GLAS BIBLIOTEKE 2010

GLAS BIBLIOTEKE

172010

Redakcijadr Dejan Vuki}evi}

mr Marijana Matovi}Gordana \ilas

Olivera Nedeqkovi}Bogdan Trifunovi}

Nata{a Popovi}Danica Ota{evi}

Glavni i odgovorni urednikDanica Ota{evi}

Recenzentdr Borjanka Trajkovi}

Lektor i korektormr Marijana Matovi}

Prevod rezimea na engleski jezikTijana Mutavxi}

Likovno-grafi~ka opremaZoran Jure{

Izdava~Gradska biblioteka

„Vladislav Petkovi} Dis“â~ak, Gospodar Jovanova 6

Tel/faks: 032/ 223-608; 222-098www.biblioteke.org.rs

www.cacak-dis.rsE-mail: [email protected]

[tampa„Grafika Jure{“ – â~ak

Tira` 300

GLAS BIBLIOTEKEÂSOPIS ZA BIBLIOTEKARSTVO

172010

ISSN 0353-7595

GLAS BIBLIOTEKEÂSOPIS ZA BIBLIOTEKARSTVO

17/2010

â~ak2010

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

[tampawe ~asopisa pomoglo je Ministarstvo kultureRepublike Srbije

Uputstvo za autore radova nalazi se na adresiwww.cacak-dis.rs/izdanja/casopisi/glas-biblioteke

02

GLAS biblioteke : ~asopis za bibliotekar stvo/ glavni i odgovorni urednik Danica Ota {e vi}. -God. 1, br. 1 (decembar 1988) - . - â~ak : Gradskabiblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“, 1988- (â -~ak : Grafika Jure{). - 24 cm

Godi{weISSN 0353-7595 = Glas bibliotekeCOBISS.SR-ID 14632962

РЕЧ ЗАХВАЛНОСТИ

Редакција часописа овим кратким словом изражава дужну захвал-ност дугогодишњој уредници „Гласа библиотеке“, библиотекару саветникуМарији Орбовић, која је 2010. године донела одлуку да се повуче са местауредника и члана редакције часописа.

Колегиница Орбовић била је члан редакције часописа од његовогпокретања 1988. године и све време здушно је радила на његовом уна пре -ђењу, најпре као члан редакције, а од броја 10 за 2003. годину и као уред -ник. Потребно је нагласити да је Марија Орбовић била суштински одго вор -на за уређивачку политику и профилисање часописа још од деведесетихгодина двадесетог века и да је у тешким временима за библиотекарство иизда вачку делатност успела да са осталим запосленима Градске библио -теке у Чачку одржи стручни часопис за библиотечко-информациону де ла -тност. То је један од разлога што се чачански „Глас библиотеке“ данасубра ја међу најцењеније стручне библиотечке часописе у Србији.

Свој први рад у „Гласу библиотеке“ Марија Орбовић објавила је уброју 2-3 за 1990. годину и до актуелног броја 17 за 2010. годину, само уовом часопису потписала је укупно 20 стручних радова. Међу њима нај -више је прилога за завичајну библиографију Чачка, али су ту и радовикоји се баве стручним библиотечким темама из области каталогизације,кул ту рне историје града, штампарства и издаваштва Чачка, итд. Резул та -те свог библиографског рада Марија Орбовић објављује од двоброја 7-8(1996), кроз прилоге за завичајну библиографију Чачка, у којима јестручно и де та љно пописана издавачка продукција града и околине. Овабиблио гра фија је 1995. године бројала 52 јединице, да би последњих го ди -на прелазила број од 300 јединица на годишњем нивоу, што указује наобимност и значај посла који је свих ових година Марија Ор бовић оба вља -ла само у том сегменту.

Одлазак Марије Орбовић са места члана редакције „Гласа библио те -ке“ условио је и нужне персоналне промене, које су подразумевале по -пуњавање и проширење редакције часописа. Нови чланови редакције судр Дејан Вукићевић из Народне библиотеке Србије, Гордана Ђилас из

GLAS BIBLIOTEKE 17/2010. 5

Библиотеке Матице српске и Наташа Поповић из Градске библиотеке„Владислав Петковић Дис“. Ове промене у саставу редакције усмерене сука одржавању и побољшању остварених стандарда часописа „Глас библио -теке“, који ће и у наредном периоду настојати да задржи профил стручногча сописа намењеног превасходно стручњацима из области библио течко-информационе делатности. У том смислу, пут који је Марија Орбовић про -теклих деценија поставила представља обавезу за редакцију која на ста -вља даљи рад, али и част коју са задовољством преузимамо на себе.

Редакција

6 GLAS BIBLIOTEKE 17/2010.

RE^ ZAHVALNOSTI

БОГДАН ТРИФУНОВИЋ M. A.Градска библиотека„Владислав Петковић Дис”, Чачак

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА БИБЛИОТЕЧКЕ ГРАЂЕ ИНОВЕ ПЕРСПЕКТИВЕ ЗАВИЧАЈНЕ БАШТИНЕ

Сажешак: Овај рад описује промењену перспективу истраживања зави чај -не баштине захваљујући новим технологијама и другачију улогу завичајногбиблиотекара, која је последица развоја дигитализације у јавним библио -тека ма. У њему се анализира достигнути ниво електронских услуга у Град -ској библиотеци „Владислав Петковић Дис” пет година од почетка рада нади гитализацији, створени предуслови за развој нових врста услуга и сер ви -са који омогућавају унапређење истраживања завичајних тема и локалнеисторије.

Кључне речи: завичајна одељења, јавне библиотеке, дигитализација, зави -чај, баштина, локална историја, истраживачи, Питајте библиотекара

Увод

У анкети спроведеној 2000. године на преко 3.000 одраслих грађанаСје дињених Америчких Држава, 41% испитаника одговорило је да кори -сти библиотеке да дође до информација о локалној историји и генеалогији,што је по учесталости у анкети био пети разлог, између 21 иденти фи ко -ваног, за посету јавној библиотеци. У исто време, 23,7% испитаника одго -во рило је да у библиотекама тражи информације о етничком пореклу, докје приближно подједнак број био оних који су информације о локалнојисторији тражили на интернету и у библиотекама и оних који су тоискључиво радили у библиотекама.1

M R E @ A

UDK: 027.022:004(497.11)026:908(497.11)]:004


———————————————

1 George D’Elia et al., The Impact of the Internet on Public Library Use: An Analy-sis of the Current Consumer Market for Library and Internet Services. Journal of

Да би се дошло до више информација о узајамном односу диги тал нихколекција и проучавања локалне историје, Центар за дигитализацијуГрадске библиотеке „Владислав Петковић Дис” урадио је 2009. годинеинтернет упитник са девет питања у циљу осветљавања домаће теорије ипраксе у овој области. Основна намена упитника била је да се прикупеподаци о томе како истраживачи локалне историје користе дигиталнеколекције за унапређење истраживања. Укупно 72 испитаника узело јеучешћа у анкети током марта и априла 2009. године, од којих је 52одговорило на сва питања. Овај, наизглед мали број учесника, сматрамодовољно репрезентативним, јер је упитник био ограничен на уску циљнугрупу истраживача, пре свих историчара, библиотекара, кустоса иархивиста, који говоре српски језик и баве се темама као што су локалнаисторија, локална културна баштина и дигитализација завичајнихфондова. Из тог разлога се овај упитник узима као релевантан за темекојима се бавимо.

Услед ограниченог простора, на овом месту сумираћемо резултатеупитника:2

– библиотеке предњаче у дигитализацији међу установама културе уСрбији;

– промовисање завичајних збирки и истраживања завичаја путемдигиталних технологија и даље је недовољно искоришћено, иако јелокална историја процентуално најзаступљенија историографскаобласт међу установама културе;

– огромна већина испитаника чврсто верује да ће дигитализацијазавичајних збирки унапредити истраживање и сарадњу измеђуистраживача;

– дигитализација завичајних збирки углавном подразумева штампануграђу (фотографије, разгледнице, мапе, новине, часописе), што сесма тра приоритетном грађом за дигитализацију, док се неки кара -кте ристични извори за локалну историју, попут усмених сведочењаили персоналних биобиблиографија, третирају као мање важни;

– корисници очекују да дигитализоване збирке буду укључене у већебазе података на интернету (електронске каталоге), са изборомначина претраживања на њиховом располагању;

– услуге дигитализације и оне које су проистекле из дигитализацијене морају да буду бесплатне, јер су корисници спремни да платеувођење напредних сервиса који ће олакшати и убрзати рад.

MRE@

ABOGDAN TRIFUNOVI]


——————————————— ——————————————— ————————————

the American Society for Information Science and Technology, 53 (10), 2002, 807-808.

2 За детаљније резултате упитника видети <http://digital.cacak-dis.rs/digital-izacija/digital-collections-and-local-history-survey-results/>.

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” започела je дигита -ли зацију збирки Завичајног одељења у 2006. години дигитализацијомзбирке старих разгледница. Исте године запослени у Библиотеци преу -зели су администрацију веб сајта установе и нови сајт је изграђен до краја2006. године. Редизајн веб сајта подразумевао је и стварање презентациједигитализоване завичајне баштине, па је током 2007. и 2008. године на ста -в љен интензиван рад на стварању Дигишалне библиошеке Чачка, орга -низоване колекције дигитализоване грађе превасходно завичајног ка -рактера и од важности за локално наслеђе, културу и историју. Овако ле кција је слободно доступна корисницима путем интернета и про мо -више се преко веб сајта Библиотеке, блога о дигитализацији, Facebookстранице, YouTube канала, сервиса Пишајше библиошекара, итд. Оваквеактивности привукле су пажњу јавности и значајно увећале посетуматичном сајту установе.

Упоредо са публиковањем дигитализованих садржаја на интернетуи развоја нових видова библиотечких услуга заснованих на ди гитали-зацији, јавила се потреба за проширењем традиционалног рада завичај -них библиотекара на пољу локалне историје и проучавања завичаја којемпри падају. Са једне стране, библиотекари који се баве завичајним темамасуо чени су са новим доменом библиотечке грађе, као што су диги та -лизоване књиге, новине, часописи, фотографије, постери, дигитални аудиои видео снимци итд. које треба на одређени начин обрадити, описати и,што је можда најтеже, дугорочно сачувати. Са друге стране, захтеви кори -сни ка за оваквим врстама грађе библиотекаре неминовно суочавају сапотребама прихватања нових знања и вештина у коришћењу дигиталнихтехнологија, опреме и метода рада.

Основни циљеви дигитализације завичајне библиотечке грађе одно -се се на заштиту штампаних публикација и већу доступност информација.Овако дефинисани циљеви дигитализације не искључују и остале, којипроистичу из основних: презентација и промоција локалне културнебаштине, проширење корисничке базе, увођење нових услуга. Самим тимјавља се потреба за новим сагледавањем послова библиотечких радникакоји се баве завичајном грађом, темама и корисницима, и, према нашеммишљењу, неминовног проширења делатности завичајног библиотекара.На пример, библиотекари ће се и даље бавити публиковањем својихистраживања завичаја у часописима, библиографијама и монографскимпубликацијама, али све је више оних који су ову врсту послова преселилиу интернет окружење, стварајући интернет странице, блогове, базе пода -та ка или радећи у окружењу друштвених мрежа на интернету, попут Фејс -бу ка или Твитера. Такође се мења и начин рада са корисницима. До не -да вно су корисници завичајних збирки могли да користе грађу искљу чи воу библиотекама, док су постојали и они делови завичајне грађе којима је

MRE@

A

DIGITALIZACIJA BIBLIOTE^KE GRA\E I NOVE PERSPEKTIVE ZAVIÂJNE BA[TINE


био ограничен приступ или коришћење услед оштећености публикација.Дигиталне библиотеке у великој мери мењају овакву праксу и навике, јеромогућавају додатно очување штампаних примерака уз истовремено већу,тј. практично неограничену доступност. Пракса ди ги та ли зације у Градскојбиблиотеци Чачак установила је да се цело ку пна дигитализованазавичајна грађа објављује на интернету као слободна и отворена засвакога, без ограничења по питању чланства у Библиотеци, географскеприпадности или слично. Насупрот томе, оно што није на интернету,подлеже ауторским или сродним правима и коришћење те грађеограничено је за кориснике Библиотеке у просторијама установе.

Већи број електронских извора за проучавање завичаја објављенихна интернету значило је не само повећање коришћења путем веба (од по -кретања Дигиталне библиотеке на адреси http://www.cacak-dis.rs/dig_bibl/index.html почетком 2008. године саобраћај на сајту Библиотеке севишеструко увећао, управо због обиља дигитализоване грађе), већ и дру -гачије задатке пред запосленима и нове начине интеракције на релацијибиблиотекари-корисници. Услуга „Питајте библиотекара” уве де на је 2006.године и током прве две године њеног постојања углавном су је користилалица заинтересована да путем интернета поставе питања у вези књига изфонда Библиотеке, програма или радног времена, да би од 2008. годинебило питања која се тичу ресурса за проучавање локалне историје,порекло становништва или веродостојност објављених дигитализованихпубликација. За поједине изворе, који су после дуго времена посталидоступни широј публици, макар у дигиталном облику, велико интересо -ва ње показали су корисници из читавог света, као и историчари, про -фесионални и аматерски генеалози, новинари, библиотекари итд. Убрзо сепоказало да разноликост и широка комплексност питања која су стизалапреко услуге „Питајте библиотекара” прерастају улогу особе која самоуређује веб сајт и упућује на додатне изворе информација. Уколико сежелело да услуга „Питајте библиотекара” заиста омогући унапређење ква -ли тета сервиса Библиотеке, показало се да се на такве упите у великомброју случајева морало одговорити комплетном информацијом, која по -дразумева истраживачки рад библиотекара који познају завичајни фонди нове технологије.

Истраживања локалне историје или генеалогије у Србији научнеинституције су у великој мери заобилазиле, па се јавне библиотеке сасвојим програмима дигитализације завичајне грађе намећу као прво ра -зредни извори и ресурси за унапређење ових истраживања и њиховоуздизање на нове, више нивое. Дигитализација се већ показала као изу -зе тно плодно поље деловања за установљавање многих нових библио -течких сервиса, уколико запослени у библиотекама превазиђу почетнетешкоће и отпоре. Сматрамо да ће промењене навике и потребе корисника

MRE@

ABOGDAN TRIFUNOVI]


на крају бити одлучујући фактор који ће подстаћи библиотеке, као и осталеустанове културе, да овом питању посвете пажњу.

Дигишална библиошека и коришћење завичајних збирки

Значајније бављење историографским темама у библиотекамаспречено је недовољним бројем библиотекара у завичајним одељењимајавних библиотека Србије. Библиотечки радници превасходно морајуиспуњавати радне задатке из примарне делатности, што подразумеванабавку, обраду, инвентарисање и каталогизовање грађе, као и њеноуступање на коришћење. Истраживачки део рада захтева посвећеностједној теми током одређеног времена, што се према садашњим условима увећини библиотека веома тешко може обезбедити. Из тог разлога растепотреба да библиотекари завичајних одељења трансферују један деосвојих активности ка дигитализацији завичајних збирки и обезбеђивањешироке доступности дигитализоване грађе. У току неколико последњихгодина јавило се више пројеката којима је заједничко то што путемдигиталних технологија настоје да очувају део културне баштине и да јепредставе на савремени начин. Такви су пројекти дигитализацијеНародне библиотеке у Крушевцу, Градске библиотеке „Владислав Петко -вић Дис” у Чачку, Народне библиотеке „Радослав Никчевић” у Јагодини,Завичајне збирке Дигиталне Народне библиотеке Србије, Дигиталнебиблиотеке Србије, итд.3

Истраживања завичаја у значајној мери почивају на старијимнасловима монографских и серијских публикација (новине, листови,часописи) које се чувају у завичајним збиркама јавних библиотека. Услучају Библиотеке у Чачку најбољи пример је Чачански глас, локалнилист који има најдужу традицију у Моравичком округу и кога једино оваустанова има укориченог за сва годишта, 1932-1935. и 1945-2010.Чачански глас је први извор за истраживаче завичајних тема, штопотврђује и годишњи број издавања ове новине корисницима Библиотеке,као и стање укоричених свезака. Интензивно коришћење, новински папирлошег квалитета и навике корисника доводе у питање очување, а тиме икоришћење ове збирке.4 Кроз дигитализацију Чачанског гласа, која је идаље у току, решавају се у највећој мери поменути проблеми, док се уједночува извор за проучавање локалне историје, културе, генеалогије итд. Овај

MRE@

A



———————————————

3 Приказ ових и других пројеката објављен је у: Bogdan Trifunović, Zavičajnedigitalne biblioteke. Kultura br. 129, Beograd, 2010, str. 169-175.

4 Исшо, стр. 160-161.

аспект дигитализације посебно долази до изражаја у актуелном тренутку„информационе револуције” везане за веб и интернет технологије, када сеубрзано кидају традиционалне везе унутар мањих заједница и физичкаблискост неминовно бива, волели ми то или не, замењена „виртуелномблискошћу” и комуникацијом преко електронских посредника. „Улогајавне библиотеке је да обезбеди једнаке услове приступа грађи на билоком медијуму...”.5 Многе установе започињу пројекте дигитализацијеуправо из разлога приближавања заједницама због којих постоје, у складуса временом у коме живимо.6 Код дигитализације је, стога, нагласак увекна доступности у садашњем тренутку и очувању за будућност, чему тежии Градска библиотека „Владислав Петковић Дис.”

Дигитализацијом највреднијих, ретких и најугроженијих збирки изфонда Завичајног одељења Градска библиотека „Владислав ПетковићДис” настоји да оствари више циљева: очување угрожене грађе у па пи -рном облику; већа доступност дигитализованих збирки; повећање бројакорисника; промовисање богатства и разноврсности дигитализованезавичајне баштине.7 Овако постављени циљеви подразумавају испуња ва -ње великог броја нових задатака у дигитализацији библиотечке грађе,који најчешће превазилазе знање и вештине појединачних библиотечкихрадника, што указује на потребу колаборативног рада на дигитализацијии третирање послова дигитализације попут осталих области рада убиблиотечко-информационој делатности. Успешни програми дигитали за -ци је не могу бити одржани као успутни послови или пројектни задаци,мада досадашња пракса у Србији показује да већина установа културеприступа дигитализацији својих фондова управо на тај начин. Из тогразлога веома мало установа и може да искористи део могућностидигиталних технологија како би обезбедиле нови садржај корисницимаили увеле нове начине истраживања, представљања и коришћења за ви -чај не грађе.

Пример чачанске Библиотеке показује да се кроз дигитализацијуможе значајно обогатити завичајни фонд, јер су оглашавање тадашњег

MRE@

ABOGDAN TRIFUNOVI]


———————————————

5 Svanhild Aabo, The role and value of public libraries in the age of digital tech-nologies. Journal of Librarianship and Information Science, 37 (4) December 2005,205.

6 Kay Schlumpf and Rob Zschernitz, Weaving the Past into the Present by digitizingLocal History. Computers in Libraries, Vol. 27 Issue 3, March 2007, 10; добарпример ове тврдње је пројекат AgroLib Библиотеке у Јагодини [прим. аут].

7 Богдан Трифуновић, Дигишализација завичајне грађе у Градској библиошеци„Владислав Пешковић Дис” у Чачку: дигишализација „Чачанског гласа” (1932-1935), Глас библиотеке 14/2007, Градска библиотека „Владислав ПетковићДис”, Чачак, стр. 33.

пројекта дигитализације завичајне грађе (у 2006. и 2007. години) и позивиграђанству да привремено уступе своје приватне колекције на дигита ли -за цију покренули данас већ устаљену праксу да појединци, али и инс ти -туције, дају на дигитализацију своју грађу, која је можда деценијама билапохрањена у личним албумима и библиотекама. На тај начин Град скабиблиотека Чачак обогатила је свој фонд стотинама старих фотографија иразгледница, плаката, рукописа, али и књигама и часописима. Захва -љујући оснивању Центра за дигитализацију у 2008. години, Библиотекау Чачку данас поседује једну од најбогатијих колекција аудио и видеограђе у дигиталном облику међу јавним библиотекама, која је у највећојмери обрађена, пописана и архивирана на уређајима у Библиотеци. Пореддигитализоване архиве програма Библиотеке на аудио тракама и VHSкасетама из последње две деценије,8 ова колекција броји и преко 500наслова дигитализованих документарних филмова, телевизијских и радиоемисија, аудио и видео записа о прошлости града и краја, животима људи,личних исповести, итд. Захваљујући досадашњем раду зачети су основиуспостављања и дуготрајнијег програма „усмене историје”, што подра зу ме -ва интервјуисање старијих суграђана и бележење њихових сећања илиинтервјуисање појединаца који су оставили траг у јавном животу. Овeинтервјуe углавном су радили спољни сарадници Библиотеке, док су некиурађени ангажовањем запослених у установи или радом на терену. Досада је прикупљено преко 50 сати материјала, који се чува у дигиталномоблику, док је у току рад на омогућавању коришћења грађе од странекорисника. За даљи развој програма, као што је израда транскрипта овихразговора, нема довољних људских капацитета. Ипак, сама чињеница даје овако осетљива грађа, попут сећања савременика, на неки начинотргнута од заборава и забележена, представља вредност по себи. Коликоје аутору познато, рад на усменој историји је једна од најређих делатностимеђу локалним установама културе у Србији. Крајњи циљ овог програмабиће стварање дигиталне аудио архиве снимљених разговора са јавнимличностима, али и „обичним” људима, чија сећања чине део идентитетазаједнице и колективне историјске свести.

Позитивно искуство реакције локалне заједнице на обогаћивањуДигишалне библиошеке Чачка указује и на постојање свести суграђанада заједничко наслеђе или баштина могу бити додатно сачувани путем

MRE@

A



———————————————

8 Mirko Drmanac, Digital Preservation and Management of Audio and Video mate-rials in Public Library Cacak: possibilities and perspectives of public libraries. Pre-sented at The Eighth National Conference „New Technologies and Standards: Digi -tization of National Heritage 2009”, National Center for Digitization, Belgrade,April 15-16, 2009.

дигиталних технологија, иако већина појединаца који су најревносниједоносили документе и грађу не користи рачунаре и интернет или то веомаспорадично чини. Особе које су невољне да поклоне предмете из својепородичне историје далеко су спремније да те предмете дају на скенирањеи добију их назад, најчешће истог дана. Библиотеци трајно остаје ди ги -тална копија. Статистика коришћења постављене дигитализоване гра ђена интернету показује да старе публикације привлаче велику па жњукорисника из читавог света, што доприноси повећаном интересовању заје -днице за рад Библиотеке, а тиме и већој подршци самој установи. Бавље -ње прошлошћу на модеран начин допринело је на више начина читавојустанови, посредно и непосредно, и то далеко изнад очекивања када се садигитализацијом почело.

Интернет портал Дигишалне библиошеке Чачка од почетка је биоори јентисан ка крајњем кориснику, који не мора да буде информатичкиобразован, нити историчар по професији да би користио грађу претежноисторијско-литерарног карактера. Када се грађа из прошлости описујепреко Дигишалне библиошеке, корисницима се покушава пружити веза сасадашњим временом. На пример, за старе фотографије јавних грађевина,које су скоро све током времена мењале имена и намене, објављују сепрвобитни називи али и актуелни, који су данас често и једино познатикорисницима. Овај пример показује да је пожељно да библиотекари којира де на дигитализованим завичајним збиркама буду упознати са ло -калном историјом, или да тесно сарађују са историчарима и позна ваоцимапрошлости краја.

Међу више од 100.000 дигиталних страница и 1,5 терабајта података(што је приближно 400 DVD-jа) у Дигишалној библиошеци Чачка налазесе колекције од изузетне важности за проучавање историје и културеЧачка, као и многих других градова и места у Србији. Ту спадају дела изедиција „Завичајна библиографија” и „Врело”, које објављује Градска би -блио тека Чачак, велики број фотографија и старих разгледница, алинадасве колекција старих новина, која укључује седам наслова који суизлазили од 1889. до почетка 21. века: Чачански глас (до сада објављенагодишта 1932-1935, 1951-1953), Жича: орган удружења свешшенсшваЖичке еиархије (1889), Љубић: лисш за народну иросвешу, иривреду икњижевносш (1899), Нови Љубић: лисш за иоуку, иривреду и забаву (1900),Слободни глас: лисш јединсшвеног Народно-ослободилачког фронша-округа чачанског (1945-1950), Чачанске новине (1937), Чачански иреглед:иолишичко-економски и информашивни лисш (1935-1936). Пре диги та -ли зовања ових збирки корисници су их могли користити искључиво упросторијама Библиотеке, као и све остале завичајне збирке. Наконкреирања Дигишалне библиошеке и установљавања Центра за ди ги -тализацију, створен је јединствен систем који је у највећој мери објединио

MRE@

ABOGDAN TRIFUNOVI]


разноврсне дигиталне колекције и омогућио заједнички интерфејс задаљински приступ дигитализованим збиркама, њихово претраживање,прегледање и преузимање. Усвојен је принцип да сва грађа на интернетубуде слободно доступна, без ограничења за кориснике, док она грађа којаподлеже ауторским и сродним правима остаје резервисана за кориснике упросторијама Библиотеке. Око једне четвртине дигитализоване грађе уЦентру за дигитализацију тренутно је доступно на порталу Дигишалнебиблиошеке.

Старији наслови из завичајних збирки веома су значајни за истра жи -ваче локалне историје и у случајевима када су мање историографскевредности, јер већина таквих публикација садржи детаље који не улазе уисторијске синтезе и монографије, док се међу њима нађу и извори који биисторичарима завичаја били недоступни у виду архивске грађе, попутусмене историје, породичних фотографија или личног искуства. Праксапоказује да је корисницима приступачније коришћење библиотечкихфондова од грађе архива, јер библиотеке већ деценијама изграђују по ли -тику што шире и лакше доступности информација крајњим кори сницима,док је коришћење архивске грађе законом лимитирано за рад у самимархивима, уз добијање неопходних сагласности за рад истраживача. Поредтога, архивски рад захтева самостални рад истраживача и обраду мно го -бројних докумената на лицу места, па се подразумева да је обавеза истра -живача и да организује добијене информације. Истовремено, би блиотекенепрестано усавршавају информативне иструменте, попут еле ктро нскихкаталога, репозиторијума, дигиталних библиотека итд., док је тај трендмање заступљен међу архивским установама. Потребно је нагласити дасу завичајне збирке у суштини фонд архивског карактера, где се чуваграђа која се не износи и не даје на коришћење ван установе, за разликуод већег дела библиотечког фонда. Управо дигитализација завичајнихзбирки омогућава делимично превазилажење овог значајног ограничењау коришћењу грађе.

Сервис „Питајте библиотекара” и развој нових услуга

Упоредо са редизајном веб сајта Библиотеке 2006. године покренутаје услуга „Питајте библиотекара”. Библиотека у Чачку је међу првим би -блиотекама покренула ову интернет услугу за активну комуникацију сакорисницима, која се разликовала од до тада постојеће праксе кори шће њаелектронске поште за слање питања из домена пословања уста но ве.Корисници су стимулисани да путем формулара на страници „Питајтебиблиотекара” постављају питања, остављају коментаре, похвале или по -ку де рада Библиотеке, уз гарантовање да ће одговор добити у року од 48

MRE@

A



часова. Питања послата овим путем долазила су до администратора вебсајта, одакле су даље прослеђивана колегама и одељењима релевантнимза тему постављеног питања. У највећем броју случајева сам адми нистра -тор могао је да одговори у најкраћем року кориснику, због чињенице да јеу питању библиотекар коме су на располагању били електронски каталогБи блиотеке, Дигишална библиошека и остале базе података на интер не -ту, па је из тих извора могао да дође до релевантних информација и пружиадекватан одговор.

У почетку су се питања ограничавала на информације о књигама,про грамима Библиотеке или радном времену, да би се временом про ме -нила структура питања, са постављањем комплекснијих захтева пред би -блио текаре, који су подразумевали и одређени истраживачки рад. Та квапитања тицала су се највише тема завичајне баштине, локалне историјеи порекла породица, што је постало тренд од покретања Ди гиша лнебиблиошеке и програма дигитализације. Генерално, питања би се моглаподелити на две основне групе: 1) где се одређена информација можепронаћи – питања о садржају извора информација; 2) како се користересурси попут Дигишалне библиошеке – како претраживати, који сукритеријуми за укључивање публикација у дигиталне колекције, какодоћи до pdf копије публикације и друга техничка питања. Питања из првегрупе односила су се на историјат фудбала у Чачку, биографије одређенихличности, поузданост одређених историјских извора публикованих уЧачку, порекло неког презимена итд. Питања о биографијама и пореклустизала су из ширег региона Балкана, па чак и из Сједињених АмеричкихДржава, на енглеском језику. Значај дигитализованих збирки показао сеу случају питања о пореклу породице Страхињић, које је стигло одкорисника из Београда. Након краће потраге и консултовања библио те -кара Завичајног одељења дошло се до закључка да се кориснику не можепомоћи, иако је корисник тврдио да је усмена традиција о пореклу забе -лежена у једној књизи о чачанском крају, што је превише уопштена ин -фор мација. Међутим, када је урађена претрага дигитализованих књига уДигишалној библиошеци, које су скениране тако да буде обезбеђенапретрага пуног текста, пронађен је податак о пореклу породице Стра хи -њић на једној страници књиге из 1940. године, а који се управо односи напоменуту усмену традицију. Овај податак био би недоступан кроз тра -диционална информациона средства каква су штампани каталози, јер јеисувише ефемеран, али је у маси текстова дигитализованих публи ка цијамогуће идентификовати појединачне речи, термине и имена кори ш ћењемсавремених технологија. Истовремено се кроз описани при мер из пра ксепоказује смисао сарадње различитих профила библио те кара, одно сноузајамне сарадње више организационих целина би блио теке.

MRE@

ABOGDAN TRIFUNOVI]


Друга група питања, о коришћењу Дигишалне библиошеке, припададомену техничких и административних информација.9 Нека од приспелихпитања показала су да поједини корисници имају проблема да користеинтерфејс Дигишалне библиошеке преко интернета, а како пружањеинструкција сваком појединачном кориснику путем електронске поште неби било могуће детаљне инструкције су објављене директно на порталу. Тусе налазе потребне информације о основама Дигишалне библиошеке и оди гитализацији у Градској библиотеци Чачак, контакт информације, пра -ви ла коришћења, технички детаљи, линкови до објављене докуме нта ције,чланака и презентација проистеклих из рада Центра за дигитализацију,као и детаљи који објашњавају како се претражује Дигишална библио ше -ка, шта су то кључне речи, како се кључне речи користе и којим писмом,како доћи до релевантних података, које су опције претраге колекција упуном тексту, итд. На овај начин значајно се штеде време и ресурси уста -но ве, када се уради описана врста помоћи на коју је кориснике довољносамо упутити, а сами библиотекари могу своје време искористити закреативније задатке или истраживачки рад. Овај принцип може се при -ме нити на више начина у многим областима рада библиотека, како би сена време избегла погрешна претпоставка да је нешто опште познато илида корисници „то знају”. Примећено је да стандардни библио течки речникможе да буде нејасан за просечног корисника, као у случају „монографскепубли кације”, „серијске публикације”, „библиотечка јединица”, „мета по -да ци”. Такође, обиље описних података (метаподатака) о дигита лизо ва -ним публикацијама не значи да та „потпуна информација” неминовно до -носи напредак у услузи, већ врло вероватно да просечан корисник можебити одбијен са превише текста који није неопходан и да тиме занемарисадржај због кога је и заинтересован за дигиталне колекције.10 Сматрамода сажети опис треба да буде основни приказ информација, а детаљна оп -ци ја за оне којима је то потребно. Из тог разлога Дигитална библиотекаЧач ка користи језик који је ближи свакодневној употреби од стандарднетерминологије, а опис је сажет.

Услуга „Питајте библиотекара” обезбедила је вредне податке о нави -ка ма корисника, њиховим потребама и захтевима. Она служи и као сталниинтернет упитник Градске библиотеке Чачак, што у контексту диги та ли -за ције завичајних збирки показује шта то корисници очекују да нађу у

MRE@

A



———————————————

9 Anna Maria Mihalega and Edward A. Gallowey, Your Collection Is Online and theHoneymoon’s Over: Now What? Computers in Libraries, Vol. 23 Issue 6, June 2003,28.

10 „...технологија није увек најбоље решење, нарочито за колекције историјскеграђе.” У: Hillary Theyer, Planning the Future of History: Making a Digital His-torical Resource. Computer in Libraries, Vol. 19 Issue 9, October 1999, 17.

Дигиталној библиотеци, у ком формату, колико често користе дигитали зо -ване колекције и да ли су задовољни оним што им Библиотека пружа у томсегменту.11 Ово је само део информација које се прикупљају на овај начин,јер је сервис „Питајте библиотекара” отворен за све области рада установе.Али, за правилно усмерен развој програма дигитализације суштинска јепо вратна информација о потребама корисника који физички не посећујуби блиотеку и чије истраживачке навике остају невидљиве иза мониторарачунара.12 Експанзија друштвених мрежа на интернету условила јетрансфер саобраћаја и комуникације са сајтова и електронске поште намреже, па је Градска библиотека током протеклих година отворила својустраницу на највећој таквој мрежи, Facebook (http://www.facebook.com/pages/Gradska-biblioteka-Cacak/21595215877), као и канал на YouTube заразмену видео садржаја (http://www.youtube.com/bibliotekacacak), где сеобјављују снимци програма Библиотеке из новијег периода, који су такођезаступљени и у Дигишалној библиошеци. Присуство на друштвеним мре -жа ма за сада превасходно служи промовисању услуга и програмаБиблиотеке, док се може очекивати да се и одређени садржаји преселе уто окружење, као што је случај са дигиталним колекцијама. Такође јепримећено да Facebook може да у одређеној мери служи уместо сервиса„Питајте библиотекара”, уколико се поштују принципи ажурности и по -што вања приватности корисника. На овом месту потребно је на крају по -ме нути и блог „Дигитализација и дигиталне библиотеке” (digital.cacak-dis.rs), који је проистекао из рада на дигитализацији у установи, како муиме сугерише. Овај блог доноси информације о новим колекцијама у Диги -шалној библиошеци, унапређењу услуга на пољу дигитализације и пратидешавања у другим установама у земљи, али се стиче утисак да трендраста и популарности друштвених мрежа поставља питање опра вданостиодржавања и улагања у овакав ресурс.

Дигитализација и промењена улога завичајног библиотекара

Дигитализација је утицала на одређену промену свакодневне праксебиблиотекара који раде са завичајним збиркама. Та промена се односи нанову димензију истраживачког и рефералног дела посла, као и промену укомуникацији и интеракцији са корисницима. Поред посвећивања пажње

MRE@

ABOGDAN TRIFUNOVI]


———————————————

11 Такође се на овај начин добијају и информације о мање пријатним, али ко -рисним детаљима, као што су критике корисника или подаци о креди би литетупојединих књига и аутора, што је био случај са две генеалошке књигеобјављене у Чачку [прим. аут.].

12 Anna Maria Mihalega and Edward A. Gallowey, Op. cit., 29.

корисницима који долазе лично у просторије библиотеке, библиотекариби требали да развију сличан однос и према корисницима на вебу. Тим„виртуелним” корисницима такође би требало обезбедити информацијекоје су садржане у објављеним библиографијама, стручним чланцима,библиотечким каталозима. Завичајна одељења јавних библиотека, узреференсна одељења, посебно су изложена овим променама, ако се узме уобзир структура корисника тих одељења и њихови захтеви који сепостављају пред библиотекарима.

Пожељно је да библиотекари задужени или укључени у диги тали за -ци ју завичајних збирки међу првима у својим организацијама прихватепро мене које се дешавају у струци, као и виђење да се нагласак са очувањагра ђе једним делом мора трансферовати и ка обезбеђивању бољег при сту -па. Важан аспект дигитализације попут питања дуговечности дигита ли -зо ваних колекција, који постоји услед немогућности предвиђања будућегра звоја дигиталних технологија и уређаја, сугерише да је најбољи инте ле -ктуални ефекат дигитализације повећање приступа дигитали зо ва нимколекцијама.13 Завичајни библиотекари на разне начине могу иско ри -стити информационо-комуникационе технологије у свом раду. За обе збе -ђи вање више информација о колекцијама библиотекари могу ко риститиблог или wiki странице, за које није потребно додатно знање или обука уњиховој имплементацији. Веб галерије данас су уобичајени на чинипрезентације визуелних садржаја путем интернета, што може бити ре -шење и за завичајна одељења којима недостаје изложбеног про стора иликоја желе више простора за излагање својих збирки, па макар и у ди ги -талном облику. На тај начин се постојеће завичајне збирке про мови шу идодатно објашњавају, чиме се даје смисао технологији, која мора да служибиблиотекарима у њиховом свакодневном раду. У су про тном, може доћидо претварања библиотечких радника у технократе, који у сва кодневномраду примењују модерне технологије које немају стварне везе са заје -дницом и потребама корисника.

Недостатак новца, средстава, кадра, знања и вештина само су некеод највидљивијих препрека да установе културе у Србији постану поу -здани „репозиторијуми локалног знања и баштине”. Градска библиотекау Чачку вероватно је тек започела пут ка достизању овог, можда и не -достижног циља. Дигитализација завичајних збирки један је од ода бра нихначина како унапредити и олакшати да поменуто „локално знање” пре ра -сте локалне оквире и превазиђе коришћење само у „локалу”. Ди гита ли -зација ће се наставити упоредо са развојем старијих библиотечко-инфор-мационих делатности, јер дигитализација не може и не треба да мења те

MRE@

A



———————————————

13 Kay Schlumpf and Rob Zschernitz, Оp. cit., 10-11.

делатности, већ да омогући нове начине коришћења, односно ускла ђи ва -ње једног дела стручне праксе са временом у коме живимо. Јавне библио -теке традиционално и професионално имају право да се ухвате у коштацса негативним аспектима дигиталног света и интернета, као што су прео -биље информација дискутабилне вредности, аутентичности и веро досто -јности, питања приватности корисника, све израженији тренд „сажимањаинформација”, тј. знања, комерцијализација, итд.14

Поред даљег развоја Дигишалне библиошеке Чачка, унапређењаметаподатака, система индексирања и претраживања, библиотекари Гра -д ске библиотеке у Чачку планирају да створе свеобухватнију пла тфор мукоја би укључила баштину у дигиталном облику из других установа кул -туре, медијских кућа, локалних институција, појединаца. Изградња та кведигиталне платформе почива, пре свега, на стварању локалне мреже ин -фор мација и знања, и она би у себе укључила дигитализоване инфор -мације похрањене на већини медија који су коришћени у прошлости иданас. Овако замишљен оквир рада, који је несумњиво амбициозан, несамо да представља модел дугорочног улагања у очување завичајнебаштине на „дигиталан начин”, већ је и саставни део плана проширењаактивности чачанске Библиотеке у будућности.

DIGITIZATION OF THE LIBRARY MATERIAL AND NEW LOCALHISTORY HERITAGE PERSPECTIVES

Summary

This paper describes the changed perspective of the local history her-itage research due to the new technology and different role of an area librar-ian which occurs as a consequence of the digitization development in public li-braries. This way it is possible to analyze the reached level of the electronicservices at the public library „Vladislav Petkovic Dis” five years after the be-ginning of the process of digitization; preconditions for the development of thenew kinds of services which enable research improvement of the local historytopics have been accomplished.

Keywords: local history collection, public libraries, digitization, home-land, heritage, local history, researchers, Ask a Librarian

Bogdan Trifunović, M. A.

MRE@

ABOGDAN TRIFUNOVI]


———————————————

14 Kay Schlumpf and Rob Zschernitz, Op. cit., 10-11.

ПРЕДРАГ ЂУКИЋБиблиотека града Београда

ДИГИТАЛИЗУЈЕМ, ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ!

Сажешак: У раду су приказане припремне радње и први кораци на пољудигитализације библиотечке грађе из фондова Библиотеке града Београда.Учешћем БГБ у пројекту AccessIT несумњиво су постављени темељи ди -гиталне БГБ и означен правац развоја у годинама које долазе, као иукључивање њеног садржаја у Europeanа-у. Размотрене су основне поставкеза формирање националног агрегатора метаподатака и репозиторијума.

Кључне речи: дигитализација, дигиталне библиотеке, Библиотека градаБеограда, dLibra, AccessIT, Atiz, online курсеви, Moodle

Реч која се последњих година често и лако изговара – дигитализаци -ја! Решење свих наших проблема – дигитализација! Ноћна мора – дигита -ли зација! Све ће једног дана бити само један клик удаљено од корисника– дигитализација! Завештање за будуће нараштаје – дигитализација!Зашти та човекове околине, зелена библиотека – дигитализација!Дигитали за ција је често олако схваћена као активност коју је лакоизвести, без пу но улагања, без пуно припреме и, најчешће, без визије ијасног плана шта се тачно жели постићи и, још мање, каква је будућност.

Желећи да избегне све ове замке и са намером да се дигитализацијапостави на здравим ногама, Библиотека града Београда је у овај сегментбиблиотечког пословања ушла опрезно, корак по корак. Пратећи светскаи, нарочито, домаћа искуства још од 2000. године, гледајући трновитустазу којом су прошле прве библиотеке крчећи пут другима, БГБ је билојасно да се овде ради о врло озбиљном послу коме би требало приступититек након опсежних припрема и са јасном визијом како би све требало даизгледа. Пионири дигиталних библиотека су морали да прележе разне

M R E @ A

UDK: 027.52:004(497.11)


„дечје болести“, да се одлуче за примену одређених стандарда и форматакада је у питању техничка обрада грађе и, наравно, примене одређенисофтвер за управљање дигиталним садржајем и његово приказивање.

БГБ је постала партнер у двогодишњем пројекту AccessIT (Acceleratethe circulation of culture through exchange of skills in information technology)ко ји се финансира из средстава Европске комисије, из Програма „Култура2007-2013“. Период трајања пројекта био је од 1. маја 2009. до 30. априла2011. године. Координатор пројекта је фирма MDR Partners из Лондона,па р тнери су PSNC (Poznan Supercomputing and Networking Center) изПољске, Хачетепе универзитет из Анкаре – Турска, Централна јавнабибли о тека из Верије – Грчка и Библиотека града Београда. Пројекатподсти че интеркултурни дијалог, међународно повезивање и сарадњу ра -дни ка у култури, као и транснационално представљање културног бла га.

Пројекат AccessIT ће обезбедити јединствени пакет обуке иусавршавања за оспособљавање мањих, локалних установа културе уТурској, Грчкој и Србији за дигитализацију фондова библиотека, архиваи музеја. Као резултат пројекта очекује се стварање националнихрепозиторијума који ће бити спремни да се укључе у пројекат Европскедигиталне библиотеке (Еuropeana и Europeana Local). План је да се овимпројектом обухвати укупно око 1.340 библиотека, музеја и другихинституција културе у Србији, Турској и Грчкој. Укупан планирани бројдигитализованих објеката је 125.000, од чега је допринос Србије 50.000објеката. У оквиру пројекта предвиђена је обука тренера, националнеконференције, као и студијска путовања учесника.

Смернице за дигитализацију и обуку за реализацију пројектаприпремају стручњаци из PSNC, институције која већ деценију успешнопредводи и координира рад на дигитализацији фондова пољскихбиблиотека. Процедуре су усклађене са ISO стандардима, као и праксомсличних пројеката из области дигитализације библиотечке грађе.Документација ће се превести на језике земаља учесница и битиобјављена у облику приручника. Такође, биће доступан и модул заелектронско учење на даљину (e-learning).

Простор

Иако је дигитална библиотека збирка виртуелних докумената, засамо функционисање поступка дигитализације неопходно je обезбедитифизички простор. БГБ се одлучила да центар за дигитализацију буде уОдељењу старе, ретке и књиге о Београду – Завичајном одељењу које сеналази у згради БГБ у Змај Јовиној бр. 1, на другом спрату. Овај простородабран је првенствено због јединствене збирке библиотечке грађе о

MRE@

APREDRAG \UKI]


Београду, као и старе и ретке књиге која се овде чува и која ће иматиприоритет приликом редоследа дигитализације фондова БГБ. Потребноје још решити и питање осветљења у просторији, тј. омогућити потпунозамрачење. Приметна је разлика у квалитету скенираних докумената,зависно од степена мешања природног и вештачког светла у просторији.Такође, може доћи до појаве рефлексије. Тек када се омогући потпунозамрачење просторије може се очекивати уједначен максималан квалитетснимљених докумената.

