Nekad i sad 3

NEKAD I SAD !Lokjafwoptu-!vnfuoptu!.!ajwpu!

!

````````````````````````````````````````````````````````````````````````!!Godina 1 !! Broj 3 Maj/Jun 2010 !!!

!!!TVTSFUJ!.!TF^BOKB!.!QSJ_F!!

Kada smo krenuli sa pripremom novog broja “Nekad i sad” ~inilo se da ne}emo imati dovoljno priloga, jer mlada generacija Izraelaca, poreklom iz Jugoslavije, orijentisana je na hebrejski jezik i ovda{nje teme. Me|utim, tokom vremena, ispo-stavlja se da nemamo dovoljno prostora da obja-vimo sve one tekstove koji nam stiù i za koje pretpostavljamo da bi bili interesantni na{im ~itao-cima. Dobijamo i stihove pesnika koji bi prvi put objavili svoje pesme i pri~e u na{em ~asopisu, ali mi jo{ uvek nemamo dovoljno ~italaca da bismo postali eksperimentalni prostor za budu}e poete. Istovremeno, najavljuju se zanimljivi dogadjaji ko-ji na izvestan na~in povezuju Izrael sa nekada{-njom Jugoslavijom, {to }e, nadamo se biti zani-mljivo za na{e ~itaoce ovde i tamo, pa i u svetu, ima nas i u Ju`noj Americi, a ni Australija za nas nije vi{e daleki nepoznat svet. No, vratimo se na{em najblièm prostoru i dogadjaju o kome vas izve{tavamo – to je premijera drame “Rekvijem” izraelskog autora Hanoha Levina u Beogradskom dramskom pozori{tu. Objavljujemo i prevod prvih stranica knjige Tomija i Jaira Lapida “Se}anja posle moje smrti”. Mada naslov ove autobiografije na{eg nekada{njeg novosadskog sugradjanina zvu~i u prvi mah tu`no, autor Josef ne uspeva da nas uzdrì od smeha ni posle svog ve~nog odlaska. Du{an Mihalek nas obave{tava o boravku i koncertima pijaniste Ive Pogoreli}a u Izraelu. O internacionalnoj saradnji u oblasti hirurgije i radu prof. dr Dragana Kravaru{i}a, na~elnika Ode-ljenja minimalno invazivne hirurgije u Bolnici [najder u Petah Tikvi sa lekarima Instituta za de-cu i omladinu Vojvodine pi{e Ela Krsti}. Dr Teo Kova~ pokrenuo je polemiku “Dokle obmanjivanje?” o poku{aju da se jo{ jednom mi-nimalizuju zlo~ini banatskih [vaba prema Jevre-jima u Drugom svetskom ratu. On nam je poslao

i tekst o doktoru Davidu Grubiju, ro|enom u Ba-~kom Dobrom Polju 1810. godine, kome je tek sada podignuta zasluèna bista. Na{ poznati pisac David Albahari, koji ìvi u Kanadi, boravio je nedavno u Zemunu, svom rodnom gradu gde se sreo sa svojim drugovima iz gimnazije, o ~emu imamo zapis. Dobili smo i kratkometra`ni doku-mentarni film o Danilu Ki{u reditelja Dragomira Zupanca. O tome pi{e Bojan Ton~i}. Malo se zna o pesnikinji Ani Grubenko, praunuci Ane Ahma-tove, koja je u svom kratkom ìvotu napisala nekoliko antologijskih pesama. \uro Vidmarovi} i Jelena Nikolajevna Zari~naja preveli su pesmu “Sutra” Natana Altermana. Malo je prostora u na{em listu da objavimo izuzetne fotografije Adi Nesa koji je u Zagrebu svojom izlo`bom doìveo veliki uspeh. I za za-nimljeve vesti o izlo`bi Ajn{tajnovih rukopisa u Jerusalimu, kao i o poklonima deci Ministrastva zdravlja mogli bismo, da je mesta vi{e da pi{emo. Objavili smo i dve kratke pri~e “Perika” Ide De-majo i “Materinstvo po izboru” Zofje Nalkovske. Svakako pro~itajte zanimljiv tekst Maria Heinala “Kult drveta”, a ostavljamo vam da ostale priloge otkrijete sami i pro~itate, pa da nam, kao i za prethodni broj “Nekad i sad”, javite da su vam se veoma dopali.

Ana [omlo

Uskoro

izlazi iz {tampe knjiga Holokaust i njegovo zna~enje

Jisraela Gutmana i Haima [ackera u prevodu Ane [omlo i Ele Krsti} sa

hebrejskog. Izdava~ je ZAVOD ZA UD@BENIKE,

Beograd

2

Jair Lapid

SE]ANJA POSLE MOJE SMRTI

Pri~a Josefa-Tomija Lapida Ovu knjigu pi{em posle svoje smrti.Ve}ina ljudi ne pi{u ni{ta nakon toga {to umru, ali ja nisam ve}ina ljudi. Ili mo`da jesam. Moja biografija tako obiluje protivre~nostima, da mi se ponekad ~ini – i ne samo meni – da u nju uklju~ujem svakog kog sam sreo. Kada sam se rodio dobio sam ime Josif, po dedi koga nisam upoznao, a Tomi, po srpskom princu iz loze ve} zaboravljene i celog svog ìvota sluìo sam se ovim imenima. Bio sam najpoznatiji ateista u Izraelu, progla{en neprijateljem ortodoksnih vernika, ali predstavljao sam – nadam se – sudbinu pravog Jevrejina. Bio sam omraèn, ali za~udjuju}e popularan. Evropski intelektualac, vaspitan i obrazo-van, crveni tribun u ìvotu, izazivaju}i bes onih koji su bili odani religiji. Bio sam odani {ovinista koji ume da ceni telo zgodne ène i voljeni suprug spisateljice feministkinje, poznate po tome {to je osnovala prvi ènski list u Izraelu. Kada je re~ o kulturi, bio sam snob koji je voleo Rembranta, Mocarta i Brehta, narodni glasogovornik {to zna da raspali masu sloganom od samo jednog reda. Le-vi~ar koji podràva podeljenost u zemlji i pripadnik desnice sa kojim je Menahem Begin uspostavio jedinu televizijsku stanicu u dràvi. Stigao sam kao siro~e. Iskrcao sam se sa ladje, samo u jednim pantalonama i to na sebi, ali sa ose}anjem gradjanina koji je sa kravatom oko vrata pose}ivao poznate evropske kafane. Bilo mi je sedamnaest godina kada sam pozvan u vojsku zemlje koju nisam upoznao, pod koman-dom oficira na jeziku koji nisam razumeo. U slu`bi ove zemlje bio sam pozvan u Belu ku}u, u Dauning 10, u dvorac Elize, u Zabranjeni grad u Pekingu, na Univerzitet Nehru u Njudelhi. Ru~ao sam sa Barak Obamom, pio kafu sa Arafatom, nazdravio nekoliko ~a{ica sa Nikolom Sarkozijem, bio u pratnji na êr~ilovom pogrebu, putovao sa Ben Gurionom po Tre}em svetu, ali moja je mama oduvek smatrala da nisam uspeo u ìvotu. Proìveo sam svoj ìvot sa àrom, li{en bilo ka-kve krivice, {to moè samo onaj pukim slu~ajem spa{en od o~ekivane smrti. Gledao sam cure dugih nogu, zgodnog tela kako ple{u na putovanjima od Pariza do Las Vegasa. Luj Armstrong je svirao meni u ~ast, Ela Ficdèrald pevala. ~estitao sam

zajedno sa Dèkom Nikolsonom dobitnicima Oskara; Deni Kej mi je bio kum na svadbi. Pomogao sam Dèmsu Mejsonu da stavi masku kada su padale rakete na Tel Aviv. Bio sam elektri~ar i pravnik, novinar i poslovan ~ovek, pa politi~ar i ponovo novinar. Pisao sam humoristi~ke knjige i uspele turi-sti~ke vodi~e. Zbirke mojih novinskih ~lanaka dobro su prodavane isto koliko i kuvari koje sam objavio, a moje komedije bile su hit u Narodnom pozori{tu, ali svi – uklju~uju}i i mene samog – smatrali su da je moja supruga bolji pisac od mene. Menahema Begina sam razo~arao, odnosi izmedju Ariela [arona i mene bili su kao izmedju oca i sina – komplikovani. Na Ehuda Baraka sam vikao. Benjaminu Natanjahuu zameram do danas {to nije uspeo da izvede ekonomski prevrat {to bi spaslo zemlju, a Ehud Olmert – jedan od moja dva najbolja prijatelja – sedeo je pored moje samrtni~ke postelje. Gledao me i plakao.

Jeo sam bez prestanka. Jeo madjarske kobasice, francuske bagete, re{, upravo ispe~ene, zreli holand-ski sir, ~inijice humusa i pasulj {to se pu{i u Abu Go{u; gustu ~orbu od mesa na severu Amerike; ko-la~e sa {lagom u Be~u, vir{le u Berlinu; su{i u Japanu, a pe~enu piletinu u Bombaju. Jednom sam u Burmi pio neko stra{no vino, da bih kasnije ~uo da su u njega, da bi mu se pobolj{ao ukus, zamo~ili embrion majmuna. Jeo sam sve, jeo vi{e od svih, ali sam uvek ostajao gladan. Duàn sam da objasnim taj neobi~an ~in – da je ~oveku omogu}eno da pi{e autobiografiju posle svo-je smrti. Karlo Goldoni, italijanski dramski pisac u osamnaestom veku, napisao je u svojoj drami: “U slu`bi dva ~oveka: svaki onaj ~ija je li~nost uklesa-na u njegovim sinovima samo upola umire.”

3

Ja sada pi{em pomo}u svog sina Jaira, ali moj glas nadgla{ava njegov, kao {to sam to ~inio i dok sam bio u ìvotu. Da li sam nepravdan prema nje-mu? Pretpostavljam da jesam. To nije prva nepravda koju mu ~inim, ali on me i pored toga voli, bez zahteva. Ponekad nedostaje dijagnoza po kojoj su deca spremna da naslede priodu koju smo im stvorili. Pripremao sam Jaira za to od prvog dana kada se rodio, a toga nije bio svestan. Pri~ao sam mu iz dana u dan o svom ìvotu. Kao svaki dobar pripo-veda~ (a koji madjarski Jevrejin to nije?) ubacivao sam u svoje pri~e anegdote, groteskne li~nosti, zle i dobre, pobednike i ve~ne gubitnike, vidike i za~ine, mirise i mudre zaklju~ke, ponekad surove o slabostima ljudske prirode. A Jair je uvek slu{ao. Bio je ozbiljan i tuàn de~ak, skoro da nije imao drugove i gotovo da sam ja ispunjavao njegov svet kome su nedostajali nesta{luk i radost, a da se nisam upitao, nisam li ja taj {to se smestio u njegov svemir. Pamtim sliku: bilo je to {ezdesetih godina kada smo se vratili iz Londona sa gomilom novih plo~a. Sedeo sam u svojoj maloj radnoj sobi i slu{ao Mocartovu “âro-bnu frulu”, o~aran stereo-uredjajem koji sam osvojio svojim debelim belim prstima (koje sam oduvek na sebi mrzeo). Tek posle nekoliko minuta primetio sam da je i on tamo. Sedi na podu i ~eka me. Sedi sa svojim malim de~jim rukama i slu{a ne{to prvi put u ìvotu. Tada sam se upla{io i nastavio godi-nama da se pla{im da }e me imitirati i zapostaviti sopstvenu li~nost kao mnogi sinovi uspelih ljudi. Bojao sam se da se ne pretvori u San~o Pansu mojih uspomena, bez truda da razvije sebe samog. Razume se, prevario sam se, ali mogu re}i da sam se radovao {to sam bio u zabludi. Smrt je momenat rasvetljenja. Ona pred tebe stavlja samo zna~ajne stvari: majku, porodicu, ljubav. Kada pogledam u pro{lost, na sve, ne kajem se ni zbog ~ega. Kajanje ne zavisi od okolnosti, ono je stvar prirode i ja sam zahvalan {to sam ga li{en. The proof of the cooking is in the pudding, stalno sam to ponavljao deci. Ako puding nije uspeo, nikakvi ga razgovori ne}e popraviti. A ako je dobar pripada mu aplauz. Imao sam troje uspele dece, ostalo mi je samo dvoje. Ne{to je izgleda pro{lo kroz moju kuhinju. Ne patim od preteranog cinizma, ali sam prisiljen da budem zahvalan {to nisam morao da se mu~im oko ove knjige, da nisam bio tako impre-sioniran svojom sahranom. To je, bez svake sumnje, bio vrtoglav uspeh. Predsednik dràve plakao je nad mojim grobom. Stotine ljudi tiskalo se na prilazima. Novinari su stigli u punom sastavu i razume se,

izazvao sam poslednji put uzbudjenje time {to je prvi put u istoriji ove dràve sahranjen ~ovek sekularnim obredom na ortodoksnom groblju. Kada je saop{teno da }u biti sahranjen na groblju u Kirjat [aulu, novinari religiozne {tampe su tu vest proslavili. To su, eto, trenutci kada se reli-gija ume{a u na{ ìvot, na po~etku i na kraju, kada nemamo nikakve mogu}nosti da se tome suprotsta-vimo. Zamislite koliko je bilo veliko njihovo razo-~arenje kada su otkrili da su nad mojim grobom umesto kadi{a slu{ali “My Way”, pesmu Frenka Sinatre. Istina je da smo zamalo pali na ispitu. Minut pre no {to su me spustili u raku, nad mojim telom stao je rabin Glujberman, ~lan Odbora, jedan od bo`jih bednika koga ~itavog ìvota nisam podnosio i po~eo da mumla odlomke molitve zabri-nutim glasom, razume se, ta~no pred televizijskim kamerama, ali ga je Jair zaklonio rukom bez suvi{ne ljubaznosti i rekao da se nosi odatle. Ne bih kazao da sam u takvom momentu mogao da se obradujem, ali nikada nisam propu{tao dobru kavgu kao ni ukusan obed, ali sada svakako nije bilo razloga da se tako ne{to zapo~ne. Posle sahrane, kada je [ula po{la sa groblja, {apnula je Alu{ki (Elizi Olmert): “Tako se stidim”. Eliza je upitala – zbog ~ega. “Oduvek sam znala da je on zna~ajna li~nost”, rekla je [ula, “Ali tek sada sam shvatila da nisam razumela koliko je to bio.” Nemoj da se ljuti{, [ulenka, ni ja nisam razu-meo. Vi{e puta su mi govorili da napi{em autobio-grafiju, ali uvek sam mislio da ljudi èle da pi{em biografiju o njima, da mi se obra}aju kao pogodnom instrumentu za tako ne{to. U kompjuteru je ostalo nekoliko poku{aja da napi{em pri~u o svom ìvotu, ali nikada nisam uspeo da nastavim prvih nekoliko stranica. Nikada nisam uspeo da odredim {ta je bitno od onog {to to nije. Svaka stvar kojom sam se bavio ~inila mi se u tom trenutku veoma va`nom. Na internetu, gde sam imao obi~aj da igram brzi {ah, blic, sa protivnicima iz celog sveta, snimljeno je 31,731 me~eva. Svaku od njih doìvljavao sam u momentu igre, kao da se radi o ìvotu i smrti. Mo`da onda nije ~udo {to nisam uspeo da ìvot i smrt sagledam sa pravom ozbiljno{}u. U pismu koje sam poslao Baranu, drugu iz geta, koji je slavio sedamdeseti rodjendan, napisao sam: “Kada je o nama re~, bilo je mnogo teè sti}i do petnaestog rodjendana nego do sedamdesetog.” Ono {to mi je prodrlo u svest tek posle smrti je da sam shvatio – ili postao svestan toga – da sam poslednji. Nije nikakva prednost biti poslednji u svojoj vrsti. U mom slu~aju to je samo dokaz da poricanje uglavnom demantuje produètak trajanja. Biti posle-

4

dnji ne predstavlja privilegiju, ve} obavezu. Bio sam poslednji spa{en u Holokaustu koji je sedeo u izraelskom parlamentu i vladi. Posle tih aktivnosti nisam ostao u ko`noj fotelji kao ~ovek koji pamti najstra{nije dogadjaje u istoriji sveta. Bio sam posle-dnji ~ovek koji se se}a predratne Evrope, nekada{-njeg sveta sa kristalnim lusterima i ènama u dugim satenskim toaletama, oslonjene na ramena ljubaznih elegantnih kavaljera. Bio sam i jedan od zadnjih politi~ara ove zemlje koji je uspeo da slu{a êr~ilov govor u parlamentu i da prisustvuje uspostavljanju “Gvozdene zavese” i kasnije njenom ru{enju; da do-plovim u Izrael starom ladjom; da slu{am na kratkim talasima radija vesti Ujedinjenih nacija o stvaranju Dràve Izrael, da sluìm u vojsci 1948. i da li~no budem prisutan umiranju Gospoda. Moj dobar prijatelj, dobitnik Nobelove nagrade za knjièvnost, Eli Vizel, rekao je jednom: “Se}anje je moj glavni posao.” Za razliku od njega, za mene je se}anje oduvek bio hobi. Bio sam suvi{e zaposlen i èdan ìvota, da bih svoju sada{njost posvetio pro{losti. Tek sada razumem sa iznenadjenjem, pome{anim i sa ponosom, da sam poslednji u onim stvarima u kojima sam nekada bio prvi.

* * * Tomi Lapid pisao je ~itavog svog ìvota dne-vnik. Nakon smrti, njegov sin Jair prepisao je stra-nice o~evog Dnevnika i 2010. objavio knjigu “Se}a-nja posle moje smrti” Knjigu je objavila izdava~ka ku}a “Keter” (414 strana). Ovo koprodukciono delo oca i sina privuklo je veliku pa`nju izraelske {tampe i ~italaca.

Jair Lapid Zihronot aharej moti Sipuro {el Josef (Tomi) Lapid Keter Books, Jerusalim 2010.

Prevela Ana [omlo

Ana [omlo i Tomi Lapid!

Zorislav Paunkovi} !!

!!!!!Tmv•bk!Bof!Hpsfolp! Kada je odlu~ila da kao knjièvni pseudonim uzme prezime svoje prababe po maj~inoj liniji, Ana Ahmatova sigurno nije pomi{ljala da }e se njeno pravo ime i prezime na}i u istoriji ruske knjièv-nosti. Me|utim, upravo to se dogodilo. Pseudonim Ana Gorenko izabrala je mlada pesnikinja Ana Kapra (1972-1999), mo`da najzna~ajniji pesnik u ruskoj poeziji devedesetih godina pro{log veka. Ana Gorenko je po mnogo ~emu specifi~na pojava. Poreklom je iz moldavske provincije, u ranoj mla-dosti ìvela je kratko u Lenjingradu, odakle je, kao sedamnaestgodi{njakinja emigrirala u Izrael. Pisala je na ruskom jeziku i formirala se na riznici ruske kulture. U Izraelu je ìvela nesre|enim ìvotom, koji su obeleìle brojne ljubavne veze i zavisnost od droge. Vrlo retko je objavljivala, u lokalnim zbornicima i ~asopisima na ruskom jeziku. Smatrala je da pripada izraelskoj knjièvnosti, ali da pi{e na ruskom jeziku; pored toga poslednjih godinu dana ìvota izjavljivala je prijateljima da se "vra}a u Peterburg, zauvek". Umrla je u dvadesetsedmoj godini od predoziranja. Napisala je svega {ezdesetak pesama, koje su nakon njene smrti objavljene u Izraelu (2000) i Rusiji (2003).

Delo Ane Gorenko moè posluìti kao jedan od ubedljivih dokaza za tezu o me|unarodnoj ruskoj knjièvnosti (MRL), koju je lansirao Aleksandar Ba-ra{. Po njemu, u decentralizovanoj ruskoj knjièv-nosti zna~ajan literarni tekst moè nastati na bilo kom mestu na svetu, gdegod njegov autor ìvi, odnosno pripadnost ruskoj knjièvnosti vi{e se ne odre|uje geografski ili politi~ki nego jezi~ki, na isti na~in kao i u drugim velikim svetskim knjièv-

5

nostima. Poeziju Ane Gorenko oblikovala su tri ve-lika uticaja. Pre svega, uticaj ruske poezije, za-klju~no sa lenjingradskom nezvani~nom poezijom, kojoj je formalno pripadala na po~etku svog stvarala{tva. Zatim, uticaj izraelske poezije, u okviru koje je pesnikinja otkrila bliske pesnike (me|u njima i najva`niju za nju – Jonu Volah). I napokon, uticaj moderne svetske poezije u najop{tijem smislu, za koji neki tuma~i njene poezije (Danila Davidov) smatraju da je prelomljen kroz savremenu kontrakulturu. Ovi uticaji su se ukrstili u poeziji Ane Gorenko i doveli do originalnih rezultata. Dominantni motivi u njenoj poeziji su – sveo-buhvatna potraga za identitetom, koja se odvijala kako na poeti~kom tako i na egzistencijalnom i nacionalnom planu, i psihodelija, povezana sa upo-trebom narkotika. Potraga za identitetom je upadlji-va uprkos nagla{enom programskom stavu koji izbegava samoodre|enje i socijalizaciju. Ovaj para-doksalni momenat unosi dramati~nost koju poja~ava raskorak izme|u èlje za pripadanjem i stvarnog pesnikinjinog stanja. Iz njenih pesama, koje su biografski obojene, moè se saznati da ona ~esto no}iva na ulicama ili pak nije u stanju da jede. Neobi~na slikovnost poti~e od kori{}enja droge. Ono {to je Anu Gorenko, me|utim, u~inilo naj-va`nijom mladom pesnikinjom (kriti~ar Danila Davidov smatra da su upravo kod nje najsna`nije izraène tendencije koje karakteri{u ~itavu pesni~ku generaciju) jeste usvajanje tekovina moderne svetske poezije koje nisu bile uobi~ajene za rusku poeziju. Njihovo prilago|avanje ruskoj poetskoj tradiciji donelo je nov kvalitet i otvorilo nove mogu}nosti. Radikalan ìvotni stav Ane Gorenko nije se mogao ostvariti bez radikalnih i modernih postupaka. Po svojoj sudbini i sadràju svoje poezije Ana Gorenko spada u uklete pesnike. Porede je sa Silvi-jom Plat i Borisom Poplavskim. Moè se porediti i sa Remboom zbog radikalnosti i "divljeg" izraza. Njen poetski svet je privla~an i istovremeno zama-gljen, zagonetan, zatvoren i traì dalje tuma~enje. On ne samo da poseduje element transcendentacije, ve} je to mo`da i njegov najva`niji deo. Podeljena izme|u Rusije, Izraela i opredeljenja za op{te shva-tanje ~ove~anstva, nu`nosti socijalizacije i generacij-ske negacije svega postoje}eg, visoke kulture i narkoti~ke subkulture, autsajder u ìvotu i knjièv-nosti, Ana Gorenko je na kraju na{la svoje mesto u ruskoj poeziji, za koju je njen maksimalisti~ki i beskompromisni u~inak bio izuzetno dragocen. BKG

Mario Heinal

KULT DRVETA

Kao dio “Intifade", arapskog otpora nase-ljavanju Jevreja, često su podsticani sinhroni-zovani požari u raznim dijelovima zemlje. Jedan od onih teških, s katastrofalnim poslje-dicama, nastao je, pretpostavlja se, neželjeno. 1995. godine neoprezni mladi Arapin iz Abu Goša bacio je tinjajući lug, jakim vjetrom razjarena vatra se prenijela na šumu. Izgorio je najstariji kibuc, Qirjat-Anavim, a ugrožena je bila Bet-Nekofa, obližnje naselje pionira-useljenika iz prve Jugoslavije (nastale 1918), s njihovim sinovima, unucima, praunucima. Jedan od njih pričao je kako su ih uz svu nevolju i strah od poludjele vatrene stihije spašavali helikopteri-kanaderi koji su uzimali vodu iz najbližeg jezerca, otvorene akumu-lacione deponije fekalnih voda. Spašeni su od vatre, ali su im kuće i vrtovi mjesecima smrdjeli – po čovjeku.

