod potpuno dezinformiše o radu SIV-a i u njemu napravi novi neprijatelj, jer su

stali veæ malo izašli iz mode. Uvek budi do kraja sumnjièav u jednom totalitarnom

režimu, a u Evropi tri najgora režima su Albanski, Srpski i Hrvatski. Pod najgorim mislim

na najtotalitarnije.

A što se Markoviæa tièe, jedina moja zamerka njemu je što nije iznašao naèina da

reguliše Miloševiæe, Tuðmane i Kuèane, mada to nije ni malo lako. U prilog njegovoj

ekonomskoj politici, o kojoj ne želim previše da raspravljam jer nisam ekonomista veæ

raèunarac, da vas podsetim da je SIV u više navrata smanjivao poreze, ali je to Srpska

vlada jedva doèekala i odmah umesto njih ubacivala svoje, koji su vrlo èesto bili veæi od

starih saveznih, uz dvostruku dobit: namaknu lovu i okrive Markoviæa. Pošto stanje nije

ništa bolje ni u drugim republikama, mislim da su koristile isti recept. Jedino je

Slovenija na vreme shvatila da treba menjati odnose u privredi i jedino æe se ona izvuæi

uz manje potrese. I ne mojte mi reæi da je ona bogata jer se lova prelivala iz Srbije, jer to

isto tvrde i Hrvati i drugi.

dpozaric, 20. maj 1991

Dok se oni gore kolju oko toga hoæe li konaèno Mesiæa izabrati za predsjednika ili neæe,

vojska se sreðuje i sprema za akciju. Ponavljam, po mojem mišljenju ova situacija ne

16

odgovara nikome osim usijanim glavama u SSNO i izvan njega koje žele diktaturu

filipinskog ili južnoamerièkog tipa. Hvala, nama evropski Chile ne treba, dovoljno smo

pametni da nauèimo na njegovom iskustvu. Samo, naði generali i gospoda drugovi

oèigledno iz povijesti ne izvlaèe nauk za buduænost, iako sebe nazivaju povjesnièarima...

vcalic, 20. maj 1991

Ne treba se zavaravati. Komunisti u Srbiji sa vlasti neæe siæi mirnim putem. U krvi su na

vlast došli i jedino u krvi sa nje mogu da siðu. U svakom sluèaju, u Srbiji mira neæe biti.

Ili æe se Srbi poklati meðusobno ili æe se poklati sa Hrvatima :(((((((

bojt, 22. jun 1991

Srpska Pravoslavna Crkva je u poslednjih 45 godina (a naroèito od dolaska gospodina

Germana na mesto Patrijarha) blago reèeno imala "popustljiv" stav prema

komunistima, za razliku od, recimo, hrvatske katolièke crkve. Zbog raznih razloga SPC

skoro nikada nije zauzimala tvrðe stavove prema komunistièkom režimu, dok su najviše

funkcije po pravilu bile nedostupne radikalnijim sveštenicima. To se ogledalo od

najmanjih sitnica pa do ekskomuniciranja visokih sveštenika SPC u USA pod Brozovim

pritiskom, što je i dovelo do rascepa.

Na neki naèin, mnogi od nas su se nadali da je dolaskom novog Patrijarha ta praksa

prekinuta. U tom smislu, prvo obraæanje Njegove Svetosti gospodina Pavla na

Terazijama ja sam lièno shvatio kao izneveravanje te nade. Njegov istup dan kasnije tu

nadu je ipak povratio...

17

Glava 2.

Nacije i nacionalizam

kale, 29. mart 1990

Komunistièke partije su uvek imale “dežurnog krivca”. Prvo zemlja opustošena ratom,

pa nasleðe kapitalizma, pa svetski (kapitalistièki) imperijalizam. Sada lokalni

(nacionalni) moænici ne mogu da se žale na kapitalizam (ovaj više ne izgleda loše!), a

fotelje se ljuljaju. Šta sad, treba objasniti silne propuste u razvoju i zaostajanje

standarda za kapitalistièkim. Najlakše je za zaostajanje okriviti propuste nekog drugog.

Srbija se žali na prelivanje dohotka, Slovenija takoðe, èuje se i iz Hrvatske... A kad se

lepo posvaðamo sa komšijom manje æemo misliti o kuænim nesuglasicama. U Rumuniji

su za sve izgleda krivi Maðari, Albaniji je kriva Jugoslavija i ceo kapitalistièki i

(revizionistièki) socijalistièki svet, Kini zavera imperijalizma....

U novije vreme smo imali prilike da vidimo šta je sve “narodna vlast” u stanju da uèini

protiv naroda “za narodno dobro”. Ne mislim samo na Kinu i Rumuniju, svrgnuto

vojvoðansko i crnogorsko rukovodstvo bi se rado poslužili i milicijom i JNA, Slovenaèko

“demokratski orijentisano” rukovodstvo stalno reklamira mir i pregovore sa kosovskim

separatistima, a miting istine spreèava mobilišuæi sve raspoložive snage, ukljuæujuæi i

rezerviste.

balinda, 26. april 1990

O Hrvatima mislim sve najbolje, može biti i stoga što poznajem iskljuèivo intelektualce.

U skladu s' tim “malèice” sam razoèaran takvim uspehom jednog ekstremnog gledišta.

Èini se da zaista ima istine da iza nacionalnog ne stoji nikakav program te æe se on

morati izraditi na brzinu. Ne osporavam moguænost da u “stvarnosti” sve bude sasvim

OK. Poreðenjem Hrvata i Srba želeo sam da “uvredim” i jedne i druge koji iza

nacionalnog vide nekakvu buduænost. Srbe bolje poznajem pa me ne èudi njihov

18

nacionalizam. Želeo sam da kažem da izbor Tuðmana može pomoæi istom takvom

izboru u Srbiji o kome, uveren sam, mislimo isto.

Svako ko nacionalno ne oseæa kao prednost, veæ kao teret, može se smatrati mojim

bratom. To, naravno, nije nikakav orden, ali je najviše što imam da dam.

Izbor HDZ-a ima (najmanje) dva lica. Jedno - pozitivno, koje dokazuje da je moguæ kraj

komunizma u YU, i drugo - nacionalno, koje æe pokušati da iskoristi vladajuæi aparat (u

Srbiji) kao argument za sopstvenu promociju.

vkostic, 6. jul 1990

dejanr>> Šta mislite o današnjem ukidanju Skupštine i Izvršnog veæa (ali ne i

Predsedništva!) SAP Kosovo?

95% posto stanovništva na Kosovu je na strani onoga što se kod nas naziva

“iredentom”. U takvoj situaciji postoje samo tri rešenja:

1. Proterati sve šiptare sa Kosova u Albaniju. Takvo rešenje je neprihvatljivo po svim

demokratskim i humanitarnim principima.

2. Uspostaviti stvarnu demokratsku državu na Kosovu. Tako nešto je za žalost

nemoguæe sa šiptarima.

3. Diæi ruke od Kosova, izbaciti ih iz sastava Srbije (i Jugoslavije), pa nek rade šta hoæe.

Ono malo Srba što je dole ostalo iseliti u Srbiju.

A šta Srpsko rukovodstvo radi? Pokušava silom da uspostavi nekakvu nazovi “pravnu

državu”. Koliko je to besmisleno kada je ogromna veæina stanovništva protiv ne treba ni

govoriti. A to košta Srbiju, silni milioni i milioni dolara, rekao bih èak milijarde dolara se

slivaju na Kosovo. Za to vreme Srpska privreda propada i propada. Što je najgore, silom

se na duži rok ne može ništa uraditi. Kada æe poèeti graðanski rat je samo pitanje

vremena. Možda za koji mesec, možda za koju godinu, ali biæe sigurno.

Mada je Kosovo oduvek bilo Srpska zemlja, mislim da bi Srpski narod trebalo da

smireno sagleda situaciju i izabere onu alternativu koja æe ga najmanje koštati

finansijski i ljudskih života. Ja mislim da je to ono treæe rešenje. Bolje to nego graðanski

rat. Zašto da ginemo? Za neko parèe puste zemlje na kojem su naši predci izgubili

jednu bitku i koje danas naseljavaju šiptari? Ne isplati se.


Meni se èini da moderna civilizacija sve više insistira na individualnom a manje na

kolektivnom. (?) (Doduše ima tu i suprotnih tendencija.)

19

bojt, 3. januar 1991

Na ishod izbora nije presudno uticala ni neorganizovanost opozicije, ni njeni loši potezi,

ni okupacija informativnih glasila od strane SPS-a, ni par stotina hiljada biraèa više, ni

nemoguænost da glasaju Srbi u dijaspori, ni prisustvo milicije na glasaèkim mestima u

unutrašnjosti... Na rezultate uvih izbora ipak su najpresudnije uticali dogaðaji od pre

2-2.5 godine. Zašto? Zato što je ogroman deo sadašnje opozicije (i ne samo nje: i SANU

i UKS) u stvari doveo Slobodana Miloševiæa tamo gde je on sada. Od Mirka Joviæa, Vuka

Draškoviæa do Akademika Ljube Tadiæa i još dobrog dela Demokratske stranke, pa do

Dobrice Æosiæa, Miæe Popoviæa, Matije Beèkoviæa, Brane Crnèeviæa, Mihiza i ostalih

vrhunskih intelektalaca, a bogami i do svih nas ostalih pomalo. I veæina njih (ili nas) je u

to vreme bila nošena mislju (ili opravdanjem) “daj neka on obavi prljav posao, neka vrati

Srbiji državu, a posle æe on naravno izgubiti na višepartijskim izborima jer, Bože moj,

kako komunisti mogu igde dobiti na slobodim izborima, to je van razuma, to se nikako

ne može desiti...”. Elem, sada je ogroman deo nas potišten, opozicija je oèajna,

Akademici su u teškoj depresiji... A zašto?? U stvari, mi smo pobedili! Sad, što smo

pobedili pre dve godine a ne sada, na to je trebalo misliti ranije.


gww. >> 2. Možete li tolerisati nacionalne ispade?

- da, ali postoji i neka crta preko koje ne mogu da preðem

- ne, ali ne želim da uzvratim

Može kombinirano ?

dpozaric, 27. januar 1991

JA SAM HRVAT I JUGOSLAVEN. Ovo prvo roðenjem a ono drugo igrom sluèaja. Prvo u

svakom sluèaju a drugo ne pod svaku cijenu.

balinda, 29. januar 1991

Vidiš, dragi Dražene, možda se tu i nalaze naša nerazumevanja? Ja sam ÈOVEK i

SRBIN/JUGOSLOVEN/EVROPLJANIN/.... Prvo u svakom sluèaju, a drugo ne po svaku

cenu.

balinda, 11. februar 1991

Kada Srbinu uputiš, èak i dobronamernu, kritiku on je odmah još “gori” - u inat. :( Bojim

20

se da æemo uskoro “naæi” razloge zašto je i bolje da se sami izolujemo. :(

Ono što ovde treba da brine je da nam nisu potrebna dva protivnika: nacionalni i

ideološki. Zato i mislim da je narodu forsirana “nacionalna opasnost” da bi se umanjila

pažnja sa drugog terena. (?) Koliko je to opasno najbolje ilustruje reèenica Ernesta

Hemingveja: “Prvo utoèiste za loše voðenje nacije je inflacija, a drugo rat”.

bojt, 17. mart 1991

Nije mi jasno kako neki veoma obrazovani ljudi mogu da toliko potpadnu pod uticaj

histeriènog informativnog rata kome smo svi izloženi.

Jedna od osnovnih crta toga rata je stvaranje psihoze da je Srbija ugrožena sa svih

strana, da svi okolo samo èekaju da Srbija bar malo posrne pa da joj odmah zariju nož u

leða. U varijanti su Hrvati, Slovenci, Makedonci, Muslimani, Tatari, Šiptari, Maðari,

Bugari i beraèi pamuka.

Da li vi mislite, ako hladno i trezveno razmislite, da je iko u ovoj Jugoslaviji stvarno rad

da ratuje sa nacijom koje ima koliko svih ostalih zajedno? I koja ima veæu ratnièku

tradiciju nego sve ostale zajedno?

Što se tièe opasnosti za Srbiju od Hrvatske i za Srbe u Hrvatskoj od Hrvatske, duboko

sam ubeðen da je sve ovo æega smo bili svedoci do sada bila politièka igra svih

zainteresovanih strana, u cilju zauzimanja što boljih (tj što ekstremnijih, daljih) pozicija

do trenutka konaènog raspleta jugoslovenske drame (zato da bi se pri pravljenju

kompromisa vratili sto manje nazad).

Duboko sam ubeðen da u ovoj situaciji, bez rata u èitavom svetu i bez postojanja

ekvivalenta Treæem Rajhu, Hrvatska ne bi napala Srbiju, niti poæinila genocid nad

Srbima u Hrvatskoj sve i da je sada na njenom èelu i sam Ante Paveliæ! (a izmeðu njega

i Franje Tuðmana, hteo neko to ili ne, postoji ogromna razlika).

dveselinovic, 17. mart 1991

... Da li se Knjaz Miloš obnovio u Miloševiæu?

Daj Bože! Ali ...

Kao da sumnjate?

Knjaz Miloš se nikada ne bi bojao samostalne Srbije. On nikada ne bi optirao za državu

koja predstavlja rogove u vreæi. Ne bi stvarao državu koja se ne voli i koju niko ne bi da

brani.

21

Knjaz Miloš nikada ne bi slušao prièe o tome da je Srbija mala i da kao takva “ne može

u Evropu”.

I nepismeni Knjaz Miloš bi znao da je Srbija država brojnija od Švedske, Norveške,

Finske, Danske, Belgije, Portugalije, Austrije, Maðarske, Bugarske, Grèke, Albanije.

Knjaz Miloš je znao “su èim æemo izaæ pred Miloša”, ali i kako æemo stiæi u Evropu. Znao

je da za to putovanje nije potrebno udvaranje. Miloæ se uzdao u svekoliko bogatstvo

svoje zemlje ...”.

Danko Popoviæ (autor Knjige o Milutinu)

Vreme laži

Književne novine, Beograd 1989

Str. 91

Danko Popoviæ je dugo vremena bio neposredno proganjan od strane vlasti zbog svojih

“velikosrpskih” stavova. Iz zvaniène ilegale je izašao pre svega par godina, posle puno

godina mraka.


Najviše me je iznervirala tvrdnja da u Srbiji nikom nije falila dlaka s glave po nacionalnoj

osnovi (kola u more...). E pa da ne bi ispalo da je srpski narod operisan od nacionalizma

i nacionalne euforije da ti kažem da su automobili dvojice mojih prijatelja (Srba, što je

najtragiènije) bili žestoko izgrebani usred demokratskog Beograda u vreme Jogurt

revolucije, samo zato što su imali tablice NS. Ja sam lièno jedva izvukao svoj auto i živu

glavu kada sam sluèajno u poset dedi i babi u Šabac krenuo u vreme Dogaðanja

naroda, zbog istih tablica. Mislim da ovo jesu dva mala primera, ali budi siguran da ima

i daleko ozbiljnijih. Budi siguran da u svakom narodu, svakoj grupi postoje kreteni.

Prestanimo se pozivati na nepogrešivost naše nacije i istorijske krivice drugih naroda. U

Hrvatskoj sam stvarno dugo živeo i ništa ružno ne pamtim, 1986-88 sam u Zagrebu

opet bio kao pitomac Vojno-tehnièke Akademije i opet ništa ružno. Sada je veæ druga

stvar, ali to je opet krivica hrvatskih Miteviæa i hrvatskog Zlobodana M. Pa ljudi su isti i

ovde i tamo, samo nas neko pravi budalama na druge naèine.

Što se Iraca i Albanaca tièe: John Major je shvatio da od sile nema ništa kada se radi sa

tvrdoglavom narodom. Zakazali su pregovore sa svim partijama Severne Irske osim

IRA-om, jer i dalje zastupa terorizam. E kada to dežurni krvoloci i ne-Srbo- mrsci na

Sezmau shvate i još bitinije kada nam vlast to shvati i mi neæemo imati problema na

Kosovu. Kada ni jedna Velika Britanija nije mogla da pre svega finansijski izdrži takav

režim. onda to sigurno neæe moæi ni Srbija.

22


Mogu samo reæi da se kuæa preko mene, gdje su vlasnici stanova redom beograðani,

popunila svojim ljetnim stanarima koji se gotovo èude tome kako mi, njihovi susjedi,

nismo nimalo genocidni prema njima. Pijemo zajedno kavu, baš kao i prethodnih

proljeæa i ljeta, meðu nama se ništa ne mijenja. Eto, nisam ni na koga od njih pucao, ni

ja ni moji sugraðani, nismo nikoga zaklali niti mu prijetili. I svi oni redom osuðuju ono

što se dogaða po Hrvatskoj, ne smatraju sebe graðanima Srbije koju Martiæ i banda

zagovaraju i “brane”.

Koji to “naši” i koji to “vaši” ? Ja ne suðelujem ni u vlasti, ni u neredima, niti u ièemu

sliènom. Želim samo da mi braæa Srbi ostanu braæa kao i do sada.

ognjan, 21. maj 1991

Prièa o ugroženosti je postala smiješna još u vrijeme predizbornih kampanja u svim

republikama. Svi su bili ugroženi i toliko su jaukali (a kasnije i zdušno radili na tome) da

su na kraju i postali ugroženi. Pri tom mislim na to da èovjek jednostavno može biti

prebijen pa i ubijen, jer je mržnja dostigla nevjerovatan nivo. :(((

Nekako se poènem osjeæati bespomoæno, jer nam svima sudbine odreðuje nekoliko

luðaka i fanatika sa svake strane. :((((((((((((((((

ivujanic, 12. jun 1991

Ko može da hvati i TVB i HTV imao je priliku da prati dve emisije koje, kakve li

sluèajnosti, traju u isto vreme. Na HTV-u prièaju o neviðenoj ugroženosti Hrvata u Srbiji,

kako im je èak bolje u Australiji ili Americi, dok je naša glavo-ispiraèa tupila o zloèestim

Hrvatima koji pokušavaju da unište sve što je srpsko u Hrvatskoj.

Svi sa Sezama, bez obzira odakle se javljaju, æe biti, ako malo bolje razmisle,

zaprepašteni svojim podleganjem ispiranju mozga, jer svima nam izgleda da "naša"

televizija govori istinu a da “njihova” laže...