Опрема

У једној, не претерано пространој канцеларији смештена је опрема задигитализацију која се састоји од:

• скенера ATIZ Book Drive DIY, model B са колевком величине А2(2хА3). Срце овог скенера чине два DSLR фото-апарата Canon 5D Mark IIод 23 Мpix. Опремљени су Canon EF 50mm f/1.4 објективима који омогућа -ва ју да се не појављују закривљења на ивицама снимљених докумената.За специфичне потребе набављен је и један Canon 28-135mm f3.5-5.6 ISобјектив. Са овом опремом могуће је скенирање већине постојеће грађеформата А2 у резолуцији од 300 dpi. За осталу грађу коју није могућескени рати на овом уређају одлучено је да се ангажују спољни извори којиће тај посао обавити на комерцијалној основи. Овде се не ради о великомброју докумената;

• флетбед скенера A3 Epson GT 20000. Овај модел је наследникдобро познатог и поузданог GT 15000 који је практично неизоставни комадопреме скоро сваке лабораторије за дигитализацију;

• рачунара Fujitsu Siemens P3510 на коме се врши манипулацијафајловима и

• сервера Fujitsu Siemens Econel S-100 за смештај фајлова.

За поступак дигитализације користе се и два скенера А4 Epson V30који се налазе у другим канцеларијама и, зависно од врсте грађе ипотреба, могу бити употребљени за неке једноставније захвате.

Софтвер

Код избора софтвера за рад дигиталне библиотеке, БГБ се одлучилаза:

• dLibra – пољски софтвер за креирање дигиталне библиотеке.Захва љујући учешћу у пројекту АccessIT и сарадњи са PSNC, БГБ има

MRE@

A

DIGITALIZUJEM, DAKLE POSTOJIM!


могућност да бесплатно користи софтвер, који је производ тима задигиталне библиотеке PSNC. Овај софтвер се користи за рад близу 100дигиталних библиотека, махом пољских, али постоје преводи и за другејезике. Такође, БГБ је потписала посебан споразум о сарадњи са PSNC,према коме ће бити један од сарадника у даљем развоју овог софтвера.Ради се на преводу корисничког веб интерфејса на српски језик (слика 1).Интерфејс библиотекара (слика 2) ће у почетку бити на енглеском, али јепланирано да у некој од наредних фаза буде преведен на српски.Одлучено је да администраторски интерфејс (слика 3) остане на енглескоми да нема потребе да се преводи;

• Abby Fine Reader за ОCR и конверзију у текстуални формат и• Adobe CS пакет (Illustrator, PhotoShop, Acrobat) за графичку

обраду фајлова.

Кадар

Централни део пројекта AccessIT посвећен је креирању онлајнкурсева за обуку библиотекара у домену рада дигиталних библиотека. Уоквиру електронске учионице Народне библиотеке Србије постављени суонлајн курсеви: Digital repositories for small memory institutions(Дигитални репозиторијуми малих институција културе) и Cooperationwith Europeana (Сарадња са Еуропеаном). У првом периоду курсеви судоступни само на енглеском, али се до краја пројекта (април 2011) очекујепостављање и комплетног превода оба курса на српски језик. Похађањекурсева је бесплатно и доступно свима уз претходну регистрацију. Првикурс намењен је свим стручњацима у области дигитализације и бави секомплетним путем од избора грађе, скенирања, обраде, метатаговања,постављања и приказивања у дигиталној библиотеци. Други курснамењен је напредним креаторима дигиталног садржаја и бави сепроблематиком међународне сарадње, односно доступношћу садржајапојединачних дигита лних библиотека кроз међународне портале, нпр. Eu-ropeana-у. Обрађена је агрегација метаподатака и рад репозиторијума.Курсеви су развијени на open source платформи Moodle.

Уместо закључка или Будући развој

Резултате рада у пројекту AccessIT БГБ првенстевно види кроз за по -чи њање рада на сопственој дигиталној колекцији. При томе се користе свапостојећа међународна и домаћа искуства и примењују опште при хваћенистандарди за опис докумената и размену метаподатака. У оквиру пројекта

MRE@

APREDRAG \UKI]


у свим фазама били су укључени и стручњаци из дигиталне НБС. Ово јеомогућило да се започне размишљање о потреби стварања националногагрегатора метаподатака који би, са једне стране, прикупљао метаподаткеза Europena-у, а са друге стране, омогућавао би да на једном месту постојиевиденција о томе шта је све до сада урађено у појединачним дигиталнимбиблиотекама. Агрегација метаподатака даље доводи до питања потребестварања својеврсне федерације дигиталних библиотека, где би на једномместу били представљени резултати рада на дигитализацији фондоваинституција културе у Србији. Такође, кроз један портал било би могућеприћи свим постојећим дигиталним колекцијама. И оно што је одизузетног значаја јесте да може да се види шта се све налази на листинајављене дигитализације, односно која институција планира рад накојим документима. Овакав начин рада не доводи до дуплирања посланего до рационалног искоришћења свих постојећих ресурса.

Остаје питање репозиторијума. Шта са дигиталним мастер копијама?Где их чувати, похранити? Како архивирати и где чувати копије? Уусловима релативно слабе развијености телекомуникационеинфраструктуре у Србији где је приступ Академској мрежи РС омогућенмалом броју институција, а већина има „кућно“ ADSL или кабловскоприкључење за које мора да издваја одређена средства, ово питање је одкруцијалног значаја. Да ли је добар избор ослањати се на изнајмљивањехардверских капацитета на неком од удаљених сервера негде уКалифорнији или било где другде у свету? Или можда учинити исту ствар,само негде у земљи? Можда постоји могућност конзорцијумскогудруживања институција и прављења заједничких репозиторијума у некојод институција која има приступ Академској мрежи.

Извори

http://www.access-it.orghttp://fbc.pionier.net.pl/owochttp://www.man.poznan.pl/online/en/http://www.europeana.eu/portal/http://www.europeanalocal.eu/http://digital.nb.rs/scc/http://e-ucionica.nb.rs/moodle/

MRE@

A

DIGITALIZUJEM, DAKLE POSTOJIM!


DIGITO, ERGO SUM!

Summary

This paper shows preparational activities as well as first steps in thefield of digitization of Belgrade City Library special collections. Participationin the AccessIT project placed foundations of digital BCL and also marks mainstream of development in years to come. Furthermore, this leads to the in-clusion of digital library content metadata in Europeana. The basics of na-tional metadata agregator and repositorium are also discussed.

Key words: digitization, digital libraries, Belgrade City Library, dLibra,AccessIT, Atiz, online courses, Moodle

Predrag Đukić, M. A.

MRE@

APREDRAG \UKI]


Веб интерфејс дигиталне библиотеке dLibra

МИЛАН ГРБАБританска библиотекаLondon

БРИТАНСКА БИБЛИОТЕКА И СРБИЈА:НАСТАНАК И РАЗВОЈ СРПСКЕ ЗБИРКЕ

Сажешак: Рад се састоји од уводног дела, у коме се даје преглед доса да ш -њих истраживања теме, и од пет главних делова. У првом делу се говори опо четку аквизиције српских књига у Библиотеци Британског музеја, и на -во де се примери ране аквизиције. Други део чланка је о донацијама и првимсрпским контактима са Библиотеком, док трећи део говори о српским књи -га ма у приватним колекцијама. Четврти део посвећен је посредницима кул-тура Србије и Британије. Пети део и закључак рада разматрају најва жнијетренутке каснијег развоја српске збирке у Британској библиотеци.

Кључне речи: Британска библиотека, Британски музеј, српска збирка, ко л-е кција, библиотека, штампане књиге, старе и ретке књиге, рукописне књи -ге, рукописи, периодика, Британија, Србија

Предговор

Српска збирка у Британској библиотеци представљана је домаћој ја -вности у више наврата чланцима у српској штампи и стручним библио те -чким часописима. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година 20.века, новосадски Дневник је у неколико наврата објављивао прилогеСофије Давидовић-Живановић о активностима у Британској библиотеци.Од најважнијих догађаја поменути су изложба поводом 200 година од ро -ђења Вука Караџића, приређена 1987. године, затим пригодна изложба охри шћанству источне Европе 1988. године. Ова изложба обележила je хи -љадугодишњицу примања хришћанства међу Словенима и њиховим сус-е дима. Дневник је 1989. известио да је Британска библиотека приредила

U G A O

UDK: 027.54:002(=163.41)(410)"18/19"


предавање и тематску изложбу у част 600 година Косовског боја. У истимно винама објављена је серија текстова о боравку Доситеја Обрадовића уЛондону 1784-85, и о књигама које је тада поклонио Британском музеју.Давидовић-Живановић је такође приредила новинске чланке о старимсрпским књигама у збирци Британске библиотеке. О појединим старим иретким српским књигама писао је у истим новинама и Сава Пеић, кустосјужнословенских збирки 1986-1999, и први Србин запослен у Британскојбиблиотеци. Пеић и његова наследница Магда Шкута (до 2005) дали сукраће прегледе историје Британске библиотеке и јужнословенских зби-рки, објављене у Библиотекару (1995), односно у (ICSL) Годишњаку међу -народног сусрета библиотекара слависта у Сарајеву (2005). Аутор овогчланка је такође дао пар прилога који се тичу српске збирке у часописимаВисокошколске библиотеке (2006) и Годишњаку међународног сусретаби блиотекара слависта у Сарајеву (2007). Део српске збирке који јенаучно истраживан и најстручније описан су средњовековне ћирилскерукописне књиге које се чувају у рукописном одељењу Библиотеке. Доданас је идентификовано 20 средњовековних рукописа српског порекла уВеликој Британији и Ирској, а од тог броја, шест рукописа се чува у Брит-анској библиотеци. Истраживања словенских и српских рукописних књигау Британској библиотеци започела су са првом генерацијом слависта-филолога, предвођеном Јозефом Добровским (Josef Dobrovský, 1753-1829),а настављају се и данас, истраживањима Ралфа Клеминсона и другихстручњака.1

Увод

Циљ овог чланка је да се представе резултати започетих истра жи -вања о настанку и развоју српске збирке штампаног материјала у Бри тан-ској библиотеци. Чланак је написан на основу увида у архивску грађу која

UGAO

MILAN GRBA


———————————————

1 Користан преглед и каталог српских ћирилских рукописа и првих српскихштампаних књига у библиотекама Велике Британије и Ирске даје R. Clemin-son, ‘The Serbian Manuscript Heritage in the British Isles’, Portsmouth Lecture Se-ries (Portsmouth, 2000), прештампано у Зборнику Матице српске за књи же -вност и језик, књ. 46, св. 1/3 (1998), стр. 25-39. О досадашњим истраживањимасрп ског рукописног наслеђа и библиографским подацима види R. Cleminsoncomp., Veronica Du Feu and W. F. Ryan, eds., A Union catalogue of Cyrillic man-uscripts in British and Irish collections, School of Slavonic and East European Stu -dies, University of London, London, 1988. О примерцима првих српских шта м -па- них књига у британским и ирским збиркама види R. Cleminson comp., et al.Cyrillic books printed before 1701 in British and Irish collections: a union cata-logue, British Library, London, 2000.

се чува у Библиотеци, и која је до сада прегледана тек мањим делом. Затоовај рад доноси само почетне резултате истраживања ове теме. Рад је до-рађена верзија излагања на четвртом годишњем стручно-научном скупуЗаједнице матичних библиотека Србије Библионет, одржаном у По жа-ревцу 2010. године. У раду се користи и стари, претходни назив Бри тан -ске библиотеке – Библиотека Британског музеја. Стога је важно на по- менути да је Британска библиотека наследница Библиотеке Британскогмузеја, основаног 1753. године. Као самостална установа, Британска би бл-ио тека је основана тек 1973. године, а 1997. се и физички одвојила од Брит-анског музеја, преселивши се у наменски сазидану зграду на Св. Панк-расу у северном Лондону, где се данас налази њено главно седиште.2

Прве српске књиге почеле су да пристижу у Библиотеку Британскогмузеја (у даљем тексту ББМ), заједно са првим словенским књигама, одсредине 19. века. За сами почетак набавке словенских, и уопште странихкњига, узима се 1837. година.3 Те године Антонио Паници (Antonio (ка -сније Sir Anthony) Panizzi, 1797-1879) постао је старатељ Одељења штам -паних књига (Keeper of the Department of Printed Books). Паници је биобиблиотекар који је у ББМ први покренуо и обезбедио редовни буџет зааквизицију стране књиге. У истој, 1837. години, Роберт Курзон (RobertCurzon, 1810-1873), библиофил и колекционар рукописних књига, посетиоје манастире на Светој Гори. Ту је купио, између осталих, и српске руко -писне књиге које су поклоњене ББМ после његове смрти.4 Ова година јева жна и за историју политичких односа Србије и Велике Британије. Пре -дајом акредитива пуковника Џорџа Лојда Хоџеса (George Lloyd Hodges,

UGAO

BRITANSKA BIBLIOTEKA I SRBIJA: NASTANAK I RAZVOJ SRPSKE ZBIRKE


———————————————

2 Више корисних информација о историји Британске библиотеке налази се настраници http://en.wikipedia.org/wiki/British_Library (приступљено 1. фебруара2011).

3 О постанку и развоју збирки у Библиотеци Британског музеја написано јенеколико добрих чланака. Један од њих је C. Thomas and B. Henderson, ‘Watts,Panizzi and Asher: the development of the Russian collections, 1837-1869’, TheBritish Library Journal, 1997, no. 23:2, pp. 154-175. Основни приручници заизучавање историје збирки библиотеке су P. R. Harris, A history of the BritishMuseum Library, 1753-1973, British Library, London, 1998. и Libraries withinthe library: the origins of the British Library’s printed collections, ed. by G. Man-delbrote and B. Taylor, British Library, London, 2009.

4 О путописцу Роберту Курзону млађем, четрнаестом барону Зоуш од Харин гво -рта (Baron Zouch of Harringworth), о његовим путовањима по Блиском истокуи његовој колекцији рукописа види R. Curzon Visits to Monasteries in the Lev-ant, 1st ed., John Murray, London, 1849; R. Curzon, Catalogue of materials forwriting, early writings on tablets and stones, rolled and other manuscripts and ori-ental manuscript books in the library of the Honourable Robert Curzon, WilliamNicol, London, 1849.

1790-1862), првог британског конзула, кнезу Милошу Обреновићу у Кра -гујевцу 5. јуна 1837, успостављени су дипломатски односи између Ср бијеи Велике Британије.5

Рана аквизиција српских књига

Систематска аквизиција страних књига започела је четрдесетих го -дина 19. столећа. До тада је ББМ успоставила бројне контакте са про да -вцима књига у земљи и иностранству. Адолф Ашер (Adolphus Asher, 1800-1853), продавац књига и библиофил из Берлина, постао је главни до бав -љач руских и словенских књига. Ашер, a после његове смрти његоварадња, снабдевали су ББМ и српским књигама и периодиком. Рану акви -зицију словенске књиге у ББМ установио је и осмислио Томас Вoтс (Tho-mas Watts, 1811-1869), Паницијев блиски сарадник у стварању гла внихсмерница стране аквизиције. Укратко, те смернице се могу објаснити на -мером да се створе најбоље збирке свих светских језика у ББМ.6 Оне уБританској библиотеци (БЛ у даљем тексту) и данас важе.

Најраније купљене књиге у збирци су, како смо до сада успели даутврдимо, књиге Вука Стефановића Караџића (1787-1864) – његов првисрпски речник Српски рјечник, штампан у Бечу 1818. и граматика српскогјезика Vuk‘s Stephanowitsch Kleine serbische Grammatik коју је превеоЈакоб Грим (Jacob Grimm, 1785-1863), немачки филолог, и која је шта м -пана у Лајпцигу и Бечу 1824. године. Обе књиге купљене су 30. марта1841.7 Прва Ашерова фактура коју смо пронашли са српским насловима јеод 17. априла 1847. На њој се налази 678 наслова књига, међу којима иосам хрватских и српских књига штампаних између 1842. и 1846. године8у Загребу, Карловцу, Новом Саду и Бечу. Једна од књига на том рачуну јеуџбеник Јована Поповића Србска грамматіка или Писменица, штампанау Новом Саду 1843. Из овог, али и других Ашерових рачуна које смо ус-пели да анализирамо, види се да су Ашер и његова радња нудили Пан-

UGAO

MILAN GRBA


———————————————

5 S. Pavlowitch, Anglo-Russian Rivalry in Serbia, 1837-1839. The mission of ColonelHodges, Mouton & Co, Paris, 1961.

6 Richard Garnett, rev. P. R. Harris, ‘Watts, Thomas (1811–1869)’, Oxford Diction-ary of National Biography, Oxford University Press, 2004 [http://www.oxford -dnb.com/view/article/28893, претражено 2. фебруара 2011.]

7 Нисмо могли да пронађемо рачун за ову куповину у регистру аквизицијаархива БЛ (DH 5 class series). Датум аквизиције установљен је према печатувласништва БЛ у књизи.

8 БЛ архив регистар аквизиције DH 5 за 1847. Цена плаћена за 678 књига билаје 119 фунти, осам шилинга и десет пенија, што је у данашњој вредности £6000или у просеку £8.80 по наслову.

ицију, а касније и његовим наследницима у ББМ, српске књиге које суштампане у Аустријском царству. Осим савремених издања, може се зак-ључити да је ББМ била заинтересована и за стара српска издања, као и дасу Ашер и други добављачи активно нудили старија издања. Кара џићевзборник Српске народне пјесме штампан је у пет књига у Бечу: прве трикњиге штампане 1841-46. купљене су 1847. године; четврта књига изашла1862, набављена је 1863. године. Пету књигу издала је 1865. Вукова удов-ица Ана Караџић годину дана после његове смрти, а књига је купљена зазбирку 1866. године. Караџићева историја Милош Обреновић, кнęзь Сер-бїи, или Грађа за Српску Историју нашега времена штампана у Буд-импешти 1828, купљена је 1849. године. Његова Мала про сто на р одньаславено-сербска пєснарица и њен други део Народна србска песна рицаштампане у Бечу 1814-15, купљене су 1869. године.9 Кара џи ће ви ОгледиСветога писма на српском језику објављени у Лајпцигу 1824. набављенису 1871. године.10 Слично је било и са другим добављачима који су на некиначин дошли до српских и хрватских књига. Дејвид Нат, трговац књигамаиз Лондона, укључио је у једну понуду шест јужнос ло венских књига штам-паних између 1780. и 1863. године у Осијеку, Ду бров нику, Београду и Заг-ребу. Једна од тих књига, Луча Микрокозма Петра Петровића Његошаштампана у Београду 1845, откупљена је за збирку по цени од 25 шил-инга.11 Досадашњим увидом у аквизиционе рачуне стиче се утисак да јепонуда српских књига штампаних у Аустријској царевини била мала инередовна. Слично је било и са другим јужно сло венским књигама. Ју-жнословенске, чешке и словачке књиге ре до вно су у Аше ро вим понудамаобележаване под општом одредницом словенских књига („Slavonian”), докје понуда руских, пољских и ма ђар ских књига била неупоредиво богатија.Од српске периодике, Ашер је редовно доста вљао бројеве Летописа Мат-ице српске коју је ББМ почела да прима од 1841. године,12 у време уредн-иштва Јована Суботића (1817-1886), књи жев ника и политичара. Од књига

UGAO



———————————————

9 Ашерова велика понуда од 27. априла 1869. од преко 500 наслова садржавалаје 39 мађарских књига, 78 руских, 94 пољских, 199 данских, 57 шведских, 95шпанских и девет словенских (‘Slavonian’) књига. Под редним бројем 351понуђена је Мала простонародньа славено-сербска пєснарица и њен другидео Народна србска песнарица по цени од 3 фунте и 10 шилинга. БЛ архиврегистар аквизиције DH 5/26.

10 Датум откупа је 11. август 1871. БЛ архив регистар аквизиције DH 5 за 1871.11 Датум откупа је 22. јули 1869. БЛ архив регистар аквизиције DH 5/26.12 У Ашеровим рачунима за периодику нашли смо ознаке за чешку, словенску и

хрватску периодику. Тим раздвајањем чешке и хрватске од остатка словенскепериодике, претпостављамо да је периодике из тих земаља било више упонуди. БЛ архив регистар аквизиције DH 5/47, Ашеров рачун за период од 7.фебруара до 30. јула 1883. године.

издатих у 19. веку у Кнежевини, потом Кра ље вини Србији, у ББМ стиглоје око 500 књига. Увидом у штампане каталоге БЛ види се да је половинаод овог броја књига набављена од почетка деведесетих година 19. века, упросеку двадесет наслова годи шње.13 Мали број књига из Србије стоји увеликој несразмери са бројем руских књига у ББМ. Један руски историчарје почетком деведестих година 19. века нашао „богату и добро организов-ану руску библиотеку” у ББМ.14 Постоји више разлога зашто набавкакњига из Србије није била тако успешна као из других источноевропскихземаља, понајвише из Ру сије, Пољске и Мађарске. Разлози практичнеприроде били су недостатак непосредног контакта у Србији на једнојстрани, а на другој страни су питања буџета за набавку књига, стручногособља и простора у ББМ. Буџет за страну аквизицију у ББМ од 1845. падо краја 19. века износио је око 10,000 фунти годишње. У Паницијевовреме то су била велика средства, али тај износ није био сталан и он језависио од финансијских окол ности, и постојећих могућности у земљи, којесу дозвољавале Бри танском парламенту да одобри новац за набавкукњига. У 1838. години у фонду ББМ било је око 235.000 књига, а 1872. око1.100,000 књига. Буџет за набавку у 1858/59. финансијској години износиоје максималних 10,000 фунти (у данашњој вредности око пола милионафунти). Постоји податак да је за чешке, српске и хрватске књиге у тој год-ини утрошено око 50 фунти (што је у данашњој вредности око 2,500 фунти).Истовремено, за руске књиге је утрошено £100, пољске £75, мађарске £50.По другом по да тку, процењени број набављених књига за 1872/73. био је:руских 200 књига по цени од £50, плус £50 за периодику, пољских 100књига по цени од £30 и £45 за периодику, за 100 чешких и других слов-енских наслова (укључујући српске наслове) утрошено је £25 и £25 запериодику.15

Почетак набавке српских књига у ББМ, четрдесетих година 19. века,подудара се са почетком модерног издаваштва, продаје и дистрибуцијекњига у Србији. Убрзо пошто је 1830. године основана Државна штам па -рија у Србији, Глигорије Возаровић (1790-1848), први српски књижар ииздавач, отворио је књижару у Београду. Возаровић је у Београду и Кра -

UGAO

MILAN GRBA


———————————————

13 О штампаним каталозима БЛ види више [http://www.bl.uk/reshelp/findhelpre-stype/catblhold/printedcatalogues/printedcats.html, претражено 3. фебруара 2011.]

14 C. Thomas and B. Henderson, ‘Watts, Panizzi and Asher: the development of theRussian collections, 1837-1869’, The British Library Journal, 1997, no. 23:2, pp.154-175 (p. 154).

15 P. R. Harris, ‘The Acquisitions system of the Department of printed books in the1870s’, The British Library Journal, 1981, no. 7:2, pp. 120-135. У овом раду је иподатак да је „аустријска недељна трговачка листа била проширена српскимпубликацијама” од 1875. на стр. [131].

гу јевцу издао целокупна дела у десет књига Дела Досіo-еа Обрадовића1833-36, и последњу, десету књигу, 1845 године.16 Аквизиција првих деветкњига Обрадовићевих Дела 1844. године један је од најважнијих моменатау развоју српске збирке у ББМ.17 Оживљавање новог књижевног покретау Србији није прошло незапажено у Британији. У чланку који је 1869. обј-авио један културни часопис извештено је да „има знакова јачањакњижевне активности, чак и у земљама које, као Србија и Бугарска, нисубиле изузетне по интелектуалној култури њихових становника.“ У истомчланку се одаје признање Вотсу и ББМ за куповину књига на језицимакоји су раније били реткост у земљи: „Дански, шведски, мађарски, руски,пољски, чешки, српски, илирски, и да не спомињемо друге европске језике,и читаву масу источних језика.“ На истом месту се спомиње податак да јеББМ до тада купила преко 150.000 страних књига.18

Приватна продаја био је један од начина аквизиције српске књиге уББМ. Џорџина Мјур Макензи (Georgina Mary Muir Mackenzie, 1833-1874),путописац (и коауторка, са Аделином Ирби),19 познатог путописа Пу то -ва ње по словенским земљама Турске у Европи (The Turks, the Greeks, andthe Slavons. Travels in the Slavonic Provinces of Turkey-in-Europe, 1867),про да ла је 12 српских и хрватских књига ББМ, 1869. године. Девет од 12понуђених књига биле су књиге Ђуре Даничића (1825-1882) и само Србскасинтакса штампана у Државној штампарији у Београду 1858. већ је билау збирци ББМ.20 Макензи је раније продала ББМ и ћирилску рукописнукњигу бугарске редакције старословенског језика из 14. столећа, коју суона и Ирби купиле у манастиру Високи Дечани.21 Макензи је такође,

UGAO



———————————————

16 О развитку српског штампарства види студију С. Новаковић, Српска би блијо -графија за новију књижевност: 1741-1867, Српско учено друштво, Бео град,1869.

17 Књиге су купљене 29. маја 1844. али, на жалост, нисмо успели да пронађеморачун у регистру аквизиције DH 5 за 1844. годину.

18 ‘Our National Library’, The Saturday Review of Politics, Literature, Science andArt, 1869, no. 28:728, pp. 473-474. О страним збиркама у ББМ је и раније писанои међу страним језицима споменут је српски, између осталих страних језикау ББМ ‘On Libraries’, The Critic, 1860, no. 21:256, pp. 127-128.

19 Adeline Paulina Irby, 1833-191120 БЛ архив регистар аквизиције DH 5/26. Рачун од 12. августа 1869.21 Рукопис под сигнатуром Add. MS 27442 ‘St Basil’s writings on the ascetic life’. На

првом листу рукописа је потпис Џ. Мјур Макензи, а датум куповине у ББМ је3. август 1866. За детаљни опис рукописа види R. Cleminson comp., Veronica DuFeu and W. F. Ryan, eds., A Union catalogue of Cyrillic manuscripts in Britishand Irish collections. (London, 1988), pp. 80-86.

преко свог супруга, поклонила ББМ српски превод своје књиге.22 КњигуХристофорa Жефаровића Изображениј оружиј илирических: стема то -гра фија штампану у Бечу 1741, ББМ откупила је директно од извесног др.Н. Батистића из Дубровника 1883. године.23

Прве донације српских књига и први контакти са ББМ

Са сигурношћу се може претпоставити да је први контакт са ББМ ус-по ставио Доситеј Обрадовић (1739-1811), приликом боравка у Лондону оддецембра 1784. до јуна 1785. године. У марту 1785, Обрадовић је посетиоБритански музеј и том приликом поклонио Библиотеци своје књиге Жи-воть и приключенія Димитріа Обрадовича, Совети здраваго разума иСло во поучително. Све три књиге штампане су у Лајпцигу, прве две 1783,а трећа, превод из дела Георга Јоакима Цоликофера, штампана је 1784.године.24 Можемо захвалити Обрадовићевом пријатељу из Лондона, ЏонуЏексону (John Jackson), што су његова посета и поклон ББМ остале заб-ележене. У примерку прве Обрадовићеве књиге уметнута је белешка наенглеском: „Ову књигу је Доситеј Обрадовић поклонио Британском музеју,

UGAO

MILAN GRBA


———————————————

22 Књига у српском преводу Чедомиља Мијатовића у издању Државне штам -парије у Београду, 1868. ‘Presented by Lady Sebright [ауторка књиге] throughKenneth Muir Mackenzie, 8 West Eaton Place. July 1873’. БЛ архив регистараквизиције DH 53/6.

23 За ову књигу исплаћена је тражена цена од 80 франака или 3,40 фунти. На бе -лешци уметнутој између празног листа и насловне стране стоји руком испи са -но на немачком: ‘Das 5te noch existeren de examplar. Preis 80 francs. N. Batis-tić Ragusa-Dalmatien’. На предњем празном листу стоји рукописна белешкана славено-српском језику с посветом Павелу Ненадовићу, секретару архи епи -скопа датирана 1747. БЛ сигнатура C.40.e.38. Рукописна белешка, на рачуну који је за исплату одобрио Џорџ Булен (GeorgeBullen, 1816-1894), старатељ Одељења штампаних књига ББМ 1875-90, дајеподатак да је та књига друго издање књиге Павла Ритера Витезовића Stem-ma tographia: sive armorum Illyricorum delineatio, descriptio, et restitutio (Biblio -thecae P. P. Trinitariorum, Viennae, 1701.) која се већ налазила у збирци ББМ.На истом рачуну као место издања Жефаровићеве књиге погрешно је наведе -на Венеција уместо Беча. БЛ архив регистар аквизиције DH 5/47. Датум ку по -ви не 17. фебруар 1883.

24 У БЛ се налазе и друга два прва издања Обрадовићевих публикација. Премаси гнатурама може се претпоставити да су заједно набављена и обрађена зазбирку ББМ, убрзо по њиховим издањима. То су Езопове и прочихъ разнихъ ба -снотворцевъ штампана у Лајпцигу 1788, и Песна о избавленію Сербїе штампа -на у Бечу 1789. БЛ сигнатуре C.59.ff.15.(1) односно C.59.ff.15.(2.).

као прву књигу икада штампану на српском дијалекту. Џон Џе ксон [потомследи адреса] 1. март 1785.”25

Донацијама ББМ придата је посебна пажња од 1836, када је по кре -нут регистар поклоњених штампаних књига.26 Нове донације српскихкњига падају у време прве политичке и дипломатске мисије Србије уЛондону. После турског бомбардовања Београда 1862. године, кнез Ми ха-и ло Обреновић (1823-1868) послао је супругу Јулију и саветника ФилипаХристића да у Лондону изнесу ставове Србије. Истовремено са мисијомСрбије, у Лондону је 1863. незванично боравио и Владимир Јовановић(1833-1922), политичар и писац, као представник либералне странке. По -ред политичке акције у Британском парламенту, за британску јавностбила је припремљена серија публикација о Србији.27 Тада је и у британ-ској штампи представљено српско питање о коме је британска јавност врломало знала.28 Односи разумевања и лични контакти успостављени су са

UGAO



———————————————

25 БЛ примерак сигнатура C.59.d.25.(1.). У енглеском оригиналу: ‘This Book ispresented to the British Museum, by Dositheus Obradovitch, the Author, as thefirst Book ever printed in the Serbian Dialect. John Jackson. Clements Lane Lom-bard Street, 1st of March 1785’. Обрадовић је описао свој боравак у Лондону уиздатим писмима, а Возаревић их је наново издао као Писма ДосіθеяОбрадовића као продуженіє Живота и приключения неговы у Београду 1833,књ. 2, стр. 91-123. Чедомиљ Мијатовић је превео Обрадовићева Писма у ’TheLondon Impressions of a Famous Servian. A.D. 1785’ изишлим као Додатак Iњегове књиге Servia of the Servians, 2nd ed., Sir I. Pitman & Sons, London, 1915.Мијатовић је преводећи Обрадовићева Писма у Лондону могао да се служице ло купним делима Дела Досіθеа Обрадовића (1833-36.) која су, видели смо,на ба вљена за ББМ 1844, (види белешку под бр. 17).

26 БЛ архив регистар донација DH 53 од 9. јануара 1836. Срећном околношћуовај регистар је покренут у време почетка стране аквизиције у ББМ. Регистарје драгоцен као извор који пружа податке о поклоњеним књигама, о ме ђу -народним односима и сарадњи, и многобројним контактима ББМ са домаћими иностраним културним и просветним установама и појединцима. Један одпрвих овде регистованих поклона је књига Јернеја Копитара, Glagolitaclozianus: id est codicis glagolitici inter suos facile antiquissimi штампана у Бечу1836. Књигу која садржи делове глагољских, ћирилских и грчких текстовапоклонио је власник овог кодекса, названог по њему, гроф Парис Клоц из Тре -н та, 14. октобра 1837. До сада смо прегледали 15 томова регистра донација за -кључно са 1888. годином.

27 Види W. Denton, Servia and the Servians (London, 1862.); V. Jovanović, The Ser-bian Nation and the Eastern Question (London, 1863.); F. Hristić, The Serbo-Turk-ish Question (London, 1863.).

28 Види Ф. Христић, Србија и Енглеска пре пола века: мисија Филипа Христићау Лондону 1863 године: по белешкама из његових успомена, Геца Кон, Бео -град, 1910; The Debate on Turkey in the House of Commons, on Friday May the29th 1863. With remarks by Ph. Christitch, Servian Senator, C. W. Reynell, Lon-don, 1863.

Англиканском црквом, посебно са Вилијамом Дентоном (William Denton,1815-1888), англиканским свештеником и писцем.29

Потпуковник Марковић поклонио је ББМ документ српске владе осрпском питању намењен британским посланицима, штампан у Лондону1863, Letter to the Right Honourable the Commons of the United Kingdom ofGreat Britain and Ireland, in Parliament assembled.30

Владимир Јовановић је тада, или приликом ранијег боравка у Лон до -ну, успоставио контакт са ББМ. Он је ББМ послао превод његове ра справеобјављене у Лондону, превод с енглеског Србски народ и исто чно питањештампан у Новом Саду 1863. године. Димитрије Матић (1821-1884), потп-ред сед ник Друштва српске словесности, послао је ББМ свој рад Хиљадуго-

UGAO

MILAN GRBA


———————————————

29 Дентон је, поред познанства са српским дипломатом Чедомиљом Мијатовићеми књижевном сарадњом са његовом супругом Елодијом, сарађивао је у писањусвојих књига са Нићифором Дучићем (1832-1900), историчарем и архиман дри -том, и највероватније са Јованом Сундечићем. У периоду 1862-77, Дентон јеобјавио серију радова о Србији и региону: Servia and the Servians, Bell & Daldy,London,1862; The Christians in Turkey, Bell & Daldy, London, 1863; Serbien unddie Serben, Verlag von Wiegandt & Grieben, Berlin, 1865; Die Christen in derTu rkei, Bell & Daldy, London; Pest [printed], 1863; Elodie Lawton Mijatović, Ser-bian Folk-Lore: popular tales selected and translated by Madam Cs. Mijatovics.Edited, with an introduction, by ... W. Denton, W. Isbister & Co.: London, 1874;The Christians of Turkey. Their condition under Mussulman rule, Daldy, Isbister& Co., London, 1876; Montenegro. Its people and their history, Daldy, Isbister &Co., London, 1877; Fallacies of the Eastern Question, Cassell Petter & Galpin: Lon-don, [1877.] Пре Дентона британска јавност и књижевна публика знала је оСрбији углавном захваљујући немачким научницима, књижевницима ипреводиоцима српске народне поезије. Немачким и француским преводима инаучним делима служила се прва генерација књижевних преводилаца иписаца о Србији у Британији. Најутицајнији радови о Србији пре Дентона уБританији били су: Народне Српске Пјесме. Servian Popular Poetry, translatedby John Bowring, Printed for the author, London, 1827; Andrew Archibald Paton,Servia, the youngest member of the European family: or a residence in Belgrade,and travels in the Highlands and Woodlands of the interior, during the years 1843and 1844, Longman, London, 1845. Leopold von Ranke, A History of Servia, andthe Servian Revolution, from original MSS and documents. Translated by Mrs. A.Kerr, John Murray, London, 1847. О последњем питању види студију ДрагутинаСуботића, Yugoslav Popular Ballads: their origin and development, UniversityPress, Cambridge, 1932.Октобра 1865, Дентон је ББМ поклонио 19 српских књига, школских уџбеникаи граматика, и радове Јована Сундечића. Априла 1871, Дентон је ББМ по кло -нио и српски превод његове књиге Кристијани у Турској, Брзотисак епи -скопске књигопечатње, Нови Сад, 1864. БЛ архив регистар донација DH 53/књиге 4 и 5.

30 БЛ архив регистар донација DH 53/4. ‘Presented by Lieutenant Col. GrahamMarkovitch 12 September 1863’.

дишња светковина св. Ћирила и Методија.31 Могуће је да је тих година нап-рављен први непосредни контакт између ББМ и Друштва срп ске словесно-сти (1842-1864), односно Српског ученог друштва (1864-1892) које је исте год-ине на ста ви ло рад под промењеним називом. И други чланови Српскогученог дру штва слали су своје књиге ББМ. Јанко Ша фарик (1814-1876),историчар и професор београдског Лицеја, по кло нио је две књиге историјскеграђе коју је сакупио и издао у Београду 1860-62, Србски споменици Мле-тачкогъ Архива. Ша фарик је своје књиге по кло нио ББМ преко ВилијамаВоа (William S. W. Vaux, 1818-1885), антиквара и старатеља Одељења ков-аног новца и медаља у Британском музеју. 32 Владимир Јовановић је прекопознаника у Лондону, извесног С. Нико ла је вића, послао ББМ своја два новарада За слободу и народ и Политични речник, оба издата у Новом Саду 1868,односно 1870. године.33 Могуће је да је била иста особа, или неки други Јов-ановићев позна ник у Лондону, који је ББМ поклонио његову књигу Theemancipation and unity of the Serbian nation: or the regeneration of Eastern Eu-rope by the reconstitution of the nationalities (H. Georg, Geneva, 1871).34 Сед-амдесетих година 19. века изве сни А. Н. Спасић из Београда поклонио јеББМ колекцију од 26 брошура о Србији и неколико примерака српскештампе.35 Остала је за бе лежена и до нација три књиге Рајчевића, „дирек-тора Државне штампарије у Бео граду“.36

Првих 12 књига Гласника Друштва српске словесности издатих1847-60, ББМ је откупила 27. октобра 1862. Преостале четири књиге Гла -сни ка, издате 1861-63, откупљене су 7. октобра 1867. Када је почео даизла зи обновљени Гласник Српског ученог друштва, у 15 књига издатих

UGAO



———————————————

31 Исто. Трећа примљена публикација јануара 1864, поред Јовановићеве и Ма -ти ћеве, била је Буквар за старо и младо коју је аутор, Милован Јанковић, по -слао ББМ.

32 Исто. Во је предао Шафарикове књиге Одељењу штампаних књига априла1867.

33 Исто. ‘Presented by the author through S. Nicolayevits 21 Beaumont Street Ma -rylebone’ октобра 1870. Извесна госпођица Николајевић поклонила је ББМ 14.јануара 1888. две књиге К. Н. Ненадовића, Живот и дела великог ЂорђаПетровића Кара-Ђорђа Врховног Вожда, ослободиоца и Владара Србије иживот његови Војвода и јунака : као градиво за Србску Историју од године1804 до 1813 и на даље, Штампарија Јована Н. Вернаја, Беч, 1883-1884. ‘Pre-sented by Mlle Nicolaevitch, c/o W. H. Burroughes, Esq., Montpellier, BrecknockRoad, N’.

34 Исто. Мај 1871.35 Исто. ‘Presented by Alexis N. Spassits of Belgrade. Servia’. Октобар 1872.36 Исто. Рајчевић је поклонио следеће књиге: М. Кујунџић, Кратки преглед

хармоније у свету; Ђ. Павловић, О обвезностима и уговорима уопште; А. Н.Спасић, Франклин, економист издате у Београду, 1867, 1869 и 1873. ‘Pre-sented by M. S. Raytchevits Directeur de l’Imprimerie Nationale Belgrade, 18 April1874’.

1868-83, ББМ је откупила прве две књиге (књига 1 из 1868. откупљена је11. но вембра 1868, а књига 2 из 1870. откупљена је 7. новембра 1873), авећину преосталих добила је поклоном од Српског ученог друштва, у пе -рио ду 1883-84. године.37 У време када је Владимир Јовановић био пред се -дник Друштва 1883-86, ББМ је редовно добијала на поклон и монографскепубликације које је Друштво објављивало.38 Историчар Иван Павловић језа време свог боравка у Лондону поклонио ББМ четири своја рада.39 Бо -ра вак је искористио и да објави расправу о британском уставном уређењуThe better government for the United Kingdom, as suggested by I. P. (A. An-drews, London, 1886). Сасвим је извесно да су контакти који су успо ста -вљени шездесетих година настављени и касније са Српском краљевскомакадемијом (1886-1947). Месец дана после смрти професора Јосифа Пан -чи ћа (1814-1888), ректора Велике школе и председника Академије, његовученик, ботаничар Живојин Ј. Јуришић послао је ББМ 14 Панчићевихдела.40 Овај преглед донација ББМ завршићемо са једном библио гра ф -ском реткошћу која је послата библиотеци на дар. Двојезични српско-француски плакат, програм свечаности поводом прославе стогодишњицерођења Вука Стефановића Караџића, који је одштампан на два листа убоји са орнаменталним оквиром око главног текста. Плакат, штампан уБеограду 15. августа 1888, стигао је у ББМ 13. октобра 1888. године.41

UGAO

MILAN GRBA


———————————————

37 Исто. Прва књига поклон Српског ученог друштва регистрована је 10. фе -бруара 1883. и то је била књига коју је уредио Иван Павловић Домаћи извориза српску историју. Део 1, Жития кралЬ срЬбЬскłхЬ објављена у ГласникуСрпског ученог друштва 1877, као седма књига серије Грађа за новију српскуисторију. Преостале књиге Гласника 3-6, 8-13 и 15 Српско учено друштвопослало је ББМ услугом Британског посланства из Београда, и донација јерегистрована 22. марта 1884. Да је донација пажљиво договорена између ББМи Српског ученог друштва показује податак да једино књига 14 из 1882, књигаВикентија Макушева, Историјски споменици Јужних Словена и околних на -рода : из италијанских архива и библиотека. Књ. 2, Ђенова, Мантова, Мила -но, Палермо, Турин, није била у послата. То је стога што је ББМ ову књигупре тходно већ била набавила за збирку, по печату аквизиције, 7. априла 1883.

38 Исто. Види књиге 12-14 регистара донација DH 53/4.39 Домаћи извори за српску историју. Део 1, Жития кралЬ срЬбЬскłхЬ. Ова

књига је већ била у збирци види напомену бр. 37); Хронолошке белешке Св.Саве о Стефану Немањи. Расправио И. Павловић. Одштампано из ГласникаСрпског ученог друштва, књ. xlvii; Смрт Стефана Прововенчаног и сина муВладислава у хронолошком погледу. Прештампано из „Отаџбине”; О светомЛуци и пренашању његовог тела. Рукопис српски друге половине 15 века.Прештампано из Гласника, 51. Павловићеви радови, за које су подаципреузети из мрежног каталога БЛ, објављени су у Београду 1877, 1879, 1880.и 1883.

40 Исто. ‘Presented by Mons. Živ. J. Jurichic Custos-Adjunct am Bot. Cabinet, Bel-grade 14 April 1888’.

41 Исто. БЛ сигнатура 1851.c.10.(68*).

Српске књиге у приватним колекцијама

Мањи број старих и ретких српских књига купљен је за збирку ББМпутем откупа приватних колекција на јавним продајама. За ову приликунавешћемо колекцију Фредерика Норда (Frederick North, 1766-1827),колекционара словенских књига и рукописа, хеленофила и оснивачаЈонског универзитета на Крфу 1824. године. Његова колекција је продатау седам јавних продаја између 1828. и 1835. године. Најмање четири, одосам првих издања књига Павла Соларића (1779-1821) у збирци БЛ,потичу из Нордове колекције. Соларић је британског аристократу, грофаГилфорда, Норда упознао у Венецији 1816. Ту је Соларић подучаваоНорда старословенској граматици у припремама за пут у Русију. Познатоје да је Соларић пратио Норда на путовањима по Италији и јонскимострвима и да су заједно путовали у Беч 1818. године.42 Соларић је Нордупосветио последње дело објављено за његовог живота Словенски Римљани(Римлęни славенствовавшїи), штампано у Будимпешти 1818. године. Ко -пи ја Соларићеве књиге у фонду БЛ, Кључић у моје землеописаније (Клю -чићъ у мое Землеописаніе) штампана у Венецији 1804, има руко пи снупосвету Лорду Гилфорду, датирану Венеција 10. јуна 1819. године.43 ИзНордове колекције до сада смо успели да идентификујемо још две српскекњиге. То су књиге Јована Рајића (1726-1801), историчара и архиман дри -та, Историја словенских народа (Исторія разныхъ славенскихъ наро довънаипаче Болгаръ, Хорватовъ и Сербовъ) у четири књиге, шта мпане у Бечу1794-95; и књига Атанасија Стојковића (1773-1832), физичара и пис ца,Кандор (КандорЪ или Откровенїе егупетскихъ таинъ), штам па на уБудимпешти 1800. године.44

Посредници двеју култура

Најранији сачувани документ из региона, који смо до сада видели,упућен непосредно ББМ, јесте писмо Валтазара Богишића (1834-1908),правника и етнографа. Писано је на италијанском језику у Бечу 15. окто -

UGAO



———————————————

42 О познанству Норда и Соларића види студију N. Andrića, „Život i književni radPavla Solarića”, Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, 1902, knj.150, str. [101]-194. M. Partridge, „An English Eccentric and Some Slav and Slav-ists”, Wiener Slavistisches Jahrbuch, 1975, 21, pp. [202]-213.

43 БЛ сигнатура 869.h.28.44 БЛ сигнатуре 869.h.22. Рајићева Историја је откупљена за збирку 11. априла

1838, а по сигнатури 869.h.26. Стојковићеве књиге, може се претпоставити даје и та књига откупљена априла 1838, или у приближно време.

