organska osnova

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Оцени час

ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА

Космос око нас - космос у нама

Пред вама је електронски уџбеник у

којем је обрађена тема коју ћете проучавати три

наредна часа. Након упознавања са

одељком ИНФО, који садржи основне

инструкције, урадите ПРЕТЕСТ како бисте

стекли увид у првобитни ниво знања

и на основу њега даље напредовали у

усвајању знања.

Пријатан рад

инфо

аутор: Анита Суханек Климент

следећа

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Оцени час


ПРЕТЕСТ

Претест

Одговор (упиши број тачног одговора): 0

Питање: Добро погледај слику и одреди који су делови мозга задужени за примање чулних утисака?Одговор (упиши број тачног одговора): 0

Питање: У ситуацији када се убодемо иглом нервни импулс путује до мозга путем влакана која се називају1. еферентна влакна2. ефикасна влакна3. аферентна влакна4. афективна влакнаОдговор (упиши број тачног одговора): 0

Питање: Лева хемисфера је задужена за1. оријентацију у простору2. препознавање ликова3. емоционално доживљавање4. говорОдговор (упиши број тачног одговора): 0

Питање: Хормон који утиче на активност које прате емоције назива се 1. тироксин2. адреналин3. нуклеинска киселина4. естрогенОдговор (упиши број тачног одговора): 0

Број освојених поена (максимум 6 п.): 0

A B C D E F13141516171819202122232425262728293031323334353637383940

следећа

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Оцени час


Улога нервног система

Мождана кора и локализација психичких функција

Пут нервног импулса

Органске основе

психичког живота

Одаберите једно од понуђена три подручја.

За брз и свеобухватан увид у целокупно градиво погледајте мапу ума

следећа

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Оцени час


Нервни систем

Покрет

Жлезде

ЧулаОрганска основа психичког живота


Веза између организма и психичког живота


Одаберите садржај који желите да проучавате.


Проучите градиво. Своја сазнања можете обогатити садржајем из појмовника. Погледајте и примере од 1 до 4 који детаљније описују поједине сегменте овог дела, као и примере у оквиру везе између организма и психичког живота. У одељку нервни систем погледајте занимњивости. Приликом проучавања чула, покрета и улогe нервног система појавиће вам се задаци.

Више информација о нервном систему поtражите у одељку линкови.

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Појмовник

следећа


Оцени час

Утицај је обостран. Сa једне стране, организам утиче на психички живот појединца, а са друге стране од психичког живота појединца зависи функционисање организма.

ВЕЗА ИЗМЕЂУ ОРГАНИЗМА И ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА

ПРИМЕР 1.Неки научници узрок многих болести траже у психичком животу.

Један од главних узрока чира на желуцу научници виде у дуготрајним непријатним емоцијама и стресу које нам свакодневни живот доноси.

ОРГАНИЗАМ ПСИХИЧКИ ЖИВОТПРИМЕР 2.

ПРИМЕР 1.

ПРИМЕР 2.Сa друге стране, од стања организма зависе психички процеси.

Када нас боли зуб, немамо мотивацију за учење и тешко се концентришемо на градиво.

хПСИХИЧКИ ЖИВОТчине психички процеси, психичке особине и манифестације у понашању

ХОРГАНИЗАМБиће као целина способна за живот

• психички живот• организам

Улога нервног система > Веза између организма и психичког живота

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Појмовник

следећа


Оцени час

ОРГАНСКА ОСНОВА ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА

Поред нервног система велику улогу имају и чула, мишићи и жлезде.

Свака психичка појава има своју органску основу.

Органску основу психичког живота чини организам у целини, пре свега нервни систем.

нервни систем

мишићичула жлезде

ХОРГАНИЗАМБиће као целина способна за живот

• организам• нервни систем

• мишићи• жлезде

хНЕРВНИ СИСТЕМ је систем органа који регулише све функције организма повезујући га у јединствену целину

хЧУЛААнатомско-физиолошки систем који развија осете

хМИШИЋИрастегљива, опружљива ткива које се покрећу стезањем и опуштањем

хЖЛЕЗДЕОргани који стварају и луче супстанце неопходне за живот организма

• чула

Улога нервног система > Органска основа психичког живота

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Појмовник

следећа


Оцени час

Неурон се састоји од нервних ћелија и нервних влакана.

НЕРВНИ СИСТЕМ

Нервни систем је изграђен од великог броја неурона.