Prema nepisanoj tradiciji zemlja pripada onome ko na njoj posadi drvo. Osim iz nepažnje i nebrige, šume često gore i zbog ove tradicije. Arapi nisu mogli prihvatiti da doseljenici gdje god se pojave sade drveće, te su sjekli nova stabla, ili ih spaljivali, posebno u početku osnivanja obnovljene jevrejske države. Pet momaka je platilo životom svoj entuzijazam tokom akcije pošumljavanja. Ubili su ih, iako se radilo o neplodnoj kame-nitoj goleti, kakvih najviše ima u središnjem pojasu Izraela.

Čitav Levant nekad je bio poznat po kedrovini, međutim, kako su koji zavojevači stizali, tako je nestajalo to prelijepo drvo, sačuvano u manjem broju još samo u viso-kom libanskom gorju. Kedar (cedrus libani) simbol je Libana i pojavljuje se na nacionalnoj zastavi i grbu te zemlje.

U Izraelu je, simbolično, posađeno 6.000.000 borova. Nažalost, zbog klime i sastava tla, kanadski bor nije dugovječno drvo. Za bukvu, jasen, grab, brezu, kesten, lipu, osim možda u botaničkim baštama s posebnim uslovima, Izraelci skoro da i ne znaju. Imaju neku vrstu topole i eukaliptus za koje je utvrđeno da suviše narušavaju oko-linu, izazivaju alergijske smetnje (naročito topole) i najavljene su sječe gajeva tog drveća. Zato lijepo uspijevaju vinova loza i egzotične tropske voćke, mango, papaja, kivi, padžoja, a na sjeveru ima plantaža breskvi, kajsija, i u nešto manjoj mjeri uzgajaju se trešnje, dunje, šljive. Po agrumima Izrael je poznat. Jabuka, badem i orah su česte kulture u središnjem pojasu.

U Izraelu se slavi Praznik drveta, Tubišvat, kada mnogi poštovaoci prirode organiziraju sadnju novih stabala i pošumljavanje u poža-

6

rima stradalih šumskih kompleksa. Drvo za industrijsku preradu mahom se uvozi iz Finske i zemalja bivše Jugoslavije. Tek u po-sljednje vrijeme vrši se reciklaža starog papira, ali u nedovoljnoj mjeri, te se i dalje za proizvodnju papira i kartona neracionalno koriste ogromne količine drvene mase. Opće-nito gledano, ekološka kultura sporo se razvija, u nekim segmentima čak i nazaduje. Za planetu Zemlju nije bitno na kojem njenom dijelu je nastala praznina stvorena paljevinom ili sječom stabala. Šteta je uvijek neprocjenjiva za eko-sistem.

Prihvatali, ili ne, postojanje, ulogu i vodi-teljstvo Tvorca Univerzuma, sasvim je za očekivati da će nam pri prelasku praga u onovremenost, pored ostalih, biti postavljeno i pitanje koliko smo drveća posadili, a otkriće nam se i koliko smo ih uništili. upotrebi drveta, moglo bi se bar odati duboko, Ako je već neizbježna ovisnost o iskreno i stameno poštovanje svetosti svakog, a posebno onog koje nas hrani i bez kojeg bi život bio neza-misliv. Nije slučajno što se mitska predaja o saznanju i tajni života vezuje za pojam drveta (Drvo Spoznaje i Drvo Života). Svoje rodoslove ljudi po navici vješaju o “grane porodičnog stabla”.

Hristovo ime je utemeljeno u melankolično-optimističkoj sagi o novogodišnjoj jelki, ili božičnom drvetu, čija zimzelenost simbolizira povratak, vaskrsnuće, mir, blaženstvo, blago-slov, vjeru, nadu, praštanje, ljubav, neuni-štivu vječitost carstva plemenitih duša. Ljudi koji poštuju floru podjednako se oduševljavaju gorostasnim sekvojama i mini-jaturnim bonsai drvećem. Sekvoje podsjećaju na arhajske periode bujne orijaške vegetacije, čiji su tragovi pohranjeni u podzemnim rizni-cama uglja. Za vrijeme dinastije Han, u Kini se počinju njegovati mala stabla u saksijama. Zen redovnici su ih smatrali zelenim stepe-nicama kojim se duša uspinje ka Apsolutu. Kultura bonsaija brzo će osvojiti Koreju i Vijetnam, ali će u Japanu steći najveći broj poklonika.

Čarobni dah životnih ciklusa drveća prožeo je suptilnu melodiku Dalekog istoka, upio se u haiku, akvarel, umjetničku obradu stakla, transponirao u keramičke motive, dekoraciju tokonoma, vrhuneći u vizualno-kontempla-tivnoj romansi obnove smisla pri zanosnom cvjetanju trešnje.

Čajno drvo za istočnjake ima statusni simbol. U spiritualnom činu čajne ceremonije samuraji su se pripremali za smrt, mirili s prolaznošću i prepuštali natčulnom tajanstvu obitavališta sjena predaka.

U prirodi su početak i kraj savršeno sinhronizirani. Svjetlosno-koloritnu odu svom postojanju veličanstvene orhideje odaju na propadajućim tijelima palog drveća. U Indiji se drvo tulasi slavi kao božanstvo. Od tulasija se prave kuglice za ogrlice vaišnava i njihove brojanice za mantranje (u

jednoj brojanici, džapi, ima tačno 108 kuglica).

Stari Slaveni su imali razvijenu mitologiju i kulturu posvećenu drvetu. Znalo se šta pred-stavljaju hrast, orah, bor, breza...

Indijanci vjeruju da je drveće prebivalište duša njihovih suplemenika i predaka.

U šamanizmu, šinto i voodoo religiji drvo je nezamjenljiv materijal za izradu totema. Općenito, religije i magije, ceremonije i kulto-vi, bili bi isprazni kada bi im se iz sastavne ornamentike i instrumentalistike izuzelo drvo. Nemoguće ih je i zamisliti, kao i modernu muzičku umjetnost, bez drvenih bubnjeva, cjevastih udaraljki, duvačkih, gudačkih i žiča-nih instrumenata, do klavir-čembala i orgulja.

Koliko čovjek duguje drvetu, često nije ni svjestan. Kulturno-antropološke analize upu-ćuju na mistični spoj različitih oblika du-ševnosti izmirenih u drveću, trskama, palma-ma... Dokazano je da su na čamcima načinje-nim od trske papirusa drevni moreplovci bili kadri oploviti svijet. Posebno je zanimljivo da su Vikinzi pravili svoje brodove bez ijednog eksera. To je potvrda vrhunskog umijeća u obradi drveta.

Nastambe napravljene od drveta i danas se smatraju najsigurnijim i najzdravijim (osim ako se nepažnjom ne zapale). Vatra je najveći saveznik i najveći neprijatelj čovjeku. Vatra je progutala mnoge gradove i biblioteke, čija je glavna sirovinska osnova drvo.

Drugu po redu opasnost po sebe samog čovjek uzrokuje nemilosrdnom deforestacijom ogromnih površina na Planeti. U Švedskoj već odavno funkcionira zakon da je obaveza svakog lica da ukoliko posječe jedno drvo mora posaditi drugo. Održanje takvog balansa svi bi morali poštovati, ali koliko je zemalja čije vlade brinu o budućnosti? A budućnosti nema bez mentol-hlorofilne zelene krvi koja struji kroz kapilare i vene biljaka i drveća. Nažalost, čovjek pribjegava zloupotrebama. Paralelno proizvodeći drvena oruđa za obradu zemlje i preradu njenih plodova, čovjek je usavršavao i oružja, od batine, do luka, ko-plja, jurišnog “ovna”, osvajačkog katapulta i bojnog broda. U plemenitijim formama saču-vani su neki modaliteti primjene vještina upotrebe drveta u sportu, kao što je japanski kendo.

Ipak, ostaje trajna tjeskoba podstaknuta sveprizornim devastiranjem prirode. Požari, slučajni ili namjerno izazvani, svake godine unište toliko šumskih površina, da je realno već zapitati se do kada će potrajati kiseonik? Avioni, raketoplani, brodovi, urbani saobra-ćaj, fabrike, životinjske farme, “grickaju” ozonski omotač, čije je oštećenje prozrokovalo izumiranje velikog broja biljnih vrsta, a s njima, u izravnoj simbiozi, nestaju i živo-tinjske. Posebnu temu čini prerada industrij-skih biljaka u bio-gorivo, a ne manji grijeh predstavlja eksperimentiranje s anticivilizacij-skom kataklizmom zvanom genetski modifi-

7

cirana hrana. Hrane već sada ima dovoljno za samo 4/5 svjetske populacije, a negativni trend pustošenja površina pod šumskim po-krivačem uskoro bi mogao rapidno pogoršati ukupnu situaciju. Nemilosrdne suše u nekim dijelovima svijeta i katastrofalne poplave izra-vne su posljedice čovjekovog bezumno-suici-dalnog egoizma.

Zato je dragocjeno da se bar u nekim ze-mljama poštuje kult drveta. U Izraelu od osni-vanja moderne države djeluje Keren Kajemet LeIsrael (KKL), državna ustanova zadužena za pošumljavanje i čuvanje šuma. Nažalost, zbog nepredvidljivog mentaliteta neodgovornih po-jedinaca moguće je malim komadićem (ironije li) drveta s fosfornom glavom, ili, posredstvom kremenog ili elektronskog upaljača, uništiti mukotrpni rad nekoliko generacija i nanijeti nenadoknadivu štetu ne samo jednoj državi i regiji, već i čitavom čovječanstvu.

A sve bi moglo biti drugačije da se razvija svijest o jedinstvenom eko-sistemu, koji ne poznaje granice među narodima, vjerama, pa-ktovima, političkim uređenjima država, kojem su nepojmljive hladnoratovske podjele, eko-nomske krize, narkodilerske transakcije i trgovina oružjem, resursima i instrumenta-liziranim robljem u “vlasništvu” bolesnih ma-gnata.

Svijet je mogao izgledati prirodan da se po-štovala priroda. Besplatno je i daleko bezbol-nije ostati, ili, postati, animist-totemist i vje-rovati da drveće ima dušu, kao, uostalom, i svaka biljka, nego se s anticivilizacijskim nipodaštavanjem odnositi prema majci Zemlji. Ko olako i bez trunke grižnje savjesti bespo-trebno uništi drvo, nije svjestan da je uništio svog jedinog brata. Šta sa onima koji uništa-vaju stotine i milione stabala? Ako misle da oni imaju dušu, a stabla ih nemaju, morali bi se naći u istom paklenom ognju u kom sa-garaju ono što nisu oni stvorili. Eficijentni odgovor na njihove postupke negdje u nekoj eshatološkoj i teleološkoj ravni mora po-stojati.

Kao i svuda duž mediteranskog priobalja, od kultivisanog drveća u Izraelu je najraspro-stranjenija maslina. Maslinarstvo je bilo i ostalo težak, zahtjevan, ali omiljen zanat. U potrošnji maslinovog ulja Jevreji zaostaju za Arapima, kojima je maslinarstvo često jedini izvor prihoda. Nažalost, zbog nerazumnog odnosa jednih prema drugima, u cijenu rata nerijetko ulaze i porušeni ili spaljeni masli-njaci. Maslina može poživjeti nekoliko tisuća godina. Čak i nakon požara iz moćnog ko-rijena izbijaju mladice. Postala simbolom mira, maslinova grančica je prepoznatljiv zaštitni znak Izraela.

MASLINA (Kraljica)

Hlad Plod Ulje Mir

Sve nesebično daješ Ne tražiš ništa

O , drvo drevno ! Kada bi znalo da govoriš i svjedočiš !

Sa strahopoštovanjem Dodirujem koru tvoga stabla

Čini nam se Da si samo nijemi putnik

Kroz tiho i usporeno vrijeme Ali svi koji kušasmo tvoje sokove

Ili ako na šahovskoj ploči igrasmo se Figurama stvorenim od tvoga tijela

Da li smo osjetili čudesnu moć Nesagorljivog nadanja

Na putu od vatre Do pobjede

Slavne Dok

O porazima Vjerno, ćutke

Tisućljetne čuvaš naše tajne __________________________________________

Dušan Mihalek

SUSRETI SA POGORELIĆEM 2010.

Mesecima pre dolaska Ive Pogorelića na turneju po Izraelu, novine ga najavljuju kao pijanistu koji je 20 godina ispred svih drugih. Nakon ovogodišnjih konce-rata (15-18. mart: Tel Aviv, Haifa, Jerusalim, Ber Ševa) rekao bih da je on ispred ostalih pijanista bar 200 godina! Ivo Pogorelić, rođen u Beogradu 1958, bio je jedan od prvih stranih studenata koji su uspeli da se upišu na Moskovski konzervatorijum. Veoma mlad, on je već nakon prvih godina studija zapazio vrline i mane sovjetskog pijanizma. Pored nesumnjivih vrednosti ško-le Nejgauza, Igumnova i Oborina, on je uvideo i slabosti tog ukalupljenog sistema. Slobodna cirkulacija umetničkih ideja bila je sputana kako zabranama putovanja sovjetskih građana u inostranstvo (mogli su da putuju samo “provereni”), tako i izuzetno retkim gostovanjima zapadnih pijanista u “prvoj zemlji socija-lizma”. Ideologija socijalističkog realizma uvukla se u svaku poru sovjetske umetnosti. Nije bio zadovoljan radom čak ni tako poznatih moskovskih pedagoga kao što su Gornostajeva i Malinjin. Tragajući za korenima evropskog pijanizma (Betoven-Černi-List-Lešeticki), našao ih je u pijanizmu i pedagoškoj delatnosti Alise Kežeradze (1937-96), sa kojom se kasnije i oženio.

8

Ogorčeni predstavnici sovjetske pijanističke škole i njihovi sateliti, opijeni svojom slavom i zatupljeni jednoumljem, nisu bili sposobni da shvate veličinu Pogorelićeve umetnosti. Podmetnuli su mu nogu već prvom prilikom, kad ga 1980. na Šopenovom konkursu u Varšavi nisu propustili među prvih šest finalista. Publika, a posebno mladi, shvatili su ga mnogo bolje od svojih profesora. Policija je na konjima jedva uspevala da održi red ispred koncertnih dvorana u kojima je nastupao. Ubrzo je proglašen za ambasadora dobre volje UNESCO-a, kao prvi klasični muzičar sa ovim zvanjem. Pogorelić ima jedinstveni talenat da sluša zvuk klavira. Zvuk današnjeg klavira nije onakav kakav je bio u doba Šopena i Lista, a potpuno je promenjena i akustika koncertnih dvorana. Sigurno je da bi i Šopen i List uživali u lepoti savremenog zvuka i da se nikad ne bi okretali unazad ka zvucima čembala ili hamerklavira. Pitanje je da li bi uopšte tako i komponovali da su imali ovako savršene instrumente. Otkrivajući mogućnosti zvuka savremenih klavira, Pogorelić je tokom čitave svoje karijere pronalazio i nove, skrivene muzičke ideje u kompozicijama koje je svirao. Te nove mogućnosti u spoju sa traganjem za istinskim korenima pijanizma, čine Pogorelićeve interpretacije izuzetno originalnim. Mnogi su, nakon njegovog izvođenja Šopena, govorili da je tek to ono pravo i da više nikad neće Šopena slušati na onaj način na koji su slušali ranije, u izvođenju drugih pijanista. Mnogi svoj muzički život dele na period pre i posle slušanja Pogorelića. Međutim, predstavnici opšteprihva-ćenih pijanističkih obrazaca i kalupa sa tim jednostavno ne mogu da se slože, niti to mogu da razumeju. To je nešto dijametralno suprotno svemu onome što su od svojih profesora učili i što su celog života reprodukovali na svojim koncertima. Oni negiraju vrednost Pogo-relićevog talenta govoreći da on ruši tradiciju (a kritičar Jerusalem Posta napisao je čak da je Pogorelić “Hanibal koji jede Šopena, Lista i Sibelijusa”). Ubeđen sam da će vreme dokazati da je Pogorelić u pravu, i da zapravo pomaže tradiciji. On kompozicije izvodi upravo onako kako bi je njeni autori zamislili da žive u naše doba. Imao sam prilike da ga slušam pred koncerte, u praznim salama, kako satima svira jedan te isti akord sve dok ne pronađe optimalni odnos između sviranja dirki, žica, i akustičkih uslova dvorane. U poslednje vreme ta ispitivanja on obavlja i za vreme dok publika ulazi u salu, jer prisustvo publike, njena odeća i disanje, menjaju akustičke uslove. Tokom koncerta, predavši se potpuno svojoj umetnosti, osluškujući odjek svakog tona u dvorani, on uspeva da alikvote “pevaju”, ispliva-vaju iz akorada, zvuče sasvim drugačije od inter-pretacija drugih pijanista, koji to niti čuju, niti osećaju. Za to je potrebna izuzetna koncentracija i fizička kondicija. Prošavši nekoliko puta kroz jako teške bolesti, Pogorelić je uspeo da očeliči svoje telo. To je sto kilograma uigranih mišića koji svi zajedno pomažu prstima da ostvaruju kontakt sa dirkama (tuše) kakav ne poseduje ni jedan drugi pijanista. Gotovo neverovatno

zvuče npr. akordi jednom rukom, u kojima između tri ili čak četiri tona čujemo nekoliko različitih dinamičkih nijansi. Njegov forte je toliko snažan, da čak i savre-meni klaviri to jedva mogu da izdrže. No, kako mi je jednom prilikom rekao, tolika snaga potrebna je ne zbog glasnog sviranja, nego da bi mogao da svira tiho. Neki nadobudni kritičari nazivali su njegov piano “tuber-kuloznim”. Danas njegov piano, i kada je najtiši, nosi zvuke kroz publiku i dvoranu, prodire u svaki kutak, odzvanja u kupolama... Dok njegovo telo uvežbano svira klavir, uši su neprestano u dvorani, oko publike, pokušavaju da usmere telo ka optimalnom akustičkom spoju instrumenta i dvorane. Pri tom maestru smeta i najmanji strani šum, a na koncertima u Izraelu imao je nesreću da su se čuli i zvuci spolja (rekonstrukcija telavivske dvorane), i iznutra (scenski radovi na suse-dnoj bini u Jerusalimu). Uz to, kako je to, nažalost, na izraelskim koncertima već takoreći uobičajeno, i pored mnogih upozorenja i dalje na koncertima pište mobilni telefoni, slušni aparati, publika međusobno razgovara. Sve je to dovelo do konflikta između umetnika i publike u Tel Avivu i Jerusalimu. Neodgovorni i nedorasli kritičari, ukalupljeni u navike tradicionalnog (pa i sovjetskog) pijanizma nisu shvatili o čemu je reč (osim Noama Ben Zeeva u Haaretzu koji je lepo objasnio Pogorelićev avangardizam). Pogorelić je otišao ogorčen iz Izraela. On je ovu zemlju od mladosti voleo možda više od svih drugih. Nastupivši ovde na početku svoje karijere, zatvorio je sebi vrata Sovjetskog Saveza, Kine, Kube i njihovih satelita sve do 1995. On nije žalio zbog toga, jer je ovde i među Jevrejima u svetu stekao iskrene poštovaoce. Nažalost, još prilikom izraelskih koncerata 2003. jadao mi se da više nema motivaciju da ovde nastupi. –“Sramota je za jednu tako bogatu zemlju da nema dobre klavire” – govorio je tada. –“Nije to više ona divna publika koja je bila odgajana u najlepšim tradicijama evropskog pijanizma”. I ovoga puta imao je velikih problema sa instru-mentima u izraelskim dvoranama. U Tel Avivu pukle su tokom koncerta tri žice, dirke se zbog klima uređaja ovlaže. Pogorelić se tokom interpretacije sto posto skoncentriše na svoju umetnost, beskompromisno daje sve od sebe. No, za to je potrebna i druga strana, tj. publika koja bi se potrudila da ga razume, a ne da – učaurena u svoje kalupe – traži od njega da svira kao i stotine drugih mediokriteta. U svetu, Pogorelić ima svoju novu publiku, hiljade mladih koji hrle na njegove koncerte. Šteta, jer je Pogorelić ovom prilikom prikazao u Izraelu fascinantne novine svog repertoara. Prvi put nakon smrti Alise Kežeradze, on predstavlja sopstvena traganja i pronalaske, kako u dijapazonu sviranja, pijanizma, tako i u novom tumačenju kompozicija poput Listovog Mefista i Sibelijusovog Tužnog valcera. Shvativši jadikovke Lista, koji se još za života bunio protiv površnih i sladunjavih tumačenja svog Mefista, Pogorelić je ovu centralnu kompoziciju pijanističkog reperoara podigao na nivo o kom je teško govoriti u nekoliko rečenica. Citirajmo zato samo opasku Noama Ben Zeeva: Mefisto je bio mefistofelovski!

