Digitalizacija i zavicajne digitalne biblioteke

Дигитализација и завичајне дигиталне библиотеке

Богдан ТрифуновићЦентар за дигитализацијуГрадска библиотека “Владислав Петковић Дис”Чачак[email protected]

Народна библиотека “Филип Вишњић” Бијељина, 16. новембар 2010.

1. сесија

Дефиниција дигиталних библиотека Врсте дигиталних библиотека Софтверска решења за дигиталне

библиотеке Дигиталне библиотеке у јавним

библиотекама - посебан осврт на завичајне дигиталне библиотеке

Приказ дигиталних библиотека у Србији и окружењу

Шта је дигитална библиотека?

Развој информационих технологија (ИТ) од 80-их година 20. века

Развој интернета Промене у библиотечко-

информационој делатности (измењене потребе корисника, дигитална грађа)

Појава “електронских”, “хибридних”, “библиотека без зидова”, “дигиталних библиотека”

Шта је дигитална библиотека?Традиционална библиотека

Штампана грађа, лисни каталог

Аутоматизована библиотека

Штампана грађа, машински читљив каталог, компјутеризована набавка и циркулација, OPAC

Електронска библиотека

Аутоматизована набавка са локалном рачунарском мрежом, библиотечка грађа у штампаној и електронској форми, елек. чување и испорука грађе

Хибридна библиотека

Рад у оба окружења (папир и елек. грађа), овај модел ће бити или прелазни облик или наследник диг. библ.

Дигитална библиотека

Највиши ниво елек. библиотеке, приступ свим сервисима преко интернета, грађа само у елек. облику


Комисија Европске уније је преко иницијативе i2010 (2005) доделила дигиталним библиотекама најважнију улогу у остваривању добробити информационих технологија за економски развој и квалитет живота у Европи → Europeana, Европска дигитална библиотека


Пресељавање библиотечких садржаја и услуга у електронско окружење (током 80-их година), односно на интернет (од средине 90-их)

Пораст броја информација и њихово убрзавање тражи и прилагођавање традиционалног модела библиотеке (транзиција од прикупљања и чувања књига ка управљању и приступу дислоцираним информацијама)

Дефиниција

“Дигиталне библиотеке су организоване колекције информација у дигиталном облику, чије коришћење зависи од развијености информационо-комуникационих технологија.“

Дигиталне библиотеке углавном објављују садржај на интернету и омогућавају даљински приступ услугама

Коришћење

Примарни циљеви дигитализације и дигиталних библиотека: Приступ Очување

Дигиталне библиотеке омогућавају приступ и коришћење дигиталне грађе неупоредиво већем броју корисника него што је то случај са аналогним збиркама (24/7)

Коришћење

Очување библиотечке грађе кроз дигитализацију односи се на смањени степен коришћења штампане грађе, што продужава век коришћења оригинала

Дигитализација није замена за заштиту и конзервацију

Врсте дигиталних библиотека

Online и Offline (CD, DVD) Дигитални репозиторијуми (DSpace,

Fedora) Дигиталне архиве Дигиталне библиотеке у ужем смислу

– готова софтверска решења (Greenstone, DLibra, Kramerius, Omeka)

Библиотеке и дигиталне библиотеке

Јавне библиотеке на Балкану су водеће локалне “установе памћења” у дигитализацији завичајне баштине

[У САД јавне библиотеке се не баве дигитализацијом или ту делатност у потпуности преносе на друге установе]

Дигитализација дела библиотечког фонда позитивно ће утицати на број остварених услуга и број корисника

Дигитализација завичајне баштине

Локална културна баштина представља целовитост културног наслеђа одређеног географског подручја и временског периода и чини део обухватније културне баштине нације или региона, задржавајући истовремено своју посебност и јединственост


Завичајне дигиталне библиотеке можемо дефинисати као целовите збирке организованих историјско-биографских информација и културне баштине одређеног географског поднебља у дигиталном облику. Оне најчешће настају селекцијом грађе из завичајних фондова, која је дигитализована или у изворно дигиталном формату.


Завичајне дигиталне библиотеке формирају се углавном око културне баштине у материјалном облику, писаној или усменој речи

Kроз њих се настоји очувати и представити богатство креативног духа и разноликости завичајних збирки у библиотекама, музејима или архивима


Дигитализацијом завичајних фондова промовише се и негује локална културна баштина и историјско наслеђе, који у ери глобализације бивају потискивани од стране доминантних и униформисаних културних трендова

Ово ће бити један од послова будућности локалних установа културе


Дигитална завичајна баштина омогућава унапређење истраживања локалне историје и културе, јачајући институционалне капацитете за остваривање сарадње у будућности

Дигитализација монографских публикација, некњижне грађе, мултимедије, веб садржаја

Повезивање дигиталних објеката са електронским базама података

Примери дигиталних библиотека

Копривница, Бања Лука




2. сесија

Центар за дигитализацију Завичајно одељење Градске

библиотеке Чачак и селекција грађе за дигитализацију

Обрада и припрема грађе за дигитализацију

Дигитализација грађе - фазе дигитализације

2. сесија

Дигитална библиотека Чачка - историјат, архитектура система, карактеристике, садржај и коришћење

Практична демонстрација Дигиталне библиотеке Чачка

Интернет анкета март-април 2009 - резултати

Промовисање завичајних фондова и локалне историје у дигиталном облику недовољно је искоришћено

Дигитализација представља начин унапређења истраживачког рада и сарадње између истраживача