23

Glava 3.

Vlast i opozicija


Lièno ne gajim ama baš nikakve simpatije prema SPS-u, èak veoma naprotiv. Meðutim,

pokušavam da budem pragmatièan: kakav je smisao uklanjanja lošeg ako ga treba

zameniti gorim?

Cela poenta je u tome što ja ovu “opoziciju”, koja se sastoji od ja-pa-ja partija uopšte ne

smatram niti opozicijom, niti vrednom pomena kao neke iole ozbiljnije politièke snage.

Sa druge strane, upravo to sam i oèekivao, pa nisam razoèaran, jer kako bi u zemlji koja

je 45 godina provela u jednopartijskom sistemu mogla odmah i spremno da nastane

ozbiljna opozicija?

Setite se, kovertirao sam potez ima 10-14 dana: do kraja februara, ja æu braniti Vuka

(koga ne podnosim) a vi æete ga napadati. Ono što je neosporno bitno je da je nekakva

opozicija nastala; to je veæ veliki korak napred, a trebaæe vremena da ona izbaci ljude

sposobne da se nose sa SPS-om. Moja prognoza je da æe se to desiti èak veoma brzo,

po meni, za manje od dve godine.

alexa, 24. decembar 1990

Ne verujem da je sadašnje opredeljenje komunista za demokratiju iskreno i trajno;

mislim da je iznuðeno. Zbog toga mislim da je bilo bolje da i loša opozicija doðe na

vlast: to je bila šansa da posle nje doðe neko bolji. Pitanje je da li æe komunisti biti

raspoloženi da raspisuju nove izbore, kada za njih doðe vreme. Mislim da je sve ovo

prilièno oèigledno; ne shvatam zašto se èudiš ljudima koji ne veruju partiji koja istièe i

kontinuitet i raskid sa prošlošæu kao svoje parole.

24


Ne, moj stav nije takav samo da bi se èula i druga strana, mada mislim da je to u

principu ne samo poželjno, nego i nužno. Moj stav je zaista moj stav, ja tako mislim.

Mislim da se stvari više nikada ne mogu vratiti na staro, a to se odnosi i na SPS kao i na

sve druge. Prošlo je vreme monolitnih partija, nema više ni uslova ni para za to. SPS se

veæ menja i menjaæe se sve više pod pritiskom ipak slobodnijih ljudi, a u krajnjoj liniji, i

njihovih èlanova. Sada, da li æe to iæi dovoljno brzo i dovoljno kvalitetno, to niko od nas

ne zna, ostaje jedino da se vidi.

Isto važi i za opoziciju. I ona æe se menjati od sadašnjih ja-pa-ja partija i postajati sve

ozbiljnija i merodavnija, bez obzira na broj poslanièkih mesta. Ako recimo opozicija u

svojoj štampi objavi neki program, a SPS ga ne prihvati i naknadno propadne sa njenim

programom, opozicija æe imati puno moralno pravo da ih zbog toga odere. A ne

zaboravite, narod nije glup.

Baš zato što nije glup, zato je i glasao za SPS. Dosta mu je raznih eksperimenata na

njemu, a sada bi da se igraju sa vlasti. Demokratska stranka je podbacila zbog podele

na samom poèetku, zbog svog u najmanju ruku mizernog programa i zbog malog broja

poznatih kandidata, koji su mahom prilièno inertni ljudi (iako su neki od njih glave i po;

recimo, Tadiæ). Vuk je bio isuviše militantan za veæinu ljudi, a Antina stranka je pokupila

one kojima je narodu veæ preko glave. U poreðenju sa svima njima, SPS je bila

najorganizovanija, sa najveæim brojem poznatijih kandidata, sa najjasnijim programom

(koji naravno ima rupa koliko hoæeš, ali je bio celovitiji od svih ostalih) i što je najbitnije,

bila je najumerenija od svih.

Svi znamo da se na ovim izborima igralo prljavo na sve strane; to je normalno i za naše

podneblje i za date okolnosti. Varao je ko je kako stigao, a naravno da je SPS bila i

najboljoj poziciji da to radi. Ali ponavljam, jedini naèin da ih se tuèe je da se nade neki

kontrakandidat SM-u, da se opozicija organizuje i prihvati timski rad. To praktièno znaèi

smenu celog vrhovništva CELE opozicije. Tako, i samo tako, ona ima stvarne šanse da

bude ozbiljna i da uzdrma SPS. Dotle, nema leba.


Pa ja sam pod opozicijom do sada podrazumevao Demokratsku stranku i SPO. Od sada

pod opozicijom podrazumevam DS i onu vojvoðansku koaliciju autonomaša. Što se

SPO-a tièe, pokazalo se da je to stranka jednog èoveka, kao i SPS, s tim što lider SPO-a

za razliku od lidera SPS-a, rekao bih, veæ polako postaje deo politièke istorije. Zbog

toga, usudio bih se da kažem da SPO takoðe polako postaje stvar prošlosti. To se vidi i

po drugom krugu izbora i svemu onom što se dešavalo u kampanji. Naime, kampanju

YOC-a je potpuno vukla Demokratska stranka. Kampanja je, kako èujem, najveæim

delom finansirana iz fonda DS, korišæene su prostorije DS, lideri DS su bili najglasniji na

predstavljanjima. Kandidati SPO-a bili su mnogo manje ubedljivi, èak je kod nekih bila

25

upadljiva malodušnost.


Oèigledno je da bi opozicija mnogo, mnogo, bolje prošla na izborima da je u prvi krug

ušla u koaliciji. A postaje oèigledno da je osnovna koènica ujedinjenju opozicije bio

upravo Vuk Draškoviæ. Verovatno je bio ubeðen u svoju pobedu, pa nije želeo da sklapa

saveze sa “nekim tamo demokratama”. Da SPS nije imao JNA za saveznika možda bi

Vuk i prošao, ali kada se uzmu u obzir i pretnje Miloševiæa, Joviæa i Kadijeviæa, jasno je

da Vuk nije imao šta da traži. Èak i sada Vuk traži da opozicija ne uðe u parlament, što

je potpuna glupost. Izgleda da èovek ne može da podnese to što je ostao izvan vlasti,

dok su lideri DS-a ušli u parlament. Štoga oèekujem da æe uskoro vodeæa snaga

opozicije postati DS, a èlanstvo SPO-a æe se podeliti na demokrate i èetnike.

dvidovic, 25. decembar 1990

To da je veæina “opozicionih” partija lošija alternativa od SPS je taèno.Pobedili su zato

što su jedina alternativa u stvari. Zamisli da se u Americi u toku izborne kampanje krije

ekonomski program. Šta misliš koliko bi ta partija osvojila glasova? -100% verovatno.

Ja sa roðenim bratom ne mogu normalno da prièam o trenutnim dešavanjima kod nas

ni 5 minuta (tip je inaèe “Vu kovac” ;)) jer od mene traži objašnjenja stvari o kojima

pojma nemam, a njegova se svode na sledeæe: “Neæemo o tome šta bi bilo kad bi bilo!”.


Demokratska stranka je dosada bila puna nekih meðusobnih obraèuna i podela, i valjda

æe ih ovaj poraz malo urazumiti. Sukob koji je nastao u vreme održavanja kongresa DS,

dosta potresao stranku, iako mi se èini da je isticanje ljudi kakvi su Zoran Ðinðic i

Vojislav Koštunica u prvi plan bio dobar potez. Sada je važno da opozicija ostane kao

celina, a mislim da bi upravo DS trebalo da koordinira radom takve celine. Takoðe,

bitno je da DS poradi, kao stranka koja je u centru Beograda ubedljivo trijumfovala, na

tome da pobedi na izborima za skupštinu Beograda. Uz to, trebalo bi da se oformi jedno

telo, koje bi saèinjavali najveæi umovi, i koje bi pažljivo pratilo rad vlade, i na svaku

eventualnu glupost reagovalo tako što bi pred narod izašlo sa alternativnim, boljim i

prihvatljivijim rešenjem. Tako bi komunistima popularnost vrlo brzo opala, pa bi i oni

morali malo da razmišljaju.

Uz sve to, vrlo je važno da se oèuva najvažnija “tekovina” ;) ovih izbora, a to je što je

opozicija, udružujuæi se, ostavila nacionalizam po strani. To je ono što Srbiji daje

prednost u odnosu na druge jugoslovenske republike. U YOC-y su jedni pored drugih,

stajali predstavnici SPO-a i predstavnici Maðarske partije i partije Vojvoðanskih Hrvata, i

ta saradnja srpskih opozicionih stranaka sa strankama manjina bi svakako morala da

26

se oèuva. S obzirom da je glavno oružje SPS-a upravo nacionalizam, opozicija bi

anti-nacionalistièkim stavom mogla mnogo da postigne.

Mislim da baš nije obavezno da doðe do smene vrhovništva cele opozicije. Èini mi se da

je važnije da se obriše znak jednakosti izmeðu Vuka Draškoviæa i opozicije. U stvari taj

matematièki izraz : Âóê = opozicija, je i doveo do ovakvog rezultata. A to nije samo

krivica Vuka Draškoviæa veæ mnogo više posledica kampanje SPS-a, koja se iz sve snage

trudila, i pri tome uspela, da stvori utisak u narodu da je taj znak jednakosti èinjenica. A

nije, i to mora da bude jedan od zadataka opozicije. Jer, opozicija nisu šajkace i

kokarde, opozicija je nešto sasvim drugo, a to mnogima (pa i ovde na Sezamu) nije

jasno. To je potrebno objasniti narodu i slažem se sa DVV-om da opozicija treba da

pokrene svoja sredstva informisanja (radio i TV). Doduše tu se javlja finansijski problem,

ali opozicija se (naroèito SPO) busali u prsa podrškom Srba iz sveta, pa je sada prava

prilika da se ti Srbi iz sveta (ako stvarno toliko podržavaju opoziciju) pokažu.

lanik, 29. decembar 1990

Povodom diskusije o Voðama: ma nama treba Voða! A pravi voða je: Vojvoda Vojislav

Šešelj, poznatiji kao “Voja Èetnik” :) , koji mi se sve VIŠE i VIŠE sviða!

Znate li šta je odgovorio u zatvoru na pitanje stražara: “Jesi li lud, misliš li iz zatvora živ

izaæi?”.

Rekao je: “Pa jesi li ti lud, misliš li da æe ovaj režim izdržati osam godina?”.


balinda: Šta nam nudi politika Slobodana Miloševiæa ako skinemo nacionalne naoèare?

Na slièan naèin je proporcionalno beznaðu u koje je Saddam Hussein uvlaèio graðane

Iraka, meðu istim tim graðanima rasla njegova popularnost. Uopšte, vidim mnogo

sliènosti izmeðu Saddama i SM-a. Nadam se samo da nas SM neæe dovesti u situaciju u

kojoj su sada Iraèani.

veselinovic, 17. mart 1991

Mislim na prepucavanja koja izvesni bolesnici, u vidu i liku izvesnog Vuka Draškoviæa,

èine u svom sada veæ umobolnom pokušaju da doðu do vlasti. Poslednji dogaðaji su

mene lièno potpuno uèvrstili u mom odavno izricanom stavu da se radi o èoveku

pomuæene svesti koji neæe prezati ni od æega da bi se dokopao vlasti, èoveku koji je u

stanju da žrtvuje sve i svakoga da bi došao na vlast (o æemu je imao prilike da sazna i

izvežba u funkciji sekretara kabineta poznatog politièara titoistièke ere), èoveku koji æe,

to odgovorno tvdrim, tim svojim aktivnostima pocepati SPO na svoje sledbenike i sve

27

ostale. Što se tièe mog komentara o drugim nacijama, on znaèi sledeæe: ko hoæe da ide

ili ostane, volja mu, ja mislim da Srbija treba da ode iz zemlje koja je za nju samu

postala tamnica, bez obzira na odluke recimo Slovenije ili Makedonije. Obe republike su

kroz usta svojih voða, koji su do pre jedva godinu-dve bili poznati komunisti i funkcioneri

partija, izrazile želju da odu; pa lepo, neka idu ako hoæe, ali one o tome prièaju, ali

nikako da odu. Zašto?

kale, 1. april 1991

Pre nego što sledeæi put odem na demonstracije moraæu da te pitam šta ja u stvari

želim!!! Ja sam mislio da Vuk nije pogodan èovek ni za predsednika Republike, a kamoli

za kralja. A ja to u stvari u podsvesti želim?!? Objasni mi, molim te, ovo manje

detaljnije, da ne živim u neznanju.

Interesantno je da je i vlast “znala” da je cilj demonstracija “rušenje legalnih organa

vlasti”, iako su zahtevi bili vrlo jasno formulisani i nije bilo ni reèi o rušenju vlasti. Dakle,

vlast je prvo “shvatila prave razloge”, pa je na osnovu toga održala suðenje bez prisustva

okrivljenih i osudila nas bez moguænosti da se branimo, pa je 9. marta ostalo samo da

se izvrši egzekucija brutalnom intervencijom svih raspoloživih policijskih snaga, uz

upotrebu svih moguæih oružja i sredstava. Ako ovo nije po onoj narodnoj "kadija te tuži,

kadija ti sudi", ja ne znam šta jeste.

Kako inace objašnjavaš da je i krv pala na ulicama zbog demonstracija koje su

organizovane za slobodu informisanja...

Vlast je htela da uguši slobodu mišljenja i slobodno izražavanje istog. Kada se malo

kasnije tražila ostavka ministra unutrašnjih poslova (a to veæ lièi na smenu vlasti), veæ

nije bilo krvi. Zašto? Zato što je deo naroda spreman da se i pored žrtava bori za

slobodu i pravdu veæi nego što je vlast oèekivala i preveliki da bi se tek tako eliminisao.

Što se tièe izveštaja o radu, ne znam šta da ti kažem. U njemu su, èini mi se, “priznati”

propusti i pristrasnost TVB u informativnom programu.


Mislim da je krajnje vrijeme da opozicija u Srbiji “gukne” i kaže s kim je i za koga. Ne

znam kako vama u Srbiji, ali ovdje do nas u Hrvatskoj dopire upravo zaglušujuæa tišina

srpske opozicije i FTP. Kod nas su vladajuæa stranka i opozicija gusto zbijeni u

više-manje jedinstvene redove zbog katastrofalnih politièkih prilika.

bojt, 20. maj 1991

Pa oglasila se srpska opozicija. Sad, što nisu vikali “Živeo Mesiæ” treba ipak razumeti, ali

28

da su indirektno opljuvali komuniste zbog ovog skandala, opljuvali su. Izmeðu ostalog

(naravno ne samo zbog toga) opozicija je najavila i izlazak iz parlamenta... Sve su

svemu, bar koliko ja vidim, skoro ceo Beograd (a i cela kasarna gde sam ja ;) ) je

zgrožen nad ovim cirkusom što se dešava... Sad što to izgleda ne dopire u vaše krajeve,

drugo je pitanje... ;) Èujem da vam ukidaju Jutel...

bojt, 19. jun 1991

Buduæi da sam imao èast da Šešelja upoznam još 1983. reæi æu ukratko šta mislim o

svemu ovome.

Šešelj je verovatno jedan od najintelegentijih ljudi na ovom prostoru, bar koliko ja znam.

Od povratka iz zatvora, poèetkom 1986., pored inteligencije koju mu i dalje ne sporim,

mislim da je postao klinièki lud èovek.

Što se tièe Šešeljevih ciljeva i metoda, citiraæu (otprilike) baš njega lièno, iz intervjua koji

je objavljen u njegovom èasopisu “Velika Srbija” (list Srpskog Èetnièkog Pokreta) u

jesen prošle godine: “Mene su komunisti oterali na robiju gde sam pretrpeo strahovite

torture i zbog toga ja želim i osvetu i vlast. Nije mi bitno kako æu do vlasti da doðem:

pošteno ili na prevaru, parlamentarno ili vanparlamentarno, mirno ili pomoæu krvi...”.

Nesumnjivo je da u ovom trenutku Šešelj izuzetno odgovara Slobodanu Miloševiæu tako

što uèvršæuje njegov prilièno poljuljan položaj i zbog 9.marta i zbog totalnog

ekonomskog rasula. Meðutim, Miloševiæ se igra sa vatrom: on je i u intelektualnom i u

mentalnom pogledu malo dete za Šešelja. U trenutku kada se ovaj dovoljno osnaži (a

jaèa iz dana u dan), od Miloševiæa neæe ostati ni cipele. Nažalost, ni od mnogih od nas :(

.

29

Glava 4

Propuštena prilika: protest 9. mart 1991

bulaja, 9. mart 1991

Upravo sam stigao. Malo sam povreðen, pa nemogu odmah da pišem izveštaj. Bilo je

krvavo.

CMPT KOMYHJAPAMA !

bojt, 10. mart 1991

Teško bi nekom ko nije bio tamo bilo i približno doèarati oseæaj kad se nagutaš suzavca

i kad oko tebe zvižde gumeni meci. Neko je to pomenuo u nekoj od predhodnih poruka,

a ja predlažem da mu oni koji ne znaju kako je to prosto veruju na reè.

Što se tièe dogaðanja na Trgu, dodao bih samo da je jednoj devojci pored mene gumeni

metak izbio oko (oko - iscurelo), što samo pojaèava oseæaj iz predhodnog pasusa.

Meðutim, moram da kažem da, posle napada suzavcem i jurnjave bornih kola milicije

koja se nisu libila ni da gaze masu, do razbijanja izloga, trafika i semafora po centru nije

došlo sluèajno veæ je deo oèigledno psihopatski nastrojenih demonstranata to smišljeno

radio, i to svuda gde je masa prošla (malo ima sada celih trafika, izloga ili semafora u

centru). Bilo je prièe da su to radili provokatori, ali ja ne verujem da su samo oni. Sa

druge strane, treba naglasiti da je Draškoviæ preklinjao narod a èlanovima SPO-a i

nareðivao da se prekine sa lupanjem i rušenjem. Takoðe, SPO je organizovao straže

pred razbijenim izlozima, da ne bi došlo do kraðe.