9

Pronalaženje skrivenih tokova (i pijanizma i podsvesti) u kompoziciji koju su do sada svi smatrali banalnom – Tužnom valceru Sibelijusa, bilo je u Pogorelićevom tumačenju izuzetno originalno. Od prvog do poslednjeg tona težište je sa prepoznatljive i popularne melodije bačeno na kontrapunktsku i harmonsku pratnju, na neke tonove, akcente i momente koji su u svim dosadašnjim izvođenjima ove kompo-zicije bili potpuno previđeni. Otkrivši ih i istakavši, Pogorelić je doneo neverovatno ostvarenje, inovirano do neprepoznatljivosti. Postavio je time novi, visoki standard, koji će se dugo tumačiti i još duže ostati nedostižan. Brine me jedino izvesna crta pojačane arogancije i agresivnosti, kako u njegovim interpretacijama, tako i u ophođenjima. Usamljen je na vrhu... Po svemu sudeći, centar današnje klavirske umetnosti preselio se na Istok. Samo u Kini, 50 miliona mladih uče da sviraju klavir. Ali i to je samo neznatan broj u odnosu na ogromnu većinu mladih koji u svetu sviraju na elektronskim instrumentima i zadovoljavaju se zvucima kompjuterskih igrica. Pedagozi bivše sovjetske pijanističke škole i njihovi sateliti rasprostrli su se po čitavoj zemaljskoj kugli. U takvim uslovima, Ivo Pogorelić je mozda i poslednji vitez koji se bori za dostojanstvo umetnosti pijanizma zapadne civilizacije. Imao sam čast da u Luganu 23. marta, zajedno sa Marijom Belinijem i Branimirom Pofukom, promo-višem novi Pogorelićev festival mladih muzičkih tale-nata. Nastavljajući ideju koju je još pre dve decenije započeo zajedno sa Alisom Kežeradze u Pasadeni, Pogorelić nastavlja svoju borbu i za muziku samu, podstičući talente da idu svojim, originalnim putevima i omogućujući im da se otrgnu od ustaljenih staza tradicionalnog pijanizma. U Pasadeni je dao nagradu pobedniku konkursa u iznosu od sto hiljada dolara. Nagradama i stipendijama on će i nadalje pomagati mlade talente, kao što štedro daruje mnoge druge institucije, bolnice, prihvatilišta – u svojstvu ambasadora dobre volje.

ME\UNARODNI FESTIVAL PISACA U JERUSALIMU!

! U Kulturnom centru Mi{kenot [aananim u Jeru-salimu odrà}e se od 2-6. maja Me|unarodni festi-val pisaca. Za sada su najavljeni knjièvnici iz Amerike, Rusije, Engleske, Francuske, Kine, Finske, Argentine i nekih drugih zemalja koji }e u~estvovati u pedesetak sesija zajedno sa izraelskim autorima - o zajedni~kim i specifi~nim temama, vezanim za odre|eni prostor i jezik: “Pisati tamo i ovde”, “Ma-stilo i pepeo: kako se o Holokaustu danas pi{e”, “Su{tina slobode”, “Koegzistencija u jevrejsko-arapskoj knjièvnosti”, “Re~i bez granica” i drugim pojmovima vezanim za literarno stvaranje.

“CVE]E MRAKA” ROMAN AHARONA APELFELDA

Kako govori i pi{e izraelski pisac, autor ove knjige

Glas Aharona Apelfelda, 78-godi{njeg autora ~etrdeset knjiga, dok odgovara na pitanja u inter-vjuu, ne{to je glasniji od {apata, a re~i su mu odmerene, bez ikakvih pretenzija da ostavi utisak na sagovornika. Tako govori pisac, nekada{nji de~ak, rodjen 1932. godine u êrnovicu, tada Rumuniji, a sada Ukrajini, koji se probijao sam kroz ìvot od svoje 8. do 13. godine koje ga do danas inspiri{u za dela koja stvara. “Cve}e mraka” njegov roman, napisan 2006. godine, preveden na engleski jezik, inspirisao je ameri~kog knjièvnog kriti~ara Jigala [varca da napi{e knjigu “Vernik bez hrama”, posve}enu Apelfeldu, {to je bio povod da novinar David Grin napravi intervju za izraelske novine “Haarec” sa Aharonom Apelfeldom. DG: Va{e ìvotno iskustvo veoma je sli~no glavnoj li~nosti, Hugu, u romanu “Cve}e mraka”. Sti~e se utisak da ste ve} davno èleli da o tome pi{ete? AA: Sve moje knjige su na izvestan na~in autobiografske, ali ja ih ne pi{em hronolo{kim pu-tem kako se moj ìvot odvijao. Smatram da svi romani sadrè na izvestan na~in ne~eg auto-biografskog. DG: îni mi se da vi, kada biste to i hteli, ne biste mogli da napi{ete obi~nu autobiografiju? AA: U pravu ste. Razlog je jednostavan. Moje ìvotno iskustvo ste~eno je od 1939. do 1945. godi-ne, od moje 7. do 13. godine. Nisam stekao osno-vno obrazovanje. Nisam u~io istoriju. Ja, naravno pamtim dogadjaje iz tog vremena, ali to su moja ose}anja, koja nisu intelektualne prirode. DG: Kako radite? Da li prvo sastavite koncept romana koji nameravate da napi{ete ili se knjige stvaraju same od sebe? AA: Re}i da se knjige pi{u same bilo bi preterano. Ali nisu ni programirane. Ja moram dugo da slu{am svoje uspomene, koje su na izvestan na~in sa~uvane u mom telu, a ne u mom mozgu. Ono {to sam hteo da kaèm, moja memorija iz tog vremena zadràla se u mom telu – mojim nogama, rukama, mojoj kosi, u{ima – i to je moj glavni izvor. Kada pada ki{a ose}am vlagu koja me podse}a na te dane. Kada je zima, misli mi se vra}aju u rat.

10

DG: êsto pi{ete o svojim snovima. Moj utisak je da su za vas, kao pisca, veze sna i realnosti dvosmislene. AA: Apsolutno, jer kada govorimo o snovima, mislimo na podsvest. Snovi su mnogo vi{e na{a podsvest nego {to smo toga svesni. D.G.: Istovremeno, kada kaèm – snovi – ne mislim da vi snovima pridajete natprirodno zna-~enje. U svojim snovima Hugo razgovara sa maj-kom. I ona ne ustaje iz mrtvih da bi s njim razgo-varala. Sve se dogadja u njegovom mozgu, zar ne? AA: Ne dogadja se u svemu tome ni{ta misti~no. Kod mene nema ni~ega misti~nog, {to ne zna~i da ono {to nazivamo “racionalnim”, moè imati svakojakih eksperimenata u ìvotu, uklju~uju}i i ono {to je iracionalno. DG: Na kraju knjige Hugov posleratni ìvot tek po~inje. Interesuje me: da li sa optimizmom sagle-davate njegovu budu}nost? Da li je ona nalik va{oj? AA: On je doìveo mnogo toga, katastrofu, a da mnoge srvari nije uop{te razumeo. Osetljiv je, osetljiv za sebe i za Marianu. On je ìveo izvesno vreme u javnoj ku}i i slu{ao je ono {to nije ~uo kod ku}e. Slu{ao je molitve i molbe za opro{taj iako se pretpostavlja da je to “ku}a greha”. DG: Vi svakako ne osudjujete va{e li~nosti. U toj èni ima ne~eg svetog. AA: Ne, ja ne osu|ujem ljude. Ali, smatram da bi ovo trebalo da bude re~eno: “Te ène koje se smatraju osobama iz “podzemlja” spasle su Huga. DG: Tokom pri~e Hugo najvi{e vremena pro-vodi u klozetu. Da li klozet ima metafori~ko zna~enje? AA: Klozet nije metafora, ve} ìvot. Njegova glad, è| za ljubavlju. Mnogo toga {to ga okruùje on ne shvata. Ali, on ima sna`na ose}anja, a ono {to ne razume moè da nasluti. DG: Da li ste ikad osetili da ste iscrpeli temu tog perioda – Holokaust – ili, razmi{ljate li da pi{ete o nekom drugom razdoblju svog ìvota? AA: Ja ne pi{em memoare. To nije istorija niti psihologija, ve} kako biti human, sve ono {to je dobro i zlo sa ~im se ~ovek sre}e u ìvotu. O tome sam pisao u ~etrdeset knjiga ~ije se pri~e odvijaju u Izraelu, a pisao sam i o drugim vremenima, ne samo onom za vreme rata, ve} i o drugim temama vezanim za istoriju Jevreja. Naravno, u Holokaustu su se doga|ale stra{ne stvari. Uzmite samo ovaj slu-{aj kad de~ak ìvi sa prostitutkom. To se ne do-gadja svakodnevno, a da nisam ìveo sa prosti-tutkom ne bih umeo da napi{em knjigu o tome. DG: Kada biste mogli da zamenite svoj ìvot nekim drugim, koji nije pro{ao kroz Holokaust, da

li biste to u~inii? AA: Pored sve tragedije, ne bih promenio svoj ìvot. To je deo mene. Tako sam ose}ao i u vreme kada sam bio de~ak. DG: Niste pisali o svom ocu, da li je on preìveo rat? AA: Na{ao sam ga nakon mnogo godina. On je do{ao ovde posle rata. Zajedno smo odvedeni u koncentracioni logor, ali su nas razdvojili. On je bio na prinudnom radu, a ja sam pobegao iz logora u {umu. Kada je ruska vojska oslobodila logor on je priklju~en armiji. Posle rata poslan je u Rusiju, a u Izrael je do{ao 1950. On mi je pomogao da re-konstrui{em svoja se}anja. DG: Kako ste pobegli iz logora? AA. Bilo je to 1941. godine, pre “industrija-lizacije” smrti. Bilo je ograda sa bodljikavom ì-com, ali ja sam uspeo da pobegnem u {umu. Tamo su me ljudi iz podzemlja prihvatili. DG: Kakvi su to ljudi bili, krijum~ari? AA: Ne samo krijum~ari. Me|u njima je bilo i lopova, ubica. U civilnom ìvotu postoji neka vrsta dru{tvenog poretka, u ovome toga nije bilo. Kada je 1944. do{la ruska armija bilo mi je 12 godina. Priklju~io sam joj se i bio pomo}ni momak u ku-hinji godinu dana. To je bila va`na {kola za mene. DG: Za{to izbegavate politi~ke teme? AA: Poku{avam da ne budem ume{an u politi~ki ìvot. To je jedan na~in posmatranja stvari. Ako zauzimate opozicionu stranu morate striktno da se drìte nje. U Izraelu je to vrlo odredjeno. Ako ste sebe identifikovali kao “sekularnu” li~nost, ne kre}ete se me|u religioznim svetom. Ne kaèm da su pobo`ni ljudi savr{eni, ali ne treba ih ni demonizirati. DG: Da li vi sebe smatrate sekularnim Jevrejinom? AA: Ja sam Jevrejin. Sekularan, ali i religiozan. Moji deda i baba bili su pobo`ni – ja sam ba{ kao {to su oni bili. Imao sam stri~eve komuniste – i ja sam kao {to su oni bili. Pisao sam o Jevrejima iz me{anog braka – ja sam ba{ kao oni. DG: To zvu~i kao da ne ulazite u paniku zbog politike, ve} da gledate u budu}nost. Da li je lak{e biti optimista, ili bar, manje pesimista? AA: Da, ja sam pre optimista. Video sam mnogo toga. Znam {ta je to katastrofa i ono {ta to nije. Ako Iran izjavljuje da Izrael treba da bude uni{ten, to “poziva na zvono” po meni. To je jednom ve} bilo re~eno. Ne kaèm da je re~ o istoj stvari. Ali, te re~i se ponavljaju iz nedelje u nedelju. I ako ih zaboravimo, ~ujemo ih ponovo. DG: Smatrate da to potencijalno predstavlja

11

katastrofu? AA: Da, rekao bih. Ako bi me pitali da potpi-{em potrebu da Amerika uvede sankcije protiv Irana, u~inio bih to. Mislim da je to su{tina stvari.

Prevela i obradila Ana [omlo !!!

Wftuj!j{!J{sbfmb!

STO GODINA OD STVARANJA KIBUCA

U vreme ovogodi{njeg praznika Pesaha obeleèn je jubilej 100 godina od pokreta stvaranja kibuca. Predsednik Dràve Izrael, [imon Peres posetio je tim povodom najstariji kibuc Deganiju. On je u svojoj mladosti bio ~lan kibuca Alumot. Prilikom svoje posete Peres je govorio o velikom doprinosu kibuca uspostavljanju dràve Izrael, na ~ijoj se geo-grafskoj karti nalazi vi{e od 200 takvih zajednica. U njima danas ìvi preko 100.000 Izraelaca. Oni se bave poljoprivredom, industrijom, a zaposleni su i u drugim oblastima koje su ponekad i van kibuca, u kojima se ìvot u poslednje vreme prili~no prome-nio, jer u dana{nje vreme prvobitna ideja o kibuc-kom zajedni{tvu nije mogla da opstane. Neki ~lano-vi kibuca okrenuli su se ka privatnom radu, mada su svi uglavnom sa~uvali bitni motiv pomo}i jedan drugom kada je to neophodno. Za poslednjih dvadesetak godina mnogi mladi ljudi rodjeni u kibucu, postali su vojna lica, piloti, oficiri, prosvetni radnici, pisci, umetnici, muzi~ari i politi~ari, ~lanovi Kneseta, ministri. Proslava sto godina stvaranja kibuca nastavi}e se i u narednim nedeljama i svi oni koji su potekli iz te sredine prisustvova}e kibuckim sve~anostima. PORO\AJNO BOLOVANJE U IZRAELLU

POLA GODINE

U Izraelu je donet nov zakon o poro|ajnom bo-lovanju po kome je porodilja oslobodjena {est mese-ci radnih obaveza, ali }e tokom tog perioda dobijati samo 14 nedelja platu. Ukoliko èli, èna posle porodjaja moè da produì svoje odsustvo sa posla jo{ dva i po meseca. Po dosada{njem zakonu èna je bila obavezna da se posle tri meseca nakon poro|aja vrati na posao, {to je ve}ina njih prihvatala, budu}i da bi u suprotnom mogle da budu otpu{tene. NAGRADA “IZRAEL” ZA KNJI@EVNOST

DODELJENA HANOHU BARTOVU

Nagrada “Izrael” za knjièvnost bi}e predata pis-cu Hanohu Bartovu na praznik Dan nezavisnosti. Osamdeset~etvorogodi{nji Bartov smatra se jednim od najzna~ajnijih izraelskih knjièvnika. On je napi-sao mnoge knjige o ìvotu u Izraelu, kao i biografiju Davida Elazara-Dada. Rodio se u gradu

Petah Tikva. U~estvovao je u Jevrejskoj brigadi u okviru britanske vojske za vreme Drugog svetskog rata. @iveo je u kibucu “Ejn-Hahore{“, a sada je ve} dugo vremena gra|a-nin Tel Aviva.

U MA\ARSKOJ DONET ZAKON O PRIZNANJU HOLOKAUSTA

U Ma|arskoj je stupio na snagu zakon kojim }e se ljudima koji negiraju postojanje Holokausta u kome je vlada u Budimpe{ti za vreme Drugog svet-skog rata u~estvovala i saradjivala sa Nemcima, biti sudjeno i odrediti zatvorska kazna.

ÊTKICE ZA ZUBE I KALODONT POKLON

MINISTARSTVA ZDRAVLJA

Svi u~enici osnovnih {kola u Izraelu dobili su na poklon od Ministarstva zdravlja ~etkicu za zube i kalodont. Na op{tem pregledu konstatovano je da deca moraju vi{e pa`nje da obrate na higijenu zuba, pa im je odràno i predavanje o tome kao i uput-stvo kako }e, uz poklon, najbolje sa~uvati zdravlje.

IZRAELSKIM VOJNICIMA DOZVOLJENA ISHRANA U RESTORANIMA

Od nedavna izraelski vojnici koji se ~esto nalaze na obuci van kasarna, mo}i da se hrane u resto-ranima. Do sada su, ukoliko su bili van vojni~kog logora, dobijali paketi}e hrane. Konstatovano je da je zdravije, a ni{ta skuplje u slu~aju potrebe, obe-dovati u obli`njoj kafani, gde se po zadatku nalaze. DEVOJKAMA U VOJSCI ZABRANJENE

SANDALE

Vojna obaveza za devojke u Izraelu traje dve godine. Do sada su ~esto nosile sandale sa visokim potpeticama. Od nedavna devojke-vojnici obavezne su da nose istu obu}u kao i njihove kolege koje se nalaze na odsluènju vojnog roka. IZLO@BA AJN[TAJNOVOG RUKOPISA

U JERUSALIMU

Povodom 50 godina od osnivanja “Akademije nauka” u Jerusalimu, (ulica @abotinski 43) tokom marta bila je otvorena izlo`ba originalnih rukopisa Alberta Ajn{tajna. Na izlo`bi je prikazano, izmedju ostalog, 46 stranica “Op{teg zakona relativiteta”, pisanih Ajn{tajnovom rukom, sa mnogo njegovih li~nih ispravki i dopuna, koje je pisao u svojoj ku}i u Berlinu 1916. godine. Prilikom otvaranja Hebrej-skog Univerziteta 1925. godine, Ajn{tajn je svoj ru-kopis poklonio ovoj ustanovi. Na otvaranju ove izlo`be profesor Honah Gutfrojnd rekao je da Ajn{tajnovi spisi pruàju priliku da se posetioci li~no osvedo~e o razmi{janju

12

i intelektualnosti ovog genija. Po re~ima profesora 98 nau~nika je nastavilo u Izraelu nau~ni rad na osnovu njegovog rukopisa, a ~etvoro njih dobilo je Nobelovu nagradu.

Dana Weiler-Polak

Qpnp~!ptpcbnb!lpkf!tv!qsfajwfmf!Ipmplbvtu!j!ebobt!

ajwf!v!J{sbfmv!!

Ministarstvo za socijalnu pomo} u Izraelu posle vi{emese~ne rasprave donelo je odluku da }e 80.000 osoba koje su preìvele Holokaust primiti nadokna-du za vi{e od 90% ra~una za lekove. Sporazum, postignut izme|u ministarstava za socijalnu pomo}, zdravstva i finansije, staja}e drà-vu Izrael 50 miliona {ekela koji }e biti pokriveni budètom, predvi|enim za preìvele Holokaust. Spo-razum podrazumeva i medicinsku negu, dentalna po-magala, nao~are, pomagala za sluh… Osobe preìvele Holokaust starije od 75 godina ne}e morati da pla}aju za lekove vi{e od 100 {ekela. To }e se utvrditi na osnovu baze podataka. 80% prezivelih Holokaust stariji su od 75 godina. Ministarstvo pregovara sa predstavnicima Konfe-rencije za potraìvanje i restituciju (povratak imo-vine `rtvama Holokausta) kao i da nadoknada za lekove bude 100%. Na osnovu istraìvanja JDC Brookdale Instituta i JOINT-a o stanju preìvelih Holokaust u Izraelu, zaklju~eno je da mnogi od njih pate od kardio-vaskularnih problema i hroni~nih bolesti ko{tane srì. Studija je pokazala da preìveli pate od "anxiety" (napada straha), a za 50% njih smatra se da su slabog zdrastvenog stanja. U Izraelu se smatra da su Preìveli Holokaust samo oni koji su bili u nema~kim logorima smrti. Svi oni koji su se godinama sakrivali ili imali arijevske dokumente, ne smatraju se Preìvelim Holokaust. Oko 100.000 osoba ìve me|u nama, a nisu bili u logorima smrti ili pod pretnjom neposredne smrti, ali su bili izloèni patnjama i stradanjima ~ije posledice trpe i danas. Iz www.haaretz.com !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!Jo!nfnpsjbn!!

Beba Luci Petrovi}, ro|ena Mevorah, dugogodi{nji sekretar Saveza jevrejskih op{tina Jugoslavije, ~lan uprave, urednik Jevrejskog preglega i drugih publikacija Saveza, preminula je 15. aprila 2010. godine.

!

Nf}vobspeob!tbsbeokb!v!pcmbtuj!ijsvshjkf!

!Prof. dr Dragan Kravaru{i}

Lekari Instituta za decu i omladinu Vojvodine, po-znatije kao De~ja bolnica, po~eli su da primenjuju najsavremeniju laparoskopsku opremu pomo}u koje se i najkomplikovaniji hirur{ki zahvati izvode znatno jednostavnije i brè. Na~elnik odeljenja minimalmno invazivne hirurgije u bolnici [najder u Petah Tikvi, prof. dr Dragan Kra-varu{ic, je jedan od inicijatora saradnje sa Odelje-njem urgentne hirurgije De~je bolnice u Novom Sa-du. “Uz pomo} kamere visoke rezolucije, koja uve}a-va operativno polje do dva i po puta i prikazuje ceo proces na monitorima, hirurgu je znatno lak{e da gleda golim okom dok operi{e. Pravljenjem mini-malnih rezova od svega pet do deset milimetara izbegava se {iroko otvaranje operativnog polja, zbog ~ega ne ostaje oìljak. Omogu}ena je i transmisija snimane operacije, preko monitora, tako da na operaciji mogu da u~estvuju i hirurzi iz klinike u Kanadi ili Izraela, objasnio je dr Dragan Kravaru{i}, Novosadjanin, koji ìvi i radi u Izraelu. On dve godi-ne, kvartalno, drì predavanja o minimalno invazivnim metodama hirur{kih intervencija u De~joj bolnici i operi{e sa skoro 40 razli~itih tehnika laparoskopije. “Ideja ove internacionalne saradnje je da se obu~e i edukuju mladi lekari o prednostima laparoskopije, koja sve vi{e uzima primat nad zastarelim tehnikama hirurgije. Prednost laparoskopije je ogromna za sva-kog pacijenta, jer se zahvati rade bez oìljka, a postoperacioni period je do ~etiri puta kra}i od uobi~ajenog”, kaè dr Kravaru{ic, i dodaje da se u De~joj bolnici ovom tehnikom i savremenim apara-tima izvode gotovo svi hirur{ki zahvati. Ova metoda je pogodna za sve uzraste, kako za nedono{~ad tako i za tinejdère, bez obzira na telesnu teìnu. Primenom laparoskopije umanjuje se trauma deteta, a oporavak i boravak u bolnici je znatno skra}en. “Cilj nam je bio da se u dràvnim institucijama omogu}i napredna hirurgija, bez ikakvih rizika za pacijente, a poruka je da se edukacijom mladih stru-~njaka na internacionalnom nivou podigne nivo zdrav-stvene za{tite”, zaklju~io je dr Kravaru{i}. Operacije najmladjih pomo}u laparoskopije izvodi se u Srbiji, pored Novog sada i u Beogradu.

Izvodi iz Blica i novosadskog Dnevnika, februar 2010 Priredila Ela Krsti}

13

Ruševine građanskog društva

RUŠEVINA Milana Đorđevića, Matična biblioteka „Svetozar Marković“, Zaječar, 2009. i AVETI IZ JEDNOG

MALOG GRADA Ivana Ivanjija, Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“, Zrenjanin, 2009.

Tokom 2009. godine dosta pretencioznih a ispraznih knjiga dobilo je više publiciteta nego što zaslužuje, dok su neka dela ostala sasvim u senci. Dva romana koja ćemo ovde predstaviti: Ruševina Milana Đorđevića i Aveti iz jednog malog grada Ivana Ivanjija, interesantna su a prilično nezapažena dela koja s različite strane prilaze istoj temi - propadanju građanskog društva u Srbiji.