бра 1867. године. Богишић је тада био пет година у служби слависте уДвор ској библиотеци (Kaiserliche und Königliche Hofbibliothek) у Бечу.Писмо је послао Паницијевом наследнику Џону Винтеру Џонсу (John Win-ter Jones, 1805-81). Богишић је објашњавао да пише на италијанском јерје то за њега који је „родом са јадранске обале, после српског најтечнијијезик“.45 У писму се ослања на информацију да ББМ треба сарадник идобављач, слависта, стручњак за регион и књижевности словенскихнарода „још увек мало познатих на западу“. Богишић је понудио својеуслуге, наводећи своју стручност и положај специјалисте у Библиотециобавезног примерка у Аустријској царевини. Навео је да се од девет живихсловенских језика сви штампају у Бечу, са изузетком руског и два лужичкајезика; и да се књиге свих словенских језика налазе у његовој библиотеци.Своју понуду ББМ објаснио је у три тачке. Листе књига које се штампајуу Аустрији и изван њених граница, био је спреман да шаље периодично,месечно или двомесечно. Потрудио би се да у понуде укључи и старе иретке књиге попут дела црногорског кнеза и владике „Петра Петровића II,који је умро 1851, [и чија дела] се не налазе већ неко време у промету“.Богишић је тврдио да је чак и недавно објављене књиге тешко набавити.Тај положај је објашњавао стањем нереда у коме се налази трговина књи -га ма у словенским земљама „essendo in un totale disordine ne’ paesi il com-mercio librario“. Богишић је био у могућности да за ББМ обезбеди би - блио графски опис књига и превод на латински, француски или ен гле ски„као што ради у својој библиотеци“. Његова понуда је најве ро ватниједошла до Вотса, који је наследио Џонса на месту старатеља Одељењаштампаних књига, али нам одговор Богишићу није познат. Богишић јеубрзо напустио Дворску библиотеку у Бечу и његов предлог се није ос тва -рио. Међутим, он је остао и даље у вези са ББМ, којој је 1888. године послаодва дела, преко једне париске књижаре. Прво дело било је Општи имо -вински законик за Књажевину Црну Гору, објављен на Цетињу 25. марта1888, а штампан ћирилицом у Паризу. Друго дело била је његова расправао раду на општем имовинском законику за кнежевину Црну Гору, коју јеобјавио у Паризу 1886. A propos du code civil du Montenegro. Quelques motssur les principes et la méthode adoptés pour sa confection lettre a un ami.46

UGAO

MILAN GRBA


———————————————

45 БЛ архив регистар писама DH 4/1. Богишићево писмо заведено је у Одељењуштампаних књига ББМ 18. октобра 1867.

46 БЛ архив регистар донација DH 53/15. ‘Presented by the author, c/o H. Welter[sic] Libraire, 59 rue Bonaparte 59. Paris’. 4. август 1888. Законик сигнатура5756.bbb.18.; A propos du code civil du Montenegro оригинална сигнатура6006.f.16.(3.). Ова расправа је уништена у немачком бомбардовању Лондона уДругом светском рату. У бомбардовању је делом настрадао и Британски музеји његова библиотека. Богишићева расправа је у збирци замењена ми кро фил -

Богишићево писмо из 1867. године остало је као изванредан документ онамери ББМ да развија словенске збирке.

Да се није далеко стигло од те намере у наредних 25 година, баремкада су српске књиге у питању, сведочи једно друго писмо, од 30. децембра1892. године. Писмо је упутио Чедомиљ Мијатовић (1842-1932), писац,политичар и дипломата, Јовану Сундечићу (1825-1900), песнику и све ште -нику; који је у то време био секретар црногорском кнезу и песнику НиколиI Петровићу Његошу (1841-1921). То писмо једним делом гласи: „Живећиу Лондону скромно и повучено од великог друштва (и ако у њему имамдобрих познаника) више сам у великој читаоници Британског Музеја нома где на ком другом месту. Али се чисто понижен осећам кад погледамкако је мало српских књига у овој једној од највећих и најславнијихбиблиотека на свету. Од дела, која су на Цетињу штампана осим једногОктоиха од год. 1495. имају само „Црногорску Вилу“ и нови Законик. Оддела Његова Височанства Кнеза Николе немају ниједно. Одважих се давама ово до знања ставим а са молбом да, ако вам се даде могућност иначин, поменете то лично Његовом Височанству. Са више страна било бидобро кад би Његово Височанство послало Британском Музеју на поклонсвоју „Балканску Царицу“ и ново своје дело „Песник и Вила“. У одбору којиуправља Музејем седи и престолонаследник енгле ски, принц Велски имноге по ученој слави и племству прве личности у Енглеској. И знам да биим мило било да непосредно од Кнеза-песника добију дела његова. И јошби добро било да Музеју пошљете све свеске „Зете“ за ову 1892 која се етонавршује. Може бити да би се онда за у напредак Библиотека Музејскапренумерисала на ваш чазопис. А доласком „Песника и Виле“ под висококубе Британског Музеја и ја бих се обрадовао, јер бих га онда могаоприказати енглеском свету. Кад оно премину Тенисон, енглески Poeta Lau-reatus, који год. 1877 написа Оду Црногорцима, хтедох да пишем ЊеговомВисочанству да у име Црно го раца песмом положи венац на гроб ономвеликом песнику. Али се устру ча вах. Него неће позно бити да то учиниКнез-песник, или ако не Он, а оно – песник Сундечић. Имало би то и својуполитички добру страну“.47 У следећем писму Мијатовић извештава„Просвета [наш курзив] ми редовно долази и велика вам хвала што стенаредили да ми се шиље“.48 Потом у наредном пише: „Драги Господине

UGAO



——————————————————————————————————————————

мо ваном копијом Mic.F.1315. Расправу је на српски превео Нићифор Дучић. В.Богишић, Поводом црногорскога грађанског законика неколико ријечи о на че -лима и методу усвојеним при изради: писмо једноме пријатељу, Штам паријаКраљевине Србије, Београд, 1888.

47 „Чеда Мијатовић Јовану Сундечићу 30-XII-1892“, Записи, 1938, књ. 19:4, стр.221-222.”

48 Исто. Писмо од 16/28 фебруара 1893. Просвјета: лист за цркву и школу БЛсигнатура S.R.132.

Сундечићу, Хитам да вас известим да сам јутрос примио 2 егземплара„Пјесника и Виле“, спева Њ. В. Кнеза Николе. Онај на коме стоји забе ле -жено: „за брит. Музеј” предаћу ста ре ши ни Музеја, а овај други задржавамс великом радошћу за се. У на пи сима рекао бих да је ваша рука. На свакиначин дубоко сам захвалан Њего воме Височанству што се тако милостивоодазвао жељи коју се усудих да вама искажем. Библиотека БританскогаМузеја биће ми сад дра го це нија што знам да међу својим благом има иово зрно бисера“.49 Књига Николе I Петровића Његоша Пјесник и вилаштампана на Цетињу 1892, није прва коју је Мијатовићу набавио за ББМ.Мијатовић је три пута био српски посланик у Лондону (1884-85; 1895-1900;1902-3), и први српски члан Краљевског историјског друштва.50 Он је већза време првог мандата успоставио контакт са ББМ и 1885. поклонио јојсвоје најважније исто риј ско дело Деспот Ђурађ Бранковић: господарСрбима, Подунављу и Зе тском приморју у две књиге, штампане у Бео -граду 1880-82.51 Мијатовић је успоставио одличне односе са РичардомГарнетом (Richard Garnett, 1835-1906), који је постао старатељ Одељењаштампаних књига 1890-1899, дакле у периоду када је Мијатовић проводиовреме у „великој читаоници Британског Музеја“. Управо је Гарнет купиоза ББМ прву српску и црно гор ску штампану књигу Октоих првогласникЂурађа Црнојевића штам пану на Цетињу 1494. године. Октоих прво -гласник је откупљен од Ал бе рта Кона, Ашеровог сарадника и насле дни ка,трговца књигама из Берли на 14. априла 1891, по цени од 73 фунте и десетшилинга што је у дана шњој вредности око £5.700.52 Мијатовић се побринуода се надомести пет задњих листова који су недостајали у купљеномпримерку. Он је затим поклонио ББМ фотографске факсимиле тих

UGAO

MILAN GRBA


———————————————

49 Исто. Писмо од 18. фебруара/3 марта 1893, стр. 224. БЛ примерак Пјесник ивила сигнатура 011586.e.49. Мијатовић је, у име црногорског кнеза Николе IПетровића Његоша, књигу поклонио ББМ 11. марта 1893. У БЛ се чува и дру -го издање Пјесника и виле, Државна штампарија, Цетиње, 1894, које је по -клоњено библиотеци 10. априла 1920.

50 Постао је дописни члан у априлу 1892. Исте године објавио је књигу Constan-tine, the last Emperor of the Greeks; or the conquest of Constantinople by theTurks, after the latest historical researches (Sampson Low & Co, London, 1892).Више о Мијатовићу, види његову биографију: Слободан Г. Марковић, ГрофЧедомиљ Мијатовић: Викторијанац међу Србима, Досије, Beograd, 2006.

51 БЛ архив регистар донација DH 53/13. Под бројем 47 за 14. фебруар 1885. стојизаведено: ‘History of Servia XVth Century. [Russian] Chedomille Mijatovich VolsI&II in I Persd by Chedomille Mijatovich Envoye Extraordinaire etc de S.M. leRoi de Serbie Claridge’s Hotel’.

52 БЛ архив регистар аквизиције DH 5/64. Рачун датиран 2. март 1891, одобрен14. априла 1891.

листова 1893. године.53 Овај примерак Октоиха првогласника из 1494. јеједина ћирилска инкунабула у Великој Британији.54 Мијатовић се каосрпски министар у Лондону такође старао да српски студенти имајуслободан приступ збиркама и ресурсима у ББМ.55 Можда највреднији даркоји је Мијатовић предао ББМ била је фото-типографска репродукцијаМирослављевог јеванђеља, издање краља Александра I Обреновића,штампано у Бечу 1897. године. Рукопис из друге половине 12. столећачуван је у манастиру Хиландар на Светој Гори до 1896, када је поклоњенкраљу Александру I Обреновићу, при ликом његове посете манастиру.Фото-типографско издање овог рукописа приредио је Љубомир Стојановић(1860-1930), филолог и политичар. Један примерак скупоценог издањакраљ је наменио за ББМ. Мијатовић је по клон проследио Управном одборуБританског музеја у име краља Александра 17. јануара 1898. године.56

UGAO



53 На полеђини поклоњених факсимила стоји датум 14 October [18]93 и натпис надругом празном листу књиге: ’the last five leaves are in photographic facsimile,and were presented by Mr. Mijatović late Serbian Ambassador in London’. БЛсигнатура IB.56904. Види: R. Cleminson comp., et al. Cyrillic books printed be fore1701 in British and Irish collections: a union catalogue, (London, 2000), стр. 1.

54 Из периода раног српског штампарства 1494-1638, БЛ има још три србуље.Октоих петогласник Божидара Вуковића штампан у Венецији, 1537, БЛсигнатура RB.23.b.3953. купљена на Кристис аукцији (Christie’s) у Њујорку 8.јуна 1994; затим најобимнију србуљу (која има 432 листова) Празнични минеј(Саборник) Божидара Вуковића штампан у Венецији, 1538, БЛ сигнатура RB.23.b.3852. Купљена је 9. септембра 1999. од једног библиографског удру же њау Фиренци (Studio bibliografico Bardi di Andrea Conti in Florence). Види: Cle-minson (белешка 14), стр. 9-11. Четврта србуља у БЛ је последња штампанасрбу ља Псалтир с последовањем Бартоломеа Ђинамија штампан у Венецији,1638, БЛ сигнатура 1009.b.3. Ова књига је из једне од приватних колекцијакојима је основана ББМ 1753, Слонове колекције (Sir Hans Sloane, 1660-1753).То значи да је Псалтир с последовањем прва српска књига у збирци ББМ.

55 Најмање у два наврата Мијатовић је тражио од Гарнета да обезбеди чланскекарте за српске студенте. Замолио је Гарнета да се постара за ‘младог колегу’Милана Јојкића 15. januara 1898; и у августу исте године тражио је дозволу за‘младог земљака’ Александра Матејића, студента политичких наука. БЛ архиврегистар писама DH 4/77.

56 БЛ примерак сигнатура MS.Facs.127. На предњем празном листу примеракје идентификован бројем 138 издања у ограниченом број примерака. При ме -рак има печат власништва Британског музеја датиран 12. фебруар [18]98.БЛ архив регистар кореспонденције, записника и извештаја DH 2/60. ‘Presentfrom King of Servia. Letter from Servian Minister in London, 17 January for-warding as a present to the Trustees from H. M. the king of Servia, a facsimile copyof the Gospels in Old Servian, written on parchment and illuminated by Gregori-ous the clerk in the second half of the twelfth century. The facsimile being one ofa limited number executed at His Majesty’s expense. The original MS was givento the King on a recent visit to the Monastery at Mount Athos where it had been

Аквизиција у двадесетом веку

Са развојем хуманистичких и друштвених наука, научних дисци пли -на и помоћних наука усложио се и општи профил сакупљања библио -течког материјала који у најширим цртама и даље прати деветна есто-вековне смернице. Основне области прикупљања материјала у 19. векубиле су хуманистичке и друштвене науке, посебно: филологија (српскијезик и књижевност, граматика и речници), библиографија, историја иисторија цркве, топографија и путописи, етнографија, под општом од -редницом „антиквитети“ подразумевале су се и уметности, а под „општимделима“ водиле су се, између осталог, енциклопедијске и серијске пу бли- кације и периодика, а као посебни предмети истицали су се и војска иморнарица, политичке науке, статистика, закони и устави, званичне ивла дине публикације, трговина и финансије .

Овом приликом приказаћемо само најважније тренутке развојасловенских и српских збирки у 20. веку. Прво значајније повећање буџетаза набавку словенских књига десило се 1927, када су словенске збиркераспо ла гале са 5,5 процената одсто буџета за набавку Одељења штам па -них књи га. У готовом новцу тај буџет је био мали, јер је после Првогсветског рата за ББМ одвајано знатно мање средстава. У овој години буџетОде ље ња штампаних књига износио је свега 5.000 фунти од чега је 270фунти одвојено за словенске књиге. Тридесетих година у словенском оде -ље њу запослено је више људи. До 1939. године било их је четворо. Педе -се тих го ди на словенско и источноевропско одељење располагало је са 12одсто буџе та за набавку књига Одељења штампаних књига. После Другогсвет ског рата ББМ је отпочела размену књига са социјалистичким зем ља -ма источне Европе. Са Србијом, после промена деведесетих година, разме -на књига се и даље обавља с великим успехом. Британска би блио тека, по -ред куповине књига, данас редовно одржава размену са Народномбиблио те ком Србије, Универзитетском библиотеком “Светозар Марковић”,Библио теком САНУ у Београду и Библиотеком Матице српске у НовомСаду.

UGAO

MILAN GRBA


——————————————————————————————————————————

preserved for 700 years’. У другом извештају налазимо: ‘Report by Mr Garnett,8 Feb submitting the work and recommending that the Trustees special thanks bereturned to the Royal donor. At a committee 12 February 1898’. Даље стоји: ‘Read.Approved Thomson Principal Librarian’.

Српске књиге и периодика у Британској библиотеци

Како је у овом раду изнето, српске књиге и периодика се у Британскојбиблиотеци налазе од четрдесетих година 19. века. Систематичнија акви -зи ција почела је тридесетих година 20. века, потом је била прекинута Дру -гим светским ратом, да би била обновљена педесетих година, када је осна -жена разменом књига. Српска збирка допуњавана је током годинабројним поклонима и посебном аквизицијом старих и ретких књига.

Данас се у Британској библиотеци налази преко 40 хиљада српскихкњига и више од 100.000 предмета разних формата: периодике, рукописа,мапа, графике итд. Заједно са осталим ресурсима у Библиотеци то јенајвећи српски културни, научни, информативни и референтни цен тар уБританији. Окосницу збирке чине књиге и периодика научних дру штавапочев од Друштва српске словесности и Матице српске до Српскеакадемије наука и уметности. Осим научних публикација, у зби рци судобро заступљени српски писци и српска књижевност, почевши од нај -ранијих језичких израза у српској писмености.

Овај рад закључујемо користећи речи у овом раду споменутог рускогисторичара из 19. века, који је тада у ББМ нашао „богату и добро орга ни -зо вану руску библиотеку“. Може се рећи да на почетку 21. века у Бри тан -ској библиотеци имамо „богату и добро организовану“ српску библиотеку.

UGAO



THE BRITISH LIBRARY:FOUNDATION AND DEVELOPMENT OF THE SERBIAN COLLECTION

Summary

The paper contains an introduction, which provides us with an overviewof the research on the topic up to now, and five main parts. The first part isabout the beginning of the Serbian books acquisition in the library of theBritish museum; the examples of the early acquisition have been specified.The second part of the article is about donations and first Serbian contactswith the library; the third part deals with the Serbian books in private librarycollections. The fourth part is dedicated to intermediaries between the Serbianand British culture. The fifth part and the conclusion deal with the most im-portant moments regarding the later development of the Serbian collection inthe British library.

Keywords: the British library, the British museum, the Serbian collec-tion, collection, library, printed books, old and rare books, manuscript books,manuscripts, periodical magazines, Britain, Serbia

Milan Grba

UGAO

MILAN GRBA


UGAO



Чиновник (1706)

Чиновник (1706)

UGAO

MILAN GRBA


Псалтир (1638)

Павле Соларић„Словенски Римљани” (1818)

ИРИНА БАЗИЛЕВСКИСверуска државна библиотекастране литературе, МоскваРуска Федерација

СВЕРУСКА ДРЖАВНА БИБЛИОТЕКА СТРАНЕ ЛИТЕРАТУРЕ (МОСКВА)

Сажешак: У раду је дат свеобухватан историјат и делатност Сверускедржавне библиотеке стране литературе (ВГБИЛ) у Москви, једне од нај ве -ћих библиотека Русије и једног од најзначајнијих књигохранилишта странелите ратуре на свету. Библиотечка збирка докумената ове јавне научнебиблиотеке широког хуманистичког профила садржи више од 4,5 милионајединица на 144 жива и мртва језика. Најзначајнија функција Библиотекејесте комплетирање и чување основних фондова, као и услуживање чи та ла -ца. Значајно место међу збиркама на језицима словенских, односно југо сло -венских народа, заузима литература на српском језику. Међу њима посебносу вредна издања из 19. века која се чувају у Фонду ретке књиге.

Кључне речи: Сверуска државна библиотека стране литературе (ВГБИЛ) уМоскви, живи језици, мртви језици, уметничка књижевност, руска култура,Маргарита Ивановна Рудомино, Неофилолошки институт у Москви, српскаколекција

Сверуска државна библиотека стране литературе (ВГБИЛ, у даљемтексту: Библиотека) једна је од највећих библиотека Русије и једно од нај -зна чајнијих књигохранилишта стране литературе на свету. То је јавнанаучна библиотека широког хуманистичког профила, међународни култу -рно-образовни и научно-информатички центар. Библиотечка збирка доку -ме ната, разврстана према различитим сегментима, садржи више од 4,5милиона јединица на 144 жива и мртва језика. Најзначајнија фун кци јаБиблиотеке јесте комплетирање и чување основних фондова, а такође иуслу живање читалаца. Приоритети у комплетирању фондова су: лин гви -

U G A O

UDK: 027.54:821(470)"1921/2010"


сти ка, историја књижевности, историја уметности, светска уметничка књи -же вност, историја и културологија. Од прворазредног значаја је богатазбирка класичне и савремене уметничке књижевности на језику ори ги на -ла. Прилично комплетно заступљена су такође и издања из филозофије,естетике, социологије, економике, права, библиологије, библиотекарства,информатике и науке о религији. Систематски се попуњавају збирке ли -те ратуре из методике наставе језика и регионалне географије.

У Библиотеку сваке године доспева око 12 хиљада примерака књигаи периодике. Библиотека има више од 700 сарадника. Омогућује слободанприступ информацији и обезбеђује право коришћења њених фондова свимкатегоријама читалаца (укључујући децу и омладину узраста од 5 до 16година у дечјој сали). Више од 50% корисника Библиотеке чине студентихуманистичких виших школа, од других посетилаца највише је наста в -ника страних језика, филолога, педагога, историчара, историчара уме тно -сти, библиотекара и правника. Библиотека има више од 27 хиљада чи - та лаца. Свакодневно је посећује 200 до 300 људи. Годишње се изда накоришћење више од два милиона докумената.

Библиотека својим корисницима открива културна богатства другихземаља и народâ и пропагира руску културу у иностранству. Основниправци истраживачке делатности су: културне везе међу народима, странанаука о библиотекарству, библиологија и историја књиге, конзервација ирестаурација библиотечких фондова, информатизација библиотечких про -це са и функција. Она је информационо-посреднички центар Међу на ро -дне федерације библиотечких удружења (ИФЛА): до 1992. године – заСовјетски Савез, данас – за Русију и неке државе Савеза независних др -жава (СНГ). Као методички центар библиотека врши функције коорди на -ције на ширењу књишке продукције страних издавача између библиотекау земљи. На Web–серверу Библиотеке, отвореном од септембра 1996. годи -не, инсталирана је страница са информацијама о свим структурним под -гру пама, ресурсима, понуђеним услугама и електронским издањима.1

Библиотека се пресељавала неколико пута, а од 1967. године налазисе у Уљановској (сада Николојамској) улици у згради коју је специјалноза њу пројектовао архитекта В. А. Ситнов. Зграда има пет спратова у свомгла вном делу и осам спратова (16 полуспратова) за смештај књига пла ни -ра ног обима око 5 милиона јединица. Библиотечки комплекс обу хва татакође и две суседне зграде (укључујући и посебну породичну зграду с по -че тка 19. века) где су смештена различита одељења, и салу за кон фе -ренције у сеоцету Валентиновка код Москве.

У унутрашњем атријуму Библиотеке децембра 1994. године по ста -вље на је бронзана скулптура Хајнриха Хајнеа. Од тада, атријум красе

UGAO

IRINA BAZILEVSKI


———————————————

1 Информација на сајту: www.libfl.ru

бисте, извајане у камену или бронзи, још осамнаест писаца, уметника,композитора, научника, црквених великодостојника, политичких дела -тника различитих времена и народа. Међу њима су: Машаду де Асиз,Симон Боливар, Раул Валенберг, Леонардо да Винчи, Махатма Ганди,Сигисмунд Херберштајн, Џемс Џојс, Чарлс Дикенс, Атила Јожеф, АбрахамЛинколн, Јуриј Лотман, Николо Макијавели, Александар Мењ, МорисМе терлинк, Габријел Мистрал, Абдулкасим Фирдуси и Микалоис Чур љо -нис. Године 2009, још за његовог живота, откривен је споменик МилорадуПавићу (и то је до данас последња овде постављена биста). У вестибилучитаоце сусреће биста Маргарите Ивановне Рудомино – утемељивача ињеног директора читавих пола века. (Од 1990. године Библиотека носињено име).

Све су то дарови Библиотеци и граду Москви од разних градова,лица и организација. Основа избора историјских личности, окупљениховде „као на Платоновој филозофској гозби“, јесте следећа: овде се настојипоказати многоликост света, Библиотека „не без разлога схвата себе каосвојеврсни међународни културни центар, центар комуникације и дија -ло га националних култура које се у свој свеукупности и разноликостиуклапају у јединствену културу човечанства. Култура се пак не своди насвој главни инструмент, језик. Она укључује бескрајно много тога: духовнеризнице, националне традиције, начин живота, конфесије, филозофију,историју, економику, политику, право, информацију итд. Сакупљати ипропагирати све то онако како је фиксирано у речи, Библиотека сматрасвојом примарном дужношћу, почасном и пријатном обавезом“.2

Историја Библиотеке почиње од 1921. године, од Библиотеке моско -в ског Неофилолошког института који је располагао са нешто више од стокњига на енглеском, француском и немачком језику. Након затварањаИнститута (још на ступњу његовог организовања) Библиотека је, по одлу -ци Народног комесаријата просвете РСФСР, добила статус самосталнеустанове – огледне Неофилолошке библиотеке. Априла 1922. године при -мила је своје прве читаоце. Године 1924. Неофилолошка библиотека јепреи менована у Државну библиотеку стране литературе (ГБИЛ). Основнициљ библиотеке била је помоћ на проучавању културâ страних земаља истраних језикâ. Стављена јој је у дужност набавка иностраних издањакако за сопствене фондове тако и за низ научних установа и појединихнаучника. У мери нарастања фондова и формирања колекција, дошло јеи до ширења функција и појаве нових служби и ресора.

При Библиотеци били су организовани кружоци, а затим и курсевиза изучавање немачког, француског и енглеског језика који су 1926. го ди -не трансформисани у Више курсеве страних језика. На бази ових курсева

UGAO

SVERUSKA DR@AVNA BIBLIOTEKA STRANE LITERATURE (MOSKVA)


———————————————

2 Athrium bibliothecae / Владимир Скороденко. М. Рудомино, 2002.

1930. године организован је у СССР први институт страних језика – Мо -сковски институт нових језика, касније – Московски државни педагошкиинститут страних језика „Морис Торез“ (1990. године преименован у Мо -ско вски државни лингвистички универзитет). Државна библиотека странелитературе (ГБИЛ), комбинујући уједно јавну, научну, школску библио те -ку и лекторат, обављала је низ задатака које јој је постављало државноруководство, а који су били у складу с њеном специфичношћу и културно--образовном мисијом: опслуживала је иностране стручњаке који су радилиу СССР издањима на страним језицима, пружала помоћ у изучавању овихјезика, отварала одељења стране литературе у већим библиотекама дру -гих градова, бавила се пропагирањем идеја интернационализма и прија -тељства међу народима.

Прелом у животу Библиотеке настао је 1948. године, када је она вла -диним указом трансформисана у универзалну библиотеку, тј. библиотекукоја сакупља не само литературу из хуманистичких области знања, већ ииз природних наука. Реорганизована је у Свесавезну државну библиотекустране литературе (ВГБИЛ) – у СССР-у централно књигохранилиштескоро универзалног профила (осим литературе из области технике, пољо -при вреде, војних наука и медицине). Од тада је напоредо с хуманистичкомлитературом Библиотека почела да набавља и литературу из математике,физике, хемије, биологије, геологије, теоријске механике и астрономије.Постала је научно-методички центар за библиотеке целе земље у раду састраном литературом.

Доцније, 1973. године, низу њених одељења додељен је статус нау -чних одељења; у Библиотеци је био установљен Научни савет. Додељенајој је функција услуживања страном литературом министарстава, надле -штава, централних издавачких установа и редакција, научних установа иорганизација које нису припадале систему Академије наука СССР. Билојој је наложено да руководи формирањем фондова стране литературе ујавним библиотекама земље и да им пружа одговарајућу методичку помоћ.За све то су издвајана не мала средства, што је омогућило Библиотеци датемељно прошири предавачко-изложбену делатност, припреми и почне саиздавањем научно-библиографских, информатичких и специјализованихиздања, уведе интензивни методолошки рад и плански формира коле -кције. Године 1972, поводом њене педесетогодишњице, додељен јој јеОрден рада Црвене заставе.

Од 1973. до 1987. године, када је Библиотеком руководила ЉудмилаАлексејевна Гвишиани-Косигина, дозначена средства за набавку литера -ту ре у иностранству била су скоро утростручена, а њен материјални ифинансијски положај је био стабилан. Године 1975. извршена је ревизијатематског профила комплетирања фондова: обустављена је набавка при -ро днонаучне литературе, а као приоритети су издвојени хуманистичке

UGAO

IRINA BAZILEVSKI


науке, уметничка књижевност и уметност страних земаља и приручници.Библиотека је од универзалне поново претворена у хуманистичку. Вишаксредстава био је усмерен на ширење колекција уметничке књижевности,издања из области друштвених наука, лингвистике, теорије књижевностии уметности и приручно-информатичког фонда.

Године 1970. на бази неколиких одељења која су се бавила избором,поручивањем, набавком и увођењем у фонд прибављене литературе, фор -ми рано је комплексно одељење за комплетирање и инвентарисање фон до -ва, а група за хигијену књиге трансформисана је у Научно-истра живачкоодељење за рестаурацију и конзервацију фондова. Године 1974. из општегфонда издвојен је фонд Одељења ретке књиге. Данас тај фонд располажеса око 50 хиљада јединица. Овде се посебно чувају старе штампане књиге(8701 примерак) међу којима 22 инкунабуле и 527 палеотипа. Библиотекаје успоставила директну партнерску сарадњу са великим библиотекама икултурним центрима Пољске, Монголије, Че шке, Словачке, Бугарске, Ма -ђар ске, Југославије и Демократске Ре публике Немачке (са већином одпоме нутих библиотека сарађује и данас). У сарадњи са страним органи за -цијама реализовани су многи програми и пројекти, организоване конфе -ре нције, семинари и „округли столови“ на актуелне проблеме развојаби блио текарства у иностранству и међународне сарадње у области кул -туре.

Године 1990. дошло је до значајних промена у сфери руковођења иструктури Библиотеке. Од 1989. до 1993. године директор Библиотеке биоје познати лингвиста Вјачеслав Всеволодович Иванов. И управо су он ињегов заменик, данас генерални директор, књижевни историчар Јекате -ри на Јурјевна Генијева (дугогодишњи председник одељења Сорош-фонда„Отворено друштво“ у Русији), разрадили и спровели у живот нову кон -цепцију Библиотеке као просветно-културне институције која обје ди њујефункције јавне хуманистичке библиотеке и екуменског центра међу кул -турне комуникације. Библиотека настоји да постане међународни култу -рни форум, место сусрета и живе комуникације представника разнихзе маља, народа, култура, језика и конфесија. Након распада СССР иукидања савезних министарстава, Библиотека је прешла у федералнунадлежност и статус свесавезне заменила статусом сверуске библиотеке.Делатност Библиотеке надзире међународни савет чији састав ниједоступан јавности.

Почетком 1990. године Библиотека је међу првим још увек совје -тским библиотекама укинула „фонд специјалног чувања“, учинивши свешто се у њему налазило доступним свим заинтересованим читаоцима. УБиблиотеци је образован Културни центар, оформљен на бази неколикоодељења, који је ставио себи у задатак разраду, координацију и реа -лизацију бројних културних програма. У оквиру Библиотеке почели су да

UGAO



раде национални културни центри. Све сале су стекле специјални кара -ктер у складу са типом фондова и докумената који је смештен у њима. Уњој је било организовано селективно услуживање корисника путемсистема посебних читалачких сала и центара.

Данас читаоцима стоје на располагању: сала приручне литературе,сала периодичних издања, читаоница Одељења књижевности и уме тно -сти, читаоница Одељења дечје литературе, читаоница Центра инфор -мација из области права, Одељење религиозне литературе и издањару ског заграничја, Центар за културе Истока са својом читаоницом заоријенталистику и африканистику, Школско-лингвистички центар опре -мљен аудио-видео апаратуром за самостално изучавање страних језика. Уфункцији су такође Научно-библиографски центар, Одељење електрон -ских публикација, Одељење за међународне библиотечке везе, Центар застрано библиотекарство који издаје зборник „Иностране библиотеке“ и којипредставља регионални информационо-посреднички центар ИФЛА,Међународни информационо-документациони центар за проблеме ра -змене културних вредности. Осим тога, читаоцима стоје на услузи: Лати -но амерички културни центар, Амерички центар, Канадски образовницен тар, Методички центар Британског Савета, телевизијска и радиоиспостава Би-би-сија, Холандски образовни центар, Француски културницентар, Дом јеврејске књиге, Одељење јапанске културе „Japan founda-tion“, Информациони офис Савета Европе у Русији, Центар информацијао УНЕСКУ. Уз помоћ Сорош-фонда, у Библиотеци је основан Институттолерантности који делује у циљу промоције „вредности грађанског дру -штва, успостављања узајамног разумевања и пријатељских односа међуљудима путем међукултурног дијалога“.

Библиотека у својим фондовима садржи књиге (око половину фонда)а такође и преко 2,5 милиона периодичних публикација (часописи серачунају према броју примерака, а новине према годишњим комплетима).Прима преко хиљаду наслова новина, часописа и серијских публикација.У фонду страних издања најбројније су књиге на енглеском, немачком,француском, шпанском, пољском, италијанском, чешком, бугарском искандинавским језицима. Располаже и са брижљиво одабраним збиркамаи на другим европским језицима, вештачким језицима, језицима народаАзије и Африке. Фонд књига објављених у иностранству допуњавају до ма -ћа издања на руском и страним језицима посвећена књижевности, уме -тно сти, историји језика, проблемима развоја културе и друштвене мислистраних земаља (са изузетком земаља које су раније биле у саставу СССР).Преводи на руски језик уметничке и научне литературе према профилубиблиотеке комплетирају се што је могуће потпуније. На ра спо ла гањукори сницима стоји најбогатији фонд приручне литературе: десе тине енци -клопедија различитих земаља, стотине томова националних библио гра -

UGAO

IRINA BAZILEVSKI


фија, разноврсни речници и приручници и базе података на компакт-дисковима.

Библиотека такође располаже са једним од најбогатијих фондоваруског заграничја у Русији. Дар најстаријег руског издавача у ино стран -ству „ИМКА-Пресс“ (Париз) поставио је темељ колекције. Касније су је до -пуњавали дарови издавача „Живот с Богом“ (Брисел, Белгија) и „Ардис“(Ан-Арбор, САД). Међу најдрагоценијим даровима у фонду руског загра ни -чја јесте библиотека руског филозофа и православног богослова, сту де нтаБеоградског универзитета, Николаја Михајловича Зорнова (1898-1980).

Фондови се комплетирају путем ажурне тражње. Ради се у првомреду о претплати на дела стране уметничке књижевности на језику ори -ги нала и њиховим преводима на руски језик, дела класика руске књи жев -ности и савремених писаца у преводу на стране језике, уџбеничка,уџбе ничко-методичка и приручна литература за проучаваоце странихјезика, уџбеници руског језика за странце, водичи по Русији и другимземљама света.

Читаоцима стоје на располагању: азбучни, предметни и систематскикаталог, међу којима и електронски каталози: принова (од априла 1997),периодичних и серијских издања, дезидерата (од 1996). Картотечкикаталози се постепено преносе на електронски облик. Настављен је радна конверзији генералног азбучног каталога, довршено је скенирањеретроспективног каталога књига на енглеском, француском, немачком ируском језику. У току је рад на стварању јединствене електронске базеподатака у области права и оријенталистике. У фондовима Библиотекерасте број издања на микрофилмовима (нарочито се микрофилмују но ви -не) и електронских извора. Библиотечки центар дистрибуције доку ме натаобезбеђује достављање наруџбина корисника целовитих текстова уелектронској форми из њених фондова.

Непосредно вршење функције избора, чувања и давања на кори шће -ње докумената и материјала конференцијâ IFLA које се одржавају свакегодине поверено је Центру за међународно библиотекарство; инфор миса -ње руских библиотекара о делатности Федерације једна је од прио рите -тних оријентација у раду Центра. У складу са одлуком Извршног бироаIFLA, 1997. године у Библиотеци је смештен Регионални центар IFLA зачување и конзервацију за земље Источне Европе и Заједницу неза ви снихдржава. Центар за усавршавање библиотекара организује стажи ра ња,семинаре обуке и проблемске семинаре, организује летње библиотечкешколе, објављује школске приручнике и информативне билтене по пита -њи ма перманентног професионалног образовања.

Библиотека се традиционално бави разноврсном издавачком дела -тношћу. Објављују се библиографски регистри посвећени националнимкњижевностима и стваралаштву појединих писаца: серија „Писци страних

UGAO



земаља“ броји преко сто издања, међу њима су и библиографски регистрипосвећени Иви Андрићу (1974) и Браниславу Нушићу (1965, 1990). Публи -кују се научна дела и приручници, каталози изложби и материјали кон -ференција, годишњи календари јубилеја из области стране уметничкекњи жевности. Библиотека припрема и издаје антологије материјала по -све ћених рецепцији страних аутора у руској култури, контактима и везамаРусије са другим народима и државама. Публикује се низ периодичнихиздања: „Сводни билтен новонабављених страних књига: Друштвененауке“, научно-информатички зборник „Стране библиотеке“, међународнибилтен „Ратни трофеји“ (руско издање „Spoils of War“) и др. Издавачкопредузеће „Рудомино“, формирано при Библиотеци крајем 1990-их година,објављује преводе књига страних аутора, међу којима и дела за децу,мемоаре, литературу религиозног и филозофског садржаја. Објављују се икњиге савремених домаћих писаца.

Библиотека располаже брижљиво одабраним збиркама књига насловенским језицима, поред осталог и на језицима југословенских народа.Значајно место међу њима заузима литература на српскохрватском језику(књиге, периодична и серијска издања). Претежни део збирке представљауме тничка књижевност. У њој су широко заступљене све етапе развојасрпске књижевности, стваралаштво класикâ и савремених писаца. У фон -ду Библиотеке постоје такође практично и сва издања превода њи хо вихдела на руски језик, међу којима су последњих година прилично бројнадвојезичка српско-руска издања српске поезије.

У Фонду ретке књиге чувају се драгоцена издања на српском језику.Међу њима су: Народне сриске ијесме Вука Стефановића Караџића (књ.1-4, Липиска, Беч, 1823-1833; Исто: књ. 1-5, Беч, 1841-1865), Вукове На ро -дне сриске иословице (Цетиње, 1836), Сриске народне ијесме из Херце -говине (женске) (Беч, 1866), Сриски рјечник исшумачен њемачкијем илашинскијем ријечима (Беч, 1852); Новоизобрешенное и благоусшроенноеирибавление ко училишшу добродешели Јоакима Вујића (Будим, 1830),Јуначки сиоменик: Пјесме војводе Мирка Пешровића (Цетиње, 1864);Србљи ма иослание из Москве Алексеја Хомјакова (Лајпциг, 1860); Monte-negrinus. Уједињење Црне Горе са Србијом Јанка Спасојевића (Женева,1917). Постоји и дело Јована Рајића на руском језику: История разныхславенских народов: наипаче болгар, хорватов и сербов (ч. 1-4, Виенна,1794-1795). У оквиру „фонда специјалног чувања“, напоредо с књигамаМилована Ђиласа, могу се наћи вишетомна Лењинова дела издата насрпскохрватском језику за време Тита (са коментарима неповољним посовјетску власт). У библиотеци Н. М. Зорнова постоје поједине српскекњиге из историје цркве, литургике и религозне уметности Србије.

У совјетско време у потпуности је вршено комплетирање српскеколекције књигама према целовитом тематском профилу Библиотеке. У

UGAO

IRINA BAZILEVSKI


периоду након перестројке, у условима ограничености буџетских средставаи због других приоритета, комплетирање југословенске литературе језнатно редуковано. Већ крајем 1980-их година у Библиотеци је било вишеод 40 хиљада књига и периодике на језицима народа Југославије, а 2010.их нема више од 44 хиљаде. Отприлике 3/4 ових докумената је на српско -хрва тском језику (2/3 њих на латиници). Средином 1980-их година уБиблиотеку је пристизало сваке године 1200-1500 јединица само насрпско хрватском језику, а 2010. године укупно узев мање од 400 јединицана свим језицима бивше Југославије.

Први директор Библиотеке, М. И. Рудомино спроводила је у животпринцип комплетирања који је формулисала сликовито лаконски: „...бри -жљи во проучавајући светско књижевно тржиште, сакупљати само ‘кајмак’и врло мало ‘млека’, али ни кап ‘воде’“. Данас је то, на жалост, само сан.Систематских набавки нема. Библиотека добија случајне књиге на дар одаутора и издавача. Главни извор попуњавања књижних фондова пред -ста вља размена књига (са библиотекама, универзитетима, издавачкимкућама, књижарама). У области руско-српске размене књига Библиотекаима најтешњу сарадњу са Народном библиотеком Србије, БиблиотекомСрпске академије наука и уметности, Универзитетском библиотеком „Све -то зар Марковић“ (Београд) и Библиотеком Матице српске (Нови Сад).Упркос свим тешкоћама, српска колекција Сверуске државне библиотекестране литературе расте и попуњава се.

*Према рукопису писаном специјално за Глас библиошеке 17/2010,превео Добрило Аранишовић

UGAO



ALL-UNION STATE LIBRARY OF FOREIGN LITERATURE (MOSCOW)

Summary

All-Union State Library of Foreign Literature (VGBIL) in Moscow is oneof the largest Russian libraries and one of the most significant libraries of for-eign literature in the world. The library documentation within this public sci-entific library of wide humanistic profile which represents an internationalcultural, educational and humanistic center contains more than 4.5 millionunits written in 144 living and dead languages. The most important roles ofthe library are completion and preservation of the basic funds as well as workwith library users. The priorities of fund completion are: linguistics, historyof literature, history of art, world literature, history and culturology. The richcollection of classical and contemporary artistic literature written in its orig-inal language is of the utmost significance.

Subtly chosen collection of books written in the Slavic languages, i.e.languages of the Yugoslav people, holds a prominent position in the librarywhich has more than 700 associates and whose book holdings are enrichedwith 12 000 copies of books every year. Predominant part of the collection inthe Serbian language consists of the art literature and translations into theRussian language. Valuable editions in the Serbian language from the 19th

century are kept in the Rare Book Fund. Today All-Union State Library ofForeign Literature (VGBIL) in Moscow has the closest collaboration, in thefield of the Russian and Serbian exchange with the National Library of Ser-bia, the Serbian Academy of Sciences and Arts Library, the University Li-brary “Svetozar Marković” (Belgrade) and the Matica Srpska Library (NoviSad).

Keywords: All-Union State Library of Foreign Literature (VGBIL) inMoscow, living languages, dead languages, art literature, Russian culture,Margarita Ivanovna Rudomino, Neophilological Institute in Moscow, Serbiancollection

Irina Bazilevski

UGAO

IRINA BAZILEVSKI


UGAO



Зграда Сверуске државне библиотеке у Москви

UGAO

IRINA BAZILEVSKI


Биста Милорада Павића (1929-2009), постављена 2009. уунутрашњем атријуму Сверуске државне библиотеке

стране литературе у Москви

МИРЕЛА ШАРИЋТАТЈАНА ДУНОВИЋНародна и универзитетска библиотекаРепублике Српске, Бања Лука

НАРОДНА И УНИВЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКАРЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Сажешак: Град Бања Лука, као културни центар сјеверозападне Босне иХер цеговине, има богату библиотечку историју. Настављајући традицијуБиблиотеке Српске читаонице, највећа библиотека овог града настала јекао Народна библиотека Краља Петра I Великог Ослободиоца, а током свогисторијског развоја неколико пута је мијењала име. Одлуком Владе Ре пу -блике Српске од 7. децембра 1999. године постаје Народна и универзитетскаби блиотека Републике Српске, којом, поред народне и универзитетске,постаје и национална библиотека овог босанскохерцеговачког ентитета, иод тада обавља три основне функције: матичну/националну, универзитетскуи градску. Као институција националне културе и вриједности, она данаскроз велик број одјељења, богат и разноврстан књижни фонд, своје ко ри -снике и добру сарадњу са готово свим библиотекама региона има важну уло -гу у културном животу, како града Бања Луке и Републике Српске, тако иБо сне и Херцеговине.

Кључне речи: Народна и универзитетска библиотека Републике Српске,исто ријски развој, пословање библиотеке, организационе јединице, одје ље -ња, књижни фонд

Кроз исшорију(1886-1999)

Народна и универзитетска библиотека Републике Српске једна je однајзначајнијих културних институција града Бања Луке. Има дугу и бо -гату традицију која потиче још из друге половине 19. вијека. Као највећи

U G A O

UDK: 027.54(497.6)"1886/2010"


културни центар Босанске Крајине, овај град 1866. године бива обогаћенСрпско-православном богословијом коју је основао, и као професор и ре -ктор дао значајан печат њеном раду, културни мисионар Васо Пелагић.Након отварања Богословије, повећана је потражња за књигом, те се 1868.године под окриљем Богословије оснива, према наводима Петра Кочића,једна од најстаријих у српству, Српска читаоница која у свом саставу имаи библиотеку. Одмах по оснивању ова Читаоница бива снабдјевена нови -на ма, часописима и књигама које су стављане на располагање члановима,са циљем ширења писмености, те развитака српске националне свијестии културе. Зближени недаћом окупације, Читаоницу, поред Срба, убрзопочињу посјећивати и Бањалучани других националности (Муслимани,Хрвати, Јевреји). У зависности од наклоности владајућих режима, Српскачитаоница је током свог рада наилазила на многе недаће, а први прекидњеног рада, као освета Србима који су се подигли на устанак, услиједио је1875. године.

Свјесни њеног великог доприноса националном и културномнапретку нашег народа, борба за поновно отварање Српске читаонице непрестаје. У мају 1883. године доносе се Правила за рад „Српскe читаоницeу Бањој Луци”, која су пуних десет година чекала на своју примјену. Наи -ме, Читаоница, али сада као самостално друштво, своја врата члано ви мапоново отвара тек 1893. године.