Masa je stigla do Skupštine Srbije i brzo je osvojila, okaèivši na njenom vrhu srpsku

zastavu bez petokrake. Tu je gomila ljudi èekala od recimo 15-18:30h i dešavale su se

30

razne stvari. Èekao se Zelenoviæ, a bilo je saopšteno da je Skupština usvojila sve

zahteve iz njene nadležnosti, kao i da su Unkoviæ, Prlja i još jedan ministar telefonom

zvali Miloševiæa sa predlogom da odmah naredi smenjivanje one petorice sa TVB.

Miloševiæ je rekao da æe odgovoriti za 10-15 minuta ali odgovorio nije. Posle se pojavio

na dnevniku sa veæ poznatim saopštenjem.

U meðuvremenu, kod Londona je milicija otvorila vatru na grupu demonstranata koji su

na nju bacali kamenice. Deo mase je potrèao tamo i ja sam video, na deset metara

ispred mene, kako se jedan mladiæ srušio pogoðen metkom u èelo.

Sve to je kod mase stvorilo psihozu da potpuno pobesni èim vidi nešto plavo...

Prièalo se da su ljudi iz mesta van Beograda, a koji u Beograd na demonstracije nisu

mogli da uðu jer je grad bio blokiran, po povratku u svoja mesta takoðe organizovali

demonstracije. Prièalo se o Kragujevcu, Užicu, Novom Sadu,... Ako je neko od korisnika

iz tih mesta nek kaže šta je bilo (ako je bilo).

Inaèe, na Trgu je bilo mnogo više ljudi nego ni na jednom mitingu ranije, pre izbora.

Neko je pomenuo cifru od oko 150.000 ljudi i ja mislim da je ona prilièno realna.

Meðutim, pošto su NTV Studio B i B92 prenosili dogaðaje na Trgu, u toku popodneva

demonstrantima se pridružio ogroman broj beograðana, izmeðu ostalog i masa oèeva,

majki, strièeva... onih koji su na miting otišli. To je i glavni razlog što je Studiju B i B92

zabranjeno da daju informativne emsije. Elem, kada je nešto pre 19h, sledeæi narodne

poslanike i prvake opozicionih stranaka, masa krenula prema zgradi Republièke Vlade

(raskrsnica Kneza Miloša i Nemanjine), bilo je nezamislivo mnogo sveta. Jedan

milicioner, sa kojim sam razgovarao posle kod Slavije dok su tenkovi tutnjali na sve

strane, je rekao da je u tom trenutku na ulicama bilo bar 500-600.000 ljudi. Ako neko

ne veruje neka zamisli sledeæe: nalazite se na raskrsnici Nemanjine i Kneza Miloša; od

raskrsnice sve do Pionirskog parka nepregledna masa zbijenih ljudi; od iste raskrsnice

pa skoro do železnièke stanice isto tako. Napominjem da se odatle ne vide oni koji su

ostali ispred Skupštine i u Pionirskom parku.

Kada sam izdaleka èuo tutanj tenkova, izvukao sam se iz mase i krenuo prema Slaviji

jer sam pretpostavljao da æe milicija, osokoljena prisustvom vojske, udariti žešæe no

ikada. To se, nažalost, ispostavilo kao taèno. Dok sam išao prema Slaviji èuli su se rafali

iz automatskog oružja. Na Slaviji sam prišao jednoj grupi milicionara okupljenih oko

jednih patrolnih kola, u nameri da pokušam da saznam nešto više. Meðu njima je bilo

raznih i svaðali su se. Jedan je vikao da æe odmah da baci uniformu jer je tragedija ovo

što milicija radi narodu, a drugi je vikao na njega da ih treba sve pobiti jer su polupali

grad i ubili jednog njihovog. A rasprava je bila zaèeta zbog toga što su preko njihove

radio stanice stalno išli pozivi kolima hitne pomoæi za one koji su nastradali kada je

milicija, koji minut pre toga, poèela direktno da puca u masu. Posle petnaestak minuta

preko njihovog radija je javljeno da ima preko 200 mrtvih. Demonstranti su se brzo

razišli posle toga (bilo je prošlo 9 uveèe).

Trenutno je centar preplavljen tenkovima i u toku je policijiski èas.

31

Dragoljub Miæunoviæ nije ranjen.

Vuk Draškoviæ je uhapšen.

Sve ovo zbog 5 fotelja na Televiziji...

Ako je za nekog, kod nas ili u svetu, i bilo dileme kakva je ova nova-stara vlast u Srbiji,

sada je više nema. Ona je stavila svoj potpis. Krvav potpis...

Demonstracije se nastavljaju sutra...

kale, 10. mart 1991

Ko je kriv? Oni koji su naredili takve brutalne postupke milicije. Vuk Draškoviæ je

umirivao demonstrante, preklinjuæi nas da ne lomimo izloge i ubeðujuæi nas da je

policija naša, srpska. Ova preklinjanja i ubeðivanja nisu bila tako ubedljiva kao ona koja

je milicija surovo primenila. Nema teorije da me neko uveri da je ono bila narodna

milicija (ko zna da li takva igde postoji?), ono je bila režimska milicija, taènije, režimska

milicija nenarodnog režima.

sjankovic, 10. mart 1991

Ne znam koje je nacionalnosti tenkista bio, ali znam da ne piše nigde da žardinjere ne

treba gaziti, jer smo ipak toliko civilizovani. Takoðe nigde nema znaka sa precrtanim

tenkom ili neèim sliènim, a što se vozaèa tièe, nije mogao da zna po znacima da se ne

puca u zgrade, pa to ipak nije uèinio. Dodao bih da (obièno) u tenku ima 4 èoveka, i

makar jedan je mogao da shvati da ne treba gaziti zardinjere, koje su potom prikazane

u “Dnevniku” kao “Vandalska dela pripadnika SPO-a” (bilo je 13 stranaka, a ne jedna).

bulaja, 10. mart 1991

Upravo sam se vratio iz grada. Tenkovi su praktièno na svakom uglu od Beograðanke

nadalje. Sada su ih postavili i oko Trga. Na svakom koraku su specijalci sa pancirkama,

šlemovima i spremnim automatima (ne na ramenu nego u ruci). Uglavnom su u

grupama od po desetak. Ulice od Autokomande pa nadalje su potpuno izrovane

gusenicama. Oko Trga je opsadno stanje, Trg je ograðen konopcima, barikadama i

kordonom ubica. Video sam i dvoje SS cisterni (SS su oni plavi), istih onakvih koje su

juèe zapoèele sve. Grad je prepun sveta, ali se uglavnom ponašaju kao da su u šetnji.

Ulice su zakrcene automobilima, a SS kod Londona pretresa putnièke autobuse.

Povremeno dolazi do èarki, ali izgleda da nema niko da organizuje ljude koji su se

skupili. Za razliku od juèe, kada su išli da ubijaju, danas su poèeli da hapse ljude. Bio

sam kada je poèeo manji okršaj sa SS, pa su uhvatili nekoliko ljudi. Spomenik knezu

Milošu ('konj') je okružen buketima cveæa. Ne znam kako su dospeli tamo, ali ih SS još

32

ne dira. Atmosfera je izuzetno naelektrisana i ne bi me èudilo da opet doðe do okršaja

veæih razmera. Verovatno da æe tom prilikom SS jedinice krenuti da pucaju bez

upozorenja.

bojt, 10. mart 1991

B92 je oživeo. Ne daju nikakve vesti, ali puštaju vrlo inspirativnu muziku o pobuni (punk,

rock, “pobuna-pobuna”, “Streets of fire”, “Sunday bloody sunday”...).

Na StB ista stvar, samo što daju film “Neposlušnost”...

dpozaric, 10. mart 1991

Mene svaki udarac policije po nedužnima boli jednako tako kao i svakog Srbina na

Sezamu, i žao mi je što je do ovoga došlo. No, istovremeno se nadam da æe Srbi u Srbiji

najzad ipak shvatiti da za njih nigdje nema mržnje i ubijanja osim u njihovom

rukovodstvu koje je sve samo ne njihovo. Ponavljanje Bukurešta je žalosna stvar, ali,

ljudi nemaju što jesti, nemaju pravo glasa, nemaju svoju televiziju ni radio, umjesto

svega toga dobijaju nove i nove porcije laži i kleveta protiv nekoga tko im ne želi loše

dok oni njemu to isto ne požele. Stara izreka kaže da je najlakše druge kriviti za svoju

nesreæu, i nitko me ne može uvjeriti da i danas nije tako.

Svim se snagama nadam da æe SPS napokon nestati sa scene, da æe se srpski narod

napokon okrenuti radu i da æe za njim krenuti svi ostali.

lanik, 11. mart 1991

Noæas je narodna milicija posle nekoliko sati “razmišljanja” ipak pustila studente preko

Brankovog mosta.

Demonstracije su, koliko sam ja èuo, bile mirne a trajale su sve do oko 3-4 sata ujutro.

Kada su okupljeni studenti i graðani poèeli da vièu “uhapsite Slobu, uhapsite Slobu...”,

Miæunoviæ im je rekao da oni ne žele nikoga da hapse, veæ samo slobodu informacija.

Za pravo èudo, ovi su odmah promenili mišljenje i složili se uz povik “Tako jeeeee!”. Pa

valjda i oni smeju da promene mišljenje... ;))

Marko Rakar (MIPS BBS, Zagreb), 11. mart 1991

Moje je mišljenje da je za masakr odgovorna milicija a ne demonstranti. Koliko je god

Vuk Draškoviæ militantna osoba i sa hrvatske pozicije nepovoljna ja još uvijek mislim da

ni on niti njegovi demonstranti nisu krivi. Mislim da su mirne demonstracije sasvim

33

legalan vid politièke borbe. A kada je milicija prvi put napala reakciju mase nije bilo

teško pretpostaviti. To su bili ljudi koji su se branili - naravno ne opravdavam

uništavanje izloga, kontejnera za smeæe, ali one prevrnute milicijske automobile æu

podnjeti. Sa masom je vrlo lagano upravljati a ovo što se desilo je po mom mišljenju

èista samoodbrana.

U Hrvatskoj od petog mjeseca prošle godine pa sve do danas su Srbi bili strašno

ugroženi, ugnjetavani ali u svih tih gotovo godinu dana nije poginuo nijedan, nijedan nije

ozljeðen.

Ne sjeæam se da je ijedan miting bio zabranjen. To ti je ono što zapad mora trpjeti -

svima mora biti omoguæeno da kažu svoje mišljenje, pa koliko god ono bilo uvredljivo,

lažno ili istinito. Sukobi sa policijom su takoðer sasvim normalni, pogledaj Ameriku,

Englesku, Njemaèku... Ali nigdje se nije dogodilo da bude toliko ozljeðenih i poginulih.

Žarko Supièiæ (MIPS BBS, Zagreb), 11. mart 1991

Kada to èitam, a izuzetno je zanimljivo vidjeti reakcije ljudi sa lica mjesta, budi se u

meni nada da još ima poštenih ljudi (doduše, ja nikada nisam ni tvrdio da su svi

“onakvi”) koji vide istinu, i ne daju se lako zaslijepiti Beogradskim tiskom, te koji ne

gledaju sve kroz isprazne èetnièko/ustaške parole i klasifikaciju naroda, te da æe ti isti

ljudi, sa masom iza sebe, na ovaj ili onaj naèin, prije ili kasnije spasiti ovu zemlju od

staljinistièkih izroda koji rade protiv SVIH, ama baš SVIH normalnih ljudi u YU (bivšoj, ili

kako god da izgleda sutra)... Šta nam ovo svima treba - dok normalne zemlje idu

naprijed i teže za olakšavanjem ljudskih života i standarda, NEKI idu za tim da zatru

èovjeka i da u njega usade najgore sotonske porive.

Žarko Supièiæ (MIPS BBS, Zagreb), 11. mart 1991

A sad još jedna interesantna vijest (nije mi poznato da li su “drugovi” iz Beograda možda

i o tome nešto napisali, ali èisto sumnjam)... Ide tako jedna èestita žena iz Zagreba (koju

ja poznam, i znam koliko je staložena i odmjerena) u petak u Bg da posjeti sina vojnika -

ni više ni manje nego tenkistu... Naravno, pojma nema što æe se dogoditi sutrašnjeg

dana.

I tako, u opæem metežu, ludnici i krvi, nedaju joj do kasarne, grubo je pošalju u m......

(naravno nakon što su èuli odakle dolazi), pa ona jadna ne uspije vidjeti sina. Meðutim,

prolazeæi kasnije kroz grad, i pokušavajuæi izbjeæi najopasnije ulice gdje masa razbija,

urla i trci, ugleda vlastitog sina na jednom tenku kako u jednoj mirnijoj ulici “èuva”

neznam koga i što sa tenkom i ostalim...

Uglavnom, da ne duljim, kako tu nije bila gužva, uspije nagovoriti starješine da s njim

poprièa, i dozna slijedeæe - u SVIM tenkovima se nalaze naravno Hrvati, u najveæoj

moguæoj mjeri, osim onih koji im komandiraju... A zašto? Moguænosti je više:

34

- Znaju oni da Srbi neæe pucati po Srbima (vojnici) ako ustreba, pa onda nek to

Hrvati èine.

- Ako doðe do katastrofalne pucnjave, bolje da Hrvati poginu.

- Na kraju, ako zatreba, uvijek se može nešto smisliti i prebaciti neka krivica na

Hrvate koji su bili u tenkovima

Dakle, iako ovo nije nikakva službena vijest (ako je istinita nikada to neæe niti biti!), ja

nemam komentara...

vkostic, 12. mart 1991

Jednom sam negde u Forumu napisao da bi S.M. jebao i sopstvenu majku, samo ako bi

mu to pomoglo da se održi na vlasti. Na žalost, krvavo gušenje demonstracija to samo

dokazuje.

Ovde u Italiji slike tenkova su bile na naslovnim stranama svih novina. Italijanske vesti

ne razumem, ali zato hvatam drugi program francuske TV. Oni su noæas još uvek prièali

o 2 mrtva i oko 100 ranjenih.

Na žalost, prièali su i to da sada Beogradom demonstriraju komunjare u znak podrške

krvavom režimu! Pièka im materina komunistièka!

Prikazali su i S.M-a kako drži govor u Skupštini Srbije. Za malo da nisam razbio

televizor. Mali diktator drži govor Skupštini u kojoj je prethodno pohapsio sve politièke

protivnike. Smešno, zaista.

lanik, 12. mart 1991

Lepo je sve ovo što studenti demonstriraju. I sam sam bio na tim demonstracijama. Ali

ne verujem da æe postiæi bilo šta. Po meni, jedini naèin je provaliti u skupštinu i najebati

im se majke komunistièke, jednom za svagda! A druga nam diktatora bi trebalo obesiti

na sred terazija, i to ne za vrat, veæ za noge, ko' Musolinija posle rata, da ga narod gaða

i pljuje!


MI SMO SA VAMA !!! :))

35

dejanr, 12. mart 1991

Na žalost, ja sam u Gospodina Pavla polagao mnogo nade. Sada se pokazalo da je

rukovodstvo Crkve ulizièko kakvo je bilo veæ godinama. Srbi imaju sve manje mesta

kojima bi mogli da se obrate, što nas približava totalnoj propasti ovoga naroda koja je,

kako izgleda, vrlo bliska.

Razoèarava i Akademija koja se još nije oglasila.

.bale., 12. mart 1991

Majku im jebem komunistièku!

Sad sam se vratio sa demonstracija na Terazijama, posle više od 16 sati provedenih

tamo. Noæas je bilo prosto neverovatno! Nisam verovao da se to zaista dogaða! Moralno

smo ih ubili u pojam!

Moram da pomenem da je glumac Bane Leèiæ odigrao svoju najbolju ulogu u životu i da

treba da mu budemo zahvalni do ... (da ne baksuziram) što je uložio sam svoj talenat

i izdržljivost da onoliku raju koja se tamo smrzavala celu noæ održi u visokomoralnom

raspoloženju! Iako su govna odbila naše zahteve, nismo posustali i NEÆEMO sve dok

nam ne ispune SVE zahteve! Sinoæ nas je bilo oko 2-3 hiljade (preksinoæ 100-200 i oko

600 SS-ovaca) i bili smo organizovani i jedinstveni kao nikad do sad u Srbiji posle rata.

Ðubrad su, posle svih pokušaja u toku njihove jebene sednice da nas isprovociraju da

napravimo sranje (što im nije uopšte pošlo za rukom), poslali mamac - lièno Zelenoviæa,

da se prošeta Terazijama, pored nas, sa akten tašnom, ne bi li raja poèela da ga juri, a

on pobegao u Bezistan, gde su èekali SS-ovci! MI SMO MU ODGOVORILI APLAUZOM!

Marjan Sikora, (MIPS BBS, Zagreb), 13. mart 1991

Opet se sve sivi i plavi od uniformi. Nikako ne shvatam ljude koji uporno deru jednu te

istu politiku, uprkos svima, protiv svih, na štetu svih, i opet govore da su ugroženi od

svih. Vjerojatno bih razumio da sam na njihovim položajima, i da ih želim zadržati.

Samo se nadam da su u manjini. Nažalost prošlogodisnji dogaðaji nisu opravdali moje

nade, ali eto sada se ipak nešto kreæe. Tužno je samo što nas povijest uèi da se do

velikih pomaka stiže iskljuèivo krvavim putem.

bojt, 13. maj 1991.

Isprièaæu za ovu priliku samo jedan zabavan detalj, kada je jedan major držao

“predavanje” o glasinama kao obliku specijalnog rata. Pre nego što krenem sa prièom

reæi æu da je deo jedinice kojoj ja pripadam, tj njen oklopni deo bio 9.marta na ulicama

Beograda. Elem, prièa major o tim glasinama i u jednom trenutku, iz ne znam kojeg

36

konteksta (nešto o nekom ko je rekao da su 9.3. bila u BG 4 autobusa HDZ-ovaca koji

su razbijali i krali zlato, nisam siguran, spavao sam...), pomene kako je jedinica izašla

9.3. da spreèi “rušilaèko divljanje neprijatelja...”, i tu doživi takav spontani zvižduk da se

èovek zabezeknuo! Posle toga, kažo on “ima li neko neko pitanje?” i javi se tip koji kaže

da je to za 4 autobusa još 10.3 pustio srpski Gebels preko TVB, u nameri da stvori

uverenje kako Draškoviæ stvarno saraðuje sa HDZ-om... i tu svi poènu da tapšu i vièu

“tako je”, a posle i “svi svi svi”... ;)) Major je bio stvarno šokiran...

novim, 27. april 1995.