Đorđevićeva antiistorijska fantazmagorija, kako glasi podnaslov, u središtu ima motiv ruševine, oko koga se ciklično kreću junakova razmišljanja o Beogradu kakav je nekada bio i kakav je danas. Od oznake za konkretna arhitektonska razaranja koja se i jedanaest godina posle bombardovanja još uvek mogu videti u centru grada, ovaj motiv stalnim variranjem izrasta u simbol degra-dacije i propadanja svega materijalnog, od velelepnih antičkih građevina do trošnog i nesavršenog ljudskog tela. Ta podela uglavnom je oštra, potcrtana opisima koji kontrastiraju svojstva trajnosti i neuništivosti sa čulnim, gotovo fiziološkim slikama prenaglašene seksu-alnosti koja u sebi objedinjuje rađanje i smrt. Aveti iz jednog malog grada Ivana Ivanjija knjiga je sasvim drugačije atmosfere, kultivisanog i pomalo sta-rinskog stila koji podseća na subotičkog klasika Deže Kostolanjija. U njoj nam autor iznosi sećanja na Zre-njanin iz svog detinjstva, tridesetih godina prošlog veka, u vreme kad je Banat bio izrazito multietnička sredina koja je tek počela da se modernizuje. Oba romana napisana su u prvom licu, na granici između klasične proze i nefikcionalnih žanrova. Ruševina ima dosta odlika eseja, a Ivanjijevo delo napisano je kao hronika koja prati život pripadnika jevrejske zajednice u Bečkereku od tridesetih godina prošlog veka do kraja Drugog svetskog rata. Sličnosti se mogu naći i u vredno-snom uporištu, koje oba autora nalaze u izgubljenom vremenu građanskog društva u kome se, makar i preko volje, poštovalo pravo na različitost. Opisujući grad svog detinjstva, Ivanji daje primer svakodnevne jezičke izmešanosti: „U kući su se govorila tri jezika, roditelji međusobno mađarski, s decom, guvernantom i kuvari-com, koja je bila Švabica, nemački, sa sobaricom srpski, sa asistentkinjom u ordinaciji opet mađarski, sa sna-bdevačima, trgovcima, seljacima na pijaci, prilikom ku-povine, na ulici, u školi i nadleštvima srpski, sa pacijen-tima kako ko hoće. U užem krugu, jezici su se, šale radi, mešali, ponekad čak i zbog toga što poneka reč u određenom kontekstu na ovom ili onom jeziku zvuči bolje“. Već sam taj opis zvuči kao muzika, naravno onima kojima ne zvuči kao pretnja. Iako se Ivanjijeva hronika proteže i kroz čitav Drugi svetski rat i obuhvata stradanje gotovo svih banatskih Jevreja, njegova vizija sveta ostavlja mesta za činove hrabrosti i humanosti, koji su uvek opisani kao indivi-dualni, a ne nacionalno uslovljeni. Razmišljanje o kolek-

tivnoj moralnoj odgovornosti sažeto je u konstataciji da „ima ljudi koji ne mogu da zakolju kokošku, ali ipak vole pileći paprikaš„ a da pri tom autor nije previše bolećiv ni prema samim Jevrejima, ne ispuštajući da pomene nji-hovu netrepeljivost prema još izopštenijim Romima. Antropološki pesimizam i cinizam snažnije su izraženi u knjizi Milana Đorđevića, a kao pokušaj da se, makar simbolički, prekine niz besmislenih razaranja naveden je spomenik na jevrejskom groblju koji je arhitekta Bogdan Bogdanović, i sam junak ove knjige, gradio od kamena preostalog od beogradskih ruševina iz Drugog svetskog rata. Trebalo bi napomenuti i da ove knjige nisu remek dela, pošto imaju dosta nedostataka formalne prirode. Kod Milana Đorđevića, koji je inače i poznati pesnik, jezički eksperimenti ponekad prerastaju u prezamršenu igru meditacija i asocijativnih skokova koja postaje teška za praćenje, čak i gramatički neprecizna. Nagle smene uzvišenog i profanog, gotovo vulgarnog, takođe izazivaju bizaran efekat za koji je teško naći pravo opravdanje u romanu. Kod Ivanjija problem je u formi hronike, u kojoj događaji mogu da se nižu u nedogled a pažnja vremenom opada, posebno jer roman u drugoj polovini nastoji da obuhvati isuviše podataka i time vidno gubi na ritmu. Bez obzira na iznete zamerke, u kontekstu prošlogodišnje prozne produkcije ovo su dve solidne knjige koje zaslužuju pažnju.

Tijana Spasić, Danas

!

!!!! Grosman u Arhipelagu Novi roman jednog od vodećih savremenih svet-skih pisaca Davida Grosmana “Do kraja zemlje”, u prevodu Davida Albaharija na srpski jezik, pojaviće se polovinom septembra u izdanju beogradske izdavačke kuće Arhipelag. Kako sam Grosman kaže, roman “Do kraja zemlje” je njegova najintimnija knjiga. Govoreći o istoriji izraelsko-palestinskih odnosa, Grosman pripoveda o savremenim događajima, a jedno od finala te uzbudljive i voluminozne knjige jeste pogibija piščevog sina u jedinicima izraleske vojske na samom kraju rata sa Hezbolahom. Novi roman jednog od vodećih savremenih svetskih pisa-ca, posle izraelskog izdanja 2009. godine, preveden je i na engleski i nemački jezik, a doživeo je veliki uspeh među čitaocima i kod kritičara - u Nemačkoj je dobio i nagradu “Albatros”, jedno od najprestižnijih nemačkih književnih priznanja. Povodom engleskog izdanja Grosmanovog romana “Do kraja zemlje”, poznati pisac Pol Oster napisao je da je to knjiga “ogromne snage i intenziteta” i Grosmanovo remek-delo. “Flober je stvorio Emu, Tolstoj je stvorio svoju Anu, a sada smo dobili Grosmanovu Oru - u potpu-nosti živu, posve otelotvorenu. Progutao sam ovaj obimni roman u grozničavom transu. Bolno, lepo, nezaboravno”, naveo je Oster, dok je Nikol Kraus, autorka romana “Istorija ljubavi”, istakla da Grosman već 26 godina piše romane o tome kako braniti suštinu ljudskosti, a “Do kraja zemlje” je njegova

14

najmoćnija i nepokolebljiva priča o toj odbrani. “Veoma retko, svega nekoliko puta u životu, događa Vam se da kada otvorite knjigu i kada je zatvorite više ništa nikad ne može biti isto. Zidovi su porušeni, barijere su ukinute, knjiga je u vama otvorila novu dimenziju i osećaj postojanja koga nije bilo tamo ranije. ‘Do kraja zemlje’ je knjiga ove veličine”, istakla je Nikol Kraus, dodajući da je Grosman darovit ne samo zbog mašte, energije i originalnosti, već zato što ima neizreciv pristup, zahvaljujući kome možete sagledati unutrašnjost čovekovu i otkriti jedinstvenu suštinu ljudskosti. Prema navodima Nikol Kraus, “Do kraja zemlje” je Grosmanova najmoćnija i nepokolebljiva priča o toj odbrani. “Da biste pročitali ovu knjigu, potrebno je da dodirnete mesto svoje suštine; to je povratak sebi, kao kad posle dugo vremena ugledate ljudsko biće”, dodala je ona. Grosmanov novi roman je, prema izboru naj-čitanijeg izraelskog dnevnog lista “Jediot Aharonot”, uvršten među deset najboljih romana objavljenih u Izraelu u protekloj deceniji. Žiri tog dnevnika sačinja-vala su 23 najuglednija izraelska književna kritičara, istoričara književnosti i urednika. Grosman je eksklu-zivni pisac Arhipelaga, čiji je bio i gost prošlog proleća. Arhipelag je u poslednje dve godine objavio Gros-manova kapitalna dela “Vidi pod: Ljubav” i “Njeno telo zna”, oba u prevodu Davida Albaharija, poznatog pisca iz Srbije koji živi i radi u Kanadi. SEEcult.org

Još o Oskaru Danonu

In memoriam Oskaru Danonu u prošlom broju «Nekad i sad» gotovo u celini govori o njemu kao muzičaru. Samo jedna rečenica podseća da je bio i borac: «Od prvih dana rata 1941. sudjeluje u NOB-u, povezujući razne odgovorne funkcije s kulurno- umjetničkom aktivnošću». Skupljajući građu za svoj rad «Jevreji - partizani – četnici», objavljenom i kao feljton u beogradskom «Danas»-u, u dva-tri navrata razgovarao sam s njim o prvim danima ustanka u Bosni, a pre svega o jednoj žalosnoj i do danas nerasvetljenoj epizodi - vraćanju jevrejskih omladinaca iz Sarajeva sa Romanije u grad, pričao mi je i o svom odlasku u partizane. Bila je to jedna od prvih grupa sarajevskih komunista, njih sedmorica: Dva Srbina (Slobodan Princip-Seljo, Ga-vrilov sinovac, i Branko Milutinović), dva Jevrejina (Oskar Danon-Cigo i Mento Dj. Eškenazi), dva Bošnjaka (Hasan Brkić-Aco i Avdo Hodžić) i jedan Hrvat (Slaviša Vajner-Čiča (koga ne treba mešati s drugim Čičom, Jevrejinom Pavlom Goraninom). Nekoliko desetina sarajevskih Jevreja omladinaca i omladinki, ne samo skojevaca već i pripadnika Hašo-mera, Matatje i dr., koji su bili izašli na Romaniju, iznenada je vraćeno u Sarajevo, pošto su im dati leci bacani iz aviona da se donosiocima koji se s njima vrate

u grad neće ništa desiti. Kao razlog te odluke pominjala se nemogućnost ishrane, nepoverenje lokalnih seljaka u «kaputaše», rovarenje «neprijateljskih elemenata» itd. U to vreme je na Romaniji bio i Svetozar Vukmanović-Tempo, pa je jedna od verzija bila kako je on spremao napad na Sarajevo i hteo da u gradu ima ljude koji će mu u tome pomoći. Bilo kako bilo, veći deo tih omladinaca su ustaše pohvatale i streljale, dok je jedan deo uspeo da se izvuče iz Sarajeva i pobegne u Dalmaciju, a kasnije ode u partizane. Danon je bio komandant odreda «Zvijezda» i nije bio u štabu. Kad se vratio i čuo šta se desilo, imao je, kako je rekao, oštar verbalni duel s Tempom. Kasnije je dobio čin majora, povučen je na kulturno-umetnički rad i o tome se opširno piše u tekstu o kojem je reč.

Aleksandar Lebl !

Izložba Miltona Glejzera u Beogradu

Dsubokf!kf!nj|mkfokf! Izložba Miltona Glejzera, otvorena 10. marta 2010. godine u Beogradu, predstavlja 180 rado-va koji su prethodno sadržani u istoimenoj knjizi, objavljenoj 2008. godine. Događaj propraćen je predavanjem Stivena Helera i dvodnevnom kon-ferencijom „Dizajner: autor ili univerzalni vojnik” koju su organizovali Mirko Ilić i ekipa mladih dizajnera u Srbiji okupljena oko maga-zina Kvart.

PHOTO: wh1tney.files.wordpress.com Za mnoge dizajner Milton Glejzer predstavlja oli-čenje američkog grafičkog dizajna druge polovine prošlog veka. To je potvrdila i nagrada koju je dobio krajem februara – "Medalja za doprinos umetnosti" od predsednika SAD Baraka Obame, čime je Glejzer postao prvi dizajner u istoriji koji je dobio to prestižno priznajje, u rangu francuske Legije časti i titule Ser u Velikoj Britaniji.

15

Uticaj Miltona Glejzera na grafički dizajn je ogro-man, a činjenica da je u Beogradu prvi put u njegovoj 50-godišnjoj karijeri, otvorena izložba radova „Crtanje je mišljenje“ predstavlja za ovaj grad veliki događaj, tim pre što je ovo prvo veće predstavljanje jednog od najvećih dizajnera današnjice u svetu. Izložba Miltona Glejzera predstavlja 180 radova koji su prethodno sadržani u istoimenoj knjizi, objavljenoj 2008. godine. Ceo događaj propraćen je predavanjem Stivena Helera i dvodnevnom konferencijom „Dizajner: autor ili univer-zalni vojnik” koju su organizovali Mirko Ilić i ekipa mladih dizajnera u Srbiji, okupljena oko magazina Kvart.

Ta sreda u Beogradu bila je jedan od najgorih dana poslednjih meseci. Padala je ledena kiša, duvao je strahovit vetar. No, uprkos svemu, u Kulturnom centru Beograd bila je gužva. Bioskopska sala dupke popunjena, ljudi stoje sa strane. Čeka se predavanje Stivena Helera koji govori o grafičkom dizajnu u političkom marketingu u preda-vanju pod nazivom „Ko je stavio O u Obaminu kampanju“ . Odličan presek predizborne kampanje koju je ceo svet pomno pratio, te podsećanje na nadu i ono u šta se ona pretvorila danas. Koliko je bila jaka kampanja za izbor Obame za predsednika SAD, danas je, prema Helerovim rečima, jaka anti-Obamina kampanja kojom, mahom, rukovode republikanci. Predavanje je završeno bez ijednog pitanja iz publike. Heler je napustio scenu kako bi oslobodio prostor za film „Milton Glaser: To Inform and delight“ Vendi Kejs, biografski dokumentarac koji govori o karijeri čoveka koji je stvorio čuveni znak I ♥ NY koji danas koriste svi umesto reči „love“. Glejzer u filmu govori kako od toga nije zaradio ni centa, no srećan je, jer je učestvovao u stvaranju Njujorka kakav je danas. Mirko Ilić, inicijator i glavni organizator događaja, a i privatni prijatelj i đak Miltona Glejzera, nakon filma je ispričao nekoliko detalja iz života ovog umetnika, kojima je pokušao dodatno da dočara o kakvom se čoveku radi. „U četvrtak prošli tjedan Milton je dobio nagradu od Baraka Obame. Deset ih se dijeli godišnje za doprinos umjetnosti, a on je prvi dizajner kojem je uručena. U petak je bio snijeg, pa se nije tako lako moglo doći do Njujorka. U ponedeljak ujutru Milton je u svojem uredu. Išao sam mu čestitati, jer sam dva kata iznad njega. Sjedio je sa konzervom artičoke u rukama kojima dizajnira, pomno ih promatrao i pitao mene i saradnike da li je zelena boja presvijetla ili pretamna. S tim da je pet metara iznad njega stajala velika zlatna medalja sa potpisom predsjednika Obame. To pokazuje skromnost, to pokazuje prioritete. To mnogo govori o Miltonu”, napomenuo je Ilić. Dodao je da je riječ o čovjeku koji je proslavio pre šest meseci 80. rođendan, ali da svaki dan dolazi na posao u devet i ide kući u šest sati. Milton Glejzer nikada u životu nije bio stalno zaposlen, s druge strane, nikada nije radio advertajzing. Smatra ga, kako kaže Ilić, opakom satanom.

„U Americi kad date ime firmi Milton Glejzer, ako bankrotirate, više nikad to ime ne smijete upotrijebiti. Firme koje imaju u svom nazivu ime čovjeka, pokazuju da stoje iza toga. Milton u svom studiju ima šest zaposlenih i dva pripravnika. On ima svoj mali sto. Nema mramora, nema mesinga, nema tri sekretarice prije toga i do njega ćete lakše doći nego do nekog direktora agencije. On voli to što radi i zaista ga veseli svaki dan doći na posao i raditi. Milton je jedan od rijetkih ljudi koji je dovoljno velik da može biti dobar. Ovi koji su na pola puta su uvijek problematični. Milton si može priuštiti da bude dobar, može si priuštiti pitati mene ili nekoga u uredu što mislimo o nekom njegovom radu. Ako mu kažete da vam se ne sviđa, on će zaista razmisliti o tome. Kad ste mladi, a ja sam nekad bio, vrlo je impresivan osjećaj reći Miltonu ne sviđa mi se ovo, ili promijeni ovo”, objasnio je Mirko Ilić. Pre 20 godina pokucao je na njegova vrata i doneo mu nešto za što je mislio da je portfolio; gomilu papira, nešto originala i printova. Glejzer ih je pažljivo gledao pola sata da bi ga pitao - zna li nekoga u Njujorku, ima li posao i šta planira. „Zamolio je njegovu tajnicu da mi zapiše par imena ljudi da probam da ih nazovem i rekao da dođem sutra, da će on pokušati neke od njih nazvati za mene. Kada sam došao sutradan, on je već zvao neke ljude, obilježio točkicom koga je dobio i onda me pitao: „Ako dobiješ posao, gdje ćeš raditi?”. Ja sam tad bio kod nekoga na spavanju nekoliko dana, bilo mi je svejedno gdje ću raditi i on mi je rekao da kod njega u studiju uvijek ima ekstra sto i da u bilo koje vrijeme mogu doći raditi. To mi je rekao čovjek kojeg sam dan ranije ujutru prvi put u životu sreo. Na njegovu nesreću, 10 godina kasnije sam došao i pitao „Miltone, sjećaš se onog stola. Mogu li dobiti kat?”. Danas imam kat na četvrtom spratu njegove zgrade. Djelimično zato što zgrada nema lifta i on je star, pa se ne može penjati, ali moje objašnjenje je da sam ja na višem nivou od Miltona”, nasmijao je publiku Ilić. Milton Glejzer, rođen 1929. godine, pohađao je njujoršku Muzičku i umetničku srednju školu, a zatim zahvaljujući Fulbrajtovoj stipendiji, Akademiju lepih umetnosti u Bolonji. Glejzer je jedan od osnivača revolucionarnog Pushpin studija, otvorenog 1954, pokretač New York Times magazina zajedno sa Klejom Felkerom 1968, osnivač Milton Glase Inc.-a 1974. i u partnerstvu sa Volterom Bernandom osnivač WBMG-a. Kao izuzetno plodan stvaralac postera i printova, izlagao je umetnička dela širom sveta, samostalno izlažući u kulturnom centru Georges Pompidou u Parizi i Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. Njegova dela deo su stalnih postavki brojnih muzeja. Radovi ovog renomiranog dizajnera variraju od legendarnog logotipa I♥ NY do kompletnih grafika i dekorativnih programa restorana u Svetskom trgovinskom centru u Njujorku. Nagradu za životno delo primio je 2004. godine od Smithsonian Cooper-Hewitt-a, Nacionalnog muzeja za dizajn, za duboki i značajni dugoročni doprinos praksi dizajna.

16

Izložba u Robnoj kući "Beograd" u Knez Mihailovoj bia je do 10. aprila. U nastavku su neki od odgovora iz intervjua koji je Milton Glejzer dao Aleksandru Maćaševu početkom 2010. godine, objavljenom u magazinu Kvart: * Apstrakcija podrazumeva da postoji nešto iz čega se apstrahuje. To je početna tačka za fizičku realnost u svakom slučaju. Apstrakcija bez određenog odnosa je besmislena. * Crtač je ideja da se isključi ideja umetnosti iz tog procesa. Umetnost je za mene kada vam delo privlači pažnju. Kada vam ne privlači pažnju to nije umetnost. To znači da sva dela koja sam stvorio nehotice, bez namere da to bude umetnost, mogu, u stvari, biti umetnost ukoliko su stvarani na određeni način. Umetnost dovodi do efekta buđenja pažnje. * Pažnja je svest o tome šta je stvarno. Ili pokušaj da se bude svestan onoga što je stvarno. * Znate li šta ja mrzim? Glupost. Stvari se objašnjavaju glupavo i izveštačeno. Ljudi pretvaraju nešto što je trenutni stil u istinu. Probudite se, pomislim, otkrijte šta je bilo pre. * Koja je razlika između dizajna i umetnosti? Ako vam dizajn privuče pažnju, to je umetnost, ako vam ne privuče pažnju, to nije umetnost. To morate da posmatrate od slučaja do slučaja. Ne postoji opšta definicija da li je dizajn umetnost ili nije. To znamo, iz iskustva, kada gledamo Leonardov dizajn kažemo „E to je umetnost“. Čak iako je to bio crtež topa. Nešto na tom crtežu vas je navelo da obratite pažnju. * Može se reći da verovanje koči um. Tako je onda uvek korisno biti protiv svega. Mislim da uvek morate da se ne usaglasite sa samim sobom, sa svojim vlastitim ubeđenjem. Sve ono što se drži stegnuto, počinje da se guši. * Šta podrazumevamo pod razlikom između desnice i levice? Desnica je uvek čvrsta u svojim ubeđenjima. Levica, na kraju krajeva, prava levica je uvek nesigurna. I zato je desnica često moćnija, jer poseduje to nepobitno verovanje da su u pravu. Najbolja osobina levice je u tome što ona preispituje svoju vlastitu motivaciju. Ne uvek, ne tvrda levica. Tvrda levica postaje slična desnici. * Ima mnogo budala na svetu i srećete ljude koji su glupi sve vreme tako da pokušavate da to nadjačate, ali onda shvatite da ne možete da ih nadjačate... Sigurno ne nasilno i svakako ne agresivno. Ljude koje ne možete promeniti morate da prihvatite kao činjenicu. I da ne pokušavate da to činite nasiljem.

Priredila Žarka Radoja

!

DOKLE OBMANJIVANJE?

Polemika o ulozi banatskih Nemaca u stradanju Jevreja

u Drugom svetskom ratu*

U beogradskim novinama Danas objavljeno je pismo dra Teodora Kova~a pod naslovom “Dokle obmanjivanje?” Povod pisma je vest da }e se 12. juna odràti otkrivanje i osve{tenje nema~ko-srpskog Spomen krsta (preko 4 metra visokog) nevinim `rtvama u Vr{cu – Banatu. U pozivnicama za pri-sustvo ovom osve{tenju napisano je da je nema~ki ìvalj u po~etku prete`no “vinogradari i ratari” ìveo u miru sa svojim susedima sve do 1944. godine. Doktora Kova~a je revoltirao poku{aj obmane i “stvaranje iluzija o idili~nom ìvotu u “miru i zajedni{tvu” Nemaca s ostalim stanovnicima tog kraja, kada su Jevreji Banata deportovani jo{ u leto 1941. U Vr{cu, uo~i aprilskog blic-kriga na Jugo-slaviju, nalazila se nacisti~ka {pijunska radio-stanica “Nora”, a u tom gradu formirana je i zloglasna SS “Princ Eugen” divizija. Doktor Kova~ pamti i izlo`bu, posve}enu ìvotu Nemaca u Vr{cu, prire-djenoj u Be~u 1987, sa mnogo arhivskog materijala, fotografija, dokumenata. Izlo`ba je obuhvatala pe-riod od naseljavanja Nemaca u Banat, u XVII veku, do odlaska u jesen 1944. “Nijedne re~i”, pi{e dr Kova~, “o tome {ta se dogadjalo poslednje ~etiri go-dine njihovog boravka, osim jedne polure~enice o neprijatnim poslovima koje su obavljali nema~ki omladinci”. Nijedne re~i o poniàvanju, plja~kanju, hap{enju, zlostavljanju i mu~enju Jevreja, da bi ih na kraju deportovali u logore. Pro{le godine je i u Novom Sadu priredjena sli~na izlo`ba i opet potpuno pre}utani zlo~ini prema Jevrejima. Navo-de}i podatke, autor ovog dopisa Danasu s pravom pita “Dokle }e ova obmana da traje”?