Снопови нервних влакана чине нерве.

Неурони се надовезују једни на друге, а места прелаза нервног импулса називају се синапсе.

аксони

нерв

синапса

нервна ћелија

аксон

нервни завршеци

једро

дендрити

НЕУРОН

ЗАНИМЉИВОСТИ

Наш нервни систем се састоји од око 6 милијарди међусобно повезаних неурона.

По правилу неурони живе колико и ми. Стварају се рођењем и када се једном униште, не могу се више обновити. Ове ћелије се у организму не регенеришу

ХНЕУРОНСтруктурална и функционална јединица нервног система

• неурон• нервна ћелија

• нерв• синапса

хНЕРВНА ЋЕЛИЈА средишњи део, тело неурона у коме се налази једро и цитоплазма

хНЕРВНО ВЛАКНОдео неурона који представља његове продужетке (аксон)

хНЕРВживац или сноп нервних влакана.

хСИНАПСАвеза, спој, преносна тачка у нервном систему.

• нервно влакно

Улога нервног система > Органска основа психичког живота > Нервни систем

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Појмовник

следећа


Оцени час

Разликујемо две велике целине:1. ЦЕРЕБРОСПИНАЛНИ НЕРВНИ СИСТЕМa) Централни нервни систем Чине га: • мозак • продужена мождина• кичмена мождинаб. Периферни нервни системнеурони који се налазе изван мозга и кичмене мождине, у мишићима, чулима и органима.

CNS

PNS

ХМОЗАКсмештен је у лобањи и чини најзначајнији део централног нервног система

• мозак• кичмена мождина

• чула

хКИЧМЕНА МОЖДИНА део нервног система који је смештена у кичменом каналу. Цилиндричног је облика и састоји се од сиве и беле масе.

хМИШИЋИразтегљива, опружљива ткива која се покрећу стезањем и опуштањем


• мишићи

НЕРВНИ СИСТЕМ

2. АУТОНОМНИ НЕРВНИ СИСТЕМРелативно је независан у своме раду, а регулише рад унутрашњих органа (крвоток, жлезде, дисање, варење и др.).

Није под контролом коре великог мозга и његов рад није под утицајем воље.

Улога нервног система > Органска основа психичког живота > Нервни систем

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Појмовник

следећа


Оцени час

ПО ВЕЖ И

Преко чула се долази до информација о процесима у спољашњем свету и у самом организму. Чулне ћелије или нервни завршетак специјализован за пријем одређених информација на органима називају се и РЕЦЕПТОРИМА.

• чуло вида

• чуло слуха

• чуло укуса

• чуло мириса

• чуло додира

• чуло за бол

•

•

•

•

•

•

ХИНФОРМАЦИЈАОбавештењеПРИЈЕМ ИНФОРМАЦИЈА опажање и схватање сигнала.

• информација• спољашњи свет

хСПОЉАШЊИ СВЕТ целина свих спољашњих услова, животна средина

хРЕЦЕПТОРпрималац, специјализована нервна ћелија у којој се активирају процеси, уколико на њу делује одговарајућа драж.

• рецептор

ЧУЛА И НЕРВНИ СИСТЕМ

Улога нервног система > Органска основа психичког живота > Чула

xЗАДАТАК

Кликом на слику повежите најзначајнија чула са одговарајућом

сликом.

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Појмовник

следећа


Оцени час

ПОКРЕТИ И НЕРВНИ СИСТЕМ

То најчешће чини путем покрета који могу да буду: 1. намерни покрети (вољни)2. рефлексни покрети (независни од воље човека)

Човек на одређени начин реагује на примљене информације из спољашњег света.

2. рефлексни покрети1. намерни покрети

тако настају нпр. рефлекс хватања, одбрамбени, рефлексно ширење зенице и др.

ЗАДАТАККако бисте боље разумели рефлексне покрете, извршите следећи оглед са својим паром:

Један ученик нека прекрсти ноге, а други ученик треба да га удари руком у потколеницу.

Покрет који је настао: зависи од воље

не зависи од воље

Кликни на тачан одговор

ОДГОВОР ЈЕ НЕТАЧАН

мозак

чуло

мишићи

кичмена мождина

чуло

мишићи

РАЗЛИКА

ОДГОВОР ЈЕ ТАЧАН

ХСПОЉАШЊИ СВЕТ целина свих спољашњих услова, животна средина

• спољашњи свет• рефлекс• кичмена мождина

хРЕФЛЕКС је одговор организма на стимулус посредством нервног система. Одвија се аутоматски, независно од воље субјекта.

