1/ 175

М О Н О Г Р А Ф И Ј А

24. КЛАСА ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ КоВ (1967-2011)

Смер инжињерија

БЕОГРАД, 2014. година

2/ 175

Приредили: - генерал-мајор Борислав Ђукић, - потпуковник мр Мирко Станковић и - организациони одбор.

Део организационог одбора У септембру 2014. године завршено је писање монографије „ МОНОГРАФИЈА 24. КЛАСЕ ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ КоВ (1967-2011.)” аутора генерал мајора Борислава Ђукића, потпуковника мр Мирка Станковића и организационог одбора за обележавање 40. годишњице завршетка школовања 24. кл. ВА КоВ. Монографија је изложена у четири поглавља:

1. Војна Академија Београд – историја војног школства, 2. Официрски позив – изазов младих, 3. Школовање питомаца 24. класе у ВА КоВ, 4. Инжињеријски школски центар у Карловцу (ВП 5102 Карловац)

и делова:

- Обележавање 40. годишњице 24. класе ВА КоВ, - Слике за препознавање и остали радни материјал и - Литература.

Обим монографије је 175 страна са табелама, дијаграмима, сликама и литературом.

3/ 175

Садржај Уводне напомене ............................................................................................................ 5 Глава прва

1. ВОЈНА АКАДЕМИЈА БЕОГРАД – ИСТОРИЈА ВОЈНОГ ШКОЛСТВА......... 7

1.1. Артиљеријска школа................................................................................ 7 1.2. Устројство Војне академије..................................................................... 8

1.3. Војна академија КоВ................................................................................ 9 1.4. Јединствена Војна академија................................................................ 10

Глава друга 2. ОФИЦИРСКИ ПОЗИВ – ИЗАЗОВ МЛАДИХ................................................... 11

- 31. јули 1971. ...................................................................................... 11 2.1. Пријем у Војну Академију......................................................................... 13

- к о н к у р с............................................................................................ 13 - Услови Конкурса.................................................................................. 13 - начин конкурисања ............................................................................ 14 - структура примљених по републикама .............................................. 15 - социјално порекло примљених ........................................................... 15 - национални састав примљених ........................................................... 15 - политичка припадност примљених питомаца .................................... 15

2. 2. Војно устројство ВА КоВ.......................................................................... 16 - 1. питомачки батаљон................................................................................... 16 - 2. питомачки батаљон................................................................................... 17

2.3. Свечана обавеза ......................................................................................... 18

2.4. Организовање живота, рада и реда у Војној Академији ...................... 32

Глава трећа 3. ШКОЛОВАЊЕ ПИТОМАЦА 24. КЛАСЕ У ВА КоВ .................................. 34

3.1. Школовање на 1. и 2. години ..................................................................... 34 3.2. Спортски центар војне академије и спортске активности ........................ 37 3.3. Полагање колоквијума и испита ............................................................. 40 3.4. Распусти – одсуства .................................................................................. 43 3.5. Школовање на 3. и 4. години у школским центрима за родове .......... 43 3.6. Анализа завршетка школовања ................................................................ 44

Глава четврта 4. ИНЖИЊЕРИЈСКИ ШКОЛСКИ ЦЕНТАР У КАРЛОВЦУ (ВП 5102 Карловац)....... 46

4.1. Старешине у центру .................................................................................. 48 4.2. Наставници -сарадници у ИШЦ – са Грађевинског факултета у Загребу.......... 48 4.3. Наставнички кадар у ИШЦ – Карловац ............................................................... 48 4.4. Питомци – студенти 24. класе ВА КоВ, род Инжињерија ................................. 51 4.5. Свечана обавеза ....................................................................................................... 52 4.6. Унапређење у чин потпоручника ............................................................................ 53

4/ 175

4.7. Године професионалне службе - Ток и развој каријере................................ 54 4.8. Генерали из 24. класе – инжињерци.............................................................. 86 4.9. Доктори наука- инжињерци............................................................................ 87 4.10. Магистри наука- инжињерци........................................................................ 87 4.11. Аутори књига и прикази – инжињерци ...................................................... 87 4.12. Војни новинари и дописници – инжињерци............................................ 92 4.13. Из делатности инжињеријког официра- део опуса ............................... 107

4.13.1. Изградња саобраћајница и других објеката .................................... 107 4.13.2. Изградња мостова – дрвени мостови .............................................. 115 4.13.3. Бетонски мостови ................................................................................ 125 4.13.4. Лансирни мостови ......................................................................................... 126 4.13.5. Запречавање, минирање, рушење и утврђивање ............................ 134

4.14. ИШЦ Карловац – данас ............................................................................. 148 4.15. Списак погинулих и умрлих старешина 24. класе ВА КоВ ...................... 156

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 40. ГОДИШЊИЦЕ 24. КЛАСЕ ВА КоВ .................................... 157 ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................................. 159

СЛИКЕ ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ и остали радни материјал ...................................... 160

5/ 175

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Идеја да се напише Монографија 24. класе ВА КоВ рођена је 2001. године на скупу поводом обележавања 30. годишњице завршетка ВА. Наредних десет година на том плану готово да није ништа урађено. Услови су били далеко повољнији: још увек је гро припадника 24. класе био у активној војној служби, био је доступан приступ персоналним досијеима и другим неопходним документима, услови за штампање Монографије у некој од војних штампарија били су могући и финансијски доста повољни. Са припремама око израде Монографије отпочело се после обележавања 40. годишњице завршетка ВА, када је и пала идеја да, у склопу израде Монографије 24. класе, урадимо и Монографију 24. класе – смер Инжињерија. Тај задатак је прихватио Организациони одбор за обележавање 40. годишњице од завршетка ВА. Иако смо доставили упитнике готово свим припадницима 24. класе, на интернету објавили Сајт 24. класе, преко кога смо дали и неопходна објашњења, адресе носилаца задатака, позвали на активност и сарадњу, изостала је заинтересованост припадника 24. класе за достављање аутобиографија. По Закону о заштити личних података није нам дозвољен увид у персонална документа у МО, а истопиле су се и све раније повољности. Доста је аргумената који иду у корист изради Монографије коју заслужује 24. класа. Отуда и апел да подржимо ову активност и да Монографија угледа светлост дана. Одлучили смо се да вам у елекронској форми уручимо радну варијанту Монографије без рецензије, лекторисања и прелома текста, и да нам преко сајта или директом доставом електронске поште на аутора генерал-мајора Борислава Ђукића, на Е-маил адресу: borislav2109@gmail.com, или, за инжињерце, на mirsta@eunet.rs они који нису доставили доставе аутобиографије и нове идеје, сугестије и предлоге од припреме за штампање до коначног штампања Монографије, зашта се Организациони одбор залаже и унапред захваљује. Напомињемо да је ово радна варијанта која, вероватно, садржи правописне, техничке и друге грешке. У припреми за штампу, после лекторисања, рецензије и прелома текста добиће коначну форму и изглед. Класо, будимо сложни, јединствени, упорни, креативни и учинимо мали напор како бисмо имали Монографију коју заиста заслужујемо. Организациони одбор

6/ 175

24. КЛАСА ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ КоВ (1967 - 2011)

7/ 175

Глава прва 1. ВОЈНА АКАДЕМИЈА БЕОГРАД - ИСТОРИЈАТ ВОЈНОГ ШКОЛСТВА

Од свих добрих ствари знање је најбоље: зато што га нико не може украсти, зато што га нико не може купити, зато што је неуништиво.

Хитопадеша

1.1. Артиљеријска школа На одређеној лествици развоја људског друштва, посебно након успостављања држава, властела устројава и стајаћу војску. За успешно командовање и руковођење војском као императив намеће се потреба за школованим старешинским кадром. За његово школовање и оспособљавање споро, али сасвим оправдано, многе државе отварају војне школе. Том изазову није одолела ни Кнежевина Србија.

Од стицања аутономног статуса у оквиру Турског царства 1830. године у Кнежевини Србији је било више покушаја да се оснује висока војна школа. Први корак у сложеном процесу стварања официрског кадра учинио је 1833. године кнез Милош Обреновић, када је на школовање у Русију упутио тридесет, од сваког рода по десет, младића да се изуче за официре.

Четири године касније децембра 1837. године одлучено је да се у Србији, Пожаревцу, отвори трогодишња школа, Краљевско-сербска војна Академија, у коју су примљена 32 полазника, али ова школа је након шест месеци престала са радом, због незаинтресованости књаза Милоша за њен рад.

Неколико година касније Илија Гарашанин, задужен за Гарнизону војску, предложио је да се оснује Артиљеријска школа и на тај начин унапреди војна спрема Кнежевине Србије. Државни Савет је устројио тај предлог, а кнез Александар Карађорђевић је 18. марта 1850. године одобрио Пројекат устројенија Артиљеријске школе кога је израдио генерал Франтишек Александар Зах, први управник Војне академије. Тај акт представља утемељење војног школства код нас. Артиљеријска школа је прва висока војна установа у Србији, чије традиције данас чува Војна академија у Београду.

Војна академија се у 1 9 . веку делила на Нижу и Вишу. У Нижу школу пр имани су матур анти гимназије и реалке и трајала је три године. у Вишу академију примани су капетани II класе и трајала је две године. Међу полазницима Артиљеријске школе из тог времена су прослављене војсковође Српске војске, војводе: Радомир Путник, школу завршио 1865. године; Живојин Мишић и Степа Степановић 1878. и Петар Бојовић 1888. године; генерал Јован Мишковић, министар војни, начелник ГШ Српске војске, члан Српског ученог друштва и седми по реду председник Српске Краљевске академије, школу завршио 1865. године.

Артиљеријска школа, Београд 1850. год. генерал Франтишек Александар Зах, први управник, ВА,1850. год.

8/ 175

1.2. Устројство Војне академије После српско-турских ратова 1876-1878. године Кнежевина Србија је на Берлинском конгресу, 1878. године, међународно призната као независна и суверена држава. Искуства из рата и увећање државне територије наметали су потребу да се Артиљеријска школа реорганизује. Министар војни, ђенералштабни потпуковник Јован Мишковић, одредио је комисију која је израдила Пројекат Закона за устројство Војне академије. Народна скупштина је усвојила Закон о устројству Војне академије, а кнез Милан Обреновић га је потврдио 30. јануара 1880. године. Оснивањем Тополивнице 1884. године све више се потврђивао значај образовања војничког кадра и школовања официра.

Стара Артиљеријска школа, ул. Ресавска 40 б

Нова Артиљеријска школа, 1889, ул. Кнеза Милоша

Зграду Нове Војне академије у Ресавској улици бр. 40б пројектовао је архитекта Димитрије Т. Леко 1899. године дуж улице кнеза Милоша, као други део комплекса Војне академије започетог 1850. године.

Објекат је потпуно саграђен после Првог светског рата. Комплекс су чинили, поред Војне академије, и репрезентативна касарна 7. пука у Немањиној улици, Официрски дом, Официрска задруга и парк Мањеж. Војна академија је радила непрекидно све до Балканских ратова 1912. године. После Првог светског рата Војна академија рад је наставила у оквиру Југословенске војске. Рад је прекинут и током Првог светског рата, а онда још једанпут у Краљевини Југославији, избијањем Априлског рата 1941. године.

Командири водова у Војној академији, 1924. год.

9/ 175

У току Другог светског рата, одлуком Врховног штаба Народноослободилачке војске и Партизанских одреда Југославије од 21. новембра 1944. године, основана је Војна академија Демократске Федеративне Југославије. Двогодишње школовање почело је фебруара 1945. године.

Наређењем Генералштаба ЈА од 31. јула 1945. године, Војна академија је расформирана као општевојна академија и одлучено је да питомци наставе школовање у посебним Војним училиштима по родовима. До септембра 1945. године формирана су Војна училишта, а настава у њима започела је новембра 1945. године. У 15 Војних училишта, распоређених на читавој територији ДФ Југославије, школовање је трајало од 14 месеци до две године. Традицију Војне академије наставило је Пешадијско војно училиште.

1.3. Војна академија КоВ Школовање у Пешадијском војном училишту је, 1949. године, продужено са две на три године. Након тога, назив Пешадијско војно училиште је промењен у Школа за активне пешадијске официре, а затим у Школа активних официра. Коначно, 1952. године, школа је добила назив Војна академија ЈНА. Први начелник Војне академије је био генерал-пуковник Саво Оровић.

Војна академија Генерал Јован Мишковић, Београд, Први начелник ВА, генерал -Бањица, Павла Јуришића Штурма бр. 33, пуковник Саво Оровић

Војна академија ЈНА школовала је официре свих родова Копнене војске. Да би назив више одговарао намени, Војна академија ЈНА је 1964. године преименована у Војну академију КоВ.

Зграда Војне академије на Бањици је саграђена између два Велика рата. Пред 2. светски рат у данашњој згради Војне академије био је смештен 18. пешадијски пук Краљица Марија бивше Војске Краљевине Југославије. Од 09. јула 1941. до 04. октобра 1944. год. касарна је претворена у највећи концентрациони логор смрти на подручју окупиране Србије. Резултати истраживања говоре да је кроз логор прошло око 250.000, од тога броја њих 30.000 логораша стрељано је на стратишту у Јајинцима и у самом логору. У заплењеним документима логора регистровано је 23.288 логораша разних националности, занимања, старосних доба, политичких опредељења, а страдало је 3.849 људи. Данас је некадашњи концентрациони логор претворен у Музеј – дом Бањица.

10/ 175

1.4. Јединствена Војна академија Промене у друштву пратиле су и реформе војног школства. Тако је школоовање у Војној академији КоВ, 1966. године продужено са три на четири године. Напоредо са Војном академијом КоВ, развијале су се и остале војне академије видова, родова и служби лоциране у Београду, Загребу, Сарајеву, Сплиту... До избијања грађанског рата на простору бивше СФР Југославије Војне

академије су радиле без већих промена у организацији. Универзитет Одбране, зграда Ректората, ул. Павла Јуришића Штурма бр. 1

Од 1991. године официри родова школују се у Војној академији, а официри служби у Војно-техничкој академији.

Јединствена Војна академија, намењена је школовању официра за потребе свих родова и служби, налази се од 2006. године на једној локацији у Београду, општина Вождовац, насеље Бањица, ул. Павла Јуришића Штурма бр. 33

(бивша улица Вељка Лукића Курјака), а касарна носи нови назив, Генерал Јован Мишковић.

Одлуком Владе Србије од 24. фебруара 2011. године основан је Универзитет одбране, чији је ректорат смештен у бившем Школском центру везе, а обједињује два факултета: Војну академију и Медицински факултет Војномедицинске академије. Током 162 године (2013) Војну академију је уписало око 71.000 полазника (кадета, питомаца, студената). О устројству Војне академије КоВ ЈНА, наставном плану и програму, образовно-васпитном процесу, смештају, животу и раду питомаца, одевању, полагању испита и другим сегментима рада ове високо образовне војне школе говориће чињенице у наредним главама ове Монографије.

11/ 175

Глава друга 2. ОФИЦИРСКИ ПОЗИВ – ИЗАЗОВ МЛАДИХ

Одлучити – није довољно – одлуку треба и спровести.

Барбра Ринг

Одлуку за официрски позив доносили смо као средњошколци лично или уз помоћ најближих и драгих нам рођака и пријатеља. Били смо свесни када једном кренемо, па макар и у најудаљенији свет, да ћемо наћи сигуран пут. Тако је и било. Те давне 1967. године, нас 688 средњошколаца, одабраних по посебним критеријумима и условима, примљени смо у 24. класу ВА КоВ. Био је то за нас изазов, понос и нови живот. Већина је са посебним ентузијазмом и вољом прихватила нове услове живота, и, уз помоћ и бригу наших старешина и другог наставничког особља, стали смо у војничке редове, положили свечану обавезу и прихватили се учења уверени да је знање потребно у животу као пушка у борби. Са сетом се често у животу враћамо на питомачке дане испуњене обавезама и дужностима, а највише учењем и оспособљавањем за официрски позив. У фокусу наше преокупације било је савлађивање наставног плана и програма. И дан-данас навиру сећања са Бањичког виса, Набрђа код Ђакова, Јахорине, Саве код Шапца . . . , са спортских терена, културних и спортских манифестација из Београда, као и сећања на изласке у град и дружења, којих је увек било мало. Све то као да је јуче било. Памтимо припреме и положене испите, чинове разводника, десетара, водника и водника 1. класе, а посебно избор будућег рода и растанак после двогодишњег дружења у Београду, као и одлазак и наставак образовно-васпитног процеса у школским центрима широм Југославије: Сарајеву, Бањој Луци, Београду, Крушевцу, Титограду (Подгорици), Карловцу, Задру, нове полигоне за практичну обуку и оспособљавање: Пазарић, Калиновик, Земуник, Мањачу, Мекушје . . . У тим центрима смо овладали струком, положили све испите, оспособили се за почетне официрске дужности и дочекали дуго жељени дан, када смо у свечаном строју на фудбалском игралишту ВА КоВ у Београду, промовисани у чин потпоручника.

31. јули 1971. Амфитеатар ВА КоВ био је мали да се окупимо са старешинама и наставницима, ради анализе школовања и саопштавања ранг листе. Саопштише нам да је ЈНА постала богатија за 399 младих официра, а да ће се овом строју прикључити највероватније још 14 наших колега који нису на време положили све испите, што се и остварило 23. септембра 1971. године, тако да је у чин потпоручника произведено 413 питомаца 24. класе. Од тог срећног дана много шта се променило у нашим животима. Раније су о нама бринули, да бисмо пријемом првих дужности преузели бригу за друге, превасходно за своје потчињене војнике и старешине. Ухватили смо кормило у руке и запловили својим рекама живота. Живот нам је постајао из дана у дан све озбиљнији, дражи и испуњенији. Време је брзо пролазило у задовољствима, љубавима и обавезама које су пристизале и увеличавале се, све док нисмо упловили у породичне воде, када је брига за породицу и децу надвађивала. Ипак најоданији смо били својим дужностима. Преносили смо знања и вештине стечене у току четворогодишњег школовања у ВА КоВ на своје потчињене. А, нашим каријерама и дужностима није било краја. Поносни смо са постигнутим у служби и животу уопште, и с правом стајемо пред лице свих наших ауторитета. Чињенице саме по себи су доказ професионалне зрелости 24. класе из које је изникло 26 генерала, 2 доктора и 2 магистра наука. Из редова наше класе стасали су 2

12/ 175

начелника ГШ Војске Републике Српске, 1 командант Српске војске Крајине, 3 начелника штаба уједно заменика команданта Српске војске Крајине и Војске Републике Српске, 9 команданата корпуса, један командант дивизије, два министра одбране и на десетине других на високим оперативним и штабним дужностима у ГШ, командама армија, корпуса и дивизија. Немили догађаји деведесетих година, који су се поклопили са двадесетогодишњицом од завршетка ВА КоВ, промене у држави, друштву, војсци, нашем окружењу, својом величином и последицама, разбијањем СФРЈ, променили су и живот и окружење. Били су бројни, болни и много јачи од наших нада и планова. Одлучно се већина супроставила свим деструкцијама. Видели смо и доживели многе своје и туђе патње. Болела нас је деструктивна политика државног врха и републичких руководилаца, мука народа, те смо из осећаја одговорности и дужности према отаџбини и народу, прихватили се, прерано, високих дужности у најтежим догађајима и ратовима. Сачували смо професионалну част и достојанство, о чему говоре дела и бројна признања.

13/ 175

2.1. ПРИЈЕМ У ВОЈНУ АКАДЕМИЈУ У Војну академију су примани припадници мушког пола, држављани СФРЈ који су морали испуњавати опште и посебне услове наведене у конкурсу. Државни секретаријат за народну одбрану – Персонална управа

р а с п и с у ј е

К О Н К У Р С по којем ће у 1967. години примити лица из грађанства за питомце ових војних академија: 1. Војне академије, 2. Ваздухопловне војне академије, 3. Ваздухопловнотехничке академије, 4. Војне академије и противваздушне одбране, 5. Војнопоморске академије , 6. Морнаричкотехничке академије , 7. Војнотехничке академије (мото- технички,електротехнички, технолошки- хемијски смер и смер наоружања и ракетне технике) и 8. Интендантске војне академије (интендантска и финансијска служба).

Школовање почиње 1. октобра 1967. године.

УСЛОВИ КОНКУРСА Конкурисати могу лица, држављани СФРЈ мушког пола која испуњавају ове услове:

А) Опште: - да су здрава и способна за активну службу у ЈНА; - да нису судски кажњавана и да се против њих не води кривични поступак;

- да нису ожењена; - да су рођена 1946. године и касније.

Б) Посебне: - да су завр шила једну од ових школа II ступња у четворогодишњем трајању са завршним испитом; -за Војну академију КоВ, Ваздухопловну војну академију и Војну академију противваздушне одбране: гимназију, учитељску школу, техничку школу или економску школу; - за Ваздухопловнотехничку академију: техничку школу (машински, електро-технички одсек, одсек слабе струје или телекомуникације) или гимназију, из које предност имају ученици природно-математичког смера;

-за Војнопоморску академију: гимназију, техничку школу (машински, електро-технички, хемијско-технолошки, грађевински, хидрометеоролошки одсек, одсек слабе струје или телекомуникације), поморску школу (наутички и стројарски одсек) или учитељску школу; -за Морнаричкотехничку академију: поморску школу (стројарски одсек), техничку школу (машински, електротехнички одсек, одсек слабе струје или телекомуникације) или гимназију, из које предност имају ученици природно-математичког смера;

14/ 175

-за Војнотехничку академију: техничку школу (машински, електротехнички, одсек слабе струје или телекомуникације), гимназију из које предност имају ученици природно- математичког смера или хемијско-технолошко техничку школу;

-за Интендантску војну академију (обе службе): економску школу, учитељску школу или гимназију.

Право конкурисања имају и војници који служе војни рок и питомци школа за резервне официре ако испуњавају услове овог конкурса.

Школовање у академијама на редном броју 1, 4, 5, и 8 траје 4 године, а уосталим 3 године. Питомци војних академија се после завршетка школовања производе у чин активног потпоручника одговарајућег рода – службе и обавезни су остати у активној служби ЈНА најмање 10 година.

НАЧИН КОНКУРИСАЊА Лица која желе конкурисати подносе молбу, таксирану са 50 динара, општинском органу управе за народну одбрану. Молба се пише на одређеном обрасцу који се може добити код наведеног органа. Рок подношења молби је до 15. јула 1967. године.

Војници који служе војни рок и питомци школа за резервне официре подносе молбе преко своје команде – установе која те молбе, са својим мишљењем, предвиђеним документима и лекарским уверењем, доставља команди војног округа са чије територије је подносилац молбе упућен на служење војног рока.

Молби се прилаже:

- Оверен препис сведочанства IV односно V разреда и завршног испита одговарајуће школе која се тражи конкурсом;

- Оверен препис извода из матичне књиге рођених. Лица која у време подношења молби још нису завршила школовање прилажу уз молбу оверени препис сведочанства о завршеном последњем разреду и оверен препис оцена из првог полугодишта разреда који похађају. Ово се односи и на она лица која завршне испите полажу до краја септембра т.г. или која до тог времена имају полагати поправне испите, а желе конкурисати за једну од наведених академија. Приликом упућивања на школовање обавезно са собом носе сведочанство о потпуно завршеној школи која се тражи конкурсом. Сва друга обавештења могу се добити у општинском органу управе за народну одбрану и команди војног округа.