REAGOVANJE:

@rtve, dèlati i spomenici

Stefan Bart, inènjer iz Erlangena u Nema~koj, poreklom podunavski Nemac, reagovao je o{tro na tekst dra Kova~a. On smatra da je ono {to se dogo-dilo Jevrejima isklju~ivo zlo~in Vermahta. “Sigurno su u~estvovali i neki grabe`ljivi Folksdoj~eri, ljudi kakvih ima svuda, koji su denuncirali Jevreje iz li~ne koristi”, pi{e Bart, “Na Sajmi{tu u Beogradu oni nisu u~estvovali u groznom ubijanju Jevreja”. On navodi jedan dogadjaj 1944. kada je neki pijani ruski major hteo da siluje mladu Nemicu u Vr{cu, pa ga je njen brat ubio. Tada su Rusi, u znak odmazde izveli na ulicu Drajlaufergasse 130 nevinih

17

[vaba, ène, decu i mitraljezom ih pobili. Posle rata streljano je u Jugoslaviji 6.500 Nemaca. Bart se pita – za{to jugoslovenska i sada srpska vlast nije podigla spomenik svojim Jevrejima? Sam odgovara na postavljeno pitanje: “Onda bi se obelodanila uloga Nedi}eve vlade. Kao {to je poznato Nedi} i Ljoti} su bili srpski fa{isti i veliki antisemiti. Oni su pravili spiskove Jevreja i vodili ih na strati{te u Zemun", zaklju~uje. U ovu polemiku ume{ao se Aleksandar Ne}ak, predsednik Saveza jevrejskih op{tina Srbije. On, izmedju ostalog, navodi podatke o stradanju Jevreja i podse}a na “Kladovski transport”, tvrde}i da ne postoji ugovor o podizanju spomenika nedu`nim ba-natskim Nemcima. On smatra da je “dizanje spome-nika nevinim nema~kim `rtvama, ~ija se imena ne znaju – samo podmetanje kukavi~jeg jajeta”.

Jo{ jednom o sudbini banatskih Jevreja

Polemika izmedju dra Teodora Kova~a i Stefana Barta se nastavlja. “Svoje pismo Danasu napisao sam ogor~en zbog neprestanog pre}utkivanja odnosa banatskih Nemaca prema Jevrejima,” kaè dr Kova~. On ne moè da prihvati pozivnicu za “Osve{tenje Spomen-krsta" u kojoj pi{e i “o miru i zajedni~kom ìvotu” tamo{njih Nemaca sa svojim susedima sve do jeseni 1944.” – I time prekida polemiku, ali je inènjer Stefan Bart nastavlja obja{njenjem svog termina.

“Betonoglavac”

“Pojam “Betonoglavac” sam upotrebio za one kriti~are koji su nakon 8 godina diskusije o spomen-obele`ju i tri godine obrade mog projekta u op{tini Vr{ac, nakon narud`be spomenika i table sa imenima `rtava, do{li na ideju da su mo`da medju njima sahranjeni i zlo~inci. Time ho}e o~igledno da spre~e ili odugovla~e projekat”…

* * * Ova polemika, vodjena na stranicama lista Danas, mo`da se i nastavlja, ali ve} do sada je obuhvatila prostor koji bi, da je objavljena u celini, mogla da zauzme ~itav br. 3. “Nekad i sad”. Mnogi argumenti dra Kova~a su izostali u ovom kratkom izvodu, kao i obrazloènja inènjera Barta koji o~igledno èli da umanji zlodela svojih sunarodnika, u~injena za vreme Drugog svetskog rata u Banatu. Medjutim, o svim dogadjajima nalaze se zapisi i dokumenti. Arhivi su puni. Postoje i svedoci, medju kojima je i dr Teodor Kova~, koji ni nakon 70 godina ne zaboravljaju i ne pra{taju podunavskim [vabama zlo~ine koje su po~inili nad Jevrejima.

Ana [omlo

* Polemika u listu Danas: -Teodor Kova~: Dokle obmanjivanje, 1.3 10 -Stefan Bart: @rtve dèlati i spomenici, 8.3.10 -Aleksandar Ne}ak: Sve je to od lo{eg vina 22.3.10 -Teodor Kova~: Dokle obmanjivanje (2), 21.3. 10 -Stefan Bart: Pojam "betonoglavac" 22.3.10

!!

VELIKI USPJEH ADI NESA U ZAGREBU

U organizaciji Veleposlanstva Države Izrael u Re-publici Hrvatskoj, otvorena je 23. ožujka 2010. u pre-punom izložbenom prostoru Gliptoteke HAZU, izložba radova izraelskog umjetničkog fotografa Adi Nesa. Izložbu je otvorio predsjednik RH Ivo Josipović u nazočnosti izraelskog veleposlanika i samoga umjet-nika. Stručnim izlaganjem sa sadržajem izloženih rado-va nazočne je upoznala poznata hrvatska povjesničarka umjetnosti i književnica, prof. dr. Željka Čorak. Izloženi radovi nose zajednički naziv “Deposition» Veleposlanik, Njegova Ekselencija Yossef Amrani, nije tajio da izložene fotografije na njega ostavljaju snažan dojam, te je ukazao na važnu sastavnicu Nesove poetike, a to je humanost. »Morate voljeti ljude da vidite ljepotu u njima. Ovdje vidimo lijepa i moćna lica u različitim situacijama koje nisu uvijek lijepe, ali da je više ljudskosti i život bi bio ljepši svima«, kazao je veleposlanik Amrani.

Adi Nes u društvu predsjednika RH, dr Ive Josipovića

prilikom otvaranja izložbe. »Ovo nije Izrael sa CNN-a, već Izrael koji poznajemo s ulica, onakav kakvim ga obično ne zamišljamo. Svetost nije u zemlji, svetost i ljepota su u ljudima samima. Ove scene prizivaju u sjećanje biblijska vre-mena, antička vremena. Ovdje vidim ljepotu ljudskog lica, ali i ljepotu zemlje koja svakome može mnogo ponuditi i koja je sveta za svakoga«, rekao je izraelski veleposlanik. Uz zahvalu Veleposlanstvu Izraela koje je pružilo izložbu, predsjednik Republike Hrvatske Ivo Josipović, izrazio je nadu da će kulturna suradnja Hrvatske i

18

Izraela i u budućnosti biti obogaćena umjetnošću koja oplemenjuje duše. Zagrebački «Jutarnji list» je isti dan objavio opširan osvrt Patricije Kiš na Nesovu izložbu pod naslovom: «Macho vojnici i sirotinja kao ranjivi junaci priča iz Biblije», dok je «Vjesnik» svoj prikaz naslovio: «Sve-tost i ljepota su u ljudima». Navedeni naslovi ukazuju na potpuno različit doživljaj, a time i likovnu percepciju ponuđenih radova, odnosno na njihovu predmetno-tematsku kontroverznost. Patricija Kiš, u svome tekstu u prvi plan stavlja Nesovu provokativnost i, pomalo euforično ističe «Umjetnik iz Izraela Adi Nes, čije ćemo fotografije od utorka gledati u Gliptoteci HAZU, jedan je od naj-provokativnijih autora današnjice. Imat ćemo prilike uživati u očaravajućim fotografijama iz poznatih ciklusa Biblijske priče, Dječaci i Vojnici, a za Zagreb je predviđena i jedna premijera: umjetnik će pokazati najnoviji rad “Krist”, suosjećajno lice u pozi Isusa koje podsjeća na renesansne slike. Izložba je naslovljena “Deposition”. S druge strane, inspiraciju nalazi na ulicama današnjeg Izraela, ponajviše u ljudima koji žive na rubu društva, u teškoj nevolji. Prizore iz povijesti uspješno stavlja u kontekst sadašnjosti». Nes je, bez sumnje, izvanredan umjetnički fotograf, ali tvrditi da je «jedan je od najprovokativnijih autora današnjice», što znači cijele svjetske suvremene umjetnosti, a bez određenja kojom se umjetnošću bavi, prilično je subjektivno. Ili je riječ o literarnom pretje-rivanju, ili o nepoznavanju osnovnih postulata estetike. Stoga treba čuti što o Nesovoim umjetničkim foto-grafijama kaže Željka Čorak, jedna od najpoznatijih povjesničarki umjetnosti u Hrvatskoj: «Uvijek sam Židovima zavidila na drevnosti. Oni su dublje onom dnu bunara vremena koji Thomas Mann spominje u svojoj »Legendi o Josipu«, dnu dubokom i prvobitnom gdje čovječanstvo se sjeća bolje i bliže svoga porijekla i svoga smjera. Kršćanstvo je u povijest unijelo drugačiju koncepciju božanstva i Boga. Adi Nes uzeo je Krista koji je u korizmi svima blizak i poznat, nosilac patnje i, bez obzira bio on za neke od nas Bog i Božji sin, a za druge vrhunski reper univerzalnog huma-nizma, na toj razini simbola i metafore moguće je spo-znati, priznati i prihvatiti osnovne vrijednosti ljudskoga života Kroz njegove fotografije shvaćamo kako »naša zajednička baština putuje kroz stoljeća i kroz vrijeme. On pokazuje kako su neke situacije uvijek obnovljive i prepoznatljive, kako su svi predlošci naših života već odavno ispjevani i ispričani i kako su svi uzroci već imali svoje posljedice, samo mi od toga nismo odviše mnogo naučili. Poruke ove izložbe jesu vratiti se korijenu, vratiti se ondje gdje nam je toliko toga zajedničko«, dodala je Željka Čorak. Za svoj umjetnički rad Adi Nes kaže: “Kao likovni umjetnik referiram se i na polazišne točke starih majstora, a to su Biblija i kršćanska mitologija. No, ne želim ilustrirati ili dramatizirati

priču, radije koristim postojeći tekst kako bih kroz njega rekao nešto novo, o sebi i svijetu iz kojega dolazim.

Moje su fotografije uvećane scene iz povijesti umjetnosti i zapadne civilizacije, koje kombiniram sa svojim osobnim iskustvom. Prizori iz Biblije pozivaju nas da se usredotočimo na ono što je nama ljudima zajedničko, a to su ljudska patnja, bol i suosjećanje, a ne na ono što nas razlikuje. Navedene riječi najbolje se zrcale u Nesovim fotografijama izraelskih vojnika, ili onima na kojima su likovi odjeveni u odore CAHAL-a.

Dileme koje je imao tijekom stvaranja ovog ciklusa opisao je slijedećim rečima: «Živim u kulturi u kojoj se vojnici često pojavljuju u medijima, u lokalnoj povijesti umjetnosti, u izraelskoj kinematografiji, i prije svega, na ulicama. No, ja ih želim humanizirati. Kao kontrast uobičajenom macho prikazivanju vojnika, mladići na ovim fotografijama pokazuju osjećaj ranjivosti, usamljenosti i velikog umora.

O zagrebačkoj izložbi kazao je slijedeće: «Ovu sam izložbu nazvao 'Deposition', jer sam izvorno radio fotografije za seriju Biblijske priče u kojima ‘skidam’ židovske praoce i Krista s njihovih svetih visina i prizemljujem ih u stvarnost koju su iskusili kao bića od krvi i mesa koja su se žrtvovala za nas. Ljudima

19

je poznat motiv skidanje Krista s križa i ja u svojoj fotografiji dodatno ‘skidam’ Krista. Drugim riječima, repozicioniram ga, odnosno na nj i na njegov položaj gledam na jedan nov način, drukčije nego što ga se gledalo u prošlosti.' 'Skidanje Krista s križa i depozicija židovskih praotaca zahtijeva novu rekonstrukciju sukladno ljudskoj realnosti. Poziva nas da se usredotočimo na ono što je nama ljudima zajedničko – ljudska patnja, bol i suosjećanje – a ne na ono što nas razlikuje».

Bez naslova (skidanje Krista s križa) U središtu izložbe “Deposition» njegov je najnoviji rad naslovljen 'Krist'. To je provokativni portret u kru-pnom planu velikoga formata koji prikazuje Isusovo lice. Fotoaparat pokazuje lice puno suosjećanja, tuge i milosti baš kao što je slikarov kist u razdoblju renesanse nanosio sloj po sloj boje dajući naslikanom portretu zapanjujuću senzualnu zrelost. Iz snage ovoga portreta, koji u srcima gledatelja pobuđuje antagonističke osjećaje boli i ljepote, izvire naziv izložbe – Deposition – u značenju skidanje Krista s križa. «U iste poze stavlja ne samo ljude s ulice i nekadašnje biblijske junake, nego i vojnike i poznate slike iz povijesti umjetnosti, te dječake s periferije i mitološke grčke junake», nadodaje Patricija Kiš.

Jedna od najpoznatijih Nesovih fotografija nadahnuta je Leonardovom «Posljednjom večerom»

Dakle, s jedne strane imamo «Macho vojnike i siro-tinju kao ranjive junake priča iz Biblije», «jednog od

najprovokativnijih autora današnjice», a s druge strane tvrdnju kako je «poruke ove izložbe vratiti se korijenu, vratiti se ondje gdje nam je toliko toga zajedničko«, a s treće strane, Veleposlanika su izložene fotografije pota-kle na nadahnutu tvrdnju: Svetost nije u zemlji, svetost i ljepota su u samim ljudima.

Adi Nes «Jutarnji list» o njegovu životopisu piše: «43-godišnji Nes je sin iranskih i kurdskih imigranata koji su došli u Izrael iz Irana još pedesetih godina, dakle prije njegova rođenja, i odrastanje u malom mjestu pod imenom Kyriat Gat jako je utjecalo na njega.(…) Sada živi u Tel Avivu, za koji kaže kako u njemu nije jednostavno živjeti. Kao čovjek vezan za estetiku, moram priznati kako sam uživao u Nesovoj umjetnosti. Premda je riječ o tehnici, kod njega su duhovnost, estetska ustreptalost, senzibilitet i svjetonazor prevladali tehnička ograničenja i učinili fotografski aparat onim što je kist za slikare. Nesova zagrebačka izložbe jest provokativna, ali na način dostojan umjetnosti i u relacijama najboljih europskih slikarskih tendencija.

Đuro Vidmarović

!!!!!!Knjigom protiv Jevreja

U Švajcarskoj zatvor, u Srbiji kataloški broj

Savez jevrejskih opština Srbije zatražio je od Tuži-laštva da privremeno zabrani distrubuciju knjige Jirgena Grafa "Mit o holokaustu". Pisac je u Švajcar-skoj osuđen na 15 meseci zatvora zbog ove knjige, dok je u Srbiji ona dobila i kataloški broj u Narodnoj biblioteci, navode u Savezu.

U knjizi “Mit o holokaustu”, između ostalog, negira se postojanje gasnih komora u nacističkom koncentra-cionom logoru Aušvic. Savez jevrejskih opština je za-tražio privremenu zabranu distribucije knjige do okon-čanja postupka. “Želimo da vas obavestimo da razmatramo moguć-nost javnog protesta ispred Ministarstva pravde. Veru-jemo da će nam se u tom protestu pridružiti svi oni koji

20

zahtevaju poštovanje zakona kojim je zabranjeno širenje nacionalane, etničke i verske mržnje, što podrazumeva i objavljivanje i rasturanje antisemitskih knjiga", naveo je Savez jevrejskih opština u saopštenju. Podsetimo, samo poslednjih šest meseci Savez se morao obratiti javnim saopštenjem nekoliko puta zbog antisemitskih izdanja koja se mogu bez problema kupiti u knjižarama u centru grada i redovna su literatura na Sajmu knjiga u Beogradu. Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksan-dar Nećak ponovio je po ko zna koji put da oni traže da se knjige ne mogu nabaviti u knjižarama, a ne da njihovi autori budu hapšeni i zatvarani. “Samo tražimo da se te knjige ne prodaju u knjiža-rama, da se zaplene i onemogući materijalno dobijanje koristi od njih, jer sam siguran da, onog momenta kada ti, navodno, pisci ne budu imali materijalne koristi, neće to raditi“, kaže Nećak. Knjiga Jirgena Grafa, koji je u Švajcarskoj 2000. go-dine osuđen na 15 meseci zatvora, u Srbiji je obja-vljena nedavno, a od skora je dobila i svoj kataloški broj u Narodnoj biblioteci. Švajcarska ima snage da spreči širenje takvih laži, a mi tu knjigu, nakon što je njen autor osuđen, obja-vljujemo“, izjavio je Nećak. Negiranje Holokausta u mnogim zemljama je krivi-čno delo. Savez jevrejskih opština Srbije podsetio je da je mađarski predsednik Laslo Šoljom nedavno potpisao zakon kojim se negiranje Holokasuata kažnjava zatvo-rom do tri godine.

e-Novine

Sarajevo - grad minareta Arapski šeici uložili su milione u BiH, piše Špigel onlajn. Od kraja rata u Sarajevu se grade džamije kao nigde drugde u svetu. Šta će biti od nekadašnjeg „Balkanskog Jerusalima“, gde su bile prisutne sve religije? Ko traži mesta u kojima su se muslimani i hrišćani vekovima molili Bogu, jedni pored drugih – naći će ih u Sarajevu. Gazi Husrevbeg džamija u Baš Čaršiji uda-ljene su od katoličke katedrale i pravoslavne crkve samo nekoliko koraka. Sinagoga sefardskih Jevreja u blizini, uklapa se u multireligijsku sliku balkanske metropole koja je svojevremeno nazivana i „Jerusalim Balkana“. Rat u Bosni u kome je život izgubilo 100.000 ljudi, od toga 80 odsto muslimana, kao i 4 godine izolacije Sarajeva, promenili su grad. Desetine hiljada starosedelaca je ubijeno ili izbeglo. Novi građani naseljavaju uglavnom predgrađa. Sarajevo je sada 80 odsto muslimanski grad. Minareti brojnih džamija, izgrađenih posle rata, ograđuju dolinu kao kule nekakvog utvrđenja. Said Jamaković iz gradske uprave kaže: „Građenje džamija je neka vrsta markiranja terena. Ali, muka mi je od tih novih monstruoznih građevina, jer su ružne. Većina muslimana ne želi da živi „u islamskoj državi“.

Mustafa Spahić, profesor u Gazi Husrevbeg medresi kaže da su za promene krivi misionari iz inostranstva. „Prvo su bili Saudijci, u međuvremenu su to bogataši iz Persijskog zaliva i država bogatih naftom“. Spahić je odličan poznavalac 500 godina duge tra-dicije liberalnih bosanskih sunita. Svoje uverenje da se navala radikalnih islamista koje sponzorišu Arapi mora zaustaviti on izražava ovako: „Onome ko hoće da poseče naše šljive, jer se od njih može praviti šljivovica, i umesto njih posadi urme, jer ih je jeo prorok, njemu kažemo: kod nas urme ne uspevaju“. Ali, kako to da fundamentalistički propovednici imaju sve više uticaja i u Sarajevu, gradu u kome su u doba Jugoslavije mešoviti brakovi i večernji odlasci u kafane bile normalne pojave? Mnogi su u ovoj ratom razorenoj zemlji, prognani, ranjenih tela i duša, beznadežni, tražili duhovnu i ma-terijalnu pomoć. Lak je to plen za lovce duša: „Gde će kauboj da nađe svog konja u preriji? Kod vode, naravno, kod izvora!“ Tamo gde je izvor najjači u Sarajevu, može se sresti Nezim Halilović – imam džamije Kralj Fahd i naj-poznatiji propovednik u gradu. Hiljade građana dolaze petkom da slušaju njegove propovedi o patnjama muslimanske braće i sestara u Palestini, Avganistanu i Iraku. „Muslimani širom sveta su deo jednog tela“, kaže ovaj čovek. U ratu u Bosni je bio komandant brigade i zna da se brani… i rečima, protiv sumnji da pod krovom svoje džamije daje utočište radikalnim saudijskim salafitima. „Zapad je iritiran time što se mnogo muslimana vratilo svojoj veri, umesto da, kao ranije, odlaze u bar, piju alkohol i jedu svinjetinu. Ali, ovakav povratak islamu je logičan posle rata, kada je bilo dovoljno biti obrezan, pa da te ubiju“, kaže Halilović. „Saudijska Arabija je finansirala izgradnju ili obnovu 158 džamija širom Bosne i Hercegovine. O vrtićima, bibliotekama, internatima – da ne govorimo. Šeici su od kraja rata ovde ostavili milijardu dolara“. Pravu opasnost za sekularnu, demokratsku Bosnu predstavljaju političari i duhovne vođe republike, njiho-va pohlepa i osvetoljubivost. Milijarde evra međunaro-dne pomoći je nestalo pod protektoratom EU – uspesi nisu vredni pomena. Jedinstvo zemlje je ugroženo, privreda stagnira, a ljudi ne mogu da putuju bez viza. Nije ni čudo što su oni u takvoj situaciji lak plen misionara – i što vernici u Bosni možda u Umi, svetskoj zajednici muslimana – traže svoju novu domovinu, zaključuje se u tekstu Špigel onlajna. Priredila: Dijana Roščić, DW

!

21

Filmska priča o Danilu Kišu povodom dvadesetogodišnjice smrti

Gorki talog budućnosti Nasilje će, ispostaviće se, odrediti život Danila Kiša i oslikati ovdašnju provinciju:„Nisam u prvi mah ozbi-ljno shvatio čaršijsku priču iz Kluba književnika. Kiš mi je rekao da to nije trač. Uverio sam se, potom, da iza toga stoji politička pozadina“, govori Filip David kome je Kiš posvetio priču -„ neopevani plagijat Psi i knjige u zbirci Grobnica za Borisa Davidoviča, povodom koje je (Kiš) optužen za plagijat.

Danilo Kiš Uspomene, sećanja

Produkcija Radio-televizija Srbije, scenario i režija Dragomir Zupanc;

direktor fotografijije Dobrivoje Ilić, 2009.