хМОЗАКсмештен је у лобањи и чини најзначајнији део централног нервног система

хКИЧМЕНА МОЖДИНА је део нервног система који је смештен у кичменом каналу. Цилиндричног је облика и састоји се од сиве и беле масе.

• мозак

Улога нервног система > Органска основа психичког живота > Покрет

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Појмовник

следећа


Оцени час

ЖЛЕЗДЕ И НЕРВНИ СИСТЕМ

Жлезде су органи који луче одређене хемијске састојке.

Разликујемо две главне врсте жлезда:

1. жлезде са спољашњим лучењем (нпр. пљувачна жлезда)

2. жлезде са унутрашњим лучењем (ендокрине жлезде) – хемијске састојке луче у крв имају важну улогу у психичком животу и понашању понашању човека.

ЗАНИМЉИВОСТИ

Жлезде утичу на психичк живот, али и на рад жлезда могу утицати психолошки фактори. Стресне ситуације доприносе неуравнотеженом функционисању ендокриних жлезда и то је праћено низом физиолошких и психолошких последица.

ХЖЛЕЗДЕОргани који стварају и луче супстанце неопходне за живот организма

• жлезде

• адреналин

хХОРМОНфизиолошки активне хемијске супстанце које луче ендокрине жлезде.

хАДРЕНАЛИНхормон сржи надбубрежних жлезда. Учествује у корегулацији концентрације шећера у крви.

• хормон

Улога нервног система > Органска основа психичког живота > Жлезде

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Појмовник

следећа


Оцени час

ЖЛЕЗДЕ И НЕРВНИ СИСТЕМ

Међу најзначајније жлездe спадају:• Хипофиза – важна је за раст и регулише рад осталих жлезда.• Надбубрежна жлезда – лучи хормон адреналин који утиче на активност што прати емоције.• Штитна жлезда – лучи хормон тироксин који утиче на метаболизам.• Полне жлезде – луче естроген и тестотерон који утичу на понашање мушкараца и жена, јављање секундарних полних карактеристика и сексуално понашање.

ЗАНИМЉИВОСТИРазличите су последице поремећеног функционисања жлезда

• хипофиза претерана висина или патуљаст раст

• надбубрежна жлезда претрани активитет или тромост

• штитна жлезда заостајање у интелектуалном развоју

• полне жлезде прерано сексуално сазревање или заостајање у сексуалном развоју

ХЖЛЕЗДЕОргани који стварају и луче супстанце неопходне за живот организма

• жлезде

• адреналин

хХОРМОНфизиолошки активне хемијске супстанце које луче ендокрине жлезде.

хАДРЕНАЛИНхормон сржи надбубрежних жлезда. Учествује у корегулацији концентрације шећера у крви

• хормонхипофиза

штитна жлезда

надбубрежнe жлездe

полне жлезде (мушке и женске)

Улога нервног система > Органска основа психичког живота > Жлезде

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Појмовник

следећа


Оцени час

Нервни систем регулише функције појединих органа нашег тела.(мишића, жлезда)

УЛОГА НЕРВНОГ СИСТЕМА

лучи појачано адреналин

повећава се количина шећера у крви

срце почиње убрзано да куцакрв брже струји

кроз оранизам

Највише су проучаване промене које настају при страху

1.

повећана концентрација и јачање мишића

драж

чуламозак

надбубрежна жлезда

ХДРАЖпромена у спољашњем свету, подстицај.

• драж• чула

• адреналин• концентрација


хНАДБУБРЕЖНЕ ЖЛЕЗДЕприпада жлездама са унутрашњим лучењем. Налази се изнад бубрега и излучује хормон адреналин и корфин.

хАДРЕНАЛИНхормон, производ надбубрежних жлезда. Појачано се лучи у стањима јаких емоција, што даје сигнал јетри да пошаље већу количину шећера у крви.

хКОНЦЕНТРАЦИЈАусредсређивање, збирање било којих физиолошких и психолошких процеса у једну тачку. Нпр. концентрација пажње на неки садржај.

• надбубрежне жлезде

Улога нервног система > Улога нервног система > 1. улога

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Појмовник

следећа


Оцени час

Одржавање везе између организма и спољашњег света.

чуло мишићимозак

2.Уз помоћ нервног система ми сазнајемо информације о спољашњем свету, али и утичемо на њега.