Персонална управа ДСНО

15/ 175

Кандидати који су испуњавали опште и посебне услове за упис у ВА КоВ имали су право на стипендију за време школовања у средњим школама, коју је обезбеђивао ДСНО, тако да је 24. класа ВА била попуњена и извесним бројем стипендиста.

СТРУКТУРА ПРИМЉЕНИХ ПО РЕПУБЛИКАМА

-из Србије..........334 (ужа Србија-231, АП Војводина -64, АП КиМ- 39) -из Хрватске.......... 130 -из БиХ.................. 101 -из Македоније..... 96 -из Црне Горе......... 14 -из Словеније......... 13

СОЦИЈАЛНО ПОРЕКЛО ПРИМЉЕНИХ

-сељачко . . . . . . . 226 или . . . . 32,85% -службеничко . . . 249 или . . . . 36,19% -радничко . . . . . . 202 или . . . . 29,36% -остало . . . . . . . . 11 или . . . . .1,60%

НАЦИОНАЛНИ САСТАВ ПРИМЉЕНИХ

-Срба . . . . . . . . . . . . . . 387 или 56,25% -Македонаца . . . . . . . . 87 или 12,64% -Хрвата . . . . . . . . . . . . . 78 или 11,34% -Словенаца . . . . . . . . . . 10 или 1,45% -Црногораца . . . . . . . . . 31 или 4,51% -Југословена . . . . . . . . . 65 или 9,45% -Неопредељених . . . . . . 7 или 1,02% -Албанаца . . . . . . . . . . . 5 или 0,73% -Бугара . . . . . . . . . . . . . . 9 или 1,31% -Мађара . . . . . . . . . . . . . 2 или 0,29% -Румуна . . . . . . . . . . . . . 1 или 0,14% -Словака . . . . . . . . . . . . . 3 или 0,43% -Турака . . . . . . . . . . . . . . 1 или 0,14% -Чеха . . . . . . . . . . . . . . . . 1 или 0,14% -Немаца . . . . . . . . . . . . . 1 или 0,14% ПОЛИТИЧКА ПРИПАДНОСТ ПРИМЉЕНИХ ПИТОМАЦА

-чланова СКЈ . . . . . . . 135 или 19,62% -нечланова . . . . . . . . . . . 553 или 80,38% У току школовања ВА је напустило, из разних разлога, 275 питомаца, и то: -у првој години . . . . . . . 160 или 23,25% -у другој години . . . . . . 102 или 14,82% -у трећој години . . . . . . 11 или 1,60% -у четвртој години . . . . 2 или 0,30% УКУПНО. . . . . . ....... 275 или 39,97%

16/ 175

2. 2. ВОЈНО УСТРОЈСТВО ВА КоВ Војна академија, као образовно-васпитна установа, састојала се од Управе Војне академије, две до три класе питомаца и позадинских јединица. На челу ВА за наставу везане су катедре за наставне предмете. На 1. и 2. години ВА начелник је био:

Генерал-потпуковник Богдан Мамула

- генерал-потпуковник Богдан Мамула,

- помоћник начелника за МПВ - генерал-мајор Зарија Стојановић, - помоћник начелника за наставу – генерал-мајор Радомир Шћепановић,

- помоћник за позадину – пуковник Миле Давидовић. На челу 24. класе ВА КоВ био је начелник пуковник Никола Синобад на првој години, пуковник Иво Веровић на другој, и, пуковник Марко Ерцлан заменик начелника класе. Наша 24. класа била је устројена по трупној формацији и састојала се од два питомачка батаљона, сваки батаљон од три питомачке чете, а чете по три питомачка вода.

1. ПИТОМАЧКИ БАТАЉОН: – командант мајор (потпуковник) Керим Исмаиловић,

- помоћник за МПВ у батаљону капетан 1 класе Младен Рапаић.

1. ЧЕТА: - командир чете мајор Драго Флего,

- четни старешина заставник Ђуро Деринкоњић, - командир 1. вода капетан Иван Блатник на првој години и Саво Ђелетовић на другој години

- командир 2. вода поручник Бранко Басара, -командир 3.вода п.поручник Драган Ђурђић на првој год. и п.поручник Лука Хрг на другој год.

17/ 175

2. ЧЕТА:

- командир чете - четни старешина

- командир 1. вода п.поручник Драгољуб Ојданић - командир 2. вода

- командир 3. Вода

3. ЧЕТЕА: - командир чете

- четни старешина - командир 1. вода

- командир 2. вода - командир 3. вода.

2. ПИТОМАЧКИ БАТАЉОН: - командант потпуковник Станко Раубер,

- помоћник за морал у батаљону – мајор _______ Василић 4. ЧЕТА:

- командир чете кап I кл Милошевић ?, - четни старешина

- командир 1. вода – поручник Ојданић Драгољуб, - командир 2. вода - ?

- командир 3. вода - поручник Лубурић Крсто,

5. ЧЕТА: - командир капетан I класе Иван Јандрић,

- командир 1. вода – капетан Милорад Ченић, - командир 2. вода – поручник Јово Алексић,

- командир 3. вода – п.поручник Бранко Заклан,

6. ЧЕТА:

- капетан I класе Тихомир Грујић, - четни старешина свIкл. Илија Илић,

- командир 1. вода капетан Томислав Чековић, - командир 2. вода поручник Ђорђе Зиројевић,

- командир 3. вода поручник Петар Петровић.

18/ 175

2.3. СВЕЧАНА ОБАВЕЗА По наредби начелника персоналне управе ДСНО од 07. септембра 1967. у 24. класу ВА КоВ је примљено 688 питомаца који су положили свечану обавезу --- октобра 1967. године по следећем списку: 1. АВРАМОВИЋ Владимира БОРИС, 2. АДАМОВИЋ Андрије МИЛА, 3. АЛЧЕСКИ Стефана НИКОЛА, 4. АЛЕКСИЋ Драге РАДО, 5. АЛЕКСОВСКИ Стефана АЛЕКСАНДАР, 6. АЛЕКСОВСКИ Стеве ДРАГАН, 7. АНАСТАСОВ Љубомира ИВАНЧО, 8. АНДРЕЈЕВИЋ Предрага СЛАВОЉУБ, 9. АНДРИЋ Миломира ЖИВОЈИ, 10. АНДРИЋ Ратка МИЛИЈА, 11. АНЂЕЛОВ Радивоја ВЛАДИМИР, 12. АНГЕЛОВСКИ Фиданча СИМИОН, 13. АНГЕЛОВСКИ Јордана АЛЕКСАНДАР, 14. АНГЕЛОВСКИ Владимира СТОЈАН, 15. АНТИЋ Радисава ДРАГОМИР, 16. АРАНЂЕЛОВИЋ Боривоја МИОДРАГ, 17. АРДЕЉАН Помпеја АЛЕКСАНДАР, 18. АРИТОНОВИЋ Вељка ДОБРИВОЈЕ, 19. АРМУШ Здравка РАДЕНКО, 20. АРСЕНИЈЕВИЋ Ђорђа МИРОЉУБ, 21. АСЕНОВ Владимира ИВАН, 22. АСЛАНИ Селима ЈУСУФ, 23. АСЛИМОВСКИ Живка НИКОЛА, 24. БАБИЋ Бранислава ЉУБИША, 25. БАБИЋ Душана НИКОЛА, 26. БАБИЋ Николе ЛАЗО, 27. БАЊИЦА Суље ЈУСУФ, 28. БАРЛОВ Жарка ЖИВОТА, 29. БЕКТЕШИ Ђема ИСМЕТ, 30. БЕЛИЋ Јована ЂОРЂЕ, 31. БЕРИША Мусе ШАБАН, 32. БИЦУЛОВИЋ Маринка ЖИКА, 33. БИЋАНИН Радована РАДОСЛОВЕНКО, 34. БИЛАФЕР Петра ПЕТАР, 35. БИЛИЋ Ивана ЧЕДОМИР, 36. БЈЕЛАНОВИЋ Милана ЖИВКО, 37. БЈЕЛОВУК Михајла РАДОСЛАВ, 38. БЛАШКОВИЋ Ивана ИВАН, 39. БОГОЈЕВИЋ Милоша СТЕВАН, 40. БОГОСАВЉЕВИЋ Владислава РОДОЉУБ, 41. БОЈАЏИЈЕВ Стефана НИКОЛА, 42. БОЈАНИЋ Јована РАЈКО, 43. БОЛАНЧА Пашка ИВИЦА, 44. БОРИЋ Стипе СЕРЂО, 45. БОРКО Виљема ВИЉЕМ,

19/ 175

46. БОРОЈЕВИЋ Милана НИКОЛА, 47. БОРОШ Стевана ЈОСИП, 48. БОСАНАЦ Бранка ЂОРЂЕ, 49. БОСАНАЦ Ђуре ВЕЉКО, 50. БОШЕВСКИ Ристе ЈОСИФ, 51. БОЖИНОВСКИ Венче ИЛИЈА, 52. БОЖОВИЋ Горчина ГАВРИЛО, 53. БОЖОВИЋ Михајла СЛОБОДАН, 54. БРАЈОВИЋ Раде ГОЈКО, 55. БРАНКОВИЋ Мане МИЛОШ, 56. БУЋАН Владимира ВЛАДИМИР, 57. БУЉАН Марка МАРКО, 58. БУРАЗОР Владе ПЕРИЦА, 59. БУВАЧ Илије ДМИТАР, 60. ЦАНДЕР Јосипа ЈОСИП, 61. ЦЕКИЋ Николе СЛОБОДАН, 62. ЦРЕВАР Симе МАРКО, 63. ЦРНЧЕВИЋ Лазе ЈЕВТО, 64. ЦВЕЈИЋ Младена ПЕТАР, 65. ЦВЕТАНОСКИ Васила ТРАЈАН, 66. ЦВЕТКОВ Симеона ВЈЕКОСЛАВ, 67. ЦВЕТКОВИЋ Блаже СЛОБОДАН, 68. ЦВЕТКОВИЋ Драгољуба МИЛАН, 69. ЦВЕТКОВИЋ Драгутина ВЛАДИМИР, 70. ЦВЕТКОВИЋ Љубомира МИРОСЛАВ, 71. ЧАБРИЛО Анђелка МИЛАН, 72. ЧАНКОВИЋ Милоша БРАНКО, 73. ЧАУШЕВИЋ Мехе ЕКРЕМ, 74. ЧЕЛЕКЕТИЋ Бошка МИРОСЛАВ, 75. ЧЕЛЕКЕТИЋ Петра МИЛАН, 76. ЧЕНГИЋ Мурадифа ОСМАН, 77. ЧЕРНЕ Макса ИВАН, 78. ЧИРЈАК Ивана ЖЕЉКО, 79. ЧИРКОВ Кира СТОЈАНЧО, 80. ЧОВИЋ Раде НЕДЕЉКО, 81. ЧУБРАНОВИЋ Спасе ТОМИСЛАВ, 82. ЧУБРИЛО Адама ГОЈКО, 83. ЧУБРИЛО Живко ЈОВО, 84. ЧУЛАЈЕВИЋ Гојка НИКОЛА, 85. ЧУМИЋ Видосава БРАНИСЛАВ, 86. ЧУПИЋ Уроша ЉУБО, 87. ЋИРИЋ Ђорђа МИЛАН, 88. ЋОРАЛИЋ Шефика МУХИДИН, 89. ЋУРИЋ Ивана ЈУРЕ, 90. ДАБИЋ Милана РАНКО, 91. ДАБО Јосипа ИВАН, 92. ДАФИЧЕВ Бориса МИТКО, 93. ДАМЉАНОВИЋ Петка БОЖИДАР, 94. ДАВИДОВИЋ Јове ВЛАДИМИР, 95. ДАВИДОВИЋ Живка ТОМИСЛАВ,

20/ 175

96. ДЕЈАНОВИЋ Милоша НИКОЛА, 97. ДЕЈАНОВИЋ Велимира МИЛОШ, 98. ДЕЛИЋ Мухамеда ХАЈРУДИН, 99. ДЕЛИЋ Рашида РАСИМ, 100. ДЕЛОВ Трајана НИКОЛА, 101. ДЕНИЋ Боривоја МИЛОВАН, 102. ДЕРВИШЕВИЋ Мехе ЗАХИР, 103. ДИКЛИЋ Богдана ДАРКО, 104. ДИМИТРИЈЕВИЋ Драгослава РАДИСАВ, 105. ДИМИТРИЈЕВСКИ Андона ЈОСИМ, 106. ДИМИТРОВСКИ Киров СПИРО, 107. ДИМОВСКИ Блаже МЕНДО, 108. ДИШИЋ Властимира ТИМОШЕНКО, 109. ДИСПИТЕР Јана ЈОЖО, 110. ДИВАЦ Љубомира МИЛОШ, 111. ДОБРИЈЕВИЋ Милоша ПЕТАР, 112. ДРАГИЧЕВИЋ Иве ФРАНО, 113. ДРАКАЛСКИ Јована СТОЈАН, 114. ДРАШКОВИЋ Драгутина МИЛОРАД, 115. ДРОБЊАК Љубана ПЕРО, 116. ДУЦКИНОВСКИ Атанаса ФОНЧЕ, 117. ДУГАЛИЋ Маријана КРУНО, 118. ЂАКОВИЋ Николе МИЛАН, 119. ЂАКОВ Тодора БЛАГОЈ, 120. ЂИНЂИЋ Вукоја СЛОБОДАН, 121. ЂИПАЛО Николе ЈОКО, 122. ЂОКИЋ Витомира РАТКО, 123. ЂОРЂЕВИЋ Драгољуба ГРУЈА, 124. ЂОРЂЕВИЋ Ђорђа МИЛАН, 125. ЂОРЂЕВИЋ Крстомира МИОДРАГ, 126. ЂОРЂЕВИЋ Војислава НОВИЦА, 127. ЂОРЂЕВИЋ Живојина СЛАВОЉУБ, 128. ЂОРЂИЈЕВ Георгија СТРАШКО, 129. ЂОРОВИЋ Драгољуба МИХАИЛО, 130. ЂОШЕВ Николе ТОШО, 131. ЂУКИЋ Јагоша РАДОСАВ, 132. ЂУКИЋ Петра БОРИСЛАВ, 133. ЂУКИЋ Радише ДРАГАН, 134. ЂУКИЋ Радомира ДРАГОЉУБ, 135. ЂУРЂЕВИЋ Милорада СЛОБОДАН, 136. ЂУРИЦА Марка ВЕСЕЛИН, 137. ЂУРИЋ Ђорђа ВОЈКО, 138. ЂУРОВИЋ Милисава СПАСОЈЕ, 139. ЏАНОВИЋ Хасана ИСМЕТ, 140. ЏАНАНОВИЋ Хајра ОСМАН, 141. ЏУКЛЕВСКИ Петра РИСТО, 142. ЕРЦЕГОВАЦ Јове БОРА, 143. ЕФТИМОВСКИ Стојана ПАНЧО, 144. ЕКЕРТ Фрање ФРАЊО, 145. ФИЈЕМБЕР Рудолфа МЛАДЕН,

21/ 175

146. ФИЛИПОВИЋ Омера АСИМ, 147. ФИЛИПОВИЋ Слободана МИЛУТИН, 148. ФИЛИПОВИЋ Живана МИРОСЛАВ, 149. ФИЛОВСКИ Ангела СЛОБОДАН, 150. ГАБРИЧЕВИЋ Мирка ВЕСЕЛКО, 151. ГАЋЕША Владимира ИЛИЈА, 152. ГАЈИЋ Божидара СВЕТИСЛАВ, 153. ГАРИЋ Мате ЗДРАВКО, 154. ГАШПАР Анте ЈОЗО, 155. ГАШПАРАЦ Павла ЖЕЉКО, 156. ГАШПАРИЋ Стјепана ЖЕЉКО, 157. ГАВРИЛОВИЋ Здравка ЛАЗАР, 158. ГЕЛЕНДИР Јулиуса ЈУЛИУС, 159. ГЕНГО Милана РАДЕНКО, 160. ГЕОРГИЕВ Илије АНГЕЛ, 161. ГЕОРГИЕВСКИ Александра ВАСО, 162. ГЕОРГИЕВСКИ Цене МИТРЕ, 163. ГЛИГОРОВ Трајча БРАНКО, 164. ГОГИЋ Матије РАЈКО, 165. ГОЈКОВИЋ Станимира СЛОБОДАН, 166. ГОЛИЋ Ивана ДРАГАН, 167. ГОЛУБОВ Ристе ЈОВАН, 168. ГОЛУБОВИЋ Саве ВЕСЕЛИН, 169. ГОРШАК Ивана АНДРИЈА, 170. ГРЕЧЛ Јосипа ДОМАГОЈ, 171. ГРУБИЋ Војина ЈОВАН, 172. ГРУЈЕВСКИ Пере ВЛАДО, 173. ГРУЈИЋ Милуна СЛОБОДАН, 174. ГУЛИЧ Душана МАРКО, 175. ХАЏИЋ Хусније МУСА, 176. ХАЏИЋ Мехмеда ЋАЗИМ, 177. ХАЈДУКОВИЋ Ђуре МИХАЈЛО, 178. ХАЛУЛИЋ Енвера ВАЊА, 179. ХАРМБАШИЋ Стевана ДРАГАН, 180. ХАСАНАГИЋ Џеме СУЛЕЈМАН, 181. ХЕРАКОВИЋ Николе МИЛОШ, 182. ХИНТЕР Драгутина МИРОСЛАВ, 183. ХОРВАТ Антуна ЗВОНКО, 184. ХОТИ Ђеладина ШАЋИР, 185. ХРИСТОВСКИ Стоице ЉУПЧО, 186. ХРУБИ Драгутина СТАНИСЛАВ, 187. ХУСЊАК Славка ВАЛЕНТ, 188. ИЛИЋ Божидара МИРОСЛАВ, 189. ИЛИЋ Петра ИЛИЈА, 190. ИЛИЋ Тихомира БРАТИСЛАВ, 191. ИЛИЈЕВ Вангелија ФИДАНЧО, 192. ИСАК Милована ИЛИЈА, 193. ИВАНОВ Бојана РАНКО, 194. ИВАНОВИЋ Владимира СЛАВИМИР, 195. ИВАНОВ Тасе БОШКО,

22/ 175

196. ИВЕТИЋ Јована ГОЈКО, 197. ЈАНЕВ Панче БОРИС, 198. ЈАНКОВИЋ Душана ЂОРЂЕ, 199. ЈАНКОВИЋ Јакова МИЛОРАД, 200. ЈАНКОВИЋ Милете ДРАГОМИР, 201. ЈАНКОВИЋ Милорада ПЕРИША, 202. ЈАЊИЋ Душана РАДЕ, 203. ЈАЊИЋ Манојла РАЈКО, 204. ЈАУК Јосипа ЈОСИП, 205. ЈАЗИЋ Драгана ЈОВО, 206. ЈЕЛИЋ Антуна ТОМИСЛАВ, 207. ЈЕЛИЋ Бранка МИЛОРАД, 208. ЈЕЛИЋ Обрада МАРКО, 209. ЈЕРХАТ Станислава АЛОЈЗ, 210. ЈОЛОВИЋ Војислава МОМЧИЛО, 211. ЈОРДАНОВИЋ Здравка ВЛАДА, 212. ЈОСИЋ Марка МИЛОВАН, 213. ЈОВАНЧИЋ Борислава ДРАГОМИР, 214. ЈОВАНОВ Јордана ВАНЧО, 215. ЈОВАНОВИЋ Драгољуба СТАНИСЛАВ, 216. ЈОВАНОВИЋ Мате ГОЈКО, 217. ЈОВАНОВИЋ Петра МИЛОРАД, 218. ЈОВАНОВИЋ Станимира ДРАГАН, 219. ЈОВАНОВИЋ Живојина МИОДРАГ, 220. ЈОВАНОВСКИ Бранка БОРКО, 221. ЈОВАШЕВИЋ Миодрага ПРВОСЛАВ, 222. ЈОВИЧИН Тодора АНДРИЈА, 223. ЈОВИЋ Хранислава ТОМИСЛАВ, 224. ЈОВИЋ Ивка МИЛАДИН, 225. ЈУРИЋ Фране БОРИС, 226. ЈУРИШИЋ Роберта МИРОСЛАВ, 227. ЈУРОШЕВИЋ Боже МИОДРАГ, 228. ЈУСИЋ Емина КАДИР, 229. КАДРИЈА Зејнулаха ФАДИЛ, 230. КАЛАНОВИЋ Јове ВЛАДАН, 231. КАЛЧИЋ Боже МИЛАН, 232. КАРАЛИЋ Антуна ДРАГУТИН, 233. КАРМЕЉ Стјепан ЗВОНКО, 234. КАТИЋ Здравка ИЛИЈА, 235. КИРЕВ Гавев СРЕТКО, 236. КИТАНОВСКИ Ристе БРАНКО, 237. КЛАРИЋ Силвестра ДАРИЈО, 238. КНЕЗ Ивана ЖЕЉКО, 239. КНЕЖЕВИЋ Јове ВАСИЛИЈЕ, 240. КОЦЕВСКИ Ангела ВЛАДИМИР, 241. КОКАЛОВИЋ Љубомира ПЕТАР, 242. КОКОТ Мирка МЛАДЕН, 243. КОЛЕР Кароља КАРОЉ, 244. КОМШИЋ Пере ЈУРО, 245. КОНЕВ Коце МИТРЕ,

23/ 175

246. КОРАЋ Васе ЉУБОМИР, 247. КОРОЧКИН Милутина МИРОСЛАВ, 248. КОС Пере РАДЕ, 249. КОЦАНОВИЋ Живојина СЛОБОДАН, 250. КОСОРИЋ Драгомира РАДИВОЈЕ, 251. КОСТАДИНОВ Тодора БОРИС, 252. КОСТАДИНОВ Вангела ВАСИЛ, 253. КОСТЕСКИ Мирка МОМЧИЛО, 254. КОСТИЋ Милутина МИЛОЈЕ, 255. КОШТИЋ Хасиба МЕХМЕД, 256. КОТЕСКИ Методија КОСТА, 257. КОВАЧЕВИЋ Јакова ПЕЈО, 258. КОВАЧЕВИЋ Момира СИНИША, 259. КРАЊЦ Антуна ЗДЕНКО, 260. КРЕСО Мухамеда СИДИК, 261. КРИЧАК Миљојка СИМА, 262. КРИЖАН Љубомира ДУШКО, 263. КРСТИЋ Богосава ЈОВАН, 264. КРСТИЋ Чедомира ПРЕДРАГ, 265. КРСТИЋ Милана ВОЈИСЛАВ, 266. КРСТИЋ Момира ВЕЛИМИР, 267. КРСТИЋ Томе ТРАЈКО, 268. КРТОЛИЦА Радослава ЊЕГОСЛАВ, 269. КРУНИЋ Давида ЧЕДОМИР, 270. КУКОЉ Обрада МИЛОРАД, 271. КУЗМАНОВИЋ Бошка РАДОВАН, 272. ЛАБАН Милорада ТОМИСЛАВ, 273. ЛАКИЋ Славка СРЕТКО, 274. ЛАЛОВИЋ Алексе ЈОВО, 275. ЛАНГУС Антона ИВАН, 276. ЛАЗАРОВ Васила СЛАВЧО, 277. ЛЕПОЈЕВИЋ Цветка МОМЧИЛО, 278. ЛЕШИЋ Стјепана МИХАЈЛО, 279. ЛИСУЛ Стевана ПЕТАР, 280. ЛИЗДЕК Реље ВЛАДО, 281. ЛОНЧАР Ивана ИВАН, 282. ЛОНЧАРИЋ Мартина МИРКО, 283. ЛОВРИНОВИЋ Анте ЗДРАВКО, 284. ЛУЧИЋ Антона ДРАГУТИН, 285. ЛУКИЋ Божура БОРИВОЈЕ, 286. ЛУКИЋ Милана СЛОБОДАН, 287. ЛУКИЋ Мехмеда ЖАРКО, 288. ЛУЖЊАНИН Милена МИЛОРАД, 289. ЉУБОВИЋ Илије РАДОСЛАВ, 290. МАГОВЧЕВИЋ Јована БЛАГОЈЕ, 291. МАЂЕР Драге ЈОСИП, 292. МАЈСТОРОВИЋ Душана РАДОВАН, 293. МАКАР Вјекослава АНЂЕЛКО, 294. МАКСИМОВ Кире ДИМИТАР, 295. МАКСИМОВИЋ Душана РАДОМИР,