Školske 1989-90. i 1991-92. sam proveo u Madridu (letnje raspuste ovde, u Bgdu).

Gledao sam sve šta se zbiva ovde iz priliène daljine (tamo ne dopire radio, novina naših

je bilo samo ako se pretplatiš ili neko donese). Naravno, listao sam gomilu najraznije

evropske zapadne štampe. Danas mi se èini da sam imao neku vrstu boljeg globalnog

pregleda nego otkad sam ovde. Doduše, osim za opet globalne stvari, sada sam, kao i

veæina, premoren krvavim, ludaèkim detaljima koji se ponavljaju iz dana u dan...

Anestezirani smo.

Hoæu da isprièam sledeæu epizodu. Vezana je za 9. mart 1991 (onaj 9. mart, dakle).

Seæam se da sam popodne nešto èukao u jedan mali laptop i èuo, na španskom radiju,

da su u Bgdu demonstracije opozicije. (Znao sam da su bile zakazane). Svakih pola sata

je radio poèeo da javlja o demonstracijama (bez detalja, sem da su, kako je popodne

prolazilo, poèeli u ulièni sukobi sa demonstrantima). Ja sam pokušao telefonom da

dobijem prijatelje i rodbinu u Bgdu, ali nisam uspeo nikog da naðem (naravno, bili su na

ulicama). I druge radio stanice su poèele da javljaju, seæam se da sam skakao sa

španskih na francuske, pa nemaèke, itd. Tek negde oko 18 sati dobio sam svog drugara

P. Markoviæa. On mi je kratko rekao šta se zbiva, koja je frka, ali me je umirivao (ja sam

izgleda bio uzbuðeniji od njega, posebno što sam na jednom radiju èuo reportera iz

Bgda koji je pominjao “pucnjavu u zgradi Generalštaba”). Predrag je otišao da veèera, a

negde oko 18.30 je prekinuta neka muzièka emisija na prvom programu državnog

španskog radija i dopisnik iz Beograda je direktno u program javio da je dobio

informacije o pokretanju tenkova oko grada.

Ja sam onda okrenuo telefon tasta (koji se, u meðuvremenu, vratio sa demonstracija).

Rekao mi je: “Ma taj lupa, kakvi tenkovi, verovatno je video ona borna policijska kola”. I

(5 minuta kasnije) Predrag mi je govorio isto. Rekao sam mu da, ipak, mislim da bi to

moglo biti taèno, i da javi kome može (ja sam mislio da je reè o moguæem vojnom

udaru, hapšenjima opozicije, mojih poznanika uostalom; mislim da je javio vest Leonu).

Onda sledeæih pola sata nisam više mogao da uspostavim vezu sa Beogradom. Negde

oko pola-osam, pak, ponovo je veza uspostavljena, ovog puta su meni javljali da su

tenkovi zaista tu...

Prva izdanja španskih novina su u prodaji odmah iza ponoæi. Na naslovnim stranama

bili su tenkovi na Terazijama. Sutradan su stigle i francuske i engleske novine, sa istim

slikama...

37

Video sam svašta posle toga, i krv, i leševe, i zapaljene gradove, ali je rat, nekako, za

mene poèeo time. Kad pomislim na S.M.-a on je, pre svega, èovek koji je na moj grad

poslao tenkove. Èini mi se da je to prelomna taèka - posle toga, granica je preðena, i

tenkove je mogao slati na koga je hteo (a naroèito na “one tamo”). Hoæu reæi - tada je

granica preðena ne samo za njega, veæ - i to je važnije - za sve koji æe, kad su ono prvo

bili progutali, potom tenkove kititi i cveæem...

Taj dan je, dakle, za moja èula poèetak našeg kraja...

Nikad nisam uspeo da saznam išta više o toj “pucnjavi u zgradi Generalštaba” (znam za

onu ispred, na ulici, odgledao sam razne video snimke). Odnekud verujem tom

reporteru, i taj mi se detalj uvek èinio važan za proveru. Razume se, moguæe je da je

èovek i pogrešio...

severian, 27. april 1995.

Deveti mart je, seæam se dobro, bio subota. To veèe i nedelja do kasno u noæ su bili

vreme neskrivene i divljaèke osvete policije nad graðanima. Želim ovde sa svima da

podelim dva dogaðaja.

U to vreme bio sam maturant i uz nas nekoliko iz razreda na demonstracije je pošao i

naš profesor engleskog (Aca Nedeljkoviæ, prevodilac Polarisa, isti onaj profesor koji æe

godinu kasnije dobiti batine od Šešelja ispred skupštine). Aca je još na Trgu zaradio

pendrek u glavu od èega je bio potpuno krvav, deformisanog lica (postoji i slika u

monografiji “9. mart”). To je bilo na Trgu. Tek posle èitavog dana trke, suzavca,

pendreka, vode, adrenalina, pucnjeva, straha, prvog mraka i tek pošto je potpuno

poplaveo uspeli smo da ga nagovorimo da ga otpratimo kuæi (Aca ima stan u

Sarajevskoj, za Urgentni Centar nije hteo ni da èuje plašeæi se otkaza u školi). Pošli smo

od JATa, pored crkve i autobuskog terminala, kroz park. Park je bio prepun specijalaca

(onih sa tigrastim pancirima i staklenim štitovima). Pola sata pre toga poginuo je deèko

kod Londona. Oni su pušili i nisu nas ni pogledali. Dve ulice gore imali su nareðenje...

U nedelju ujutru išao sam na èas pripreme za polaganje prijemnog ispita. Na

Brankovom mostu dva BOVa, BOV u Gavrila Principa kod Ekonomskog fakulteta, BOV

na raskrsnici Balkanske i Gavrila Principa. Krenuo sam uz admirala Geprata. Park od

juèe pun Landrovera. Skrenem u Kneza Miloša - dvorište kasarne puno tenkova, zbor u

toku. Kod Generalštaba tenk. Neki matorci prièaju sa vojskom... Okupacija se ne

zaboravlja.

Ko bolje pogleda i danas æe videti tragove gusenica na beogradskim ulicama (i ne samo

na njima).

38

milan, 27. april 1995

Neverovatno je da nigde nije bilo nikakvih reakcija protiv vojske. Na mnogim mestima,

demonstranti su se tabali sa, sada veæ prilièno ojaèanim, odredima policije, ali na

vojsku niko nije ništa rekao. Bar ja nisam video. Oèigledno Bravar je uspeo da zatupi

narod i utuvi mu u glavu da je vojska “narodna”.

zqusovac, 28. april 1995.

Prvo su se (negde oko 18:00, nisam siguran jer sam u tom trenutku bio na ulici) pojavila

dva-tri policajca da zatvore radio, ali su izbaèeni napolje (moj brat, koji je tog trenutka

bio u radiju, kaže da je Veran je bio maestralan). Ja sam zatim oko 19:00 (možda

najranije oko 18:40) u gradu (bio sam kod druga u stanu da bih mogao da koristim

telefon, a i lokacija je bila izvanredna) dobio informaciju da su tenkovi krenuli od

kasarne 4.juli i uleteo sa time u radio. Nekoliko minuta docnije ušlo je 7-8 agenata u

civilu da zatvaraju radio. Jedan od njih (predvodnik grupe) prepoznao me (i ja njega) - bili

smo komšije dvadeset godina i zna me od malena. Prišao mi je i rekao da imaju nalog,

da im je reèeno da radijo zatvore po svaku cenu, makar i silom i makar morali da

razbijaju opremu. Dodao je i da je za njega sramota što to mora da radi, izvinjavao se,

molio nas da izaðemo i obeèao da æe on sve uèiniti da dobije nekakav papir (tada je

imao samo usmeno nareðenje). Momci oko njega bili su manje fini ali niko ništa nije

smeo da kaže od njega, mada je jedan procedio “Ajde nemoj više da ih ubeðuješ, neka

ostanu pa da poènemo da razbijamo” ali ga je šef spreèio. To je bilo najkasnije u 19:15.

Studio B nije emitovao veæ nekih pola sata.

Tenkove sam video sa prozora studija taèno u 19:30 (emitovanje je veæ bilo prestalo,

kupili smo stvari) i sišli smo svi dole. Policija je tukla po Trgu a tenkovi su se nameštali

ispred pozorišta, Jugoexporta itd. Ispred mene su ispendreèili jednog momka koji je išao

sa devojkom. Dok je ona plakala i vikala i molila da ga ne biju poèeli su da je šutiraju.

Meni su prišli neki namrgoðeni policajci u grupi od 5-6 ali sam izvadio novinarsku i nisu

me dirali. Vojska iz tenkova je gledala i èutala. Hapsili su bez razloga po celom gradu.

Moj zet, koji nije imao pojma šta se dešava, uhapšen je, sa drugom, izmeðu 17:00 i

18:00 na platou kod h. Moskva. Odmah je odveden u Padinjak, pretuèen i tokom noæi

dobio 30 dana za ugrožavanje javnog reda. Pušten je u onoj velikoj grupi nakon 7-8

dana.

Ni tog ni sledeæeg dana nije stigao nikakav papir u radio pa je emitovanje nastavljeno u

nedelju oko 18:00 (nisam sasvim siguran za vreme).

Uveèe je neko javio da je u Studentskom gradu protestni miting, ali ja nisam išao. Oko

22:30 (a možda i nešto kasnije) studenti su krenuli prema gradu i èim sam dobio tu vest

otišao sam i pratio ih, u stvari boravio sa njima po 5-15 min, snimao, a zatim vozio do

radija da predam traku jer je saobraèaj bio otvoren. Na most su stigli negde oko ponoæi.

Tada sam bio na gradskoj strani mosta i znam da je grupa specijalaca veæ bila na

mostu a da im je druga pritekla u pomoæ od tunela. Pokušali su da zaustave studente

39

suzavcem (tu je pogoðen u lice CS patronom student Vladan Rovèanin). Studenti su

probili kordon (u stvari milicija se povukla) i oko pola dva seli na Terazije. Tu je Ivo Lola

Jokanoviæ maestralno pregovarao sa šefom policije. Noæ je bila napeta, ali bilo je jasno

da policija neæe udarati na studente koji sede. Oko pola èetiri, kada se deo studenata

razišao (bilo je veoma hladno) bilo je pokušaja da se studenti odnesu sa èesme, ali i tu

je Ivo Lola odradio stvar.

Sutradan je veæ poèelo veliko okupljanje na Terazijama, a ja sam otišao u Zagreb da

snimam TV reportažu o tamošnjoj reakciji na 9.mart i vratio sam se tek 2-3 dana

kasnije (one noæi kada je skupština zasedala celu noæ - deda i unuk i sl.).

bojt, 29. april 1995.

supers >> Da li je bilo provokativnih poruka u vezi 9. marta koje su obrisane sa

Sezama?

Koliko se ja seæam ništa nije brisano, ali se komunikacija “iz bezbednosnih razloga” nije

obavljala preko javne konferencije nego preko “šifri” u koje su prenesene poèetne

“vruèe” poruke iz FORUM-a. “Šifre” su imale preteca sadašnjih grupa: ko je znao ime

šifre mogao je da èita poruke iz njih, i nije bilo ogranièenja u broju korisnika. U vezi

9.marta prvo je valjda bila šifra !mitv (od “Miteviæeva TV”), a ime šifre smo saopštavali

“proverenim” korisnicima (što se ubrzo raširilo maltene na sve), pa smo se u neko doba,

opet “iz bezbednosnih razloga”, preveslali na šifru !tvmi. Ovo “iz bezbedonosnih razloga”

sada može da deluje pomalo smešno ali u ono vreme to nikako nije bilo: 9-og uveèe,

kada su zabranili StB i B92, Sezam je ostao jedini medij u gradu na kome je non-stop

bilo moguæe dobiti najsvežije informacije o tome šta se dešava na ulicima. Postojao je

veoma vruè chat u kome su oni koji stanuju u centru direktno prenosili kako policija,

osokoljena prisustvom tenkova, mlati ostatak zaklanih demonstranata i sluèajne

prolaznike.

supers, 30. april 1995.

9. mart sam proveo kod kuæe jer sam demonstriranje smatrao nezanimljivim, a kada

sam shvatio šta se dešava bio sam sreæan što sam ostao kod kuæe. Sad više nisam, jer

mi je predstava o toku demonstracija vrlo maglovita.

Velika je šteta što u konferencijama nije ostalo traga o dogaðajima 9. marta. Oèigledno,

nije bilo vremena da se piše. Ako je neko nekim sluèajem saèuvao logove iz tadašnjih

chatova, pa to bi bila dragocenost...

sav.gacic, 1. maj 1995.

Prednost tih vremena je bilo i to što je princip jedinstvenog mišljenja i monolitnosti,

40

uopšte, još uvek bio i te kako prisutan u svesti svih redom tako da je u to vreme bio

moguæ bolan udar zvaniènoj i okostaloj strukturi mišljenja (posvuda: u školi, na poslu, u

kuæi, èak) i da argument tom prilikom i odjekne... Sada, kada smo “stekli imunitet” na

tuðe mišljenje, na snazi je princip brojnijeg i zakon jaèeg (“ima nas više / moæniji smo i

šta nam možete”), pa pas laje, a karavan prolazi...

bojt, 2. maj 1995.

Ja æu da probam (u najkraæim moguæim crtama) da dam svoje viðenje neposrednih

uzroka 9-og Marta. Posle prvih višestranaèkih izbora decembra '90. režim Slobodana

Miloševiæa pojaèao je preko svake granice (inaèe veæ itekako prisutnu) satanizaciju

opozicionih stranaka preko glavnih državnih medija, naroèito preko televizije. U vreme

oko izbora udarna pesnica propagande bila je Mila Štula (prebegla iz Zagreba),

meðutim, kako se kampanja intenzivirala, neopisivo bljutave komentare poèeli su da

daju i mnogi “starosedeoci” TVB. Èasa se neuminto punila a kap koja ju je prevršila bio

je komentar II Dnevnika od strane Slavka Budihne, negde poèetkom februara 1991., u

kojem je on optužio SPO (koji je, kao najjaèa opoziciona stranka bio na najžešæem

udaru režimske propagande) kao Tuðmanovog plaæenika i tome slièno. SPO je uložio

demanti i posle više bezuspešnih pokušaja da isti bude i objavljen u Dnevniku, zakazane

su demonstracije za 9.mart, sa zahtevima za ostavkama direktora televizije i èetvorice

urednika: Dušana Miteviæa, Slavka Budihne, Sergeja Šestakova, Ivana Kriveca i

Predraga Vitasa. MUP je zabranio demonstracije, SPO ih je uprkos tome organizovao i te

subote se, u toku jednog dosta sunèanog prepodneva (kasnije se naoblaèilo) na “Trgu

kod èestitog Knjaza” skupilo, u zavisnosti od izvora, izmeðu 1000 i 200.000 ljudi. Posle

“manjih” èarki tokom prepodneva, oko 13:35 MUP Srbije je izveo napad suzavcem,

cisternama, gumenim mecima i pendrecima na tada potpuno mirne demostrante.

Suzavac, koji je upadao meðu gusto zbijene demonstrante prvo je izazvao pometnju,

paniku i strah za sopstveni život, e da bi nešto kasnije ta oseæanja na èudnovat naèin

prerasla u neki iracionalni, neiskaziv bes, koji je dovodio do toga da, na primer, ljudi

kojima to inaèe nikada ne bi palo na pamet, mlate milicionere po Trgu...

41

Glava 5.

Raspad

bojt, 28. mart 1990

Meni se èini da Slovenija ne želi da se otcepi i ono što oni sada rade je samo pokušaj

stvaranja zakonskih uslova da se otcepe ako “pendrek” bude stvarno poèeo da drma po

glavi kao i ako se moæ isuviše prelije iz njihovih ruku. Velika greška Slovenije je u tome

što oni misle da se iz Jugoslavije mogu spasiti sami.

Sa druge strane, uporeðivati Sloveniju i Litvaniju je malo neprimereno jer su slovenci

svojom voljom pristupili u Jugoslaviju, dok je Litvanija (kao i Estonija, Letonija,

Moldavija...) okupirana posle sporazuma Ribentrop - Molotov, i nema te sile (sem

potoka krvi) koja ih u SSSR-u može zadržati. SSSR mora da se raspadne, pre ili kasnije.

Ostaæe svakako Ruska Federacija, koja je ionako ogromna a i praktièno je ona

predstavljala SSSR.


Predsednièki kandidat Demosa je u ZIP-u izjavio da Slovenija previše izdvaja za

Jugoslaviju (Demos je za otcepljenje). Izgleda da su u predizbornoj kampanji lagali o

visini izdataka Slovenije za federaciju. Reporter ZIP-a ga je pitao koliko bi otcepljenje

koštalo Sloveniju, s obzirom da je šteta od privrednog bojkota Srbije 200 miliona dolara.

Odgovor je bio (moje viðenje) pravi komunistièki - kad je Jugoslavija takva da se može

desiti bojkot, šta æe ona onda Sloveniji. Nije znao ni jedan potez od strane svoje

republike koji je možda izazvao taj bojkot.

42


Brzo æe i izbori u Hrvatskoj. Ja tipujem na Franju Tuðmana. Ne navijam za njega (ni za

druge), samo mislim da æe imati apsolutnu veæinu. Inaèe, èovek koji meðu komunistima

postane general, pa zatim glavni demokrata, svakako je više od demokrate.

Verujem da æe Hrvati mnogo više verovati Tuðmanu nego nekome ko je nedavno poèeo

da razmišlja, pa makar i ozbiljno. Kad smo veæ kod razmišljanja, verujem da veæina

Hrvata misli dobar deo onoga što Tuðman govori. Verujem, takoðe, da to nije dobro ni

za Hrvate, ni za Hrvatsku, ni za Jugoslaviju.

Zanimljivo je da u ova predizborna vremena svi nešto nude Srbima u Hrvatskoj istinsku

ravnopravnost. Pred izbor èlana predsedništva Jugoslavije iz Hrvatske (komunistièki)

kandidati su se nadmetali ko æe više da ispljuje srpsko rukovodstvo i republiku. Verujem

da su na ovim izborima komunistièki govornici mnogo umereniji jer se nadaju da æe Srbi

u Hrvatskoj glasati za njih kao manje zlo. Koliko æe im uspeti? Imaju Srbi u Hrvatskoj i

svoju stranku.