дражЗАДАТАККако бисте боље разумели ову улогу нервног система, урадите следећу вежбу:

кликните на већи правоугаоник

решавајући овај једноставан задатак

ЧУЛИМА сте запазили две

ДРАЖИ. У МОЗГУ сте их упоредили и донели закључак о

већем правоугаонику, а

МИШИЋЕМ прста сте извршили

ПОКРЕТ и мишем одабрали објекат.

ХЧУЛААнатомско-физиолошки систем који развија осете

• чула• мозак

• организам• спољашњи свет


хМИШИЋИразтегљива, опружљива ткива које се покрећу стезањем и опуштањем.

хОРГАНИЗАМБиће као целина способна за живот

хСПОЉАШЊИ СВЕТ целина свих спољашњих услова, животна средина

• мишићи



покрет

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Појмовник

следећа


Оцени час

Задржава, сређује и чува примљене информације(учење и памћење)3.

догађаји са журке

успоменеиз детинства

математичке

формуле

ХИНФОРМАЦИЈАОбавештењеПРИЈЕМ ИНФОРМАЦИЈА опажање и схватање сигнала.

• информација• учење

хУЧЕЊЕ трајна или релативно трајна промена индувидуе, која се под одређеним условима може манифестовати у њеној активности и која је резултат претходне активности индивидуе.

хПАМЋЕЊЕпроцес чувања прошлог искуства. Трајање оног што је претходно учењем стечено

• памћење



следећа

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Оцени час


еферентни пут

аферентни путПут нервног импулса



Проучите градиво. Своја сазнања можете обогатити садржајем из појмовника.

Више информација о нервном систему потражите у одељку линкови.

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Појмовник

следећа


Оцени час

ПУТ НЕРВНОГ ИМПУЛСА

АФЕРЕНТНИ ПУТ ЕФЕРЕНТНИ ПУТ

чуло мишићидраж мозак

хНЕРВНИ ИМПУЛСНадражај који настаје у нервним ћелијама дејством дражи

• нервни импулс• драж

• мозак• нервно влакно

хДРАЖпромена у спољашњем свету, подстицај.

хПОКРЕТсвака промена положаја тела, његових делова или у целини


хНЕРВНО ВЛАКНОдео неурона који представља његове продужетке (аксон)

• покретпокрет

Пут од чула преко нервних влакана до мозга се назива аферентни пут.

Пут од мозга преко нервних влакана до мишића се назива еферентни пут.

Пут нервног импулса > Аферентни и еферентни путеви

следећа

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Оцени час


Код вољних покрета нервни импулс креће из мождане коре.

Преко нервних влакана дуж кичмене мождине импулс одлази до мишића.

Стезањем мишића настају покрети.

У чулима се налазе нервне ћелије које су осетљиве на одређене врсте дражи.

Дражи у тим рецепторима изазивају нервни импулс, који се кроз нервна влакна прослеђује у одређене делове мозга где се стварају одговарајући осећаји.

чуло мишићи

АФЕРЕНТНИ ПУТ ЕФЕРЕНТНИ ПУТ

Пут од чула преко нервних влакана до мозга се назива аферентни пут, а нервна

влакна која воде ове импулсе аферентна влакна.

Пут од мозга преко нервних влакана до мишића се назива

еферентни пут, а нервна влакна која воде ове импулсе

еферентна влакна.

ПУТ НЕРВНОГ ИМПУЛСА

убод игле

Пут нервног импулса > Аферентни и еферентни путеви

следећа

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Оцени час


Мождана кора

Локализација психичких функција

Две хемисфере

Мождана кора и

локализација психичких функција


Мождана кора и локализација психичких функција

Проучите градиво. Своја сазнања можете обогатити садржајем из појмовника. Погледајте и пример 5 који детаљније описује Паркинсонову болест. Покушајте да решите задатке.

Више информација о нервном систему подражите у одељку линкови.

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Појмовник

следећа


Оцени час

Најважнији део нервног система је кора великог мозга која се састоји од великог броја нервних ћелија и влакана.

МОЖДАНА КОРА

ДО

ЖИ

ВЉ

АЈ

Уз помоћ мождане коре човек може да мисли, говори и памти.

Захваљујући можданој кори човек може да ствара доживљај спољашњег света и да реагује на њега.

РЕАКЦИ

ЈА

хМОЖДАНА КОРАзавршни и површински слој мозга који покрива обе хемисфере.