24/ 175

296. МАКСИМОСКИ Бориса БОГЕ, 297. МАЛОБАБИЋ Ђуре МИЛАН, 298. МАЉКОВИЋ Стојана РАДЕ, 299. МАНАСКОВ Георгија ЈОСИФ, 300. МАНЦЕ Јосипа БОРИСЛАВ, 301. МАНДИЋ Јове ГОЈКО, 302. МАНИЋ Душана НИКОЛА, 303. МАНОЈЛОВИЋ Драгољуба ЗОРАН, 304. МАНОЈЛОВИЋ Николе ЛУКА, 305. МАРЧЕТА Пере МИЛЕ, 306. МАРИЧИЋ Дане СТЕВАН, 307. МАРИЧИЋ Ђуре ИЛИЈА, 308. МАРИЋ Владе РАДЕ, 309. МАРИНКОВИЋ Јована ЗОРАН, 310. МАРИНОВИЋ Јосе НОЈКО, 311. МАРЈАНОВИЋ Милана МАРКО, 312. МАРЈАНОВИЋ Златоја ВЕСЕЛИН, 313. МАКРИЕВСКИ Васила ФИЛИП, 314. МАРКОВИЋ Блаже БОРИСЛАВ, 315. МАРКОВИЋ Добросава СТОЈАН, 316. МАРКОВИЋ Радована МИЛАН, 317. МАРКОВИЋ Велибора МИША, 318. МАРКОВИЋ Васе СТЕВО, 319. МАРТИНЧИЋ Марија БРУНО, 320. МАРТИНОВИЋ Лазе НИКОЛА, 321. МАТИЈЕВИЋ Николе МИРКО, 322. МАТУЛОВИЋ Анте ВЛАДИМИР, 323. МЕДИЋ Раде ИЛИЈА, 324. МЕХИЋ Атифа НАИМ, 325. МЕНИЧАНИН Милана НИКОЛА, 326. МЕЗБУР Шаћира СУЛЕЈМАН, 327. МИЦЕВ Драге РАЧЕ, 328. МИЦЕВ Фиданча ТРАЈЧО, 329. МИХАЈЛОВИЋ Добромира ВЛАДИМИР, 330. МИХАЈЛОВИЋ Ђуре СИМО, 331. МИХИЋ Момчила МИЛАН, 332. МИХИЋ Светозара МИЛАН, 333. МИЈАТОВИЋ Душана МИЛАН, 334. МИЈИЋ Анте ЖИВКО, 335. МИКУЛЧИЋ Фрање ИВАН, 336. МИЛАНОВ Ивана РАТКО, 337. МИЛАНОВИЋ Слободана ВЕЛИЗАР, 338. МИЛЕНКОВИЋ Јована МИЛУТИН, 339. МИЛЕНКОВИЋ Миладина ПЕТАР, 340. МИЛЕНКОВИЋ Раде ЗДРАВКО, 341. МИЛЕСКИ Слободана МИЛЕ, 342. МИЛЕТИЋ Јосипа ЈАКОВ, 343. МИЛЕТИЋ Славка ДЕСИМИР, 344. МИЛИЋ Милана МИОДРАГ, 345. МИЛИЋ Станка ДОБРОСАВ,

25/ 175

346. МИЛИЋ Вељка ДРАГАН, 347. МИЛИЋЕВИЋ Михајла СЛАВИМИР, 348. МИЛИКИЋ Драгослава ДУШАН, 349. МИЛИКШИЋ Стеве ЂОРЂЕ, 350. МИЛИНОВИЋ Мартина БРАНКО, 351. МИЛИСАВЉЕВИЋ Мане МИЛАН, 352. МИЛОЈКОВИЋ Николе СВЕТА, 353. МИЛОСАВЉЕВИЋ Боривоја АЛЕКСАНДАР, 354. МИЛОСАВЉЕВИЋ Милутина ВЛАДИМИР, 355. МИЛОСАВЉЕВИЋ Петра НИКОЛА, 356. МИЛОСАВЉЕВИЋ Радојка ЧЕДОМИР, 357. МИЛОШЕВИЋ Милутина ИВА, 358. МИЛОШЕВИЋ Радована НОВАК, 359. МИЛОВАНОВИЋ Љубисава СТАНКО, 360. МИЛУТИНОВИЋ Станимира ЖИВАН, 361. МИЛУТИНОВИЋ Тијослава ДУШАН, 362. МИЉАНОВИЋ Саве СЛАВКО, 363. МИОЛСКИ Петра ДРАГОЉУБ, 364. МИРЧЕТИЋ Станка МИЛУТИН, 365. МИРИЋ Манише РАДЕ, 366. МИРКОВИЋ Јеврема ДИМИТРИЈЕ, 367. МИРКОВИЋ Војимира ДОБРИВОЈЕ, 368. МИРОВИЋ Радомира СЛОБОДАН 369. МИСИРЛИОВСКИ Илка БОГДАН 370. МИШЧЕВИЋ Милоша СЛАВКО 371. МИШИЋ Светозара ДРАГАН 372. МИТИЋ Бранка ЂОКА 373. МИТИЋ Гаврила СИНИША 374. МИТОВ Методија ТАЧКО 375. МИТРОВИЋ Јездимира БОРИЦА 376. МЛАДЕНОВИЋ Младена ДРАГОЉУБ 377. МЛАДЕНОВИЋ Станимира РАДЕ 378. МЛАДЕНОВИЋ Стевана СИНИША 379. МЛАДЕНОВИЋ Војислава ТИКОМИР 380. МОДРУШАН Романа БРАНКО 381. МОФАДИН Јосипа ЕДУАРДО 382. МУХОВИЋ Деспота РАСИМ 383. МУСЛИМОВИЋ Осме ФИКРЕТ 384. НАЈДАНОВСКИ Александра МИРКО 385. НАЈДОВСКИ Алексе ЖИВКО 386. НАРАНЏИЋ Душана МИЛЕНКО 387. НЕДЕЉКОВИЋ Милорада РАДОВАН 388. НЕДЕЉКОВИЋ Животе СИНИША 389. НЕНАДИЋ Петра ШПИРО 390. НЕШИЋ Захарије АЛЕКСАНДАР 391. НЕТРЕБАШИЋ Јове МИЛУТИН 392. НИЧИЋ Митра БЛАГОЈЕ 393. НИКИЋ Миле БУДИМИР 394. НИКОЛАШ Пере МИРКО 395. НИКОЛИЋ Арсенија ГРАДИМИР

26/ 175

396. НИКОЛИЋ Богољуба ДРАГИ 397. НИКОЛИЋ Милана АЛЕКСАНДАР 398. НИКОЛИЋ Милоша МИРОЉУБ 399. НИКОЛИЋ Миладина РАДИВОЈЕ 400. НИКОЛИЋ Милорада ВИТОМИР 401. НИКОЛИЋ Радована МИРОСЛАВ 402. НИКОЛИЋ Стојана ЧЕДОМИР 403. НИКОЛИЋ Светозара ЈУГОСЛАВ 404. НИКОЛОВСКИ Димитра ИЛИЈА 405. НИКОЛОВСКИ Николе ДУШАН 406. НИНИЋ Гојка СИМО 407. НОГИЋ Јозе АНТО 408. НОВАКОВИЋ Јанка ДРАГАН 409. НОВАКОВИЋ Бранка РАЈКО 410. НОВЧИЋ Миодрага СРБА 411. НОВИЋ Наталије ЗАФИР 412. ЊЕГИЋ Лазара СТЕВО 413. ОБЛАКОВИЋ Стевана СТАНКО 414. ОБРАДОВИЋ Николе ПЕТАР 415. ОБРАДОВИЋ Петра СРЕТА 416. ОБРОВИЋ Радоша ПЕТАР 417. ОМОРАЦ Стојана МИОДРАГ 418. ОРЛОВИЋ Дане МИЛЕ 419. ОЖЕГОВИЋ Миле БОРИС 420. ПАШАЛИЋ Анте БРАНИМИР 421. ПАШИЦА Ивана ШТЕФО 422. ПАУНОВИЋ Станише МОМЧИЛО 423. ПАВИЋ Светислава МИРОЉУБ 424. ПАВКОВИЋ Љубомира ДАРИО 425. ПАВЛОВИЋ Живадина БОГОЉУБ 426. ПЕЋАНАЦ Милана СЛАВКО 427. ПЕЈЧИЋ Јована ЈУГОСЛАВ 428. ПЕЈЧИЋ Милутина СВЕТИСЛАВ 429. ПЕЈАКОВИЋ Мирка АЛОЈЗ 430. ПЕЈОВИЋ Баје ВЕЛИБОР 431. ПЕКИЋ Јакова ЈАКОВ 432. ПЕНДОВСКИ Јована ПЕТРЕ 433. ПЕНЕВ Спасе БОРИС 434. ПЕРЧИНКОВ Вељка НИКОЛА 435. ПЕРКО Јанеза ЈАНЕЗ 436. ПЕРОВИЋ Чедомира МИХАИЛО 437. ПЕРУНОВИЋ Гојка АЛЕКСА 438. ПЕТКОВИЋ Богољуба ДРАГУТИН 439. ПЕТКОВИЋ Петра СЛОБОДАН 440. ПЕТКОВ Сарафина МИЛАНЧО 441. ПЕТРОНИЈЕВИЋ Станка МИЛУТИН 442. ПЕТРОВИЋ Аврама ДЕСИМИР 443. ПЕТРОВИЋ Илије ВИТОМИР 444. ПЕТРОВИЋ Мане БРАНКО 445. ПЕТРОВИЋ Милорада ДОБРИ

27/ 175

446. ПЕТРОВИЋ Момира ДРАГОМИР 447. ПЕТРОВИЋ Петра ИЛИЈА 448. ПЕТРОВИЋ Радисава МИОДРАГ 449. ПЕТРОВИЋ Славољуба МИЛИЋ 450. ПЕТРОВСКИ Стојана ТРАЈАН 451. ПИЛИПОВИЋ Боже МИЛАН 452. ПИРИВАТРИЋ Живадина МИЛАН 453. ПЛАВШИЋ Марка МИЛЕ 454. ПОЈЕ Алојза ЈОЖЕФ 455. ПОКОРНИ Данила ВЛАДИМИР 456. ПОЉАКОВИЋ Драгољуба ДРАГАН 457. ПОПОВИЋ Лазара ЛАЗАР 458. ПОПОВИЋ Павића ДРАГОСЛАВ 459. ПОПОВИЋ Станка НЕДЕЉКО 460. ПОВРЖАН Симе ЂОРЂЕ 461. ПРЕБЕГ Павла МАРИЈАН 462. ПРЕРАДОВИЋ Крсте РАТКО 463. ПРГОМЕТ Петра ИЛИЈА 464. ПРОДАН Марија ВЛАДИМИР 465. ПРОТИЋ Милана ЈОВАН 466. ПРТЕЊАЧА Јосе ИВИЦА 467. ПРТИНА Миће МИЛАН 468. ПУАЧА Петра НИКИЦА 469. РАЧКИ Фрање АНТУН 470. РАДАКОВИЋ Илије БРАНКО 471. РАДЕНКОВИЋ Андреја ДРАГОЉУБ 472. РАДМАНОВИЋ Јована ЈАНКО 473. РАДОЈЧИЋ Милана ВЛАДИМИР 474. РАДОЈЕВИЋ Стевана ЂОРЂЕ 475. РАДОЈЕВИЋ Стевана ПЕТАР 476. РАДОМИРОВИЋ Добривоја ТОМИСЛАВ 477. РАДОЊИЋ Александра ЖИВОРАД 478. РАДОЊИЋ Каменка ЉУБОМИР 479. РАДОСАВЉЕВИЋ Јована НИКОЛА 480. РАДОТОВИЋ Стеве ЈОВО 481. РАДОВАНОВИЋ Милисава АЛЕКСАНДАР 482. РАДОВИЋ Лазара ЂОРЂЕ 483. РАДУН Миле ЖЕЉКО 484. РАФАИЛОСКИ Бориса ДЕЛЧЕ 485. РАИЋ Мартина ИВАН 486. РАЈИЧИЋ Јоце СРЕЋКО 487. РАЈАК Станка ТИХОМИР 488. РАЈЧИЋ Велибора ХРАНИСЛАВ 489. РАЈКОВИЋ Божидара СРБИСЛАВ 490. РАКИЋ Момчила ДРАГАН 491. РАНИСАВЉЕВИЋ Живана БОШКО 492. РЕЏИЋ Станка ЧЕДОМИР 493. РИСТЕВСКИ Милана ТРАЈАН 494. РИСТИЋ Бранимира МИЛОВАН 495. РОДОБУЉАЦ Мате ФРАНЕ

28/ 175

496. ШАЋИПИ Бајрама РАМАДАН 497. САДИКОВИЋ Мушана ВЕЈСИЛ 498. САЛАПУРА Милана ПЕТАР 499. САЛМА Михајла ГЕЗА 500. САМАРЏИЋ Николе МИЛОРАД 501. САМАРЏИЋ Светозара МИЛИВОЈЕ 502. САМАРЏИЈА Ђурађа ДРАГО 503. САВИЋ Александра ЧЕДОМИР 504. САВИЋ Милутина СТОЈАН 505. САВИЋ Светозара СЛОБОДАН 506. САВКОВИЋ Раденка МИЛОЈКО 507. САВОВИЋ Рајка СТЕВАН 508. СЕКИЗ Саве МИЛОРАД 509. СЕКУЛИЋ Реље РАДОМИР 510. СЕКУЛОВ Бориса ВЕЛКО 511. СИМЕОНОВ Крумов ЗДРАВЧО 512. СИМЕУНОВИЋ Јована МИЛАН 513. СИМИЋ Милорада ЂУРА 514. СИМИЋ Милорада НОВИЦА 515. СИМИЋ Раде СТАНКО 516. СИМОНОВИЋ Бошка ДОБРИВОЈЕ 517. СИМОНОВИЋ Бошка ДОБРОСАВ 518. СИМОНОВИЋ Младена МИРОСЛАВ 519. СИМОНОВИЋ Момчила МОМИР 520. СИМОНОВСКИ Евтима АЛЕКСАНДАР 521. СИМОВИЋ Александра ПЕТАР 522. СИМОВИЋ Милоша ПЕТАР 523. СИМУНОСКИ Трајка БЛАГОЈА 524. СЕИЗТРАЈКОВ Илије ДИМИТРИ 525. СЛЕПЧЕВИЋ Паје СЛОБОДАН 526. СМИЛЕВСКИ Петка ИВО 527. СОТИРОВИЋ Божидара ДРАГОСЛАВ 528. СОВИЉ Раде СЛАВКО 529. СПАСОЈЕВИЋ Милоша МИЛИВОЈЕ 530. СПИРОСКИ Васила ЂОРЂИ 531. САРДОЧ Драгутина ЈОСИП 532. СТАМЕНИЋ Ивана РАДОВАН 533. СТАМЕНКОВИЋ Лазара ДРАГОЉУБ 534. СТАНИЖАН Обрада ДРАГОСЛАВ 535. СТАНКИЋ Новака МИЛОШ 536. СТАНКИЋ Пере МИЛОРАД 537. СТАНКОВ Стојана СТАНОЈКО 538. СТАНКОВИЋ Александра ЧЕДОМИР 539. СТАНКОВИЋ Александра ВУЈИЦА 540. СТАНКОВИЋ Димитрија ГЛИГОРИЈЕ 541. СТАНКОВИЋ Ђорђа МИЛАДИН 542. СТАНКОВИЋ Обрада МИРКО 543. СТАНКОВИЋ Стојадина ЈОРДАН 544. СТАНКОВИЋ Светозара БОРА 545. СТАНКОВИЋ Трајка МИЛОРАД

29/ 175

546. СТАНКОВИЋ Живојина МИРОЉУБ 547. СТАНКОВСКИ Александра ДИМИТАР 548. СТАНКОВСКИ Павла НИКОЛА 549. СТАНОЈЕВСКИ Санде МИЛЕ 550. СТЕФАНОВИЋ Радомира ТИХОМИР 551. СТЕФАНОВИЋ Станка ДРАГОЉУБ 552. СТЕФАНОВСКИ Краља ДОБРОСАВ 553. СТЕПАНОВИЋ Миодрага БОГОЉУБ 554. СТИПИШИЋ Луке АНТЕ 555. СТОИЛКОВ Ванге СПАСЕ 556. СТОЈАНОВ Бориса ЗОРАН 557. СТОЈАНОВИЋ Душана СВЕТОЗАР 558. СТОЈАНОВИЋ Милована ЦВЕТКО 559. СТОЈАНОВИЋ Војислава БРАНИСЛАВ 560. СТОЈАНОВИЋ Владислава ИВАН 561. СТОЈАНОВСКИ Александра ИЛИЈА 562. СТОЈАНОСКИ Стојана СПАСЕ 563. СТОЈАНОВСКИ Станојка СТОИМЕН 564. СТОЈЧИЋ Јована СЛАВОЉУБ 565. СТОЈЧИЋ Владимира МИРОСЛАВ 566. СТОЈКОВИЋ Душана СТАНКО 567. СТОЈКОВСКИ Салтира ТОМИСЛАВ 568. СТОШИЋ Владе БРАНКО 569. СТРАЈНИЋ Бранка МИЛЕ 570. СТРУЊАШ Саве ЂОРЂЕ 571. СУБОТА Мате ИВАН 572. СУДАР Радомира БОЖИДАР 573. ШАБАН Блаже ГОЈКО 574. ШАЈАТОВИЋ Јанка ЈАНКО 575. ШАРЕНАЦ Илије РАЈКО 576. ШАРИЋ Иве ФРАНЕ 577. ШОШИЋ Драгољуба БОРИВОЈЕ 578. ШПАНОВИЋ Милана СТОЈАН 579. ШПИЦА Стевана ДРАГОСЛАВ 580. ШПРОХ Томаша МИРОСЛАВ 581. ШТРБАЦ Богдана СТЕВАН 582. ШТРБАЦ Томе БРАНКО 583. ШТУЛОВИЋ Адама ДУШАН 584. ШУЈИЦА Илије МИЛОРАД 585. ШУНДИЋ Драгутина МЛАЂЕН 586. ШУПУТ Милоша МИЛАН 587. ШВАЉЕК Људевита ЈОСИП 588. ТАДИЋ Бошка НОВО 589. ТАНОВИЋ Исмета ГОРАН 590. ТАСЕТОВИЋ Николе МИОДРАГ 591. ТАСЕВСКИ Иле ДРАГУТИН 592. ТАСЕВСКИ Воислава ТРАЈКО 593. ТАСИЋ Маринка МИОДРАГ 594. ТАТИЋ Милорада РАДИВОЈЕ 595. ТЕПИЋ Гавре СЛОБОДАН

30/ 175

596. ТИЈАНИЋ Добривоја ВЛАДИМИР 597. ТИМОТИЈЕВИЋ Будимира РАСТКО 598. ТИМОВ Миља СТОЈАН 599. ТИНТОР Никола МИРКО 600. ТОДОРОВ Цветка РАДИВОЈ 601. ТОДОРОВИЋ Радомира ДРАГИША 602. ТОДОРОВИЋ Велимира ГРАДИМИР 603. ТОДОСИЈЕВИЋ Јована ДАНЧО 604. ТОДОСИЈЕВИЋ Витомира ДРАГОЉУБ 605. ТОЛИМИР Станка ЗДРАВКО 606. ТОЉАГА Јове ЗДРАВКО 607. ТОЉИЋ Стојадина МИРОСЛАВ 608. ТОМИЋ Бранка АЦО 609. ТОМИЋ Добрина МОМЧИЛО 610. ТОМИЋ Љубомира ЗВОНИМИР 611. ТОМШИЋ Јосипа ЈОСИП 612. ТОПОЛЧИЋ Петра ЗЛАТКО 613. ТРАЈАНОВ Кира СТОЈИЛКО 614. ТРАЈКОВИЋ Јевте БОРА 615. ТРАЈКОВИЋ Љубомира ЈОВИЦА 616. ТРАЈКОВИЋ Стојадина НОВИЦА 617. ТРАЈКОВИЋ Трајка НОВИЦА 618. ТРБОЈЕВИЋ Николе ДРАГАН 619. ТРЕНЕВ Косте СТОЈАН 620. ТРИПУНОВСКИ Ангела СТОЈАНЧЕ 621. ТРИВИЋ Остоје МИРКО 622. ТРИПКОВ Драгев СЛАВЕ 623. ТРКУЉА Саве ВЛАДИМИР 624. ТРПЕСКИ Микајла ВУКАШИН 625. ТРПКОСКИ Мишка ЉУПЧО 626. УДОВЧИЋ Алојза ЈОЖЕ 627. УМИЋЕВИЋ Лазе ПЕТАР 628. УРОШЕВИЋ Добрице МИРОЉУБ 629. УЗЕЛАЦ Ђуре МИЛАН 630. УЗЕЛАЦ Ђуре МИЛАН 631. ВАДЊАЛ Ловре ВЛАДИСЛАВ 632. ВАЛЕНЧИК Густава ГУСТАВ 633. ВАРАТ Петра БАРТОЛ 634. ВАСИЋ Момира БРАНКО 635. ВАСКОВИЋ Стојана МИЛОРАД 636. ВЕЛИЧКОВИЋ Сокола МИОДРАГ 637. ВЕЛИЧКОВИЋ Војислава ТОМИСЛАВ 638. ВЕЉАНОВ Цандов ТРАЈАН 639. ВЕЉКОВИЋ Владимира ШОЛАЈА 640. ВЕМИЋ Илије ВУКСАН 641. ВЕСЕЛИНОВСКИ Симче РИСТО 642. ВЕЗЕНКОВСКИ Јована ДИМИТАР 643. ВИЋЕНТИЋ Милована ЗДРАВКО 644. ВИДАНОВИЋ Александра ПРЕДРАГ 645. ВИДАНОВИЋ Арсе СЛОБОДАН

31/ 175

646. ВИДОШЕВИЋ Марка АНЂЕЛКО, 647. ВИЛОТИЈЕВИЋ Симе МИЋО, 648. ВЛАЧИЋ Драге ДУШАН, 649. ВЛАЈКОВИЋ Воимира МИЛОВАН, 650. ВУЧИНИЋ Благоја МИЛОВАН, 651. ВУЧКОВ Стојка ГОРГИ, 652. ВУЧКОВИЋ Мирка НОВАК, 653. ВУЧКОВИЋ Радомира ПРЕДРАГ, 654. ВУЧКОВИЋ Радомира МИРОСЛАВ, 655. ВУЧКОВИЋ Љубана ПРЕДРАГ, 656. ВУЈИЋ Илије ЧЕДО, 657. ВУКИЋ Стојана ГАВРО, 658. ВУКМИРОВИЋ Ђуре ВАСО, 659. ВУКОНИЋ Миливоја МАТИЈА, 660. ВУКОВИЋ Петра МИЛАН, 661. ЗАГИЋ Халила ШЕРИФ, 662. ЗАГОРАЦ Бранка РАДЕ, 663. ЗАКЛАН Милана ДУШАН, 664. ЗАРИЋ Милисава МИЛОСАВ, 665. ЗДРАВКОВИЋ Светолика ДРАГОЉУБ, 666. ЗЕЦ Гојка МОМИР, 667. ЗЕНДЕЛОВСКИ Лазара НИКОЛА, 668. ЗИВЛАК Душана БРАНИСЛАВ, 669. ЗОГОВИЋ Спасоја РАДОВАН, 670. ЗОРИЋ Владислава ВЛАТКО, 671. ЗОРЛАК Хусе РАШИД, 672. ЗОРНИЋ Узеира ЕНВЕР, 673. ЗРИЛИЋ Томе МИЛЕНКО, 674. ЗРНИЋ Душана ВАСИЛИЈЕ, 675. ЗРНИЋ Илије НИКОЛА, 676. ЖАГАР Фрање ФРАЊО, 677. ЖЕМВА Франца ИВАН, 678. ЖИГИЋ Миодрага РАНИСЛАВ, 679. ЖИВАНОВИЋ Милутина СЛОБОДАН, 680. ЖИВКОВИЋ Божидара ДРАГОЉУБ, 681. ЖИВКОВИЋ Божидара МИЛАН, 682. ЖИВКОВИЋ Јована ВЕРОЉУБ, 683. ЖИВКОВИЋ Милана МИРКО, 684. ЖИВКОВИЋ Обрена ЖИВОЈИН, 685. ЖИВКОВИЋ Станоја ЧАСЛАВ, 686. ЖИВКОВИЋ Слободана МИОДРАГ, 687. ЖИВКОВИЋ Живојина ЗАРИЈА, 688. ЖУПАНИЋ Шимуна ИВАН.