Од тада па све до 1941. године (ако се изузму краће забране њенограда 1908, 1913, 1914–1918 и 1931–1934), Српска читаоница непрестанопо већава и обогаћује своју активност и дјеловање. Систематски се пове ћа -ва број приманих новина и часописа на неколико језика, расте број књига,као и број читалаца. Њена Библиотека, која је имала сва обиљежја наро -дне, била је врло добро организована и уређена библиотека1 са богатимкњи жним фондом. У књизи Сшара Бања Лука Златко Пувачић, који је каогимназијалац помагао у сређивању фонда ове библиотеке након Првог свје -тског рата, каже: „Тако сам се упознао са садржином ове богате би блио теке[...]. Број књига био је врло велик. Прелазио је неколико хиљада и са -државао је све значајније књиге које су излазиле у последњим декадама 19.и почетком 20. века [...]. Сећам се потпуних комплета издања Браће Јова -новића из Панчева, који су садржавали поред дела српских писаца ипреводе свих познатијих писаца светске књижевности: Шекспира, Гетеа,Шилера, Игоа, Лесинга, Грилпарцера и многих других [...]. комплетнаиздања Српске књижевне задруге, како кола која су редовно излазиласваке године, тако и Савременика, те посебна издања руских и других свет -ских писаца: Толстоја, Гончарова, Чехова, Гогоља, Горког и Черни шев ског.

UGAO

MIRELA [ARI], TATJANA DUNOVI]


———————————————

1 Библиотека Српске читаонице у Бања Луци имала је каталоге, евиденције о раду,читаоцима и броју прочитаних књига.

[...] комплетна издања Мале библиотеке, издања Пахера и Ки си ћа изМостара, те многе књиге издане у Београду, Новом Саду, За гре бу и другимместима. Остали су ми у сећању издавачи Рајковић, Цвија но вић, Матицасрпска, Српска академија, Задужбина Димитрија Ста мен ковића и други[...]. Морам нарочито нагласити да је у библиотеци било и доста књигаштампаних латиницом. То су била издања Матице хрватске и другихиздавача. По садржају највећи број књига отпадао је на беле три сти ку, алије било и дела историјског садржаја, књижевне критике, фи ло зоф скогсадржаја итд. Сећам се да су међу књигама били и Скер ли ћеви Пис ци икњиге те критички списи Бранка Лазаревића. Поред књига, у библио тецису се налазили и повезани часописи, комплетна издања Бо сан ске виле, [...]комплети мостарске Зоре, те више годишта Сриског књижевног гласника,Лешоииса Машице сриске, Мисли и Дела, Венца, Голуба, Привредника(Загреб). [...] неколико бројева Нашег жи во ша, [...] те Дан који је у Сарајевуиздавао др. Димитријевић. [...] очевидно је да је она примала и излагала начитање новине које су излазиле у Сарајеву Сриску ријеч, Bosnische Роst иСлужбени лисш, из Загреба Agramer Zeitung, из Београда Полишику иПравду, из Новог Сада Засшаву, из Беча Wiener Presse итд.“2

Године 1935, након четверогодишњег прекида у раду,3 Српскачитаоница у Бања Луци наставља своје дјеловање на јачању културногидентитета српског народа, али сада, заједно са Позориштем Врбаскебановине, Музејом Врбаске бановине и још неким друштвима, под кровомСпомен-дома краља Петра I, чиме је створен такозвани „храм културе“ и„храм књиге” града Бања Луке.4

Недуго након тога, она постаје иницијатор обједињења свих ба ња -лу чких библиотека и књижница у централну, односно Народну би блио -теку која би, смјештена у срцу Врбаске бановине, повезивала све градскеи сеоске библиотеке у њој. На формирању књижног фонда ове Народнеби блио теке много се радило. Њен одбор договорио се са Српском читао ни -цом о преузимању њених књига, потом изналажењу могућности за доби -јање прилога у књигама и новцу, како од државних, самоуправних ипривредних установа, тако и појединаца. Након великих припрема,отварање Народне библиотеке краља Петра I Ослободиоца у Бања Луци

UGAO

NARODNA I UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA REPUBLIKE SRPSKE


———————————————

2 Златко Пувачић: Сшара Бања Лука, Београд, 2001, стр. 152-153. 3 Шестојануарски режим краља Александра Карађорђевића 1929. године и

октроисани Устав из 1931. године је, поред осталог, забрањивао национално имеу називима дотадашњих националних културних друштава, настојећи, да насваки начин наметне оно “југословенско”, што се односило и на Српску читаоницуу Бања Луци, те она због назива српски у свом имену, престаје са радом.

4 Ђорђе Микић: Сриска чишаоница у Бањој Луци 1868-1941. године (слова, сводовии чишаоничари), Бања Лука, 1999, стр. 58.

обjављено је 26. априла 1936. године. Њен правилник регулисао је сва пи -та ња њене дјелатности, од времена када је Библиотека отворена за посје -тио це, начина издавања и враћања књига, броја књига које се одједноммо гу посудити, као и питања у вези са чланарином.5

Почетком Другог свјетског рата и доласком усташке управе у овекрајеве Библиотека се затвара, а њен фонд задесила је најгора могућасудбина. Наиме, како су већина књига била ћирилична издања, готовосве су уништене или спаљене.6 Један мали дио премјештен је у тадашње“Хрватско државно казалиште Бања Лука” које је дјеловало у НДХ.

Непосредно након ослобођења 1946. године, док су се посљедице ра -т ног разарања још увијек сабирале, Бањалучани опет покрећу рад својебиблиотеке.

У граду на Врбасу, културном центру тадашње Босанске Крајине, 9.мар та 1946. године доноси се Уредба о оснивању Народне библиотеке којазва нично почиње са радом 7. априла 1946. године: „Књижни фонд пред -ста вљало је свега око 1.000 књига, углавном сакупљених од остатака пред -ра тних народних и друштвених библиотека и читаоница. Када су начи -њени први каталози Библиотеке 1948. године, посједовала је 2.297 дјелау 3.247 свезака и имала 614 читалаца.“7

Значај Народне библиотеке у овом периоду био је велик. Застановни штво, не само Бања Луке, већ и Босанске Крајине, она је пред -стављала средиште културне, просвјетне и образовне активности. Писанаријеч настојала се промовисати на више начина. Организовале су секњижевне вечери, предавања, промоције књига, тематске изложбе и сл.,а посебан значај имала је акција „Мјесец дана књиге” која је временомпрерасла у важну карику унапређења босанскохерцеговачког библиотека -рства у цјелини.

У октобру 1956. године Народна библиотека, која је у том периоду на55.649 становника има око 30.000 књига,8 мијења име у Народна би блио -тека „Петар Кочић“ и са новим именом дочекује, жељно ишчекивани,Закон о библиошекама БиХ (1957). Тим Законом, који је требало да рије -ши сва горућа питања библиотечке професије (надзор и руковођење би -блио текама, обавезно оснивање и издржавање општинских библиотека,усло ве за међубиблиотечку сарадњу и чување библиотечке грађе, теутврђивање минималне мреже народних библиотека у БиХ) Народна

UGAO



———————————————

5 Исшо, стр. 56-65.6 Ђорђе Пејановић, Исшорија библиошека у Босни Херцеговини, Сарајево, 1960,

стр 26.7 Љубинка Башовић, Библиошеке и библиошекарсшво у БиХ 1945-1975, Сарајево,

1977, стр. 107-108.8 Исшо, стр. 108.

библиотека „Петар Кочић“ добија статус финансиране културне инсти ту -ције са властитим органима управљања. Те исте, 1957. године, упркос чи -њеници да су „први кораци на остварењу замисли формирања дјечијегодјељења учињени [...] 1954. године“,9 Библиотека у Бања Луци добија исвоје прво Дјечије одјељење са читаоницом. Број читалаца и корисникаовог одјељења нагло је растао. Стручан педагошки рад на развоју чи та ла -чких навика, одабиру литературе, на драмској, литерарној, рецитаторској,шаховској, радној (библиотекарској) секцији итд. условио је да је 1962.године од 10.000 ђака основних школа града Бања Луке, њих 2.000, дакле20%, било уписано у дјечије одјељење,10 a Радмила Боровница, дуго го ди -шњи библиотекар ове установе, каже: „Број књига издатих на читање је39.488, двадест по читаоцу, што је [...] показатељ да овако самостално одје -ље ње може прерасти у посебну дјечију библиотеку.“ 11

Поред формирања Дјечијег одјељења, Народна библиотека „ПетарКочић“ у том је периоду, активирајући мале народне библиотеке са малимфондом, те отварајући своја подручна одјељења (Библиотека у Крупи наВрбасу, Бронзаном Мајдану, Ивањској), много радила на организацији иширењу библиотечке мреже, потом на образовању, стручном оспособљава -њу и едукацији како свог, тако и библиотечког кадра других библиотека.

Усљед великих оштећења које је претрпила у потресу крајем 1969.године, ова, за тај период доста добро уређена библиотека са ауторско-именским, стручним, матичним и предметним каталогом друштвенихнаука, те са око 100.000 књига, од чега 35.000 униката, поново престаје сарадом.12 Пуне двије године послије, због недостатка простора за смјештају порушеном граду, ова Библиотека практично није радила. Радило јесамо њено Дјечије одјељење које је настављало традицију. Солидарношћухуманих људи, организација и удружења, на челу са београдском Библио -теком „Петар Кочић“ која је сакупила првих 3.000 књига, Библи о тека,привремено смјештена у просторијама Основне школе „Младен Стојано -вић“, поново покреће свој активни рад13 и већ 1973. године постаје регио -нална матична библиотека.

Оснивањем Универзитета „Ђуро Пуцар Стари” у Бања Луци, Наро д -на библиотека „Петар Кочић” још више добија на значају. Условљенаразвојем и потребама једног универзитетског града, она 1981. године постаје

UGAO



———————————————

9 Ирфан Нурудиновић, „Досадашња дјелатност и коначно преуређење Пионирскогодјељења,” у: Библиошекарсшво, год. 6, бр. 1 (1960), стр. 30-31.

10 Радмила Боровница, „Досадашња искуства у раду дјечијег одјељења НБ ‘ПетарКочић’“, у: Библиотекарство, год. 8, бр. 2-3 (1962), стр. 28-29.

11 Исшо.12 Љубинка Башовић, н. дј., стр. 110-111.13 Исшо.

чланица Универзитета и почиње да, поред народне, врши и универ зи те т -ску функцију, а њен назив мијења се у Народна и универзитетска би -блиотека „Петар Кочић”.

Упркос томе што је већ 1974. године донета, наводно, дефинитивнаодлука о локацији будућег објекта Библиотеке, те израђен и усвојен про -је кат новог комплекса библиотечке зграде, она је након неколико селидби,1983. године смјештена у Дом радничке солидарности, а на ко риштењедобија 3.362 m² пословног простора.14

У периоду од 1981. до 1990. године НУБ „Петар Кочић” доживљававе лики успон. Упоредо са развојем Бања Луке као универзитетског це н -тра, растао је и степен интересовања и потреба за информацијама изразличитих области знања, те она, сходно томе, почиње да усклађује својуразвојну и набавну политику.

Године 1988. Библиотека располаже фондом од 209.388 књига и1.692 наслова периодичних публикација, читаоничким простором којиобухвата 256 сједишта, 28 стручних библиотечких радника који су грађуобрађивали према савременим принципима уз примјену међународнихстандарда, има посебну збирку библиотечке стручне литературе, устројенабецедни, стручни и предметни каталог, развијену информаторску дјела -тно ст и међубиблиотечку размјену, а у свом саставу имала је посебно Дје -чије одјељење са читаоницом, као и огранке у мјесним заједницама.

До 1990. године НУБ „Петар Кочић“ покренула је и аутоматску обра -ду података, и свима је изгледало да је њен развој незаустављив. Међу -тим, грађански рат у Босни и Херцеговини (1992–1995), те послијератнегодине, донијеле су потпуну дезоријентисаност. Развој је нагло зауста в -љен, појављују се многобројни проблеми, а неизвјесно постаје све – начинпословања, начин финансирања, набавна политика, међубиблиотечкасарадња, начин кориштења библиотечке грађе (многе посуђене књигеникада нису враћене) итд.

Народна и универзишешска библиошека Републике Српске

Одлуком Владе Републике Српске од 7. децембра 1999. године, На -ро дна и универзитетска библиотека „Петар Кочић“ мијења своје име уНародна и универзитетска библиотека Републике Српске, име које носи иданас. Том одлуком она је, поред народне и универзитетске, постала инационална библиотека Републике Српске која под једнаким условимаобавља три основне функције: матичну/националну, универзитетску иградску.

UGAO



———————————————

14 У Дому радничке солидарности Библиотека је смјештена и данас.

Дјелашносш и пословање НУБ Републике Српске

Дјелатност и послови ове библиотеке, коју врше 62 тренутно за по -сле на радника, обављају се у оквиру основних организационих јединица– националне, матичне, универзитетске и градске. Организационе је ди ни -це установљене су по угледу на организацију националних библиотекасвијета, а у складу са праксом, искуствима и стандардима најзначајнијихме ђународних асоцијација, организација и институција, као што су IFLA,ISO, EBLIDA, LIBER и друге. Библиотека има све службе, одјељења, цен -тре и агенције које су предвиђене стандардима за националне библиотеке.

Финансира се, највећим дијелом, из буџета Републике Српске,односно Министарсва просвјете и културе РС15 и властитих средстава.Поред тога, један мањи дио средстава Библиотека добија и од града БањаЛуке, а сва остала средства, која би јој омогућила нормално пословање,настоји остварити путем израде пројекта,16 ослушкивања потреба заје -днице,17 те донацијама. Библиотека остварује међубиблиотечку раз мје нуса готово свим библиотекама у региону (Босна и Херцеговина, Србија,Хрватска), а потписан Уговор о обавезном примјерку има са Наро дномбиблиотеком Србије и Матицом српском. Иако послије по сљедњег рата та -кав уговор није обновљен са Националном и универзитетском библио -теком Босне и Херцеговине, постоји договор о размјени који се по сље дњихгодина одлично спроводи. Добру сарадњу и партнерске односе НУБ РСима и са већим бројем кантоналних библиотека БиХ, од којих посебнотреба истаћи везе са Народном и универзитетском библиотеком „ДервишСушић” из Тузле, Народном и универзитетском библиотеком Бихаћ, теОпћом библиотеком Тешањ.

Од аушомашизације до информационог друшшва

Раду на аутоматизацији свог пословања18 НУБ РС враћа се 2000.године. Наредних пет година, све до 2005, када се укључује у јединственсистем COBISS.Net-а, за обраду грађе ове библиотеке користио се програм

UGAO



———————————————

15 Средства добија за програмске активности и материјалне трошкове.16 Већи број пројеката дигитализације финансирало је Министарство цивилних

послова Босне и Херцеговине.17 Базе података електронских часописа финансирало је Министарство науке и

технологије Републике Српске.18 До прекида аутоматизације пословања у НУБ РС дошло је 1992. године, услед

ратних дешавања у Босни и Херцеговини (1992–1995).

БИБЛИО. Укључивањем у јединствен систем COBISS.Net-а, Библиотекапостаје дио савременог интегрисаног библиотечког система с мулти фун -кционалним базама података. На тај начин она се придружиласавременом информационом друштву које подржава развој заснован назнању и библиотечко – информационој науци без које се данас не могузамислити токови савременог школства и истраживања, као ни културни,технолошки и економски развој средине у којој дјелује.

Добре и лоше сшране, погодносши и опасносши

Покушавајући сагледати добре (јаке) и лоше (слабе) стране у фун -кци онисању Библиотеке у Бања Луци, дошли смо до закључка да на њенојјакој страни стоји: традиција институције националне културе и нацио -налних вриједности; стварање и унапређење читалачких навика код дјецеод најранијих узраста; ентузијазам за свеобухватно задовољење инфор ма -ционих и културних потреба дјеце, као и њихове потребе за забавом иразо нодом; популарисање свијести о културном насљеђу, значају умјетно -сти, научних достигнућа и иновација; гарантовање приступа информа -цијама свим грађанима (равноправан приступ); јачање дијалога међукултурама и благонаклоности према културној разноликости; подршка иучешће у књижевним активностима и програмима за све старосне групе;мјесто за окупљање и размјену информација; пријатно окружење и по -дршка; подршка формалном процесу учења; актуелне теме и наслови;поуздани стални добављачи (тачни, брзи, повољна цијена); приступинформацијама у вези са пословањем и напредовањем у послу; рефе рен -сне информације о друштвеној заједници; рад на добробити локалнезаједнице (сакупљање, чување и вршење промоције локалне културе);развој информационе писмености; уштеда времена у учењу, професио -налном раду или научном истраживању (поучавање и усмјеравање ко ри -сника); учење током читавог живота; омогућавање учења на даљину;обезбјеђивање актуелних и поузданих информација; аутоматизација би -блиотеке; дигитализација библиотеке; слободан присуп интернету.

Оно што успорава њен даљи напредак, лоше су стране готово свих би -блио тека региона, а то су: неријешен проблем финансирања библиотека(хроничан недостатак средстава); непостојање државне стратегије развојабиблиотечког друштва; непостојање академске истраживачко-развојнемре же на нивоу државе; спорост у усклађивању законских аката из обла -сти библиотекарства са европским нормама; недовољна набавка публи ка -ција (нпр. стручне литературе); неусклађеност са наставним плановима ипрограмима појединих факултета; спорост у набавци публикација (не идесе у корак са издавачком продукцијом); непостојање културе читања; имиџ

UGAO



конзервативности; преоптерећеност својом зависношћу од папира; зградау којој је библиотека смјештена (ненамјенска, недостатак просора); не до -вољна контрола интернет страница; недостатак публикација типа текућихсадржаја и селективне дисеминације публикација.

У сагледавању ових добрих и лоших страна у функционисању На ро -дне и универзитетске библиотеке Републике Српске отишли смо коракдаље, те покушали да сагледамо погодности за даљи развој, али и опа сно -сти, на које би, на том путу развоја, могла наићи. Погодности: отворенако муникација, без страха од критике или казне; могућност брзе транс фор -мације од пасивног складишта документованог људског знања и искуствау живе и динамичне информационе центре; праћење развоја новихтехнологија; поред устаљених, трагање за новим добављачима (разно врс -нији избор); ефикасна и редовна обука запослених; рад на остварењузаједничке визије ставити испред интереса само свог одјељења, као иличних интереса; повезаност са сродним асоцијацијама; већи степен рачу -нарске опремљености; стални пад цијена информционих технологија (при -хва тљивије цијене); присутна свијест у јавности о потреби укључивања уевропски академски простор; брза трансформација података, информацијаи знања у дигитални облик; обезбјеђење финансијске подршке за би блио -течке изворе у цијелом свијету (идеја глобалне библиотеке); архивирањесадржаја значајних веб сајтова (јер се њихов садржај често мијења); израдастратегије развоја (добар план односа са јавношћу; маркетинг) у којој бијавност могла препознати свој интерес. Опасности са којима се Библиотекемогла сусрести су: опирање промјенама (отворен отпор али и онај по сре -дан, са задршком који води до губитка лојалности, губитка мотивације,повећања броја грешки); потреба избјегавања овисности о партнеру (сма -ње на флексибилност код доношења стратешких одлука; смањена акти -вност, што узрокује и смањену конкурентност); непримјећивање новихмогућности и прилика које настају; пасивност традицоналних библиотека;опасност претварања у маузолеј који расте; сразмјерно развоју рачунарскеи телекомуникационе технологије, смањила се потреба за физичкимприсуством у библиотеци; у уграђеним механизмима (као што су описипослова, правила и процедуре) који производе сигурност – промјена можезначити пријетњу стручности одређене групе, пријетњу устаљеном односуснага или начину расподјеле финансијских средстава; у електронско добазнање се брзо продукује, али и „губи“ итд.

Основне организационе јединице НУБ Републике Српске

Своју матичну дјелатност НУБ Републике Српске регулисала јеЗаконом о библиотечкој дјелатности, а ту функцију обавља над општи н -

UGAO



ским, универзитетским, школским и специјалним библиотекама Репу бли -ке Српске.

Као основни задатак матичности, ова Библиотека истиче рад на ства -ра њу јединствене мреже својих библиотека, која би их повезала међусобно,али и са свијетом, те подстиче и огранизује њихову сарадњу, учествује укоординираној набавци, прикупљању, обради и протоку ин формација, на -бав ци техничке опреме, те уређењу простора. Поред свих горе набројанихактивности и вођења централног Регистра библиотека Републике Српске,НУБ РС кроз организацију семинара и предавања настоји, стручном по -моћи својих библиотекара, ширити нова сазнања у библиотекарству, теподстицати библиотеке које су под њеном матичношћу да стечена знањаи искуства примијене у својој пракси. У оквиру Матичне јединице Би -блио теке послују три службе од којих свака има неколико одјељења:

а) Служба за матичне послове (унутар које дјелују: Одјељење за раз -вој и унапређење библиотекарства, Одјељење за матичне послове Ре пу -бли ке, Одјељење за матичне послове регије);

б) Служба за набавку библиотечке грађе (унутар које дјелују: Одје -љење за међународну и међубиблиотечку размјену и Одјељење за чувањеи заштиту библиотечке грађе), те

ц) Служба за обраду библиотечке грађе (унутар које дјелује: Одје ље -ње каталогизације и класификације и Одјељење каталога).

Национална јединица НУБ РС своје дјеловање остварује кроз: а) Одјељење за међународну сарадњу и агенцију за ISBN,б) Библиографско-завичајно одјељење и ц) Археографско и одјељење посебних фондова.Одјељење за међународну сарадњу и ISBN/ISMN Агенција Репу бли -

ке Српске својим услугама повезује издаваче са библиотекама и њиховимбројним корисницима, те учествује у процесу стварања, заштите и промо -ви сања културног насљеђа. Сарадња издавача и библиотека остварује сепу тем разних програма, развијањем система за обиљежавање и иде н ти -фикацију публикација, заједничким залагањима за промјену законо да -вства у циљу побољшања дјелатности, усклађивању међусобних односа,реализацији заједничкх пројеката (организoвање сајмова књига, мани фе -стација, промотивних активности), побољшавању услова продаје књига,промовисању издавачке дјелатности и читања. Народна и универзитетскабиблиотека РС према Закону о обавезном примјерку РС прикупља, обра -ђује, чува и даје на коришћење цјелокупну издавачко-штампарску про -дукцију Републике Српске, чиме омогућава да се култура нашег народапроучава с разних аспеката. Обавезним примјерком, на темељу којегизрађује националну библиографију, она скупља грађу о националномиздавачком насљеђу и шаље је свим матичним библиотекама ентитета.

UGAO



Библиографско-завичајно одјељење Библиотеке носилац је CIPпрограма који на најбржи начин обезбјеђује информацију о библиотечкојграђи која се налази у штампи или управо излази из штампе, а издата јена територији Републике Српске. Каталогизација у публикацији и прин -цип достављања обавезног примјерка темељ су израде текуће националнеБиблиографије Реиублике Сриске која региструје издавачку проду - кцијуРепублике Српске, а обухвата монографске публикације издате у токутекуће године. До сада је издато десет бројева. Библиографија излазигодишње, а од 2003. доступна је и у електронској форми на веб адреси:http://www.nubrs.rs.ba.

Библиографско-завичајно одјељење, поштујући критеријуме терито -ри јалног, етничког, језичког, историјског и националног принципа, „чу -вар“ је Завичајне збирке Библиотеке која баштини дјела завичајних пи -саца бањалучке регије и дјела која за тему имају исту. Ова збирка, од носноколекција, физички је посебно смјештена и подразумијева највиши степенпоштовања критеријума за попуњавање. Укључује све врсте би блиотечкеграђе које се прикупљају, чувају и библиографски обрађују.

У Археографском и одјељењу посебних фондова Националне једи -ни це НУБ РС посебно мјесто заузима Збирка старих и ријетких књига иЛегат др Душана Ђоновића на енглеском језику са 4.132 наслова. Збиркустарих и ријетких књига чине рукописи, периодична издања, рукописнеи штампане књиге настале до краја 19. вијека, као и ријетке књиге и пе -рио дика, те издања друге ријетке библиотечке грађе настале у 20. вијеку.Ова збирка је садржајно различита. Поред књига из књижевности, исто -рије, филологије, педагогије, права, знатан је број и религиозних дје ла.Посебна драгоцијеност су књиге које су припадале бањалучкој Српскојчитаоници и књиге које су биле власништво Петра Кочића.19 Најстаријасрпска књига ове збирке је „Сербскïй секретаръ или Руководство какосочинявати различнъйша писма, Квïте, Облïгацïе, Контракте, Тестаменте,Реверсе, Конте и пр.“ Атанасија Стојковића из 1802. године.

Своју дјелатност Универзитетска јединица Народне и уни вер -зитетске библиотеке Републике Српске обавља у функцији подршкенаставно-научних и истраживачких процеса кроз:

а) Одјељење студијских читаоница,б) Одјељење страних читаоница,ц) Реферално одјељење (у оквиру којег постоје Научно-инфор ма ци о -

ни, Рачунско-програмерски центри и Правни ИНДОК центар) ид) Одјељење периодике са читаоницом.

UGAO



———————————————

19 Јелена Јањић, Сшара и ријешка сриска књига у фонду Народне и универзишешскебиблиошеке Реиублике Сриске, Бања Лука, 2008.

Ова организациона јединица одражава потребе наше универзитет -ске заједнице, њен вриједносни систем, сврху и циљеве. У средишту њеногзанимања стоји корисник који добија тачну, брзу и квалитетну инфор ма -цију. Универзитетска јединица има три опште (студентске) читаонице са175 мјеста и богатом рефералном збирком, коју чине рјечници, енци кло -пе дије, библиографије, лексикони итд. Читаонице имају затворен приступграђи, па је фонд смјештен по принципу numerus currens. Књижни фондове јединице, односно Фонд униката, садржи око 130.000 књига и обухватасве научне области. Има велику збирку приручника, универзитетске иуџбеничке литературе, те значајну збирку магистарских и докторскихдисертација.

У саставу универзитетске јединице налазе се и три стране читао -нице. То су Њемачка читаониоца Томас Ман, Француска читаоница Ви -кшор Иго и Амерички кутак. Читаониоца Томас Ман, основана 2001. го -дине, је њемачки информативни центар, са 15 читаоничких мијеста. Фондове читаонице, од 1.300 библиотечких јединица, формиран је покло нимадонатора (Goethe-Institut) и обнавља се по условима које је поставиодонатор. У фонду се налазе само часописи и књиге њемачких аутора нањемачком језику.

Француска читаоница Викшор Иго, отворена почетком 2000. го дине,има 15 читаоничких мјеста и 2.500 наслова књига и периодике нафранцуском језику.

Опремљена аудио-визуелном техником, филмовима, музиком, те до -ку ментарним материјалом за презентације и учење језика, она кроз из ло -жбе, предавања и књижевне вечери преноси богатство француске културенашим корисницима.

Са циљем јачања веза између Америке и Републике Српске као је -дног од ентитета Босне и Херцеговине, 2005. године НУБ РС своје по сло -ва ње обогаћује Америчким кутком. Са свим обиљежјима мултимедијалногцентра, Кутак својим корисницима нуди књиге и часописе на енглескомје зику, DVD филмове, као и рад на рачунарима са сталном и брзом ин тер -нет везом.

Отворен у периоду усаглашавања босанскохерцеговачког правногсистема са европским, Правни ИНДОК центар саставни је дио Рефералногодјељења. У служби боље информисаности кроз бржи и једноставнији при -ступ законским прописима и званичним документима Босне и Хер це го ви -не и Европске уније, Центар представља референсну збирку са стручномли тературом из области права и сродних наука у штампаном и елек трон -ском облику.

У оквиру Рефералног одјељења дјелује и Дигитална Народна и уни -вер зитетска библиотека Републике Српске. У данашњем савременом окру -же њу живљења са принципима отвореног приступа знању и ин фор -

UGAO



мација ма, процес дигитализације књижне и некњижне грађе наметнуосе као неминовност. Дигитализована грађа из богатих колекција20Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске за чији јеквалитет добијен атест од асоцијације Openarchive, представља јавно на -ционално добро, а доступна је на УРЛ адреси: http://digitalna.nubrs.rs.ba.

Одјељење периодике садржи фонд од 3.123 наслова и 20.605 годиштасеријских публикација, а посебну вриједност представљају часописи из 19.вијека. У Читаоници периодике, која има 50 мјеста, налази се и Центар замедије опремљен савременом технологијом. Финансијске тешкоће оте жа -вају континуирану набавку, па се највећи дио фонда периодике попуњаваобавезним примјерком и размјеном.

Народна и универзитетска библиотека РС иницијатор је и оснивачКонзорцијума библиотека Републике Српске за обједињену набавку нау -ч них информација (КоБРСОН), чији је циљ широка доступност и иско ри -шћеност научних информација у библиотекама научних, образовних икултурних институција. У оквиру КоБРСОН-а Библиотека посједује ли -цен цу за EBSCO базу, Инфобиро и Медијску документацију.

Градска јединица НУБ-а РС своју функцију обавља кроз: а) Информативно-позајмно одјељење,б) Дјечију библиотеку „Борик,“ц) Огранак библиотеке Обилићево са читаоницом,д) Огранак библиотеке Старчевица са читаоницом,е) Одјељења за културно-просвјетну и издавачку дјелатност иф) Интернет клуб.Информативно-позајмно одјељење ове Библиотеке одговара по треба -

ма различитих група корисника чији се број, последњих година, значај ноповећава. У фонду овог Одјељења, од око 75.000 књига, најза сту пље- нијаје белетристика, док су књиге које припадају осталим струкама разно врснеи сразмјерног броја. Приступ овом дијелу фонда је слободан.

У саставу Градске јединице НУБ РС, а смјештајно одвојени, налазесе два огранка. То су Огранак библиотеке Обилићево, са књижним фондомод око 25.000, и недавно отворени Огранак библиотеке Старчевица чији јекњижни фонд око 5.000 библиотечких jeдиница.

Говорећи о овој Библиотеци, неизоставно је више пажње посветитињеном Дјечијем одјељењу које је 2010. године пресељено у насеље „Борик“,гдје су створени бољи услови за рад и дружење са најмлађим кори сни -

UGAO



———————————————

20 НУБ РС кроз пројекат „Дигитализација библиотечке грађе/књига и периодике одзначаја за Републику Српску и Босну и Херцеговину“ врши дигитализацију књигаи часописа објављених у периоду од краја 19. вијека до почетка Другог свјетскограта у едицији Кулшурно насљеђе Босне и Херцеговине.

цима. Одјељење, смјештено у адаптиран простор, који намјенски одговарапотребама савремене библиотеке за дјецу, са привлачним полицама засмјештај књига, простором за игру, интернет клубом, читаоницама икњижним фондом од око 65.000 библиотечких јединица, прераста у Дје -чију библиотеку „Борик“, али остаје у саставу матичне установе. Посебнапа жња која се поклања потребама дјеце, развијању њихове креативностии љубави према књизи, узвраћена је свакодневним посјетама великогброја малишана Бања Луке. Организовање сусрета са писцима, изложбидје чијих радова, маскенбала и других пригодних дружења, прилика су дадјеца проведу вријеме у угодном простору Библиотеке, сматрајући је мје -стом гдје су добродошли. У послијеподневним часовима у Дјечијој библио -теци у Бања Луци редовито се одржава низ радионица, а тренутно суактивне Радионица рукотворина, Креативно писање, Психолошка ра дио -ница за тинејџере, Заврти глобус, Мала школа њемачког језика, Школасликања, Радионица за предшколски узраст и Курс француског језика запредшколски узраст.

Издавачком дјелатношћу Библиотека се бави од 1984. године и у ње -ном издању до сада је изашло мноштво стручних књига и универзи тет -ских уџбеника из области медицине, права, социологије, историје, инфор -ма тике и књижевности.

У склопу своје издавачке дјелатности, а у функцији националне/ма -тичне библиотеке РС, покренуте су и едиције: Библиографије, Сшручниири ручници и Информашивни билшени. Одјељење за културно-про свје -тну и издавачку дјелатност једно је од најактивнијих одјељења Нар о дне иуниверзитетске библиотеке РС. Радом овог Одјељења на организовању иреализацији великог броја књижевних вечери, промоција, изложби ипредавања Библиотека представља једану од основних карика културногживота града Бања Луке.

Пратећи савремене трендове комуницирања и ширења мреже прија -теља/корисника, Библиотека се придружила свијету фејсбука и јутјуба.Њену веб локацију (http://www.nubrs.rs.ba.), у потрази за информацијамаи пријатељством, годишње посјети 80.000 корисника, те се с правом можерећи да она прераста у информациони сервис града и регије.

UGAO



Лишерашура

1 Ђорђе Микић, Сриска чишаоница у Бањој Луци 1868–1941. године(сло ва, сводови и чишаоничари), Бања Лука, 1999.

2 Ђорђе Пејановић, Исшорија библиошека у Босни и Херцеговини,Сарајево, 1960.

3 Ирфан Нурудиновић, „ Досадашња дјелатност и коначно преу ре ђе -ње Пионирског одјељења“, у: Библиошекарсшво, год. 6, бр. 1 (1960),стр. 30-31.

4 Јелена Јањић, Сшара и ријешка сриска књига у фонду Народне иуниверзишешске библиошеке Реиублике Сриске, Бања Лука, 2008.

5 Љубинка Башовић, Библиошеке и библиошекарсшво у БиХ 1945–1975, Сарајево, 1977.

6 Радмила Боровница, „Досадашња искуства у раду дјечијег одјељењаНБ ‘Петар Кочић’“, у: Библиошекарсшво, год. 8, бр. 2-3 (1962), стр.28-29.

7 Златко Пувачић, Сшара Бања Лука, Београд, 2001.

UGAO



NATIONAL AND UNIVERSITY LIBRARYOF THE REPUBLIC OF SRPSKA

Summary

The city of Banja Luka, as the cultural centre of the North-WesternBosnia and Herzegovina, has a rich library history. Continuing the traditionof the Republic of Srpska Library Reading Room the largest library in thiscity arose as the Peter I of Serbia National Library and during its historicaldevelopment it has changed its name several times. By the Government ofRepublic of Srpska Resolution on December the 7th, 1999 it became The Na-tional and University library of the Republic of Srpska; apart from being pub-lic and university it has also become a national library of this Bosnia andHerzegovina entity and since then it has had three basic roles of a national,university and city library. As a cultural institution of the national value withlarge number of departments, rich and various book holdings, library usersand good collaboration with almost all libraries in this region, it plays an im-portant role in the cultural life of the city of Banja Luka, Republic of Srpskaand Bosnia and Herzegovina.

Keywords: National and University library of the Republic of Srpska,historical development, library business, organizational units, departments,book holdings

Mirela ŠarićTatjana Dunović

UGAO



UGAO



Српска читаоница

Спомен-дом краља Петра I Ослободиоца у коме је била смјештена Библиотека

UGAO



Дом радничке солидарности гдје је смјештена Народна и универзитетскабиблиотека Републике Српске

АЛЕКСАНДАР РАДОВИЋ М. А.Библиотека Матице српскеНови Сад

ПЛАКАТИ НАЦИОНАЛНИХ БИБЛИОТЕКА У СРБИЈИУ ЗБИРЦИ БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Сажешак: У Посебним збиркама Библиотеке Матице српске чувају се пла -ка ти који информишу о раду Народне библиотеке Србије и Библиотеке Ма -ти це српске. Некњижна библиотечка грађа документује српско рукописно иштампано наслеђе из фондова НБС и БМС, а плакати о делатности нацио -на лних библиотека у Србији имају статус историографског извора.

Кључне речи: Библиотека Матице српске, Народна библиотека Србије, не -књи жна библиотечка грађа, специјалне колекције, плакати

Плакаш у исшорији књиге

Иако се многи аутори дуго и помно баве историјом националног би -блио текарства од Мирослављевог јеванђеља до електронских база по да та -ка, „српске библиотеке никада нису добиле интегрално писану историју“,1примећује Гордана Стокић-Симончић. О онима који су библиотеке осни -ва ли и у њима стварали, остали су вредни записи.

Плакат је популистичко-информациони медиј који „обавештава“ и оактивностима овдашњих јавних, универзитетских и националних би блио -тека. Истовремено је аутохтоно ликовно дело, али и библиотечки ма те -ријал, вишеструко значајан извор историографских сазнања.

U G A O

UDK: 027.54(497.113 Novi Sad):766


———————————————

1 Гордана Стокић-Симончић, Књига и библиошеке код Срба у Средњем веку,Панчево, Градска библиотека, 2009, стр. 10.

Сакупљени на једном месту, у Библиотеци Матице српске и њенимПосебним збиркама, сликовни и текстуални плакати бацају ново светло нарад домаћих библиотека. У фонду највеће библиотеке у Војводини налазисе примерак плаката о јубилеју књижнице у Новом Бечеју, установе којуНовобечејци од миља зову Сшара дама2 (Народна библиошека Нови Бечеј,1838-1998), али и о промотивним активностима других градских, те би -бли о тека јавних установа у нашој средини.

Опредељење да овај текст буде посвећен раду Народне библиотекеСрбије из Београда и Библиотеци Матице српске са седиштем у НовомСаду, проистиче из њихове доминантне позиције у нашем библиотечко-информационом систему.

Сви једнолисни примерци некњижне библиотечке грађе који сунаведени у тексту налазе се у Ликовно-графичком фонду БиблиотекеМатице српске. Плакати се свакодневно каталогизирају у одговарајућемпрограму, а збирка је нарасла на десет хиљада јединица библиотечкеграђе. Осим у Посебним збиркама Библиотеке Матице српске, некњижнабиблиотечка грађа чува се и обрађује и у Посебним фондовима Народнебиблиотеке Србије. Плакати, проспекти, географске карте, штампанемузикалије и нотни записи о националној и светској музичкој баштини,свакодневно се каталогизирају у електронској бази података COBIB.SRда би одмах били доступни корисницима.

Сликовним плакатом из збирке Библиотеке Матице српске обележенје 1988. године јубилеј Библиотеке, век и по од догађаја који ће постатиисторија: 14. августа 1838. године, када су Срби, грађани Пеште и осни ва -чи Културног друштва „Матица српска“, у скромне Матичине просторије,у пештанском Заведенију донели прву књигу „на чување“. Прослава БМСодржана је под радним насловом 150 година јавног рада, а овај податак јеу електронској бази података евидентиран у одговарајућем пољу (200е).Предметна одредница означава име и седиште установе са годинамајубилеја :

601а Библиотека Матице српске 601c Нови Сад601z 1838-1988

У програму за каталогизацију библиографских података, пољапредвиђена за унос места штампања и назива штампарије нисупопуњена јер нису ни означена на плакату:

UGAO

ALEKSANDAR RADOVI]


———————————————

2 http://novibecej.rs/sluzbe/biblioteka

210 е [б. м.210 g б. и.]

Оснивање Народне библиотеке Србије „одиграло се“ у кући лежи -мирског трговца Глигорија Возаровића 1832. године. Ова информацијанотирана је у ондашњој културној јавности тако што је „у Лешоиису 1832.забележено да је у Београду Глигорије Возаровић основао библиотеку.“3На отварање „самосталне зграде“ Народне библиотеке СР Србије чекалосе „још“ стотину и четрдесет година. Коначно, двадесет и осам година на -кон завршетка Другог светског рата, отворена је нова зграда Народне би -бли отеке Србије. „Графички отисак“ дизајнера Болета Милорадовићадокументује податак да се од 6. априла 1973. године највеће домаће „књи -го хранилиште“ налази на београдској адреси „Скерлићева 1“. Нај иста кну -тија графичка целина на плакату Свечано ошварање Народне библиошекеСР Србије у Београду 6. аирила 1973. уоквирена је портретима истакнутихличности српске културе од Александра Белића до Вељка Петро вића.Плакат, потписан ћириличним аутографом „Боле М“, израдио је уметниккоји поседује „истанчано осећање за боју, способност да се по вршина је -дно ставним средствима композиционо уобличи…“4

У домаћим библиотекама седамдесетих и осамдесетих година 20. ве -ка установе које чувају, обрађују и дају на коришћење библиотечки ма те -ријал добијају „нови профил“. Библиотечко-информациони стру чња циорганизују маркетиншке активности у циљу унапређења и афирмисањабиблиотечког пословања. Једна од најатрактивнијих акција овога типа јеорганизовање „Месеца књиге“ у издавачким кућама, библиотекама и до -мовима културе у целој бившој Југославији.

Библиотека Матице српске чува, између осталог, вишејезични пла -кат о изложби која је под насловом Изложба књига и лисшова Војво ђан -ска издања 1971. одржана у Новом Саду децембра 1972. године. Подаци оманифестацији исписани су на српском, хрватском, мађарском, словачком,русинском и румунском језику и унети у поље одговарајућег програма(200е), а димензије плаката су 69 x 46 cm. Овом изложбом БиблиотекаМатице српске презентовала је монографске и серијске публикације вој во -ђа нских издавача који су се током 1972. године прикључили прославиМеђународне године књиге. Јединица библиотечке грађе евидентирана јеу пољу за обележавање „дводимензионалне графике“ као плакат у колору(116d – c), који је штампан у новосадској штампарији „Форум“.

UGAO

PLAKATI NACIONALNIH BIBLIOTEKA U SRBIJI U ZBIRCI BIBLIOTEKE MATICE SRPSKE


———————————————

3 Лазар Чурчић, Казивања о Библиошеци Машице сриске, Нови Сад, Библио -те ка Матице српске, 1996, стр. 111.

4 Лазар Трифуновић, Графички аншидизајн Болеша Милорадовића, Кра гу је -вац, Народни музеј, 1980, стр. [12].

Оснивањем Рефералног центра Војводине 1985. године, Библио те каМа тице српске чини искорак у праћењу савремених тенденција у инфор -ма ционим наукама. Како је примећено, од великог је значаја „ко ри шћењенајактуелнијих, научних, стручних и пословних информација из странелитературе“.5 У фонду БМС каталогизиран је плакат који под „футу ри -сти чким поднасловом“ Корак у 21. век информише о прве три године Ре -фе ралног центра Војводине (1985-1988). Библиотека Матице српске билаје домаћин мултимедијалног програма којим је „најмлађе“ Одељење БМСпредставило своје активности. Текстуални плакат димензија 70 x 50 cmобавештава да је од 31. маја до 5. јуна 1988. године организована пре зен -тација савремених библиотечко-информационих потенцијала Би блио теке.Каталогизатор је доступне податке евидентирао у поља одго варајућегпрограма, а поље 675аc попуњено је на следећи начин:

675a 027.081(497.113 Novi Sad)(049.1)675c 027.022 – Javne, opšte biblioteke

С друге стране, Народна библиотека Србије од осамдесетих година20. века до данас настоји да изложбама које организује у „Скерлићевој 1“изложи репрезентативан део фонда НБС. Током 1984. године, упућујеелектронски каталог Библиотеке Матице српске, било је речи о сшаројсриској рукоиисној и шшамианој књизи из београдских збирки и срискојшшамии. Плакати су каталогизирани у Библиотеци Матице српске уно -ше њем података о „главном стварном наслову“ у одговарајуће поље (200а).Дизајнер Никола Меаџија евидентиран је у тзв. „примарној од го ворности“на плакату (поља 700аb). Иначе, изложба Сшара сриска рукоиисна ишшамиана књига из београдских збирки „илуструје“ историју рукописа икњига на нашим просторима од 12. до 19. века. На изложби у Народнојбиблиотеци Србије од 16. октобра до 16. новембра 1984. године предста -вљене су инкунабуле и штампана издања од Мирослављевог јеванђеља докњига Стојана Новаковића и Атанасија Стојковића. У каталогу је попи са -на стотину осамдесет и једна публикација из фонда Народне библиотекеСрбије, а плакат на „једном листу папира“ презентује репродуковане ко -ри чне и насловне странице неких од њих.

Током априла 1984. године у здању на Врачарском платоу у Бео гра -ду отворена је изложба посвећена Димитрију Давидовићу, који је издајући„Новине српске“ постао родоначелник српске журналистике. Забележеноје да je покретање „Новина српских“ 1813. године „наишао (је) на топли

UGAO

ALEKSANDAR RADOVI]


———————————————

5 Бранислава Аврамовић, Иванка Клајн, Оливера Кривошић, Зорка Вешовић,Реферални ценшар Библиошеке Машице српске 1985-2005, Нови Сад, Годи -шњак Библиотеке Матице српске за 2005, стр. 118.

пријем ондашњих интелектуалаца, [...]“6 а реализацију „новинарског“плаката извео је графички дизајнер Никола Меанџија уз „асистенцију“фотографа Дејана Ђурића. Истом приликом, подсећа Матичин плакат,посетиоци изложбе у Народној библиотеци Србије „омирисали“ су и прваиздања београдског дневног листа „Политика“ која је 1984. годинепрославила осам деценија излажења.

Библиотечки материјал публикован за време Другог светског ратапредставља корпус револуционарне и ратне штампе о којој је писао СаваПаланчанин7. Поводом тридесетогодишњице победе социјалистичке рево -лу ције на нашим просторима (1975), Музеј социјалистичке револуције иБиблиотека Матице српске су заједнички приредили изложбу Лисшови икњиге Народноослободилачког иокреша у Војводини, а у БМС о овом до га -ђају постоји „сликовни траг“. Каталогизација примерка из збирке Би блио -теке Матице српске урађена је у маски „N“ одговарајућег програма, апла кат има димензије 99 x 69 cm.