• мождана кора• доживљај

• мишљење• памћење

хДОЖИВЉАЈ субјективни одраз објективне стварности.

хРЕАКЦИЈАодговор организма на подстицаје

хМИШЉЕЊЕментални процес којим се схвата и уноси неки поредак у спољну и унутрашњу реалност. Налази се под утицајем осећања и хтења.

хПАМЋЕЊЕпроцес чувања прошлог искуства. Трајање оног што је претходно учењем стечено

• реакција

Мождана кора и локализација психичких функција > Мождана кора

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Појмовник

следећа


Оцени час

ДВЕ ХЕМИСФЕРЕ

Као и мозак, и кора се дели на два дела, две хемисфере: леву и десну.

Лева хемисфера контролише десну половину тела, а десна контролише леву половину тела.

Д

Л

Л

Д

• хемисфера

хХЕМИСФЕРАједна од две половине мозга.

Мождана кора и локализација психичких функција > Две хемисфере

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Појмовник

следећа


Оцени час

• говор

• мишљење

• препознавање ликова

ЗАДУЖЕНА ЗА:

Контролише десну половину тела Контролише леву половину тела

ЗАДУЖЕНА ЗА:

• оријентацију у простору

хГОВОРисказивање мисли и осећања речима и реченицама које имају значење и служе споразумевању.

• говор• мишљење

хМИШЉЕЊЕментални процес којим се схвата и уноси неки поредак у спољну и унутрашњу реалност.Под утицајем је осећања и хтења.

хОРИЈЕНТАЦИЈАодређење према било којој утврђеној тачки

• оријентација

• хемисфера

хХЕМИСФЕРАједна од две половине мозга

DVE HEMISFERE

Мождана кора и локализација психичких функција > Две хемисфере

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Појмовник

следећа


Оцени час

ЛОКАЛИЗАЦИЈА ПСИХИЧКИХ ФУНКЦИЈА

фронтална зона

паријетална зона

темпорална зона

окципитална зона

Примарне сензорне зоне

Примарне моторне зоне

Свака психичка активност има своју нервну основу. У можданој кори постоје: а) фронтална зона

б) паријетална зонав) темпорална зонаг) окципитална зона

Психичке функције су локализоване према следећим зонама: а) примарне сензорне зоне

б) примарне моторне зонев) асоцијационе зоне

Асоцијационе зоне

• психичке функције

хПСИХИЧКЕ ФУНКЦИЈЕсложени психолошки садржаји који су развијени у току живота јединке.

хМОЖДАНА КОРАзавршни и површински слој мозга који покрива обе хемисфере.

• мождана кора

Мождана кора и локализација психичких функција > Локализација психичких функција

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Појмовник

следећа


Оцени час


Примарне сензорне зоне У њима се завршавану нервни импулси који долазе из чула и стварају се осећаји.

• визуелна сензорна зона – смештена у окципиталној зони• аудитивна сензорна зона – смештена у темпоралној зони





Примарне сензорне зоне

хНЕРВНИ ИМПУЛСнадражај који настаје у нервним ћелијама дејством дражи

• нервни импулс• чула

• визуелно• аудитивно

хЧУЛАанатомско-физиолошки систем који развија осете

хОСЕЋАЈдоживљена својства чулног искуства која произилазе из дејства одговарајућих дражи на чулне примаче. То је прост чулни квалитет.

хВИЗУЕЛНОвидно, очно, које се односи на чуло вида

хАУДИТИВНОчујно, слушно, означава везу са слухом

• осећај


Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Појмовник

следећа


Оцени час


Примарне моторне зоне У њима се налазе центри за обављање намерних покрета – смештене су између фронталне и паријеталне зоне.





Примарне моторне зоне

хПОКРЕТсвака промена положаја тела, његових делова или у целини

• покрет

хНАМЕРНИ ПОКРЕТвољна промена положаја тела, његових делова или у целини.

• намерни покрет


Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Појмовник

следећа


Оцени час


Асоцијационе зоне сви делови коре који нису обухваћени сензорном и моторном зоном називају се асоцијационе зоне. Ове зоне су задужене за сложене психичке процесе као што су планирање, учење, памћење, контрола понашања и др.





Асоцијационе зоне

• учење

• асоцијација

хУЧЕЊЕ

трајна или релативно трајна промена

индувидуе, која се под одређеним условима може

манифестовати у њеној активности и

која је резултат претходне активности

индивидуе.