Gde æe nas odvesti ovi (što bi Bojan (BOJT) rekao) kormilari? Nadam se da neæe daleko.

Pravac im je skoro sasvim dobar, ali je smer pogrešan. :-)

Ne bih voleo da se Jugoslavija raspadne. Nije reè o emocijama tipa “ja volim bratstvo,

jedinstvo, Jugoslaviju”. Hajde (na trenutak) da zanemarimo i to što se oni koji su svima

nama uzor ujedinjuju. Ali, osim možda Slovenije, nijedna se republika ne može izdvojiti

tako da svi narodi ostanu u granicama svojih matiènih republika. Ako bi, recimo,

Hrvatska rešila da se izdvoji šta bi radili Srbi u Hrvatskoj? Da li bi se ekstremni

obožavaoci nezavisne Hrvatske potrudili da im pre toga objašne gde im je mesto?

Nacionalnih razmirica (svinjarija) veæ i u ovo vreme ima mnogo. Kako demokratski

naterati Srbe u Hrvatskoj da više veruju Hrvatima u nezavisnoj državi Hrvatskoj

(suverenoj državi Hrvatskoj) kada još pamte koliko bolno i koliko brojno su platili onu

Nezavisnu Državu Hrvatsku? A ako doðe do otvorenih meðunacionalnih sukoba u

Hrvatskoj, da li æe Srbi iz drugih republika to gledati kao na unutrašnji problem

Hrvatske? Na koju bi stranu muslimani - znamo.

Da su razni kormilari pošteniji, obeèavali bi muènu i tešku ekonomsku stabilizaciju i

uvoðenje tržišne privrede (mnoga preduzeæa æe da propadnu, standard æe još neko

vreme da pada) kao Ante, a ne neke nacionalne procvate.

ZAKLJUÈAK: ako dovoljno dugo ne bude rata spustiæemo mi veæ razne nacionalne

kormilare i vodiæe volova (intelektualnih volova) u èamce za spasavanje, pa nek veslaju

u 3 lepe nacionalne buduænosti. Zato su nam i potrebni slobodni izbori.


Misliš li da je bojkot stvarno uzrok ideje o odcepljenju? Još pre neku godinu je u nekoj

43

anketi oko polovina (ispitanih) Slovenaca smatrala da bi im bilo bolje van Jugoslavije.

Bojkot je samo podgrejao strasti. Misliš li da je odluka o otcepljenju definitivno doneta?

Ja ne. Mislim da pre tog (eventualnog) otcepljenja sledi mnogo javnih i tajnih pregovora

u Jugi i van nje i preraèunavanja šta se time dobija, a šta gubi. A odgovor je tako

jednostavan i lepo zamazuje oèi. Izgleda kao da se èovek razoèarao u federaciju zbog

bojkota. Otcepljenje ili ne ima mnogo veæi znaèaj i trajanje nego bojkot. Mene je ovakvo

pojednostavljivanje stvari u sopstvenu korist asociralo na komuniste. Jeste da komunisti

nisu izmislili tu taktiku i da nisu jedini koji je koriste, ali ja sam je najèešæe gledao u

njihovom izvoðenju.

Meni je padalo na pamet da bi mi bilo bolje bez Slovenije posle Cankarjevog doma i još

u par sliènih situacija. Ove stvari sam doživljavao kao namerno i svesno ugrožavanje

moje liène bezbednosti i perspektive za ekonomski progres. Nije svejedno da li se pare

troše na vojsku, miliciju i pokrivanje gubitaka zbog štrajkova ili za razvoj.

dejanr, 23. april 1990

Prema nezvaniènim rezultatima izbora, mislim da nema sumnje da je dr Franjo Tuðman

i njegova Hrvatska demokratska zajednica pobednik izbora u Hrvatskoj sa ubedljivom

veæinom u Saboru. Strane agencije gotovo bez razlike kažu da æe ovi rezultati znaèajno

uticati na buduænost Jugoslavije.

Proèitajte DANAŠNJE Novosti i Politiku - kažu da “sve prognoze daju prednost

Raèanu...”. Da mi je samo znati u èemu je draž tog jednog dana nade više.

kale, 4. maj 1990

Ne usuðujem se da tvrdim za bilo koju komunistièku partiju u Jugoslaviji da je

pro-jugoslovenski orijentisana. Zapravo, nisam siguran koliko je takva zvanièna

orijentacija zapravo u službi dnevne politike. A komunisti su i “pocepali” ovu Jugoslaviju,

opet u službi dnevne politike. Sada, po mome mišljenju, nije toliko važno otkriti ko je

sve i koliko kriv, koliko da se ova zemlja /ove zemlje :-( / ujedine oko zajednièkih

interesa. Duboko sam ubeðen da postoje važni zajednièki ekonomski interesi. O

istorijskoj povezanosti ne bih, ona je lepa i važna samo kada joj se ne suprotstavljaju

realni ekonomski interesi. Dok po raznim (valjda svim) delovima ove zemlje kruže prièe

“oni nas iskorišæavaju i eksploatišu”, i dok ljudi veruju u te prièe, teško da romantiène

uspomene iz “slavne prošlosti” mogu da zakrpe stvar.

Najpovoljniji razvoj situacije koji ja mogu da zamislim je da se formira jedinstveni

poreski sistem, jedinstveno tržište, jednaki uslovi privreðivanja za sve oblike vlasništva

(društveno, privatno, mešovito) na celoj teritoriji Jugoslavije. Sa druge strane

višepartijski sistem sa slobodnim izborima i pravna država. Ove ekonomske i društvene

promene teško mogu da zamislim da se ostvaruju jedna po jedna i svaka za sebe. Èini

mi se da moraju napredovati i uspeti sve zajedno - ili ništa od svega. Èini mi se da su

44

šanse da nastavimo ovim (po meni optimalnim putem) solidne.


Jugoslovenska orijentacija komunista vrlo je sumnjiva, a njihov meðusobni antagonizam

veæi od meðusobnih antagonizma drugih alternativnih pokreta.

Opet smo poèeli da povezujemo opstanak YU sa opstankom komunizma o èemu je veæ

sto puta bilo govora. Ja samo hoæu da kažem da to nema veze jedno sa drugim, a èak

smatram da je komunizam najveæa opasnost za opstanak YU. Druge partije æe se

mnogo lakše dogovoriti. Stvaranje jedinstvene Jugoslavije, onako kako je Ti i ja

zamišljamo, (nažalost) više nije moguæe. Nova Jugoslavija æe morati da bude oformljena

na izvesnom konfederativnom principu bez obzira kakav æe formalni naziv da nosi.

Najzad, zar i sada u dobroj meri nije tako? Ako Ante Nacionale uspe sa ekonomskom (i

politièkom) reformom; eto nove šanse za Jugoslaviju, a najveæa smetnja i jesu oni

komunisti (èitaj: u Srbiji) kojima to najviše smeta. Ne kažem da pojedinim

nacionalistima (HDZ npr) takoðe ne smeta Ante Markoviæ. “Savezništvo” HDZ i SK Srbije

mora biti spreèeno. Kako to YU orjentisani graðani nisu uspeli u Hrvatskoj, moramo to

uraditi ovde u Srbiji. Ako to želiš “moraš” glasati protiv SKS. Za koga æe to biti to je veæ

tvoja lièna stvar, ali bi mi bilo žao da glasaš protiv svojih ubeðenja na koja gledam sa

velikim simpatijama.

dkropek, 10. jul 1990

Tito. Jeste, on je Hrvat, Zagorec, ali se on prvi (èini mi se) izjasnio kao Jugoslaven.

Prestao je prièati hrvatsko-srpski i poèeo srpsko-hrvatski. Potpisivao se na æirilici itd.

Sad je odjednom postao Hrvat kojeg treba šutirati u Kumrovec, da vam ne kvari zemlju.

Slažem se, trebalo ga je odmah pokopati u Kumrovcu, ali... Sad to poprima samo još

jednu nacionalnu notu... Sad mi se ti izjašnjavaš kao Jugoslaven (a stalno prièaš o

nekom Srpstvu). Ma koja ti je to nacija???

Raškoviæ stalno prièa o nekoj srbofobiji. Koja mu je to fora? Fobija od neèega znaèi

strah od neèega, zar bi to znaèilo da se u Hrvatskoj neko plaši Srba (Hrvati Srba ili

mozda Srbi Srba)? Mislim da se je trebao obrnuto izraziti, ali ni onda mu ne bi imalo

mnogo smisla. Ne vidim razloga zašto bi se neki Srbin morao plašiti npr. mene bilo gdje

u Hrvatskoj. Ukoliko mi napravi neku svinjariju onda bolje da mi se ne pojavi pred

oèima, ali to vrijedi za svakog, bilo da je on Srbin, Hrvat ili neko deseti.

Sad opet malo o Slovencima. Oni razaraju ovu divnu zemlju. Ne znam kako si ocjenio da

je ova zemlja divna (mozda po prirodnim ljepotama), ali meni se sve manje sviða. Prvo:

ova zemlja je skrpana kao Frankestajnov štiæenik. Sve nešto umjetno i na brzinu

skrpano. Trznuo rukom i odmah ga proglasili živim, a sad, nakon èetrdeset godina

oživljavanja davi svoje tvorce (tvorce, ne tvorove ;) ). Politièki i ekonomski sve više truli

(svaka èast Markoviæu na zalaganju, hej pa i on je Hrvat, svašta), prirodna bogatstva su

45

iskorištena, zagaðena, ljudi se svaðaju na nekoj nacionalnoj osnovi (bez veze) i sad da

mi se ova zemlja èini divnom... Slovenci imaju pravo da se otcjepe kad žele, kao i bilo ko

drugi, osim Kosova ;). Neka se otcjepe, a kad bude kasno...

balinda, 19. jul 1990

Premijer Ante Markoviæ smeta i “istoku” i “zapadu” naše zemlje i to zbog svoje dve

najlepše osobine: jugoslovenstvo i antikomunizam. Iako je buduænost Jugoslavije jedino

moguæa na normalnom sistemu, za oèekivati je da se neæe moæi naæi kompromis

izmeðu istoka i zapada oko tako nepomirljivih alternativa. Pošto su u Sloveniji i

Hrvatskoj komunisti izgubili, jedinu šansu za Jugoslaviju vidim da se slièno desi i u Srbiji.

U suprotnom, otpor privatizaciji preduzeæa u Srbiji biæe toliko veliki pa se bojim da su

dani SIVa veæ odbrojani. Èak mi se èini da se iz sve snage radi protiv Ante Markoviæa, i

to ne iz objektivnih razloga, nego èak i protiv interesa svojih republika. :(

Kada vlast u Sloveniji i Hrvatskoj vidi da opozicija u Srbiji ne može da smeni Miloševiæa,

istog momenta æe vrlo oštro ustati protiv Markoviæa u èemu æe ih Srbija oberuèke

podržati? Èini mi se da ga za sada kako-tako podnose (i pored izraženog

jugoslovenstva) samo kao instrument protiv realsocijalizma u Srbiji?

kale, 24. jul 1990

dejanr >> Ako ja dobro razumem Joviæevo saopštenje posle sastanka sa Kuèanom,

Jugoslavija æe se do kraja godine razbiti na dva dela ili bar biti konfederacija

Slovenija+Hrvatska sa jedne i Ostali sa druge strane.

Ne znam da li se Hrvatima koji su za otcepljenje ta moguænost sviða i bez Bosne i

Hercegovine. Tamo ima puno Hrvata. Ako bude referenduma u Hrvatskoj, tipujem na

ostanak u YU.

Stekao sam utisak da je Pretsedništvo Jugoslavije sklono mirnom i prijateljskom

(jedinom razumnom!) rešenju, bez obzira kakvo ono konkretno bilo (od federacije do

odcepljenja).


Èini mi se da je pobedom SPS-a u Srbiji, otpala poslednja moguænost da se u

kakvom-takvom obliku saèuva Jugoslavija. Da budem još malo i pesimista, oèekujem

da æe doæi do teškog komplikovanja meðurepublièkih odnosa, èak možda i do

graðanskog rata. S obzirom da su SPS i tvrdo komunistièko jezgro u JNA u savezu, ne

piše nam se dobro.

46


Jutros sam èuo da se preko 80% Slovenaca opredelilo za nezavisnost, odnosno

otcepljenje. Pošto sam upravo i oèekivao da æe se tako nešto dogoditi, mada sam

oèekivao odziv “za” od preko 90%, rekao bih samo sledeæe:

1. Pozdravljam tu odluku kao najpatriotskiju koju su do sada Slovenci uradili u

Jugoslaviji. Hvala im sto nas konacno napuštaju i daruju nam malo mira.

2. Pošto je srpska vojska veæ jednom oslobaðala Ljubljanu, mislim da zaista ne bi imalo

smisla oèekivati da ponavlja jednu takvu glupost nakon ovog perioda otrežnjenja koga

smo oslobaðali. Drugim reèima, apsolutno plediram da ta odluka mora biti KONAÈNA i

NEOPOZIVA; nema nazad, hteli su samostalnost, evo im je, ali sve posledice na njihovu

glavu.

3. Kada veæ nismo mogli da živimo zajedno kao ljudi, trebalo bi bar da se kao takvi

rastanemo. To znaèi da bi Srbija trebala da plati Sloveniji sva zaostala potraživanja, i

naravno, Slovenija bi trebala da sanira svoje raèune Srbiji. Mogu da ide, treba da idu, ali

niko ne može napustiti kafanu bez plaæenja raèuna. Dakle, treba sanirati bilanse, a

posle toga neka idu kuda god žele.

4. Divim se slovenaèkom narodu. Koliko je meni poznato, to je prvi i jedini narod u

istoriji sveta koji se sa takvom veæinom opredelio za sopstveno nestajanje, odnosno

asimilaciju. Da li æe ih pojesti Italijani ili Austrijanci mene lièno nije ni najmanje briga, ali

se divim njihovom optimizmu u vezi života nasamo. Isto tako, prema svim kartama

Velike Hrvatske, Slovenci bi trebali da ostanu bez izlaza na more, što im ostavlja sjajnu

perspektivu gajenja koža, ovaca i eventualno voæa bez koga ne mogu, recimo

pomorandži i kivija (ovo drugo posebno dobro uspeva na Triglavu, èujem).

5. Kada ih budu klopali susedi, odgovorno izjavljujem da æu dezertirati iz svake vojske

koja bude pozvana da ih brani i/ili štiti. Svaki takav akt æu smatrati kršenjem prava

naroda Slovenije da ima svoju samobitnost, a šta æe sa njom da urade, to je veæ njihova

stvar. Imaju “Gorenje” koje pravi bojlere, šporete i laserske puške, imaju TAM koji je sve

dobio iz Rakovice još neke davne 1947, pa neka sami prave svoje pancere i tigrove

kojima æe prejuriti preko Austrije sve do Minhena.

jtitov, 24. decembar 1990

Pa dobro, šta ste uspanièili sa tim otcepljenjem Slovenije. Ako su i malo pametni (??)

kod njih æe doæi kapitalizam, da bi što pre istruleli. E onda æemo mi lepo umesto u

Minhen lepo iæi u Ljubljanu u šoping. I neæe morati preko Maðarske (možda). Ovo

otcepljenje uštedeæe nam nekih 600-700Km ture-tur.

47


Na moju žalost, a to kažem od srca, izgleda da æe se karta našeg dela Evrope koju je

objavio Newsweek, na kojoj se vide Hrvato-Slovenija i Velika Srbija (Srbija, BiH, Crna

Gora i Makedonija) pokazati kao taèna prognoza. Sve nekako mislim da to nije dobro,

ali sve više uviðam da drugaèije izgleda ni ne može biti. Taèno kako je, videæemo za par

meseci, a ako se pokaže da nam nema zajednièkog života, onda lièno zagovaram nagli

hirurški rez. Jeste da u prvom momentu boli više, ali bol kraæe traje.

Èak i kada se to dogodi, ne nameravam da mrzim ili ne poznajem ljude koje danas

znam i koje danas poštujem u Sloveniji.

bojt, 27. decembar 1990

I Srbi su presudno uticali na politike svih dosadašnjih SIV-ova jer jer su uvek te politike

smerno prihvatali i nikad se nisu protiv njih glasnije bunili. Nije sadašnja Savezna Vlada

kriva za položaj Srbije ili bilo koga. Srbija bi htela da Ante Markovic odjednom okrene

tumbe (u korist Srbije) celokupni ekonomski sistem zemlje koji je sistematski stvaran

poslednjih 45 a naroèito poslednje 24 godine, i to u situaciji kada ni na jednoj strani ne

postoji ni onaj minimum dobre volje neophodan da bi uopšte moglo da se sedne za sto i

razgovara. Sa druge strane, Slovenija i Hrvatska upravo napadaju Saveznu Vladu da vodi

pro-srpsku politiku.

U domenu svojih ovlašæcenja sadašnja Savezna Vlada je uèinila èudo. Za loš epilog po

nekim pitanjima na kraju ove godine neuporedivo više su doprinele republike svojim

ponašanjem, od nediscipline, potpunog nepoštovanja i suprotstavljanja reformskoj

politici do direktnog rušenja iste.

kale, 29. decembar 1991

Ne bih baš rekao da je kriv. On ima velike zasluge za ujedinjenje Srbije i popravljanje

æoravog Ustava iz '74. Mislim da to nije bilo moguæe izvesti a da se ne ugrože interesi

nekih drugih republika, pa i meðurepublièki odnosi u YU. Verujem da SM tada nije želeo

raspad YU, veæ naprotiv, ujedinjenje, ali pod njegovom dirigentskom palicom. Jedna od

tadašnjih parola je bila “jaka Srbija, jaka Jugoslavija”. Danas ni jedna nije jaka. Sada su

parole (predizborni program) tržište, nepropadanje (neuspešnih) preduzeæa,

neotpuštanje (neproduktivno zaposlenih) radnika. Ja ne verujem èak ni u teorijsku

moguænost da se sve tri pobrojane stvari ostvare. Mislim da æe neostvarene ostati sve

tri, a najpre tržište.