Једнолисни визуелни отисак „потписује“ „Стојков М“ из Новог Сада,а плакат репродукује насловне странице војвођанских ратних листова ичасописа. Подаци о публикацијама приказаним на изложби наведени суу пољу 300а: На илакашу су фошографије насловних сшраница лисшоваи часоииса: Глас омладине, Наша борба, Слободна Војводина и Војводинау борби. Предмет плаката су „монографске и серијске публикације“ изВојводине у периоду 1945-1975.

У оквиру манифестације „Месец књиге у Војводини“ одржане од 17.октобра до 10. децембра 1977. године у Новом Саду и Кули, у „Студију М“Радио Новог Сада организована је Изложба Тишова књига и књига оТишу. Димензије плаката на којем доминира портрет председника Со ци -ја листичке Федеративне Републике Југославије су 70 x 48 cm. Забележеноје да (је) „нацрт за уметнички плакат дао је Миливој Николајевић...“8, а„године јубилеја 40-85“ исписане су у пољу одговарајућег програма пре -дви ђеног за поднаслов (200е). У електронском каталогу Библиотеке Ма -тице српске унети су подаци о штампарији и месту штампања јединицебиблиотечке грађе („Форум“ – Нови Сад), без информације о тиражу пла -ката.

Осим о актуелним друштвеним збивањима, Народна библиотека Ср -би је и Библиотека Матице српске дистрибуирају информације о значајним

UGAO



———————————————

6 Предраг Пејчић, Сриске новине Димишрија Давидовића, Београд, Службенигласник, 2009, стр. 117.

7 Сава Паланчанин, Револуционарна и рашна шшамиа : 1871-1945 : иериодика,Нови Сад, Библиотека Матице српске, 1986.

8 Годишњак Библиошеке Машице сриске за годину 1977 II, стр, Нови Сад,Библиотека Матице српске, 1979, стр. 24.

датумима националне историје. Дипломатска историја Србије „чита“ се саплаката о билатералним односима наше земље и Русије од 1838. до 1918.године. Каталогизатор плаката је у електронски каталог БМС унеоподатак да је издавач плаката [Архив Србије], а изложба је одржана 1988.године. Народна библиотека Србије је те године од 17. новембра до 10.децембра приредила изложбу Србија и Русија 1838-1918, а на плакату сеналази „репродукција географске карте Србије из 1831. године“.

Први српски просветитељ Растко Немањић, Свети Сава, синоснивача династије Немањића, на изложби у Народној библиотеци Србијепредстављен је као аутор Хиландарског шииика и Жишија Свешог Си -меона. У електронској бази података БМС евидентиран је плакат поднасловом Изложба свеши Сава и његово књижевно дело из 1995. године,са информацијом да се у Београду од 6. априла до 10. маја одржала и „пре -зентација“ фондова домаћих библиотека које чувају грађу о „принцу Ра -стку“. На значајну годину 1847. као „датум“ нове српске културе, сто тинуи педесет година касније, 1997. године подсетио је примерак некњижнебиблиотечке грађе из збирки Библиотеке Матице српске. Под сигнатуром(Пл IV 650) чува се плакат, а у пољу 330а (садржај јединице) ката ло ги за -тор је евидентирао да се на плакату налазе репродукције корица књигакоје су штампане 1847. године.

Монографске и серијске публикације о историји српске књиге изфондова наших националних библиотека континуирано су представљанеи током последњих година. Тако је научна и издавачка продукција На ро -дне библиотеке Србије „приказана“ у Народној библиотеци Репу бликеСрп ске у Бања Луци од 25. јануара до 20. фебруара 2005. године. Пре зен -товани су „фрагмент средњовековног рукописног кодекса који се чува уНационалној библиотеци Русије у Санкт Петерсбургу и табле савременогстрипа објављеног у београдском недељнику Време, почетком XXI века.“9Плакат под насловом Двије изложбе, Два Радослава, два вре мена (ди мен -зије 46 x 31 cm) чува се у магацинима Посебних збирки Би блио теке Ма -тице српске са сигнатуром Пл III 384.

Плакат, тај респектабилан историографски извор, представљен је усрпској престоници заједничком акцијом Историјског музеја Србије и На -ро дне библиотеке Србије 1988. године на изложби Сшо година исшоријскогплаката, а библиотечка грађа односи се на период јавног живота од 1840.до 1940. године. Својеврсна реплика ове изложбе је презентација „првогсрпског рата плакатима“10 са поставком која је током 2004. и 2005. године

UGAO

ALEKSANDAR RADOVI]


———————————————

9 Два Радослава, два времена, Београд, Народна библиотека Србије, 2006, стр.[3].

10 Дејан Вукићевић, „Први српски рат плакатима“, у: Гласник Народне библио -шеке Србије 1/2005, стр. 119.

из Народне библиотеке Србије „стизала“ до јавних библиотека од Суботицедо Бора. Дејан Вукићевић, аутор изложбе Први сриски раш илакашима,истиче да су „плакати и леци (су) добрим делом политичке природе, угла -вном предизборни...“11

На текстуалним плакатима забележене су и промоције значајнихиздања као што је студија Јована Деретића Роман код Срба (1766-1850).Ма тичини библиотекари изложили су примерке београдског дневноглиста „Борба“ (листа Социјалистичког савеза радног народа) од 31. јануарадо 19. фебруара 1972. година на изложбеном јубилеју 50 година „Борбе“.

Плакати из збирке Библиотеке „омаж“ су и песницима Лукијану Му -ши цком, Бранку Радичевићу, Душану Васиљеву, писцима Проти МатијиНенадовићу, Ивану Цанкару, лингвисти Александру Белићу, филологуВатрославу Јагићу... Програми „њима у част“ одржавани су својевременона некадашњој важној „културној адреси“ Новог Сада, у АнтикварнициМатице српске.

Закључак

Каталогизација плаката из збирке Библиотеке Матице српске са те -мом „националне библиотеке“ од изузетне је важности за нашу културнуисторију. Прикупљање и обрада неконвенционалног библиотечког мате -ри јала омогућује потпунији увид у древност српске књиге, а графички зна -ци „дописују“ историју домаћег библиотекарства. Истовреме но, пре зен та -ција некњижне библиотечке грађе из фондова Библиотеке Матице српскеи Народне библиотеке Србије указује на богатство фондова српских на -ционалних библиотека.

UGAO



———————————————

11 Исшо, стр. 120.

Литература

1. Brofi, Piter, Biblioteka u dvadeset prvom veku. – Beograd : Narodna bib-lioteka Srbije, 2005.

2. Паланчанин, Сава, Револуционарна и рашна шшамиа: 1871-1945:иериодика. – Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1986.

3. Пејчић, Предраг, Сриске новине Димишрија Давидовића. – Београд :Службени гласник, 2009.

4. Стокић-Симончић, Гордана, Књига и библиошеке код Срба у Средњемвеку. – Панчево : Градска библиотека, 2009.

5. Трифуновић, Лазар, Графички аншидизајн Болеша Милорадовића. –Крагујевац : Народни музеј, 1980.

6. Чурчић, Лазар, Казивања о Библиошеци Машице сриске. – Нови Сад: Библиотека Матице српске, 1966.

7. Два Радослава, два времена. – Београд : Народна библиотека Србије,2006.

8. Аврамовић, Бранислава, Клајн, Иванка, Кривошић, Оливера, Ве шо -вић, Зорка, Реферални ценшар Библиошеке Машице сриске 1985-2005– Нови Сад : Годишњак Библиотеке Матице српске за 2005. годину,стр. 118-127.

9. Вукићевић, Дејан, Први сриски раш илакашима. – Београд : ГласникНародне библиотеке Србије. – Год. 7, бр. 1 (2005), стр. 119-124.

10. Годишњак Библиошеке Машице сриске за годину 1977 II. – Нови Сад: Библиотека Матице српске, 1979, стр. 9-33.

11. http://novibecej.rs/sluzbe/biblioteka

UGAO

ALEKSANDAR RADOVI]


NATIONAL LIBRARIES’ POSTERS IN THE MATICA SRPSKALIBRARY COLLECTION

Summary

In the Matica Srpska Library Special Collections there are posters in-forming about activities of the National Library of Serbia and the Matica Srp-ska Library. Non-book materials represent Serbian manuscript and printedheritage owned by the National Library of Serbia and the Matica Srpska Li-brary. Posters which give information about activities of national libraries areregarded as historiographical sources.

Keywords: Matica Srpska Library, National Library of Serbia, Non-bookmaterials, Special Collections, Posters

Aleksandar Radović, M. A.

UGAO



UGAO

ALEKSANDAR RADOVI]


Плакат јубилејаБиблиотеке Матице српске

Краљевски домКарађорђевића

ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋГрадска библиотека„Владислав Петковић Дис”, Чачак

КОСАРА К. ЦВЕТКОВИЋ –ЖИВОТ ПРЕВЕДЕН У КЊИГЕ

Сва живошна шајна може сшаши на два шшамиана шабака.Фјодор Михајлович Достојевски

Сажешак: Косара К. Цветковић (Горњи Милановац, 1868 – Београд, 1953)била је жена ренесансног духа, бројних дарова и широких интересовања.Након школовања у Крушевцу, Чачку и завршене Више женске школе уБеограду, најпре службује као учитељица у родном граду, а потом у Чачкуи другим местима у унутрашњости Србије. Као наставница цртања и пи са -ња запошљава се 1894. године на Вишој женској школи у Београду. Била јеполиглота, врстан цртач, илустратор, карикатуриста и фотограф, a oбјављи -вала је песме, прозне и публицистичке радове. Ипак, најзначајнији допри -нос српској култури дала је као преводилац дела Тургењева, Достојевског,Чехова, Корољенка, Димова, Куприна, Сљоскина, Стањуковича, Алдановаи других руских прозаиста на српски језик. Овај рад, уз биографију и погледна дело Косаре К. Цветковић, садржи и грађу за библиографију књижевнихрадова ове свестране уметнице.

Кључне речи: Косара К. Цветковић, учитељица, Виша женска школа, књи -жевница, преводилац, илустратор, карикатуриста, фотограф, руска књи же -вност, периодичне публикације, грађа за библиографију

Име Косаре К. Цветковић, књижевнице, преводиоца са руског језикаи ликовног уметника, данас скоро искључиво живи испод наслова већпожутелих српских издања Достојевског, Чехова, Тургењева и других ве -ли кана из златног века руске књижевности. Познато је тек покојем сла -висти или пробирљивом читаоцу који се, у властитој потрази за смислом,

N A S L E \ E

UDK: 821.163.41:929 Cvetkovi} k.012 Cvetkovi} k.016:821'255.2


након засићености новим прегласнорекламираним штивима, изнова вра-ћа класицима, обраћајући при томпосебну пажњу на квалитет преводаостварења које има у рукама. Опра в -дање за то што је скоро сасвим ишчи -лело сећање на дело ове жене рене-сансног духа, бројних дарова и широ-ких интересовања, као и у бројнимдругим случајевима, лако можемонаћи у протеклом времену, дога -ђајима и немару који су нарушавалисваки иоле одлучнији покушај успо -стављања духовних континуи тета наовим просторима. У времену када се,скоро век од првих издања, њенипреводи и даље прештампавају,1можда је важније поставити питањезашто ни савременици нису добропознавали и адекватно вредновалињено стваралаштво. Могући одго во -ри на њега били би, посве сигурно, важно подсећање да у свом времену непренебрегавамо свеколико стваралаштво властитих савременика и да сес уважавањем односимо према, неретко скрајнутом, раду врсних књи же -в них преводилаца.

У малобројним биографским белешкама у које убрајамо, на пример,текст који потписује Ј. Бошковић у Лексикону иисаца Машице сриске,2или новински чланак из пера Милисава Д. Протића, написан у споменове мудре и свестране жене за Полишику 1966. године,3 уз име Косаре К.Цветковић наводи се да је била и врстан педагог, писац, илустратор, ка -ри катуриста, полиглота, виртуоз на виолини и флаути, па чак и фото граф.Упркос томе, мало је података који би могли да дубље посведоче о њеној

NASLE\E

OLIVERA NEDEQKOVI]


———————————————

1 У новије време, поред појединих прича руских писаца прештампаних у по -новљеним издањима, у преводу Косаре Цветковић објављена су и дела Ф. М.Достојевског (Нечисте силе, Глас цркве, Ваљево, 1994; Нечисте силе, Нова књига,Под горица, 2003; Нечисте силе, Pi-press, Пирот, 2008; Записи из мртвог дома, НИПНовости, Београд, 2010) и друго издање романа Девети термидор МаркаАлександровича Алданова, Просвета, Београд, 2006.

2 Leksikon pisaca Matice srpske, [Tom] 1, Matica srpska, Novi Sad, 1972, str. 470.3 Милисав Д. Протић, „Преводилац, сликар и дуборезац“, у: Политика (Београд). –

Год. 63, бр. 18863 (10. април 1966), стр. 20.

Косара К. Цветковић

преданости раду и посвећености свеколикој уметности, коју бисмо с правоммогли назвати службом. Све до сада публиковане чињенице о делу овемудре и истрајне жене заузимају много мањи простор од два штампарскатабака, у које, очајавајући над узалудношћу човекових напо ра, сву тајнучовековог живота успева да смести писац кога је Цветко вићева понајвишепреводила, Фјодор Михајлович Достојевски. Од свих расположивих и про -ве рених чињеница, укључујући и податке о пореклу, рођењу, школовањуи професионалним успонима и падовима, скоро да је, у поменутим био-библиографским белешкама, дужи списак гласила у којима је, као писац,преводилац и илустратор Косара К. Цветковић са ра ђивала. Испоставља седа је трагање за фактима који би нам живописније и подробнијепредочили њен животни и стваралачки пут скоро једнако неизвесно инепредвидљиво као и настојање библиографа да сачини што исцрпнијипопис оригиналних и преведених радова које је властитим именом, али ибројним псеудонимима, потписивала. Стога овај покушај да се осветли жи -вот, али и поброје бар најзначајнији преводилачки подухвати Косаре К.Цветковић, има ону помало незахвалну улогу увода у акрибичнија биогра -ф ска и амбициознија библиографска истраживања, која предстоје буду -ћим библиографима, историчарима књижевности и хроничарима ликовнеуметности.

Порекло, породица и одрасшање будуће умешнице

Косара К. Цветковић рођена је 15. фебруара 1868. године у ГорњемМилановцу као седмо дете у породици Кузмана Цветковића (око 1830 –1889). Отац будуће књижевнице, пореклом из Сокола у Азбуковачкомсрезу, у седмој деценији 19. века обављао је послове писара горњоми лано -вачког Окружног суда.4 Спадао је у људе посебног кова, који су сеширином својих интересовања издвајали из учмале средине. Приљежно је,стално се надмећући са тешким животним околностима, записивао на -родно стваралаштво, редовно је сарађивао у листу за забаву, књиже в ности науку Вила, чији је уредник био Стојан Новаковић, за који је, с муком,међу незаинтересованим суграђанима сакупљао претплату. Цветковић јепоказивао нарочито интересовање за традицију и народне обичаје, па јебио један у низу истраживача који су одговарали и на питања из Наиушка

NASLE\E

KOSARA K. CVETKOVI] – @IVOT PREVEDEN U KWIGE


———————————————

4 Горан Пауновић, „Делимичан попис државних службеника, црквених и војнихлица у Рудничком округу, према државном шематизму 1852–1914. године“, у:Зборник Музеја рудничко-таковског краја (Горњи Милановац). – Бр. 1 (2001), стр.166.

Валтазара Богишића.5 Његову обавештеност и настојање да својимзалагањем у аматерском позоришту обогати културни живот ГорњегМилановца, потврђује и занимљива, веома дирљива преписка коју је скородве деценије водио са пријатељем Светиславом Вуловићем (1847 – 1898),првим нашим значајним књижевним критичарем.6 Из писама која јеЦветковић Вуловићу слао из Горњег Милановца, а потом и из другихместа у којима је доцније службовао, стиче се слика о оновременој духовнојобамрло сти српских паланки. Размењујући мисли са дугогодишњим при -ја тељем, Цветковић до детаља описује своје узалудне напоре да прикупишто више пренумераната Новаковићевог листа, али и дочарава атмосферуопште апатије и незаинтресованости за, ионако ретка, културна деша ва -ња. Коментаришући политичке и догађаје које је бележила штампа,Цветковић из писма у писмо сведочи о слому властитих идеала и немо гу -ћности да се током свакодневне, беспоштедне борбе са сиромаштвом ипородичним неприликама, озбиљније посвети стваралаштву: Осшале књи -ге, које сиомињеш, каже он Вуловићу у писму од 25. марта 1867. године,шешко да ћу кад у руке узеши, а богме мислим, да за млоге њих нисам нишолико зрео, да и могу разумеши како ваља. Зар ја да и куиим? Ниједосшојно да се човек шешка на сшање, коме је сам иричина, а знам да бишо и шебе вређало, иа зашо и нећу да ши у овим врсшама шаљем иразнумоју кесу, мој издриани каиуш и ову руку шшо јој лакаш вири кроз иродршрукав; оне лањске ианшалоне и ону масну званичну каиу, коју си видиола не и коју ћу ио свој ирилици, код све моје жеље, шешко иро ме ни ши. Ова -кво га човека уиућујеш да ирави еииграме! Знаш да је кашкад иесма шежаод кукања. При свему шом ја би радо иошо иушем који ми ши иоказа, али је за мене већ доцне, да шшо шако научим.7 Описујући нема шти ну, каои ста лну борбу са болестима и заразама које су харале тих година, Цве тко -вић у писму од 2. марта 1868. године оставља и писано сведочанство о ро -ђе њу кћери која ће се доцније осмелити и кренути путем којим се он нијеусуђивао да пође: Није ирисшојно да ши иишем о домаћим незгодама, алиши као мој иријашељ ирешриићеш се, док иређеш неколико врсшица, којеће ши, шако да рекнем, горњу загонешку разреши ши. По шо чном рачуну,

NASLE\E

OLIVERA NEDEQKOVI]


———————————————

5 Податке о Кузману Цветковићу прикупио је Радош Ж. Маџаревић, архивистМеђуопштинског историјског архива у Чачку, а публиковани су у књизи Два загр -ље на ума : преписка Светислава Вуловића и Кузмана Цветковића / приредилиНи кола Марковић, Даница Филиповић, Универзитетска библиотека СветозарМарковић, Београд, 2003, стр. 5.

6 Јован Деретић, Историја српске књижевности, Нолит, Београд, 1983, стр. 426.7 Два загрљена ума : преписка Светислава Вуловића и Кузмана Цветковића /

приредили Никола Марковић, Даница Филиповић, Универзитетска библиотекаСветозар Марковић, Београд, 2003, стр. 20-21.

шребаше моја жена да роди 20. Јануара, али ирошивно медицини једва сера сшаде са ивинче чак 15. Фебруара. Већ сам се био жив оладио, јер нијешала осшаши удовац без крајцаре а са шроје иилежи. После рођаја оиешоиасносш: грозница и друге болесши како на бабињари шако и на малојћерки Косари. Кукавно живинче, шек шшо је свијеш угледало, а већдокшор мора да га иредусрешне.8 У породици будуће књи же внице исликарке ни смрт није била редак гост. Уз петоро браће и се ста ра, који суједно за другим умирали, у раном детињству Косара Цве тко вић је изгу -била и мајку, тако да је самохрани отац у потпуности преузео бригу окошколовања и васпитања преостале деце. У њиховом животу, а нарочито уодрастању кћери која је остала у породичном дому све до његове смрти,Кузман Цветковић је био најзначајнија фигура, снажна потпора, безу сло -вна подршка и неприкосновени узор.

Сшицање пресудних знања и препознавање надареносши

Будућа уметница је само прве две године по рођењу провела у ро д -ном граду, јер је Кузман Цветковић већ 1871. године постављен за се кре -тара II класе суда Алексиначког округа. Већ после три године, КузманЦве т ковић добија нови премештај и постаје секретар суда у Крушевцу. Туће његова најнадаренија, али и најприљежнија кћи започети своје успе -шно школовање. Према сведочењу Милисава Д. Протића, Косара К. Цвет -ко вић је похађала исту школу као и Јелена Ј. Димитријевић, једна однај значајнијих српских књижевница које су стварале крајем 19. и у првојпо ловини 20. века.9 Ове две књижевнице истовремено ће објављиватизапажене радове на страницама најзначајних периодичних публикацијасвога доба и подстицајно делујући на своје савременице и следбенице,освајаће нове просторе за књижевно стваралаштво жена.

Већ 1875. године, због новог очевог премештаја, породица Цветковићпри стиже у Чачак. У вароши на Западној Морави, која је у то време имала2.290 житеља,10 Кузман Цветковић ће, најпре као члан суда III класе,потом као члан II класе, а од 1883. до 1889. године и као судија, остати све

NASLE\E



———————————————

8 Исто, стр. 74.9 Јелена Ј. Димитријевић (1862 – 1945), аутор је бројних књижевних остварења од

којих су најзначајнија Писма из Ниша о харемима, Писма из Солуна, Писма изИндије, роман Нове итд.

10 Горан Давидовић, Лела Павловић: Историја Чачка : хронологија од праисториједо 2000. године, Чачак, Међуопштински историјски архив, 2009, стр. 167.

до своје смрти 25. децембра 1889. године.11 У Чачку ће његова кћи про ду -жи ти своје школовање и стећи знања која ће јој доцније представљатисолидну основу за даље напредовање. Четвороразредну гимназију завр -ши ла је у генерацији са Јашом Продановићем12 1882/83. године, а о при -ја тељству које их је и у наредним деценијама повезивало, поред поменутогте кста Милисава Д. Протића, сведочи и запис Милице Про да но вић, пен -зи онисане управнице Универзитетске библиотеке, остављен при предајиде ла преписке између Светислава Вуловића и Кузмана Цветко вића овојустанови. Уз име другог кореспондента, Милица Про да новић записује даје реч о оцу Косаре Цветковић, за коју напомиње: Косара је била добраири јашељица и мислим школска другарица мога свекра Јаше Про да но -вића.13 Ово пријатељство биће овековечено и у њиховим библиографијама:за прву збирку преведених Чеховљевих приповедака, коју је 1922. годинеКо сара К. Цветковић објавила у Српској књи жевној за друзи, исцрпанпредговор написао је управо њен школски друг Јаша Про дановић.

Уз ревносно обављање школских обавеза, Цветковићева још у Чачкупоказује и прве склоности ка уметностима: уз оца овладава руским језикоми то знање, као и солидно владање француским и немачким језиком, узнесумњиву језичку обдареност, по одласку на даље школовање у Београдпостаје солидна основа за њено језичко и преводилачко усавршавање. Та -кође, још као ученица испољавала је и изузетан дар за ликовно изра жа -вање и таленат за музику, па је иоред виолине коју је добро савладала,иосшала ирави виршуоз на флауши.14 Школске 1883/84. године завршилаје пети разред Више женске школе у Београду и у августу и септембру1884. године са одличним успехом положила учитељски испит. О врли на -ма које су красиле ову мудру и милолику девојку, сведочанство опетналазимо у пријатељској преписци њеног оца са Светиславом Вуловићем,који је у то време већ био професор Велике школе. Он писмом обавештаваЦветковића о изузетном успеху његове кћери: Она је красно деше – каошшо сам се ја и надао – добро је учила, до данас је најбоље све учишељскеисиише иоложила и свима је драга и мила. Баш вечерас ми каза жена,15

NASLE\E

OLIVERA NEDEQKOVI]


———————————————11 Два загрљена ума : преписка Светислава Вуловића и Кузмана Цветковића /

приредили Никола Марковић, Даница Филиповић, Београд, Универзитетскабиблиотека Светозар Марковић, 2003, стр. 5.

12 Јаша Продановић (1867 – 1948), политичар, публициста и књижевник.13 Два загрљена ума : преписка Светислава Вуловића и Кузмана Цветковића /

приредили Никола Марковић, Даница Филиповић, Београд, Универзитетскабиблиотека Светозар Марковић, 2003, стр. 6.

14 Милисав Д. Протић, „Преводилац, сликар и дуборезац“, у: Политика (Београд). –Год. 63, бр. 18863 (10. април 1966), стр. 20.

15 Милева Св. (Котуровићева) Вуловић, супруга Светислава Вуловића, предавалаје рачун на Вишој женској школи, где је од 1895. до 1898. године билауправитељка.

да јој је уиравишељка казала, да би је желела као иомоћницу в. жен.школе. Ту би имала илаше 5 # месечно, а могла би ио нешшо икондицијама зарађиваши; а одашле јој је ранг: учишељка више ж. школе,шшо би за њену будућносш можда много боље било, само шшо не би кодшебе била.16

Учишељска служба – идеали на провери

Верна својим младалачким идеалима, жељна да просвећује нове ге -нерације, а вероватно чезнући и да буде што ближе оцу, Косара Цветковићвећ са 16 година, 1886. године,17 ступа на дужност учитељице у Основнумушку школу у Горњем Милановцу и ту остаје две године. На своју молбу1887. године прелази у школу у Гучи,18 где јој је као учитељ радио братВелимир. Иако је изгледало да ће ова млада, веома перспективна, савеснаи агилна учитељица наћи свој мир у средини у којој је стасала и за коју јепородично била везана, у Чачку, где се запослила у Основној женскојшколи, била је сасвим другачије примљена. Разочарење и губитакентузијазма, који се у то време, без подсмешљивости, називао нашомлепом речју занос, скоро неминовно су чекали учитељицу која је, одлазећиу малу средину, несумњиво потценила своје способности. А њих, упубликацији Срикиња, њезин живош и рад, њезин кулшурни развишак ињезина народна умешносш до данас, пишући белешку о Косари Цветковић,чувена балетска уметница и визионарка Мага Магазиновић19 сажима уједну реченицу: После неколико година, иуних савесног рада а богме иразочарења, који су неминовни ирашилац идеализма и идеала у свакомиошшеном раду, дошла је најире у Крагујевац, а зашим у Београд каонасшавница Више женске школе.20 Из накнадно успостављаниххронологија чачанског школства, може се пратити професионални пут

NASLE\E



———————————————

16 Два загрљена ума : преписка Светислава Вуловића и Кузмана Цветковића /приредили Никола Марковић, Даница Филиповић, Универзитетска библиотекаСветозар Марковић, Београд, 2003, стр. 117.

17 Ковиљка Летић, Основне школе у рудничком крају : 1804 – 1914, Дечје новине,Горњи Милановац, 1997, стр. 132.

18 Ковиљка Летић, Основне школе у чачанском округу : 1804 – 1914, Дечје новине,Горњи Милановац, 2000, стр. 221.

19 Мага Магазиновић (1882-1968) била је по образовању филозоф, али је у историјусрпске културе уписана превасходно као балетска уметница и прва српскановинарка.

20 Српкиња, њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народнауметност до данас / приредиле српске књижевнице, Добротворна задругаСрпкиња, Ириг, 1913, стр. 71.

Косаре Цветковић као педагога у Чачку и околини,21 али разлоге дубокогразочарења које је доживела и који су је погодили толико да је напустиласлужбу, исцрпније образлаже само Милисав Д. Протић у чланкуобјављеном осам година после њене смрти: Помажући несебично унасшави својој колегиници Ашанасији Бербовић-Мајзнер, која је збогсамоубисшва мужа Вјећеслава, насшавника гимназије, била и душевно ифизички сломљена, Косара је као једна од најбољих учишељица оцењенаса рђавом оценом.22 До очеве смрти, 25. децембра 1889. године, Цве -тковићева није ступала у службу, потпуно се посветивши усавршавањувластитих талената. Иако видно утучена и погођена необјективношћупретпостављених, спадала је у оне ретке службенике којима за уса -вршавање није било потребно ни надгледање, ни принуда. Она себи нијепостављала задатке вођена сврсисходном амбицијом, већ је у радуналазила уточиште и осећање испуњености. Стога ова млада жена само -ини ција тивно наставља да богати своје знање страног језика и за разликуод оних који су на недоличне начине задржали службу, неретко јошбивајући одликовани на туђ рачун, са одушевљењем прати српску, али истрану литературу и претплаћује се на бројна гласила. У том периодунајвише пажње посвећује ликовној уметности. Без предаха ради портретеи пејзаже, а са истом страшћу довршава бројне илустрације, као икарикатуре виђенијих Чачана. Оне изазивају велику пажњу и знатижељусуграђана додатно заинтригираних псеу донимом Офелија којим су билепотписане у чувеном шаљивом листу Брка. Према све дочењусавременика, из тог периода потичу два обимна ал бума са преко 120цртежа, акварела и графика на којима је Косара К. Цве тковић, детаљноисписујући легенде, овековечила Чачак и околину. О радовима сачуваниммеђу корицама албума које је затекао у њеној заоставштини, Милисав Д.Протић закључио је да...иоред ликовне вредносши имају нарочишодокуменшарну вредносш за шај иериод, иогошову за иодручја у којима сунасшајали.23 Ти, данас скоро сасвим избледели наговештаји, могу битизначајни путо кази за заинтересоване историчаре уметности. Уколико узистражива чку упорност буду имали и откривалачку срећу, проналажењеи пу б ликовање поменутих албума могло би бити од изузетног значаја запро уча вање прошлости чачанског краја, нарочито ако се у виду иманедостатак визуелне грађе, ликовних и графичких представа предела, ар -хи тектуре и сцена из живота оновременог ста новништва. У време на ј -

NASLE\E

OLIVERA NEDEQKOVI]


———————————————

21 Ковиљка Летић, Основне школе у чачанском округу : 1804 – 1914, Дечје новине,Горњи Милановац, 2000.

22 Милисав Д. Протић, „Преводилац, сликар и дуборезац“, у: Полишика (Београд).– Год. 63, бр. 18863 (10. април 1966), стр. 20.

23 Исшо.

дубљих разочарења, започиње и њена сарадња са чувеним часописом задецу Невен. Њу прати преписка са уредником, песником Јованом Јовано -вићем Змајем. У Рукописном оде ље њу Матице српске, уз преписку КосареЦветковић са Савком Суботић (првом председницом Кола српских се стараи предводницом Српкиња у Угарској), Аркадијем Варађанином (уре -дником листа Женски свеш), и научником и писцем Павлом Аршиновим,чувају се и два писма која је младој сарадници из Чачка упутио управоЧика Јова. У првом, послатом из Беча у Чачак 13. јануара 1883. године, онобавештава госпођицу Цветковић да је од радова које је послала за Невен,изабрао један, напомињући: Ви свакако имаше дара за цршање, али ћејош досша вежбања шребаши.24 У наставку, будући да млада просветнарадница тек започиње сарадњу са часописима као илустратор, уредникдаје подробне инструкције о техници и материјалу који треба убудуће дакористи, упућујући је и у начине слања ликовних прилога за часопис.Друго Змајево писмо, послато је Косари К. Цветковић из Каменице уЧачак 1/13. фебруара 1890. године. Непосредан повод је њена молба,упућена великом песнику да напише и објави некролог њеном, месец данараније преминулом, оцу. Змај, који је и сам много пута искусио дубоку болза најмилијима, пробраним речима, настојећи да не повреди осећањамладе сараднице, одбија молбу, али јој и поручује: Ви би шугу своју зашаким родишељем могли и у крашкој жалобној иесмици изразиши, и јаби је радо у Невену шшамиао. Ушешише се у раду илеменишог иозиваВашег, а кад имаше времена обрадујше Невен оиеш са каквим леиимирилогом као шшо сше иоказали да знаше и умеше.25

Рад као ушеха, завеш и виши смисао

Оставши, по очевој смрти, без средстава за живот, Косара К. Цве тко -вић није имала избора и морала је да се врати у учитељску службу. Закра тко време је променила читав низ места у којима је службовала,каткада километрима пешачећи од стана до школе у којој је билазапослена. У њеној даљој радној биографији уписане су школе у Кра -гујевцу, Ужи цу, а потом и Мушка основна школа у Чачку, одакле је убрзопремештена у школу у оближњој Бељини. Тежак живот провинцијскеучитељице, на заузимање оних који су се уверили у њену стручност и високе

NASLE\E



———————————————

24 Оригинал писма чува се у Рукописном одељењу Матице српске у Новом Саду подбр. 34817.

25 Оригинал писма чува се у Рукописном одељењу Матице српске у Новом Саду подбр. 27438.

моралне квали тете, најзад бива прекинут 1894. године, када се запошљавакао на ставница цртања,26 а касније, по потреби, и земљописа и писања, наВишој женској школи у Београду. Када је, после дугог и исцрпљујућегхода ња заобилазним путем, најзад дошла на место које јој је нуђено одмахпо свршетку школовања, Косара К. Цветковић се обрела у окружењуизузе тних стваралаца и личности, као што су Ка тари на Богдановић,Надежда Петровић, Исидора Секулић, Милица Јанковић, Пау лина Лебли друге професорке Више женске школе. Нова средина, по све му судећи,на њу де лује подстицајно, те она убрзо у њој налази своје место. Пишућио овој наставници Више женске школе, Мага Магазиновић за кључује:Главна одлика у раду гђице Цвешковићеве и као насшавнице и каосиисашељице јесше један ирефињени есшешицизам. Госиођица Косараима ушаначено осећање за све, шшо је леио и кулшурно, а нарочишо засликарску уме шносш.27 На развијање укуса и љубави према ле пом кодсвојих ученица, деловала је личним примером – како највишим пре -гнућима који захтевају дар, истрајност и упорност, тако и оним мањезахтевним пословима као што је неуморно сакупљање претплате за вреднекњиге и часописе које су издавали њени сарадници. О предусретљивостиКосаре К. Цветковић као са купљача пренумерације за вредна делаштампа на тих година, сведочи и једно писмо које јој је упутио песникАлекса Шантић из Мостара у Београд, 6. априла 1901. године. Он јој сеобраћа:

Пошшована госиођице,За који дан изаћи ће моје Пјесме из шшамие и слободан сам

најучшивије замолиши Вас, да се у Вашем мјесшу и околини заузмеше окосакуиљања ирешилаше на њих. Чисш ириход намијенио сам, – и ако шона књизи не сшоји због извјесних разлога – сиромашним ученицимасриским у Босни и Херцеговини, и надам се да ћеше и Ви, својом добромвољом, овом илеменишом задашку у иомоћ иришећи.28

О њеном животу који није преведен у књиге нема поузданих трагова.Не зна се да ли је била у дилеми да свој дар жртвује, опредељујући се заону подразумевану, традиционалну женску улогу, а још мање да ли се икада трајно определила да живот замени за књижевност. Сада је сасвимневажно да ли је над свим осталим, о чему је могла сањати млада учи -тељи ца с краја 19. века, превагнула љубав према спајању два сродна

NASLE\E

OLIVERA NEDEQKOVI]


———————————————

26 Виша женска школа у Београду : педесетогодишњица : 1863 –1913 / податке сре -ди ла К. [Косара] Ц. [Цветковић], Виша женска школа, Београд, 1913, стр. 140.

27 Мага Магазиновић, „Косара Цветковић“, у: Српкиња, њезин живот и рад, њезинкултурни развитак и њезина народна уметност до данас / приредиле српскекњижевнице, Добротворна задруга Српкиња, Ириг, стр. 71.

28 Алекса Шантић: Изабрана дјела. Књ. V, Свјетлост, Сарајево, 1972, стр. 98.

језика, мале са великом књижевношћу и двеју словенских култура, или јењена одлука да све подреди стваралаштву била тек последица непо во -љних околности и разочарења којима је Косара К. Цветковић, изгледа, би -ла склона. Оно најважније је сасвим извесно и очитује се чак летимичнимпогледом на њену библиографију. Својим бројним талентима дала је несу -мњив допринос садржајности Невена, Зорице, Босанске виле, Женскогсвеша, Бранковог кола, Венца, Гласника Професорског друшшва, Голуба,Ми сли, Сричеша, Брке, Школе, Вардара и многих других гласила, обја -вљу јући на њиховим страницама своје ликовне прилоге, песме и прозу,али и бројне преводе који су се касније, скоро без изузетка, нашли међукорицама књига. У некима од њих оглашава се и као оригиналникњижевни стваралац: иако наивне, писане са пуно одушевљења иискрених осећања, њене песме објављује Женски свеш, а као ауторзапажених радова о историјату и раду женских удружења и писацбиографија жена које су дале трајан допринос развоју српске културе(Станке Ђ. Глишићеве, Катарине Миловук, Милеве Св. Вуловићке)оглашава се у Вардару, Срикињи и другим листовима и часописима.Годинама је обављала послове деловође у Вишој женској школи, а високуодговорност и предузимљивост показала је припремајући Годишњеизвешшаје Више женске шко ле у периоду од 1904. до 1907. године. УочиПрвог светског рата, довршила је замашан посао: саста вила је и за штампуприредила обимну споменицу Педесе шого ди ши ца Више женске школе1863-1913, у којој је прегледно дат историјат ове угледне образовнеустанове.

Љубав према читаоцима који тек стасавају и на које је читавог свогра дног века била упућена, као и дивљење према руској књижевности, обје -дињени су у њеном преводу књиге Прииове ке за девојчице и дечаке, којује о властитом трошку објавила 1903. године. Књига која међу корицамаса бира остварења А. Куприна, В. Немирович-Данченка, Кочу бин ског, Е.П. Муратове, В. Талича, Кота Мурлике, К. М. Стањуковича, К. Лу ка -шевич, А. Осипове и В. Самојловича, доживеће, уз измене, још два изда -ња. Уредник последњег издања ове књиге, књижевница Јованка Хр ва ћа- нин, у кратком поговору, 1953. године записује: Прошло је скоро иедесешго дина ошкако су ове ирииовешке иреведене код нас (1903). У оно доба кадје наша дечја лишерашура, сем иоезије, била врло оскудна, ова је књигазначила догађај. Преводилац је желео – како сам шо каже – „да децадобију ирииовешку из обичног живоша, ше да им буде ближа. Хшело се још

NASLE\E



———————————————

29 Јованка Хрваћанин, „О овој књизи“, у: Приповетке за девојчице и дечаке /[одабрала и превела с руског Косара Цветковић] ; илустровао Антон Хутер, Дечјакњига, Београд, 1953, стр. [172].

да су ирииовешке ио шону махом ведре и веселе, али да не чине сасвим ла -ке и иовршне ушиске“.29 Године 1907. изабраће из руске књижевности при -че Стањуковича, Чехова, Ањенске, Тургењева, Кастелнуова и Лу каше ви-чеве, и објавиће их у књизи Седам ирича за девојчице и дечаке. О зна чајуових избора прича за најмлађе читаоце, Мага Магазиновић је запи сала:Обе књиге долазе међу најомиљенију лекширу бољег дела наше шко лскемладежи, оног још незашрованог рђавим романима наше „журнали -сшике“.30 Већ овим својим првим преводима објављеним као књиге,заслужила је да буде једна од две жене које су тајним гласањем изабранеза нове чланове Српског књижевничког друштва на првој редовнојГодишњој скупштини одржаној 30. јануара 1906. године,31 а публиковањеових превода биће значајан подстрек, али и солидна основа за даљи радКосаре К. Цветковић: међу заступљеним ауторима уочавамо низ именачија су дела касније била њена преводилачка преокупација.

Пензионисана је 1924. године као професор Друге женске гимназије,али судећи по хронологији њених превода, тек поткрај службе и удеценијама које су уследиле после њеног окончања, у потпуности сепосветила превођењу руске литературе. Тако је у четвртој деценијипрошлог века, превела на српски језик остварења Алданова, Салтикова-Шчедрина, бројне Чеховљеве приповетке, Заиисе из мршвог дома ФјодораМихајло ви ча Достојевског и по други пут његов роман Бесì, овога путанасловљен у српском преводу као Нечисше силе (први њен преводобјављен у петнаест наставака у часопису Мисао 1921. године, а потом икао засебна публикација из 1922. године носи наслов Зли дуси). У поговорутрећег издања Прииоведака за девојчице и дечаке, 1953. године, ЈованкаХрваћанин описује дубоку старост ове књижевнице: ... у фошељи крајирозора са саксија ма, ироводи своје сшаре дане илодни иреводилац иомиљена учишељица Коса ра Цвешковић, коју ни чишаоци ни њене учениценису заборавили. Целога живоша она је не само волела шшо је добро илеио, него је и свој живош исиунила радом и љубављу за омладину.32 Затри деценије, до смрти, 28. јануара 1953. године, не посустајући и нечинећи предаха, превела је читаву једну библиотеку руске књижевности.Већ чињеница да се два пута упустила у подухват превођења романа Бесì

NASLE\E

OLIVERA NEDEQKOVI]


———————————————

30 Мага Магазиновић, „Косара Цветковић“, у: Српкиња, њезин живот и рад, њезинкултурни развитак и њезина народна уметност до данас / приредиле српскекњижевнице, Добротворна задруга Српкиња, Ириг, 1913, стр. 71.

31 Милован Ј. Богавац, Удружење српских књижевника : 1905-1945, УКС, Београд,2007, стр. 103.

32 Јованка Хрваћанин, „О овој књизи“, у: Приповетке за девојчице и дечаке / [ода -брала и превела с руског Косара Цветковић] ; илустровао Антон Хутер, Дечјакњига, Београд, 1953, стр. [172].

Фјодора Михајловича Достојевског, као и да се њени преводи приповедакаАнтона Павловича Чехова у савременим издањима публикују у редакцијинаших најзначајнијих пре водилаца с руског језика (Миодрага М. Пешићаи Петра Митропана), казују да вредност превода Косаре К. Цветковић нијесасвим неспорна. Пред славистима и компаратистима је задатак да, са овезначајне временске дистанце, процене њихов квалитет. Ипак, подаци оњиховом прештампавању говоре да на српском језику, ни до данас,поједина ремек-дела руске књижевности не можемо читати у преводимабољим од оних које је она пре скоро читаво столеће начинила.

Речи којима је Косара К. Цветковић описала своју колегиницу,професора и преводиоца, Станку Ђ. Глишићеву, као да изражавају и њенавластита начела, као да су цитат из њених личних тежњи и заноса, изњеног незаписаног типика: ...није радила из жудње за новцем него изиросше скромне жеље да и други уживају у делима и иисцима који се њојдоиадају, а они су од најбољих... Школски рад за гђицу Глишићеву нијебио шек само обавезно, хладно или мучно вршење илаћене дужносши, (ани шо сваки не даје), ниши ироклешсшво судбине. Она је у њему живеладушом, ирешворила га у завеш, и са ирисним осећањем једне вишедужносши у свом иозиву, неуморно и љубиво улагала је у њега сву снагу идоброшу своје душе и духа, све своје илеменише и обилаше дарове.33

Ипак, ни библиографија оригиналних радова Косаре К. Цветковић,као ни библиографија њених превода са руског језика и њиховахронологија, не могу се исцрпношћу ни приближити библиографскомидеалу. Иако се темељи на поузданим изворима34 који су били важнесмернице истраживања и рада на изради примарног библиографскогпописа књижевих остварења које је ова књижевница објављивала само уоновременим гласилима и њених преводилачких прилога у монографскимпубликацијама, један од најзначајнијих разлога због којих велики бројрадова Косаре К. Цветковић за сада остаје расут по периодици инепописан, свакако јесу и њени бројни псеудоними које је веома тешкоразрешити. О томе је, бавећи се улогом и значајем жена у новијој српској

NASLE\E



———————————————

33 Косара Цветковић, „Станка Ђ. Глишићева,“ у: Вардар (Београд). – 1926, стр. 120-121.

34 Српска библиографија : књиге : 1868-1944. Књ. 1-20, Народна библиотека Србије,Београд, 1989-2008; Библиографија књига женских писаца у Југославији /уредило и издало Удружење универзитетски образованих жена у Југославији,Удружење универзитетски образованих жена у Југославији, Београд, Љубљана,Загреб , 1936; Руско-српскохрватска књижевна библиографија. Књ. 1 / саставиоСава Паланчанин под редакцијом Живојина Бошкова и Витомира Вулетића,Матица српска, Нови Сад, 1979; Руско-српска библиографија : 1800-1925. Књ. 1 /израдио Александар Погодин, СКА, Београд, 1932 и Руско-српска библиографија: 1800-1925. Књ. 2 / израдио Александар Погодин, СКА, Београд, 1936.

књижевности, узгред, посведочио још Ђорђе Ћирић у часописуЈугословенска жена поратне 1919. године, истичући да је атрибуција делаотежана кад год су ауторке своју преводилачку и стваралачку улогуумањивале коришћењем псеудонима: Радећи иоглавишо ио часоиисима ииошиисујући се разним исеудо ни мима оне су осшале широкој иублицинашој неиознаше.35 Прво име на списку којим поткрепљује своју тврдњујесте управо име Косаре К. Цветковић. Можда су такав однос премавластитом делу, поимање скромности као врлине и осећање личног дуга,један од могућих одговора на питање зашто њен преводилачки подвиг,који никада није оспораван, није запажен ни вреднован у културнојјавности. Ипак, то нам не сме бити олакшавајућа околност да на његовомосветљавању не учинимо све што можемо. Узорни живот и обимно делоКосаре К. Цветковић заслужују више од два штампана табака. Пре свега,заслужују наше занимање, наше озбиљно посвећивање, а надасве трајанспомен у завичају.