32/ 175

2.4. ОРГАНИЗОВАЊЕ ЖИВОТА, РАДА И РЕДА У ВОЈНОЈ АКАДЕМИЈИ Смештај, исхрана, одевање, уџбеници за наставу, уз скромну питомачку месечну новчану надокнаду, обезбеђивала је Војна академија, односно Министарство одбране. У првој и другој години школовања обезбеђен нам је смештај у касарни Бањица по наставним групама – водовима, четама и батаљонима. Сваком питомачком воду била је одређена по једна просторија-спаваоница са војничким креветима на спрат. У другој и трећој години школовања услови смештаја су побољшани, тако да су једну просторију за спавање користила четворица, изузетно двојица питомаца.

Целокупан живот, ред и рад организовани су по принципу трупе. Изјутра у исто време, зими сат касније, а лети сат раније будила нас је музика и дежурни питомачке чете. Продужено спавање смо имали у нерадне дане и празником. Након намештања кревета изводили смо обавезну јутарњу фискултуру у тр ајању од 2 0 минута, до појаса голи, а уколико је вр еме било хладно у кошуљи, џемперу, ретко у блузи. Умивање прање зуба и бријање, у заједничком умиоваонику, обављали смо обавезно до појаса голи. Обедовање је било организовано у питомачком ресторану у коме су нам била одређена места за столовима, а послуживале су нас сервирке. Исхрана је била сасвим солидна, појачана у односу на војничку, по таблици број четири. Увек је међу нама било појединаца незадовољних количином хране, тако да смо им давали надимке, као Благоју кога смо прозвали Порција. На њихов рачун настале су многе анегдоте које и дан – данас препричавамо на нашим сусретима. Јутарња смотра је била обавезна, а после смотре одлазили смо на преподневну наставу (шест до седам наставних часова са паузама од десет минута између часова). Сваког дана после наставе чистили смо лично наоружање. После ручка следио је одмор (активни или пасивни) у трајању до два сата, а потом обавезно учење у водним-наставним учионицама, кабинетима, часови пливања за непливаче, или редовни тренизи у спортским секцијама. У слободно време суботом, недељом и празницима бавили смо се спортским и културним делатностима, излазили у шетњу у град, биоскопе, позоришта и омладинске забаве, учили или се одмарали.

За време логоровања живот смо организовали у бивацима на логорској просторији и по узору на трупу. Нису изостајале ни планиране радње и поступци током борбене узбуне, излазак и организовање свих мера борбеног обезбеђења на месту за узбуну. Најтеже нам је падало редарство у спаваоници, учионици, посебно у санитарним чворовима, ноћно дежурство и пожарство, чишћење круга и уклањање снега.

Правилом о војним униформама оружаних снага СФРЈ било је прописано да питомци војних школа КоВ носе службену и празничну униформу. Службрну униформу носили смо свакодневно у строју, на редовним часовима наставе и поподневним наставним и слободним активностима. Униформа је била прилагођена годишњем добу, летња за топле дане, и зимска за хладни период.

Празничну униформу носили смо у строју за државне и војне празнике, за све врсте распуста од семестралних и на одсуства током државних и војних празника, за изласке у град, при полагању испита, дежурства у Војној академији у улози помоћника дежурног официра Академије и другим свечаним приликама.

33/ 175

Зимска униформа, Зимско-летња униформа, Зимско-летња униформа, шињелом са мантилом са кабаницом

Зимско-летња униформа, Летња униформа, Зимско-летња униформа, са блузом са кошуљом са блузом

У комплету празничне летње униформе припадала је и летња блуза и шапка голубије боје.

Питомци Б. Ђукић и В. Николић Питомци М.Челекетић, Б. Ђукић и Н. Бабић, Београд, 05.06.1968. Правилом је нама питомцима било забрањено држати и носити цивилну одећу у ВА и при изласцима ван круга касарне. Пред крај школовања у последњем семестру Правило је измењено и дозвољено нам је држање и ношење цивилне одеће при изласцима ван круга школских центара.

34/ 175

Глава трећа 3. ШКОЛОВАЊЕ ПИТОМАЦА 24. КЛАСЕ У ВА КоВ . . .Најзачајнији период у развоју Војне академије почиње 1966. године. У тој етапи ВА прераста у високо школску установу ЈНА. На школовање се примају ђаци (свршени матуранти) из гимназија и одговарајућих других средњих и стручних школа. Преласком са трогодишњег на четворогодишње школовање 1966. године, на основу одлуке ДСНО о допуни система школовања у ЈНА, Упутства за организацију и формацију војних школа, утврђених годишњих потреба (броја питомаца) и капацитета ВА КоВ, промена НПП и повећаног броја питомаца, дошло је до формацијских промена . . . Овим променама први пут је повољно решено питање питомачких класа, које су формиране по принципима трупе: вод, чета, батаљон (класа). Извод из књиге Војна академија копнене војске 1944-1984. 3. 1. ШКОЛОВАЊЕ НА 1. И 2. ГОДИНИ 24. класа ВА је друга класа која је школована по наставном плану и програму у трајању од четири године. Уз веома солидну инфраструктуру за реализовање наставног плана и програма отпочели смо са школовањем на прве две године ВА. Наставни план и програм обезбеђивао нам је: (1) високо војно образовање и оспособљеност за основне официрске дужности у трупи; (2) општа знања неопходна за даље школовање и усавршавање. Евидентно је да је по структури и броју предмета НПП ВА био опширан и да се од нас захтевала потпуна ангажованост. Предмети које смо изучавали се могу разврстати у следеће групе:

ОПШТЕВОЈНИ ПРЕДМЕТИ, ПРЕДМЕТИ ОПШТЕГ ОБРАЗОВАЊА, ПРЕДМЕТИ ИДЕОЛОШКО-ПОЛИТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА, ТЕЛЕСНО ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ.

35/ 175

У НПП за нашу класу тежишно место су заузимали општевојни предмети: ТАКТИКА ТАКТИЧКА ОБУКА ПЕШАДИЈСКО НАОРУЖАЊЕ СА НАСТАВОМ ГАЂАЊА СТРОЈЕВА ОБУКА ОПШТЕВОЈНИ ПРОПИСИ ВОЈНА ТОПОГРАФИЈА ВОЈНА ИСТОРИЈА

Изучавањем ових предмета стицали смо општа и појмовна знања из ратне вештине и увођени смо у војну струку и професију. За нас питомце, велику погодност, помоћ и очигледност наставних садржаја обезбеђивали су бројни уређени и опремљени КАБИНЕТИ: тактике, пешадијског наоружања са наставом гађања, фортификације, инжињерије, балистике, артиљерије (наоружање, муниција, инструмени и опрема), АБХО, везе, саобрађајне службе, физике, хемије, војне историје и страних језика. Сви кабинети били су уређени и опремљени богатом колекцијом макета, модела, експоната, оригинала и пресека, инструмената, уређаја, шема и фотографија. Примењена и практична обука из ТАКТИЧКЕ ОБУКЕ и НАОРУЖАЊА СА НАСТАВОМ ГАЂАЊА извођене су на Бањици (данашњи Спортски центар „Бањица“), Бањичком вису (месту где је данас ВМА) и Гољином брду. Гађања из пешадијског наоружања извођена су на стрелиштима у Јајинцима и Бубањ-потоку, а у време летњих логоровања на полигону у Набрђу (код Ђакова). Тактичке вежбе и тактичка увежбавања извођена су у теренским условима, на логоровању, на полигону у Набрђу у трајању од 45 дана. Основне теме из тактичке обуке биле су: напад, одбрана и друге теме из тактике. Све тактичке вежбе и увежбавања извођени су у условима „што приближније ратним“ (тако се најчешће истицало), уз потпуну методику и примену наставних средстава (маневарске муниције, димних и осветљавајућих средстава, инжињеријских школских средстава), уз израду свих врста фортификацијских објеката за заштиту и дејство. У другој години на логорској просторији у Набрђу, доживели смо и прву примену имитације НУКЛЕАРНЕ ЕКСПЛОЗИЈЕ. У овом периоду су на тактичким вежбама употребљавани тенкови, оклопни транспортери и друга борбена средства. Поред ВОЈНИХ ПРОПИСА, интензивно је извођена и настава из СТРОЈЕВЕ ОБУКЕ, која је програмски обухватала јединачну, одељенску и водну обуку, а изводили су је командири водова и командири питомачких чета. Посебно освежење из општевојних предмета била је ВОЈНА ТОПОГРАФИЈА, коју смо изучавали у учионицама и на терену у рејонима Кумодража, Бубањ-потока, Авале и Ресника. Уз помоћ наставника брзо смо научили топографске знаке и овладали читањем карата, па су и вежбе „кретање по азимуту и карти“ на терену доживљаване као рекреација. Изучавање ВОЈНЕ ИСТОРИЈЕ у Војној академији била је новост у односу на гимназијску историју. Ратна дејства и хронологија историјских битака, бојева и операција у старовековним и нововековним ратовима са посебним освртом на НОБ 1941-1945., био је за нас, „војнички неизграђене“, озбиљан напор на чијем савлађивању смо се предано ангажовали, посебно у фази

36/ 175

припреме за испит. Научили смо да је познавање војне историје важан сегмент структуре војног образовања сваког официра, а посебно општевојног. Група ОПШТЕОБРАЗОВНИХ ПРЕДМЕТА обухватала је: математику, физику, хемију и страни језик. Добро конципирани садржаји ових предмета и врло квалитетно припремљена и изведена теоријска настава и лабораторијске вежбе обезбеђивали су питомцима довољно знања из ових области, тако да су могли да се определе за специјализацију и успешно прате наставу током даљег школовања. Програм из страних језика био је тежишно оријентисан на стручну – војну област и пружио је питомцима такав степен знања да су могли да прате страну литературу. Групу ИДЕОЛОШКО-ПОЛИТИЧКИХ ПРЕДМЕТА чинили су филозофија и социологија, политичка економија и економика СФРЈ и историја СКЈ. Ова група предмета омогућавала је питомцима да схвате основне законитости филозофије, социологије и политичке економије. Део садржаја је био посвећен обради социјализма као светског система и процеса. Циљ и значај изучавања ТЕЛЕСНОГ ВАСПИТАЊА у наставном процесу био је да се код питомаца постигне развој психофизичких (снага, брзина, издржљивост) и моралних (храброст, борбеност, истрајност, самопоуздање) особина потребних за ефикасније савладавање борбене обуке у миру и борбених дејстава у рату. Настава је била комплексна – обухватала је све спортске дисциплине, од атлетике до скијања. Извођена је квалитетно у Спортском центру Војне академије, који је био нов (отворен 1964. године), савремено уређен и опремљен, с игралиштима, стазама, пешадијским препрекама и атлетским стазама. Посебно запамћена је обука у смучању, на Јахорини. Прво смо савладавали елементе скијања, а онда то примењивали у брзом и економичном савладавању снежних површина ради извршења борбених задатака. На крају, за најобученије питомце у смучању, организовано је полагање стручног испита, пред комисијом СОФКЕ

Јахорина,1969. година, 2. питомачки батаљон, 5. чета

У току школо вања у I и II години, кр оз изузетно методоло шки организо ван процес наставе, обезбеђено је јединство теорије и праксе, посебно у групи опште војних предмета. Тако смо се добро упознали са савременим наоружањем и борбеним системима свих родова КоВ, са већим бројем обучили у руковању, употреби и одржавању, од пешадијског, артиљеријског и тенковског, минско експлозивних средстава, средстава за утврђивање, запречавање, рушење, за савлађивање

37/ 175

водених препрека, у управљању моторним возилима уз положену категорију „Б“. Импресионирали су нас тенкови у наоружању ЈНА чије смо основне карактеристике изучавали, а у току логоровања кроз показно – методске вежбе и заједничка тактичка увежбавања и тактичке вежбе сагледали и тактичко – техничке карактеристике и основна начела употребе у борби. У сећању нам је остао наставник, Народни херој пуковник Лазар Марковић – Чађо (генерал-мајор у резерви) Стекли смо фундаментална знања о физичко-хемијским основама дејства оружја за масовно уништавање. Обучили се у употреби средстава за РХБ осматрање, извиђање, детекцију, заштиту и деконтаминацију уз практичне вежбе из ове проблематике у теренским условима. Оспособили смо се у правилном руковању и коришћењу средстава везе и стекли основна знања у организовању и успостави везе у основним тактичким јединицама, и у различитим временским условима. У неопходном обиму изучили смо радио-уређаје мале снаге, телефонско-телеграфска средства везе и опште појмове из телефонског саобраћаја. Изучавајући опште војне предмете стекли смо основна теоријска сазнања о видовима оружаних снага и видовским савременим борбеним системима, видовима и облицима оружане борбе на копну, начелима употребе основних и здружених тактичких јединица КоВ. У току школовања у 1 . и 2 . години стекли смо основна знања о р одовима КоВ, месту, улози и значају официра у систему РиК, што је и пресудно утицало да се у највећем броју определимо за род, и наставимо школовање у специјалистичко- стручним центрима. 3.2. СПОРТСКИ ЦЕНТАР ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ И СПОРТСКЕ АКТИВНОСТИ Спортски центар Војне академије обухвата капацитете затвореног типа и отворене терене. Капацитети затвореног типа обухватају: базен, борилачку салу, гимнастичку салу, салу за општефизичку припрему, универзалну велику салу, теретану, куглану и сауну. Ови капацитети обезбеђују једновремену реализацију наставних садржаја телесног васпитања са осам наставних група. Отворени терени обухватају фудбалско игралиште са атлетском стазом, три кошаркашка терена, два одбојкашка терена, два рукометна терена и две стазе пешадијских препрека.

38/ 175

Спортски центар Војне академије обезбеђује: -реализацију наставног плана и програма са питомцима (студентима) војних академија, слушаоцима и осталим саставом, -рад спортских секција (стрељаштво, борилачки спортови, атлетика, војни вишебој, пливање и спортске активности), -организовање и спровођење спортских такмичења на нивоу Војне академије и са Универзитетским спортским савезом Београда. Телесно васпитање по броју часова и садржају било је видно заступљено. Поред садржаја телесног васпитања на редовним часовима ниво физичке спремности подизали смо и низом спортских активности у слободном времену по личном нахођењу што нам је причињавало посебно задовољство. Највише смо се радовали часовима пливања, спортским играма, такмичењима у разним вештинама, слету омладине на стадиону ЈНА на „Дана младости“ (25. мај), где смо, са омладином из средњих школа Београда, репрезентовали ЈНА и добили снажан и незабораван аплауз. У сећању нам је остао наш професор физичког васпитања потпуковник Крсто Кићо Јефтић, организатор, не само свих спортских такмичења, него и „Слета омладине“. Његова љубав према физичком васпитању, методичност у извођењу наставе, стручност у организовању свих спортских и других активности, маштовитост и креативност и до данас су недостижни. Све спортске активности у ВА КоВ спроводиле су се кроз рад спортских секција под руководством наставника са Катедре физичког васпитања. Активне су биле секције за атлетику, војни вишебој, гимнастику, џудо, пливање, рвање, кошарку, рукомет, одбојку, фудбал и друге секцијаме (од којих су формирани клубови и спортска друштва, најчешће под називом „Академац“).

39/ 175

Посебно запажене резултате у лиги Београдског универзитета имао је фудбалски клуб ВА КоВ „Академац“ у коме су играли и питомци 24. класе (Милан Шупут, Раде Марић, Новица Симић, Бранислав Пашалић, Јусуф Бањица, Петар Умићевић). Прво место у дизању тегова освојио је питомац Борис Ожеговић, у скоку у даљ питомац Његослав Кртолица, у трчању на 100 метара питомац Милан Шупут, у пливању на 100 и 200 метара питомци: Миша Марковић, Горан Тановић,

40/ 175

Ивица Лончар. У одбојкашком клубу „Академац“ играли су: Илија Пргомет, ...; у кошаркашком: Миливоје Спасојевић, Срећко Лакић, . . . . , у рукометном: Горан Тановић. Поносни смо на наше колеге и спортске екипе ВА КоВ које су, по правилу, на бројним спортским такмичењима низали победе и гордо стајали на трону који је припадао носиоцима трофеја првих места. И данас када се сетимо тог незаборавног младалачког доба, доба неповратне среће, надахнућа, снаге, дружења са омладином града Београда, навијања и бодрења екипа из ВА КоВ, навиру снажне емоције које свакако човека чине радосним и пресрећним. 3.3. ПОЛАГАЊЕ КОЛОКВИЈУМА И ИСПИТА Војна академија КоВ, као високообразовна школа, функционисала је по Правилнику о војном школству који је био усклађен са Правилницима факултета београдског Универзите. Специфичности Правилника о војном школству су следеће: -присуство питомаца настави било је обавезно;

-колоквијуми и испити полагани су за сваку наставну групу (вод) по плану и програму планираног датума; -поправни испит је полаган пред трочланом комисијом;

-у случају да питомац не положи поправни испит пред комисијом губи право на даље школовање, а време проведено на ВА КоВ рачунало му се у војни рок ЈНА.

Преседан је учињен на крају друге године Војне академије, када је на молбу деветорици питомаца 24. класе који нису положили пред комисијом по један испит, дозвољено да понове другу годину.

41/ 175

42/ 175

43/ 175

3.4. РАСПУСТИ – ОДСУСТВА Правилником о школовању имали смо право на семестрални зимски и летњи распуст. Зимски распуст у трајању од 15 дана смо користили у време када и студенти виших школа и факултета почетком календарске године, а летњи у трајању од 30 дана у месецу септембру. Настава је почињала првог радног дана у месецу октобру. Највише смо се, осим семестралних распуста, радовали одсуствима за 29. новембар - Дан Републике, Нову годину и 1. мај. Питоци су могли користити и ванредно одсуство у случајевима тешке болести или смрти члана уже породице и другим приликама о чему је одлучивао надлежни старешина. Омиљено слободно време које смо могли користити за изласке ван круга Војне академије у Београду били су: субота, недеља и среда по подне, и у дане државних и војних празника. Због ангажованости на савлађивању наставног плана и програма средом смо ређе излазили у град. На трећој и четвртој години као стимуланс питомци са просечном оценом већом од 9,00 могли су излазити у град по подне сваког радног дана. За изласке ван круга Војне академије носили смо, као идентификациони докуменат, привремену легитимацију. И данас са сетом памтимо изласке у град, бројна познанства, питомачке љубави, разне згоде, а неке су написане у овој Монографији. 3.5. ШКОЛОВАЊЕ НА 3. И 4. ГОДИНИ У ШКОЛСКИМ ЦЕНТРИМА ЗА РОДОВЕ По завршетку друге године ВА школовање смо наставили 1. октобра 1969. године, на основу Наредбе о распореду на специјализацију у школским центрима:

Сарајево: - пешадија у ПШЦ - Сарајево (ВП 9010 Сарајево), - земаљска артиљерија у АШЦ – Сарајево (ВП 2060 Сарајево),

Бања Лука: - оклопне јединице у ШЦОМЈ НХ „Младен Стојановић“, Бања Лука (ВП 2908 Бања Лука),

Карловац: - инжињерија у ИШЦ „НХ Богдан Орешчанин“– Карловац (ВП 5102 Карловац),

Београд: - веза у ШЦВ – Београд (ВП 2143 Београд),

Крушевац: АБХО у ШЦАБХО – Крушевац (ВП 2270 Крушевац),

Титоград: саобраћајна служба у СШЦ – Титоград (ВП 5286 Титоград). Сви ови центри су школовали специјалности за официре и подофицире, имали течајеве за активне и резервне официре ЈНА и ТО, а већина и ШРО за резервне официре.

44/ 175

3.6. АНАЛИЗА ЗАВРШЕТКА ШКОЛОВАЊА Од примљених на школовање у ВА КоВ 688 питомаца школовање је завршило 413 или 60% и произведено у чин потпоручника у присуству генерал-пуковника Милоша Шумоње, начелника Генералштаба Југословенске народне армије у својству изасланика врховног команданта Оружаних снага СФРЈ.