Sada su neka druga vremena i neki drugi uslovi. Komunistièka vlast se zadržala u Srbiji

(iako i pored nepoštene predizborne kampanje nije uspela da osvoji veæinu glasova

biraèa). U zapadnim republikama komunisti imaju marginalne uloge u institucijama

vlasti. Ako SM i SPS imaju nameru da svoj položaj na vlasti zadrže što duže (“zauvek”?),

48

to æe im biti neuporedivo lakše ako se odvoje od nekomunistièkih republika, izolujuæi se

i od njih i od ostalog sveta. Zato je srpska (komunistièka) vlast nastrojena protiv savezne

vlade. Zato neæe biti spremna (ne kažem da su drugi spremniji) na dogovor o novom

ureðenju savezne drzave. Zato æe srpska vlast sa SM na èelu biti veoma kriva za raspad

YU. A Srbi time neæe dobiti ništa dobro, bar ja ne mogu da se setim nièeg dobrog u tom

raspadu.


Jugoslovenstvo kao ideologiju treba odbaciti.

Ma, svaku ideologiju treba odbaciti. Ovde je reè o interesu za Jugoslaviju. Èini se da to i

ne stoji tako loše kao što na prvi pogled izgleda? Srbi imaju prvenstveno nacionalni

interes a ostali uglavnom ekonomski. Dakle, ne mnogo drugèije nego u proteklih 70

godina. :) Za Srbe je dobro da su to shvatili a za ostale da to mogu slobodno reæi.

dveselinovic, 5. januar 1991

Èitam u novinama danas da se Ivo Vajgl, slovenaèki predstavnik u SSIPu, povukao “jer

nije mogao više da gleda šta se dešava”. Istovremeno, Dr, Rupel šalje pisma HDZ-u i

DS-u u cilju dobijanja podrške za opoziv Budimira Lonèara, jer on eto ne vodi raèuna o

slovenaèkoj stvarnosti, nego nastavlja sa politikom centralizma Jugoslavije koje nema.

Sram ga bilo.

Èovek proèita tako nešto i stvarno se upita kakvo je mentalno stanje tih ljudi? Kako su

takvi mogli tako da nas zezaju 45 godina? Ili su to bili samo Kidriè i Kardelj, na koje

sada ovi grakæu iz sve snage?

Neverovatna imbecilnost (pokušavao sam da se setim bilo kakve druge reèi, ali nisam

uspeo) sadašnje slovenaèke vrhuške zaista nateže granice reèi “lud” do krajnosti.

Kada æemo veæ jednom zatvoriti vrata iza Slovenije, htela ona da ide ili ne? Kada æemo

se veæ jednom odreæi tog balasta oko vrata? Kada æemo usreæiti Austrijance i Italijane

slobodnom i nezavisnom Slovenijom?

Kada æemo veæ jednom sebe usreæiti životom bez Slovenije? Ako posle bar ovih zadnjih

45 godina to nismo zaslužili, onda neæemo nikada.


Naime, tada sam rekao da mi nije jasno kako se 90 % Srba može osjeæati ugroženim od

10 % Hrvata i ostalih, a sada se zaista pitam zašto to bar djelomièno nije moguæe.

Naime, od onih 90 % Srba ima nekih mozda 5% koji imaju svu vlast u rukama i ta im je

49

vlast toliko mila da je iz ruku ne daju. Eto, brane je i oružjem. No, strah me je da se èaša

prelila i da se slijedeæih dana može u tim krajevima oèekivati krvoproliæe jer je

oèigledno da æe MUP reagirati na provokacije koje traju veæ eto, 9 mjeseci.


Ono što je meni za žaljenje je da je i Sezam zaista pupèanom vrpcom povezan sa

neprijatnom stvarnošæu. :( Možda mogu pomoæi time da sluèajno ne pomislite da se iko

od nas nalazi izvan strašnog propagandnog lonca u kome nas sve zajedno tope? Ono

što se ne bude moglo istopiti u uspaljenu agresivnu masu biæe fizièki izvadeno iz lonca.

:( Ne vidim da bilo koji angažman sada može zaustaviti ovaj proces s obzirom da je

podložena vatra previše uzela maha? :( Ono što nakon svega ostane èeprkaèe po

grobovima neutralnih tražeæi šta to nisu shvatili iz njihovih zalaganja.


Misli ti Dejane što god hoæeš, no nama u Hrvatskoj nije nimalo stalo ni do pedlja

srpskog teritorija. Mi jednostavno želimo da se Srbija nastavi svaðati sa nekim drugim,

a nas neka ostavi na miru. Neka si naðe drugog dežurnog krivca za svoje nevolje. Mi ne

želimo nikoga klati nego živjeti u miru. Ja želim da me èuva policija, a ne nekakva

kaobajagi narodna armija koja je sve samo ne moga naroda. Ne želim da u mene puca

neki Srbin zato što to njegove starješine žele, a ni ja u njega ne želim i neæu pucati.

dveselinovic: Suživot? Koegzistencija? Kako je tako nešto moguæe nakon svega, nakon

sve krvi koju su prolili razni “izrodi” i “izdajnici”, koji eto nekako dobro uspevaju baš u

Hrvatskoj.

I opet, Hrvatska. Hrvatska, Hrvatska i samo Hrvatska. Sav izrod, sav ološ, sve to dolazi iz

Hrvatske. Pa ako ti smetamo, a ti se lijepo založi za raskid i mirna i Srbija i Hrvatska.

Umjesto što ste odabrali federaliste, mogli ste neke separatiste pa bismo i mi i vi bili

sretni. Ovako - posijali ste pa sada kušajte.


Na žalost, bojim se da i ovde ne bude po onoj narodnoj: “Na vuka povika, a lisica meso

jede”. Upravo (moguæe?) otkrivanje proustaške i antisrpske bande u Hrvatskoj, najviše

godi krugovima u Srbiji koji su antihrvatski orijentisani. Buduæi da sam nepopravljivi

optimista, meni su potrebna hrvatska braæa (nisam rekao “koljaèi i huškaèi”!) ali se vrlo

plašim da æe mi sudbinu odreðivati upravo oni kojima to, poput tebe, nije potrebno? :( I

kako me svakim danom raduje kad pomislim da gore u tom pogledu ne može biti,

sutradan se opet neprijatno iznenadim da je i to moguæe. :( Dokle?

50


lanik: E pa dosta smo mi Srbi bili Jugosloveni! Neka malo drugi preuzmu tu ulogu.

Neka malo drugi budu budale.


gww. >> Da li biste želeli da se Jugoslavija rasturi na suverene države?

Da (ali bez mijenjanja granica, tj. bez krvoproliæa)


U “igri” je nekoliko veoma moænih organizacija i pojedinaca. Svaka (svaki) od njih se

bori za svoje ciljeve, pri èemu koriste sredstva koja im deluju najdelotvornije.

Ukratko:

1. Rukovodstvo Srbije sa SM na èelu: oèuvanje socijalizma kao preduslova njihovog

sopstvenog opstanka na vlasti. Dominacija u okviru SFRJ, a ako to ne ide onda podela

SFRJ uz proširenje granica Srbije.

2. Armija: generalštab ostao iz doba socijalizma (možda je taènije reæi iz perioda

socijalistièke revolucije). Oni društvene promene vide kao atak na ono što su oni

decenijama stvarali i njih same. Uostalom, vojska je po pravilu konzervativna snaga

svake zemlje. Demokratija je u vojsci anarhija. Opasno - nespremni na depolitizaciju

JNA.

3. Rukovodstvo Hrvatske sa FT: došli na vlast pošto je prethodna garnitura hrvatskog

rukovodstva pretrpela neuspeh u borbi za politièku dominaciju u okviru YU. Iskoristili

zatrovane meðunacionalne odnose (nastali u prethodnom periodu kao posledica borbe

za dominaciju republièkih rukovodstava) i antikomunistièko raspoloženje za dolazak na

vlast. S obzirom na neizglednost preuzimanja vlasti u okviru cele YU, realna moguænost

je postizanje apsolutne vlasti u okviru Hrvatske, uz poželjno teritorijalno proširenje iste

na one krajeve gde ima Hrvata.

4. Ostala republièka rukovodstva: malo se opredeljuju, malo se ne opredeljuju, malo

apeluju na razum, malo prodaju principe, malo istoriju, malo demokratiju, a najviše

prate dogaðanja i èekaju konaèni rasplet pa da i oni onda pokupe svoje uloge.

5. Vlada YU sa AM: trudi se da u opšte rasulo i divljanje uvede što više reda, ekonomije i

logike. Taj zadatak obavlja u uslovima gde svaka republièka vrhuška ima praktiènu vlast

da na “svojoj” teritoriji uvede sopstvena pravila u suprotnosti sa saveznim zakonima.

51


Ono što je važnije (a mislim da je nesporno?) je, da je rukovodstvo Srbije (pa i “tvoj” SM)

;) èvršæe opredeljeno za raspad Jugoslavije. U svakom sluèaju mnogo èvršæe nego što se

javno iskazuje. Sasvim mogu prihvatiti da je to politièka mudrost i da, zajedno s tobom,

bolje vidi - ali, na žalost, i radi u tom pravcu.

Ono što bez ikakve ograde prihvatam je da æe “popularnost” Slobodana Miloševiæa u

srpskom narodu rasti proporcionalno porastu beznaða u koje nas uvlaèi. :( Poput drugih

velikih diktatora želi nam dokazati da bez njega ne možemo. Moramo mu odati

“priznanje” da je u tome vrlo efikasan kao ni jedan srpski politièar svih vremena.

Teška zima koja je pred nama i onako tera kokoške da se zbiju makar i oko orlušine. :(

Bez želje da budem prorok, vreme æe pokazati da æe njegovi kritièari biti smatrani

izdajicama a to se dogaða samo kada su “viši” (ovde nacionalni) interesi u pitanju. Ko

se ne bude mogao svrstati u “naše” ili “njihove” biæe smatran najgorim ološem, stokom

koju nije vredno ni ubiti. Takvu prespektivu nam predviðaju SVI naši nacionalni lideri

(neko manje - neko više) ali SM svakako nije na zaèelju tog spiska.

I na kraju da priupitam sasvim jednostavno: šta nam nudi politika Slobodana Miloševiæa

ako skinemo nacionalne naoèare?

dejanr, 28. januar 1991

Citiraæu po seæanju, u Velom Mistu Mestar (Boris Dvornik) kaže “Ja sam u mom životu

prošao kroz jednu carevinu, jednu kraljevinu, jednu nezavisnu državu i jednu narodnu

republiku a nisam se mako iz ove moje butige”.

Da li æe ova reèenica dobiti nastavak?

balinda, 7. februar 1991

Vidim da æe se Slovenija otcepiti do juna meseca a za njom æe, verovatno vrlo brzo,

krenuti i Hrvatska, a buduæi da se tome raduje i Srbija, ne vidim da ovakav tok dogaðaja

može iko spreèiti. :((( (?) Ante? Bojim se da i Ante Markoviæ veæ poodavno mrtva

politièka figura. Odigrao je (po meni!) vrlo znaèajnu ulogu ali smo uèinke njegove

politike uglavnom veæ potrošili, no o tome možemo još raspravljati. Elem, ostaje nam

sada da vidimo kako dalje. Na žalost, izleda da je na pitanje “Šta dalje?” veæ

odgovoreno. Zato bih se založio da usmerimo tok diskusije u ovoj temi na pitanje: “Kako

bi se trebalo razvesti?” umesto da bacamo drvlje i kamenje na supružnika zašto nam

nije uspeo brak. :)

52

bojt, 4. mart 1991

Postoji i generalna pretpostavka da je masa ovih stvari koje se dešavaju posledica

nekog dogovora Tuðman - Miloševiæ a sve u cilju da ih obojicu još više uèvrsti na vlasti...

bojt, 8. mart 1991

dpozaric: Želim da se konaèno ova noæna mora (košmar) prekine, da se moja Hrvatska

otcijepi od ostatka Jugoslavije...

Svi mi verovatno želimo da se noæne more prekinu. Nažalost, što se tièe otcepljenja ima

jedna zvrèka koja ti neæe biti prijatna ali eto moram da je iskaæem: naime, u sluèaju

raspada Jugoslavije, po meðunarodnom pravu bi državama koje su bile meðunarodno

priznate pre nastanka Jugoslavije stvarno trebale da pripadnu one teritorije koje su

imale pri stvaranju Jugoslavije. U tom sluèaju bi, opet po meðunarodnom pravu, Srbija

bila i pravni naslednik Jugoslavije jer je pre njenog nastanka jedina i postojala kao

država. Pored toga. i po sadašnjem Ustavu a i po meðunarodnom pravu i paktovima,

pravo na samoopredelenje i otcepljenje nemaju delovi države veæ narodi u toj

meðunarodno priznatoj državi. To je jedna od glavih karti na koje igraju Miloševiæ i SDS

(mada se i opozicija u Srbiji na to poziva i pozivaæe se - ona je to pitanje prva i

pokrenula). Sad, iako je fakat da Srbija ovakva kakva je stoji gotovo nikako u

meðunarodnoj javnosti, pomenute èinjenice se nikako neæe moæi prenebregniti. Toga su

recimo Slovenci manje više svesni, mada njih i boli uvo jer æe im zbog etnièke

zaokruženosti ostati cela Slovenija kakva je sada (bio onaj èlanak u “Mladini”), dok se u

Hrvatskoj o tome uopšte ne govori (ili barem ja do sada nisam imao prilike da èujem).

Meðutim, kada bi sada poèeo da razvijam argumentaciju u tom smeru, opet bi se nas

dvojica (a i ostali) popeli na vrhove ona dva brega odvojena provalijom, kao veæ nekoliko

puta do sada. Pošto smo svaki put zakljuèivali da se oko nekih stvari ne možemo složiti,

nema smisla da u ovoj sve idiotskijoj situaciji na ovom prostoru ponavljajuæi iste prièe i

argumente dosaðujemo korisnicima koji su ih veæ èuli i palimo fitilj kod onih koji još

nisu...


Ne znam koliko æe me podržati u ovome ostali Sezamovci iz Hrvatske, no ja oèekujem i

nadam se da æe nestankom SPS-a nastati realna moguænost da ipak svi ostanemo na

okupu. Ja jesam za otcijepljenje Hrvatske i Slovenije, no ne pod svaku cijenu, kao što

nisam bio ni za opstanak federacije o istom trošku.

bojt, 16. mart 1991

Upravo sam na Studiu B video saopštenje Slobodana Miloševiæa. Trenutno sam još u

53

šoku zbog onog što sam èuo! Ukratko, Srbija od sada ne priznaje nijednu odluku

Predsedništva SFRJ, naredio je Skupštini Srbije da smeni èlana Predsedništva SFRJ,

naredio je mobilizaciju rezervnog sastava milicije, kao i formiranje novih milicijskih

formacija (tj praktièno srpske vojske), koje æe štititi interese Srbije i srpskog naroda,

itd... Delovao je prilièno neuraèunljivo dok je to govorio.

dveselinovic, 16. mart 1991

Predlažem SM-u, Vladi i Parlamentu nekoliko dodatnih mera:

1. Dati rok svim saveznim ustanovama od godine (365) dana da se isele sa svom

opremom iz Beograda i Srbije, kako bi prešli u demokratskije i zdravije predele, recimo

u Zagreb i Ljubljanu, gde æe ih, siguran sam, doèekati raširenih ruku.

2. Platiti iz sredstava republike karte u jednom pravcu svim savzenim službenicima, a

kartu prve klase za Aljasku svim saveznim funkcionerima, posebno Anti Markoviæu,

kako bi svojim reformama mogao da usreæi Eskime i bele medvede.

3. Zahvaliti se svim generalima, dodeliti im odlikovanja i dobro zaslužene penzije, a

onda izvršiti diferencijaciju po nacionalnoj liniji, pa ko nije rodom iz Srbije, platiti mu

odseljenje u mesto roðenja, uz uslov da im se svakog meseca šalje penzija.

4. Poslove reda i mira, odnosno odbrane republike prebaciti u resor republièkog SUP-a,

nad kojim treba uspostaviti parlamentarni nadzor od strane jedne VIŠESTRANAÈKE

komisije zadužene za bezbednost. Ta komisija NE TREBA da uzima u obzir

proporcionalnost u parlamentu, tj. treba da ima jednak sastav èlanova iz svih

zastupljenih partija.

5. Prebaciti deo sredstava saveznog SUPa u republièke ruke, a ostatak dati Franji

Tuðmanu, jer njemu najviše treba, pa da se èovek ne pati sa mladom demokracijom.

6. Zahvaliti se Anti Markoviæu na uslugama, obeæati mu veènu ljubav i platiti mu

odlazak u mesto roðenja, uz dizanje lepe vile na istom; isto važi i za Budimira Lonèara.

7. Zasukati rukave i poèeti ozbiljno raditi, jer bez rada nema nièega, pa ni vašeg

omiljenog sporta, demonstracija, jer neko mora da plati sve to Coca-Cole i Big Mac-ove.

Jer, kaže se “Samo Sloga Srbina Spašava” (to je ono moje SSSS), odložiti (ne zaboraviti)

sva stranaèka prepucavanja dok se ne sredi Srbija, a onda poèeti normalan stranaèki

život novim izborima, ovaj put u zemlji koja se zove “Srbija” (bez Jugoslavije) bez ikakvih

atributa kao što je velike, jer ako jeste velika, biæe to i bez naziva.

Jugoslavija je mrtva, živela Srbija! Braco Slovenci, sretan vam put u asimilaciju, pišite

kada stignete. Braco Makedonci, sretan i vama put, malo u Bugarsku, malo u Grèku. A u

Albaniju ne morate, ona je veæ došla kod vas. Pišite nam i vi, ali pazite, slabo govorimo i

54

Bugarski i Albanski. Braco Hrvati, sretan put do Vatikana, tamo treba dosta èistaèa

hodnika, biæete dobrodošli (kao i uvek do sada).

bojt, 16. mart 1991

Bio sam veoma šokiran vešæu da se, u ovoj situaciji, Krajina otcepila od Hrvatske.

Takoðe, èuo sam da je MUP Hrvatske pojaèao borbenu gotovost. Nekako mi se u tom

trenutku veoma snažno nametnula misao da je sve ovo dogovor Miloševiæa i Tuðmana,

sa uèešæem piona Milana Babiæa i ljudi sliènog profila, a u kome su ulog vlast i naši

životi.