хПАМЋЕЊЕ

процес чувања прошлог искуства.

Трајање оног што је претходно учењем

стечено

хАСОЦИЈАЦИЈА спајање, везивање, удруживање, сједињавање било којих психолошких садржаја.

• памћење


следећа

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Оцени час


ЗАДАЦИ

ПОВРЕДА

Како се то одражава у ситуацији када ту особу посети нека блиска особа?

КАКВЕ СЕ ПСИХОЛОШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ЈАВЉАЈУ КОД ОСОБЕ КОЈА ЈЕ ПОВРЕДИЛА ДЕСНУ ПОЛОВИНУ МОЗГА?

ОДГОВОР

Упиши одговор у означени простор

Провери да ли си тaчно одговорио

Не препознају ликове и тешко се оријентишу у простору. Говор

им није оштећен.

Задатци > Zadatak 1.

следећа

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Оцени час


КАКВЕ СЕ ПСИХОЛОШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ЈАВЉАЈУ КОД ОСОБЕ КОЈА ЈЕ ПОВРЕДИЛА ЛЕВУ ПОЛОВИНУ МОЗГА?

POVREDA

Како се то одражава у ситуацији када ту особу посети нека блиска особа?

ЗАДАЦИ

ОДГОВОР



Препознају ликове и даље се

оријентишу у простору. Говор им

је оштећен. Препознаје особу,

али не може да именује.


следећа

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Оцени час


КАКВЕ СЕ ПОСЛЕДИЦЕ ЈАВЉАЈУ КОД ОСОБЕ КОЈА ЈЕ ПОВРЕДИЛА СЕНЗОРНЕ ОБЛАСТИ МОЗГА? ПОВРЕДА

ЗАДАЦИ

ОДГОВОР



Особа је снижене

осетљивости за вид или је слепа


следећа

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Оцени час


КАКВЕ СЕ ПОСЛЕДИЦЕ ЈАВЉАЈУ КОД ОСОБЕ КОЈА ЈЕ ПОВРЕДИЛА ПРИМАРНЕ МОТОРНЕ ОБЛАСТИ МОЗГА?

ПОВРЕДА

ЗАДАЦИ

ОДГОВОР



Не може да помера поједине

делове тела


следећа

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Оцени час


ПРИМЕРИ

Повезаност типова нервних система са психичким животом

Човек није свестан рада аутономног нервног система

Како сe складиште наша знања

Паркинсонова болест

Поремећај рада хипофизе

хПРИМЕР 1 ПОВЕЗАНОСТ ТИПОВА НЕРВНИХ СИСТЕМА СА ТИПОВИМА ТЕМПЕРАМЕНАТАРуски психолог Павлов увео је типологију нервног система који одговара типовима темперамената:1. Јако уравнотежен тип нервног система – сангвинички темперамент2. Јако неуравнотежен тип нервног система – колерички темперамент3. Слабо уравнотежен тип нервног система – флегматички темперамент4. Слабо неуравнотежен тип нервни систем - меланхолички темперамент

Примери

хПРИМЕР 2ЧОВЕК НИЈЕ СВЕСТАН РАДА АУТОНОМНОГ НЕРВНОГ СИСТЕМА Аутономни нервни систем (АНС) управља радом жлезда и унутрашњих органа као што су срце, плућа, јетра, црева и др. Готово све радње АНС су изван утицаља воље и свести човека. Нпр. не може се присилити срце да куца брже, али се пулс убрзава сам од себе када се нечега уплашимо. И свенсне и несвесне мисли утичу на рад АНС.

хПРИМЕР 3 ПОРЕМЕЋАЈ РАДА ХИПОФИЗЕПоремећај рада ове жлезде изазива патуљасти или џиновски раст. Душевни развој такве особе може да буде нормалан или заостао.

Ако дете расте само у току првих неколико година, престанком нормалног функционисања ове жлезде оно престане да расте и његове пропорције остају дечје, нпр. 125 цм. Таквом детету се може помоћи хормонима.

Хипофиза регулише рад и раст многих органа. Понекад се ствара тумор који повећава ову жлезду и тада она лучи већу количину хормона. Ако је лучење хормона раста сувише велико, особа ће достићи џиновски раст, висину и од 245цм.