ПРЕГЛЕД

Успеха питомаца 24. Класе ВА КоВ на завршетку школовања 1967/71. Године

СМЕР (РОД) ВОЈСКЕ

Завршило школов

Одлич-ни

број Одл. % Врлодобри

број Врлодобри

% Добри број

Добри %

Сред. оцена

ПЕШАДИЈА 144 7 4,86 71 49,31 6 45,83 7,67 АРТИЉЕРИJА 79 7 8,86 63 79,75 9 11,39 8,15

ОКЛОПНЕ ЈЕД. 48 2 4,17 31 64,58 15 31,25 7,83

ВЕЗА 54 2 3,70 33 61,11 19 35,19 7,75 ИНЖИЊЕРИЈА 30 15 50,00 15 50,00 7,56

АБХО 19 2 10,52 17 89,48 8,35 САОБРАЋАЈ. СЛ. 39 19 48,72 20 51,28 7,54

СВЕГА 413 20 4,84 251 60,77 142 34,39 7,81 НАЦИОНАЛНИ САСТАВ ПРОИЗВЕДЕНИХ ПОТПОРУЧНИКА

НАЦИОНАЛНОСТ БРОЈ % Срби 241 58,35

Хрвати 53 12,83 Словенци 6 0,41

Македонци 18* 4,36 Црногорци 45 10,90 Југословени 33 8,00

Неопредељени 4 0,96 Албанци 1 0,24 Бугари 7 1,69 Мађари 1 0,24 Словаци 2 0,48 Турци 1 0,24 Немци 1 0,24

СВЕГА 413

45/ 175

СОЦИЈАЛНИ САСТАВ ПРОИЗВЕДЕНИХ ПОТПОРУЧНИКА

СОЦИЈАЛНО ПОРЕКЛО БРОЈ %

из радничких породица 117 28,33 из сељачких породица 153 37,05 из службеничких породица 135 32,69 Осталих 8 1,94 СВЕГА 413

РАНГ ЛИСТА ЈЕДАНАЕСТ НАЈБОЉИХ ПИТОМАЦА РАНГ РОД ИМЕ И ПРЕЗИМЕ СРЕДЊА ОЦЕНА

1. Артиљерија ЈЕХАРТ АЛОЈЗ 9,56

2. Пешадија ШПАНОВИЋ СТОЈАН 9,50

3. Веза МАКАР АНЂЕЛКО 9,42

4. ОМЈ ДЕЛОВ НИКОЛА 9,41

5. Артиљерија ДЕЛИЋ РАСИМ 9,41

6. Пешадија СЛЕПЧЕВИЋ СЛОБОДАН 9,30

7. Пешадија ПАВКОВИЋ ДАРИО 9,27

8. Веза ЈУРИЋ БОРИС 9,26

9. Пешадија МИЈИЋ ЖИВКО 9,20

10. АБХО СТОЈАНОВСКИ СПАСЕ 9,17

11. Пешадија ДУГАЛИЋ КРУНО 9,13

РАНГ ЛИСТА ДЕЕСТ НАЈБОЉИХ ПИТОМАЦА У ИНЖИЊЕРИЈИ РАНГ РОД ИМЕ И ПРЕЗИМЕ СРЕДЊА ОЦЕНА

1.

ИНЖИЊЕРИЈА

Мирослав Симоновић 8,05

2. Фонче Дуцкиновски 7,82

3. Божидар Дамљановић 7,67

4. Новица Ђорђевић ?

5. Никола Радосављевић ?

6. Милутин Нетребашић ?

7. Геза Салма ?

8. Десимир Петровић ?

9. Мирко Станковић 7,33

10. Момир Зец 7,31 СМЕР (РОД)

ВОЈСКЕ Завршило школов

Одлич-ни број

Одл. %

Врлодобри број

Врлодобри %

Добри број

Добри %

Сред. оцена

ИНЖИЊЕРИЈА 30 - - 15 50,00 15 50,00 7,56

46/ 175

Глава четврта 4. ИНЖИЊЕРИЈСКИ ШКОЛСКИ ЦЕНТАР У КАРЛОВЦУ (ВП 5102 Карловац)

Инжињеријски школски центар „ НХ Богдан Орешчанин“ у Карловцу – улазна капија Дан рода Инжињерије у ЈНА обележавао се сваке године 7. марта. Тог дана одржавале су се свечаности где су се евоцирале успомене и сећања на претходне године и дане, делила су се одликовања, награде, наградна одсуства, унапређења,.... Већ следећег дана, обично, цела инжињерија излази на терен, где остаје до краја јесени, када се завршава грађевинска сезона.

47/ 175

Питомци - студенти 24. класе ВА КоВ – инжињерија

Питомци - студенти 23. и 24. класе ВА КоВ – инжињерија

48/ 175

4.1. СТАРЕШИНЕ У ЦЕНТРУ - начелник центра генерал Мајор Јовица Пејковић, - начелник ВА, смер инжињерије пуковник Душан Гвоздић, - старешина класе – кдир вода – капетан Петар Симић.

Начелник ВА пук. Душан Гвоздић, к-дир класе кап. Петар Симић и проф. др. Василије Андрејев, проф Механике 4.2. НАСТАВНИЦИ -сарадници У ИШЦ – СА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У ЗАГРЕБУ

- проф. др. Иван Станке, - проф. др. Томислав Филић , - проф. др. Василије Андрејев, - доц. Др. Корошец ?, асистент на Механици, - проф. др. Палман ?, ПМФ. Загреб, - проф. др. Веселин Симовић, - проф. др. Рудолф Мишић, - проф. др. Бранимир Милер, - проф. др. Иво Клајнер, - доцент. др. Хорват ?, асистент на Геомеханици, - проф. др. Бранко Широла, - проф. др. Јурај Молчанов, - проф. др. Бранко Борчић, - проф. др. Славко Мацарол, - доц. др. Славко Козијан, асистент на Нацртној геометрији, - доцент. др. Хазнадар ?, ЕТФ Загреб, - проф. др Калођера ?, ВТА Загреб.

4.3. НАСТАВНИЧКИ КАДАР У ИШЦ – КАРЛОВАЦ - пуковник Ихсeн Џафербеговић, дипл. инж. грађ., - пуковник Богојев Радован, - потпуковник Срећко Милићевић, - потпуковник Борис Бралић, - потпуковник Никола Шпановић, - мајор Божо Милошевић, дипл. инж. грађ. - мајор Велибор Јовановић, дипл. инж. шумарства, - мајор Тончи Пеновић, дипл. инж. грађ., - мајор др Славчо Христов, дипл. инж. геологије, - мајор Иван Штимац, - капетан I класе Саво Богуновић, дипл. инж. грађ. - капетан I кл. Иван Петрић, - капетан Александар Илић, дипл. инж. геологије.

49/ 175

Изучавали смо следеће предмете:

III година: Математика I, проф. др. Станке Иван и Филић Томислав, грађ. фак. Загреб;

Математика II, проф. др. Станке Иван и Филић Томислав, грађ. фак. Загреб; Мехника-(статика, кинематика,динамика), проф. др. Василије Андрејев,грађ.фак. Загреб;

Отпорност материјала – Чврстоћа, проф. др. Рудолф Мишић, доц. др Корошец ?, грађ.фак. Загреб;

Нацртна геометрија, проф. др. Палман ?, ПМФ. Загреб; асс. Козијан Славко, грађ. фак. Загреб;

Статика конструкција-Грађевна статика, проф. др. Веселин Симовић, грађ. фак. Загреб; Механика тла и фундирање, проф. др. Иво Клајнер, Бранимир Милер и асс. др. Хорват ?,

грађ. фак. Загреб; Бетон и бетонске конструкције, проф. др. Б. Широла и проф.др. Јурај Молчанов, грађ. фак. Загреб; Геодезија, проф. др. Бранко Борчић, проф. др. Славко Мацарол, грађ. фак. Загреб;

Машински елементи, проф др. Калођера ? , ВТА Загреб; Основи електротехнике, доцент. др Хазнадар ?, ЕТФ Загреб;

Геологија, капетан Александар Илић, дипл. инж. геологије, ВА ИШЦ Карловац; Грађевински материјали, мајор Божидар Милошевић, дипл. инж. грађ

Телесно васпитање, капетан I кл. Иван Петрић, ВА ИШЦ Карловац;

IV годиna: Запречавање и савлађивање вештачких препрека, пуковник Богојев Радован,

Организација грађења, пук. Ихсeн Џафербеговић, дипл. инж. грађ., мајор Иван Штимац, Тактика инжињерије, пуковник Богојев Радован,

Утврђивање, потпуковник Борис Бралић, Путеви, мајор Тончи Пеновић, дипл. инж. грађ., Мостови, мајор Божо Милошевић, дипл. инж. грађ. и пук. Ихсeн Џафербеговић, дипл. инж. Грађ.,

Прелаз преко река, потпуковник Никола Шпановић,

Инжињеријске машине, пуковник Срећко Милићевић, Хидротехника, мајор др Славчо Христов,

Маскирање, мајор Велибор Јовановић, дипл. инж. шумарства, Телесно васпитање, капетан I кл. Иван Петрић, ИШЦ Карловац;

50/ 175

Стручно специјалистичка обука у основи се састојала од изучавања групе општих предмета од математике I и II, механике – статика, кинематика и динамика, грађевне статике – статике конструкција, отпорности материјала, геодезије, геологије и др, које су предавали професори са цивилних факултета и групе тзв. друштвених предмета (војне андрагогије и морала армије) које су предавали старешине - официри и практичног оспособљавања питомаца за официрске дужности кроз изучавање тактике и тактичких вежби јединица инжињерије као и обучавање у руковању и организовању употребе савремених инжињерских система. Укључивање питомаца у изградњу мостова, израду путева и др. инжињеријске радове био је, сем оспособљавања, и допринос у

изградњи земље. Садржај предмета, запречавање, прелаз преко река, војни путеви, извођени су практично на терену, а ми питомци стављани у основне улоге од израде пројеката, планова, руковалаца машина, командира одељења, вода чете. Стажирање у трајању од месец дана за нас је представљало изазов и још једну припрему за будуће дужности у јединицама ЈНА.

Највише проблема појединци су имали са предметима: математика, нацртна геометрија, механика, статика, и основи електротехнике, што је имало за последицу да је шест питомаца каснило са завршетком школовања непуна два месеца.

51/ 175

4.4. ПИТОМЦИ – студенти 24. класе ВА КоВ, род Инжињерија

Стање на дан 10.10.2011., дорађено 10.10.2014.

Р. бр. Чин Презиме и име Адреса становања Телефон Моб. тел.

1. капIкл Бабић Никола Марибор/ покојни/1983.

2. ппук Борић Серђо Херцег Нови, покојни, 2011.

3. Вуконић Матија Карловац, Загреб

4. Гашпарац Жељко Карловац, Загреб

5. Гашпарић Жељко Загреб

6. пук Дамљановић Божидар Обреновац, краља Милутина 13.А 011/875-40-19 064/281-72-31

7. ппук Дејановић Никола Шабац, Церска 21 015/313-543

015/312-762 064/180-458

8. ппук Дуцкиновски Фонче Битољ, покојни, 2013.

9. пук Ђорђевић Новица Љубомира Николића17/32,Ниш 018/271-657 060/027-12-48

10. ген Зец Момир Бања Лука 0038751/35-00-67 0038751/21-57-27

11. Жупанић Иво Карловац, с. Новаки

12. пук Калановић Владан Цара Душана 44/40, Шабац 015/569-836 син - 348-950

13. ппук Марковић Милан Београд /покојни/, 2009.

14. Микулчић Иван Бјеловар

15. пук Миолски Драгољуб Смед. Паланка, Главашева

26/1/покојни, 2014. 026/314-141 064/212-40-25

16. ппук Мирчетић Милутин Рума, Пролетерска 2 А 022/474-256 063/80-36-188

17. ппук Мофардин Едуард Јурија Гагарина - 66, Н. Београд 011/216-01-03 063/864-29-48

18. ппук Наранџић Миленко Земун, Бачка 43 011/219-81-06 064/662-07-04

19. Нертебашић Милутин нема никакав податак

20. ппук Перуновић Алекса Београд /покојни/,2011.

21. ппук Петровић Десимир Краљево, 2. март 35/В 036/321-057

22. ппук Радојевић Петар Београд /покојни/, 2009.

23. ппук Радмановић Јанко Београд, Бул. М. Пупина - 177 011/267-18-29 064/229-79-90

24. пук Радосављевић Никола Београд/Пожешка 124/25 011/2542-437 063/887-31-77

25. пук Салма Геза Шпанских бораца 44, Суботица 024/533-718 064/201-56-56

26. пук Симоновић Мирослав Прокупље, Tрг Топличких јунака 2/3

/покојни,2014. 027/324-819

27. Спировски Ђорђе Битољ, ?

28. мај Стаменковић Драгољуб с. Суботинци, Ниш 018/877-612

29. ппук мр Станковић Мирко Београд, бул. М. Пупина 177 011/630-50-68 063/281-371

30. мај Станковић Мирољуб Нови Сад /покојни/, ?

Симић Петар, к-дир вода Шабац, ?

НАПОМЕНА: састанак - прослава је 14.10.2011. године у Војној Академији на Бањици са почетком окупљања у 09-10 часова. После прозивке и сликања иде се на ручак у дом Војске Србије на Тргу Републике /улаз из Француске/.

52/ 175

4.5. СВЕЧАНА ОБАВЕЗА По наредби начелника персоналне управе ДСНО од 07. септембра 1967. у 24. класу ВА КоВ је примљено 688 питомаца који су положили свечану обавезу --- октобра 1967. године по следећем списку (само инжињерци):

1. (25) БАБИЋ Душана НИКОЛА, 2. (44) БОРИЋ Стипе СЕРЂО, 3. (93) ДАМЉАНОВИЋ Петка БОЖИДАР, 4. (96) ДЕЈАНОВИЋ Милоша НИКОЛА, 5. (116) ДУЦКИНОВСКИ Атанаса ФОНЧЕ, 6. (126) ЂОРЂЕВИЋ Војислава НОВИЦА, 7. (155) ГАШПАРАЦ Павла ЖЕЉКО, 8. (156) ГАШПАРИЋ Стјепана ЖЕЉКО, 9. (230) КАЛАНОВИЋ Јове ВЛАДАН, 10. (316) МАРКОВИЋ Радована МИЛАН, 11. (335) МИКУЛЧИЋ Фрање ИВАН, 12. (363) МИОЛСКИ Петра ДРАГОЉУБ, 13.(364) МИРЧЕТИЋ Станка МИЛУТИН, 14. (381) МОФАДИН Јосипа ЕДУАРДО, 15. (386) НАРАНЏИЋ Душана МИЛЕНКО, 16. (391) НЕТРЕБАШИЋ Јове МИЛУТИН, 17. (437 ПЕРУНОВИЋ Гојка АЛЕКСА, 18. (442) ПЕТРОВИЋ Аврама ДЕСИМИР, 19. (472) РАДМАНОВИЋ Јована ЈАНКО, 20. (475) РАДОЈЕВИЋ Стевана ПЕТАР, 21. (479) РАДОСАВЉЕВИЋ Јована НИКОЛА, 22. (499) САЛМА Михајла ГЕЗА, 23. (518) СИМОНОВИЋ Младена МИРОСЛАВ, 24. (530) СПИРОСКИ Васила ЂОРЂИ, 25. (533 СТАМЕНКОВИЋ Лазара ДРАГОЉУБ, 26. (542) СТАНКОВИЋ Обрада МИРКО, 27. (546) СТАНКОВИЋ Живојина МИРОЉУБ, 28. (659) ВУКОНИЋ Миливоја МАТИЈА, 29. (666) ЗЕЦ Гојка МОМИР, 30. (688) ЖУПАНИЋ Шимуна ИВАН.

53/ 175

П Р О М О Ц И Ј А 4.6. УНАПРЕЂЕЊЕ У ЧИН ПОТПОРУЧНИКА УКАЗ бр. 33 ВРХОВНОГ КОМАНДАНТА ОРУЖАНИХ СНАГА ОД 31. ЈУЛА 1971. ГОДИНЕ На основу члана 273. став 1. Закона о Југословенској народној армији

П р о и з в о д е се ПИТОМЦИ XXIV КЛАСЕ ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ КоВ

у чин инжињеријског потпоручника: 1. БАБИЋ Душана НИКОЛА, 2. ДАМЉАНОВИЋ Петка БОЖИДАР, 3. ДЕЈАНОВИЋ Милоша НИКОЛА, 4. ДУЦКИНОСКИ Атанаса ФОНЧЕ, 5. ЂОРЂЕВИЋ Војислава НОВИЦА, 6. ГАШПАРАЦ Павла ЖЕЉКО, 7. ГАШПАРИЋ Стјепана ЖЕЉКО, 8. КАЛАНОВИЋ Јована ВЛАДАН, 9. МАРКОВИЋ Радована МИЛАН, 10. МИОЛСКИ Петра ДРАГОЉУБ, 11. МИРЧЕТИЋ Станка МИЛУТИН, 12. НАРАНЧИЋ Душана МИЛЕНКО, 13. НЕТРЕБАШИЋ Јове МИЛУТИН, 14. ПЕРУНОВИЋ Гојка АЛЕКСА, 15. ПЕТРОВИЋ Аврама ДЕСИМИР, 16. РАДОЈЕВИЋ Стеве ПЕТАР, 17. РАДОСАВЉЕВИЋ Јована НИКОЛА, 18. САЛМА Михајла ГЕЗА, 19. СИМОНОВИЋ Младена МИРОСЛАВ, 20. СПИРОСКИ Васила ЂОРЂЕ, 21. СТАНКОВИЋ Обрада МИРКО, 22. ВУКОНИЋ Миливоја МАТИЈА, 23. ЗЕЦ Гојка МОМИР, 24. ЖУПАНИЋ Шимуна ИВАН.

УКАЗОМ БР. 47 ВРХОВНОГ КОМАНДАНТА ОРУЖАНИХ СНАГА ОД 10.09.1971. ПРОИЗВЕДЕНИ СУ У ЧИН ПОТПОРУЧНИКА СЛЕДЕЋИ ПИТОМЦИ:

у чин инжињеријског потпоручника:

1. БОРИЋ Стипе СЕРЂО, 2. МИКУЛЧИЋ Фрање ИВАН, 3. МОФАРДИН Јосипа ЕДУАРД, 4. РАДМАНОВИЋ Јована ЈАНКО, 5. СТАМЕНКОВИЋ Лазара ДРАГОЉУБ, 6. СТАНКОВИЋ Живојина МИРОЉУБ.

Врховни командант оружаних снага Маршал Југославије

Јосип Броз Тито, с. р.

54/ 175

4.7. ГОДИНЕ ПРОФЕСИОНАЛНЕ СЛУЖБЕ Ток и развој каријере

55/ 175

БАБИЋ Душана НИКОЛА инжињеријски кап I кл.

Рођен ...1948. у ......, Војнић, Хрватска.

Ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ. Значајне дужности: командир вода, командир инжињеријске чете Гарнизони службовања: Марибор Признања у ЈНА: Умро 1983. У Марибору, породица живи у Марибору

Питомци М.Челекетић, Б. Ђукић и Никола Бабић, касније инжињерац, Београд, 05.06.1968. Био је учесник маневра „Слобода-71“ у Марибору – „плава“ страна.

БОРИЋ Стипе СЕРЂО инжињеријски п.пуковник

Рођен 1948. у Пули, отац морнарички официр. Војне школе: ВА КоВ. Значајне дужности: командир вода, командир инжињеријске чете, ....? Гарнизони службовања: Х. Нови,...? Признања у ЈНА: Пензионисан је 30.12.2001. године.

Живо у Херцег Новом. Умро 2011.

ВУКОНИЋ Миливоја МАТИЈА

Рођен је у Делницама, Огулин. Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ. Значајне дужности: командир вода, командир инжињеријске чете, .....? Гарнизони службовања: Карловац, Загреб Признања у ЈНА

56/ 175

ГАШПАРАЦ Павла ЖЕЉКО Рођен је у Делницама, Огулин. Војне школе: ВА КоВ. Значајне дужности: командир вода, командир инжињеријске чете, ......? Гарнизони службовања: Карловац, Госпић, ? Признања у ЈНА: Живи у Загребу.

ГАШПАРИЋ Стјепана ЖЕЉКО

Рођен је у Копривници. Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ. Значајне дужности: командир вода, командир инжињеријске чете, к-дант инж. бат., к-дант инж. пук., ....? Гарнизони службовања: Карловац, Загреб Признања у ЈНА: Више пута похваљивљн, награђиван и одликован највишим одликовањима.

Живи у Загребу.

57/ 175

ДАМЉАНОВИЋ БОЖИДАР инжињеријски пуковник Рођен 07.01.1948. године у селу Поткомље, општина Лепосавић, Косово и Метохија, Република Србија. Отац Петко, мајка Наталија, сестре Љубица, (Радмила) и Стана. Супруга Марија, деца Дијана и Перица, унука Јована. Основну школу завршио у Лешку 1963. године. Средњу техничку школу, одсек грађевински, смер општи завршио у Косовској Митровици 1967. године. Војну академију КоВ, род инжињерије, завршио 1971. године у Карловцу, Република Хрватска. Курс команданата батаљона у инжињерији завршио 1983. године у Карловцу, Република Хрватска. Командно-штабну школу тактике КоВ завршио 1985. године. Унапређење у чинове у току професионалне службе: потпоручник 1971. године; поручник 1974. године; капетан 1978. године; капетан I класе 1983. године; мајор 1987. године; потпуковник 1990. године; пуковник 01.12.1993. године. Сва унапређења у више чинове извршена су у редовним роковима. У току службе обављао је 12 различитих дужности сагласно успеху, чину и оспособљености: командир инжињеријског вода две године; командир пионирске чете две године; командир понтонирске чете ПМ-М71 четири године; командант инжињеријског батаљона две године; командант путно-мостног батаљона две године; начелник штаба (уједно заменик команданта) инжињеријске бригаде четири године; начелник инжињерије Корпуса специјалних снага ВЈ две године; самостални референт за 1.А у Одсеку ратишта за борбену готовост Сектора за оперативно-штабне послове у I управи ГШ Војске Југославије годину дана; начелник катедре тактике (уједно наставник) у ИШЦ Управе инжињерије, Сектор КоВ, ГШ Војске Југославије две године; начелник катедре стручних предмета (уједно наставник) у ИШЦ Упр аве инжињер ије, Сектор КоВ, ГШ Војске Југославије четири године; начелник наставног одсека (заменик командата) у ИШЦ Управе инжињерије, Сектор КоВ, ГШ Војске Југославије годину дана; заступник команданта ИШЦ Управе инжињерије, Сектор КоВ, ГШ Војске Југославије од 21.11.2001. године до 01.05.2002. године. Пензионисан 01.05.2002. године на лични захтев ради коришћења права на превремену старосну пензију са навршених 54 године живота и 38 година и 3 месеца пензијског стажа. У току периода професионалне службе од 30 година био на дужностима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем – 12/14, 12/15 и 12/24. Више пута одликован, похваљиван и одавана друштвена признања за лични рад и допринос успешности других субјеката: Медаља за војне заслуге 1974. године; Орден за војне заслуге са сребрним мачевима 1979. године; Орден Народне армије са сребрном звездом 1984. године; Орден заслуге у областима одбране и безбедности, трећи степен 16.06.2000. год. број 1/2-01-0001/2000-46; Плакета за унапређење рада Савеза резервних војних старешина ЈНА 1989. године; Титула „Најбољи наставник“ у ИШЦ Управе инжињерије Сектор КоВ ГШ Војске Југославије 16.06.1998. године; заслужни грађанин општина: Брус 1985. године, Осоница 1986. године и Чајетина 1987. године. Поред командовања, руковођења, наставничког рада бавио се и научно-истраживачким радом и сарадњом са субјектима издавачке делатности. Поред осталих значај придајемо: дипломски рад у КШШТ КоВ на тему „Моторизована бригада у одбрани тактичког правца“; дужност главног и одговорног уредника војно-стручног часописа „Инжињеријски информатор“ три и по године; у истом часопису објавио преко десет радова из садржаја инжињеријског обезбеђења и наставничке делатности; повремена сарадња са војно-стручним часописом „Нови гласник“ ЈНА и аутор неколико радова; аутор Пројекта правила ПТ и ПТМ у опреми Војске Југославије 1999. године; аутор скрипте „Ефикасност и запречна вредност МЕП израђених од ПТМ“, 2000. године; аутор елабората „Инжињеријски пук на задацима инжињеријског обезбеђења борбених дејстава“ и извођач показне вежбе са бојевим МЕС за најодговорније старешине ГШ ВЈ и потчињене команде и установе 1990. године. Живи у Обреновцу.