Neverovatno je šta je sve potegnuto da bi se po svaku, ama baš svaku cenu održala

umiruæa vlast u Srbiji. Onima “sa druge strane” poruèio bih da se bar jednom zamisle

otkud tri sednice Predsedništva SFRJ, na kojima se tražilo uvoðenje ratnog stanja, baš u

doba demonstracija u Srbiji. Šta se to tako znaèajno promenilo u ostatku Jugoslavije od

9.3. do danas? Šta to ima novo a što do tada nije bilo? Ništa! Na laži smo navikli, tako

da izjave Predsednika Vlade Srbije Dragutina Zelenoviæa kako je u Kninu jedva spreèen

pokolj Srba (na sta se èak i Milan Babiæ iznedandio, jer oèigledno nije znao pa je jadnik

greškom demantovao) nisu apsolutno ništa novo, ništa što u sliènom stilu (kao oko

Pakraca) veæ nismo èuli.


Uživaj blagodati socrealizma, neka ti djeca budu zdravi i pravovjerni komunisti, neka

vladaju Srbijom dok im dinastija potraje. Ostavi nas Hrvate da u miru èistimo zahode po

Vatikanu, mi æemo za to možda i biti plaæeni. No, tebe Hrvatska više neæe moæi hraniti

kao do sada, kao što te neæe hraniti ni druge republike koje ti sve po kratkom postupku

u svojoj poruci šalješ na odreðena mjesta. Tada æeš vjerojatno otputovati na Mars pa

tamošnjim stanovnicima propovijedati svoju religiju. Pravo ti budi, samo, preklinjem te,

ostavi nas ostale veæ jednom na miru.

mvuletic, 13. april 1991

Navodno je na juèerašnjoj sednici “šestorice velièanstvenih” (ovo me podseæa na neki

vestern film ;) ) postignut dogovor o referendumu. Samo i dalje mi tu nešto smr.. (ne

miriše), jer se posle svake sednice izlazi pred javnost sa nekim relativno optimistièkim

saopštenjem a onda na pres konferenciji vidimo da do nikakvih dogovora u stvari nije

došlo.

I jedni i drugi (bolje bi bilo reæi i jedan i drugi jer je to pravo st(*)anje stvari) se razmeæu

nekom demokratijom a u stvari nisu spremni na kompromise, do kojih smo svesni da

mora doæi. U njihovom ponašanju se oseæa politièko nasleðe(nasleðe? pre bih rekao da

je to još stvarnost) nadam se prošlih vremena. Još æe mnogo vode proteæi Moravom

55

(Sutlom ;) ) dok se SM (Njofra) nauèe demokrat(c)iji, a bojim se da æemo to najviše

osetiti mi (graðani) na svojoj grbaèi.

Jedva èekam sledeæu epizodu o ovim “velikomuèenicima”, toliko se jadni napatiše.

Izgleda æe malo do vile na Ohridu na pastrmke, a posle na Cetinje na Njegušku pršutu,

pa do Bosne na teletinu. A verujem da æe organizovati još jedan krug, jer kako popuniti

vreme do 20.lipnja koji g. Tuðman tako èesto pominje. ;)

Hleba i igara!

ivujanic, 2. maj 1991

[Posle incidenta u Borovom Selu]

Uvek sam tvrdio da oni Srbi koji pucaju jesu ekstremisti, da ljudi nisu masovno na

njihovoj strani, da su više neutralni, ali sada Hrvati prave strašnu grešku: ovi uvezeni

policajci su poslednja kap koja je trebala Srbima u Hrvatskoj da poveruju prièama o

podlim namerama HDZ-a.

Nakon ovog incidenta možete definitivno zaboraviti moguænost da se izdvojite sa

teritorijama koje sada na karti YU oznaèavaju Hrvatsku, jer vi para za toliko milicije

nemate, kao ni mi za specijalce na Kosovu. Rešenje je na drugoj strani, na onoj gde

nikad nisu bili ni Tuðman ni Miloševiæ, rešenje je u pregovorima.

Na žalost, za vaše pregovore je prekasno, a ako vas to teši, još malo pa æe biti kasno i

za naše.


Izašavši danas na referendum u Hrvatskoj, glasao sam za samostalnu i suverenu

Hrvatsku koja æe biti slobodna da se po slobodnoj volji udružuje u zajednice sa ostalim

slobodnim republikama. Svjestan sam da je razdruživanje formalno i nakon toga

ponovno udruživanje neminovnost, ali sam isto tako svjestan da Tuðmanov manevar za

pridobijanje glasova na slijedeæim izborima nema velike šanse za uspjeh, kao i toga da

u buduæoj Jugoslaviji, ma kakva ona bila, neæe više biti onih koji su Jugoslaveni više od

drugih, zahvaljujuæi strankama koje pripadaju.


U Hrvatskoj je referendumom iskazana želja za samostalnošæu, no vjeruj mi da ne

preovladava želja za otcijepljenjem bukvalno veæ za zasebnim životom republika sa

uvažavanjem zajednièkih interesa. Nemoguæe je sve ovo rasturiti, to je svakome

normalnome jasno. A probleme je nemoguæe ne riješiti.

56

mkiric, 21. maj 1991

I pre toga je bilo dovoljno oèigledno - zaista mi nije namera da bilo koga branim,

“rukovodstva” najmanje, ali ipak mi prilièno logièno zvuèi razlog koji je Joviæ naveo za

glasanje protiv izbora Mesiæa. Ne kažem da je to bila stvar Joviæevog principa jer

politièari kao takvi nemaju principe, ali razlog je stvarno logièan: kako može da bude

izabran za predsednika jedne zemlje èovek koji javno tvrdi kako æe, èim postane

predsednik, da je rasturi?! A Mesiæ je javno izrekao kako æe biti poslednji predsednik

Jugoslavije.

Ja takvog predsednika ne želim, a verujem i da ga niko pametan ne bi želeo, bez obzira

odakle je.

mkiric, 21. maj 1991

Da budem sasvim jasan, mislim da ni Srbima ovakva Jugoslavija nije po meri, èak

možda manje nego bilo kom drugom, iako su u tu nesreænu Jugoslaviju najviše uložili.

Bez obzira na sve to, mislim da treba uèiniti sve i uložiti maksimum dobre volje da

vidimo da li se ta zajednièka kuæa može spasti, ako ni zbog èega drugog, a ono bar radi

zajednièkih interesa. Ako veæ doðemo do zakljuèka da ne može, onda treba da pošteno

izdelimo ono što nam je ostalo i svako svojim putem. Jer, radije bih otišao, recimo, u

Istru sa pasošem i tamo bio stranac, nego da ne mogu uopšte da odem iako se ta ista

Istra zvanièno vodi i kao moja zemlja. Licemerno je prièati da nam je potrebno nekakvo

razdruženje kako bismo se opet udružili - kad jednom pukne o tome više nema govora.

Sve mi to lièi samo na pokušaj da se uzme što više a da se što manje da. To bi bilo

razumljivo kad bi od toga iko imao koristi - na ovaj naèin kako se to sada radi, bojim se

da æemo od toga svi imati samo štete, i to obrnuto proporcionalne brojnom stanju.

vcalic, 21. maj 1991

Dajte, ljudi da se ne zavaravamo. Jugoslavije æe ili biti ili neæe, a te žvake o razdruživanju

i ponovnom razdruživanju su za graðane isto ono što je zveèka za bebu.

ivujanic, 12. jun 1991

Ko može da hvati i TVB i HTV imao je priliku da prati dve emisije koje, kakve li

sluèajnosti, traju u isto vreme. Na HTV-u prièaju o neviðenoj ugroženosti Hrvata u Srbiji,

kako im je èak bolje u Australiji ili Americi, dok je naša glavo-ispiraèa tupila o zloèestim

Hrvatima koji pokušavaju da unište sve što je srpsko u Hrvatskoj.

Svi sa Sezama, bez obzira odakle se javljaju, æe biti, ako malo bolje razmisle,

zaprepašteni svojim podleganjem ispiranju mozga, jer svima nam izgleda da "naša"

televizija govori istinu a da "njihova" laže...

Boris Novkoviæ (1986), “Tamara (Kuda idu izgubljene djevojke...)”.1

57

Glava 6.

Bit æe rata, kažu svi1


Tuðman je juèe izjavio nešto otprilike ovako - “ko se ne složi sa mojom politikom kad

doðem na vlast može da se seli”. Iznervirali su ga zato što su ga hladno primili na

predizbornom mitingu. Usput je zamerio okupljenima da su im slaba nacionalna

oseæanja, da nisu dobri Hrvati. Koliko æe vredeti njegova predizborna obeæanja o

ravnopravnosti Hrvata i onih koji to nisu kad (ako) se domogne vlasti. Tuðman (po mojoj

oceni) govori kao najzadrtiji komunista i dogmata, za opravdanje njegovih ideja dobro je

svako opravdanje, i maleèko, i iz XI veka, i netaèno itd.

Tuðmanov naèin razrešavanja problema može probleme JAKO da iskomplikuje. Seti se

Hitlera, on je Nemce prvo oslobodio krivice za I svetski rat, zatim im objasnio da su bolji

(rasniji) nego drugi, pa ih poveo u “razrešavanje problema”. Kako su Nemci prošli -

znamo. Kako æemo mi, to me veoma zanima. Dok god budem mogao da biram ja æu

kucati po tastaturi i neæu pucati po ljudima. Neko je jako lepo opisao besmisao rata.

Otprilike ovako: rat je sukob onih koji se uopšte ne poznaju zbog onih koji se vrlo dobro

poznaju.


Bio si u vojsci, znaš na kakvu su demokratiju nauèili oficiri (a tek generali). Ta

“demokratija” se zove subordinacija (mutna reè za obièno potèinjavanje).

58


Nitko ne poziva Hrvate na ustanak, nego, dapaèe, ako poslušaš ili pogledaš dogaðanje

na izvanrednoj sjednici svih vijeæa Sabora, shvatit æeš da se radi baš suprotno: ukazuje

se na potrebu da si narod ne dozvoli da bude isprovociran. Ne znam koliko si ti toga

svjestan, no mi više nismo na rubu graðanskog rata, veæ smo taj rub noæas ili još

preksinoæ prešli. Prešla ga je tzv. JNA koja je uzela ili uzima stvar u svoje ruke. Prvo su

sve vojnike iz Hrvatske i Slovenije prekomandirali u druge republike kako ne bi mogli

utjecati na dogaðaje, sada zagrijavaju tenkove i ostalo. I nemoj misliti da to sipam iz

džepa, to su potvrdile mase ljudi. Redakcije radio stanica i novina stalno primaju pozive

i dopise ljudi, èitavo se poslijepodne u sabornici èitaju brzojavi koje ti stvaljaš pod

navodnike.

Ja nisam pacifista. Nisam ni ratoboran, ne želim rat, ali za svoju æu državu uèiniti sve, a

neæu nikome dati da je prekraja, i ne vidim što u tome ne valja i što je tu glupo.

Moje misljenje je da pacifizmom dozvoljavaš bagri poput one na vrhu JNA da ti zavrnu

siju a da ne budu kažnjeni. Jer, ne vrijedi više ona: “Tko tebe kamenom, ti njega

kruhom”. Sada ta poslovica glasi: “Tko tebe kamenom, ti njega (najmanje) metkom”.

dveselinovic, 25. januar 1991

Sve u svemu, sjajan scenario, prikazuje nam èitavu plejadu raznih nijansi cveta

hrvatskog naroda, ludak do budale do šizofrenièara; ne mogu da shvatim kako je èitav

jedan narod mogao da glasa za takav impozantan spisak patoloških sluèajeva. Moguæ

odgovor na ovo pitanje je toliko katastrofalan da se ne usuðem ni da ga izreknem.

Lijepe li demokracije, koja je gradi u krvi susjeda. To je ono pravo, što se nije moglo

postiæi do sada, a sada kada ima tamo neki rat u tamo nekom zalivu, kada svet gleda

drugðe, sada je èas. Po datumima snimaka, jasno se vidi da se radi o jednoj dugo

planiranoj operaciji, iako nas Njofra obaveštava da oni nisu nikoga naoružali, sem jelte,

legalno policije i specijalnih jedinica. Èijih? Ako smo se do sada i pitali, sada znamo -

HDZovih, rasnih èistunaca koji æe osloboditi Hrvatsku. Koga i èega? Pa Srba naravno, jer

oni su krivi za sve. Top nisu moji inserti, veæ manje-više reèi gospode ministara kojima bi

i Hitler mogao biti ðak.


Tuðman uverava javnost da vojnog udara neæe biti. Warren Zinnerman izjavljuje da i da

nema krize u zalivu, SAD ne bi imale pravnog osnova za intervenciju u sluèaju vojnog

udara, s obzirom da je vojna intervencija posledica odluke legalnog predsedništva

zemlje. Avioni kruže nad Hrvatskom. Bolnice u Srbiji su u stanju 24-satne pripravnosti.

Rezervni sastav SUP-a se mobiliše...

59

Izgleda da je rat u Jugoslaviji neizbežan... :((((


Prema onome što danas èitam u novinama, izgleda da æe se situacija u zemlji ipak

razrešiti mirnim putem, barem u ovoj turi.

zockey, 26. januar 1991

Objasni velikom voði i cenjenom doktoru da se spusti na zemlju i razmisli ako ima èime,

jer navoðenje celog naroda protiv JNA u Hrvatskoj znaèi rat protiv JNA, a JNA se ne

nalazi samo u Hrvatskoj. Ako misli da æe mu neko pomoæi kao što to kaže za SAD, neka

opet razmisli (ili neka pita nekog kad veæ ne moæe sam) da li SAD može da ratuje sa

celim svetom

Mogu ti samo reæi da se u Hrvatskoj vodi propagandni rat, ali ne sa strane JNA prema

vrhovništvu (Dr.Tuðman) veæ potpuno obrnuto. Da ne ispadne bez èinjenica, navešæu

samo laži o prekomandama, sumnjivim pokretima jedinica, planovima za državni udar...

P.S. Samo nemoj da mi odgovaraš da sam ostatak komunistièkih, velikosr... jer je to veæ

zastarela teza.


Eh, rat možda poène za pet minuta ali onda može da traje godinama...

A posle onog rata koji æe trajati 5 minuta verovatno niko neæe živeti, ni dobro ni loše

lanik, 27. januar 1991

Da traje godinama? Ne verujem! JNA bi ih sredila dok kažeš keks! Ne zaboravi da su u

JNA najveæi broj oficira i viših oficira Srbi!


gww. >> 1. Da li biste želeli da se Jugoslavija rasturi na suverene države?

a - da uz dodatak, da se nakon toga pokuša opet sastaviti.

60

gww. >> 2. Možete li tolerisati nacionalne ispade?

e - ne, to me navodi da uzvratim.

gww. >> 3. Da li ste ikada ikog ubili (bilo koje živo biæe)?

b - da, ali mi nije bilo prijatno komarce, bube, ribe na pecanju itsl. :))

gww. >> 4. Šta mislite o ratu kao (eventualni) uèesnik u njemu?

b - Uèestvovao bih ukoliko bi se radilo o napadu na mene, pretpostavljam.


JNA ne postoji zato da intervenira unutar YU nego da tu istu YU brani od napada izvana.

U svim normalnim državama policija èuva red, mir i poredak, a vojska vlada u nekim

južnoamerièkim i ne samo tim državama. Propitaj se malo kakvo imaš mišljenje o tim

državama i o toj vlasti pa to onda usporedi sa našom situacijom. Arapi i Crnci ti nisu po

volji, no vidjet æeš da toj tvojoj ideji spadaš baš u neku banana-državu.

Živio Kadijeviæ, veliki Voða Jugoslavije. Živjele vojne hunte i režimi!


JNA NIJE MOJA VOJSKA AKO MOM NARODU BRANI DA POSTIGNE ONO ŠTO HOÆE U

SVOJO DRŽAVI !!!!!

Ako si ti vojska - pozdrav vojsci. Želim da se ti i tvoji jednom i zauvijek odselite iz

Hrvatske, i opet ponavljam, bar dok tako mislite i razmišljate. Jel ti to mene braniš tako

što hoæeš pucati na mene?


Zašto JNA ne bi mogla naèiniti prekomande da Srbi služe vojsku u Srbiji, Hrvati u

Hrvatskoj, Slovenci u Sloveniji itd.? Meni nije bilo ni malo prijatno što sam èitav vojni rok

proveo u Nišu, što se tièe putovanja u Niš i natrag. Èitav dan sam se vozio vlakom. Tako

su mi propala po dva dana od svakog odsustva. :-(( Tako ne bi bilo potrebe da se

formiraju još dodatni organi policije, jer “šit gladnom ne vjeruje”. To je, mislim, ono što

je Dražen htio reæi. JNA je zadužena da nas prvenstveno brani od vanjskog neprijatelja, a

to bi mogli bez problema Srbi u Srbiji i Hrvati u Hrvatskoj... Inaèe, koliko se sjeæam, to

da je JNA “naša”, najbolje dokazuje da ja u vojsku nisam namjeravao otiæi da to nisam

morao, a koliko znam, svi su brojali dane... Osim toga, vojska na ulicama znaèi i vojni

režim, tj. ono što imamo prilike vidjeti o južnoamerièkim zemljama: hiperinflacija i

61

demonstracije praæene fizièkim maltretiranjima i velikim slikama diktatora. Nepoznato,

ha? ;-<


Ako sad nedaj Bože, doðe do rata izmeðu Srba i Hrvata, poèetkom 22. veka æe se i o

Srbima i o Hrvatima govoriti kao o nestalim narodima, a ove prostore naseljivaæe

Šiptari...


gww. >> 3. Da li ste ikada ikog ubili (bilo koje živo biæe)?

a - da, i to mi ne predstavlja problem. Ukoliko se raèunaju i kukci (komarci,

muhe...).

gww. >> 4. Sta mislite o ratu kao (eventualni) uèesnik u njemu?

e - Potrudio bih se da ako ikako mogu da ne uèestvujem

g - Ne bih uèestvovao, i aktivno bih se borio protiv njega


Povodom najnovijeg zaoštravanja oko razoružavanja nelegalnih paravojnih organizacija

svi prodaju principe: JNA govori o ilegalnom teroristièkom organizovanju i poštovanju

zakona, hrvatsko rukovodstvo o legalnom organizovanju u skladu sa zakonima i

Ustavom (Hrvatske) i odbrani suvereniteta Hrvatske.