Život, romani, priče, drame i sve što je stvarao Danilo Kiš oživeli su dan pre dvadesetogodišnjice njegove smrti, 14. oktobra, i vratili se tamo odakle on, zapravo, nikad nije odlazio, u Biblioteku Grada Beograda (pretpremijera), filmom scenariste i reditelja Dragomira Zupanca "Danilo Kiš: Uspomene, sećanja" (produkcija Radio - televizija Srbije, direktor fotografijije Dobrivoje Ilić, 2009.). Predrag - Miki Manojlović briljantno glumi Kiša, suočavajući se, valjda, sa jednom od najtežih uloga; tako Zupančev dokumentarac dobija igranu dimenziju i sugestivnost. Stariji se podsećaju, a mladi (sala Biblioteke Grada bila je prepuna studenata, profesora, novinara i Kišovih prijatelja) saznaju šta je značio angažman jednog od najznačajnijih književnika koji su hodali ovuda. Na pretpremijeri se video kapitalni projekat državne TV kuće u kojem, između ostalog dokumentarnog materijala, čujemo sećanja koja govore Filip David, Mirko Kovač, Suzan Zontag, Đerđ Konrad, Boro Drašković, Peter Esterhazi, Laslo Vegel, betonci Saša Ilić i Saša Ćirić, respektabilna svedokinja Borka Pavi-ćević, Božo Koprivica, Gojko Božović... Sa gorčinom je Filip David, autor prvog doku-mentarca o Kišu, prikazanog maja 1999, u Kinoteci, pod vazdušnom uzbunom, konstatovao da će ovo delo

(Zupančev dokumentarac) biti prikazano na Drugom programu RTS u 22 sata, u petak 15. oktobra. Liči na davnu Kišovu sintagmu Gorki talog iskustva. Podse-ćamo se, dakle, svega što je obeležilo Kišove studentske dane, rad u književnim časopisima, pre svega u Vidi-cima, prevodilaštva, francuskog perioda, druženja sa Medialom, neformalne književne grupe u kojoj su bili on, David, Kovač, Borislav Pekić, Miro Glavurtić. Književnik, govorio je Kiš, ima samo književnu sudbinu, a film nas podseća i na ključne detalje njegove biografije, patnju u vreme nacizma, ahasversko, rekao bi on, lutanje, progon, smrt oca u Aušvicu. Potom, na činjenicu da je odrastao u sredini u kojoj je, kako kaže, bio okružen nasiljem. Ključno za odgovornost pisca su njegov odnos prema logorima, dva pojavna oblika totalitarizma, Holokaustu i staljinizmu. Nasilje će, ispostaviće se, odrediti život Danila Kiša i oslikati ovdašnju provinciju: „Nisam u prvi mah ozbiljno shvatio čaršijsku priču iz Kluba književnika. Kiš mi je rekao da to nije trač. Uverio sam se, potom, da iza toga stoji politička pozadina“, govori Filip David kome je Kiš posvetio priču –"Neopevani plagijat Psi i knjige" u zbirci Grobnica za Borisa Davidoviča, povodom koje je (Kiš) optužen za plagijat. David je naglasio da je Kišov opus, između ostalog, ustanovljenje ovdašnje postmoderne („hranjenje knji-ževnosti književnošću“), a u filmu je gotovo jednako kao i progon koji je doživeo u Drugom svetskom ratu, obrađena tragična epizoda u kojoj je Kiš optužen za plagijat u zbirci Grobnica za Borisa Davidoviča. Kišovi prijatelji govore u filmu o Času anatomije, čaršiji (Carshija, rekao bi Kiš) i primitivizmu i neznanju koje je Kiš razobličio Časom anatomije, trošeći svoje dragoceno vreme dokazivanjem da ima posla sa bagrom. Na tu priču se filmski sjajno nastavlja esej O nacionalizmu čiji deo Miki Manojlović izgovara baš kao kad se jedan od najboljih nadmeće sa jednim od najboljih: „Ne postoje opšte vrednosti, estetičke, etičke, itd. Postoje samo relativne. I u tom smislu, u prvom redu, nacionalizam jeste nazadnjaštvo. Treba biti bolji samo od svoga brata ili polubrata, ostalo me se i ne tiče. Skočiti malo više od njega, ostali me se ne tiču. To je ono što smo nazvali strah. Ostali čak imaju pravo da nas dostignu, da nas prestignu, to nas se ne tiče. Ciljevi nacionalizma uvek su dostižni ciljevi, dostižni jer su skromni, skromni jer su podli. Ne skače se, ne baca se kamena s ramena da bi se dostigao svoj sopstveni maksimum, nego da bi se nadigrali oni, jedini, slični a tako različni, zbog kojih je igra i započeta“. Svaki nacionalizam vodi šovinizmu, podsećamo se filmom Kišovih reči, a Laslo Vegel nam kaže da to Kišu nikad nije oprošteno to što je izgovorio da svaki nacionalizam vodi šovinizmu. Danas bismo mogli da kažemo da nikakve razlike nema i da s razlogom treba zazirati od čoveka koji kaže da je nacionalista. Sve čovek napisao, smestili ga u lektiru kad je umro, to je, valjda, uslov (ako nije Dobrica), čitaju klinci Rane jade, delić koji neće mnogo da im znači.

22

Čitamo i mi kojima nešto znači. Ima nešto u filmu što na ovaj način nismo čuli: „Danilo je hteo da oformi grupu intelektualaca koja bi se suprotavila Slobodanu Miloševiću“, kaže nam iz Zupančevog filma Laslo Vegel, čovek kome možemo da verujemo, Kišov prijatelj. Počeo Kiš, na pitanje „Ko?“ da broji, pa se zabrojao... Pogledajmo film, u ma kom terminu bio. Imamo li utisak da nam baš on nedostaje...

Bojan Tončić

TV film o Kišu prikazan je u Sarajevu (Jevrejska opština i društvo Prosvjeta), na Sa(n)jam knjige u Puli (govorili M.Kovač i D.Drndić), Vankuveru (Festival Srpskog dok. filma) i 30.3. u Parizu (Srpski kulturni centar), premijera francuske verzije tv filma.

!

Otkriven neobjavljeni roman Aleksandra Tišme

"Ženarnik"!!

!!!!!Novosadska izdavačka kuća "Akademska knjiga" najavila je da će uskoro štampati, do sada neobja-vljeni, roman "Ženarnik" Aleksandra Tišme (1924-2003). Kako je rekla direktorka i vlasnica "Akademske knjige" Bora Babić, Tišmin rukopis nađen u njegovoj književnoj zaostavštini biće uključen u seriju "Celo-kupnih dela Aleksandra Tišme" koju pokreće ovaj izdavač. Roman je nastao osamdesetih godina pro-šloga veka, o čemu svedoči autor, koji je u svom "Dnevniku 1942-2001" 17. juna 1983. godine zapi-sao: "Danas sam iščitao dosad ispisanih sedam-desetak stranica 'Ženarnika', prve moje pornografske inspiracije. Čini mi se da bih mogao da nastavim prekinutu nit". O romanu "Ženarnik" poznati vojvođanski istoričar književnosti Ivan Negrišorac je kazao da je sa zadovoljstvom pročitao delo i zaključio da je to stilski prepoznatljiv Tišmin roman, sa istraživanjem raznih oblika nasilja i "upotrebe čoveka", ali sa vremenskim i prostornim okvirima drugačijim od svega što je Tišma napisao. Radnja romana odvija se u nepoznatoj zemlji, na izmišljenoj planini Dargil. Roman je napi-san u prvom licu, ispovednim tonom. Glavni junak, nepoznatog Tišminog romana je vojnik koji je kao jedini preživeli zarobljenik dospeo u pakleno carstvo Gospodara na planini Dargil. Sačuvavši glavu, zahva-ljujući rani koja je od njega načinila kastrata, ali i zbog fizičke sličnosti sa psihopatskim tiraninom, on upo-znaje užasnu stvarnost koja je u potpunosti kreirana da ostvari mračnu fantaziju jednog čoveka. U ovoj knjizi čitalac se, zajedno sa naratorom, suočava sa nezamislivim scenama mučenja, raznim oblicima upotrebe i zloupotrebe ljudskih bića. Žene se love i čuvaju u kavezima kao zveri, svedene na telo, fizički objekt do nezamislivih granica hipertrofirane i izobli-čene požude.

Prikazujući stvarnost logora u kojem se vlada zahvaljujući krugu straha koji povezuje podređene i gospodare, demonske orgije Gospodara u čijim su rukama život i smrt, Tišma je i u ovom romanu progovorio o zlu, o njegovim izvorima i manifestaci-jama. Vreme u kome se radnja odvija je neodređeno, dok su toponimi izmišljeni. Roman "Ženarnik" će biti prva knjiga u ediciji "Celokupnih dela" koja obuhvata 25 knjiga. Ovu ediciju uređuje prof. dr Gorana Raičević, a predgovore za pojedina izdanja pisaće najbolji poznavaoci Tišminog dela. TANJUG

!

Otkrivanje biste dr Davidu Grubiju

Dr David Gruby je ime koje u Srbiji, takoreći bez izuzetka, nije poznato. Među stranim stručnjacima ime Davida Grubija je dobro poznato i visoko cenjeno. Dr David Gruby je utemeljitelj mikologije, nauke o bolestima koje izazivaju gljivice, bolesti koje se javljaju najčešće na koži i češće su kod dece nego u odraslih. Dr Gruby rođen je u Bačkom Dobrom Polju, opština Vrbas, 1810. godine u jevrejskoj porodici. S obzirom na to što je porodica bila siromašna, sam se uputio u Peštu gde je uz veliku nemaštinu završio gimnaziju, upisao se na medicinski fakultet koji je nastavio u Beču, gde je i diplomirao. U to vreme mikroskopi su bili prava retkost tako da je sam sebi konstruisao mikroskop i po tome postao poznat. Nudili su mu da ostane na tamošnjem medicinskom fakultetu, ali u to vreme tamo Jevreji nisu mogli biti nastavnici. Odbio je ponudu da se pokrsti, bez obzira što nije bio religiozan, i napustio Beč da bi se zaposlio u Parizu. Tamo je otkrio gljivice koje su bile uzročnici tada čestih bolesti, danas nazvanih mikozama a jedna od njih naziva se Grubijeva bolest. Otkrio je da gljivice mogu biti uzročnici bolesti i u životinja. Prvi je u medicinu uveo fotografiju, iza njega je ostalo preko 2000 fotografija koje se danas nalaze po raznim muzejima i van Francuske. Kao mikroskopista go-dinama je držao kurseve o mikroskopiranju a među njegovim učenicima bili su i već u to vreme poznati naučnici, među njima i Klod Bernar (po njemu se zove univerzitet u Lionu). Eksperimentisao je sa eterom i kloroformom, sredstvima koja su tek tada počela da se koriste u anesteziji, i dokazao je prednost etera nad kloroformom. U svojim najboljim godinama iznenada je prekinuo naučni rad i posvetio se praktičnoj medicini. Ubrzo je postao jedan od najpoznatijih lekara Pariza a zvali su ga i na konsultacije u inostranstvo. Među njegove pacijente spadali su i Hajne, Balzak, Viktor Igo, Žorž Sand, Franc List, Šopen itd. Imao je širok krug interesovanja, zanimala ga je i astronomija, na krovu svoje kuće podigao je malu opservatoriju. Posle odlaska, kao dete, iz Bačkog Dobrog Polja dolazio je svega dva puta u kraj svog rođenja. Dugo nije

23

imao francusko državljanstvo niti nostrifikovanu diplo-mu bečkog univerziteta, pa su ga zavidni lekari u Parizu tužili kao šarlatana i tražili da bude proteran iz Francu-ske, međutim, mnogi njegovi ugledni pacijenti izdej-stvovali su da se ovaj problem reši. Umro je 1898. u Parizu. Nije bio ženjen. Sahranili su ga prijatelji. Iduće godine održava se svetski kongres dermatologa u Južnoj Koreji, gde će ceo jedan blok predavanja biti posvećen Grubiju i njegovim otkrićima povodom 200 godina od njegovog rodjenja. Glavni referent biće pro-fesor istorije medicine bečkog medicinskog fakulteta. Uprkos mnogogodišnjih zalaganja, vlasti u B.D. Polju i Vrbasu nisu imale sluha da na neki način obeleže da se tu rodio i kao dečak tu živeo. Tek su ove godine, posle raznih dugih intervencija, opštinska i mesna vlast rešile da se u centru sela postavi njegova bista. Na dan 12. aprila o.g. bista je svečano otkrivena a otkrili su je predsednik opštine Vrbas i pomenuti profesor medicine iz Beča. Posle je održan skup lekara, posvećen temama koje se odnose na Grubijev rad i njegovu ličnost. Konačno, posle toliko godina poštovan u svetu, Gruby je dobio priznanje i u svom rodnom selu. Oko biste su već počeli radovi na građenju trga koji će nazvati Trg Davida Grubija. Dr Teodor Kovač

!!

Premijera izraelske drame "Rekvijem" u BDP-u

U Beogradskom dramskom pozori{tu (BDP) 17. marta je premijerno izvedena drama poznatog izrael-skog autora Hanoha Levina "Rekvijem–Negde izmedju Pariza i [angaja", u reìji Milice Kralj. To je prvo izvodjenje ovog komada u regionu, a ovom predstavom BDP se uklju~uje u proslavu 150 godina od rodjenja Antona Pavlovi~a êhova, jer je tekst zasnovan na tri pri~e slavnog ruskog pisca - "Rot{ildova violina", "Tuga" i "@eljna sna". U velikom ansamblu igraju Petar Kralj, Jadranka Selec, Aleksandar Ala~, Sandra Bugarski, Nata{a Markovi}, Srdjan Dedi}, Lako Nikoli}, Milena Pa-vlovi} i drugi glumci BDP-a, uz studente Akademije umetnosti. H. Levin (1943-1999), jedan od najistaknutijih izraelskih umetnika, bio je dramski autor i reditelj, pisac pri~a, pesama i knjiga za decu koje su u{le u lektiru. Njegovo delo je objavljeno u 17 tomova i prevedeno na 20 jezika. "Rekvijem", svojevrsnu istinitu bajku za odrasle o tuzi i prolaznosti, ali i o radosti ìvota, napisao je posle saznanja da je te{ko bolestan, a sam je i reìrao predstavu. Premijera je bila u martu 1999. u Kameri teatru u Tel Avivu, izvedena je vi{e od 400 puta, obi{la svet i pobrala mnoge nagrade.

Dramu je na engleski prevela Mirjam [lezinger, a zatim na srpski Milica Kralj.

Ofnb•lb!usbaj!eb!Bkinbopw!eptjkf!ptubof!{bqf•b~fo!

!

Nema~ka se ovih dana na sudu bori da dosije Adolfa Ajhmana, glavnog organizatora masovnog istrebljenja Jevreja za vreme Drugog svetskog rata, ostane i dalje zape~a}en.

Dosije detaljno prati Ajhmanov ìvot tokom godina koje je proveo u beksvtu dok ga agenti Mosada nisu otkrili i uhapsili u Argentini.

Oni koji se nadaju da }e 50-godi{nji pe~at poverljivosti biti skinut sa ovih dokumenata veruju da se u njima kriju dokazi o ume{anosti zvani~nika Nema~e i Vatikana u pomaganju Ajhmanovog bekstva i sakrivanja.

Odluku o tome da li }e biti poni{tena odredba o tajnosti ove arhivske gradje, sastavljena od 4.500 stranica dokumenata o nacisti~kom zlo~incu, treba da donese sud u Lajpcigu u procesu koji je novinarka Gabrijela Veber pokrenula protiv Ne-ma~ke tajne slu`be (BND).

BND tvrdi da bi otvaranje dosijea "odvratilo" tajne slu`be drugih zemalja koje u budu}nosti ne bi vi{e htele da dele informacije s njom, ukoliko bi bile razotkrivene, pi{e nema~ki list [pigl.

Kriti~ari, pak, smatraju da je ovaj razlog samo paravan kojim zvani~nici u Berlinu i Vatikanu po-ku{avaju da zata{kaju ~injenicu da je nema~ki bis-kup Alois Hudal u Rimu uspostavio takozvane "pacovske kanale" kojima su nacisti, uz paso{e koje im je izdavala nema~ka vlada, beàli iz Nema~ke i Evrope.

Franc [tangl, komandant konc-logora Treblinka, priznao je Gitu Sereniju (Gitta Sereny), britanskom stru~njaku za nacizam, da mu je Hudal pomogao da pobegne nakon nacisti~kog sloma 1945.

Veruje se da je Ajhman, glavni arhitekta Hitlerovog plana za pogrom Jevreja u Evropi, takodje, pobegao uz pomo} nema~ih vlasti

Uhva}en je 1960. godine u Buenos Airesu i odveden u Izrael gde je osu|en na smrt i obe{en.

Federalni administrativni sud u Lajpcigu prou~ava dosije o njegovom bekstvu iz Evrope i 15-godi{njem ìvotu u Argentini, kako bi odlu~io da li bi trebalo da bude dostupan javnosti.

Tanjug

24

Ida Demajo

PERIKA

Pri~a

Dok su Oskar i njegova osamdesetpetogodišnja maj-ka šetali Monte Karlom, ushićeno joj je ukazao na zlataste cipele sa ortopedskom petom i otvorenim prstima. Znao je da je dugo tražila upravo takve, kao što je dobro znao sve ostale njene želje. „Hoćes da uđemo“, pitao je oprezno. Vodila je računa da ga ne opterećuje svojim prohtevima i u društvu važila kao skromna udovica, posvećena detetu i domu. I on ju je takvu obožavao. Njene negovane ruke, način na koji je hodala i pričala, domaćinstvo koje je besprekorno vodila. Oskar nije imao ništa protiv drugih žena, naprotiv, primećivao je lepe, ali nije mogao da ih ne poredi sa majkom. Sve koje je do sada upoznao i čak sebi dozvolio da se i pored toga što je to njegovu majku možda vređalo, upusti u vezu sa njima, sve one u poređenju sa njom nisu bile dovoljno dobre. Pored toga, nije imao poverenja u njih, kao što je imao u majku. Ona je umela da napravi atmosferu u kući, da lepo skuva, da organizuje sedeljke na kojima su se okupljali stari porodični prijatelji i katkad Oskarove kolege. Nikada ga nije obrukala, bila je interesantna, znao je da ga bezuslovno voli i to mu je davalo sigurnost. Često je osećao bolove kada nije bio u njenoj blizini i tim se pre radovao kada su zajedno, bilo je to na neki način olakšanje za njega. Potajno je uživao u čarapama na haltere koje je nosila iako se nije usuđivao da joj to kaže. Ona bi se verovatno obradovala, mislio je, međutim ipak je suviše uvažavao njenu intimnost. Pored toga, cenio je to što je od svojih roditelja nasledila. Tradiciju u običajima i bogatstvo u kućama i nakitu.U njegovim je očima ona takva kakva jeste i sa tim što ima, bila jedinstvena i neponovljiva. Iako je i sam bio vredan i uspešan i rano preuzeo katedru na odeljenju za filozofiju, ceo njegov život obeležilo je majčino nasleđe i ona sama. Ušli su u radnju. Doterana prodavačica im je kao dobrodošlicu ponudila čašu šampanjca. Nazdravili su još jednom zajedničko provedenom letovanju na francuskoj rivijeri i harmoničnom odnosu u kome su oboje uživali, kao ustaljeni bračni par. Iako nikada nije primetio da neko na bilo koji drugi način komentariše njihov odnos, osim divljenjem, u pogledu ove vitke osobe koja je pomagala njegovoj majci oko izbora cipela, posle dugo godina je prepoznao podrugljivi izraz lica, čak gađenje. Sličan onom koji je pre dvadesetak godina video na svom drugu iz detinjstva, Aci. Obojica su uveliko bili poznati u svojoj struci i imali duge veze iza sebe. Oskarova devojka je bila nežna brineta, punih usta, par godina mlađa od njega. Volela je Oskara i sve što je on predstavljao, ali je vremenom počelo da je odbija što ju je retko pozivao kući. Dobro je poznavala Oskara i njegovu osetljivost, koju je povezivala sa tim što je u pubertetu ostao bez oca. Nipošto nije htela da ga

povredi i izgubi, te je odlučila da se poveri Aci. Jednom prilikom, dok su obojica proslavljali svoje uspehe, Oskar zbornik radova koji je objavio a Aca promociju u primarijusa, pitao ga je za planove sa Leom. Nije da Oskar nije želeo zajednički život sa njom, rekao je Aci, ali kada je sa majkom pričao o tome, toliko se potresla, da je odlučio da nikada više ne unosi nemir u kuću. Danima je plakala i molila ga da ne čini grešku koju svi ostali muškarci čine. Videće on, rekla mu je tada, „pojaviće se žena koja te je dostojna, koja će ti ponuditi sve ono što imaš kod kuće, koja će umeti da se ponaša, koja će biti lepa, obrazovana i iz dobre kuće“. Nije da Lei nešto fali, ali mlad je on, još uvek ima vremena. „Uostalom, za muškarce nikada nije kasno“, nasmešila mu se i poljubila ga nežno u čelo.

Sedeo je sam posle sahrane, ubrzo nakon što su se vratili sa poslednjeg zajedničkog letovanja. Bio je bled. Video je Acino lice ispred sebe i grimasu kojom ga je onomad kaznio. Osećao je po koži Leine suze. Držao je u rukama majčinu periku. Do dana kada je umrla nije primetio da to nije njena prava kosa. Ona mu nije rekla, a on je verovao. Perika je činila njen autoritet kojim je skrivala sve što nije mogla, umela i htela, uključujući i starost. Nije on samo tog dana bio bled, bled je bio uvek, sa licem na kome su se ocrtavale crte dečaka i telom, koje je pored sporta kojim se bavio, odisalo beživotom. Beživotom čoveka koji je odbio da odraste.