58/ 175

ДЕЈАНОВИЋ НИКОЛА инжињеријски потпуковник,

Рођен је 12.04.1947. године у селу Цетинград – Рушевица, општина Слуњ, Република Хрватска, од оца Милоша и мајке Ранке.

Рођен је као прво дете са братом близанцем, коме дадоше име Јово, а касније на свет долазе брат Милић и сестра Зорка. У брак ступа децмбра 1971. године, а крајем 1972. добија сина Дејана, који му је подарио унука Данијела и унуку Ању. У родном месту похађа основну школу до петог разреда, после чега, због немаштине, а као одличан ученик, одлази код стричева и Инђију, Република Србија, где завршава 6. и 7. разред. По завршетку 7. разреда, мора да се врати у родно место и тамо завршава 8. разред 1962. године. Исте године уписује гимназију у Великој Кладуши, Република Босна и

Херцеговина, коју, путујући свакодневно до школе 24. км, успешно завршава 1966. године. Због лошег материјалног стања у породици није у могућности да настави даље школовање, а не успева ни у покушајима да нађе запослење, па се уписује на ВА КоВ у Београду 1967. године, коју завршава 1971. године официрским чином потпоручника. У току рада редовно је унапређиван у чинове поручника, капетана, капетана I класе, као и у чинове вишег официра, мајора и потпуковника, у који је унапређен 1989. године. Након завршетка ВА КоВ, смер инжињерија, по његовој жељи, распоређен је на прво место службовања у инжињеријски школски центар Карловац, где остаје до 1991. године, када због ратних сукоба у Хрватској, са породицом и припадницима школе, пресељава у Шабац. Убрзо после указане потребе, а по његовој жељи, почетком 1992. године, одлази, заједно са сином Дејаном, у састав Војске Републике Српске Крајине, где остаје до пада Републике Српске Крајине под Хрватску власт 1995. године. Исте године ставља се на располагање у команду Новосадског корпуса у Нови Сад, а 1996. године постављен је на дужност помоћника команданта за морал у команду 305. нжињеријске бригаде у Шапцу, одакле, после НАТО бомбардовања Републике Србије, одлази у превремену старосну пензију 30.12.1999. године. У току радног века обављао је више дужности, као припадник ЈНА, Војске Србије и Војске Републике Српске Крајине и истовремено се марљиво усавршавао уз рад. Тако да је од 1981-1983. године, редовно похађао и завршио Високу Војно-политичку школу ЈНА у Београду. Поред тога завршава диверзантски курс, курс помоћника команданта батаљона за политички рад и курс методике за наставнике почетнике за рад у средњим војним школама. Најзначајније дужности, које је обављао до пензионисања, биле су: Командир питомачког и инжињеријског вода – четири године, Командир инжињеријске чете за руковаоце инжињеријских машина – две године, Помоћник Команданта за политички рад (за информисање и морал) у батаљону, инжињеријском пуку, инжињеријској бригади и Кордунашком корпусу – 14 година, Референт у органу за политички рад – уједно наставник у инжињеријском школском центру – пет година и Командант војног одсека у Кордунашком корпусу, гарнизон Војнић – једну годину. За свој рад, четири пута је одликован, а више пута награђиван и похваљиван од Председника државе, и највиших и нижих војних структура. Написао је запажен дипломски рад на Високој војно – политичкој школи из Међународних односа. У склопу обављања дужности, више пута је иступао у свим средствима јавног информисања у виду интервјуа и саопштења. По завршетку војне каријере, определио се да живи у Шапцу, привређивајући и даље личним радом, а са посебним задовољством и пуним радним временом ангажује се на помоћи у чувању и одгајању унучића, уз обострано задовољство, а које неизмерно воли и обожава. Живи у Шапцу.

59/ 175

ДУЦКИНОВСКИ Атанаса ФОНЧЕ

Рођен 1948. у Вевчанима, Стуга, Македонија

Војне школе: ВА КоВ, ....?

Значајне дужности: командир вода, командир инжињеријске чете, нач. инж. бригаде.

Гарнизони службовања: Битољ, Скопље, Охрид

Признања у ЈНА: Више пута похваљивљн, награђиван и одликован. Био је други у рангу на смеру инжињерија – просек 7,82

Пензионисан је 30.12.2004. године. Живио у Битољу. Умро 2013. У Битољу.

60/ 175

ЂОРЂЕВИЋ НОВИЦА

инжињеријски пуковник Рођен 27.12.1948. године у с. Бољевце, Косовска Каменица, Косово и Метохија, србин. Отац Војислав, мајка Радмила, браћа Слободан и Зоран и сестра Милева. Ожењен Верицом, деца Наташа и Љиљана. Кћи Наташа удата, двоје деце Кристина и Катарина. Основну школу завршавао на више места због потребе службе својих родитеља: Средска код Призрена, Баране, Пећ, Урошевац, Скопље и Зубин поток Средњу техничку школу, одсек грађевински, завршио у Косовској Митровици 1964-1968. године. Војну академију КоВ, 24. класа, род инжињерија, завршио 1971. године у Београду и Карловцу. Висока ВПШ - 1986. године у Београду. Унапређење у чинове у току професионалне службе: потпоручник 1971. године; поручник 1974. године; капетан 1977. године; капетан I класе 1981. године; мајор 1986. године; потпуковник 1990. године; пуковник 1996. године. Сва унапређења у више чинове извршена су у редовним роковима. У току службе обављао је више различитих дужности сагласно успеху, чину и оспособљености:

- командир инжињеријског вода 1971-1972. једну годину, - командир чете - четири године 1972-1976. године, - ПК за МПВ у батаљону - 3 године, 1976- 1979., - НИ у бригади - 10 година, 1979-1989.; - Реф. у орг.инж. 3.А - 6 година, 1989 - 1995., - НИ у корпусу - 1 годину, 1995 -1996., - НИ у к-ди 3.А - 3 године, 1996 -1999., - Реф. у УИ ГШ ВЈ - 3 године, 1999 - 2002., - Пензионисан 31.03. 2002. године.

Више пута одликован, похваљиван и одавана друштвена признања за лични рад и допринос успешности других субјеката: Медаља за војне заслуге, указ бр. 132 од 22.12. 1976. године; Орден за војне заслуге са сребрним мачевима, указ бр. 142 од 22.12.1979. године; Орден Народне армије са сребрним мачевима, указ бр. 109 од 22.12. 1987. године и Писмене Похвале:1980., 81.,84., 87., 89., 99. и 2001. године. Библиографија: дипломски рад у ВВПШ "Искуства из НОР-а као исходиште система ОНО и ДСЗ". Живи у Нишу.

61/ 175

62/ 175

ЖУПАНИЋ Шимуна ИВАН инжињеријски капетан

Рођен у с. Новаки, Карловац. Како није био „рођен“ за старешину, напустио је ЈНА као поручник и отиснуо се у привредне воде, ге је, у почетку, био аутопревозник. Као свршени питомац, врло млад, оженио се и има двоје деце. Живи у Карловцу.

ЗЕЦ Гојка МОМИР генерал п.пуковник

Рођен је 2 9 . Јуна 1948. године у селу Бачвани, Босанска Дубица, Босна и Херцеговина, од оца Гојка. По националности је Србин. Ожењен је и има сина и кћерку.

Завршио је основну школу, гимназију, Војну академију Копнене војске – смер инжињерија (1971), Командну-штабну школу тактике Копнене војске (1982). и Школу националне одбране (1996).

Унапређен је у чин генерал мајора 1995. и генерал-потпуковника 20. марта 2001. године.

Пензионисан је 07. марта 2002. године. Живи у Бања Луци. Обавњао је дужности: командант инжињеријског пука у Тузли; начелник инжињерије у органу за родове команде 1. крајишког корпуса; командант тактичке групе и командант пешадијске бригаде; командант 30. пешадијске дивизије; начелник штаба и уједно заменик начелника Генералштаба Војске Републике Српске; вршилац дужности начелника Генералштаба Војске Републике Српске; начелник Генералштаба Војске Републике Српске (1988-1999). Био је учесник маневра „Слобода-71“ у Марибору – „плава“ страна.

Службовао је у гарнизонима: Бања Лука, Вуковар, Славонски Брод и Тузла.

Одликован је: Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима, Орденом рада са сребрним венцем, Орденом народне армије са сребрном звездом, Орденом Карађорђеве звијезде 2. Реда.

Учествовао је у рату од 15. маја 1992. до 14. децембра 1995. године на дужностима: начелник инжињерије у органу за родове команде 1. крајишког корпуса, командант тактичке групе, командант лаке пешадијске бригаде и командант 30. пешадијске дивизије.

63/ 175

КАЛАНОВИЋ Јована ВЛАДАН инжињеријски пуковник

Рођен...1948. године у с. Страгарима, општина Крагујевац, Република Србија. Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ, Значајне дужности: командир вода, командир инжињеријске чете, кдант. инж. пука, командант гарнизона Шабац. Гарнизони службовања: Шабац, Обреновац, Шабац.

Признања у ЈНА: Више пута похваљивљн, награђиван и одликован.

Пензионисан је 30.12.2003. године. Живи у Шапцу.

64/ 175

МАРКОВИЋ Радована МИЛАН инжињеријски пуковник

Рођен је у Подујеву, Космет Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ, Значајне дужности: командир вода, командир инжињеријске чете, референт у орг. управи инж. Гарнизони службовања: Београд, Обреновац, Београд. Признања у ЈНА: Више пута похваљивљн, награђиван и одликован.

Пензионисан је 30.12.2003. године. Живио у Београду. Умро 2009.

МИОЛСКИ ДРАГОЉУБ инжињеријски пуковник

Рођен 28.09.1948. године у с. Башаиду, општина Кикинда, Република Србија.

Отац Петар, мајка Босиљка. Супруга Драгица, деца- ћерка Јелена-1975. и син Душан - 1978. године. дипл. инж. хидрогеологије.

Основну школу завршио у Башаиду 1963. године. Средњу школу - гимназију, завршио у Зрењанину 1967. године. Војну академију КоВ, 24. класа, род инжињерија, завршио 1971. године у Београду и Карловцу. Командно-штабну академију (КША), завршио 1983-84. у Београду.

Унапређење у чинове у току професионалне службе: - потпоручник 1971. године, - поручник 1973. године (ванредно), - капетан 1976. године, - капетан I класе 1979. године, - мајор 1983. године, - потпуковник 1987. године, - пуковник 1992. године (ванредно).

У току службе обављао је више различитих дужности сагласно успеху, чину и способљености: - командир пионирског вода 1971-1972., Смедеревска Паланка, - командир пионирског чете, 1972-1980., Смедеревска Паланка, - начелник инжињерије, 24.пд,1980 - 1983., Смедеревска Паланка, - начелник инжињерије, 32.мопд 1984 - 1988., Рашка, - командант пука, 1988-1994., Смедеревска Паланка,

65/ 175

- начелник инжињерије у КгК, 1994., Крагујевац, - начелник инжињерије 1.А, 1994-2002.,Београд, - начелник инжињерије Б.К, 2002-2003.,Београд, - Пензионисан 30.05. 2003. године.

У току борбених дејстава у СФРЈ и СРЈ од 1991. и 1999. године, учествовао је у Вуковару 11.11. 1991. - 07. 03. 1992. године као к-дант инж. пука на разминирању града и асанацији бојишта. У току НАТО агресије на СРЈ 1999. године био је начелник инжињерије 1.А. Више пута одликован, награђиван и похваљиван за лични рад.

Умро 2014. год. Живио у Смедеревској Паланци.

МИРЧЕТИЋ Станка МИЛУТИН инжињеријски потпуковник

Рођен 27.03.1947. године у селу Доњи Класнић, општина Глина, Република Хрватска.

Отац Станко, мајка Ружица, сестре: Јелка, Ана, Милка, и браћа: Ђуро, Душан и Милан. Ожењен са Добрић Катом, деца - два сина: Мирко и Зоран - дипломирани инжењери машинства.

Основну школу завршио у Доњем Класнићу 1963. године. Средњу школу - класичну гимназију у Глини, 1967. године.

Војну академију КоВ- 24. класа, род инжињерије, завршио 1971. године у Карловцу, Република Хрватска.

Унапређење у чинове у току професионалне службе: потпоручник 1971. године; поручник 1974. године; капетан 1977. године; капетан I класе 1981. године; мајор 1986. године;

потпуковник 1992. године.

У току службе обављао је више различитих дужности сагласно успеху, чину и оспособљености: командир инжињеријског вода; командир пионирске чете; командант инжињеријског батаљона; начелник инжињерије у оклопној бригади; начелник ВГО Карловац; самостални референт за оперативно-штабне послове и др. Пензионисан 2001. године на лични захтев за старосну пензију. У току периода професионалне службе од 30 година био на дужностима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем – 12/12, 12/15 и 12/24.

Више пута одликован, похваљиван и одавана друштвена признања за лични рад и допринос успешности у раду: Орден за војне заслуге са сребрним мачевима; Орден заслуге у областима одбране и безбедности и 4 Одликовања. Ток службовања:

- 1971 - 1979. Чаковец, инж. батаљон 32. Дивизије, - 1979 - 1983. Бјеловар, начелник инжињерије у оклопној бригади, - 1983 - 1985. Карловац, командант инж. бат. 6. Дивизије, - 1985 - 1991. Карловац, начелник ВГО Карловац, - 1991 - 1995. учествовао у ратним дејствима, - 1995 - 2001. радио у Прокупљу, Крушевцу, Младеновцу и Руми на разним дужностима и

положајима.

Учесник рата од 1991-1995. године, а пензионисан је 2001. године. Живи у Руми.

66/ 175

МИКУЛЧИЋ Фрање ИВАН инжињеријски мајор

Рођен 1948. у Вировитици, Хрватска.

Радио у Карловцу у ИШЦ-у и Мекушју. Осталих података нема.

67/ 175

ЕДУАРДО МОФАРДИН инжињеријски потпуковник

Рођен 01.07.1948. године у Томичини, општина Пазин, Република Хрватска, од оца Јосипа и мајке Пренц Јустине, брат Антон, сестра Нада. Ожењен са Дојчиновић Горданом, деца - два сина: Серђо - лекар неуролог и Дарко - фармацеут.

Основну школу завршио у Томичини 1963. године. Гимназију је завршио 1967. у Пазину. Војну академију КоВ, 24. класа, смер инжињерија, завршио 1971. године у Београду и Карловцу. Курс команданата инжињеријских батаљона и штабних официра ранга команданата батаљона - IV класа завршио 1977. године у Карловцу.

Курс помоћника команданата за политички рад у батаљону-дивизиону 1983. године у Београду.

Унапређење у чинове у току професионалне службе: - потпоручник 1971. године, - поручник 1974. године, - капетан 1977. године, - капетан I класе 1980. године, - мајор 07.12.1986. године, - потпуковник 1992. године. Унапређења у више чинове извршена су у редовним и ванредним роковима. У току службе обављао је више различитих дужности сагласно успеху, чину и оспособљености: - командир инжињеријског вода, три године, - командир инжињеријске чете, осам година, - у команди инжињеријског батаљона, шест година, - начелник инжињерије у бригади, пет година, - заменик команданта 15. РЗО-да и - командант 15. РЗО-да од 1994-2002. године. Више пута одликован, похваљиван за лични рад и допринос успешности других субјеката: - "Орден за војне заслуге са сребрним мачевима", указ бр 168 од 22.12.1975. године и - "Орден Народне армије са сребрном звездом", указ бр. 136 од 22.12.1986. Пензионисан 01.08.2002. године на лични захтев ради коришћења права на превремену старосну пензију са навршених 54 године живота и 38 година и 6 месеца пензијског стажа. У току периода професионалне службе од 30 година био на дужностима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем – 12/14, 12/15 и 12/24. Живи у Београду.

68/ 175

Мофардин Едуардо и друштво

69/ 175

НАРАНЧИЋ МИЛЕНКО инжињеријски потпуковник E-mail: narancic@sbb.rs

Рођен 12.10.1947. године у Винчи, општина Гроцка, Београд, Република Србија, од оца Душана и мајке Добриле, брат Бранислав, сестра Светлана. Ожењен са Јованком, деца - две ћерке: Тања и Сања и унуке Тара и Јана. Основну школу завршио у Лесковцу. Средњу техничку школу, грађевински смер, завршио у Власотинцу 1967. године. Војну академију КоВ, 24. класа, род инжињерија, завршио 1971. године у Београду и Карловцу. Испит за чин мајора у Београду. Курс команданата инжињеријских батаљона и штабних официра ранга команданата батаљона - IV класа завршио 1977. године у Карловцу, као и више курсева за послужиоца инжињеријских машина.

Унапређење у чинове у току професионалне службе: - потпоручник 1971. године, - поручник 1973. године, - капетан 1976. године; - капетан I класе 1979. године, - мајор 1989. године, - потпуковник 1993. године. Унапређења у више чинове извршена су у редовним роковима.

У току службе обављао је више различитих дужности у гарнизону Бања Лука: - командир инжињеријског вода/окбр, 1971-1973. год., - командир инжињеријске чете и НИ/окбр, 1973-1976. год., - командир инжињеријске чете/пмб/инжп, 1976-1981. год., - референт у оно/инжп, 1981-1985. год., - начелник штаба (НШ) инжп, 1985-1987. год., - референт у оно/див, 1987-1990. год., - референт у оно/инжп, 1990-1991. год., - наставник инж. у катедри тактике ШЦОМЈ, Бања Лука, 1991. год., - наставник инж. у катедри тактике органа за наставу ШЦОМЈ у Вршцу, Крушевцу и Панчеву, 1992-2001. год., - наставник маскирања и утврђивања у катедри наоружања и војне опреме, ИШЦ Обреновац, 2001. године., - наставник у групи наставника-смер инж. на катедри наоружања и војне опреме, ВА КоВ, Београд, 2001-2003. године.

У току ратних дејстава током 1991-1992. године обављао дужност НИ/инжп. на западно-славонском ратишту. У току агресије НАТО пакта на нашу земљу,1999. год., део времена обављао дужност НИ/мотбр у Призрену.

Пензионисан 2003. године на лични захтев ради коришћења права на старосну пензију са навршених 55 године живота и 40 година пензијског стажа.

Више пута одликован, награђиван и похваљиван за лични рад и допринос у служби. Живи у Београду – Земун.

70/ 175

НЕТРЕБАШИЋ Јове МИЛУТИН инжињеријски ?

Рођен у околини Копривнице.

Других података нема!

71/ 175

ПЕРУНОВИЋ АЛЕКСА инжињеријски пуковник

Рођен 09.10.1948. године у селу Сивац, општина Црвенка, Република Србија. Отац Гојко, пуковник ЈНА, мајка ........ Супруга ............., син Данило -1972., син...?, ћерка Јелена -1975. Основну школу завршио у Сивцу 1963. године. Средњу школу - гимназију, завршио у Вараждину 1967. године. Војне школе: Војну академију КоВ, 24. класа, род инжињерија, завршио 1971. године у Београду и Карловцу. Командно-штабну академију (КША), завршио 1983-84. у Београду. Гарнизони службовања: Херцег Нови, Сињ, Сплит, Шибеник, Београд.

Унапређење у чинове у току професионалне службе: - потпоручник 1971. године, - поручник 1973. године, - капетан 1976. године, - капетан I класе 1979. године, - мајор 1983. године, - потпуковник 1987. године, - пуковник 1995. године. У току службе обављао је више различитих дужности сагласно успеху, чину и способљености: - командир вода 1971-1975., Херцег Нови; - кдир морнаричке инж. чете, 1976-1983., Сињ-Сплит; - командир морнаричке инж. чете, 1984-1987., Шибеник; - начелник инжињерије морн. пука,1988 - 1989., Сињ; - начелник инж. ВПО 1989 - 1992., Херцег Нови; - командант р. пука 1.А, 2002-2003.,Београд; Пензионисан 30.05. 2002. године. Умро 2010. год.

Перуновић А., Црнатовић Р. -23.кл, Петровић Д. Живио у Београду.

72/ 175

ПЕТРОВИЋ ДЕСИМИР инжињеријски потпуковник

Рођен 09.07.1948. године у селу Поткомље, општина Лепосавић, Косово и Метохија, Република Србија. Отац Аврам, мајка Даница (Секулић). Супруга Милица (Раденковић), деца - син Бојан, кћери Јелена (Вукосављевић) и Даница (Алић) и унуци: Андрија, Андреа, Владислав, Мина, Дариа и Един.

Основну школу завршио у Лешку 1963. године. Средњу техничку школу, грађевински смер, завршио у Косовској Митровици 1967. године. Војну академију КоВ, 24. класа, род инжињерија, завршио 1971. године у Београду и Карловцу. Унапређење у чинове у току професионалне службе: - потпоручник 1971. године; - поручник 1974. године; - капетан 1977. године; - капетан I класе 1982. године; - мајор 1990. године; - потпуковник 1995. године. Унапређења у више чинове извршена су у редовним роковима. У току службе обављао је више различитих дужности сагласно успеху, чину и оспособљености:

- командир пионирског вода 1971-1972., Београд; - командир пионирског вода, 1972-1975., Ниш; - командир пионирске чете и НИ у пуку 1975 - 1985., Призрен; - управник градилишта у ВГУ Краљево, 1985 - 1987., Краљево; - начелник оперативе у инж. пуку, Обреновац, 1987-1989.; - ВБ к-ди пука, Шабац, 1989-1991.; - командант инж. бат. Уж. Корпуса, Краљево, 1991-1992., - начелник инжињерије, Рашка, 1992-1995., - командант инж. бат. Уж. Корпуса, Краљево, 1995-1997., - НШ у инж. пуку, Чачак, 1997-2000.,

Био је учесник маневра „Слобода-71“ у Птују – „плава“ страна.

Више пута одликован, награђиван и похваљиван за лични рад: - Медаља за војне заслуге 1973. и 1975. године; - Орден за војне заслуге са сребрним мачевима 1979. године; - Орден Народне армије са сребрном звездом 1984. године; - Писмене Похвале:1972., 74.,84., 87., 89., 99. и 2001. године, као и све јубиларне медсље.

Пензионисан 01.06. 2000. године. Живи у Краљеву.

73/ 175

Јахорина, 1969. Маневар „Слобода 71“ Петровић Д.-24.кл., Љујић В.-23.кл, Стојковић С. -23.кл. Перуновић А., Црнатовић Р. -23.кл, Петровић Д.

74/ 175

РАДМАНОВИЋ ЈАНКО инжињеријски потпуковник

Рођен 25.08.1948. године у селу Мећенчани општина Костајница, Република Хрватска. Отац Јован, мајка ........ Супруга ............., ћерка Јелена -1975. Основну школу завршио у Мећенчанима 1963. године. Средњу школу - гимназију, завршио у Костајници 1967. године. Војну академију КоВ, 24. класа, род инжињерија, завршио 1971. године у Београду и Карловцу. Командно-штабну академију (КША), завршио 1983-84. у Београду.

Гарнизони службовања: Славонски Брод, ....?, Београд.