Vojska je pre neki dan demantovala da su oficiri JNA pratili (špijunirali) hrvatske

rukovodioce. Juèe ispade da su ih jako mnogo pratili. Još jedan dokaz da su naša

“sredstva informisanja” nepouzdana i u funkciji tekuæih interesa. Mesecima su znali za

kršenje zakona i ugrožavanje državne bezbednosti. Valjda sada treba da poverujem da

je oklevanje bilo u interesu istrage. To bih još mogao da poverujem. Postoji i prièa da je

rok za produžavanje razoružavanja Hrvatska tražila da bi završila podelu oružja. E pa tu

ne mogu da poverujem da je bolje bilo saèekati da se oružje prvo podeli pa da se tek

potom oduzima. Da se cela gungula okonèa što sramotnije za sve “principijelne”

uèesnike, na kraju su se pogodili da istovremeno Hrvatska razoruža rezervni sastav

policije i JNA preðe u normalno (mirnodopsko) stanje pripravnosti. Od

“beskompromisnog poštovanja prava i zakona” ostade pogaðanje.

U celoj jugoslovenskoj drami najviše me deprimira moja uloga u njoj. Ne vidim naèin da

(primentno) utièem na njen razvoj a iz dana u dan se potvrðuje da ona na mene može, i

62

to ne “samo” ekonomski. Potencijalni scenario: jednog dana doðe neki poziv na vojnu

vežbu, pa me malo provozaju kamionom, pa mi malo objasne bezbednosnu situaciju i

podele municiju, pa mi objasne zadatak i pošalju na izvršenje. Za svaki sluèaj (ako

nisam sve dobro “shvatio”) iza leða mi je neki tip bez previše mozga, ali zato sa punom

glavom i srcem mržnje prema “neprijateljima” i “izdajnicima”. Zadatak je uspostaviti

“poštovanje Ustava i zakona” meðu ljudima kojima je objašnjeno da sam ja okupator.

Da li ja jesam ili nisam okupator više nije ni važno za dalje dogaðaje. Onaj iza mene

“zna” da nisam, onaj ispred “zna” da jesam, okreni-obrni ja nekome doðem smrtni

neprijatelj. :((((((((((


Ja sam u svakom sluèaju protiv rata i mislim da treba uraditi sve da se on izbegne.

Jedini razlog zbog koga bi rat bio dobar je što bi za svagda ohladio neke usijane glave.

Sve ovo što kažeš me jako podseæa na situaciju pred amerièki graðanski rat kada su

južnjaèki “plemiæi” (koji su bili secesionisti, što ti nisi, ali svejedno) sebe smatrali

nekakvim Bogom danim vitezovima od kojih æe svaki pojesti bar 100 Jenkija èim pukne

prva puška, bili ubeðeni da je rat veæ dobijen i slavili dan kada su ratne operacije

poèele. A kada je posle poèela glad, vatra, bolestina i sve ono što ide uz rat, bilo je

kasno...

Ipak se nadam da se usijane glave mogu bar malo ohladiti reèima a ne samo vatrom i

zemljom. Zato i pišem ovu poruku...

miha, 12. mart 1991

Ne znam da li ste èuli izjavu Predsjednika Borislava Joviæa ali ona može da znaèi najavu

graðanskog rata.

kale, 1. april 1991

Ova pitanja i mene muèe. Kome je trebala ova frka? Ko se igra šibicama rizikujuæi

graðanski rat? Ko bi iz ove frke mogao da izvuèe neku korist? Ko misli da bi mogao da

se okoristi?

FT? S obzirom na brojni odnos Srba i Hrvata, kao i na nacionalnu strukturu i politièka

opredeljenja armije, deluje neverovatno. Ako se u obzir uzme i moguæa podrška Zapada,

onda je nešto manje neverovatno.

SM i SK-PJ? U poslednje vreme pokazuju težnju da zavedu potpunu “kontrolu

demokratije”, i to upotrebom oružja. Ne mogu da se otmem utisku da je Kninska

krajina dalje otišla u svome otcepljenju od Hrvatske nego što je Hrvatska otišla u svome

otcepljenju od Jugoslavije. Upravo sam na radiju èuo da su objavili pripajanje Srbiji. Da li

63

je srpski Knin cilj ili sredstvo (detonator)? Kako bi srpska vlast reagovala na POBUNU

kad je onako reagovala na mirne demonstracije, pa još “svoga naroda”? Èudo jedno

kako su prava neravnomerno rasporeðena! Tamo Srbi “imaju pravo” da bombama

napadaju MUP iz zasede, a ovde MUP “ima pravo” da mlati sluèajne prolaznike. Tamo

graðani kontrolišu kretanje MUP, a ovde MUP graðanima. I neki nas ubeðuju da je to

tako normalno!


Što se graðanskog rata tièe (ovo je upuæeno dežurnim krvolocima Sezama) ovaj ovde

loš Srbin æe u taj rat otiæi eventualno kao vojnik JNA i to samo ako treba rastavljati

zavaðene strane, a nikako kao Miloševiæev vojnik koji ide da puca na zloèeste Hrvate.

Posle njih æe doæi red na hajvane muslimane, pa zatim.... Sve dok ne ustolièimo mi

našeg Cara ako pobedimo, ili oni njihovog ako izgubimo.

Na žalost, izgleda da æe morati pasti još žrtava i u YU (manje nego što neki žele, ali ipak

više nego što sme), dok se granice ne srede, jer sa SM-om niko normalan neæe u istu

državu, ali bogami i u Srbiji, kada shvati da zbog tog istog SM-a veæ odavno nema ni

jednog prijatelja u svetu.


Pokušaj razumjeti te ljude oko èijih glava svakodnevno zvižde meci, èija prozorska

stakla nisu dovoljna da im djecu zaštite od tromblona, njima je frka do grla i oni æe se

braniti. A znaju se i mogu braniti, te takoðer znaju od koga. Sada više nismo samo na

pragu graðanskog rata, sada smo veæ praktièki u njemu i u tom pogledu se ne trebamo

zavaravati lažnim iluzijama o moguænosti pregovora. Sada treba spasiti što se spasiti

dade.

Ako se veæ dijelimo, prebrojmo onda mrtve u posljednjih mjesec dana pa vidimo tko

prijeti i ubija, a tko se brani.


Bombardovanje poloviènim informacijama je strahovito. Samo su pažljivi mogli da

primete da je mladiæ koji je poginuo u Borovom Selu nastanjen u Novoj Pazovi, dakle

verovatno Šešeljov dobrovoljac, što ipak daje nekakvu legitimnost upadu specijalaca, i

težinu tvrdnji da je dobar deo gužve ipak zakuvala grupa koja bi u svakoj normalnoj

državi zaslužila status terorista.

Sa svoje strane, opet, specijalci su ekstremno nacionalistièki raspoloženi, a u ušima

naroda u Hrvatskoj odzvanjaju stalna ponavljanja imena poginulih “heroja”, koji su

obiène žrtve, baèeni u dobro naoružano selo bez ikakvih šansi da “pobede”. Danas nas u

64

TV dnevniku obasipaju potresnim prièama žena i dece iz zbega. Sinoæ sam ulovio

Zagrebaèke vesti posle ponoæi, no comment...

Sve je manje optimizma. Ako ne veruješ, probaj da nekog uveriš da Srbi nisu bradati

èetnici koji kolju Hrvatsku decu na spavanju i odsecaju glave zarobljenim

policajcima(?!), a ja æu ovde probati nekome da kažem da Hrvati ne grade nove

krematorijume za Srbe...

Ja u tome uèestvovati neæu, bar ne s puškom u ruci.


Imam utisak da bi ljudi sa obe strane, kada bi bar malo ohladili glave, uspeli da

spoznaju kako je sve ovo u stvari naivno izrežirano... Neko se sastane... par dana posle

toga zauzme se nacionalni park... dva dana posle toga dolaze redarstvenici...

autobusima... u 4 ujutro... ovi ih èekaju ne u mestu nego 10-15km ispred, na obroncima

pored puta... svi znaju da dolaze... svi znaju da ih èekaju... pada nekoliko glava i utrèava

vojska... i posle toga - “naizgled” mirno. U Borovu: doðe par redarstvenika sa namerom

da skinu srpsku zastavu sa jarbola, i bivaju zarobljeni... dolazi 4 (civilna) autobusa

specijalaca i neutvrðen broj civilnih i policijskih vozila (zar je toliko bilo potrebno za

jedno malo mesto, pod uslovom da je taèna izjava Tuðmana da nisu znali za zasedu...).

Mnogi funkcioneri MUP-a Hrvatske nemaju pojma ko je i kad naredio... Oni dolaze... Oni

ih èekaju... Neko zna i da dolaze i da ih èekaju... Puca se na sve strane... Padaju glave...

Ulazi vojska (posle 6 sati iako je kasarna na samo 13km odatle!). Do kada æe posle

ovakvih stvari biti “naizgled mirno”??


Smatram suludom idejom tvrdnje predsjedništva RH da prijetnja dolazi iz Srbije, kao i

tvrdnje srpskih vlasti da se Srbi u Hrvatskoj kasape od strane ovoga i onoga. Prijetnje

ovamo, prijetnje onamo, sve bez argumenata i logike, sa namjerom da se izazove sukob

kolosalnih razmjera. Dobrovoljaèki odredi, sukobi istih sa policijom, svakodnevna

pretrpanost medija suludostima doveli su do situacije da nitko, a ma baš nitko više ne

zna gdje mu je glava a gdje rep.

Sinoæ sam na HTV I gledao emisiju u kojoj su intervjuirani graðani RH, ne-Hrvati, od kojih

je veæina izjavila da se sama javila da progovori o meðunacionalnim sukobima koji su u

toku. Bilo je najviše Talijana i Srba, mahom iz Slavonije, Baranje i Krajine. Svi su složni u

stavu da ugroženost ne postoji osim od strane onih koji u ime “ugroženosti” ubijaju, pale

i igraju se rata. Širom Hrvatske javljaju se mnogi Srbi, osniva se SNS koja okuplja sve

više pripadnika srpskog naroda u Hrvatskoj i èiji su èlanovi složni u izjavi da ugroženost

ne postoji, da je jednostavno nema, da su to stvari izmišljene u namjeri da se ljudi

zavade i da se uvede nemir. Ljudi koji su glasali za SDS javno govore da su izigrani i da

oni nisu glasali za ovo što se sada dogaða. Oni koji su glasali za SKH-SDP takoðer kažu

65

da stranka za koju su glasali nije Raèanova SDP veæ ortodoksna KPJ sa sjedištem u

Beogradu odnosno u SK-PZJ. Svi oni kažu i to da nemaju namjeru buniti se protiv

sadašnje hrvatske vlasti (što se tièe nacionalne politike), da je podržavaju, da im je

ovdje uvijek bilo dobro i da Republiku Hrvatsku, sa šahovnicom na zastavi ili bez nje,

smatraju svojom domovinom što ona u stvari i jeste.

bojt, 19. jun 1991

Što se tièe obraèuna u Slavoniji, polako izlazi na videlo da su Šešeljevi ljudi tamo bili

prisutni daleko manje nego što se to forsira kroz naše medije (za razliku od ljudi Mirka

Joviæa i grupa koje su tamo otišle po sistemu skupimo se ja i još 5-6 tipova iz moje ulice

i idemo da ratujemo - recimo Drecun & Co). Svi koji odu tamo dobijaju Tomphsone od

Srbije, iz davno zaboravljenih ratnih rezervi.

66

Glava 7.

Zapad

kale, 29. mart 1990

Zapadna Evropa se kod nas afirmisala kao simbol demokratije, slobode i socijalnog

blagostanja. Evropa se ujedinjuje, tako je bolje za njen dalji razvoj. A mi? Neki naši

“evropski orijentisani” politièari uslove za brži razvoj vide u nacionalnoj samobitnosti i

cepanju Jugoslavije. Evropa se ujedinjuje radi stvaranja veæeg jedinstvenog tržišta, a

našim “Evropljanima” su i Jugoslavija i jugoslovensko tržište preveliki. Da nije :-( , bilo bi

:-) .


Ljudi koji slièno misle imaju više šanse za jedinstvo nego oni koji misle sasvim drukèije.

Pod jedinstvom podrazumevam zajednièko svrsishodno delovanje. Pod nejedinstvom

kad svako tegli na drugu stranu. To što tegle (recimo Jugoslavija) može i da se pomeri

na neku stranu, možda i dobru, ali svakako manje nego ako svi vuku na istu stranu. Za

ovakvo jedinstvo nije potrebna istovetnost mišljenja po svim pitanjima, što je uostalom i

nemoguæe, nemoguæe i u porodici a kamoli meðu milionima ljudi. Pa koje bi to slièno

mišljenje moglo da bude stimulans za jedinstvo Jugoslavije? Svi bi želeli evropski

standard. Koliko vidim ogromna veæina vidi put za dostizanje tog standarda kroz

oslobaðanje privatne inicijative i ukidanje jednopartijskog monopola. Kad se stvari

ovako postave, onda vrlo slièno mislimo, zar ne? I zar nije to sjajna osnova za jedinstvo?

bojt, 10. februar 1991

Poslednjih 15 dana, u vreme eskalacija ovog sukoba, proveo sam u jednom

simpatiènom austrijskom mestu blizu granice sa Nemaèkom i Švajcarskom imao sam

67

prilike, zahvaljujuæi blagodetima velikog dometa TV predajnika okolnih zemalja, kao i

kablovskoj i satelitskoj televiziji, da vidim èinjenice i viðenja našeg problema sa više

razlièitih strana. Stvari stoje otprilike ovako:

Braæo Srbi,

naša “stvar”, generalno gledano, u inostranstvu stoji nikako. Smatraju nas pomalo

ludim narodom kome je komunizam u krvi i koji vodi jednu agresivnu politiku sa željom

da dominira ostalim jugoslovenskim narodima i tako ponovo ustoliæi jedno malo

komunistièko carstvo. Sve su glasniji zahtevi i mišljenja da Srbiju treba staviti u neku

vrstu izolacije. Otprilike se procenjuje da je situacija u Jugoslaviji došla do kritiène taèke

posle obavljenih višestranaèkih izbora u svim republikama zato što se armija, koja je do

tada relatvino bila po strani, potpuno priklonila Srbiji kao ideološki najbližoj republici.

Èak šta više, u nekim komentarima se navodi da Slobodan Miloševiæ sada, pomoæu

armije, pokušava na silu da sprovede ono što je svojevremeno pokušao kroz, sada veæ

bivši, SKJ. U tim komentarima takoðe preovlaðuje misao da takvoj politici izuzetno ide

na ruku ekstremno nacionalistièki deo hrvatskog rukovodstva. U vezi onog filma (koga

su naravno svi prikazivali) citiraju se poneki strani eksperti od koji neki kažu da je manje

ili više autentièan, ali preovlaðuje mišljenje da je uglavnom autentièan. U tom smislu se

i govori da je situacija jako komplikovana i da i hrvatske ruke u celoj toj stvari uopšte

nisu èiste, pogotovu posle serije kontradiktornih vesti o izjavama raznih hrvatskih

zvaniènika, te kako je film autentièan, te kako je staljinistièka montaža, te kako je ipak

autentièan ali kako se materijali koje pravi KOS ne mogu upotrebljavati u procesima, pa

opet kako je totalno lažan, pa kako je Špegelj ustvari špijun JNA u Vrhovništvu, pa kako

(naravno) nije, itd idr... Veliki publicitet dobila je i izjava Dr.Franje Tuðmana kako æe

oèistiti rukovodstvo Hrvatske od ekstremista. Sve u svemu, izvodi se zakljuèak da je to

deo nekog hrvatskog plana zaštite od komunistièke opasnosti i na taj naèin se taj plan,

iako se baš takav u komentarima ne odobrava, na neki naèin opravdava.

bojt, 19. maj 1991

Užas! Kao što sam i pretpostavljao, Evropa i svet su zgranuti.

Slobodan Miloševiæ nije na izborima dobio mandat da navuèe ovoliku sramotu na svoj

narod...


Hm. Vidim, i tebe kao i veèinu graðana Srbije hvata panika što æe nakon svega ovoga

što Srbija i Crna Gora èine biti od obraza Srbije pred svijetom.

Hrvatska nije internacionalizirala problem zbog ponosa veæ zbog straha od oružane

intervencije JNA koja nije srpska vojska, ma koliko to Tuðman tvrdio, nego je to vojska

komunistièkog propalog režima.

68


Francuska, V.Britanija, Italija i SR Njemaèka æe na nivou evropskog parlamenta

agresivno zahtijevati da EZ prestane zahtijevati oèuvanje jedinstvene Jugoslavije što æe

takoðer dovesti do odreðenih pomaka u voðenju financijske politike monetarnih

organizacija. Ukratko, talijanski politièki komentatori oèekuju da Evropa ohrabri

samoodreðenje i eventualno otcijepljenje jugoslavenskih republika koje to žele, i sa

simpatijama gledaju na moguæe ponovno ujedinjenje Slovenije, Hrvatske, BiH i

Makedonije u novu Jugoslavensku zajednicu suverenih država.

nkbog, 21. maj 1991

Ni gospoda sa ove ni gospoda sa one strane okeana nemaju nameru da “razbiju”

Jugoslavije (pa pobogu ljudi da li ste vi èuli za strategiju !!!????). Preko Jugoslavije vodi

NAJVAŽNIJI i JEDINI kopneni put za Bliski Istok (to je tamo gde je nafta). Prekidanje tog

puta bi znaèilo gubitak kopnene veze sa Grèkom i Turskom. To bi znaèilo OGROMNE

troškove veza sa tim zemljama, i održavanja svog (zapadnog) uticaja u tom regionu.

Grèku bi to gurnulo u ambis bankrotstva. Verovatno i Tursku. O ostalim probuðenim

separatizmima da i ne prièam.

Meðunarodnim pravom Srbija i C.Gora su svoj suverenitet predale Jugoslaviji (izgubile su

ga). Nakon eventualnog raspada nove granice ne odreðuje meðunarodno pravo, veæ

dogovori (i potvrda svetskih sila). S obzirom da su dogovori oko neèeg takvog

NEMOGUÆI (sem ako Hrvatska neæe da postane još veæa “kifla”, a Srbija da opet bude

Beogradski pašaluk) u Jugoslaviji => rat => dogovori => rat...

Education

Sezamove sveske-1-vreme-zabluda