ГРАЂА ЗА БИБЛИОГРАФИЈУ КЊИЖЕВНИХ РАДОВАКОСАРЕ К. ЦВЕТКОВИЋ36

Оригинални радови

1. Поздрав Српкињама – Карловкињама од Калимегданке /Калимегданка.У: Женски свеш (Нови Сад). – Год. 12, бр. 2 (1. фебруар 1897), стр. 23.

2. Женском свешу пред Нову годину / Калимегданка.У: Женски свеш (Нови Сад). – Год. 13, бр. 1 (1 . јануар 1898), стр. 16.

3. У заносу / Калимегданка.У: Женски свеш (Нови Сад) . – Год. 13, бр. 6 (1. јун 1898), стр. 84.

4. Разговор душа / Офелија.

NASLE\E

OLIVERA NEDEQKOVI]


———————————————

35 Đorđe Ćirić: Žena u novoj srpskoj književnosti, u: Jugoslovenska žena (Zagreb). – God.3, br. 25 (1919), str. 20.

36 Грађа за библиографију ове књижевнице пописана је de visu, према стандардимаISBD (M) и ISBD(CP). Библиографске јединице су, превасходно због успостављањахронологије стваралачког опуса Косаре К. Цветковић и могућег праћења пре шта -м павања делâ које је превела на српски језик, ређане хронолошки.

У: Сриски орао : народни илусшровани календар за годину 1909. којаје иросша и има 365 дана / уредио С. [Славко] Косић. – У ВеликојКикинди : Издање Српске књижаре Јована Радака, 1908. – Стр. 19-24.

5. Кашарина М. Миловук / Косара Цветковићева.У: Срикиња : њезин живош и рад, њезин кулшурни развишак и њезинанародна умјешносш до данас / уредиле српске књижевнице. – Ириг :Добротворна задруга Српкиња, 1913. – Стр. 69-70.

6. Милева Св. Вуловићка / Косара Цветковићева.У: Срикиња : њезин живош и рад, њезин кулшурни развишак и њезинанародна умјешносш до данас / уредиле српске књижевнице. – Ириг :Добротворна задруга Српкиња, 1913. – Стр. 73.

7. Рад женских друшшава у Јужној Србији од Косаре Цвешковић.У: Скоиље и Јужна Србија. – Београд : Издање ПрофесорскогДруштва, 1925. – Стр. 175-180.

8. Станка Ђ. Глишићева / К. [Косара] Ц. [Цветковић].У: Вардар : календар за иросшу годину 1926. – Год. 15, (1925), стр. 120-123.

Приређивачки рад

9. ВИША женска школа (Београд)Годишњи извештај за школску 1904-1905. годину / за штампу

приредила Косара К. Цветковић. – Београд : Виша женска школа :Женска учитељска школа, 1905 (Београд : Државна штампаријаКраљевине Србије). – [3], 86 стр. ; 23 cm

10. Годишњи извештај за школску 1905-1906. годину / за штампу при ре -ди ла Косара К. Цветковић. – Београд : Виша женска школа : Женскагимназија : Женска учитељска школа, 1906 (Београд : Нова штам -парија Давидовић). – [3], 38 стр.; 23 cm

11. Извештај за школску 1906-1907. годину / за штампу приредила КосараК. Цветковић. – Београд : Виша женска школа : Женска гимназија,1907 (Београд : Уметничка штампарија Призренац). – [3], 35 стр. ; 23cm

12. Педесетогодишњица : 1863 – 1913 / податке средила К. [Косара] Цв.[Цветковић]. – Београд : Виша женска школа, 1913 (Београд :

NASLE\E



„Доситије Обрадовић“). – [4], 160 стр. : илустр. ; 22 cm

Преводилачки рад

У књигама

13. ТУРГЕЊЕВ, Иван СергејевичПесма победне љубави / И. [Иван] С. [Сергејевич] Тургењев ;

превела Косара Цветковић. – У Новом Саду : Издавачко предузећеСергија В. Грузинцева и Друга, [б. г.] (Нови Сад : „Натошевић“). – 32,64, 96 стр. ; 16 cm. – (Библиотека руске литературе ; бр. 79-91)

14. ЧЕХОВ, Антон ПавловичПротекција / А. [Антон] Чехов ; превела К. [Косара] Цве тко виће -

ва. – Београд : Издавачко предузеће Сергија В. Грузинцева, [б. г.], 32стр. ; 16 cm. – (Библиотека руске литературе)

15. ВАГНЕР, ВладимирМала пепељуга / од Кота-Мурлике ; с руског превела Косара

Цвет ковићева. – Београд : Државна Штампарија Краљевине Србије,1903. – 33 стр : илустр. ; 16 cm. – (Омладинска књижница Педагошкогпрегледа ; бр. 1)

16. ПРИПОВЕТКЕ за девојчице и дечаке / с руског превела Косара Цве -тковићева. – Београд : [издање преводиоца], [1903] (Београд : „Доси -тије Обрадовић“). – 206 стр ; 24 cm

Стр. 205-206: Реч, две старијем читаоцу / преводилац.

Садржи: Дедино иоље од Кот-Мурлике ; Усиомене из дешињсшва одА. Оси пова ; Прва ученица од В. Талића ; Одевена сшашуја од В. Н. Да -нче нка ; Божићна јела од Кочубинског ; Сирошиња од Клавдије Лука -шевић ; „Васко“ од Конст. [Константина] М. [Михајловича] Ста- њу ковића ; Није нишша! од Е. П. Муратове ; Суд мајке ирироде од В.Самојловића [Софије Павловне Соболеве].

17. КОРОЉЕНКО, Владимир ГалактионовичМраз / од Вл. [Владимира] Корољенка ; превела К. [Косара] Цве -

NASLE\E

OLIVERA NEDEQKOVI]


тко вићева. ─ Београд : Руски клуб, 1904 (Београд : Електрична шта м -парија Тодора К. Наумовића) . – 35 стр. ; 24 cm. – (Издање Рускогклуба ; 3)

18. СЕДАМ прича за девојчице и дечаке / с руског превела КосараЦветковићева, наставница В. Ж. Школе. – У Београду : К. Цветковић,1907 (Београд : Нова штампарија „Давидовић“). – [3], 166 стр. ; 23 cm

Садржи: Максимка / К. [Константин] М. [Михајлович] Стањуковић ;Бегунац / А. [Антон] П. [Павлович] Чехов ; Сшаро и нови гнездо А. Н.Ањенска ; Дечји свеш / А. [Антон] П. [Павлович] Чехов ; Преиелица /И. [Иван] С. [Сергејевич] Тургењев ; Пишагорино иравило / Е.[Енрико] Кастелнуово ; Госиодар и слуга / Клавдија Лукашевич.

19. ДИМОВ, Осип Несносни људи. Отац и син / О. [Осип] Димов ; превела К.

[Косара]Цветковићева. – Нови Сад : Браћа Грузинцеви, 1921 (НовиСад : Супек-Јовановић и Богданов). – 32 стр. ; 15 cm. – (Јевтина би -бли о тека руске лититературе ; бр. 29)

20. ЛУКАШЕВИЧ, Клавдија ВладимировнаМишка : приповетка / Клавдија Лукашевич ; с рус. Кос. [Косара]

Цветковић.У: Приповетке за децу. – Београд : Свесловенска књижарница М. Ј.Стефановић и Друг, 1921. – Стр. 3-14.

21. МАМИН-Сибирјак, Дмитриј НаркисовичВањин-имен дан : приповетка / Д. [Дмитриј] Н. [Наркисович] Ма -

мин-Сибирјак ; с рус. Кос. [Косара] Цветковић.У: Приповетке за децу. – Београд : Свесловенска књижарница М. Ј.Стефановић и Друг, 1921. – Стр. 59-70.

22. ДОСТОЈЕВСКИ, Фјодор МихајловичЗли дуси. Књ. 1 / Ф. [Фјодор] М. [Михајлович] Достојевски ; пре -

ве ла Косара Цветковић. – Београд : Издање Књижарнице Рајко ви ћаи Ћуковића, 1922 (Београд : Акционарска штампарија). – 240 стр. ; 24cm. – (Библиотека Мисао)

23. ДОСТОЈЕВСКИ, Фјодор Михајлович Зли дуси. Књ. 2 / Ф. [Фјодор] М. [Михајлович] Достојевски ; пре -

ве ла Косара Цветковић. – Београд : Издање Књижарнице Рај ко ви ћаи Ћуковића, 1922 (Београд : Акционарска штампарија). – 240-497 стр.

NASLE\E



; 24 cm. – (Библиотека Мисао)

24. ЗБИРКА руских приповедака / превела Косара Цветковићева. –Београд : Напредак, 1922 (Панчево : Напредак) – 127 стр. ; 19 cmСадржи: Тајни савешник / А. [Антон] П. [Павлович] Чехов ; Радосш(из дневника једне госпође) / О. Н. Ољнем [Варвара Николајевна Це -хо вска]; Акшеја / Сергије Нормански (Сигма) ; Гунхилда / СергијеНормански (Сигма).

25. КУПРИН, Александар ИвановичЗа друга: приповетка / Александар Куприн ; превела с руског Ко -

сара Цветковићева. – Београд : Штампарија „Св. Сава,“ 1922. – 39 стр.; 21 cmП. о: Венац.

26. ПРИПОВЕТКЕ за девојчице и дечаке / с руског превела Косара Цве -тко вићева. – Београд : Издање Књижарнице Рајковића и Ћуковића,1922 (Београд : Штампарија „Давидовић“). – 194 стр. ; 20 cm

Садржи: Бегунац / А. [Антон] П. [Павлович] Чехов ; Деца / А. [Антон]П. [Павлович] Чехов ; Преиелица / И. [Иван] С. [Сергејевич] Тургењев; Одевена сшашуа / В. [Владимир Иванович] Н. [Немирович] Данченко; Слон / А. [Александар] Куприн ; Божићна јелка / Кочубински ; Прваученица / В. Талич ; Није нишша ! / Е. П. Муратова ; Сирошиња /Клавдија Лукашевич.

27. СТАЊУКОВИЧ, Константин МихаjловичМеђу поморцима : приповетке за децу / К. [Константин] Ста -

њуковић ; с руског превела Косара Цветковић. – Београд : Књи жараРајко вића и Ћуковића, 1922 (Београд : Штампарија „Давидовић“). –162 стр. ; 20 cm.

Садржи: Максимка ; Пожар ; Изгубљени морнар ; Васка ; На сшени.

28. СЉОСКИН, ЈуријОлга Орг : роман / Ј. [Јуриј] Сљоскин ; [превела са рускогa Косара

Цветковић]. – Београд : Савремена библиотека, 1923 (Загреб : Ти -пографија). – 183 стр. ; 19 cm. – (Савремена библиотека)

29. ТУРГЕЊЕВ, Иван СергејевичПесме победне љубави / И. [Иван] С. [Сергејевич] Тургењев ; пре -

вела Косара Цветковић. – [Нови Сад] : Издавачко предузеће Сер гија

NASLE\E

OLIVERA NEDEQKOVI]


В. Грузинцева и Друга, [1923] (Нови Сад : „Натошевић“). – 32 стр. ; 16cm

30. ТУРГЕЊЕВ, Иван СергејевичШта се догодило поручнику Јергунову / И. [Иван] С. [Сергејевич]

Тур гењев ; превела Косара Цветковић. – [Нови Сад] : Издавачко пре -дузеће Сергија В. Грузинцева и Друга (Нови Сад : „Натошевић“),[1923]. – [2], 64 стр. ; 16 cm

31. ЧЕХОВ, Антон ПавловичПриповетке / А. [Антон] П. [Павлович] Чехов ; с руског превела

Ко сара Цветковићева ; предговор Јаше Продановића. – Београд :Српска књижевна задруга, 1923 (Нови Сад : Глобус). – XXX, 192 стр. ;20 cm. – (Забавник / Српска књижевна задруга ; 14)

Садржи: Вешшица ; Неиријашељи ; Зиночка ; Несрећа ; Пољубац ; Наиушу ; Туга ; Залишни људи ; Муж ; Иван Машвејић ; Ошац иородице; Није обичан ; Кошмар ; Хладна крв ; Дугачак језик ; Свадба ;Чишање.

32. ЛУКАШЕВИЧ, Клавдија ВладимировнаПобуна лутака : чаробна комедија у 3 чина с певањем и играњем

/ написала Клавдија Лукашевић ; [с рус. Кос. Цветковић]. – Београд :Књижара Рајковића и Ћуковића, 1925. – 75 стр. ; 14 cm. – (БиблиотекаМалог позоришта ; књ. 4, св. 35)

33. ЉЕСКОВ, Николај СемјоновичГора / Н. [Николај] С. [Семјонович] Љесков ; прев. К. [Косара]

Цве тковићева. – [Београд] : Савез руских књижевника и новинара уКраљевини С. Х. С., 1926 (Београд : Рад). – 143 стр ; 17 cm

34. СОЛОВЈЕВ, Николај ЈаковљевичПрви корак : позоришни комад од Н. [Николаја] Соловјева / пре -

ве ли с руског [први чин] Велимир Ј. Рајић, [други и трећи чин] Ко са -ра Цветковићева. – Београд : Државна штампарија, 1929. – VIII, 81стр. ; 19 cm

35. АЛДАНОВ, Марк АлександровичИзабрана дела. Књ. 1 / М. [Марк] А. [Алексндрович] Алданов ;

пре вела са руског Косара Цветковић. ─ Београд : Народна просвета :„Грегорић“, 1930. ─ XVI, 304 стр. : илустр. ; 20 cm. – (Библиотекастраних писаца)

NASLE\E



Стр. VII- XVI: М. А. Алданов : Живот и дела / Косара Цветковић.

36. АЛДАНОВ, Марк АлександровичИзабрана дела. Књ. 2 / М. [Марк] А. [Александрович] Алданов ;

пре вела с руског Косара Цветковић. ─ Београд : Народна просвета :„Грегорић“, 1930. ─ 232 стр. : илустр. ; 20 cm. – (Библиотека странихписаца)

37. КУПРИН, Александар ИвановичГривна од граната / А. [Александар] И. [Иванович] Куприн ; пре -

вела Косара Цветковић. ─ Београд ; Нови Сад : Издавачко предузећеБра ћа Грузинцеви, [1932] (Београд : Штампарија „Грујић“). – 92 стр. :слика аутора ; 16 cm. – (Библиотека руске литературе; бр. 65-68)

38. ДОСТОЈЕВСКИ, Фјодор МихајловичЗаписи из мртвог дома. Књ. 1 / Ф. [Фјодор] М. [Михајлович] До -

сто јевски ; с руског превела Косара Цветковић ; [за штампу приредилаИсидора Секулић]. – Београд : Народна просвета, 1933 (Београд :Народна просвета). – 300 стр. ; 20 cm. – (Изабрана дела у 35 књига / Ф.М. Достојевски ; књ. 1)

39. ДОСТОЈЕВСКИ, Фјодор МихајловичЗаписи из мртвог дома. Књ. 1 / Ф. [Фјодор] М. [Михајлович] До -

стојевски ; с руског превела Косара Цветковић ; [за штампу приредилаИси дора Секулић]. – Београд : Народна просвета, 1933 (Београд : На -ро дна просвета). – 254 стр. ; 20 cm. – (Изабрана дела у 35 књига / Ф.М. Достојевски ; књ. 2)

40. ДОСТОЈЕВСКИ, Фјодор МихајловичНечисте силе. Књ. 1 / [Фјодор Михајлович Достојевски] ; са руског

по други пут превела Косара Цветковић ; [за штампу приредила Иси -до ра Секулић]. – Београд : Народна просвета, 1933 (Београд : Народнапросвета). – 372 стр. ; 20 cm . – (Изабрана дела у 35 књига / Ф. М.Достојевски ; књ. 26)

41. ДОСТОЈЕВСКИ, Фјодор МихајловичНечисте силе. Књ. 2 / [Фјодор Михајлович Достојевски] ; са ру с ког

по други пут превела Косара Цветковић ; [за штампу приредила Иси -до ра Секулић]. – Београд : Народна просвета, 1933 (Београд : На роднапросвета). – 340 стр. ; 20 cm. – (Изабрана дела у 35 књига / Ф. М.Достојевски ; књ. 27)

NASLE\E

OLIVERA NEDEQKOVI]


42. ДОСТОЈЕВСКИ, Фјодор МихајловичНечисте силе. Књ. 3 / [Фјодор Михајлович Достојевски] ; са руског

по други пут превела Косара Цветковић ; [за штампу приредила Иси -до ра Секулић]. – Београд : Народна просвета, 1933 (Београд : Народнапросвета). – 316 стр. ; 20 cm. – (Изабрана дела у 35 књига ; књ. 28)

43. САЛТИКОВ-Шчердин, Михаил JeвграфовичГоспода Головљеви : роман с предговором Евгенија Спекторског

/ М. [Михаил] Ј. [Јевграфович] Салтиков (Шчедрин) ; превела с рускогКо сара Цветковић. – Београд : Српска књижевна задруга, 1935 (Бео -град : Штампарија Драг. Грегорића). – 354 стр. ; 19 cm. – (Забавник /Српска књижевна задруга ; 26)

44. ЧЕХОВ, Антон ПавловичМуж / Антон Павлович Чехов ; [с руског превела Косара Цвет -

ковић].У: Приповетке / Антон Павлович Чехов ; за штампу приредио М. [Мио -драг] М. Пешић ; с руског превели Митар Максимовић, Косара Цве -тковић. – Београд : Народна просвета, 1939. – (Сабрана дела / А. П.Чехов ; књ. 1). – Стр. 266-272.

45. ЧЕХОВ, Антон ПавловичНије обичан / Антон Павлович Чехов ; [с руског превела Косара

Цветковић].У: Приповетке / Антон Павлович Чехов ; за штампу приредио М. [Мио -драг] М. Пешић ; с руског превели Митар Максимовић, Косара Цвет -ко вић. – Београд : Народна просвета, 1939. – (Сабрана дела / А. П.Чехов ; књ. 1). – Стр. 282-287.

46. ЧЕХОВ, Антон ПавловичОтац породице / Антон Павлович Чехов ; [с руског превела Косара

Цветковић].У: Приповетке / Антон Павлович Чехов ; за штампу приредио М. [Мио -драг] М. Пешић ; с руског превели Митар Максимовић, Косара Цвет -ко вић. – Београд : Народна просвета, 1939. – (Сабрана дела А. П.Чехов ; књ. 1) . – Стр. 163-168.

47. ЧЕХОВ, Антон ПавловичСувишни људи / Антон Павлович Чехов ; [с руског превела

Косара Цветковић].У: Приповетке / Антон Павлович Чехов ; за штампу приредио М. [Мио -

NASLE\E



драг] М. Пешић ; с руског превели Митар Максимовић, Косара Цвет -ковић. – Београд : Народна просвета, 1939. – (Сабрана дела А. П. Че -хов ; књ. 1). – Стр. 302-310.

48. ЧЕХОВ, Антон ПавловичЧитање / Антон Павлович Чехов ; [с руског превела Косара Цве -

тковић].У: Приповетке / Антон Павлович Чехов ; за штампу приредио М. [Мио -драг] М. Пешић ; с руског превели Митар Максимовић, Косара Цвет -ко вић. – Београд : Народна просвета, 1939. – (Сабрана дела А. П.Че хов ; књ. 1) . – Стр. 57-62.

49. ЧЕХОВ, Антон ПавловичДугачак језик / Антон Павлович Чехов ; [с руског превела Косара

Цветковић].У: Приповетке / Антон Павлович Чехов ; за штампу приредио М. [Мио -драг] М. Пешић ; с руског превели Митар Максимовић, Косара Цвет -ко вић. – Београд : Народна просвета, 1939. – (Сабрана дела А. П.Чехов ; књ. 2) . – Стр. 35-39.

50. ЧЕХОВ, Антон ПавловичИван Матвеић / Антон Павлович Чехов ; [с руског превела Косара

Цветковић].У: Приповетке / Антон Павлович Чехов ; за штампу приредио М. [Мио -драг] М. Пешић ; с руског превели Митар Максимовић, Косара Цвет -ковић. – Београд : Народна просвета, 1939. – (Сабрана дела / А. П.Чехов ; књ. 2) . – Стр. 93-100.

51. ЧЕХОВ, Антон ПавловичСвадба / Антон Павлович Чехов ; [с руског превела Косара Цве -

тковић].У: Приповетке / Антон Павлович Чехов ; за штампу приредио М. [Мио -драг] М. Пешић ; с руског превели Митар Максимовић, Косара Цвет -ко вић. – Београд : Народна просвета, 1939. – (Сабрана дела / А. П.Чехов ; књ. 2) . – Стр. 131-138.

52. ЧЕХОВ, Антон ПавловичВерочка / Антон Павлович Чехов ; [с руског превела Коса ра

Цветковић].У: Приповетке / Антон Павлович Чехов ; за штампу приредио М. [Мио -драг] М. Пешић ; с руског превели Митар Максимовић, ДрагославИлић, Косара Цветковић. – Београд : Народна просвета, 1939. – (Са -

NASLE\E

OLIVERA NEDEQKOVI]


бра на дела / А. П. Чехов ; књ. 4) . – Стр. 198-215.

53. ЧЕХОВ, Антон ПавловичВештица / Антон Павлович Чехов ; [с руског превела Косара Цве -

тковић].У: Приповетке / Антон Павлович Чехов ; за штампу приредио М. [Мио -драг] М. Пешић ; с руског превели Митар Максимовић, ДрагославИлић, Косара Цветковић. – Београд : Народна просвета, 1939. – (Са -бра на дела / А. П. Чехов ; књ. 4) . – Стр. 181-197.

54. ЧЕХОВ, Антон ПавловичНа путу / Антон Павлович Чехов ; [с руског превела Косара Цве -

т ко вић].У: Приповетке / Антон Павлович Чехов ; за штампу приредио М. [Мио -драг] М. Пешић ; с руског превели Митар Максимовић, ДрагославИлић, Косара Цветковић. – Београд : Народна просвета, 1939. – (Са -бра на дела / А. П. Чехов ; књ. 4) . – Стр. 243-264.

55. ЧЕХОВ, Антон ПавловичНесрећа / Антон Павлович Чехов ; [с руског превела Косара Цве -

т ковић].У: Приповетке / Антон Павлович Чехов ; за штампу приредио М. [Мио -драг] М. Пешић ; с руског превели Митар Максимовић, ДрагославИлић, Косара Цветковић. – Београд : Народна просвета, 1939. – (Са -бра на дела / А. П. Чехов ; књ. 4) . – Стр. 265-282.

56. ЧЕХОВ, Антон ПавловичТуга / Антон Павлович Чехов ; [с руског превела Косара

Цветковић].У: Приповетке / Антон Павлович Чехов ; за штампу приредио М. [Мио -драг] М. Пешић ; с руског превели Митар Максимовић, ДрагославИлић, Косара Цветковић. – Београд : Народна просвета, 1939. – (Са -бра на дела / А. П. Чехов ; књ. 4) . – Стр. 121-128.

57. ЧЕХОВ, Антон ПавловичКошмар / Антон Павлович Чехов ; [с руског превела Косара Цве -

тковић].У: Приповетке / Антон Павлович Чехов ; за штампу приредио М. [Мио -драг] М. Пешић ; с руског превели Косара Цветковић, Сергије Сла -стиков, Јован Максимовић, Десанка Максимовић. – Београд : Народнапро света, 1939. – (Сабрана дела / А. П. Чехов ; књ. 5) . – Стр. 28-46.

NASLE\E



58. ЧЕХОВ, Антон ПавловичНепријатељи / Антон Павлович Чехов ; [с руског превела Косара

Цветковић].У: Приповетке / Антон Павлович Чехов ; за штампу приредио М. [Мио -драг] М. Пешић ; с руског превели Косара Цветковић, Сергије Сла сти -ков, Јован Максимовић, Десанка Максимовић. – Београд : Народнапросвета, 1939. – (Сабрана дела / А. П. Чехов ; књ. 5) . – Стр. 9-27.

59. ЧЕХОВ, Антон ПавловичПољубац / Антон Павлович Чехов ; [с руског превела Косара Цве -

тковић].У: Приповетке / Антон Павлович Чехов ; за штампу приредио М. [Мио -драг] М. Пешић ; с руског превели Митар Максимовић, М. [Миодраг]М. Пешић, Косара Цветковић, Милан Цветковић, Милан Петровић-Ши бица. – Београд : Народна просвета, 1939. – (Сабрана дела / А. П.Чехов ; књ. 6) . – Стр. 77-101.

60. ЧЕХОВ, Антон ПавловичХладна крв / Антон Павлович Чехов ; [с руског превела Косара

Цветковић].У: Приповетке / Антон Павлович Чехов ; за штампу приредио М. [Мио -драг] М. Пешић ; с руског превели Митар Максимовић, Милан Пе тро -вић-Шибица, Косара Цветковић. – Београд : Народна просвета, 1939.– (Сабрана дела / А. П. Чехов ; књ. 7) . – Стр. 65-89.

61. КУПРИН, Александар ИвановичГривна од граната / Александар Иванович Куприн ; [превела

Косара Цветковић ; редакција превода Петар Митропан].У: Двобој ; Јама ; Гривна од граната / Александар Иванович Куприн ;превели Никола Николајевић, Јован Максимовић, Косара Цветковић.– Београд : Ново поколење, 1953. – Стр. [323-371].

62. ПРИПОВЕТКЕ за девојчице и дечаке / [одабрала и превела с рускогКосара Цветковић] ; илустровао Антон Хутер. – Београд : Дечја књига,1953 (Загреб : Типографија). – 170 стр. ; илустр. ; 20 cmСадржи: Слон од А. [Александра] Куприна ; Одевена сшашуа од В.[Вла димир] Н. [Немировича] Данченка ; Божићна јела од Кочу би -нског ; Није нишша од Е. П. Муратове ; Прва ученица од В. Талича ;Бегунац од А. [Антона] П. [Павловича] Чехова ; Васко од К. [Кон ста н -тина] М. [Михајловича] Стањуковича ; Преиелица од И. [Ивана] С.[Сергејевича] Тургењева ; Сирошиња од Клавдије Лукашевич ;Усиомене из дешињсшва од А. Осипове ; Суд мајеке ирироде од В. Са -

NASLE\E

OLIVERA NEDEQKOVI]


мојловича [Софије Павловне Соболеве].

63. ДОСТОЈЕВСКИ, Фјодор МихајловичЗли дуси. 1 / Фјодор М. [Михајлович] Достојевски ; [превела Ко -

са ра Цветковић]. – Београд : Српска књижевна задруга, 1959 (Београд: Култура). – XX, 468 стр. ; 20 cm. – (Забавник Српске књижевне за -друге ; књ. 35)

64. ДОСТОЈЕВСКИ, Фјодор МихајловичЗли дуси. 2 / Фјодор М. [Михајлович] Достојевски ; [превела Ко -

са ра Цветковић]. – Београд : Српска књижевна задруга, 1959 (Бео град: Култура). – 374 стр. ; 20 cm. – (Забавник Српске књижевне за друге ;књ. 35)

65. КУПРИН, Александар ИвановичGrivna od granata / Aleksandar Ivanovič Kuprin ; prevela Kosara

Cvetković.U: Cigančica ; Narukvica / I. Kuprin ; prevodioci N. Nikolajevič i K. Cvet-ković. – Novi Sad : Progres, 1959. – Str. 95-[153].

66. ДОСТОЈЕВСКИ, Фјодор МихајловичSelo Stjepančikovo i njegovi žitelji ; Ujakov san ; Vječni muž / F. [Fjo-

dor] M. [Mihajlovič] Dostojevski ; [prevela Kosara Cvetković]. – Rijeka :„Otokar Keršovani“ ; Zagreb : Matica hrvatska, 1964 (Rijeka : Novi list).– 553 str. ; 18 cm. – (Odabrana djela / F. M. Dostojevski ; knj. 8)

67. ДОСТОЈЕВСКИ, Фјодор МихајловичZli dusi. Knj. 1 / F. [Fjodor] Dostojevski ; prevela Kosara Cvetković.

– Beograd : Rad, 1967 (Beograd : BIGZ). – 362 str. ; 20 cm . – (Odabranade la svetskih klasika)


– Beograd : Rad, 1967 (Beograd : BIGZ). – 389 str. ; 20 cm. – (Odabranadela svetskih klasika)


– Beograd : Rad, 1969 (Ljubljana : Delo). – 366 str. ; 20 cm . – (Odabranadela svetskih klasika)

70. ДОСТОЈЕВСКИ, Фјодор Михајлович

NASLE\E



Zli dusi. Knj. 2 / F. [Fjodor] Dostojevski ; prevela Kosara Cvetković.– Beograd : Rad, 1969 (Ljubljana : Delo). – 389 str. ; 20 cm. – (Odabranadela svetskih klasika)


– Beograd : Rad, 1970 (Ljubljana : Delo). – 366 str. ; 20 cm . – (Odabranadela svetskih klasika)


– Beograd : Rad, 1970 (Ljubljana : Delo). – 388 str. ; 20 cm. – (Odabranade la svetskih klasika)

73. ДОСТОЈЕВСКИ, Фјодор МихајловичZli dusi. Knj. 1 / F. [Fjodor] Dostojevski ; ‰prevela Kosara Cve tković

; redaktor prevoda Milan Đoković]. – Beograd : Rad, 1972 (Ljubljana :Delo). – 366 str. ; 20 cm. – (Biblioteka Odabrana dela svetskih klasika)

74. ДОСТОЈЕВСКИ, Фјодор МихајловичZli dusi. Knj. 2 / F. [Fjodor] Dostojevski ; ‰prevela Kosara Cve tko -

vić ; redaktor prevoda Milan Đoković]. – Beograd : Rad, 1972 (Ljubljana: De lo). – 388 str. ; 20 cm. – (Biblioteka Odabrana dela svetskih klasika)


; redaktor prevoda Milan Đoković]. – Beograd : Rad, 1973 (Ljubljana :Delo). – 366 str. ; 20 cm. – (Odabrana dela svetskih klasika ; 6)


; redaktor prevoda Milan Đoković]. – Beograd : Rad, 1973 (Ljubljana :Delo). – 388 str. ; 20 cm. – (Odabrana dela svetskih klasika ; 6)

77. ДОСТОЈЕВСКИ, Фјодор МихајловичZli dusi. Knj. 1 / F. [Fjodor] Dostojevski ; ‰prevela Kosara Cve t -

ković]. – Beograd : Rad, 1975 (Ljubljana : Delo). – 366 str. ; 20 cm. – (Oda -bra na dela svetskih klasika)

78. ДОСТОЈЕВСКИ, Фјодор МихајловичZli dusi. Knj. 2 / F. [Fjodor] Dostojevski ; ‰prevela Kosara Cvet ko -

vić]. – Beograd : Rad, 1975 (Ljubljana : Delo). – 388 str. ; 20 cm. – (Oda -bra na dela svetskih klasika)

NASLE\E

OLIVERA NEDEQKOVI]


79. ДОСТОЈЕВСКИ, Фјодор МихајловичZli dusi. Knj. 1 / F. [Fjodor] Dostojevski ; [prevela Kosara Cvetković].

– Beograd : Rad, 1977 (Ljubljana : Delo). – 366 str. ; 21 cm. – (Odabranadela svetskih klasika ; 6)

80. ДОСТОЈЕВСКИ, Фјодор МихајловичZli dusi. Knj. 2 / Fjodor Mihailovič Dostojevski ; prevela Kosara

Cvetković. – Beograd : Rad, 1977 (Ljubljana : Delo). – 388 str. ; 21 cm. –(Oda brana dela svetskih klasika ; 6)

81. ЧЕХОВ, Антон ПавловичIvan Matvejič / Anton Pavlovič Čehov ; prevela Kosara Cvetković ;

redakcija M. M. Pešić. U: Podoficir Mamuzić i druge pripovetke / Anton Pavlovič Čehov ; [izbori predgovor Milosav Babović]. – Beograd : Nolit, 1981. – (Sabrana dela /An ton Pavlovič Čehov ; 3). – Str. 205-211.

82. ЧЕХОВ, Антон ПавловичMora / Anton Pavlovič Čehov ; prevela Kosara Cvetković ; redakcija

M. M. Pešić. U: Podoficir Mamuzić i druge pripovetke / Anton Pavlovič Čehov ; [izbori predgovor Milosav Babović]. – Beograd : Nolit, 1981. – (Sabrana dela /Anton Pavlovič Čehov ; 3). – Str. 253-267.

83. ЧЕХОВ, Антон ПавловичOtac porodice / Anton Pavlovič Čehov ; prevela Kosara Cvetković ;

red. M. M. Pešić. U: Podoficir Mamuzić i druge pripovetke / Anton Pavlovič Čehov ; [izbori predgovor Milosav Babović]. – Beograd : Nolit, 1981. – (Sabrana dela /An ton Pavlovič Čehov ; 3). – Str. 16-20.

84. ЧЕХОВ, Антон ПавловичZinočka / Anton Pavlovič Čehov ; prevela Kosara Cvetković ; redak-

cija M. M. Pešić. U: Kaštanka i druge pripovetke / Anton Pavlovič Čehov ; [izbor i predgo -vor Milosav Babović]. – Beograd : Nolit, 1981. – (Sabrana dela / AntonPa vlovič Čehov ; 5). – Str. 206-213.

85. ЧЕХОВ, Антон ПавловичPoljubac / Anton Pavlovič Čehov ; prevela Kosara Cvetković ; redak-

cija M. M. Pešić. U: Kaštanka i druge pripovetke Anton Pavlovič Čehov ; [izbor i predgovorMilo sav Babović]. – Beograd : Nolit, 1981. – (Sabrana dela / Anton Pa -

NASLE\E



vlovič Čehov ; 5). – Str. 303-322.

86. ЧЕХОВ, Антон ПавловичHladna krv / Anton Pavlovič Čehov ; prevela Kosara Cvetković ;

reda kcija M. M. Pešić.U: Ka štanka i druge pripovetke; [izbor i predgovor Milosav Babović]. –Beograd : Nolit, 1981. – (Sabrana dela / Anton Pavlovič Čehov ; 5). – Str.271-288.

87. ЧЕХОВ, Антон ПавловичТуга / Антон Павлович Чехов ; превела Косара Цветковић ; ред.

Б. Ковачевић. У: Приповетке / Антон Павлович Чехов ; избор, предговор и при ре ђи -ва ње Владета Јанковић. – Београд : Просвета : Нолит : Завод за уџбе -ни ке, 1985. – Стр. 64-70.

88. ЧЕХОВ, Антон ПавловичDugačak jezik / Anton Pavlovič Čehov ; prevela Kosara Cvetković ;

redakcija Miodraga Pešića. U: 80 priča i novela / Anton Pavlovič Čehov ; izbor i predgovor Mirko Ma-garašević. – [1. izd.]. – Beograd : „Vuk Karadžić” ; Moskva : Raduga, 1986.– Str. 309-313.

89. ЧЕХОВ, Антон ПавловичHladna krv / Anton Pavlovič Čehov ; prevela Kosara Cvetković ; re -

da kcija Miodraga Pešića. U: 80 priča i novela / Anton Pavlovič Čehov ; izbor i predgovor Mirko Ma-ga rašević. – [1. izd.]. – Beograd : „Vuk Karadžić” ; Moskva : Raduga, 1986.– Str. 325–341.

90. ЧЕХОВ, Антон ПавловичČitanje : priča starog vrapca / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog pre-

vela Kosara Cvetković].U: Pripovetke / Anton Pavlovič Čehov ; izbor i predgovor Milosav Babović; pre veli Kosara Cvetković... [et al.]. – Beograd : Jugoslavijapublik, 1989.– (Sabrana dela / A. P. Čehov ; knj. 1) . – Str. 350-353.

91. ЧЕХОВ, Антон ПавловичIvan Matvejić / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog prevela Kosara

Cvetković].U: Pripovetke / Anton Pavlovič Čehov ; izbor i predgovor Milosav Babović; preveli Kosara Cvetković... [et al.]. – Beograd : Jugoslavijapublik, 1989.

NASLE\E

OLIVERA NEDEQKOVI]


– (Sabrana dela / A. P. Čehov ; knj. 2) . – Str. 350-353.

92. ЧЕХОВ, Антон ПавловичMora / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog prevela Kosara Cvetković].

U: Pripovetke / Anton Pavlovič Čehov ; izbor i predgovor Milosav Babović; preveli Kosara Cvetković... [et al.]. – Beograd : Jugoslavijapublik, 1989.– (Sabrana dela / A. P. Čehov ; knj. 2) . – Str. 249-262.

93. ЧЕХОВ, Антон ПавловичOtac porodice / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog prevela Kosara Cve -

tković].U: Pripovetke / Anton Pavlovič Čehov ; izbor i predgovor Milosav Babović; pre veli Kosara Cvetković... [et al.]. – Beograd : Jugoslavijapublik, 1989.– (Sabrana dela / A. P. Čehov ; knj. 2) . – Str. 15-18.

94. ЧЕХОВ, Антон ПавловичVeročka / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog prevela Kosara Cvetković].

U: Pripovetke / Anton Pavlovič Čehov ; izbor i predgovor Milosav Babović; preveli Kosara Cvetković... [et al.]. – Beograd : Jugoslavijapublik, 1989.– (Sabrana dela ; knj. 4) . – Str. 324-337.

95. ЧЕХОВ, Антон ПавловичDugačak jezik / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog prevela Kosara

Cvetković].U: Pripovetke / Anton Pavlovič Čehov ; izbor i predgovor Milosav Babović; preveli Kosara Cvetković... [et al.]. – Beograd : Jugoslavijapublik, 1989.– (Sabrana dela / A. P. Čehov ; knj. 4) . – Str. 120-123.

96. ЧЕХОВ, Антон ПавловичNa putu / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog prevela Kosara Cve-

tko v i ć].U: Pripovetke / Anton Pavlovič Čehov ; izbor i predgovor Milosav Babović; preveli Kosara Cvetković... [et al.]. – Beograd : Jugoslavijapublik, 1989.– (Sabrana dela / A. P. Čehov ; knj. 4) . – Str. 254-270.

97. ЧЕХОВ, Антон ПавловичNeprijatelji / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog prevela Kosara Cvet-

ković].U: Pripovetke / Anton Pavlovič Čehov ; izbor i predgovor Milosav Babović; preveli Kosara Cvetković... [et al.]. – Beograd : Jugoslavijapublik, 1989.– (Sabrana dela / A. P. Čehov ; knj. 4) . – Str. 288-301.

NASLE\E



98. ЧЕХОВ, Антон ПавловичNesreća / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog prevela Kosara Cvetković].

U: Pripovetke / Anton Pavlovič Čehov ; izbor i predgovor Milosav Babović;preveli Kosara Cvetković... [et al.]. – Beograd : Jugoslavijapublik, 1989.– (Sabrana dela / A. P. Čehov ; knj. 4) . – Str. 64-76.

99. ЧЕХОВ, Антон ПавловичPoljubac / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog prevela Kosara Cvetković].

U: Pripovetke / Anton Pavlovič Čehov ; izbor i predgovor Milosav Babović; preveli Kosara Cvetković... [et al.]. – Beograd : Jugoslavijapublik, 1989.– (Sabrana dela / A. P. Čehov ; knj. 4) . – Str. 298-316.

100. ЧЕХОВ, Антон ПавловичSvadba / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog prevela Kosara Cvetković].

U: Pripovetke / Anton Pavlovič Čehov ; izbor i predgovor Milosav Babo-vić ; preveli Kosara Cvetković... [et al.]. – Beograd : Jugoslavijapublik,1989. – (Sabrana dela / A. P. Čehov ; knj. 5) . – Str. 233-239.

101. ЧЕХОВ, Антон ПавловичHladna krv / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog prevela Kosara Cvet-


102. ЧЕХОВ, Антон ПавловичČitanje : priča starog vrapca / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog pre-

vela Kosara Cvetković].U: Pripovetke / Anton Pavlovič Čehov ; izbor i predgovor Milosav Babović; preveli Kosara Cvetković... [et al.]. – Beograd : Jugoslavijapublik, 1990.– (Sabrana dela / A. P. Čehov ; knj. 1) . – Str. 350-353.

103. ЧЕХОВ, Антон ПавловичIvan Matvejić / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog prevela Kosara


104. ЧЕХОВ, Антон ПавловичMora / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog prevela Kosara Cvetković].

U: Pripovetke / Anton Pavlovič Čehov ; izbor i predgovor Milosav Babović; preveli Kosara Cvetković... [et al.]. – Beograd : Jugoslavijapublik, 1990.

NASLE\E

OLIVERA NEDEQKOVI]



105. ЧЕХОВ, Антон ПавловичOtac porodice/ Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog prevela Kosara

Cvet ković].U: Pripovetke / Anton Pavlovič Čehov ; izbor i predgovor Milosav Babović; preveli Kosara Cvetković... [et al.]. – Beograd : Jugoslavijapublik, 1990.– (Sabrana dela / A. P. Čehov ; knj. 2) . – Str. 15-18.

106. ЧЕХОВ, Антон ПавловичVeročka / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog prevela Kosara Cvet-

ković].U: Pripovetke / Anton Pavlovič Čehov ; izbor i predgovor Milosav Babović; pre veli Kosara Cvetković... [et al.]. – Beograd : Jugoslavijapublik, 1990.– (Sabrana dela / A. P. Čehov ; knj. 4) . – Str. 324-337.

107. ЧЕХОВ, Антон ПавловичDugačak jezik / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog prevela Kosara


108. ЧЕХОВ, Антон ПавловичNa putu / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog prevela Kosara Cvet-

ković].U: Pripovetke / Anton Pavlovič Čehov ; izbor i predgovor Milosav Babović; pre veli Kosara Cvetković... [et al.]. – Beograd : Jugoslavijapublik, 1990.– (Sabrana dela / A. P. Čehov ; knj. 4) . – Str. 254-270.

109. ЧЕХОВ, Антон ПавловичNeprijatelji / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog prevela Kosara


110. ЧЕХОВ, Антон ПавловичNesreća / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog prevela Kosara Cvet-

ković].U: Pripovetke / Anton Pavlovič Čehov ; izbor i predgovor Milosav Babović; preveli Kosara Cvetković... [et al.]. – Beograd : Jugoslavijapublik, 1990.

NASLE\E




111. ЧЕХОВ, Антон ПавловичPoljubac / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog prevela Kosara Cvet-


112. ЧЕХОВ, Антон ПавловичSvadba / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog prevela Kosara Cvet-


113. ЧЕХОВ, Антон ПавловичHladna krv / Anton Pavlovič Čehov ; [s ruskog prevela Kosara


114. ДОСТОЈЕВСКИ, Фјодор МихајловичНечисте силе. Књ. 1 / Ф. [Фјодор] М. [Михајлович] Достојевски ;

с руског по други пут превела Косара Цветковић. – ‰Фототипско изд.].– Ваљево : Глас цркве, 1994 (Београд : БИГЗ). – 372 стр. ; 20 cm. – (Иза -бра на дела у 35 књига / Ф. М. Достојевски ; књ. 26)


с руског по други пут превела Косара Цветковић. – ‰Фототипско изд.].– Ваљево : Глас цркве, 1994 (Београд : БИГЗ). – 340 стр. ; 20 cm. – (Иза -бра на дела / Ф. М. Достојевски ; књ. 27)


с руског по други пут превела Косара Цветковић. – ‰Фототипско изд.].– Ваљево : Глас цркве, 1994 (Београд : БИГЗ). – 316 стр. ; 20 cm. – (Иза -бра на дела / Ф. М. Достојевски ; књ. 28)

117. ДО СТОЈЕВСКИ, Фјодор Михајлович

NASLE\E

OLIVERA NEDEQKOVI]


Нечисте силе. Књ. 1 / Ф. [Фјодор] М. [Михајлович] Достојевски ;[избор Никола Милошевић ; превод Косара Цветковић]. – Подгорица: Нова књига, 2003 (Нови Сад : Artprint). – 438 стр. ; 21 cm. – (Великиро мани Достојевског ; 6)


[избор Никола Милошевић ; превод Косара Цветковић]. – Подгорица: Нова књига, 2003 (Нови Сад : Artprint). – 336 стр. ; 21 cm. – (Великиромани Достојевског ; 6)

119. АЛДАНОВ, Марк АлександровичДевети термидор / Марк Александрович Алданов ; превела Ко -

са ра Цветковић. – 2. изд. – Београд : Просвета, 2006 (Београд : Гра фи -проф). – 428 стр. : ауторова слика ; 20 cm. – (Библиотека Великихро мана. Нова серија ; коло 6, књ. 4)


[пре вод Косара Цветковић]. – Пирот : Pi-press, 2008 (Пирот : Pi-press).– 384 стр. ; 20 cm


[превод Косара Цветковић]. – Пирот : Pi-press, 2008 (Пирот : Pi-press).– 403 стр. ; 20 cm

122. ДОСТОЈЕВСКИ, Фјодор МихајловичЗаписи из мртвог дома / Ф. [Фјодор] М. [Михајлович] Достојевски

; превод Косара Цветковић. – Београд : Новости, 2010 (Италија). – 256стр. ; 21 cm. – (Библиотека Златни Руси ; 6)

Литература

1. Алексијевић, Властоје Д.: Наша жена у књижевном сшварању. У: ProFemina (Београд). – Бр. 1 (1994/95), стр. 164–181.