Zofja Nalkovska

MATERINSTVO PO IZBORU Pri~a

Klementina je mlada, premda ima petnaestogodišnjeg sina jedinca. Smeje se belim i svim zubima, gleda očima, čiji pogled je dubok, topao i tamniji od safira. Klementina ima dobrog, voljenog muža koji je zaljubljen i u posao koji je izabrao kao zanimanje. Njihov sin je zdrav i sposoban, osim toga žarko vezan za majku. Klementinin porodični život, dakle, odvija se uspešno, njene tople ruke imaju šta da obuhvate zagrljajem. Iz toga proizilazi da bi Klementina trebalo da bude srećna žena. Međutim ona je neutešna. Za vreme rata, imajući samo jedinca sina, odlučila je s mužem da usvoje devojčicu. U manastirskom domu za siročad, posle dužeg razmišljanja, izabrali su trogo-dišnje, veoma ljupko dete. Devojčica je bila vesela, imala kovrdžavu kosu, svetlu poput žita i krupne oči, do ivica kapaka ispunjene plavetnilom – tako reći iste kao oči pomajke. Pored svetle kose njenu neobičnu lepotu isticale su i crne obrve i trepavice. Najneobičnije od svega bilo je to što je usvojeno dete, mala Ala, bila nežna i mila. Bez ikakvog suprotstavljanja uspostavila je vezu s novim roditeljima, s poverenjem je stupila u njihov dom i odmah se u njemu osetila kao kod kuće. Od svojih svakidašnjih igri s lutkama, s dečjim stočićima i kredenčićima, iznenada bi se iskreno

25

prepuštala osećanjima, po svoj prilici bez prethodne odluke, i trčala Klementini zauzetoj šivenjem, samo zato da bi je snažno zagrlila, poljubila i rekla: «Mama, mnogo te volim», nakon čega se smesta vraćala igri. S vremena na vreme bacala je poglede odande, okrećući okruglu i svetlu glavicu na tanušnom vratu prema Klementini, smejala se lepim dečijim osmehom, kakav nalazimo na engleskim gravirama. Klementina do danas nije u stanju da zaboravi njenu lepotu. Toliko se radovala što je baš nju odabrala. Međutim, do preokreta stvari došlo je jednom nakon pranja Aline kose. Klementini se koža na njegovoj glavi učinila nekako prljavom. Opazila je to, pažljivo osmo-trila i ne umevši da reši stvar, na neko vreme je zaboravila na nju. Desetak dana kasnije dovela je muža u dečiju sobu, pozvala malu i razgrnuvši njene lepe, svetle lokne, podelila je s mužem svoje potresno otkriće: «Vidi, vidi: n j o j r a s t e c r n a k o s a». Časak su ćutali, da bi tu stvar u potpunosti obuhvatili i prihvatili. Oboje su shvatili da su otkrili ozbiljnu stvar. Njihova ljubav prema devojčici se time, međutim, samo pojačavala, zbog smrtne brige za njenu sudbinu. Deca suseda, sa kojima se igrala u bašti, upitala su Alu: «Da li je i tvoja mama Jevrejka?» Došao je Nemac i rekao da zna šta se tu događa. Dugo je posmatrao devojčicu koja je ležala u krevetiću i širom otvarala svoje plave oči. Klementina je ponavljala da je to dete njene odsutne sestre. Muž ga je pozvao u drugu sobu i neko vreme sa njim tiho razgovarao. U vezi s istom stvari kasnije je došao i drugi Nemac koji je takođe prešao preko činjenice i uzeo novac. Ala je rasla zdrava i srećna, štićena od opasnosti, voljena i mažena. Imala je šest godina kada su Nemci otišli. Činilo se da su muke prošle i da otad ništa neće pomutiti porodični mir i sreću. Ali tada je kod Klementine došla žena u crnini. Žena je izgubila muža koji je ubijen u logoru, izgubila je dve sestre i brata, voljenu majku, i oca. Njeno srce je kiptelo od umrlih. Čekajući Klementinu u trem je ušla znatiželjna Ala, vukući za sobom dugačku lutku po zemlji. Tada je nepoznata žena pala na kolena pred devojčicom i zagrlila je iz sve snage. Nazvala ju je nepoznatim imenom, govorila ćerci nepoznate reči. Dodirivala je haljinicu užasnute devojčice, mokrog lica, gušeći se od jecanja. Klementina do dana današnjeg ne može da zaboravi kako mala ni za šta na svetu nije htela da ode od nje koju je – obmanuta – smatrala majkom. Držeći se čvrsto za njene ruke i haljinu, nikako se ne odvajajući. Vičući: «Mama, ti si užasno zla, užasno zla. Bracu ne bi dala, a mene daješ!» «Ali, kako smo mogli da je ne damo – rekla je Klementina mužu.- Jer, postojali su svedoci, monahinje su pamtile. A ona osim te male nije imala nikog živog na svetu». S poljskog prevela Biserka Rajčić

Zofja Nalkovska (1885-1954), poljska prozna i dram-ska književnica stvarala je na razmeđi između Mlade Poljske i intelektualističkog istančanog realizma. Pisala je priče, romane i drame na različite teme, često o ženama i ženskosti, što bi se danas nazvalo femini-zmom, a u prvoj polovini XX veka pokretom za emancipaciju žena. Bila je veoma društveno angažo-vana. Posle Drugog svetskog rata u otkrivanju nemačkih zločina nad Poljacima i Jevrejima. Pomagala je i mladim piscima da objavljuju prve knjige. Bila je član Akademije književnosti i poljskog PEN-cluba. Veoma prevođena na brojne jezike. Glavna dela: romani: Ljubav Terese Henert, Granica, Čvorovi života, Zla ljubav, Kuća kraj livada; novele: Medaljoni; drame: Dom žena, Dan njegovog povratka. Tatjana Debeljački

Nekad i sad

Ti si jedina zvezda koja je pala na zemlju I istopila se. Sa ovim rastankom umirem Prvi put

Samoća, izdvojenost u stvarnosti i mašti na prvi pogled nedostižan, na drugi mračna sila, na treći lju-bavnik i učitelj. Kome je dao divan glas, usne, ruke? Koga je Bog ranio tamo gde boli? Moj uništitelj odlazi. Dolazi iz grada prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Kad smo mo-gli da se vidimo, nismo. Kad smo se vidjali na brzinu, nalazila sam nežne reči da bih ga zadržala. U pojima svih tih vremena jauci iz naših duša traže spas. Srešćemo se u večnosti i neko od nas će biti legenda prošlog vremena, možda nekome budemo junaci priče. Svako od nas nosi jednu, dve ili više sudbina. Mislili smo da su nam sile ljubavi u slikama drugih boja, da slažemo kockice drugačije od drugih, radovali se iz sve snage, istinski i svaka radost bila je jača i veća od od jučerašnje. Verujte, taj moj čovek ima dušu i zna zaplakati! Bezbroj razloga je, ali!!! Priznaj da nisi za mene, da ne zaslužuješ ni trenutak požude, da si bio ljubomoran zadržao bi me za sebe. Da si me voleo ne bi me pustio da odem! Tražila sam samo da mi ne rušiš snove i da ostaneš onakav kakvog sam te poznavala, u kome sam uživala, divila mu se. Dok priznajem, želim da sve nestane. Svugde je miris tvoga tela, prisutan si dok nisi tu. Nije dobra ljubav pretvorena u moru. I do kada je tako volimo se, a i naš odnos nije potpun, bez razloga nismo isti. Ti ne bi bio ti, ja ne bih bila ja da nema samoće. Dok govoriš čuješ moj glas. Dok se ogledam vidim tvoj lik. Biće moje, zašto si me dao samoći? Odmaraj se i sanjaj, nema ljubavi bez bola i tuge – osuđenik mi kaže. Zanosila sam se kako sam manje važna, značilo bi mi kad bi odgovorio jednim signalom telefonskim. Bio je to jako simpatičan odgovor u smislu da mislimo je-dno na drugo. Bez pretvaranja u meni bi sve uzdrhtalo.

26

Želela sam da traje, bilo mi je stalo. Nisi mogao biti u dva gnezda, onda sam pristala na sve. Iz ljubavi, jeste i jesam tu! Ne zaslužuješ, ne zaslužujem ni ja. Božja kazna, a tvoja je veća. Zagrli ono što će doći, tako tu i ovde. Ćutanje je više od ćutanja. Ćuti, zakuni se u sebi. Kaži, kaži sve što ne možeš mojoj pesmi. Iz gomile knjiga sa drugim junacima romana gubim se, snalazim, uklapam, brzo se tražim, onda se upletem ako te negde nađem, prepoznam. A mi ćemo se prepoznati po upornom ćutanju. Kad dođem sebi, šta ću tebi???

Tatjana Debelja~ki je ro|ena 1967. u Uìcu. ^lan je UKS od 2004. i Haiku dru{tava Srbije, Crne Go-re i Hrvatske. Objavila je tri zbirke pesama: Ku}a sagra|ena od stakla, Vulkano i Ah-Eh-Eeh-Oh-Ooh. ___________________________________________ !Natan Alterman

SUTRA Gospod je kazao Adamu: "Ovde je moje blago! Nemoj napustiti moju sjenu kao siromah: Biraj!" I Adam, prihvativši savjet zmije, Odabrao je sebi kao poklon: "sutrašnji dan". Pokazao je drhtavom rukom na kutiju - Na skrovište u crvenoj navlaci, I kazao kroz suze: "Daj mi sutra, Stvoritelju: Sve su moje nade - u ovome daru!" Poslušao Gospod Adama. Ovaj uzeo poklon - i otišao. Na nebu anđeli znaju o njemu: Njegovo je polje - pustara, a njegov je šator - prazan, Ali on vlada sutrašnjim danom. Obrađivao je zemlju u znoju lica svog I podnosio iscrpljujuću žegu. U mučnom radu bez kraja Živio je s mislima: "Ali `sutra` je sa mnom!" Prošla su pokoljenja… Lutali su kao sjene, Kroz sumrak, ljudski sumrak. Hrabrio ih je na putu ovaj sutrašnji dan, skriven na dnu njihove torbice. Ostalo je u analima bezbrojnih godina Mnogo saga o nečasnoj krađi - Pokrali su skrovište koje je zračilo svjetlošću, Zamijenili ga za sitniš lažnih moneta I pustili na tržnicu - u trgovinu. Ali uvijek i svugdje, u izmjeni dana i noći, Ista ta pjesma besmrtnog autora Zaglušivala je uzdahe zbog muke, zveketa lanaca, fijuka bičeva: Ovo je - vječita pjesma o sutra.

I do današnjeg dana, i pred našim očima, U strašnom mraku, kroz buru i zavijanje, Majka dojenčetu pjeva, osmjehuje se kroz suze: "Svijetao sutrašnji dan - biti će tvoj!" Mada je danas tvoj narod ponižen i siromašan, "Sutra" dat će ti slobodu ponovo. To naslijeđe vjekova donijeti će ti mir, Mada su njegove toke crvene kao krv. Za tebe grâde, dijete moje, put do ovog blistavog cilja. Spavaj, sine moj!" Ali dijete ne može zaspati, Tiho plače u svojoj kolijevci. A kada taj plač čuje praroditelj Adam Umorno se okreče u grobu. Zbog uvrede ne može spavati, jadnik, ni tamo: Njegovo "sutra" još nije nastalo! A sam sutrašnji dan, koji je obuhvaćen drijemežom, Isto tako sluša taj plač s pobunom, I kada ga iznenada pronadje diplomat - Trza se s gađenjem. Glasine, tajne posvuda - kao da šapće zli sotona On sluša s nijemim prokletstvom, Kako ljudski poroci, novac, interes... Planiraju ponovo poigravati se s njime. I svoj kratki zakon izreče on u magli, Prodirući u dubine srdaca: "Ili ću svima dati svjetlost u slobodnoj zemlji, Ili… pjesmi je o sutra - kraj! Prijevod Đure Vidmarovića i Jelene Nikolajevne Zaričnaje Natan Alterman (Nathan Alterman, 1910-1970), veliki židovski pjesnik cionističkog nadahnuća rođen je u Waršavi 1910. godine. Kao petnaestogodišnjak preselio se 1925. u Tel Aviv. Otac Natana Altermana bio je jedan od organizatora prvog u Poljskoj "hebrej-skog" dječjeg vrtića, tako da je Natan ovaj jezik po-znavao od djetinjstva. Pjesme na ivritu počeo je pisati još u Kišinjevu. Prve pjesme u Izraelu objavio je 1931. godine. Redovito je pisao političke stihove za novine Ha'aretz i laburistički dnevnik Davar. Po duhu najbliži je A. Šljonskom koji mu je bio prvi učitelj i urednik.

27

David Albahari

Sudbina prve generacije između starog i novog sveta

Sve u svemu, stvari se tamo, kod nas, kvare istom brzinom kao ovde, u Kanadi, s tim što je ovde zapravo lakše vršiti opravke, jer su sve instalacije lako dostupne. To što se nama ono tamo pokazuje u idealnom svetlu - to je druga priča. Ta priča je uočljivija u drugom segmentu do-seljeničke mitologije: onom koji insistira na tome da smo tamo živeli, pogotovo u kulturnom smislu, znatno bogatijim, ispunjenijim i slobodnijim životom. To pod-seća i na tvrdnju da je naš svet, uopšteno gledano, obrazovaniji od Kanađana, jer je - horski se to ponavlja - naše obrazovanje bolje. Činjenica je da se kod nas mnogo više učilo (pogotovo ako se pod obrazovanjem smatra broj podataka koji učenici moraju da znaju), ali dovoljno je malo zagrebsti ispod površine i videće se da, bez obzira na ogromnu količinu informacija, neznanje našeg prosečnog doseljenika nije ništa manje od neznanja prosečnog Kanađanina. Naši ljudi vole da se busaju u grudi i nabrajaju silan broj predmeta u srednjoj školi, što jeste tačno, premda većina nije u stanju da reši složene matematičke jednačine, objasni hemijske reakcije, ponovi odlike filozofije Džona Loka ili Platona, i na kraju navede glavne gradove Južne Afrike i Australije. Ima li sve to veze s pitanjem kakav je život u Kanadi? Duboko sam uveren da ima, jer na svim tim ravnima funkcionišu mehanizmi obmane. Naime, da bismo olakšali svoj useljenički status i ublažili nemilosrdnu guju nostalgije, mi neprekidno proizvodimo male i, katkad, velike laži o onome što smo ostavili. Pri tom najčešće vadimo stvari iz konteksta i ne pominjemo, na primer, da smo najveći potrošači kulture bili u vremenu u kojem je kultura bila skoro potpuno dotirana društvenim sredstvima, pa su stoga ulaznice bile jeftine i svima dostupne. Ne pominjemo takođe da je od vremena kada smo svake noći izlazili i provodili se prošlo mnogo godina, te da to sada - i da jesmo tamo - ne bismo mogli da postignemo. S druge strane, ovdašnji mladi ljudi - sudim to na osnovu noćnih ritmova moga sina - mogu bez po muke da provedu svaku noć u nekom baru ili klubu, i da narednog jutra odu na posao ili na fakultet. Ukratko, kada se stvari sagledaju u pravom kontekstu, nema neke velike razlike između života ovde i života tamo. Postoje, naravno, razlike u običajima i kulturi življenja, ali šta smo očekivali kada smo se uselili - da sve bude isto kao što je tamo odakle smo otišli? Pitanje o tome kakav je život u Kanadi poslednji put mi je postavljeno nedavno u Zemunu, kada sam se jedne večeri našao sa nekolicinom drugara s kojima sam delio dobro i zlo u klupama Prve zemunske gimnazije. I, upitali su me, kakav je život u Kanadi? Dao sam iscrpan pregled naše porodične borbe za opstanak, upotpunjen

pričama o traganju za poslom, uzimanju kredita za kuću, kola i većinu drugih stvari, sreći što je zdravstvo najvećim delom besplatno, i zaključio da, eto, živimo skromno ali spokojno, što je, bar nama, naglasio sam, ipak najvažnije. Stari školski drugari su me pažljivo saslušali i s odobravanjem klimali glavama. Onda je došao red da ja njih pitam o životu u Srbiji. Svi su se složili da je život manje-više grozan, da se teško živi, da mladi nemaju čemu da se nadaju, da je budućnost Srbije neizvesna, te da im preti politički mrak. Za to vreme, ja sam, kao oni malopre, klimao glavom sa tužnim izrazom na licu. A onda sam ih upitao kako je njima, šta rade, ima li se za život? Ispostavilo se da je jedan od njih vlasnik malog sportskog centra (osamnaest zaposlenih), drugi je vlasnik firme za proizvodnju sredstava za čišćenje (dvadeset šest zaposlenih), treći je predstavnik neke strane kompanije, četvrti ima veterinarsku ordinaciju, peti ima mali lanac prodavnica (dvanaest zaposlenih), šesti... Tu sam, pomalo nepristojno, prestao da ih slušam. Dunav se valjao pored nas, i dalje velik posle prolećnih poplava. Pomislio sam kako bi neko sa strane mogao da zaključi, slušajući naš razgovor, da su se samo gubitnici iselili u Kanadu. Pomislio sam kako, eto, iako svi oni rade, i to očigledno uspešno, mi sedimo usred dana u kafani na zemunskom keju. Moj poznanik iz Van-kuvera, onaj koji je napisao poruku s početka ovog teksta, video bi u tome potvrdu da pravi život i dalje postoji u Srbiji, a da je život u Kanadi pre nalik na boravak u tamnici. Možda je u pravu, ko bi to znao? Prva generacija doseljenika ionako ništa ne nauči, izgubljena između starog sveta, koji je ostavila teškog srca, i novog sveta, koji neće nikada u potpunosti razumeti. Oni će uvek sve meriti prema onome što su negde voljno ili nevoljno ostavili, i uvek će im se činiti, kao što se i meni čini, da je hrana tamo bolja, da su žene lepše, da je život bezbrižniji, i da je pravo ono pivo koje je „svetsko a naše“. Ukratko, kako je to lepo objasnio Kundera: život je - i to uvek! - negde drugde. I ma koliko pokušavao, izgleda da nikada neću uspeti da ga stignem.

Novi roman Davida Albaharija

Izdavačka kuća ,,Stubovi kulture" iz Beograda objavila je novi roman Davida Albaharija ,,Ćerka". Roman ,,Ćerka" nastavlja piščeve najvažnije poetičke osobenosti, ali će iznenaditi čitaoce svojom temom, istraživanjem ljudske seksualnosti i opisima čiju je eksplicitnost Albahari u prethodnim delima retko do-stizao, naveo je izdavač. Autor se u romanu bavi istraživanjem kompleksa ljudskih strasti koji čine častoljublje, osvetoljubivost i ljubomora.

28

MALOVIĆ: POTERNICA, PA IZRUČENJE!

! Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je da će zahtev za izručenje Petera Egnera biti podnet nakon odluke suda o raspisivanju poternice za njim. Malovićeva je razgovarala sa predstavnicima Jevrejske opštine Beograd o brojnim otvorenim pita-njima i postupcima koji postoje na nivou tužilaštva, pre svega o slučaju Petera Egnera koji je u Srbiji osumnjičen za organizovanje i podsticanje genocida tokom Drugog svetskog rata. "Istraga protiv Petera Egnera još uvek je u toku. Očekujem određenu reakciju suda. Ministrastvo prav-de će, čim dobije odluku suda o raspisivanju poter-nice ukoliko do nje dođe, naravno, reagovati", kazala je Malovićeva. Ona je rekla da je o slučaju Egner već bilo razgovora sa predstavnicima Ambasade SAD i da će nakon zvanične odluke suda ti razgovori biti intenzi-virani, podsećajući da je saradnja Srbije i SAD u oblasti pravosuđa veoma dobra. Ministarstvo pravde će, kako je istakla, učiniti sve da se Egner nađe u Srbiji, da bude priveden pravdi, da mu se obezbedi pravično suđenje i kroz dokazni postupak se otkrije i ustanovi istina o tome šta se sve dešavalo tokom Drugog svetskog rata. "To je veoma bitno s obzirom na univerzalno pra-vilo da ratni zločini ne zastarevaju. Interes države jesu jevrejske zajednice sa kojima smo u prijateljskim odnosima i saradnja sa njima odvija se na izuzetno visokom nivom", izjavila je. Predstavnici Jevrejske opštine Beograd naišli su na razumevanje ministarke pravde povodom slučaja Egner, ali i drugih brojnih probleme koji se tiču jevrej-ske zajednice. Predstavnik Jevrejske opštine Beograd, Avram Izrael rekao je da su danas učinili prvi korak da u sklopu reforme pravosuđa "dodatno mole, zahtevaju, insistiraju da se postupak izručenja i privođenje pravdi osumnjičenog Egnera ubrzaju". Izrael je podsetio da je Egner pri kraju devete decenije života i da jevrejska zajednica želi da mu se sudi u Beogradu za sve što je učinio Jevrejima Beograda. "Njemu ne gine, ne izostaje mu sud onaj gore, najviši, ali voleli bismo da ga vidimo ovde i da sa tom presudom putuje dalje", kazao je Avram Izrael. Kao jedan od problema koji dotiču Jevreje naveo je i knjige antisemitske sadržine, ocenivši da je to "još jedna kap" koja ne doprinosi smanjenju tenzija i boljem suživotu svih nacionalnih manjina na ovim prostorima. "Danas smo svedoci da se preko 50 knjiga antise-mitske sadržine nalaze u slobodnoj prodaji u Beog-radu i u Srbiji. Više prijava Saveza jevrejskih opština Srbije Tužilaštvu ostalo je bez bilo kakvog odgovora i inicijativa da se to spreči", kazao je. Izrael je dodao da su u razgovoru sa ministarkom pravde naišli na razumevanje oko potrebe donošenja

Zakona kojim se kažnjava i zabranjuje negiranje Holokausta. U Jevrejskoj opštini Beograd nadaju se da će Peter Egner, osumnjičen za ratne zločine tokom Drugog svetskog rata, biti izručen Srbiji. Dvadeset meseci nakon što je u Sjedinjenim Dražavama lociran Peter Egner, osumnjičen za ratne zločine nad Jevrejima u Beogradu, Srbija je raspisla poternicu za njim. Viši sud u Beogradu doneo je odluku o pritvoru Egnera, a budući da se on nalazi u SAD, za njim je raspisana poternica Interpola. Sud je ranije, po zahtevu Tužilaštva za ratne zločine, pokreno istragu protiv Egnera, jer postoji osnovana sumnja da je učestvovao u pogubljenju 17 hiljada civila, Jevreja, Roma i "političkih disidenata" na području Beograda, između 1941. i 1943. Kako saznajemo, američka ambasadorka Meri Vorlik u utorak će se sastati sa predstavnicima srpskog Tužilaštva za ratne zločine, kada će jedna od obaveznih tema biti i slučaj Petera Egnera. Avram Izrael iz JOB smatra da postoje jako dobre šanse da Egner bude izručen Srbiji. “Postoje dva dokumenta potpisana između Repu-blike Srbije, odnsno Kraljevine Srbije, iz čini mi se 1942. godine i drugi dokument koji je potpisan prošle godine o saradnji između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije, koji omogućava da se bez redovnog sudskog postupka u SAD, Egner isporuči. Odnosno, bez oduzimanja američkog državljanstva”. Blic,B92

KOMEMORACIJA U [UMI [ORE[

Povodom Jom Ha{oa u {umi [ore{ kraj Jerusa-lima odràn je 12. aprila u 16.30 tradicionalni susret ~lanova Hitahduta - Udruènja doseljenika iz neka-da{nje Jugoslavije. Sve~anost je bila posve}ena 65 godina od oslobodjena logora Jasenovac. Uprava (Vaad) Hitahduta organizovao je dolazak autobusima i program koji je sakupio neuobi~ajeno veliki broj ljudi, tako da prostor nije bio dovoljno prostran da bi svi prisutni imali svoje mesto. Predsednik HOJ-a, Mo{e Ben [ahar otvorio je ovaj susret, a rabin Naftali Atijas odrào je molitvu u pomen stradalih Jevreja Jugoslavije. Zatim su advokat Zohar Sade, pukovnik [muel Ben [ahar i Miri Derman govorili o svojim roditeljima, zato~e-nicima Jasenovca. U umetni~kom programu u~estvo-vali su [lomo [tern, Olivera, Mia i Tea Mirkovi} i Ranka Pancer Berkovi}. Voditelj programa bio je Daniel Fogel. Komemoraciji je prisustvovalo dvadeset predsta-vnika ambasada nekada{njih republika Jugoslavije. Naàlost, program koji je trajao vi{e od dva sata nije imao prevodioca, tako da gosti, po ina~e hla-dnom i vetrovitom vremenu, nisu razumeli program. Naknadno im je dostavljen program pismenim pu-tem. Baklje je zapalila druga generacija zato~enika Jasenovca.