хПРИМЕР 4 КАКО СЕ СКЛАДИШТЕ НАША ЗНАЊА Електрични импулси код краткорочног памћења се задржавају у затвореном ланцу неурона, док код дугорочног памћења пролазе кроз одређене структуре синапси. Да би краткорочно памћење прешло у дугорочно неопходно је да електрични импулси више пута и дуже време пролазе кроз исту мрежу синапси.

хПРИМЕР 5 ПАРКИНСОНОВА БОЛЕСТХронична болест која споро напредује, а погађа део мозга што управља свесним покретима тела. Испољава се су педесетим годинама живота. Почиње поступно, обично благим подрхтавањем руку док се човек одмара, или нехотичним климањем главе. Како болест напредује, подрхтавање мишића захвата цело тело. Паркинсонизам не утиче на интелектуалне способности.

следећа

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Оцени час


МАПА УМА


Нервни систем

Покрет

Жлезде

Чула


Веза између организма и психичког живота

Органска основа психичког живота

Еферентни пут

Аферентни пут

Мождана кора

Локализација психичких функција

Две хемисфереМождана кора и локализација

психичких функција


Органске основе

психичког живота

Мапе ума

следећа

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Оцени час


ИГРЕ

• боје, боје

• оптичке варке

• визуелно поље

• илузија покретних слика

Игре

следећа

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Оцени час


ИГРЕ

БОЈЕ, БОЈЕ...

ПЛАВА ЗЕЛЕНА ЖУТА

ЉУБИЧАСТА ЦРВЕНА НАРАНЏАСТА

СИВА ЦРНА БЕЛА

ПЛАВА БЕЛА БРАОН

1. Десна половина мозга жели да препозна боју, а лева половина да прочита текст.

2. До сметњи долази због тога што се речи изговарају брже него што се боје препознају.

3. До сметњи долази због тога што именовање боја захтева већу концентрацију него изговарање речи.

ЗАДАТАК: Покушајте да изговарате БОЈЕ што брже, а не речи које су написане.

Теорије које објашњавају сметње:

Игре > Игрa 1

следећа

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Оцени час


ИГРЕ

ОПТИЧКЕ ВАРКЕ

Илузије сведоче о несавршености нашег система рецептора. Одређени склоп дражи редовно погрешно доживљавамо. Вид није физички процес, он је у ствари умно искуство. Ми не видимо очима, већ мозгом.

Очи су механички инструмент за примање утисака. Када слике доспеју у мозак, долази до препознавања, мишљења, расуђивања. Ћелије у мозгу одлучују шта представља лик или слика коју видимо

дужи су исте дужине


следећа

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Оцени час


ВИЗУЕЛНО ПОЉЕ

ИГРЕ

Посматрајте прво анимацију са оба ока. Затворите десно око, а левим оком фокусирајте крст (+).

Црвена тачка ће нестајати и поново се појављивати у видном пољу.


следећа

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Оцени час


ИГРЕ

ИЛУЗИЈА ПОКРЕТНИХ СЛИКА

Захваљујући тромости нашег ока у стању смо да брзо промицање статичних слика видимо као сливени покрет.

Ова илузија је могућа услед ретиналне перзистенције, особине нашег ока да задржи слику на мрежњачи ока мало дуже него што се она налази пред њим.


следећа

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Оцени час


ЛИНКОВИ

Линкови

•http://sr.wikipedia.org/wiki/Psihologija

•http://sh.wikipedia.org/wiki/Nervni_sistem

•http://sr.wikipedia.org/sr-el/Centralni_nervni_sistem

•http://sr.wikipedia.org/sr-el/Sinapse

•http://sr.wikipedia.org/sr-el/Periferni_nervni_sistem

•http://sr.wikipedia.org/sr-el/Mozak

•http://sr.wikipedia.org/sr-el/Autonomni_nervni_sistem

•http://sr.wikipedia.org/sr-el/Kičmena_moždina

http://sr.wikipedia.org/wiki/Psihologija

http://sr.wikipedia.org/wiki/Psihologija

следећа

Претест

Градиво

Примери

Мапа ума

Задаци

Игре

Линкови

Оцени час


ВРЕДНОВАЊЕ ЧАСОВА

Вредновање

На овом месту вам се пружа могућност да вреднујете часове на којима сте се бавили огранским основама психичког живота на нов и надам се занимљив начин. Оцените рад професора и опишите ваш утисак о овим часовима. Ваши одговори послужиће унапређивању будућег рада и односа између професора и ученика.

Вреднујте рад професора, часове и приказани садржај:

Education

organska osnova