2. Библиографија књига женских писаца у Југославији / уредило ииздало Удружење универзитетски образованих жена у Југославији,Београд, Љубљана, Загреб, Удружење универзитетски образованих

NASLE\E



жена у Југославији, 1936.

3. Богавац, Милован Ј.: Удружење сриских књижевника : 1905 – 1945,УКС, Београд, 2007.

4. Божовић, Зоран: Чеховљева ирииовешка у сриској књижевносши, Фи -ло лошки факултет, Београд, 1988.

5. Вранеш, Александра: Од рукоииса до библиошеке : појмовник, Фило -ло шки факултет, Београд, 2006.

6. Вранеш, Александра: Основи библиографије, Народна библиотекаСрбије, Београд, 2001.

7. Гароња Радованац, Славица: Жена у сриској књижевносши, Дневник,Нови Сад , 2010.

8. Глигорић, Велибор: Поршреши, Просвета, Београд , 1965.

9. Давидовић, Горан, Павловић, Лела: Исшорија Чачка : хронологија одираисшорије до 2000. године, Међуопштински историјски архив, Ча -чак, 2009.

10. Два загрљена ума : иреииска Свешислава Вуловића и Кузмана Цве -шко вића / приредили Никола Марковић, Даница Филиповић, Уни ве -рзи тетска библиотека „Светозар Маркови ћ“, Београд, 2003.

11. Деретић, Јован: Исшорија сриске књижевносши, Нолит, Београд, 1983.

12. Летић, Ковиљка: Основне школе у рудничком крају : 1804 – 1914, Дечјеновине, Горњи Милановац, 1997.

13. Летић, Ковиљка: Основне школе у чачанском округу : 1804 – 1914,Дечје новине, Горњи Милановац, 2000.

14. Максимовић, Војислав: Основи шеорије библиографије, Народна би -блио тека Србије, Београд, 1987.

15. Матовић, Весна: Женска књижевносш и сриски модернизам : сагласјаи расколи, у: Србија у модернизацијским ироцесима 19. и 20. века.Књ. 2, Положај жене као мерило модернизације : научни скуп, Инсти -тут за новију историју Србије, Београд, 1988, стр. 278-293.

NASLE\E

OLIVERA NEDEQKOVI]


16. Обрадовић, Мирјана: Удружење универзишешски образованих жена,у: : Србија у модернизацијским ироцесима 19. и 20. века. Књ. 2, По ло -жај жене као мерило модернизације : научни скуп, Београд : Институтза новију историју Србије, Београд, 1988, стр. 252-261.

17. Пауновић, Горан: Делимичан иоиис државних службеника, црквенихи војних лица у Рудничком округу, ирема државном шемашизму1852–1914. године, у: Зборник Музеја рудничко-таковског краја(Горњи Милановац). – Бр. 1 (2001), стр. 133-214.

18. Привашни живош код Срба у двадесешом веку / приредио МиланРистовић, Clio, Београд, 2007.

19. Протић, Милисав Д. : Преводилац, сликар и дуборезац, у: Полишика(Београд). – Год. 63, бр. 18863 (10. април 1966), стр. 20.

20. Руско-сриска библиографија : 1800-1925. Књ. 1 / израдио АлександарПогодин, СКА, Београд, 1932.

21. Руско-сриска библиографија : 1800-1925. Књ. 2 / израдио АлександарПогодин, СКА, Београд,1936.

22. Руско-срискохрвашска књижевна библиографија. Књ. 1 / саставиоСава Паланчанин под редакцијом Живојина Бошкова и ВитомираВулетића, Матица српска, Нови Сад, 1979.

23. Сриска библиографија : књиге : 1868-1944. Књ. 1-20, Народнабиблиотека Србије, Београд, 1989-2008.

24. Ћирић, Ђорђе: Жена у сриској књижевносши, у: Југословенска жена(Београд). – Год. 3, бр. 25 (1919), стр. 15-20.

25. Шантић, Алекса: Изабрана дјела. Књ. V, Свјетлост, Сарајево, 1972.

NASLE\E



KOSARA K. CVETKOVIĆ – LIFE TRANSLATED INTO BOOKS

Summary

Kosara K. Cvetković (Gornji Milanovac, 1868 – Belgrade, 1953) was amulti-talented woman who had a renaissance spirit and a wide range of in-terests. After finishing her studies in Kruševac and Čačak, and graduating atthe Girls’ College in Belgrade, she started teaching in her hometown and verysoon afterwards in Čačak and other towns in Serbia. In 1884 she became anart teacher and a teacher of writing at the Girls’ College in Belgrade. She wasa polyglot, an outstanding drawer, illustartor, caricaturist and photographerbut also she published poems, narrative and publistic works. Nevertheless,she gave the most significant contribution to the Serbian culture as a tran-slator of the works of Turgenev, Dostoyevsky, Chekhov, Korolenko, Dimov,Kuprin, Sljoskin, Stanjukovic, Aldanov and other Russian prosaists. Thispaper, together with the biography and an overview of her works contain ma-terial for the bibliograhy of the works of this versatile artist.

Keywords: Kosara K. Cvetković, teacher, Girls’ College, woman writer,translator, illustrator, caricaturist, photographer, Russian literature, perio-dical publications, bibliography material

Olivera Nedeljković

NASLE\E

OLIVERA NEDEQKOVI]


КОВИЉКА ЛЕТИЋБеоград

УЈЕДИЊЕНА КЊИЖНИЦА И ЧИТАОНИЦА У ЧАЧКУ

Сажешак: Грађанска читаоница у Чачку обновљена је потврђивањемњених Правила од стране Министарства просвете 26. марта 1921, а ПравилаУје дињене књижнице и читаонице одобрена су 16. маја 1934. године. Одлу -ком од 7. маја 1937. Краљевска банска управа у Сарајеву затворила је Књи -жни цу и читаоницу у Чачку јер су у управу овог Друштва били иза бра ниљуди за које је постојала сумња да су присталице комунистичких идеја.Поновни рад Уједињене књижнице и читаонице у Чачку почео је 26. априла1939. године, када је Књижница имала 3.519 књига, а следеће године 1.152читаоца и 3.117 издатих књига. Највише су читани српски пи сци у издању„Народне просвете”, затим дела Толстоја, Достојевског, Мопа сана, Цвајга и„Нолитова издања”.

Кључне речи: књиге, Грађанска читаоница и Правила, Уједињена књи жни -ца и читаоница и Правила, Министарство просвете, Краљевска банска упра -ва у Сарајеву, Стеван К. Вучковић, Милутин Д. Смиљанић

Још 1848. године у Чачку је основано Дружство Читања Србско Сла -вен скиј Новина. Један од његових чланова био је тадашњи учитељ ча чан -ске Основне школе Јевтимије Грабовски, родом из Ирига (Срем), са за -врше не нормалне три класе на немачком у Сремској Митровици,гра матикалне четири класе на латинском и два теченија математичкихнау ка на немачком језику у Винковцима и две године богословије у Срем -ским Карловцима. Знао је, поред српског, немачки и руски језик. У Чачкује 15. маја 1860. године свечано отворено и освећено Читалиште, када је зањеговог редовног члана изабран Стеван Миросављевић, учитељ Основнешколе у Чачку. Миросављевић је рођен у Новом Бечеју (Банат), изучио јегим назију и богословију у Сремским Карловцима и једну годину фило зо -

N A S L E \ E

UDK: 027.022(497.11)"1934"(093.2)


фи је у Сегедину.1 Међутим, Читалиште у Чачку „из неких узрока престада ради 1867. г. но опет је отворено 1869. године.” Подаци о овој Чи таоницинађени су у извештају председника Читаонице суду општине чачанске од15. јануара 1881. године.2 У Листу Љубић 1898. године на зна чено је да„негда је ова читаоница цветала а сада једва животари.”

Из писма начелника округа чачанског, упућеног Министарству про -свете 1909. године, сазнаје се да су постигнути „споразуми о отварању иоснивању јавне библиотеке, (јер се у Чачку и околини) осећа потреба ижеља за оснивање...” За време Првог светског рата уништена је целокупнаимовина чачанске Читаонице „која је имала неколико хиљада свезака ибила једна од најбогатијих библиотека наше отаџбине...”3

Грађанска читаоница у Чачку обновљена је потврђивањем њенихПравила од стране Министарства просвете 26. марта 1921. године. Прематим Правилима, њен задатак био је „да организује библиотеку из које ћеграђанство узимати књиге на читање, да прима све новине и часописе усвом локалу и ставља на читање члановима, да шири просвету у народупре ко јавних предавања и да свим средствима помаже напредак књи же -в ности; да по могућству издаје народу бесплатно књиге, чија ће садржинабити нарочито спремљена за народ и да морално и материјално помажесва хумана удружења како у месту тако и ван њега.”4 Грађанска чи тао -ни ца имала је и свој печат на коме је било урезано Чачанска грађанскачитаоница – Чачак.

Чланови Читаонице могли су бити „сви пуноправни грађани Кра ље -вине”: а) редовни, б) утемељачи, в) добротвори и г) почасни. Пра ви ли ма јебило предвиђено да се о пословима у Читаоници старају Управни одбор,Надзорни одбор и Скупштина. Управа ће се бирати сваке године на ре дов -ној скупштини „између редовних чланова читаонице. Гласање је јавно и поли стама. Решава се простом већином гласова.” Ре до вна скупштина којој је„морала да присуствује најмање половина ре довних чланова” одржавала сесваке године у јануару. На редовној скупштини управа је подносила из ве -ш тај о раду у претходној години, одобравани су рачуни о расходу и приходуи извештај Надзорног одбора, бирани почасни чла нови, решавани евен ту -ални предлози управе или појединих чланова и бирани Управни и Над зор -ни одбор, као и три члана за оверавање записника. Дужност управе била је

NASLE\E

KOVIQKA LETI]


———————————————

1 Ковиљка Летић, Основне школе у чачанском округу 1804 – 1914, Горњи Мила -но вац, Дечје новине, 2000.

2 Гаврило Ковијанић, Трагом читалишта у Србији, Београд, Народна књига,Библиотека града Београда, 1986, стр. 258-259.

3 Градска библиотека у Чачку 1848 – 1998 : документа, Чачак, 1998.4 Архив Југославије, Министарство просвете Краљевине Југославије, ф. 66, 2279

(у даљем тексту АЈ, 66).

да рукује целокупном друштвеном имовином, сазива редовне, а по потребии ванредне ску п штине за које припрема из ве штај о свом раду и стањудруштвене имовине, предлаже лица за почасне чланове, одређује преда ва -ња, излете, концерте, позоришне представе и забаве, прописује унутрашњиред у раду Чи та о нице и часове читања новина, искључује чланове Читао -ни це који својим понашањем то заслуже „или не плате улог за два лица.” УУправном одбору „решавало се простом већином присутних чланова којихје морало бити најмање шест на седници.” Управни одбор сачињавали супред се дник, потпредседник, књи жни чар, благајник, секретар и пет чла но -ва. Дужности председника Упра вног подбора биле су: „а) да сазива и руко -во ди седницама Управног одбора; б) да наређује и одобрава издатке највишедо (50) педесет динара; в) да потписује сву дружинску преписку; г) да кон -тро лише рад свих чланова Управног одбора; д) да пред влашћу и другимудружењима заступа дру штво; ђ) он је извршни орган и покретач свакогдруштвеног рада и управљања; е) руководи свим спољним и унутрашњимпословима.” Књи ж ничар „чува књиге, води инвентар књига и листова и из -даје књиге и листове члановима на читање, а сваке редовне скупштине под -носи из ве штај о прочитаним књигама. Он материјално одговара за упро -пашћене књиге и листове.”

Према правилима, „читаоница престаје чим у њој остане 10 чланова.Сва њена имовина прелази у том случају овдашњој гимназији, која ћекњи ге чувати и њима се служити све док се не оснује оваква иста уста -нова.” 5

Председник Читаонице био је Јаков Б. Ђуричић, судија, а секретарЖивојин Алексић, свештеник и члан Духовног суда. Они су писали Ми ни -старству просвете 11. маја 1921. године „да Грађанска читаоница у Чачкуима част известити Министарство да је са највећом благодарношћу при -ми ла све књиге послате у пакету под бр. 12029 и моли да се и убудућешаљу.” Истовремено, обавештавају Министарство да су одржана два јавнапре давања – о Вуку Караџићу и Јосипу Јурају Штросмајеру. Поводом њи -хове прославе, предавач је био Властимир Матић, професор, а „О земљо -писима” је предавао Драг. Митровић, суплент. Било је заказано пре да ва -ње из историје и хемије за половину следећег месеца, а предавач ће битиРат ко Пенезић, професор. Сва ова предавања била су добро по сећена. Од15. тек. месеца почеће да дејствује и рад читаонице.” 6

Није познато до када је радила Грађанска читаоница у Чачку. У пр -вом броју Чачанског гласа од 16. јула 1932. године објављен је напис:„Невероватно, готово парадоксално звучи, да Чачак као једно значајно

NASLE\E

UJEDIWENA KWI@NICA I ÎTAONICA U Â^KU


———————————————

5 Исто. 6 Исто, 4.

историјско место, као културно-просветни и економско-привредни центарједне велике околине, са изузетним положајем, на раскрсници великих иважних путева, нема ни једне јавне библиотеке...”

Управитељ чачанске Основне школе, Стеван К. Вучковић, доставио је„три примерка правила чачанске књижнице и читаонице 12. децембра 1933.године Краљевској банској управи просветном одељењу у Сарајеву, с молбомда пошто их одељење прегледа и усвоји, пошаље Министарству просвете напотврду.” У својој молби Вучковић наводи: „У Чачку нема ни једне већечитаонице, зато су ова три друштва – Просвета, Народни универзитет ичачанско Удружење учитеља – удружили да заједничким снагама створечитаоницу са што више књига. Установом покретне читаонице, надамо се, даће и околина Чачка имати довољно успеха. Молимо да се изврши што препотврда правила, јер смо намерни у јануару 1934, да на свечан начинотворимо читаоницу и отпочнемо рад. Контролу над читаоницом према чл.19. ових правила врше просветне власти.”7 У писму упућеном Краљевскојбанској управи – Просветном одељењу у Сарајеву 28. децембра 1933. годинесрески начелник је назначио да ће читаоницу и књижницу сместити уУчитељски дом у Чачку и да ће њихови сарадници бити учитељи Народнихосновних школа и наставници Гимназије у Чачку.

Подсећајући да су Правила Уједињене књижнице и читаонице у Ча -чку одобрена 16. маја 1934. године, председник Управног одбора ове Књи -ж нице, Милутин Д. Смиљанић, написао је Министарству просвете – Оде -љењу за народно просвећивање у Београду 16. децембра 1934. године, даје њен рад већ отпочео, али, „за сада располаже малим бројем књига, памо ли да јој се помогне новчано или у књигама.” На ову молбу шеф Одсеказа народно просвећивање при Министарству просвете, Ратко Пенезић,одго ворио је: „Према указаној потреби, а у циљу ширења просвете одо бра -вам да се Уједињеној књижници и читаоници у Чачку додели 100 комадакњига одређених за поклон Народне књижнице и читаонице.”

Из писма председника Удружења чачанског Учитељског дома, Сте -ва на К. Вучковића, упућеног Министарству просвете – Одељењу за наро -дно просвећивање у Београду 21. октобра 1936. године, сазнаје се да јеУједињена књижница и читаоница у Чачку „смештена у једној већој собиУчи тељског дома на коју се не плаћа никаква кирија, да чланова имапреко 400 и сви члански улози иду за набавку књига, тако да сада има2.800 књига којима се служе сви наши чланови, а има их из свихдруштвених редова и сталежа.”8 Вучковић је молио „за помоћ у књигамакоје ће се унети у Уједињену књижницу.” Сходно одлуци Министарства

NASLE\E

KOVIQKA LETI]


———————————————

7 АЈ, 66, 298.8 Исто.

про свете, шеф Одељења за народно просвећивање, Ратко Пенезић, до ста -вио је 60 примерака књига као поклон Уједињеној књижници и читао -ници у Чачку.

Министарство унутрашњих послова – Одељење за државну заштитуобавестило је Министарство просвете „под пов. I бр. 7633 од 25. фебруара1937. године да је Краљевска банска управа у Сарајеву известила Ми ни -старство унутрашњих послова, да је на овогодишњој редовној ску пштинипросветног друштва Уједињене књижнице и читаонице у Ча чку изабранонеколико ноторних комуниста у Управу друштва.” Министарство просветеје „актом пов. Бр. 121 од 27. фебруара 1937. године дало мишљење да се одстране управне власти поништи закључак друштвене скупштине у погледунових друштвених функционера и даде наређење, да се изаберу другаподесна лица, или ако то није могуће извести, да управна власт за бра нирад читаонице до даље наредбе.” Међутим, из жалбе оснивача и чла наУједињене књижнице и читаонице у Чачку, Стевана К. Вучковића, видимода је Краљевска банска управа у Сарајеву „одлуком пов. Д. З. Бр. 1775 од 7.маја 1937. године ову читаоницу затворила.”9 Из извештаја сре скогначелника у Чачку упућеног Краљевској банској управи у Са ра је во сазнајесе да је 3. октобра 1937. године одржана Скупштина чланова бив шеУједињене књижнице и читаонице у Чачку „чији је рад одлуком Мини -старства унутрашњих послова дефинитивно забрањен III бр. 26864/37. Са -зи вач ове Скупштине, Вучковић Стеван, учитељ у пензији, желео је да се уранијим правилима учине измене, да се изабере нов одбор и да се књи жни -ца и читаоница поново отвори и свој рад настави.” У свом извештају срескиначелник истиче да је на тој седници Скупштине запажено „да крајњелевичарске елементе – комунисте искушавају да уђу у ову про све т нуустанову и тамо активно раде. То се запазило нарочито по држању ДрагишеМишовића и Александра Ћурчића, који су власти као комунисти познати.”10

Након одржане Скупштине чланова забрањене Уједињене књи жни -це и читаонице, Стеван К. Вучковић молио је Министарство просвете дапоради на томе да се одлука о забрани рада овог Удружења повуче, и то изследећих разлога: „1) што су у Управи друштва поред два-три члана изграђанства за све време били директор чачанске гимназије, просветни ре -ферент начелства среза трнавског, као и неколико професора и учитеља,тако да је само Управа својим саставом била довољна гаранција за пра ви -лан рад; 2) да полицијске власти, које су извршиле попис књига нису на шлени једне забрањене књиге, нити пак књиге, која није уведена у инвентар;

NASLE\E



———————————————

9 Исто, 7.10 Међуопштински историјски архив Чачак, К – 3 фонд Дринске бановине, Годи -

на 1929 – 1941, IV одељење Просвета (у даљем тексту МИАЧ).

3) да је највећи добровољни прилог од 1.000 динара дао председник владедр Милан Стојадиновић, који је на тај начин постао добротвор књижнице;4) да су неке личности мотивима почеле упућивати управним властималажне доставе противу књижнице и њеног рада.” Достављајући ову молбуМинистарству унутрашњих послова, министар просвете написао је:„Министарству је част напоменути, да је Чачак у истину важан културницентар и жижа културно просветне делатности на пространом подручјуранијег истоименог округа. Поред Народног универзитета такво једнокултурно седиште немогућно је замислити без веће библиотеке, кад се иобична села труде да добију своје књижнице. Стога је Министарству частумолити Министарство унутрашњих послова за извештај под којим биусловима могла бити повучена забрана рада овој књижници.”11 Поштоодговора није било ни после три месеца, према наређењу министра просветевршилац дужности начелника Одељења за народно просвећивање, РаткоПенезић, написао је Министарству уну тра шњих послова – Одељењу задржавну заштиту: „Актом пов. Бр. 19681 од 19. маја 1937. године ово јеМинистарство доставило том Министарству жалбу Стевана К. Вучковића,оснивача и члана Уједињене књижнице и читаонице у Чачку противузатварања те установе, с молбом за извештај под којим би условима моглабити повучена забрана рада читаонице. Част ми је умолити да се о решењупо предмету, по могућству што пре обавести ово одељење.” Тек 5. октобра1937. године Министарство унутрашњих по сло ва обавестило је Краљевскубанску управу у Сарајеву о томе да је Ми нистарство просвете доставиложалбу Стевана К. Вучковића, оснивача и члана Уједињене књижнице ичитаонице у Чачку, „против затварања те установе с молбом за извештајпод којим условима би могла бити повучена забрана рада читаонице.”Међутим, срески начелник трнавског среза написао је Краљевској банскојуправи у Сарајеву „да налази за сходно да је немогуће извршити наређењеМинистарства просвете бр. 360 од 25. јануара 1938. године јер је незгодно даприватна лица сазнају да се поједина лица воде као комунисти. Молим дасе о овоме упозна Мини стар ство просвете и умоли да опозове своје наређењеи једним актом на згодан начин обавести Вучковића, а потписати сматра дага не би требало оба ве штавати.”12

Краљевска банска управа у Сарајеву обавестила је Министарствоунутрашњих послова у Београду 10. јануара 1938. године да је Уједињенукњижницу и читаоницу у Чачку „распустила због тога што су у Управуовог друштва на годишњој скупштини изабрани људи за које постојиоправдана сумња да су припадници комунистичке идеје. О овоме постоје

NASLE\E

KOVIQKA LETI]


———————————————

11 Исто, 7.12 АЈ, 66, 2500.

у Банској управи извештаји: начелника среза трнавског, Дринског жанд.пу ка и Управника болнице у Чачку у којим извештајима стоји да се крозово друштво шири комунистичка пропаганда. На челу друштва се налазе:Аца Ђуричић адвокат, професор Смиљанић, Др. Мишовић и неки Ћи р -ковић гвожђар. На основу извештаја да су ови људи присталице кому ни -сти чке идеје и да они имају јак утицај на рад овог друштва, Банска управаје донела одлуку о распуштању друштва. Само у случају кад би се приликеу друштву измениле и кад би неки представници друштва затражили дасе друштву одобри рад, подносећи накнадно правила друштва на одо бре -ње, овом би се друштву могао дозволити рад.”13

На ванредној скупштини чланова Уједињене књижнице и чита о ницеу Чачку, одржаној 2. априла 1939. године у сали Учитељског дома, усвојенасу нова правила. Ову скупштину, којој је присуствовало 65 чла но ва, „отво -рио је вршилац дужности председника Стеван К. Вучковић учи тељ у пен -зији, који је констатовао да се после 23 месеца једва успело да се рад књи -жнице обнови и одобри поново њено отварање.” Он је истакао заузимањеи труд Драгутина Лазовића, овдашњег адвоката, који је све срдно помагаоакцију бивше Управе за обнављање књижнице. Потом је представио„представника власти за ову скупштину Винка Ковачића, по дначелникатрнав ског среза.” На предлог председавајућег скупштина је иза брала Све -то лика С. Пауновића, управитеља основне школе, за се кре тара – запис -ничара и Милосава Милосављевића и Миодрага Симовића за оверачезаписника. Председавајући као члан и потпредседник раније УправеУједињене књижнице и читаонице, у свом дужем усменом изла га њу Вучко -вић је образложио како и због чега је дошло до затварања Књижнице, а за -тим истакао да је велики труд учињен да би био одобрен њен поновни рад.По себно је назначио „да су разлози за њено затварање би ли неправедни инеосновани”, замолио скупштину „да при бирању Управе поведе рачуна ооним чињеницама које припомажу некима да нађу извесне могућности теда дође до растурања књижнице.” У прилог овоме, прочитао је „решењеДржав ног савета бр. 12963/38. г. да би се у интересу рада и опстанка књиж -ни це избегле неке евентуалности.” На ванредној Скупштини ранија пра -вила су нешто измењена, али није про ме њена суштина. После краће дис -ку сије у Управни одбор ванредна Ску п штина изабрала је: Светолика С.Пауновића, Влајка Цуцулића, Ђор ђа Жакулу и Ђурђину Андрић, а у Над -зор ни одбор: Драгутина Лазовића и Момчила Вилимановића. ЧлановиУправног одбора Уједињене књи жни це и читао нице у Чачку (укупно 10)би ли су: Стеван К. Вучковић, учитељ у пензији, Драгомир Поповић, про -фесор, Маргита Радовић, професор, Мило ван Милутиновић, архијерејски

NASLE\E



———————————————

13 Исто.

намесник, Драгослав Урошевић, учи тељ, Властимир Ћирковић, индустри -ја лац, Светолик С. Пауновић, школ ски надзорник, Влајко Цуцулић, кројач,Ђорђе Жакула, приватни чино вник и Ђурђина Андрић, медицинска сестрау школској поли кли ни ци.

У писму достављеном Краљевској банској управи – Просветном оде -ље њу у Сарајеву 13. јула 1939. године, срески начелник трнавског срезана писао је: „Достављајући Правила на одобрење част ми је известити дау Чачку не постоји друга Народна књижница и читаоница, а чланови овесу национално потпуно исправни.” Још је напоменуо да ће књижница би -ти смештена у Учитељском дому у Чачку, „а у њој ће сарађивати ов дашњипрофесори и учитељи.” На предлог Краљевске банске управе Про све тногодељења у Сарајеву, Министарство просвете је 29. августа 1939. године„одо брило Правила Уједињене књижнице и читаонице у Ча чку, среза тр -на вског, бановине Дринске.”14

Председник обновљене Уједињене књижнице и читаонице у Чачку,Стеван К. Вучковић, написао је Министарству просвете – Одељењу занародно просвећивање 25. септембра 1939. године да ова „књижница имапре ко 3.600 комада књига са разном садржином, али је далеко од тога даима приближан број књига према тражењу својих читалаца. Књижницаима и једну покретну књижницу већином са садржином која се тражи засело. Како се ова књижница премешта из села у село и како је она најбољипро пагатор за образовање ‘сеоских књижница‘ то би било потребно обра -зо вати још две такве књижнице које би се давале по срезовима: трнавском,дра гачевском и љубићком. Зато молим Министарство да при давању књи -га овој књижници водите рачуна о овој другој потреби наше књи жнице.Раније смо молили за новчану помоћ од 5.000 динара при чему и са даостајемо јер нам је велика потреба да књижницу проширимо. Надамо се даће Министарство све учинити како бисмо надокнадили застој, који јенастао услед растурања наше књижнице.”15 Министарство просвете јеодлучило „да се из Слагалишта књига као дар Министарства просветедодели 30 примерака разних књига Уједињеној књижници и читаонициу Чачку.” Одлуку Министарства просвете о додели књига по тпи сао је шефОдсека за народно просвећивање, Ратко Пенезић.

Као председник Уједињене књижнице и читаонице у Чачку, СтеванК. Вучковић доставио је извештај о њеном раду начелнику трнавског срезаи школском надзорнику у Чачку с напоменом „да су њена Правилаодобрена од стране Министарства просвете п. Бр.7417 од 16. маја 1934.године.” Ево тих података:

NASLE\E

KOVIQKA LETI]


———————————————

14 Исто, 12.15 Исто, 12.

Година Број Број Број Број одржаних чланова књига читалаца предавања

1935 400 2.058 3.303 4 1936 476 3.052 4.402 31937 254 3.451 1.561 21938 - 3.452 - -

Вучковић истиче да Уједињена књижница и читаоница у Чачку„нема свог дома, већ се налази у Учитељском дому. Нема посебне собе зачитање.” Срески начелник је овај извештај о раду доставио Министарствупросвете.

Крајем децембра 1939. године Министарство просвете је одлучило „дасе из Слагалишта књига додели још један пакет од 30 примерака ра знихкњига Уједињеној књижници и читаоници у Чачку.” Председник Управекњижнице, Стеван К. Вучковић, и књижничар Маргита М. Ра до вић,професор, захвалили су Министарству просвете на поклоњеним књи гама.

Из извештаја о раду Уједињене књижнице и читаонице у Чачку уминулој 1939. години, који је срески школски надзорник, Светолик С.Пауновић, доставио Министарству просвете 25. јула 1940, сазнаје се да јерад у њој почео 26. априла 1939. године, да је радила један пут недељнопо два часа и да „није било седељки, приредби ни предавања”. Књижницаје имала 3.519 комада књига, није било часописа јер је недостајала чита -о ница. Те године прибављено је 67 књига, и то путем поклона: од Ди ми -тријевића – 18 књига, професора Маргите Радовић – 6 књига и Учи те- љ -ског удружења – две књиге. Из својих средстава књижница је на ба вила 41књигу. Уједињена књижница и читаоница у Чачку имала је 1.152 читаоцаи издатих на читање 3.117 књига. Највише су читани српски писци уиздању „Народне просвете”, затим дела Толстоја, До сто је в ског, Мопасана,Цвајга и „Нолитова” издања. Извештај о раду Уједињене књижнице ичитаонице у Чачку потписали су секретар Павле Д. Јова новић, књи ж -ничар Маргита М. Радовић, професор, благајник Драгослав Уро шевић,учитељ и председник Стеван К. Вучковић, учитељ у пензији.*

NASLE\E



———————————————

* Ови подаци представљају ново поглавље у историји чачанске Библиотеке закоје се до сада није знало. Архивска документа сведоче о напорима Чачана дапосле затварања Читаонице 7. маја 1937. године обнове њен рад, што су иуспели после две године. Такође сазнајемо и колики је био фонд књига и бројчиталаца и како се долазило до књига [прим. уредника].

UNITED LIBRARY AND READING ROOM IN ČAČAK

Summary

The City Reading Room in Čačak was renewed through confirmation ofits Rules by the Ministry of Education on March the 26th, 1921, and the Rulesof the United Library and Reading room were authorized on May the 16th,1934. By the Royal banate directorate Resolution passed on May the 7th, 1937the Library and Reading Room were closed because its leaders were suspectedto be the followers of the communist ideas. United Library and Reading Roomin Čačak were reopened on April the 26th, 1939 when the library had 3519books; the very next year it had 1152 library users and 3117 borrowed books.The works of Serbian writers published by Narodna prosveta were the mostpopular among readers; together with works of Tolstoy, Dostoyevsky, Mau-passant, Zweig and Nolit’s editions.

Keywords: books, City Reading Room and its Rules, United Library andReading Room and its Rules, Ministry of Education, Royal banate directoratein Sarajevo, Stevan K. Vučković, Milutin D. Smiljanić

Koviljka Letić

NASLE\E

KOVIQKA LETI]


NASLE\E



Факсимил документа из кога се сазнаје зашто је 1937. године затворенаЧитаоница у Чачку

NASLE\E

KOVIQKA LETI]


Молба Чачана да се дозволи поновно отварање Читаонице

NASLE\E



Усвајањем измењених Правила о раду Уједињене књижнице и читаоницеодобрено је поновно оснивање

NASLE\E

KOVIQKA LETI]


Новооснована Књижница и читаоница имала је 3.600 књига

Mр МАРИЈАНА МАТОВИЋГрадска библиотека„Владислав Петковић Дис”, Чачак

КРИМИНАЛНА БИБЛИОТЕКА У ЛЕГАТУ МИЛИВОЈА И БОЖИДАРКЕ ФИЛИПОВИЋ

– Поводом 140-годишњице рођења и 70-годишњице смрши учишеља,књигољупца и дародавца Миливоја Филиповића (1871-1941) –

Кад се решиш да учиниш какво казнимо дело,онога часа помири се с шим, да ши више нема

месша међу часним људима, па ма ше земаљска казна и мимоишла: савесш ше швоја мора мучиши;

а она је свирепија од свију казни на земљи... (Мих. М. Ђокић, власник и уредник „Криминалне библиотеке“ )

Сажешак: У предратном Београду од 1924. до 1933. два пута месечно, а од1934. до 1941. године једном месечно излази литерарно-забавни илустро ва -ни часопис Криминална библиошека, чији је одговорни уредник МихаилоМ. Ђокић, од броја 11 (1931) и власник, а од броја 14 (1931) власник је ДушанМих. Ђокић. Штампан ћирилицом и латиницом, овај часопис током свог не -пре кидног осамнаестогодишњег излажења доноси мноштво вредних изанимљивих написа из свакодневне криминалистичке праксе у КраљевиниСрба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевини Југославији и свету, као ипри че, фељтоне, преводе дела страних писаца, светске занимљивости,значајно доприносећи новом сагледавању српске и светске друштвене икњижевне историје у првим деценијама 20. века и показујући да криминалније појава савременог доба. У раду је приказана Криминална библиошекау десет књига (1924-1933), која је саставни део легата Миливоја иБожидарке Филиповић у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ у

N A S L E \ E

UDK: 050Kriminalna biblioteka"1924/1933"

027.52:027.1(497.11)


Чачку.1 Све књиге су у тврдом црном кожном повезу, а на хрптовима сузлатотиском утиснути наслов комплета (Криминална библиошека), редниброј књиге (I-X), година излажења (1924-1934)2 и име власника (М. Фили -по вић). Међутим, из непознатих разлога, на свим примерцима исечене сунасловне стране са упечатљивим ликовним решењима, каракте ристи чнимза предратна издања.

Кључне речи: Криминална библиотека, легат Миливоја и Божидарке Фи ли -повић, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевина Југославија, Бео -град, криминалистика, полицијске науке, Михаило М. Ђокић

Криминална библиотека – нови престонички часопис

У историји Србије штампа представља поуздан показатељ кул ту рногнивоа друштва и степена његове демократије, али и услова под који ма јеу њему тражила своје место. Током два и по века постојања, српска штампапрати и верно бележи догађаје не само у мирним раздобљима, већпреживљава и четири тешка рата и многе политичке ударе, који на њојостављају свој печат.

Између два светска рата, „у доба нервозе, у доба целокупне неопре -де љености на свима пољима јавне делатности“, када полицијске наукедобијају замах усавршавањем постојећих и увођењем нових крими нали -стичких метода, у српској престоници се 1. марта 1924. године појављујепрви број новопокренутог литерарно-забавног часописа Криминалнабиблиошека,3 у коме се Уреднишшво обраћа Чишаоцима:4 „Да би се испу -

NASLE\E

Mr MARIJANA MATOVI]


———————————————

1 У Завичајном одељењу Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Ча -чку, у саставу легата Јована Давидовића (1925-1977) такође се чувају појединипри мер ци Криминалне библиотеке: бр. 1-23 (1924-1925), бр. 1-7, 9-24 (1925-1926), бр. 1-4, 6-9, 11-16, 18-24 (1926-1927), бр. 1-24 (1928), бр. 1-18, 20-21 (1929),бр. 1-24 (1930), бр. 1-24 (1931), бр. 1-24 (1933), бр. 1-24 (1934), бр. 1-24 (1937), бр.1-24 (1938), бр. 1-3, 5-7, 10 (1940).

2 Погрешно утиснута година, уместо 1933.3 „Због свог географског положаја, налазећи се на изванредно живом путу изме -

ђу исто ка и запада, Београд, између осталог, има изванредно интензиван кри -ми на лан живот, интензивнији него што би то одговарало броју његовихста но вника и фа кту да је престоница једне државе од дванаест милиона душа.Бео градска по ли ција, која је још сиромашна и која располаже скромним техни -чким средствима, има да се бори с нечувеним тешкоћама, с тешкоћама пред ко -јима би застале и полиције са запада, које располажу многобројнијим снагамау особљу, а имају ско ро савршену технику“ (Уводно слово новопокренуте ру бри -ке „Последњих пе тна јест дана : кретање криминалног живота у Београду ице лој Краљевини“, у: Крими на л на библиотека. - Год. 1, бр. 21 (1. јануар 1925),стр. 500).

4 Сви цитати из Криминалне библиотеке наведени су без усклађивања са са -

ни ла једна осетна празнина у нашој заиста сиромашној криминалној ли -тератури, која до сада код нас готово и није обрађивана, и ако је у свимакултурним народима већ одавно има, ми смо покренули овај часопис, којиће излазити два пута месечно на овоме формату и овако опремљен, увекна двадесет четири стране.

Овај забавно-литерарни часопис доносиће по један оригинални са -став из нашег живота, са више уметничких слика у тексту. Поред овогаби ће и превода страних признатих криминалних књижевника и општепознатих писаца.

Пружајући читаоцима прву свеску нашега часописа, ми их молимо,да га свесрдно приме и да се пријатељски заузму у својој околини, да оншто више продре у шире масе нашег народа.

Сваки претплатник који се претплати на часопис за годину дана, сконца године добија тврде корице да би могао повезати свих двадесет че -тири броја“.

Такође, „Уредништво је осигурало сарадњу ове господе: Косша Н.Хри сшић, пређ. министар – „стари Београђанин“, Д-р Рајс, професор,Косша Јанковић, начелник Министарства Ун. Дела, Димишрије Ка ла ј -џић, пенз. начелник окружни, Данило Живаљевић, књижевник, Д-р Т. Хо -ро виц, Миле Павловић, професор, Михајло Добрић, публицист, Свеш.Сав ковић, новинар, Рудолф Фр. Мађер, књижевник из Осека, ДрагомирБо шковић, инспектор Мин. Полиције у пензији, Власш. Пешковић, но -винар, Милан Сш. Павловић, професор, Вел. Лукић, новинар.

Сликар г. [Михајло] Лисовски.Поред овога опсежног броја наших виђених писаца, Уредништво је

успело, да око часописа сакупи и већи број млађих снага, које ће својимрадовима пружити одличну лектиру нашим читаоцима“.

У импресуму се наводи да је „Претплата за Краљ. С. Х. С. за 3 мес.30.- дин., за 6 мес. 60.- дин., за 1 год. 120 дин. Поједини бројеви 5.- дин.

Рукописи се шаљу уредништву Карађорђева ул. 8. - Примљени ру -ко писи хонорирају се, непримљени враћају се.- Администрација: ЦарУроша 5.“

Од другог броја (15. март 1924), адреса администрације је Поенка -рео ва 36. Од 10. свеске (15. јули 1926) уредништво је пресељено у До бри -њску улицу бр. 12, II спрат, преко од Новог Двора. Од свеске 20, у петојгодини излажења (16. октобар 1928), уредништво и администрација су устану Мих. М. Ђокића у Ранкеовој бр. 17 (испод Савиначке Цркве). У ше -стој години излажења, од свеске 7 (1. април 1929), уредништво је у Кара -

NASLE\E

KRIMINALNA BIBLIOTEKA U LEGATU MILIVOJA I BO@IDARKE FILIPOVI]


——————————————————————————————————————————

вре ме ним српским језиком и правописом, како би се дочарала аутентичностизво рног текста и драж архаичног српског језика.

ђо рђевој 47/II, а у седмој години, од свеске 11 (1. јуни 1930), уредништво иадминистрација су у Карађорђевој 41, а адреса уредника Мих. М. Ђокићаје Карађорђева ул. 41/II. Од свеске 21 (1. новембар 1930), уредништво је наистој адреси, док је администрација на Топличином Венцу 29 (до ХотелПаласа), да би од 22. свеске и уредништво прешло на Топличин Венац 29.Од 17. свеске (1. септембар 1932), адреса уредништва и администрације јеПалата Бристол стан бр. 9, Карађорђева улица. Од свечане, 22. свеске (16.новембар 1933), уредништво је у Француској ул. бр. 9 (Позоришној).

Власник и уредник часописа је Михаило М. Ђокић,5 а часопис сештампа у штампарији (касније Графичком предузећу) „Просвета“ а. д. -Хоровиц и Димић, Цара Уроша 8. Обима је 24 стране, димензија 26 cm,штампан ћирилицом, делимично и латиницом.

Почев од осме године излажења, од броја 11 (1931), власник иуредник за литерарни део је Мих. М. Ђокић, а за стручни део ДрагославМ. Лазић.6 Од броја 14 (1931) власник је Душан Мих. Ђокић, а уреднициМих. М. Ђокић (одговорни уредник) и Драгослав М. Лазић.7

У седмој години излажења (1930) Криминална библиошека сештампа у Штампарији Главног савеза српских земљорадничких задруга(Франкопанова 15), а од свеске 1, у осмој години излажења (1931), поредназива и адресе штампарије, додато је и име власника - Јован Јот.Павловић, Воје Вељковића 25. Од деветог годишта (1. јануар 1932), узназив штампарије је и име новог власника на истој адреси - Бл. Н.Ковачевић, Воје Вељковића 25.8

NASLE\E

Mr MARIJANA MATOVI]


———————————————

5 Ми хаило М. Ђокић (Београд, 6. октобар 1874) био је званичник Среза љуби ћ -ског, но винар, писац, комесар Савске полиције, писар и члан Управе градаБео града. Од Ђокићевих дела, у легату Миливоја и Божидарке Филиповићчувају се и Из полициског живота : анегдоте, црте, епизоде, св. 1, ШтампаријаСупек-Јова но вић и Богданов, Нови Сад, 1919; Полицијске приче, Графичкиза вод Народна са мо управа а. д., Београд, 1922; Из живота за живот, Изда ва -чка књижарница Ге це Кона, Београд, 1922; Наши на Корзици : путописне црте,књ. 1, Графичко предузеће Просвета а. д., Београд, 1923.

6 Саветник Министра унутрашњих послова и хонорарни наставник централнеПо лицијске школе у Земуну.

7 Од бр. 19 (1937) уредник и власник је Михаило М. Ђокић, који је од бр. 31(1938) и одговорни уредник.

8 Од бр. 9 (1934) Криминална библиотека се штампа у Задружној штампарији(иста са новим називом и власником).

Физиономија часописа

„Покретање часописа Криминална Библиошека пада у онај мо ме -нат, када је, после рата, настала уопште духовна дезоријентација и етичкакриза. Велики Рат, 1914-1918, потресао је цео свет, а кад је дошао мирнаишла су нова искушења, која су све више подгризала друштво. Злочинисвију облика и корупција утицали су на опадање морала и ширили издана у дан геометријском прогресијом. Ми нисмо живели на Робинзоновуострву, па да смо чинили засебан свет. И ми смо чланови – органи – чове -ча нског друштва, па кад је оно захваћено недаћом, то смо и ми морали насопственој кожи осећати […] Михаило М. Ђокић онда се одлучио да својусна гу ангажује у служби кориснога. Као човек интуитивног духа, ипрактичар, с погледима и осећањима која је стекао као одличан чиновник,прихватио се, достојног части задатка: да даде отпора новој рушилачкојструји“.9

Криминална библиошека је југословенске оријентације, а доносиори гиналне радове из посведневног живота Краљевине Срба, Хрвата иСловенаца, потом Краљевине Југославије, али и читавог света, са вишеуметничких цртежа и фотографија. На страницама овог занимљивогчасописа које су сачувале драж архаичног српског језика и ручно слаганогтекста, приказани су случајеви из свакодневне полицијске и судске праксеи жанровска литература из области криминалистике, али и разни другинаписи и фељтони у ширем смислу везани за ову област, поглавито из на -цио налне историје. Поред уредника Михаила М. Ђокића, угледна именадомаће и стране криминалистике као стални или повремени сара дниципотписују занимљиве прилоге изузетне документарне вредности о исши -ни шим догађајима из пресшоничког живоша10 и других места широмКраљевине, претежно српских вароши („приче из паланачког живоша“),као и записке и сличице са села о разним злочинима, убиствима и самоу -би ствима, деци-злочинцима, преварама, крађама и похарама, алко хо ли -зму, кријумчарењу, шверцу, коцки, просјачењу, скитничарењу, про ститу-цији, трговини белим робљем, наркоманији, психопатологији, празноверју,вештичарењу, религији, хипнози, спиритизму, парапсихологији, инквизи -ци ји, мирнодопској, ратној и индустријској шпијунажи, корупцији, тајнојпо лицији, судској медицини, еутаназији, необичним обичајима разних на -

NASLE\E



———————————————

9 Криминална библиотека : 1922-1933 : Михаило М. Ђокић : 1874-1893-1933 / Р.Ф. Мађер, у: Криминална библиотека. - Год. 10, св. 22 (16. новембар 1933), стр.514-523.

10 Италиком су наведене речи и наслови дословно преузети из часописа.