29

Dan Sternberg

!!!Qspmkf~f!2:53/!!!

Nastavak iz pro{log broja (Vra}amo se na kraj prvog dela da bismo se

podsetili o ~emu je re~)

TULI]: (ne odmah) E sada i ja ve} trebam ne{to èstoko! (kao da ho}e opet da pozove)… MARETI]: Ne, jo{ ne, molim Vas! Jo{ – jo{ ne mogu s jednim @idovom – ovako o~i u o~i! TULI]: (uzdah) Slu{am.... MARETI]: To je {to je bilo; i o ~emu sam se crkveno ispovjedio, prije nego sam se odlu~io da moj otac ima pravo i da mi je mjesto pri Bogu i Crkvi.. TULI]: A o ~emu se niste? MARETI]: Jeste li pukovni~e Vi ve} ikada vidjeli na{eg gospodina Isusa Krista?... TULI]: Kao svaki drugi; {to, nema li slika i kipova? MARETI]: Pa ima i takvih vjernih koji ga vide i gledaju, kao vlastitim o~ima… TULI]: Pretpostavljam Monsinjor, da tako i Vi... MARETI]: Ja ga vidim no}u i danju, i mogu ga uvijek – ne samo vidjeti, gledati, nego i – grliti, ljubiti; na usne ljubiti, kao da smo - samo nas dva na otoku… TULI]: … a oko Vas, bura, oluja (uzdah) – zna~i, Isus u liku ovog Leona iz Sarajeva? MARETI]: To je Isus, nema drugoga... TULI]: I to ste mogli pri~ati samo jednom poli-cajcu, a ne sve}eniku? MARETI]: Crkva je moj dom, moj jedini dom; stvar je u tome, da je taj Leon, i samo on – moj jedini Isus... TULI]: [to ne treba da uti~e na Va{ stav prema ostalim ~lanovima te njegove rase! To jest, da su oni olo{ i treba, u najmanju ruku, da ih se otarasimo, jer su oni {kodljivi, da ne kaèmo vi{e, za nas, kao zdravu, normalnu, arijsku ~eljad? Barem tako, da li to primate tako? MARETI]: Oni su nam ubili Boga; to jest… TULI]: Oni su Vam i ubili tog de~ka iz Sarajeva! MARETI]: ({iri ruke) Ja sam ga ~ekao tri daljnja ljeta … TULI]: I on nije uskrsnuo? MARETI]: Nije... Pa, nije! TULI]: I sada bi Vi ipak htjeli da razgovarate s ovim @idovom, koji stoji iza vrata? MARETI]: Bilo… bilo s kojim. U Zagrebu ih vi{e nema, a na mojem otoku i tako ne, a Crkva je

velikodu{na i prima i one najgore, ako su samo vrijedni, u svoje toplo krilo... TULI]: Moji prijatelji u Frankfurtu ne misle da oni mogu da budu ikako "vrijedni", jer to im je u krvi, ili, kao {to sam Vam poku{ao da objasnim, u “kromozomima, genima", ali (sleè rukama, a onda glasno): Pun~ec! Uvedi tog @idova!...

***

(Ulazi Radiljub [picer, stasit, ozbiljan, elegantno ali ne upadljivo obu~en; na kaputi}u mu je pri{ivena ùta oznaka '@'. On zastane pred Tuli}em, blago se pokloni; ovaj mu ne pruà ruku, ali mu domahne da sjedne. Pokazuje na biskupa):

To je Monsinjor Ivan Mareti} iz Zagreba. On je tu, te zadnje nedjelje povratio u krilo Crkve nekoliko pravoslavnih obitelji, i izrazio èlju da govori s vama, ne znam ba{ za{to, pa mo`da da i vas ubijedi da je Isus bolji od Mozesa... [PICER: (smje{ak) - Bez Mozesa, Mojsija, ne bi bilo ni Isusa... MARETI]: Go - gospodine, mi se ne {alimo! Ja ne znam da li je Crkva u ovom ~asu spremna za to; barem u va{em slu~aju, a ja vas ne poznajem, ali recimo da je, pa za{to vi kona~no ne biste uvidjeli tu va{u groznu i uàsnu krivnju, pa mo`da bi onda i neko kajanje, a time, naravno, mislim najiskrenije kajanje, moglo da pobolj{a tu va{u, pa jasno, ne bas zavidnu situaciju? [PICER: Nije zavidna, u tome imate pravo, Monsinjor; ve} mnogo godina pa i stolje}a, nije... MARETI]: Dakle? - Recimo da bih vam ja dao, barem neku mogu}nost, neki tra~ak nade za izlaz iz tog }orsokaka?... (traì u dèpovima i vadi Bibliju; lista...) TULI]: (kiko}e se) ûdno kako mi danas, nakon tog vanrednog preporoda na{eg naroda, a i na{eg drevnog i lijepoga jezika, upadamo sve nanovo u ono tursko? Ali budu}i da nijedan od prisutnih nije musliman, a dr [picer ima u cekeru {to bi njima bio grijeh ponuditi, a na{a Crkva, s druge strane, ne vidi u tome grijeh, dapa~e, malo vodice tu i tamo, uvijek je dobro, a i hrvatska policija se tome ne protivi, ukoliko je to u mjeri, a zapravo sve je stvar mjere, osim ìdovstva, {to uop}e nije pitanje mjere, nego je neka sasvim druga stvar – pa ajde doktore, otvorite jednu, jer se i Monsinjoru, a i meni, grlo ve} 'prekomjerno' osu{ilo, a Monsinjor bi htio jo{ da vas i brzo pokrsti, a i nas dvoje, medju nama, jo{ imamo neke male poslove... ŠPICER: (u neprilici) Ja sam mislio da vam predam ovo kad budemo sami, ali, ako vi kaète?! (predaje mu boce, Tuli} uzima jednu, vadi iz ladice otvara~,

30

~a{ice, puni ih…) TULI]: Biti }emo mi jo{ i sami...(domahne mu neka pridje i uzme svoju ~asu) Ajde, kao uvod u va{u eventualnu – opet, ne znam ba{ koliko dugotrajnu – a {to bi mo`da zvali, “kr{}ansku egzistenciju” - popijte jednu s nama; pa to bi vam trebala biti ~ast!... (svi piju) [PICER (mali smje{ak): Zna~i – ne znate koliko dugotrajnu?... TULI]: Pa tko od nas zna sve? Niti policija, koja mnogo toga zna. Ve}ina mojih prijatelja u Frankfurtu bi se opredjelila kao indeterministi! [PICER: (sarkasti~no) Osim faktora rase i krvi, koji je apsolutan, svemo}an... TULI]: E vidite, tu se mi malo razlikujemo od Crkve koja jo{ vjeruje u kajanje, i spremna bi bila - MARETI]: (prekida ga, nestrpljivo) - Molim Vas pukovni~e, pa ja sam Vas zamolio da mi dadete tu mogu}nost! (lista) TULI]: Izvolite Monsinjor, posluìte se... (puni mu jo{ ~asu; ho}e i [piceru, ali ovaj diè ruku za "ne") A @idovi su poznati po svojoj trezvenosti... [PICER: Morali smo od koje~eg odustati, da bismo preìvjeli... TULI]: (diè ruke, vragoljasto) Dobro, predao sam igrali{te na{em Monsinjoru, pa }u za sada da se suzdrìm. Izvolite, Va{a Svjetost!... MARETI]: (ve} je popio 3 ~a{ice; nije na{ao {to je traìo pa ljutito zatvara knjigu) Slu{ajte! Pa zar to nije jasno? Vi ste nama ubili Boga! (pokazuje na zatvorenu knjigu)... Pa moè li biti stra{nija krivnja od ove? [PICER: (brzo) … i zatim smo i sami rekli, da neka taj grijeh i ta krivnja predju na sve na{e potomke, do zadnjega koljena... TULI]: êkajte, meni to nije jasno, dragi Monsinjor: pa @idovi su sve, ali nisu budale; za{to bi to onako dobrovoljno kazali i time sami sebe prokleli? MARETI]: Dozvolite pukovni~e! Kada ste Vi zadnji puta ~itali Sveto Evandjelje? (diè knjigu) TULI]: E, ve} dugo ne, ~ini mi se od mog djetinjstva na selu, nisam! MARETI]: A meni dozvolite… pa Vi ste mi 'predali igrali{te', iako je to malo ~udno da se Crkvi 'predaje' neko igrali{te, kada je Crkva sama od Alfe do Omege, zna~i, ~itavo igrali{te … [PICER: …je neko} bilo u njenim rukama. Mi, @idovi, to poznajemo. MARETI]: (nije razumio tu ironiju, pa nastavlja) Naàlost, neki katolici su to ve} zaboravili (nudi knjigu Tuli}u koji je uzima). Uzmite, gospon pukovnik, barem prolistajte, tu nema mnogo tih filozofskih izraza, ali ima rije~i Bo`je; prolistajte!

(vra}a se [piceru) A Vi, @idovi, sje}ate se jo{ toga, nadam se, da je Crkva neko} bila Alfa i Omega, a to zna~i: sve! Sveta Inkvizicija se tada nepomirljivo borila protiv svojih neprijatelja, ali im je uvijek i davala mogu}nost da se okaju i vrate u krilo na{e Crkve? Pa za{to ne bi i vi, evo, sjedi pred vama izaslanik njegove Ekselencije iz Zagreba, a time i svete Stolice u Rimu, i nudi Vam…? [PICER: Možda, Monsinjor, da smo tu ponudu svi mi primili, jo{ onda, prije tristo, ~etiristo ili vi{e godina, Crkva bi vidjela taj na{ 'problem' kao rje{en; ali pukovnik Tuli} i njegovi prijatelji u Frankfurtu, to ne bi; oni govore o 'genima', krvi! - Oni su, usprkos onom {to je pukovnik malo prije rekao, barem u tome, ~isti deterministi! MARETI]: Pustite me s ovim rje~ima! Crkva ima, ako ho}ete, samo jedan i jedini "determinus", a to je svemo}ni Bog! Pa zato vas pitam: kajete li se? ŠPICER: Za {to? Da smo ga "ubili"? Nismo. Bili su to Rimljani. Da sam ja, moja obitelj i svi @idovi koji ìve danas, odgovorni za to, ako su mo`da u ono doba, nekoliko na{ih predali Isusa Rimljanjima na sud … za{to bi mi sad bili za to odgovorni? MARETI]: Ne samo pravno, to jest po sudski odgovorni, nego i … kako to njegova Ekselencija u Zagrebu kaè – numinozno i metafizi~no prokleti… a on znade {to kaè! [PICER: (mali smje{ak) Prema tome je jasno, da je i raj pred nama potpuno zatvoren... MARETI]: I Spasenje! - Pustite raj i neke, mo`da, 'uìtke' u raju, nismo mi muslimani, ali Spasenje du{e, ima li {to ve}ega? Va`nijega? ŠPICER: Da bi nam eventualno 'spasila du{e', bilo bi potrebno da se Crkva potrudi, da nam jo{ prije, spasi ìvote! MARETI]: Nemojte vi Crkvi soliti pamet, {to ona treba 'prije'! A {to ni pravno, po sudski, niste vi odgovorni za smrt na{eg Isusa? [PICER: Prvo, ako bi mi dozvolili, on je bio 'na{', zar ne? Drugo, po Va{oj vjeri, on je umro na kriù da omogu}i svakom vjerniku da se oslobodi, o~isti od svojih grijehova; zna~i, da nije njegove nasilne smrti, ni Kr{}anstva, uop}e ne bi moglo biti! Tre}e, ve} sam rekao, za{to bi svi @idovi, u sva pokoljenja, bili odgovorni za ne{to {to su, recimo, samo nekolicina njih, prije dvije tisu}u godina, mo`da, izvr{ili? Zasto? MARETI]: Mo`da? Vi sumnjate? Jer tako pi{e! Jer su to oni sami tako rekli! [PICER: Odjednom je toliko va`no {to @idovi kaù? A recimo da su svi prisutni, to onda tako rekli; koliko ih je moglo biti? Jeruzalem je bio maleni, orijentalni grad, a pred sudili{tem Pilata se moglo sakupiti ne vi{e nego stopedest, dvjesto ljudi!

31

A na svijetu je ve} onda bilo na milijuna @idova, koji su u to vrijeme, demografski, bili medju najbrojnijim narodima; pa onda, recimo, bilo je nekoliko stotina onih koji su, navodno, traìli Isusovu smrt, medju milijunima @idova u isto vrijeme, koji o tome uop}e nisu ~uli, a mnogi medj njima i postali prve pristalice tog na{eg @idova iz Galileje! A tko uop}e zna, da li je ta pri~a u svemu istinita? MARETI]: Pa to je, to je - to je zaista drsko od vas, da vi meni u lice kaète sve to, 'recimo', 'navodno', 'mo`da', i 'tko zna, da li je ta pri~a u svemu istinita'? (drekne) Pa to pi{e u Svetom Evandjelju, to nije, da je to netko, ovako napisao, to je iz pera na{ih Evangelista, a iz ustiju Svetog Duha, a ako vi u sve to ne vjerujete, i niste uop}e sposobni da o tome promislite, pa kako bi vam moglo biti ikakvog Spasenja? [PICER: Kao {to rekoh, a i kao zastupnik @idova koji se jo{ nalaze u ovom gradu,Va{a Ekselencija bi trebala prije svega da nam pomogne da se spasimo; da nas ne odvedu, maltretiraju i ubijaju! Nas, i na{u djecu! MARETI]: Ovo, ove stvari su nadle`nost pukovnika Tuli}a, vi{e nego mene; ja, ja sam vam predloìo ne{to, {to bi mo`da moglo da vam pomogne i u ovim, vi{e svjetovnim pogledima, ali vi se uporno (vikne) kao uvijek do sada, ve} dvije tisu}u godina! – protivite tome i odbijate...Ajde, Pukovni~e, nasipajte mi jo{ jednu!... (Tuli} mu puni ~a{u bez da diè pogled sa Biblije; on pije)... Opet se dokazuje kako je, vama @idovima, najbolja vrlina da skupljate, mo`da ponekad i da stvarate, kvalitativne materijalne stvari (pokazuje na ~a{icu), ali u ovim duhovnim!?...(diè se) ... Ja sam vam, a i u ime na{e Crkve ponudio, {to sam mogao (diè ruke rezignantno... odjednom) – Ali -- ba{ mi pada na pamet - pa vi svi se poznajete medjusobno, zar nije? Da li, da li mo`da poznajete, ili ste ~uli, za neke iz Sarajeva, kojima je otac, ili mo`da i djeda, bio neki ... imenom Leon?... (Tuli} diè glavu sa knjige i pogleda ga; on nastoji da taj pogled izbjegne) [PICER: (ne odmah) Da, kada sam kao ljekar i @idov do{ao u djakova~ki logor da pomognem onim ènama i djeci, dovedenim onamo iz Sarajeva i okolice, kad je u tom logoru u o~ajnim higijenskim uslovima izbila epidemija pjegavog tifusa, a pukovnik Tuli} (klimne mu) nam je odobrio da djelujemo tamo, i ~ak da izvedemo i dovedemo nekoliko djevoj~ica u Osijek, da bi ih smjestili kod ìdovskih familija ... TULI]: (uzbudjen i kao da se ispri~ava) Sve èljezni~ke pruge prema istoku su u to doba bile

zatrpane, desetoro njema~kih divizija su bile na putu za ruski front, i bila je opasnost da se ta epidemija prelije i na na{e pu~anstvo u Djakovu... MARETI]: Boè sa~uvaj! (Tuli}u) Ne znam da li Vam je poznato, ali ja kao jo{ mladi sve}enik, sam sluìo oko osam godina u tom svetom biskupskom gradu! ([piceru, nestrpljivo) Dobro sada: potomci tog Leona? (uzbudjeno) Pa možda i on sam? Mo`da?... ŠPICER: Sje}am se – ljekar kao i policajac, treba da ima dobro pam}enje – bila je tamo jedna èna, sa dvije djevoj~ice; pukovnik Tuli} je zahtjevao od nas to~ne i podrobne liste o svima, pa do tre}eg koljena; mu` te ène, ve} odveden u Jasenovac, zvao se @arko Kirschner, a njegov otac je bio Leon, ~iji otac je bio, koliko se sjecam, inènjer; ~ini mi se u gradnji èljeznica, ili tako ne{to... (Mareti}evo lice se okameni...) Sje}am se, kako se je i gospodin pukovnik Tuli}, on sam, osobno zauzeo da se te djevoj~ice izvedu iz logora i smjeste u Osijeku. TULIĆ: (uzbudjen; ljutito) Pustite to, komu je to potrebno? -- Pa da, bile su to zaista, lijepe ìdovske djevoj~ice, ima i takvih, jasno, {to je u krvi je u krvi, i ne vidi se to odmah i na licu! A {to, zar mi, hrvatski rodoljubi i borci, smo uvijek samo u borbi i politici, i nemamo i nekih ljudskih osje}aja? ŠPICER: (sasvim u slici koja mu je u sje}anju)... Majka je ve} bila oboljela, i te djevoj~ice nikako nisu htjele da je napuste...U medjuvremenu se ta gu`va u èljezni~kom prometu olak{ala, i vlakovi su opet po~eli da voze prema istoku... MARETI]: (pokriva si u{i) E dosta, ve} sam dosta ~uo; i previ{e! Jadno moje Djakovo!... (mahne [piceru) - Ako se jo{ predomislite? Do sutra sam jo{ tu... (ma{e rukama, prilazi Tuli}u i pruà mu ruku) - A vi, ako do sutra nadjete nekog drugog @idova, možda otvorenijeg srca?! Ja spavam kod Franjevaca!... (izlazi)… [PICER: (vikne mu) U na{em gradu su se pokrstili jedno tridesetak @idova; jedan dio njih su u Jasenovcu, ako su jo{, a jedan dio ve} negdje na istoku; tko zna gdje. MARETI]: (ma{e rukama) E, i na{a Sveta Crkva nije vi{e svemo}na kao {to je bila! Nije vi{e od Alfe do Omege, nije vi{e, nije, nije...

(iza{ao je... kratka {utnja) –"—

(Kraj u slede}em broju)

32

ZAJEDNIČKO PRIOPĆENJE

Margelov institut i Centar za društvena istraživanja “Dr Branko Horvat” iz Zagreba daju bezrezervnu podršku Predsjedniku Republike Hrvatske dr Ivi Josipoviću s obzirom na predsjednički govor izrečen u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, a posebice na njegovo obraćanje vezano za patnju koju su iskusili građani Bosne i Hercegovine, mnogobrojne obitelji, djeca i žene zbog negativne hrvatske politike za vrijeme trajanja ratnih sukoba u toj zemlji 90-tih godina prošlog stoljeća. Trebalo je smoći snage, obraza i morala da se zločin osudi. Plemenite isprike i žaljenja upućene s najvišeg mjesta Hrvatske države daju nadu u bolje sutra te mirnog suživota naroda dvaju država ali i triju konstitutivnih naroda Bosne i Hercegovine.

U ime žrtava, obitelji preživjelih i svih slobodoljubivih građana Republike Hrvatske nadamo se, da će se Predsjednik Republike Hrvatske i na mjestu bivšeg ustaškog koncentracijskog logora Jasenovac pokloniti žrtvama i učiniti gestu isprike za kukavičke zločine koji su pod egidom hrvatskog naroda i hrvatske države počinjeni od strane ustaškog fašističkog kvislinškog režima za vrijeme Drugog svjetskog rata.

U povodu 65. obljetnice oblježavanja proboja jasenovačkih logoraša tražimo da se u hrvatskoj javnosti govori više o zločinačkom karakteru Pavelićeve NDH i stradanju Srba, Židova, Roma, Hrvata, drugih naroda i skupina od strane ustaškog fašističkog režima. Pozivamo Republiku Hrvatsku da kao trajno sjećanje na goloruke jasenovačke mučenike koji su vršeći proboj kroz bodljikavu žicu krenuli prema slobodi za simbol najvećeg stradanja na našim prostorima ikad proglasi Nacionalni dan sjećanja na Jasenovac.

Također želimo istaknuti da smo civilnom akcijom na Međunarodni dan sjećanja na Holokaust 27. siječnja 2010. godine pozvali Poglavarstvo Grada Zagreba za promjenu imena Mjesnog odbora koji nosi ime po ustaškom ideologu i ratnom zločincu Mili Budaku u ime hrvatske dječje glumice Lee Deutsch stradale u Auschwitzu 1943. godine. Od gradske ćemo skupštine zatražiti promjenu imena tog odbora.

Margelov institut Alen Budaj Centar za društvena istraživanja “Dr Branko Horvat” Salamon Jazbec

Zagreb, 17. travnja 2010.

Organizacijski odbor Židovske kulturne scene “Bejahad 2010” raspisuje natječaj

''SIMHA KABILJO''

za kratku priču sa židovskom/jevrejskom temom

Priče mogu biti napisane na jezicima bivše Jugoslavije. Natječaj je anoniman. U obzir dolaze priče koje nisu do sada objavljene. Rad obilježen šifrom i pisan pisaćim strojem ili na drugom mediju (MS WORD format) treba poslati u dva primjerka s naznakom «Za nagradni natječaj Bejahad 2010» i s naznakom šifre. Rješenje šifre – puno ime autora i adresa – treba priložiti u zasebnom, zatvorenom pismu. Krajnji rok za slanje radova je 15.06.2010. Radovi se mogu slati na adresu: BEJAHAD – ŽIDOVSKA KULTURNA SCENA Trg Marka Marulića 18 !!!!21111![BHSFC!

sa naznakom za «Natječaj Bejahad 2010»

Radove će ocijeniti žiri i dodijeliti prvu, drugu i treću nagradu. Nagrađene priče bit će objavljene u književnom prilogu Bejahad 2010. Rezultati natječaja bit će objavljeni na www.bejahad.com, www.bet-israel.com, www.makabijada.com, te u časopisima SaLon, Ruah Hadaša, Most, Bilten, Nekad i sad. Nagrade će se dodijeliti na kulturnoj manifestaciji «Bejahad 2010» koja će se održati od 24.8. – 31.8.2010. u hotelu «Adriatic» u Opatiji. Radovi se ne vraćaju.

NEKAD I SAD !!!!!!!!Lokjafwoptu-!vnfuoptu -!ajwpu Godina 1, Broj 3/2010

Redakcija: Ana [omlo, Ela Krsti}, Ivan Nini} Adresa: Shlomo Hamelech 6/21

42268 Netanya, Israel Telefon: +972 9 882 61 14 e-mail: [email protected]

Godi{nja pretplata za 6 brojeva je 150 NIS. Za inostranstvo: 40 EUR za Evropu i 70 US $ za vanevropske zemlje. Na ~ek treba nazna~iti: Ana Nini}

Kwik Kopy Printing, Netanya

Education

Nekad i sad 3