Признања у ЈНА и ВЈ: МВЗ, ОВЗСМ, писмене похвале и награде. Пензионисан је 01.06.2000. године. Живи у Београду. Interpolove potjernice – detalji Prezime /Last Name: RADMANOVIĆ

Ime oca /Fathers Name: JOVAN

Ime /First Name: JANKO

Datum rođenja /Date of birth: 25.08.1948

Mjesto rođenja /Place of birth: MEČENČANI

Opstina rođenja /Municipality: KOSTAJNICA

Nadležnost /Jurisdiction: ŽUPANIJSKI SUD U POŽEGI

Faza postupka /Phase of the trial: PRESUDA OSUĐUJUĆA

Zatvor /Prison:

Datum transfera /Date of transfer:

Pravosnažnost /The final verdict: NEPRAVOSNAŽNO

Kazna /Penalty: 15

Izvršenje kazne /The Enforcement of Sentences:

Povučena potjernica /Warrant Withdrawn:

75/ 175

РАДОЈЕВИЋ Стеве ПЕТАР инжињеријски потпуковник

Рођен ....1948. године .......... општина Костајница, Република Хрватска.

Отац Стева, мајка ........ Супруга .............,

Средњу школу - гимназију, завршио у Костајници 1967. године.

Војне школе: ВА КоВ, 24. класа, род инжињерија, завршио 1971. године у Београду и Карловцу. По завршетку ВА КоВ - инжињерија наставља са

полагањем "разлике" испита на Вишој грађевинској школи у Бања Луци - нискоградња, и завршава 1975. године.

Значајне дужности: командир пионирског вода, командир пионирске чете, наставник у ПШЦ „М.Тито“ у Сарајеву – војна геологија и хидротехника, наставник инжињерије у ВА КоВ Београд.

Гарнизони службовања: Бања Лука, Сарајево, Београд. Признања у ЈНА и ВЈ: МВЗ, писмене похвале и награде. Пензионисан је 01.06.2000. године. Живо у Београду. Умро насилном смрћу – убијен у интернату ВА КоВ на Бањици 2009. год.

76/ 175

РАДОСАВЉЕВИЋ НИКОЛА Инжињеријски пуковник

Рођен 20.12.1947. године у Нишу, Република Србија у радничкој породици, отац Јован-текстилни радник и мајка Живана - домаћица и сестра Љубинка - медицинска сестра. Ожењен (1972.) са Мирјаном, деца - син Саша и ћерка Вања.

Основну школу завршио је у Нишу 1963. године. Средњу техничку школу-архитектонски смер завршио је 1967. у Нишу. Од 1963.- 1967. год. био је стипендиста ЈНА. Војну академију КоВ, 24. класа- смер инжињерије, завршио 1971. године у Београду и Карловцу.

Године 1972. у ШЦ АБХО у Крушевцу завршио је курс АБХО у трајању од 30 дана.

Године 1977. године у ВПШ у Београду завршио је курс помоћника -референта за политички рад у јединицама ранга самостални батањон, пук и бригада.

Током 198. године ангажован је у "Застава филму" као стручни сарадник при снимању НФ на а. Бихаћ и а. Удбина, "Рушење ПСС косо зацевљеним бушотинама" и "Отклањања последица авио-удара по ПСС". У времену од 1980-1982. године похађа Командно-штабну Академију у Београду.

Унапређење у чинове у току професионалне службе: - потпоручник 30.01.971. године; - поручник 12.05. 1974. године; - капетан 12.05.1977. године; - капетан I класе 12.05.1980. године; - мајор 12.05.1984. године; - потпуковник 16.06.1989. године; - пуковник 16.06.1996. године; Унапређења у више чинове извршена су у редовним роковима. У току службе обављао је више различитих дужности сагласно успеху, чину и оспособљености:

- командир вода наставне чете, 1971-1973.,Бихаћ; - командир наставне чете и 5. ВаК, 1973- 1975., Бихаћ; - помоћник команданта за МПС у 379. инжб, 1975 - 1979., Бихаћ; - начелник оперативе у инж. пуку, Обреновац, 1987-1989.; - заменик команданта 379. инжб, 1983 - 1985., Бихаћ; - командант 379. инжб, 1985 - 1988., Бихаћ; - начелник инж. у 5. КО ПВО, 1988 - 1991., Загреб; - помоћник команданта за позадину у 200. ВБ, 1991-16.05.1992., тј. до њеног укидања, Бихаћ; - референт инжињерије у оделењу Оперативно-логистичке послове у Органу логистике КРВ

и ПВО, 1992- 1994., Земун; - самостални референт за правила и школствоу одсеку за обуку и школство УИ, Сектор КоВ

ГШВЈ, 1994- 1997., Београд; - самостални референт за Обуку и НМС у Одсеку за обуку и школство и правила УИ , Сектор

КоВ ГШВЈ, 1997- 1998., Београд; - начелник инжињерије у Органу за оперативне послове и обуку у КРВ и ПВО, 1998-2004.,

Београд; - Пензионисан 01.06. 2004. године.

77/ 175

У тактичким саставима обављао је 5 дужности; У здружено-тактичким саставима обављао је 1 дужност; У оперативним саставима обављао је 1 дужност; У стратегијским саставима обављао је 3 дужности; У току активне службе добио је медаље ЈНА поводом значајних годишњица /1971., 1975., 1981./ Од СУБНОРЈ "Медаља борац", 1999. год.

Указ бр. 177 од 22.12. 1974. Орден за војне заслуге са сребрним мачевима; Указ бр. 144 од 22.12. 1979. Орден Народне армије са сребрном звездом;

Указ бр. 127 од 22.12. 1984. Орден за војне заслуге са златним мачевима; Указ број 1/2-01-0001/2000-5 од 16.06. 2000. Орден витешког мача трећег степена ;

Наредбом к-данта РВ и ПВО 1988. добио је Сребрну плакету РВ и ПВО. Дипломски рад у ВА КоВ радио је на тему Заптечаваље и савлађивање вештачких препрека "Рушење објекта оперативно-стратегијског значаја", а у КША "Инжињеријско обезбеђење пешадијске бригаде на маршу".

У току професионалне каријере у ЈНА, ВСРЈ и ВСЦГ извршавао је задатке на припреми и уређењу територија на објектима од стратегијског значаја и рушења а. Бихаћ. Живи у Београду. НИКОЛА РАДОСАВЉЕВИЋ

78/ 175

САЛМА ГЕЗА инжињеријски пуковник Рођен 22.02.1949. године у Суботици, општина Суботица, Република Србија, отац Михајло, мајка Ана, брат Ласло (пок.), сестра Ева. Ожењен са Катом, деца - ћерка Илдика и унука Николета. Основну школу завршио у Чантавиру 1963. године. Средњу техничку школу, грађевински смер, завршио у Суботици 1967. године. Војну академију КоВ, 24. класа, род инжињерије, завршио 1971. године у Београду и Карловцу. Командно-штабну школу тактике КоВ, 39. класа, завршио 1985. године, Школу безбедности, 1979.-1980. год. у Панчеву. Унапређење у чинове у току професионалне службе: потпоручник 1971. године; поручник 1974. године; капетан 1977. године; капетан I класе 1982. године; мајор 1985. године; потпуковник 1989. године; пуковник 1997. године. Сва унапређења у више чинове извршена су у редовним роковима, осим у чин пуковника. У току службе обављао је више различитих дужности сагласно чину и оспособљености: - командир пионирског вода, две године; - командир пионирске чете, четири године; - помоћник команданта граничног одсека за обав.-безб. послове, три године; - референт у Контраобавештајној групи (КОГ)1.А, девет година; - референт уједно и руководиоц Деташмана КОГ-а, пет година; - начелник КОГ-а 12. Корпуса, две године; - референт у Управи безбедности 12. КОГ-а, шест година, односно до пензионисања - 31.12.2001. године; Више пута одликован и похваљиван за лични рад и допринос успешности на послу: - "Медаља за војне заслуге", указ бр. 165 од 22.12.1975. године; - "Орден за војне заслуге са сребрним мачевима", указ бр 111/81 од 22.12.1981. године; - "Орден Народне армије са сребрном звездом", указ бр. 108 од 22.12.1987. године; - "Орден заслуге у областима одбране и безбедности, II степена", указ бр. 1/2-01-0004/2001-4, од 16. 06. 2001. године.

Живи у Суботици. Радмановић Ј., Калановић В., Мофардин Е., Станковић М., Радосављевић Н., Дејановић Н., Ђорђевић Н., Салма Г., и Стаменковић Д.

79/ 175

Калановић В., Ђорђевић Н., Радосављевић Н., Салма Г., Станковић М., Дејановић Н.,и Стаменковић Д.

80/ 175

СИМОНОВИЋ Младена МИРОСЛАВ инжињеријски пуковник

Рођен у Нишу, Службовао у Прокупљу где се и пензионисао. Био је први у рангу на смеру инжињерија – просек 8,05 Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ, Значајне дужности: командир вода, командир инжињеријске чете, кдант. инж. пука, командант гарнизона Прокупље.

Гарнизони службовања: Прокупље, Признања у ЈНА: Више пута похваљивљн, награђиван и одликован.

Био је први у рангу на смеру инжињерија – просек 8,05

Пензионисан је 31.12.2001. год. Живио у Прокупљу. Умро 2014. СПИРОСКИ Васила ЂОРЂИ, инжињеријски пуковник

Рођен је у с.Свети Наум, Охрид.

Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ, Значајне дужности: командир инжињеријског вода, командир,......? Гарнизони службовања: Охрид, Битољ, Скопље. Признања у ЈНА и ВЈ: ......? Живи у Скопљу.

81/ 175

СТАМЕНКОВИЋ ДРАГОЉУБ инжињеријски мајор Рођен 18.09.1947. године у с. Суботинац, општина Алексинац, Република Србија, од оца Лазара и мајке Милеве, брат Родољуб (покојан) и полусестра Евица. Ожењен са Биљаном (покојна), деца - син Братислав и унук Огњен. Основну школу завршио у с. Суботинцу у периоду 1954- 1962. године. Средњу техничку школу-грађевински смер завршио је 1967. у Нишу. Војну академију КоВ, 24. класа- смер инжињерије, завршио 1971. године у Београду и Карловцу. Унапређење у чинове у току професионалне службе: потпоручник 1971. године; поручник 1974. године; капетан 1977. године; капетан I класе 1980. године; мајор 1992. године. Унапређења у чинове извршена су у редовним роковима. У току службе обављао је више различитих дужности сагласно успеху, чину и оспособљености:

- командир инжињеријског вода у периоду 1971- 1974; - командир чете у периоду 1974-1978. године; - Референт за ОППо у обједињеном позадинском органу, 1978 - 1980; - начелник ВГС у периоду 1980 - 1986. године; - Референт инжињерије у дивизији 1986 - 1988. године; - Референт у ОНО бригаде 1988 - 1990. године; - Начелник дома ЈНА у Постојни у периоду 1990 - 1991. године када, због распада СФРЈ,

прешао у гарнизон Ниш; - Командант инж. батаљона у периоду 1991 - 1998.

Пензионисан 1998. године као инвалидски пензионер на основу мишљења ВВЛК и тренутно живи у Нишу.

82/ 175

мр МИРКО СТАНКОВИЋ, дипл. инж. потпуковник грађевинске службе магистар тех. наука-грађевине mirsta@eunet.rs

Рођен 20.10.1948. године у с. Вича, општина Штрпце, Косово и Метохија, Република Србија.

Отац Обрад, мајка Дарка, сестра Милевка (пок.), браћа Миленко и Милорад. Супруга Снежана (дев. Дурлевић) неуролог и клинички неурофизиолог, деца: Маја -1982. дипл. инж. архитектуре и Сања -1989. студент шесте године медицине. Основну школу завршио у Штрпцу 1963. године. Гимназију - природно математички смер завршио је 1967. у Призрену. Војну академију КоВ, 24. класа, смер инжињерије, завршио 1971. године у Београду и Карловцу, просек 7,33. Године 1993. прелази у грађевинску службу.

По завр шетку ВА КоВ - инжињерија наставља са полагањем "разлике" испита на Грађевинском факултету у Загребу - нискоградња, и завршава 1973. године. Како за место службовања добија Тузлу, 1973. године, уписује Рударско-геолошки факултет - смер експлотације, који завршава 1977. године, са просеком 8,35. Године 1978. уписује После дипломске студије - смер "Саобраћајнице и геотехника" на Грађевинском факултету у Београду, које, због разних догађања и материјално-финансијских проблема, завршава тек 1994. године, када постаје Магистар техничких наука из области грађевине, диплома бр. 459/94, са магистарском тезом "Пројекат изведеног објекта - архивски пројекат као основа ефикасног и рационалног грађења и одржавања саобраћајница". Године 1996. спрема докторску дисертацију из пројектовање саобраћајница, али, због недостатака финансија, одустаје од те намере. Био је учесник маневра „Слобода-71“ у Марибору – „плава“ страна. Био је учесник маневра „Јесен-73“ , Соколац, Романија - уређење КМ врховне команде и РВ-а. Био је стручни сарадник- консултант у наставном филму (РТВ Сарајево-наставни програм-1975. за потребе ПШЦ-а ) Објекти за снабдевање водом – стални и приручни.

Унапређење у чинове у току професионалне службе: - потпоручник 1971. године; - поручник 1974. године; - капетан 1977. године; - капетан I класе 1980. године; - мајор 1986. године; - потпуковник 1992. године.

У току службе обављао је више различитих дужности сагласно оспособљености, чину и успеху: - командир путно-мосног вода, Тузла, 1971-1972; - командир путно-мосне чете, Тузла, 1972-1973 ; - професор стручних предмета (инжињерија, хидротехника и геологија са механиком тла) у ШЦ "Маршал Тито" у Сарајеву, 1973-1978; - Управник градилишта Ластово у Војно-грађевинској Установи Сплит (ВГУ Сплит), Дирекција за инвестиционе радове Београд (ДИР), 1978-1980; - Управник градилишта и надзорни орган - саобраћајница Шавник - Семољ - Манастир Морача, ВГУ Сплит, 1980-1984. током грађевинске сезоне; - надзорни орган на саобрацајници Вис- Комижа, ВГУ Сплит, 1985;

83/ 175

- Управник градилишта Бихаћ, ВГУ Сплит, 1986-1987; - Управник градилишта Дуги оток, ВГУ Сплит, 1987-1988; - Начелник оперативно-техничких послова (ОТП) и секторски надзорни орган за "Јужни Јадран", ВГУ Сплит, 1989-1991, односно до распада СФРЈ. - Референт грађења у Дирекцији за инвестиционе радове Београд (ДИР), 1991-1995; - Секторски надзорни орган на војним и објектима станоградње у Дирекцији за инвестиционе радове Београд (ДИР), 1995-2003. тј. до пензионисања 31.12.2003. године. Поред командовања, руковођења и наставничког рада бавио се и научно-истраживачким радом и сарадњом са посленицима издавачке делатности. Сарађивао са више стручних часописа "Наше грађевинарство", Београд, "Војно-технички гласник", Београд, "Пут и саобраћај", Београд, "Грађевинар" , Загреб, "Пут и животна средина", Београд, и др. и аутор је неколико десетина радова.

- Написао је уџбеник "Хидротехнички радови", наставно-образовна литература у инжињеријким јединицама и школама, ССНО, УИ-192, 1979. год, ВИЗ, Београд;

- Скрипта "Основе војне геологије са механиком тла" за питомце средње војне школе и академије - смер инжињерија, 1993. год, ВА КоВ, Београд;

- "Тунели и подземни објекти", техничка књига за студенте и инжењере грађевине - нискоградња, 1991. године, материјал је рецензиран за издавача "Грађевинска књига", Београд, међутим, заробљен је у Сплиту и зато је необјављен;

- Пројекат заштите косина усека "торкрет" бетоном. ВП 4416 Сплит, 1980; - Пројекат технологија ископа путног тунела Гаврилова греда на деоници пута Шавник-

Семољ, ВП 4416 Сплит, 1981; - Подела воде на класе, "Војнотехнички гласник" бр. 5/78, стр. 589-592; - Одређивање параметара минирања и оптималне врсте експлозива при минирању на

површини, Наше грађевинарство, бр.2, 1980; 202-208; - Израда тунела "Греда" применом експлозива, "Наше грађевинарство",бр. 35,1981;587-594; - Радиографске методе у испитивању грађевинских материјала, Наше грађевинарство, бр. 36,

1982; 1105-1113; - Бетонски путеви и адитиви, "Наше грађевинарство", бр. 38,1984; 312-315; - Улога анкера у подземним радовима. "Цесте и мостови", Загреб.1985; - Финансијски план реализације објекта (пројекта). "Цесте и мостови", Загреб.1988; - Неексплозивна средства за рушење стена и бетона-минирање без потреса, Наше

грађевинарство, бр. 45,1991; 24-28; - Вишекритеријумска анализа коловозних конструкција полетно-слетних стаза, "SYM-OP-

IS'94". Београд. 403-406; - Информациони систем о саобраћајницама и саобраћају. "SYM-OP-IS'95". Доњи Милановац. 243-246; - Пројектовање и грађење саобраћајница са аспекта меродавног возила - стање и очекивања.

"SYM-OP-IS'97". Котор. 312-315; - Заштита косина саобраћајница савременим материјалима. "Пут и животна средина", II

југословенски научно-стручни скуп, Жабљак`98; - Пројекат хоризонталне и вертикалне сигнализације саобраћајнице Шавник-Семољ, 1984; - Пројекат ископа за стамбени објекат за посаде бродова, Мандалина, Шибеник, 1983; - Пројекат ископа контактих резервоара, запремине В=2.500 м3, Раштани, Мостар , 1985; - Пројекат ископа контактих резервоара, запремине В=5.000 м3, Покој, Бихаћ , 1986; - Пројекат ископа подземних објеката типа "Јастог"-7, 8 и 9, Дуги оток, 1987; - Грађевински пројекат-саобраћајница и уређење терена "Блендинг минералних сировина",

"Глобал процес инжењеринг", Београд, Врчин, 1995; - Грађевински пројекат "Истакалиште деривата у малолитражну амбалажу", НИС -рафинерија Панчево,

"Глобал процес инжењеринг", Београд, 1993;

84/ 175

- Грађевински пројекат "Утакалиште деривата у малолитражну амбалажу", НИС -рафинерија Панчево,"Глобал процес инжењеринг", Београд, 1993;

- Грађевински пројекат-Саобраћајница 33-46 Врчин", Друштвени фонд за грађевинско земљиште СО Гроцка, "Глобал процес инжењеринг", Београд, фебруар, 1996;

- Више пројеката уређења терена и саобрацајница око објеката снабдевања водом за потребе донатора "ГТЗ" Немачка у СРЈ: Бумбурек - Прокупље, Блаце, Рача Крагујевачка, Опачица -Хер цег Нови, Режевићи и Кар ућ код Бар а, Белведере код Будве у току 1995-2002. "Водопројект", Београд;

- Главни грађевински пројекат Реконструкција и доградња ППВ "Бадовац" Приштина, књига 7: Саобраћајнице и уређење круга. "Водопројект", Београд, јануар 1998;

- Пројекат реконструкције планинарског дома "ПСД Копаоник", Копаоник - Београд, 2012; - Више пројеката "Легализација бесправно изведених објеката", у току 1995 - 2013; - "Побољшање стенских маса", стручна књига у припреми.

Пензионисан 31.12.2003. године - редовна старосна пензија са навршених 55 године живота и 40 година, 3 месеца и 18 дана пензијског стажа. У току периода професионалне службе био на дужностима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем – 12/14, 12/15 и 12/24. Живи у Београду.

М. Станковић

Мирко Станковић Калановић В, Ђорђевић Н, Радосављевић Н, Салма Г, Станковић М, Дејановић Н. и Стаменковић Д.

85/ 175

СТАНКОВИЋ Живојина МИРОЉУБ. инжињеријски мајор

Рођен у с. ......., општина Лесковац. Војне школе: ВА КоВ, ..... ? Значајне дужности: командир вода, командир инжињеријске чете, ......? Гарнизони службовања: Нови Сад, .....?. Признања у ЈНА: .................? Радио у Новом Саду Умро??. у Новом Саду, Осталих података нема.

86/ 175

4.8. ГЕНЕРАЛИ ИЗ 24. КЛАСЕ1

ЗЕЦ МОМИР, генерал-потпуковник - инжињерци

Рођен је 29. Јула 1948. године у селу Бачвани, Босанска Дубица, Босна и Херцеговина, од оца Гојка. По националности је Србин. Ожењен је и има сина и кћерку. Завршио је основну школу, гимназију, Војну академију Копнене војске – смер инжињерија (1971), Командну-штабну школу тактике Копнене војске (1982). и Школу националне одбране (1996). Унапређен је у чин генерал мајора 1995. и генерал-потпуковника 20. марта 2001. године. Пензионисан је 07. марта 2002. Године.

Обавњао је дужности: командант инжињеријског пука у Тузли; начелник инжињерије у органу за родове команде 1. крајишког корпуса; командант тактичке групе и

командант пешадијске бригаде; командант 30. пешадијске дивизије; начелник штаба и уједно заменик начелника Генералштаба Војске Републике Српске; вршилац дужности начелника Генералштаба Војске Републике Српске; начелник Генералштаба Војске Републике Српске (1988-1999).

Био је учесник маневра „Слобода-71“ у Марибору – „плава“ страна.

Службовао је у гарнизонима: Бања Лука, Вуковар, Славонски Брод и Тузла.

Одликован је: Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима, Орденом рада са сребрним венцем, Орденом народне армије са сребрном звездом, Орденом Карађорђеве звијезде 2. Реда.

Учествовао је у рату од 15. маја 1992. до 14. децембра 1995. године на дужностима: начелник инжињерије у органу за родове команде 1. крајишког корпуса, командант тактичке групе, командант лаке пешадијске бригаде и командант 30. пешадијске дивизије.

1 Биографије су преузете из Монографије групе аутора Генерали и адмирали Србије 1981-2011, Клуб генерала и адмирала Србије, Београд, 2012. Стр: 330, 37, 99, 119, 140, 206, 325, 21, 111, 128, 146, 223, 294, 377, 393, 410.

87/ 175

4.9. ДОКТОРИ НАУКА- инжињерци

Нажалост, нема.

4.10. МАГИСТРИ НАУКА- инжињерци

П.пуковник грађевинске службе МИРКО СТАНКОВИЋ, дипл. инж. магистар техничких наука из области грађевине

Теза: Пројекат изведеног објекта – архивски пројекат као основа ефикасног и рационалног

грађења и одржавања саобраћајница (1994). До сада је објавио више уџбеника:

- Хидротехнички радови, наставно-образовна литература у инжињеријским јединицама и школама, СНО, УИ-192, 1979. год, ВИЗ, Београд;

Скрипта: „Основе војне геологије са механиком тла“ за питомце средње војне школе и академије – смер инжињерија, 1993. год, ВА КоВ, Београд;

"Тунели и подземни објекти", техничка књига за студенте и инжењере грађевине - нискоградња, 1991. године, материјал је рецензиран за издавача "Грађевинска књига", Београд, међутим, заробљен је у Сплиту и зато је необјављен; Објавио је више од 180 стручних радова (пројеката и других радова из области грађевинарства).

Сарађивао је са више стручних часописа Наше грађевинарство, Београд, Војнотехнички гласник, Београд, Пут и саобраћај, Београд, Грађевинар, Загреб и другим у којима је аутор неколико десетина радова.

4.11. АУТОРИ КЊИГА И ПРИКАЗИ

Божидар Дамљановић , аутор је Пројекта правила ПТ и ПТМ у опреми Војске Југославије и скрипте Ефикасност и запречна вредност МЕП израђених од ПТМ.