Корисници очекују да дигиталне завичајне збирке виде у оквиру већих база података, са напредним могућностима претраге информација

Центар за дигитализацију

Оформљен почетком 2008. године, први међу јавним библиотекама Србије

Задаци Центра: води све активности на пољу дигитализације у установи; предлаже и спроводи решења аутоматизације пословања; одржава веб презентације и базе података Библиотеке; пружа техничку подршку запосленима и корисницима

Центар за дигитализацију

Дигитализација првенствено грађе из фонда Завичајног одељења

Прикупљање грађе за дигитализацију или дигиталних копија од појединаца и установа

Архивирање завичајних веб сајтова (око 150) и аудио-видео грађе која спада у културну баштину Моравичког округа

Завичајно одељење

Преко 30.000 јединица књижне и некњижне грађе која је инвентарисана и у највећој мери каталогизована

Приоритет дигитализације су издања Библиотеке, старија дела за која су истекла ауторска права и најкоришћенији делови фонда

Селекцију грађе врши Центар за дигитализацију уз консултовање завичајних библиотекара

Фазе дигитализације

1. Селекција (избор) грађе – дигитализација свега и свачега није добро решење, избор на основу искуства и знања библиотекара

2. Припрема грађе – каталогизација пре или у току дигитализације (извор метаподатака)

3. Процес преношења у дигитални облик – скенирање, фотографисање

Фазе дигитализације

4. Генерисање метаподатака – преузимање већ постојећих (ако је грађа каталогизована) или стварање нових у бази података

5. (Опционално) објављивање дигиталне грађе у форми дигиталне библиотеке или на други начин

6. Контрола квалитета

Селекција грађе

Три основна принципа селекције грађе:

1. Корисност по локалну заједницу и истраживаче (на основу искуства библиотекара и статистике коришћења) – Чачански глас 1932-1995.

2. Старост збирке – монографске публикације и стара периодика

3. Ниво обраде грађе (да ли је грађа инвентарисана, постојање мета-података...)

Припрема грађе

У идеалном случају дигитализује се грађа која је инвентарисана и каталошки обрађена

У свим осталим случајевима каталогизација мора да се ради непосредно пре или у току дигитализације

Техничка припрема (“пеглање”, чишћење, раскоричење...)

Дигитализација грађе

Зависи од врсте грађе, као и од људских и материјалних ресурса

Вечито питање: радити у установи или платити услуге? Технички део посла већином боље раде специјализоване фирме, али библиотекари су ненадмашни за метаподатке (у Чачку комбинација према потребама)

Опрема није најскупља нити најважнија ставка!

Дигитализација грађе

Поштовање стандарда и смерница дигитализације (нажалост, у Србији још нису донете)

Схватити дигитализацију као сталну услугу и трајно створену вредност (не само као пројектни задатак) – због тога смо основали Центар

Због зависности од технологије, дигитална грађа је веома нестабилна – још увек нема трајних решења

Шта је створени квалитет?

Исцрпни и поуздани метаподаци Повезаност са другим изворима на

вебу Квалитетан OCR за претрагу пуног

текста и коришћење текстуалних докумената (поред дигиталних слика) за семантичку анализу итд.

Заступљеност дигиталних збирки у великим међународним пројектима

Дигитална библиотека Чачка


Проистекла из активности у области дигитализације које се спроводе од 2006. године

Прва верзија настала крајем 2007. године (претходило тестирање система Greenstone), редизајн и унапређење у 2008.

Најбољи библиотечки пројекат у Србији за период 2006-2009. година


Иницијално замишљена као дигитална библиотека новине “Чачански глас”

Коришћење бесплатних технологија и програма отвореног кода - MySQL, PHP, JavaScript за интернет презентацију и MS Access базе података за интерну упот.

MySQL база података створена радом спољног сарадника – програмера

Проширење система за укључивање свих врста библиотечке грађе


Карактеристике: Подршка за ћирилично и латинично писмо Могућност обраде монографских и

серијских публикација, некњижне грађе и аудио-видео грађе (мултимедије)

Претрага по запису (метаподаци) и претрага пуног текста (OCR)

Преглед дигиталне грађе у оквиру Дигиталне библиотеке

www.cacak-dis.rs/dig_bibl


Садржај: преко 70.000 дигиталних страница

урађено у Центру и 32.000 код спољних сарадника до новембра 2010.

Од тога је на интернету слободно доступна трећина грађе: 170 монографских публикација 12 серијских публикација са 50 годишта више стотина разгледница, фотографија и

плаката


Садржај: Већина издања Библиотеке Стара периодика Стручни часопис “Глас библиотеке” и

часопис “Дисово пролеће” Едиција дечје књижевности “Златна књига”

(1930-1941) од 105 књига, из легата Јована Давидовића

Дигитални записи програма Библиотеке


Коришћење објављене грађе на интернету је потпуно слободно

Део грађе може се добити само у просторијама Библиотеке, док један део због ауторских права за сада није доступан корисницима

Дигитална библиотека је највећи агрегатор посете веб сајта Градске библиотеке Чачак


Практична презентација...

Хвала на пажњи!Питања?

Богдан ТрифуновићЦентар за дигитализацијуГрадска библиотека “Владислав Петковић Дис”Чачак[email protected]

Народна библиотека “Филип Вишњић” Бијељина, 16. новембар 2010.

Education

Digitalizacija i zavicajne digitalne biblioteke