Аутор елабората „Инжињеријски пук на задацима инжињеријског обезбеђења борбених дејстава“

Извођач „Показне вежбе са бојевим МЕС за најодговорније старешине ГШ ВЈ и потчињене команде“

88/ 175

Мирко Станковић, Аутор је стручних књига:

- Хидротехнички радови, - Тунели и подземни објекти,

- скрипте: Основе војне геологије са механиком тла, - књига у рукопису „Побољшање стенских маса“.

89/ 175

Скрипта "Основе војне геологије са механиком тла" за питомце средње војне школе и академије - смер инжињерија, 1993. год, ВА КоВ, Београд;

90/ 175

91/ 175

92/ 175

4.12. ВОЈНИ НОВИНАРИ И ДОПИСНИЦИ Божидар Дамљановић, поред командовања, руковођења, наставничког рада бавио се научно-истраживачким радом и сарадњом са субјектима издавачке делатности. Обављао је дужност главног и одговорног уредника војно-стручног часописа „Инжињеријски информатор“ три и по године;

- у истом часопису објавио преко десет радова из садржаја инжињеријског обезбеђења и наставничке делатности;

- повремена сарадња са војно-стручним часописом „Нови гласник“ ЈНА и аутор неколико радова;

Никола Радосављевић Током 1998. године ангажован је у "Застава филму" као стручни сарадник при снимању наставног филма на аеродромима Бихаћ и Удбина, "Рушење ПСС косо зацевљеним бушотинама" и "Отклањање последица авио-удара по ПСС".

93/ 175

94/ 175

95/ 175

Мирко Станковић, поред редовног и наставничког рада бавио се и научно - истраживачким радом. Сарађивао је у више стручних часописа:

- Наше грађевинарство, лист Савеза инжењера и техничара Југославује, Београд, - Војнотехнички гласник, Београд, - Пут и саобраћај, лист инжењера и техничара Југославује, Београд, - Пут и животна средина, Београд и - Грађевинар, Загреб, у којима је објавио неколико десетина стручних радова – укупно 31 и

око 150 (стопедесет) пројеката. - Био је стручни сарадник- консултант у наставном филму (РТВ Сарајево-наставни програм-

1975. за потребе ПШЦ-а ) Објекти за снабдевање водом – стални и приручни.

96/ 175

97/ 175

98/ 175

99/ 175

100/ 175

101/ 175

102/ 175

103/ 175

104/ 175

105/ 175

106/ 175

107/ 175

4.13. ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ИНЖИЊЕРИЈКОГ ОФИЦИРА- део опуса

4.13.1. Изградња саобраћајница и других објеката

Изградња аеродрома Залужани код Бања Луке

108/ 175

109/ 175

110/ 175

111/ 175

Тежак и мукотрпан рад – на крају, ипак, уживање!

112/ 175

Аеродром Жељава, Бихаћ – некада понос ЈНА и војног градитељства

Подземни аеродром „Жељава“ све до 1992. год. био је најмоћнија војна база у тадашњој СФРЈ, а засигурно и на целом европском континенту. Овакве типове подземних објеката има врло мали број земаља, а најпознатији објекти овог типа су у Шведској и управо је њихов модел искориштен при конструисању овог аеродрома. Радови су отпочели 1959., а радило се у три смене са готово 250 радника. Комплетни радови завршени су 1965. год., када је и обављен технички пријем а прве јединице ЈРВ почеле су базирати тек наредне године. Главни пројектанти и реализатори били су пук. Др. Лилијан Кодеља и ппук. Владимир Смирнов, дипл. инж. (иначе руски царски емигрант).

113/ 175

114/ 175

Данас изгледа овако, слике су снимњене 2003. године.

115/ 175

4.13.2. Изградња мостова

Мостови су објекти (конструкције) који служе за савлађивање, како водених, тако и сувих препрека. По врсти материјала од кога су израђени могу бити: дрвени, бетонски и челични. Према типу конструкције су врло различити и има их неколико типова. Овде ће бити речи, највише, о дрвеним мостовима, те нешто мање о бетонским и челичним мостовима. У војсци су највише у изради дрвени мостови.

Дрвени мостови Др вени мостови се гр аде у зависности од бр зине, шир ине реке (препреке) и вр сте тла у пр офилу где се гради мост. Тако имамо мостове са Јармовским и Шиповским потпорама. Јармовска потпора се добија склапањем рама са више вертикалних стубова и са по једном хоризонтелном гредом доле (по дну препреке) и једном горе (поврх стубова). Дужина (ширина) и висина зависе од коте ходног строја моста (коте нивелете мо ста) до дна (дубина пр епр еке) на које се доња греда јар мењаче ослања. Друга, за Војску најчешће практикована врсте потпора, је такозвана шиповска потпора. Израда шиповске потпоре изводи се побијањем низом дрвених стубова у дно реке (препреке). Број шипова и дужина зависе, такође, од коте ходног строја моста (коте нивелете моста) до дна реке (дубине препреке).

Дрвени мостови као и сви други мостови састоје се од горњег и доњег строја. У горњи сторј спадају: носачи, коловоз, пешачка стаза и ограда. Има мостова који немају пешачку стазу о чему ће бити речи касније. Доњи строј моста састоји се од речних и обалних ослонаца (потпора-шипова) и крила.

Мост са главним носачима система простог подупирала, сл.1. Овакав систем простог подупирала примењује се за распоне од 8 до 10 метара, а за распоне веће од овога примењује се двојно, тројно подупирање или неки други систем. Код оваквих подупирала као и код сличних, потрбно је да ослонац односно ножица косника – подупирала, буде изнад велике воде, како због спречавања наизменичног влађења и сушења дрвета, тако и са аспекта да се не би смањивао слободан профил, тј. слободан пролаз предмета (наноса) које велике воде собом носе.

Сл. 1. Мост са главним носачима система простог подупирала

116/ 175

Мост са главним носачима система двојног подупирала, сл.2.

На слици 2 приказан је систем двојног подупирала којим се могу премостити отвори (распони) од 10 до 12 метара. За положај ослонца – косника важе исти захтеви и правила као и код претходног типа подупирања.

Сл. 2. Мост са главним носачима система двојног подупирала

Мост са главним носачима система тројног и четворног подупирала

Мост са главним носачима система тројног и четворног подупирала са главним носачима система четворног подупирала, сл.3. На слици 3. приказан је систем четворног подупирала. Системом тројног и четворног подупирала могу се премостити отвори (препреке) преко 15 метара, а некад 20 и више метара..

Сл. 3. Мост са главним носачима система четворног подупирала Носач система вешаљки

Носачи типа вешаљки, сл. 4., употрбљавају се када се, због месних прилика, не може применити подупирало. Код овог система конструктивна висина главног носача није велика, а може се постићи веће одстојање од носиве конструкције до велике воде; то је добра страна овог система.

117/ 175

Сл. 4. Носачи типа вешаљки

Мост са главним носачима система просте вешаљке

Овим системом могу се премостити отвори (препреке) од 6 до 9 метара.

Сл. 5. Мост са главним носачима система просте вешаљке

Систем носача комбинованих од вешаљки и подупирача, сл.6.

Овај систем премошћавања примењује се када нема довољно висине између велике нводе и доње ивице конструкције, те се ножице (ослонци) подупирала морају издићи толико да подупирала не буду заклапала сувише мали угао.

Сл.6.Систем носача комбинованих од вешаљки и подупирача

118/ 175

Мост са јармовима, шиповима и клештима

Има клешта која поред укрућивања шипова могу служити и у другој сврси. На слици 7. Виде се клешта која су постављена одмах испод поклапаче (јармењаче) ради укрућења јарма, а уједно служе за ослањање косника који подупиру седла главних носача.

Сл. 7. Мост са јармовима, шиповима и клештима

Крила дрвених мостова

Веза између насипа пута и моста постиже се изградњом крила моста, која могу бити паралелна или коса. Паралелна крила раде се за насипе до 3 метра висине, а преко те висине раде се коса крила јер су она обично јевтинија. На слици 8. Приказано је паралелно крило. Код паралелних крила може се ограда моста продужити изнад тих крила, ступци ограде утврђују се за поклапачу или за шипове крила са унутрашње стране.

Сл. 8. Крила дрвених мостова

119/ 175

Дрвени шипови Шипови за израду мостова могу бити од разног материјала и врсте дрвета. Борови и јелови шипови су за препоруку јер се могу добити разних дужина, па чак и до 25 метара дужине. Често се узимају дужине шипова од 6 м и од 15 м. Ови од 6 м., се постављају у висини мале воде већих река, а од 15 м када се израђује јарам без наставка, у рекама у којима су дубине велике, као што је код израде железничког моста код Београда где су били потре - бни шипови и од 25 метара ради израде „батерија“. Дозвољене кривине шипа Како нисмо увек у могућности да нађемо шип који је апсолутно прав, то се дозвољава да стрелалица кривине, трбух шипа, износи 1/100 до 1/50 дужине шипа.

Примери: Ако је шип дугачак 6 метара = 600 цм, дозвољена стрелица кривине износи 1/50 део дужине шипа, дозвољава се дужина стрелице = 600/50 = 12 цм. то јест, трбух шипа би био 12 цм., види слику 423. Ако је дозвољена кривина 1/100 део дужине, онда ћемо имати дужину стрелице = 600/100 = 6 цм. то јест, трбух шипа износио би само 6 цм.

Заштита главе шипа Глава сваког шипа мора се, пре побијања, оковати гвозденим прстеном. Ти прстенови раде се обично 5-10 цм висине, 2 цм дебљине, а пречника према глави шипа. Прстенови се раде ради заштите главе шипа како се не би, приликом удара макаре или средства за побијање шипова, „расцветали“ или расцепили. Прстенови се раде „прави“ или „искошени“ (конусни) под нагибом 1:20. Конусни су бољи, боње штите главу шипа, иако је њихова израда тежа.

Шиљење врха шипа Врх шипа се зашиљује ради смањивања отпора при побијању шипа. Облик шиљка је четворострана или шестострана зарубљена пирамида. Минимална ширина зарубљивљња је 3 цм, иначе се при побијању врх лако ломи. Дужина шиљка је 1,5 до 2,0 Д, где је Д пречник шипа. Види слику 424.

Заштита врха шипа Према природи слојева земље кроз коју пролази врх шипа, потребно је каткада (врло често) врх шипа ојачати металним оковом „папучом“. Потребни подаци ради утврђивања да ли ће се се оковати или не добијају се из претходно извршеног испитивања земљишта – сондаже. Шипове треба окивати само тада ако у земљишту има старих пањева или остатака некадашњих дрвених брана, или ако има слојева са врло оштрим шљунком или камен самац који би оштетио неоковани врх.

У тешким геолошко-морфолошким условима, у којима се носиво тло – стеновита геолошка основа налази на већим дубинама од цца 6,0 м, употребљава се дубоко темељење.

У савременој пракси за темељење мостова или инжењерских (грађевинских) конструкција највише се примењују бушени шипови и бунари са којима се досежу дубине и до 40 метара. Темељење на бушеним шиповима је најраширенији начин дубоког темељења.

Могућност ефикасног укључивања у носиве системе конструкција и геоморфолошким особинама темељног тла су особине које се користе при изградњи мостова и инжењерских (грађевинских) конструкција.

120/ 175

За израду и побијање шипова користе се разна средтсва и помагала: моторне тестере за обарање и краћење дебала, гатери за обраду и обликовање шипова, а за побијање – ручни маљеви (бабе) или пнеуматски чекићи – набијачи специјалне дизел машине – Макаре. У ЈНА је до 90 – тих у употрби било више типова макара и то: Дизел Макара „ИЛР Железник“ – ДМ-500 (500 кг. је тежина маља).

Средином 80 – тих у ЈНА су набављене макаре типа Делмаг ДМ-500 и ДМ-1500, сличне макари ДМ-500, само мало веће. Аналогно тежини чекића робуснија је и конструкција вођица а због већег терета је и помоћна скела за исте различита.

И са овим макарама (врло просте али и врло опасне – нестабилне на монтажним скелама) наши мостовици изградили су на стотине „дрвењака“а, Бога ми, и више десетина АБ мостова.

Пред крај 80-тих, мосна чета из Обреновца, са макаром Делмаг ДМ-1500 радила је на побијању армирано-бетонских шипова на изради АБ моста недалеко од Мрчајеваца уз помоћ дизалице Колес (Coles) – 27 тона, која је дизала АБ шипове и „причвршћивала“ их за макару.

Мосна чета из Тузле је током 1972. и 1973. изградила 4 дрвена моста на Тињи, 5 сталних мостова од Бејли матер ијала и побила 1.6 2 4 шипа (од 6 – 11 м) при санацији клизишта у Креки, Тузла. У Шибошници и Лопарама изградила је 4 дрвена моста,а за потребе болнице у Славиновићима- приступни дрвени мост дужине 120 м.

121/ 175

122/ 175

ВА – инжињерија, Мекушје, Карловац, 11.03.14, 7:37

123/ 175

Полигон у Каменском и на Купи

124/ 175

Полигон у Каменском и на Купи

125/ 175

4.13.3. Бетонски мостови

126/ 175

4.13.4. Лансирни мостови Бејли мост

Године 1936. грађевински инжењер Доналд Бејли (Donald Bailey) конструисао је и понудио британској војсци нови тип моста, међутим у почетку, највише због недостатака финансијских средстава идеја није прихваћена. Када је Други светски рат у Европи већ почео и када се видело да је британској војсци можда и највећи проблем осигурање кретања, одлучено је да се крене у реализацију Бејлијеве идеје. Британци су до тада имали мостове који су били способни савладати препреке за лаке тенкове, међутим у употреби су уведени средњи тенкови и такви мостови су постали бескорисни. Бејли крајем 1940. (запослен у Министарству рата) среће главног краљевског инжењера и објашњава му идеју коју овај прихвата. За само 2.5 месеца дошло се до прототипа моста, а у мају 1941. У току испитивања, мост је постављен као лансирни за само 36 минута. Дужина му је била 70 метара.

Sir Donald Bailey & Phyllis Bailey, c. 1960

127/ 175

Бејли (Bailey) мост у околини Бања Луке 1985. год.

128/ 175

Бејли мост на потпорама

Бејли мост на понтонима

129/ 175

Бејли мост у ЈНА крајем 80-тих – преднапрегнути Бејли мост

То су сајле за преднапрезање моста, којима се испитује жилавост и чврстоћа материјала.

130/ 175

Тестирање преднапрезања вршено је са разним притисцима и мерено је колико се при ком затезању - преднапрезању путем сајли мост издиже на горе. Пробно оптерећење је био булдозер БАТ-М. Мерио се угиб када је оптерећење у свим положајима (утицајне линије), односно најкритичније када је терет на средини распона.

Испитивање преднапрегнутих мостова типа „Бејли“ вршено је у ИШЦ-у у Карловцу уз учешће питомаца-студената

1978. године.

131/ 175

Висећи мост преко Јабланичког језера код Острошца, Неретва у БиХ, дужине око 250 м, саграђен од Бејли елемената. Носилац пројекта био је ВТИ КоВ (Сектор инжењеријске и заштитне конструкције).

132/ 175

ТЛМ-3М ППМ

ТЛМ-3М на „положају“.

133/ 175

ПОНТОНИРСКИ МОСТ – ПМ М-71

Првобитно основно возило био је ФАП 2220, на паради 1975. год. А касније је све то упаковано на ФАП 2026 БДС са мерцедесовим мотором. Понтонски мост ПМ М -71 чини комплет од 32 пловна чланка, 4 крајна пловна чланка, 2 коловозна застора и 12 реморкера.

Са једним комплетом, ако се ради за саобраћај у два смера, може се премостити водена препрека до 230 метара, а ако се ради мост са једносмерним саобраћајем, онда је максимална дужина 380 метара. Такође, од њих се могу радити и скеле као на слици.

Скела од ПМ М-71

134/ 175

4.13.5. Запречавање, минирање, рушење и утврђивање

Наравно, успомене стечене на тако УПЕЧАТЉИВ начин, дубоко су се урезале у наше памћење.

Постављање минских поља „стројевим распоредом“

135/ 175

Израда противоклопног минског поља минополаљгачем

136/ 175

137/ 175

Објекти утврђивања типа „Јастог“ за заштиту пловних објеката ЈНА-ЈРМ, Ластово

138/ 175

Ровокопач БТМ-3 на шасији гусеничара АТ-Т (тешки артиљеријски тегљач) масе 31,6 тона, учинка 265-1.120 м/ час (ров дубине 1,5 метар и ширине 70 цм) зависно од врсте тла (земљишта). Снага мотора 415 КС.

139/ 175

Радили смо са највећим ентузијазмом и еланом.....

140/ 175

Приказ ПП и ПТ мина

141/ 175

142/ 175

143/ 175

Из ових и сличних књига смо учили...

144/ 175

145/ 175

Свеске питомаца СВШ КоВ Сарајево – предмет Инжињерија

146/ 175

147/ 175

Свеске питомаца СВШ КоВ Сарајево – смер Инжињерија-3. година, предмет Инжињерија

148/ 175

4.14. ИШЦ Карловац – данас Можда неко препозна ИШЦ – касарну у Мекушју? Место некадашњег школског центра – данас рушевине.

Мекушје -ИШЦ

НАШ ПАВИЉОН

149/ 175

Пут за Мекушје -ИШЦ

150/ 175

Наш павиљон данас

ИШЦ – зграда ШРО – овако данас изгледа.

151/ 175

152/ 175

153/ 175

Хотел „КОРАНА“ – ово више не постоји!

Место некадашњег хотела „Корана“

154/ 175

Ово је дрвени мост на Корани (када смо стигли у Карловац био је ван употребе) и поред њега тзв. „понтонац“ преко кога смо дошли у Мекушје, летња и зимска варијанта. То је место испод хотела „Корана“ којег, на жалост, сада више нема. Хотел нова „Корана“ је срушен, али је зато прастари хотел „Хотел стара Корана“ преживио. Ту одмах иза старе „Коране“ је онај познати и попупарни „зидић“ на којем се скупљала омладина Карловца а ми меркали девојчице. Иза тога, у позадини, види се „Понтонац“ и „Дрвени мост“ преко, прелепе, Коране.

155/ 175

КУПА

МЕКУШЈЕ

КУПА

156/ 175

4.15. СПИСАК ПОГИНУЛИХ И УМРЛИХ СТАРЕШИНА 24. КЛАСЕ ВА КоВ

(на дан 14. октобра 2011-2014) Инжињерија:

Бабић Никола, погинуо у собраћајки 1983. у Марибору, Станковић Мирољуб, умро ??. у Новом Саду,

Марковић Милан, умро 2009. у Београду, Радојевић Петар, умро- убијен 2009. у Београду у смештају у Војној Академији,

Перуновић Алекса, умро 2010. у Београду, Борић Серђо, умро 2011. у Херцег Новом,

Дуцкиновски Фонче, умро 2013. У Битољу, Симоновић Мирослав, умро 2014. у Прокупљу.

Миолски Драгољуб, умро 2014. у Смедеревској Паланци,

157/ 175

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 40. ГОДИШЊИЦЕ 24. КЛАСЕ ВА КоВ Одржано је у Војној академији ВС у Београду 14.октобра 2011. године

Припремама и окупљањем класе руководио је ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР

У саставу: Председник:

генерал-мајор у пензији Борислав Ђукић Заменик:

пуковник у пензији Милутин-Фића Филиповић Помоћник за информативну делатност:

пуковник у пензији Милијан Андрић Благајник:

п.пуковник у пензији Раде Марић Чланови:

пуковник у пензији Ђорђије Струњаш, генерал-потпуковник у пензији Момир Зец,

генерал-потпуковник Стојан Марковић, генерал-мајор у пензији Илија Исак,

п.пуковник у пензији Бранко Штрбац, пуковник у пензији Миодраг Јовановић,

п.пуковник у пензији Чедо Милосављевић, п.пуковник у пензији Славе Стојанов,

пуковник у пензији Петар Симовић, пуковник у пензији Драган Ђукић,

п.пуковник у пензији Мирко Станковић, генерал-мајор у пензији Слободан Петковић ,

пуковник у пензији Петар Миленковић, генерал-потпуковник у пензији Милан Ђаковић,

генерал-потпуковник у пензији Гојко Брајовић, генерал-мајор у пензији Милан Узелац,

пуковник у пензији Драго Самарџија, пуковник у пензији Гојко Шабан и

генерал-мајор у пензији Илија Николовски.

158/ 175

У амфитеатру ВА КоВ скуп је отворио пуковник у пензији Милутин Филиповић.

Протокол Свечаног скупа 24. класе ВА КоВ, поводом 40-годишњице завршетка школовања.

Пре него што отпочнемо са данашњим радом, дозволите да се најпре представим. Ја сам Филиповић Милутин, пешадијски пуковник у пензији, припадник 24. класе ВА КоВ ЈНА.

У име Организационог одбора за обележавање 40-годишњице од завршетка школовања 24. класе ВА КоВ ЈНА, поздрављам све присутне на овом скупу.

Ово је наше друго окупљање после завршетка школовања, и надам се да делим ваше задовољство, што смо се окупили поводом ове јубиларне годишњице. Желим да вас кратко подсетим да је на данашњи дан пре 67 година отпочела одсудна битка за ослобађење Београда од фашистичког окупатора. Тог дана и ноћи ослобођен је и овај простор на коме се сада ми налазимо: Бањички Вис, Дедиње и Топчидер. Бањица је 15. октобра 1944. године осванула слободна. Неколико дана касније, 20. октобра, ослобођен је и цео Београд, а храбри борци НОВ и ПОЈ у садејству са јединицама славне Црвене Армије, наставили су даље ослобађање Југославије. Толико, само ради подсећања на данашњи дан и ослобођења од фашизма, посебно из разлога, што опасност од фашизма и потчињавања народа и држава, није само далека прошлост, већ, нажалост, и велика претња и извесност.

По редоследу уписа у Војну академију, ми припадамо 92. класи и једна смо од најбројнијих и веома успешних класа официра у 160 година дугој традицији школовања официра на овим просторима. На почетку школовања 1967. године, уписано нас је 688, а 1971. године, Војну академију копнене војске ЈНА завршило је и унапређено у чин потпоручника 413.

Са 25. класом Војне академије КоВ, завршило је још 9 наших колега. Према подацима које смо успели да прикупимо, у протеклих 40 година, умрла су или погинула 64 припадника наше генерације.

159/ 175

ЛИТЕРАТУРА 1. Биографије су преузете из Монографије групе аутора Генерали и адмирали Србије 1981-2011, Клуб генерала и адмирала Србије, Београд, 2012. Стр: 330, 37, 99, 119, 140, 206, 325, 21, 111, 128, 146, 223, 294, 377, 393,410. 2.Биографије су преузете од сваког појединца осим умрлих и погинулих, које су дорађене постојећим документима или фотографијама.

3. Војна академија копнене војске 1944-1984. Београд.

4. Google earth.

5. KA fotka – Google.rs.

6. WWW. mycity.co.yu.

7. Inert products, LLC.

8. Wikipedia.

160/ 175

СЛИКЕ ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ и остали радни материјал

Радмановић Ј., Калановић В., Мофардин Е.,Станковић М., Радосављевић Н., Дејановић Н. Ђорђевић Н., Салма Г.,и Стаменковић Д.

161/ 175

162/ 175

163/ 175

164/ 175

165/ 175

166/ 175

167/ 175

Део 5. чете после 40 година

168/ 175

169/ 175

170/ 175

171/ 175

172/ 175

173/ 175

174/ 175

175/ 175