рода, као и личним исповестима полицајаца, јавној безбедности у старојсрп ској држави, значајним историјским личностима, приче из хајдучије,слу чајеве из судских успомена сшарог Београђанина, приче са Солунскогфро нта, искуства из сарадње са полицијама других земаља итд. Будући дасу темељени на истинитим догађајима, прилози у Криминалној библио -ше ци представљају вредне документе и изванредну основу за кримино ло -шка, социолошка, историјска и књижевна истраживања, а актуелношћу изанимљивошћу плене пажњу и данас.11

Читаоци су могли, између осталог, сазнати Како сам посшао поли ца -јац, шта је „Corpus delicti“, каква је шаљива админисшрација вођена Окоједне мачке, шужну повесш једног женског чиновника под насловом Мо -дер на робиња, како је брзо и успешно решено убиство несрећног КалабрезаТо релија, појединости Из живоша једног великог варалице, записе Изкрваве Славоније, а из броја у број могли су пратити и приче у на ста в -ци ма и фељтоне: Мечфилдска шајна Е. Мондинија, Доживљаји деше -кшива Дагоберша Балдвина Гролера, Црна мачка, Жив сарањен ЕдгараАлана Поа, Самоубисшво у осами Салватора Готе, Нежељени госш Вилиједе Лил Адама, Инжињеров палац, Професор Мориарши, У празној кући,У рашној служби, Грчки шумач, Вампир, Рајгашски велепоседници Ар -ту ра Конана Дојла, Невин на смрш осуђен : злочин на Варош капијиДрагутина Ј. Илића,12 Без излаза А. Серафимовића, Лазар : разбојник

NASLE\E

Mr MARIJANA MATOVI]


———————————————

11 Тако, на пример, Гр.[Григорије] Божовић у тексту Азем Бејта : качачки хара м -баша, пише: „Један наш официр из Друге Армије, при наступању 1918. годинекроз Качаник, сврати у једну арнаутску воденицу на Лепенцу да преноћи. Онсе пријатно изненади кад га дочека стари његов познаник воденичарАрнаутин, који га је и 1912 године при покрету Треће Армије на Кумановугостољубиво и при ја тељски примио […] - А ви примате нас радо, ширите руке,месите проју, братимите нас официре, али и пљачкате кад смо у невољи... -Хе, побратиме, шта ћеш кад нам је то од Бога дано?... Одступали су Турци, мисмо их пљачкали, а вас до че ки ва ли; отступали сте ви, ми смо вас крвничкипљачкали и тукли, а до чекивали Нем це и Бугаре. Најзад смо и њих прибежању пљачкали и... вас дочекали. По бра тиме! Заклињем ти се вером у којојсам, да сам необично сретан што те поново видим овако у наступању. Не самото. Но се овако радују и сви Арнаути. Ми во ли мо да неко с времена на времеодступа, да би други наступао. Нико нам се, по ред свега тога, не свиђа каоСрби. Али... али заклињем ти се Богом, да ћемо вас веома радо опет убијати ипљачкати, само ако окренете леђа низ Качаник... Побратиме, то је истина и тоје наш благослов од старина!...“ (Криминална би блио тека. - Бр. 5 (1. мај 1924),стр. 12).

12 „Уважени сарадник нашег часописа, Господин Драгутин Ј. Илић, признатикњи же вник, ставио нам је на расположење свој рукопис, у коме до детаља опи -сује загонетно убиство Змејановића, бурмуџије, које се догодило пре три де це -ни је на Ва рош Капији у Београду. Овај језиви злочин у своје време, држао јеу страху чи таву варош, све до онога часа, док није злочинац пронађен. Скре-

из околине Чачка Јов. (Јоца) Спир.[идоновић]-а, Вешар са запада ПаулаРо зенхајна, Сандук : из живоша сшраначких легија у Токингу Ханса Хај -нца Еверса, Из Црне књиге једног полицајца Јосифа Ернера,13 „Хирург изПа риза“ : из подвига Николе Милојевића, „једног од наших несумњивонај већих и најразноврснијих по послу варалица и неваљалаца“ деве де се -тих година 19. столећа, Краљичина огрлица Морица Леблана, МохамедМ’Баја Бен Ашир Арналда Чиполе, Правда је моћна... Gwyn-а, Побуна набарку „Бан Мажуранић“ : (исшиниш догађај пом. капешана СшаниславаА. Аншића из Бакра) Рудолфа Црнића (поручник трговачке морнарице),Те лесне и смршне казне код свих народа и у свима временима : илу сшро -вана криминално-исшориска сшудија Рудолфа Квантера, Клод Ге : шу -жна повесш једног робијаша Виктора Игоа, Живош једног разбојникаПа вла Фукса, На робији : аушеншични извешшаји са пушовања по осу -ђеничкој колонији у француској Гујани, Међу лудама и Горе но у паклуАл бера Лондра,14 Револуционарни и полишички буншовници Ч. Ломброза,Арабљанин као криминални шип В. Ј. П.-а, „Чрезвичајке“ : личне успо -ме не из одеске Че-ке К. Алинина, Криминалне афере Волшеровог доба Е.Ноела, Фанашизам као извор злочина : криминална студија Авг. Леве н -стима, Тајне енглеске шпијунаже и Из тајних архива : борба мозгова Ро -бера Букара, Цигани, њихов живот и особине, У специјалним мисијама :борба мозгова : мемоари једног агента Антантине тајне службе о не ма чкојшпијунској служби, Црвена девица из Кремља : страхоте Руске револуцијеШарла Лучиета, Солун 1914-1916 и Авантуре мојих земљака Михаила Т.Банковића, Шта све практикују лопови : за иследнике од ве ли ке важности,а за сваког грађанина од користи, Глас с оног света! : до живљаји полицајцаПила Марка (Хамбург); Под крвавим прогонством : доживљаји једнеРускиње Катарине Гауч; Немачка пропаганда и војна шпијунажа : успесина талијанском фронту за време светског рата; Душевне особине узлочинаца : по Др. Хавелоку и ост. написао Жика А. Лазић, начелникМинистарства унутрашњих дела; Султански хареми : белешке једногаслужбеника у харему султана Мехмеда Решида V Галиба Филиповића,

NASLE\E



——————————————————————————————————————————

ћемо пажњу чита о цима на овај напис, који ће их заиста занимати. Изаћи ћеу свесци за Духове“ („Не вин на смрт осуђен“, у: Криминална библиотека. - Год.1, бр. 7 (1. јун 1924), стр. [168]).

13 „Јосиф Ернер, аутор једне књижице, која има око дваестину причица, пружионам је дивну, али и језиву лектиру, пуну занимљивости и интересантности.Ми ће мо с времена на време доносити ове криминалне причице, јер смоуверени да ће на ши читаоци имати душевног задовољства читајући редове ис -пи сане примерима из свакидашњег живота који преживљујемо“ (Криминалнаби блиотека. - Год. 1, бр. 16 (15. октобар 1924), стр. 363).

14 Тадашњи познати француски новинар.

харемског бевваба15; Успомене једног полицијског комесара; Жене у тајнојвојној полицији : најчувенија немачка војна шпијунка; Ла жни полицајац: истинити доживљаји једног нашег Босанца у Цариграду; Риђокосашпијунка : крађа докумената Мин. иностр. дела; Средњевековна мучења :трпно право или тортура у Ческој; Мистериозно убиство : иследнициграђанских и војних власти треба ово да прочитају; Шпијун репарационекомисије у Бечу : послератна шпијунажа; Сатанино гнездо : криминалнакроника из последњих година деветнаестога века : догађа се у једномсреском месту у околини Београда Љуб. Јоцића из Пожаревца; Рускиратни планови, доживљаји из дугогодишње службе чувеног немачкогмирнодопског и ратног војног агента, Валтера Хермана; Стра хо витопроклетство отрова опијума : једна сјајно вођена истрага ЛардијаБрентвуда...

Часопис има и сталну рубрику Занимљивости која прати странекриминалистичке случајеве: Из мржње према банкарима и женама :жени се 7 пута и врши преваре у износу 4 милиона, Модерна разбојничкаромантика, Је ли самоубиство кримен?, Испитивање балских локала уЊујорку, Сензационалан покушај тровања, Убица своје жене Енглез Белеј,Трговина са новорођенчади, Кинез продавац кокаина : 17 година по ли цијувуче за нос, Књижевник убица, Милијардеров злочин : осамна јест годинау лудници, Модерно шверцовање дувана... Од броја 14 (15. сеп те м бар 1924)уведена је и рубрика Из страног света – У Паризу се жене лажно картају,Крвожедна религијозна секта, Извршење смртне казне у Америци, Какосе у Индији кажњавају невернице, Како се лове лопови ди ја маната, Крвнегрупе код злочинаца, Леш који говори, Полиција на ка милама, Местоотисака прстију, коса, Кријумчарење уз пратњу му зике, Централни конгреснемачких детектива...

Прва три броја доносе и написе о старој Српској држави из временацара Душана Силног – Јавна безбедност, Правда и Јаван морал, по тпи -сане иницијалима G. W.16

NASLE\E

Mr MARIJANA MATOVI]


———————————————

15 Бевваб (тур. bevvab од ар. bäwwāb) вратар, портир.16 Овај својеврсни историјски времеплов дочарава беспрекорну правну уређеност

Српске државе пре инвазије Турака на Балканско полуострво и висок нивојавне безбедности: „И ако имамо поједине одломке из старог српског зако но -давства, ипак се и по њима, као и по другим писаним споменицима, даје достата чно утврдити да је стара српска држава, нарочито за време цара ДушанаСи лног, била пример реда и безбедности“. Истичући као узоран пример чла -нове Душановог законика о трговцима, цариницима и путницима, и поредећиих са праксом у Италији и Немачкој, аутор чланка истиче: „Код нас у то добавладао је ред и безбедност на друму и свуда, како би се то и данас пожелело“.

Занимљив је и осврт на поимање правде: „У средњем веку, као што јепознато, право и правда садржала су се у песници. Ко је био јачи, његово јебило веће право. Али слаби и потиштени никада нису имали никаква права.

Рубрика Вести обавештава о годишњицама и одликовањима за слу -жних личности у полицијској и другим струкама. Тако је у првом броју, настрани 20 у белешци Одликован, објављена вест: „Наш уредник, Г. Ми хаи -ло М. Ђокић, примио је лично од овдашњег румунског посланика, ГосподинаЕманди-а, високо одликовање: командатор Румунске Круне о вра ту, којимга је изволео одликовати Његово Величанство Краљ Ру му није.“

У рубрици Књижевност могло се информисати о изласку новихбројева стручног часописа „Полиција“,17 Новим књигама и листовима изоб ласти домаће и стране криминалистике18 и другим издањима.

Од шестог броја уведена је и рубрика Белешке са укратко из ло -женим догађајима из судске праксе, са обавезним питањем за правнике уза вршници – ко је у датом случају крив.

У броју 24 (15. фебруар 1925) завршна рубрика је Из старе поли ци -ске архиве. У другој години излажења, у часопис се уводе нове рубрике -Сличице из полиције,19 Из старих судских аката, повремено иЗнаменита погубљења у историји.

Такође, краћим написом и фотографијом истичу се за углед „при ме -рни државни органи“ – жандарми који су се посебно исказали у служби.

NASLE\E



——————————————————————————————————————————

Па ипак у нашој средњевековној држави, за време Цара Душана, налазе се уЗаконику интересантне одредбе, којима би позавидели многи данашњи на ро -ди […] Ван сваке сумње да је овај дух вејао кад је у Старој Српској Државизако нодавац поставио правду као највиши интерес, којој су се сви покоравали,по чев од цара па све до последњег отрока и меропса“.

Да се водило много рачуна и о јавном понашању – пијанству и псовању,сведоче врло строге казне, подједнако примењиване и на властелу и на себре,из којих се види „да је морални поредак у Старој Српској Држави био веомацењен и да је несумњиво одржаван до највећих скрупула. Немогуће је за ми -сли ти да су инциденти бивали чести, пошто су казне биле веома строге за пре -сту пнике и оне су биле унапред опомена за сваког, па макар био сам чланпо влашћеног реда ондашњег друштва.

У то доба племство у другим државама је било неодговорно и чинило јешта је хтело.“

17 Књижевност : Јануарски 1 и 2 број „Полиције“, коју уређују Господа Душан Ђ.Алимпић и Васа Лазаревић, начелници Министарства Унутрашњих Дела,изашао је са одабраном садржином. Овај стручни часопис, који већ годинама,зналачки уређиван од наших полицијских ауторитета, продро је у све слојевенашег друштва. У овој последњој свесци нарочито заслужује пажњу чланак г.Боже Божовића, адвоката, под насловом „Стари и нови методи“ (Криминалнабиблиотека. - Год. 1, бр. 1 (1. март 1924), стр. [24]).

18 Нове књиге и листови : „Они који воле и убијају“: Под тим насловом на ита ли -јанском језику (Quelli che amano e uccidono) изишла је, у Малој Научној Би -блиотеци, коју издају Браћа Бока у Турину, веома исцрпна расправа о зло- чинима вршеним из психосексуалне еротоманије. Цена је делу 18 лира“ (Исто,стр. [24]).

19 Аутор рубрике потписивао се са „Чика Стева – Београд“.

Нису заборављане ни заслужне личности „које су се својим плоднимрадом одужиле своме народу“, те им часопис у рубрици Читуља „смерношаље последњи поздрав“.

Првих пет бројева (1. март-1. мај 1924) пагинирани су од стране 1 до23 [тј. 24], а од шестог броја пагинација се континуирано надовезује, те јепр ва страна пагинирана са 121, седми број (1. јун 1924) почиње страном145, осми број (15. јун 1924) страном 169 итд. Сви следећи бројеви, уко ри -че ни по годиштима, имају континуирану пагинацију, почев од стране 1.

Озбиљно и пажљиво конципирана, Криминална библиотека, поредкњижевних остварења домаћих писаца (Радоје Домановић, Драгутин Ј.Или(ј)ћ, Милорад Ј. Митровић, Бранислав Ђ. Нушић...) доноси у преводуи прилоге из светске литературе (Ги де Мопасан, Ф. М. Достојевски, МорисЛе блан, Едгар Алан По, Х. Г. Велс, Лав Толстој, Максим Горки, Чарлс Ди -ке нс, Виктор Иго, А. Чехов, А. И. Куприн, Алфонс Доде, Иван Тургењев,Са л ма Лагерлеф, Џек Лондон, Емилија Пардо-Базан, Грациа Деледа,Радјард Киплинг...).

О изузетном одјеку и растућем угледу часописа „распрострањеног поцелој земљи“ сведочи податак, наведен у импресуму трећег броја (1. април1924) да је часопис „препоручен од стране г. г. мин. унутр. дела у. бр. 5785и мин. правде бр. 15072 [тј. 15072/924]“,20 као и имена најактивнијих угле -дних сарадника из земље и иностранства чији се круг непрестано шири –Dr. Родолф Арчибалд Рајс, Р. Ф. Мађер (Осијек)21, Анри Бордо, члан Фра -н цуске академије, Јово Р. Бошковић (Мостар), Жан Ришпен, члан Фран -цу ске академије, Лучила Антонели, Салватор Гота, Гр. [Григорије] Бо жо- вић, Мих. Сретеновић, Андра Гавриловић (Београд), Шарл Фолејн, Ве -лимир Ђ. Лукић, Мил. Д. Стевановић, Вој. Т. Наумовић (срески на че л -ник), Бож. П. Божовић, М. Павловић, др Веселин Чајка новић, про фе сорУниверзитета (Београд), Ј. Керабен, Алексис Бувиер, Светоплук Чех, ЛујФредрик Рукет, Конрад Ремлинг, Алфред Капис, Франсоа Копе, ПолБрил, Жарко Ружић (поглавар срески), Арналдо Чипола, С. Н. Ђурђевић,Виторно Берсецио, Сахер Мазоха (Мозох), Е. Редерхал, Жорж Куртелин,К. Лидер, Лудвиг Бауер, Тристан Бернар, Миле Павловић, Дим. С. Ка ла -јџић (Београд), Ана Христић,22 др Вој. В. Рашић (правни референт), Јова

NASLE\E

Mr MARIJANA MATOVI]


———————————————

20 Наредбом бр. 8 команданта жандармерије за 25. јануар 1926 године у Бео гра -ду, командант дивизијски ђенерал Вој. Томић с. р., лично се уверивши да је„Кри минална библиотека један доиста користан и забаван часопис, то га сазадовољством ПРЕПОРУЧУЈЕ свима., г. г. официрима и жандармима“.

21 Рудолфо Фрањин Мађер (Земун, 1884), песник, књижевник, културни орга -низатор и председник Друштва књижевника у Ос(иј)еку, од самог излажењаједан од најактивнијих сарадника часописа.

22 У броју 1, од 1. марта 1925. године, на стр. 21 објављен је текст Ане Христић,публицисте из Лондона, Жена полицајац, са пропратном белешком: „... Ваш

М. Поповић, Eusebio Blasco, Ж. Х. Рони-Старији, Вл. Зборски, М. С. Мило -са в љевић (Скопље), Ж. Лерман, Рад. Ђ. Ђорђевић (начелник срески), Г.Фери, Г. Лашанд, Ђ. Лазаревић-Чика Ђока, Шемла Кеј-Смит, Жан Рамо,Клод Фарер, Леон Фрапије, Ф. Вемшух, Влад. Т. Спасојевић, Херман Хајт,Ф. Валдензер, Јулиус Фелман, Ж. Рикар, П. Ли нденберг, Б. К. Марши -ћанин, Виктор Паулсон, Максим Формон, Анатол Франс, члан Францускеакадемије, Remy Cant-Maurice, Макс Франсил, Бровис [Браунис] Ред,Андре Кортис, Л. де Ларманди, Ф. Валдензер, Ђ. Верга, Јан Неруда, Ф. Е.Честер, Мишел Раду, Љуб. Нинић (Београд), Жан Рамо, Октав Мирбо, Љ.Петковић (Крагујевац), Морис Левал, Борис Окр. (Сарајево), Ф. Мајстер,М. Раду, Јосиф Стојановић (Београд), Јов. Спи ри до новић (Београд), MorisGerner, Чика Стева [Петровић, публициста] (Бео град), Бор. Оклопџија(Сарајево, Рогатица), Андрија Ивановић, др Ст. Вук че вић (Пожаревац),др Чезаро Ломброзо, М. Павловић (Београд), Жив. Јов. Младеновић-Бан(Београд), Велман Ховард, бив. подшеф тајн. лонд. полиције,23 Н. А. Тефи,Алесандро Варалдо, Ф. Е. Оберг, др Шарл Ле турноа, Лакатош Ласло,доктор права Х. Теме, др Н. Вулић, академик, др Божа С. Николајевић,Драгиша Лапчевић, Tróesanyi Zoltán, Јован В. Несторовић, новинар,Фаркаш Антал, др Золтан Надор, Лајош Биро, Мил. Ст. Павловић(Петровац), Милош Ј. Марјановић, учитељ (Београд), Дежо Ураји, ВељкоСтижанин, Рајко П. Лешјанин (Битољ), Атила Орбок, Ман. М. Мрвић,управник Казненог завода (Београд), Стеван С. Матијевић, срески погла -вар, Рода Рода, Михајло Т. Банковић, делегат Министарства унутрашњихдела у Бечу, Вој. Т. Наумовић (Рашка), ђенерал Милош Васић, министарвојни у пензији, Љуб. Јоцић, срески начелник и адвокат (Пожаревац), Б.Костић (Зеница), Б. Оклобџија (Високо), Ст.[еван] С. Матијевић (КраљевоСело, Пирот), Влад. Д. Божовић, Адам Чаки, детектив (Будимпешта),Сима К. Момировић, адвокат (Тетово), Габор Чаки, детектив, Мих. Ђ.Стојановић, срески начелник у Босанском Новом, Мићун М. Павићевић,публициста (Загреб), Симо Ђ. Биберџић (Земун), Жив. Николић, пенз.срески начелник (Београд), Бор. Живадиновић (Нозрин), Турк Џемал,питомац Полиц. школе у Земуну и полиц. стражар-приправник, Мил. Н.Петковић, деловођа општине Криво-Вирске, Велиша Раичевић (Винков -ци) и многи други професори, академици, књижевници, новинари, срескипоглавари, окружни начелници, свештеници и други, а позиву на сарадњурадо се одазивају и бројни читаоци.

NASLE\E



——————————————————————————————————————————

часопис мислим да мора донети врло много користи, јер својим високим мо -ралним тоном и одабраним избором материјала, оригинала и дивних превода,већ врши апостолат међу публиком... Слично му што овде нема...“

23 Страна имена су често погрешно навођена, али су због аутентичности са зва -њима доследно преузимана из часописа.

Поједини текстови потписивани су иницијалима и псудонимима: Д.С. К. (Д. С. Кал.), Ст. Мил. П., G. W., Gw., Стари Београђанин, М. С.,Тињола, М. М. Ђ., Т. та, Ј. М. П., Д. С. Кал., Gwyn, Пол. Г., П. Гл., Б. Сл.М., Ђ. В. С. (Шабац), Бор. С. М. (Београд), Чика Стева, В. Ј. П. (Београд),Мих. Ст. (Ниш), Слободан, М. М. Т. (Београд), М. П. Ст., Д. М. Ст., др Ђ. Ј.Н., К. П., М. В. С., М. М. ...

У Криминалној библиотеци као преводиоци сарађују и Оскар К. Ма -та ушек (са немачког), Жарко Ружић (са шпанског), др Веселин Чајкановић(са латинског и грчког), Жив. П. Јовановић и Рајко П. Ле шја нин (са фра -н цуског), [?] (с талијанског), др Јован Максимовић (са енглеског и руског),Вит. Павловић (са енглеског), М. М. Туфегџић (са руског)…

Међутим, финансијске тешкоће, као неизбежни пратилац овакоамбициозних подухвата, наговештене су већ у завршници трећег броја (1.април 1924), молбом власника-уредника: „Молим своје пријатеље и дру го -ве, који су примили на растурање моју прву свеску Наши на Корзици, дами изволе у што краћем року послати обрачуне и новац, јер ми је исти,покретањем овога часописа, од преке потребе. Непродате књиге молим дами се врате, јер ми се траже из крајева, где нисам доспео да их пошаљем.Мих. М. Ђокић.“ Такође, „господа, која су примила блокове за при ку пља -ње предплате за овај часопис моле се да што пре пошаљу администрацијиновац и адресе претплатника. – Моле се претплатници који случајно споште не добију који број, да то картом или преко телефона јаве адми ни -страцији“. Повремено, администрација моли претплатнике „да сваку про -ме ну свога становања, усмено или писмено, доставе Администрацији,ме ђутим, многи то не чине“. Администрација је „поново давала изгубљенебројеве“, али се „због скупе хартије часопис штампа само у онолико при ме -рака колико се стварно троши, и извесан број комплета, који се остављаради коричења“. Будући да ни после сталних апела претплатницима иревизорима да измире своје обавезе и омогуће опстанак часописа „добардео њих није дао гласа од себе“, од бр. 16 (15. октобар 1925) админи стра -ци ја часописа уводи рубрику Наши дужници у којој објављује именанесавесних читалаца. Међутим, проблем наплате непрекидно прати свакиброј, те је уредништво принуђено да често штампа молбе и опомене, какоби се „часопис материјалом удвостручио по истој цени претплате, и тиместворио још опсежније душевно задовољство“.

Од 21. броја (1. јануар 1925) уведена је још једна рубрика Последњихпетнајест дана : кретање криминалног живота у Београду и це лојКраљевини која ће „на крају сваке свеске забележити резиме свихкарактеристичнијих догађаја из области криминалистике.“ Ова рубрикапоследњи пут је објављена у 13. броју (1. септембар 1925).

У деветом броју (1. јули 1925) појављује се и рубрика Из старогполициског архива.

NASLE\E

Mr MARIJANA MATOVI]


У другој години излажења, у броју 1 (1. март 1925), уредништво оба -ве штава читаоце да је „благодарећи својим одличним сарадницима, ‘Кри -миналној Библиотеци’ омогућено да се уврсти у ред модерних часописасвоје врсте, јер је од почетка стала и на високо морални и литерарнитерен“, као и да ће се „у овој години обратити јача пажња на илустрације,на којима ће радити наши најбољи сликари“.

Међутим, и поред одличног пријема, часопис се већ у другој годиниизла жења, осим са финансијским, суочава и са другим тешкоћама, те 1. де -цем бра 1925. излази као двоброј (18 и 19), у коме се уредништво обраћачи таоцима: „Услед штрајка у штампарији, наш часопис није могао изаћипрошлог петнаестог. Моле се читаоци да нас извине, а Уредништво ће уиду ћим свескама повећати часопис тако, да ће све бити накнађено, јер ћеу три наредне свеске доносити по осам страна више“.

У завршници двогодишњице излажења, „осигурана симпатичнимодзивом на који је наишла у свима редовима и слојевима наше проширенеОтаџбине, као и потпором све већег и одабранијег броја сарадника“,уредништво најављује да ће „поред изврсних оригиналних радова нашихпризнатих криминалиста, Криминална библиотека посветити нарочитупажњу иностраној литератури, трудећи се, да своје ступце пуни најо да -бра нијим, најинтересантнијим и најактуелнијим ремек-делима кри ми на -лне литературе Француске, Енглеске, Италије, Немачке, Скандинавије иАмерике“.

У трећој години излажења, од броја 1 (1. март 1926), часопис је про -ши рен новим, разуђенијим рубрикама, те знатно обогаћеног садржаја -Беле тристика, Чланци, Ситнији прилози, Некролози, Из старихзаписа у време кнеза Милоша Обреновића, Занимљивости, касније иВести: „Помоћу Божјом, напорним радом, непоколебљивим само поу зда -њем, и јаком вољом: да се читаоцима пружи морална, забавна и здрава ле -ктира, Криминална Библиотека помоћу својих претплатника ступа овомсвеском у трећу годину свога живота […] Ступајући у трећу годину свогаизлажења, радујемо се што можемо уверити наше читаоце, да ћемо се идаље држати нашег утврђеног програма: чување Морала и пружати чи -таоцима само здраву лектиру наше и стране Криминалне књижевности[…] Број наших сарадника, имена која бриљирају у нашем литерарномсвету, часопис је повећао, као и нове читаоце.“

Занимљивим сећањима Под непријатељем за време светског рата одсвеске 5 (1. мај 1926) почиње се из броја у број оглашавати и један однајстаријих српских глумаца и први српски режисер, Чича Илија Ста но је-вић (Београд, 7. август 1859 – Београд, 8. август 1930) који ће своје текстовепотписивати са Чича Илија, глумац.

У свесци 7 од 1. јуна 1926. администрација обавештава читаоце „даод сада прима огласе за часопис, једна страна подељена је на 12 малих

NASLE\E



огласа“, док се г. г. сарадницима и преводиоцима, нарочито из уну тра шњо -сти, обраћа са молбом да „што пре пошаљу своје радове“, нарочито скре ћу -ћи пажњу студентима Правног факултета „да се јаче заинтересују за нашчасопис и шаљу нам своје рукописе – јер од њих до сада имамо најмањерадова.“ Радо су примани и „почетнички радови“, који се „поправљени,дотерани и хонорисани кад и кад пуштају у часопис“.

У свесци 16 (15. октобар 1926) читаоци се обавештавају да „пошто сеу току рада показало, да би како за наше претплатнике, тако и за адми -ни страцију, било згодније да година почиње са календарском годином,администрација је решила, да од 1. јануара 1927, почне 4-та годинаКриминалне Библиотеке“.

Да „високу културну и литерарну вредност цене и оценили су многинадлежни фактори, тако је и Министарство Војске и Морнарице издалоследећи распис“, који отвара 17. свеску (1. новембар 1926): „На знање. - УБеограду излази, под уредништвом познатог криминалног писца г. Мих.М. Ђокића, часопис „Криминална Библиотека“, који је препоручен као ко -ри стан од Министарства Унутрашњих Дела и Правде […] ГосподинМинистар је одобрио да се овај часопис препоручи командама и уста но -вама. ЂБр. 35901. Из канцеларије Ђенералштабног Одељења Мини стар -ства Војске и Морнарице 18. октобра 1926. год. у Београду“.

Ушавши у четврту годину „беспрекидне и исполинске борбе са ма -теријалним недаћама и неприликама; у четврту годину напора ка иде а луи заветном циљу“, уредништво обећава читаоцима: „Једини ча сопис овогажанра у нашој литератури „Криминална Библиотека“ продужиће иубудуће тај свој правац, трудећи се, да у своје ступце прикупи све оно штоје најбоље, најјаче и најизразитије како у нашој изворној криминалнојлитератури, тако и у криминологији свих великих европских и егзотичнихнарода.“ Али, и даље, из броја у број, апелује на несавесне претплатнике,међу којима се „Управе Читаоница најслабије одзивају“.

Од свеске 16 (16. август 1927) појављује се нова, завршна рубрикаСитнице : хумор на губилишту, касније само Ситнице,24 а читаоци сеобавештавају и о новим издањима у рубрици Нове књиге и листови. Усвесци 24 (16. децембар 1927), последњој у 1927. години, уредништвонајављује, а од свеске 1 у петој години излажења (1. јануар 1928) почињеобјављивање романа у наставцима Геније своје врсте : криминални романиз живота највећег пустолова света.25

NASLE\E

Mr MARIJANA MATOVI]


—————————————————

24 Под насловом Венчање под водом објављена је, између осталих, вест да је уЛос Анђелесу, у базену хотела „Амбасадор“, обављено венчање у коме сусупружници стајали у гњурачкој опреми под водом.

25 „Геније своје врсте је истинита и документована историја доживљаја највећегсветског пустолова и авантуристе-Југословена Dr Петра Војиновића, која по

У петој години излажења, од свеске 3 (1. фебруар 1928) часописдоноси низ чланака под насловом О крађама и преварама : корисно засваког грађанина, а нарочито за полицијске иследнике и жандармерискестанице, „где ће до крајних ситница бити свакоме јасно, шта све лупежи,коцкари, кесароши, фалсификатори и варалице чине, да своје ближњеоштете и да дођу лако до туђег новца и имовине […] Среске и Општинскевласти, а нарочито Командири Жандармериских Станица, који има првида воде претходне истраге по кривичним делима, имаће од ових чланакавелике користи. Командири станица треба ове чланке да предају својимжандармима, јер ће им исти служити као Упут у вршењу њихове тешкеистражне службе.“

О успеху Криминалне библиотеке и ван граница Краљевине све до -чи писмо професора г. др. Фр. Пата, библиотекара чешког Народног музејау Прагу, у целости објављено у факсимилу и преводу у 5. свесци (1. март1928), на странама 126-127, којим се проф. др Пат обраћа уредништву само лбом да му се одобри превод „на братски чески језик“ најновијег ци клусаЗаписака са села хрватског књижевника Р. Ф. Мађера из Осијека, „где сеизносе у уметничком облику криминални типови са тенденцом, да се узасве то прикаже она мекана славенска нарав припростога и поштеногасрца, која је сродна код свих Славена без разлике, јер је наш човјек у сржисвојој заиста добар, али прекомјерно нагао и пун животнога темперамента,па отуда онда и настају разни сукоби, често штетни, како за појединцатако и за ширу масу људи […]“. Овај број затвара рубрика Сваштице.

Такође, дводелни чланак Савремени затвори у Пруској : тежња дасе од осуђеника створи добар и користан члан друштва, специјално за

NASLE\E



——————————————————————————————————————————

занимљивости и генијалним авантурама превазилази сваки досадашњи филмили сензационални роман.

Писац романа г. Слободан Ж. Видаковић, име добро познато читалачкојпу блици целе земље, а нарочито престонице, један од најистакнутијих нашихмлађих књижевника, […] уложио је у ово дело сву величину свога талента идуха, и пружио нам прилике да узбурканих нерава и приковане пажње,преживљујемо чудесне авантуре Dr Војиновића, које почињу у Београду, пре -ла зе на прекоокеански брод „Сен Жист“, а настављају се у Бразилији, Ме -ксику, Уругвају, да би свој светитељски крај нашле у престоници – ВеликеБританије […].

Ово неколико глава из садржаја романа најбоље говоре о занимљивостиовог дела, које је писано на подлози званичних докумената и дипломатскихписама државника Бразилије и других Јужжно-Америчких Република.

Роман ће бити модерно илустрован од познатог сликара Г. Лисовског.У „Криминалној Библиотеци“ излазиће преко пола године.Према уговору са Берлинским филмским друштвом „Геније своје

врсте“ биће снимљен и за филм“ (реч Уредништва, у: Криминална би -блиотека. - Год. 4, св. 24 (16. децембар 1927), стр. 579).

Криминалну библиотеку шаље Г. др. Егон А. Хуман, председник одбора занадзор над Казненим Заводом у Бреслави и тајни владин Саветник,приказујући „како су данас затвори уређени у високо културним земљама,какав је васпитни систем и ред заведен у овим заводима и шта се тежи сказном.“ Уредник „пушта овај несумњиво капиталан и врло интересантанчланак да се наша јавност упозна с једним савременим уређењемКазнених Завода у Немачкој.“26

У првој свесци шесте године излажења (1. јануар 1929) уредништвосаопштава читаоцима да „помоћу Божјом, наш часопис са овом свескомступа у шесту годину свога непрекидног излажења, са упетострученимбројем претплатника. Наш је напор успео, јер смо постигли, да часописбуде радо читан у породицама и јаче распрострањен по свима крајевиманаше Отаџбине“. Међутим, популарност и читаност часописа у обрнутојсу сразмери са његовом наплативошћу – ретки су бројеви у којима уре дни -штво не апелује на несавесне платише, међу којима предњаче општинскисудови и читаонице, али и бројни, чак имућни појединци.

Од прве свеске шестог годишта (1. јануар 1929), на страницама Кри -ми налне библиотеке почиње се током целе године својим „опширним иврло интересантним написом“ Из полупрошлости оглашавати и Брани -слав Ђ. Нушић.27 Овај својеврсни времеплов кроз прошлост Бео гра да ињегове знамените кафане илустрован је фотографијама најпо зна ти јихбоемских састајалишта.

NASLE\E

Mr MARIJANA MATOVI]


—————————————————

26 „Г. др. Егон Хуман, светски ауторитет за ова питања, дао је овај чланак изједног његовог предавања за читаоце Криминалне Библиотеке са овимспроводним писмом:

Бреслава, 2 марта 1928.Веома поштовани Господине Директоре, – Веома Вам велика хвала на Ваше цењене редове.

Ваш ласкави суд мало ме доводи у забуну, јер сам своје предавање наменуоширој публици без великих претензија. Па ипак испуњавам радо Вашу жељуи шаљем Вам свој рукопис. Ту се налази и други део мог предавања, који ћу др -жа ти прекосутра преко радија. За објављивање дајем Вам своје одобрење. –Интерес с Ваше стране за наше прописе у Пруској у погледу спровођења осуде,ми, који се бавимо тим проблемом, ценимо и одајемо Вам захвалност.

Примите уверење мог одличног поштовања.Др. Егон А. Хуман.“

(Криминална библиотека. - Год. 5, св. 16 (16. август 1928), стр. 393).27 „ […] Доносећи овај напис, који се једним делом дотиче и тамних страна жи -

вота наше престонице, те тиме већ припада ступцима нашега часописа, ми бо -га тимо још и једним врло драгоценим прилогом историју наше престонице,пру жајући уједно и нашим читаоцима врло занимљиву лектиру, какву им јеперо Бранислава Нушића, најомиљенијега нашега књижевника, кадро дати.

Да би овој рубрици дали што шири значај, ми се не мислимо уставити самона овоме већ, по свршеноме напису Нушићевом, радо ћемо се постарати да до -

Другу свеску од 16. јануара 1929. затвара обавештење да је „уредникнашег часописа у име своје и Редакције, предао Команданту Жан дар ме -рије 1000 динара, као прилог ‘Фонду за подизање споменика изгинулих ипомрлих жандарма‘. Поред овог скромног прилога, наш је Уредник из -вестио Команданта жандармерије: да ће, почев још од ове, па и у будућесваке године, стављати Команданту на расположење по 1000 динара, да сена дан Славе Св. Троице, поделе на два жандарма, који се покажу нај рев -носнији, у сузбијању оних несрећних типова, који хуле Бога, веру, Црквуи наше Светиње – као и оне који неразумно на јавним местима ружно псујуи изговарају безобразне речи.“

Након неколико бројева, уредништво обавештава: „У овој години по -ку шали смо да Народним Просветитељима, учитељима и свеште ни цима,пошаљемо нашу прву свеску на углед, и умолимо их, да буду наши пре т -платници. И нисмо се преварили. Ти сиромашни људи, чији су приходитако малени, а жеља за лектиром огромна, пригрлили су наш Часопис. Ра -ду је нас, што можемо утврдити: да је свега њих 10 од 100 вратила. А то језа иста повољан одзив. Сада је и враћање престало, јер је већ наступила ичетврта свеска.“

Да је уредништво зналачки припремало часопис анимирајући и својечитаоце, сведочи податак да је у 6. свесци од 16. марта 1929. „пуштен напрво место чланак: Ко је убица?“ Сталном претплатнику који пошаљеповољан одговор са објашњењем, следила је награда од 500 динара. Поредове награде часопис о свом трошку доноси и фотографије претплатникакоји су први решили питања и примили награде. Учешће у конкурсу је„преко сваког очекивања“ – са својим одговорима јавило се 3967 читалаца.

Уласком у седму годину непрекидног излажења, у броју 1 (1. јануар1930) појављују се нове рубрике Мале приче : из забележака једногдетектива, Мало хумора и Некролог. Повремено се објављују и мудремисли и поуке Михаила М. Ђокића, преузете из његове књиге Из животаза живот (Београд, 1922), које сведоче о ауторовим високим људским ипро фесионалним принципима.

Као ударну најаву у свесци 14 (16. јули 1930), под насловом Борбамозгова!, Уредништво објављује вест о новом циклусу чланака ПропастАрмије генерала Самсонова: „Сваки отмени читалац жури се да про чи -та ма и најмањи чланчић о „Војној Шпијунажи“, који се ма где појави, јерје уверен, да ће тамо наћи истину: да се Отаџбина не брани само

NASLE\E



——————————————————————————————————————————

ба вимо сличне и из осталих наших градова: Загреба, Љубљане, Сарајева, Оси -је ка, Новога Сада, Сплита, Цетиња, Дубровника и других. Можда ће тако са- бра на грађа дати једну општу слику, која ће ближе и јасније обележити целуна шу расу“ (Криминална библиотека. - Год. 6, св. 1 (1. јануар 1929), стр. 17).

снагом и мачем, – но и префињеним мозгом! […] Ми смо уочили овуистину, па смо и пређе, кроз неколико година, а и сада, доносили у нашемчасопису масу такових чланака из војне шпијунаже свију држава […] Овиинтересантни чланци, као и до сада слични написи у нашем часопису оВојној Шпијунажи, нарочито ће заинтересовати Г. Г. официре и подо фи -цире свију родова наше војске и све полициске и општинске органе, - па имс тога на њи и скрећемо пажњу.“

Од прве свеске (1. јануар 1931) у осмој години излажења, осимвласника, промењено је и ликовно решење заглавља часописа. Осврћућисе на свој дотадашњи рад, уредништво „са највећим задовољством и пунопоноса констатује, да се часопис Божјом помоћу, напорним радом свогауредника и сарадника и одличном одзиву својих читалаца, уздигао и остаона завидној висини, те је за читав период времена остао једини часописздраве, поучне и корисне лектире домаће и стране криминалне књи же в -ности у нас […], те је данас то најраспрострањенији и најчитанијичасопис.“ Стално обогаћујући стручну и литерарну садржину свог мисио -на рског гласила, уредништво уводи и нову рубрику Стручни део коју, уоквиру рубрике Чланци, уређује Драгослав М. Лазић, саветник Мини -стар ства унутрашњих послова и хонорарни наставник централне Поли -циј ске школе у Земуну, а читаоци ће у њој „наћи приказе, критике и поукеиз области законодавства, које је у вези са криминалистиком и тако ће сеупознати најбрже са актуелним прописима закона, уредаба, правилникаи наредаба из ове области“. Уредник литерарног дела је Мих. М. Ђокић.

У 1. свесци деветог годишта (1. јануар 1932), уредништво „правибилансију досадашњег рада“ Криминалне библиотеке која је „стајала увекна терену узвишеног задатка модерног часописа, да из живота пружи неса мо оно што је најзанимљивије, него и оно што је најлепше и најбоље,слу жећи тако читалачком интересу и друштвеној поуци […] Можемо с по -носом утврдити једну чињеницу: да је наш часопис не само одлично оце -њен од стране стручњака, него је постао и најомиљенија породичнале ктира, пошто се у њему доноси оно што је у литерарном смислу лепо и уетичком корисно и поучно“. Будући да „живот нема само својих болнихстрана“, Уредништво је решило да „својим читаоцима сем интересантностикриминалистике пружи још и онај материјал живота који није суморан итежак, него и оно дакле што је ведро и буди пријатно расположење“, те је,као једна од последњих, уведена и рубрика Забаве и ребуси. Као новина,од 2. свеске (16. јануар) уводи се и циклус прича Свет. Савковића, но ви на -ра, о Браниславу Нушићу и веселом предратном Београду – „Ну шић у при -чама“.

За самопрегоран рад уредништва уследиће још једно признање –испод заглавља 11. свеске (1. јуни 1932) читаоци се обавештавају да „Го -спо дин Министар Војске и Морнарице, поред своје раније препоруке из

NASLE\E

Mr MARIJANA MATOVI]


1926. год. ЂБр. 35901. (в. Службени Војни Лист од 24.-X-1926. г.) сада јенакнадно својим решењем од 23. априла тек. године ЂБр. 8511., пре по ру -чио наш Часопис као поучан и користан јединицама Команде Граничнетрупе.“

Ипак, током пуних девет година непрекидног излажења, часописнепрестано прате невоље „са једним делом несавесних претплатника, којина све могуће начине гледају да се извуку од плаћања и да сахранечасопис.“ Уредништво је чак принуђено на несвакидашњи потез – у 21.свесци (1. новембар 1932), под насловом Црни потези, објављује тра гико -ми чне догодовштине својих инкасаната, да би се увидело „са колико јемука, напора, понижења и једа скопчано издавање једног часописа.Увидеће, да смо приморани на овај корак и да нам је дојадила ова несвакодневна, већ свакочасовна борба, коју издржавамо бранећи животчасописа […] Ко хоће да позна људе, као што смо их ми за ових деветгодина упознали, треба да покрене часопис какав, па ће се згрозити, кадвиди, каквих нас све има под овом небесном капом“.

Ступајући у јубиларну, десету годину, прва свеска (1. јануар 1933)појављује се са новим заглављем, којим обавештава читаоце да јеКриминална библиотека „Препоручена: од Госп. Министра Унутрашњ.Дела У. бр. 5785/24., од Госп. Министра Правде бр. 15072/24. и од Госп.Министра Војске и Морнарице Ђ. бр. 3591/26.“ И убудуће, Уредништво ће„одржати и проширити број интелектуалних снага међусобно везаних уједну идејну целину без обзира на веру или које друге разлике […]“

Од 4. свеске (16. фебруар 1933) појављује се нова рубрика Лекси ко н -ске белешке, „да би наши читаоци добили свестрана оба ве штења […]онога што се заборавља из свију области наука“.

Јубиларна, 22. свеска, објављена 16. новембра 1933, посвећена је „ју -билеју десетогодишњице часописа [1922-1933], четрдесетогодишњице књи -же вног и јавног рада и ступања у шесету годину живота уредникаКри миналне Библиотеке г. Михаила М. Ђокића [1874-1893-1933],“ до но -сећи на насловној страни његову фотографију. Обимнија од редовних, овасвечана свеска са „специјалном препоруком Министарства Војске и Мор -нарице ЂБр. 8511 од 23-IV-1933 за органе Граничне Трупе“ публи ко ва лаје радове свих угледних сарадника часописа.

Од бр. 1 (1934) излазиће месечно, а престаје да излази након 18 го -дина, закључно са бројем 4 од 1. априла 1941.

Као својеврсна полицијска и судска хроника о историји људског беш -ча шћа, Криминална библиотека показује да злочинства током столећа ни -су мењала свој лик, усавршавали су се само методи њиховог ислеђи ва ња(данас познати као форензика) и санкционисања.

NASLE\E



Избор текстова

Још у првим деценијама прошлог столећа, криминалистика зна заултравиолетне зраке, графологију, отиске прстију (дактилоскопију), зубаи ушних шкољки, утврђивање очинства помоћу крвних група, микро ско -пску анализу власи, коришћење полицијских паса и бројне друге методе.О овим и разним другим темама могло се сазнати из мноштва разноврснихнаписа: О крвавом 31. марту 1924. год. у Битољу пише М. М. Ђ. у текстуЖртве одбране Јужне Србије; случај из београдске полиције прошлогвремена – Чин пекара Пере који је надмудрио енглеског конзула описујеАнд.[ра] Гавр.[иловић]; о политичком убиству Србина из Макарске, дрВраницана, који није хтео да на својој кући истакне црну заставу поводомубиства аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, пишеМ. Павловић у тексту Један од наших; непотписан текст Лудило гомиле :један проблем колективне психологије; „Дон-Хуан“ : из престоничке по -лиције описује Мих. М. Ђокић, Ђура, мој млекаџија потписује Стари Бео -гра ђанин; Коцкар Лаза : авантуре једног престоничког гамена описује Јов.Спир.; Анегдоте из римске историје у преводу са латинског ВеселинаЧајкановића; Из живота лопова Жарка Ружића; Човек са тигровим очимаКапетана Џорџа; Лов на Кинезе Луја Фредерика Рукета; Како јепронађена : један истинити догађај у Ваљеву; Језовито венчање Ж. Х. Рони-старији; Јелена Пулименос : један доживљај с Крфа Владимира Зборског;Вештица : истинит догађај Јов. Сприридоновића (члана бео град. полицијеу пензији); Латид : доживљаји најчувенијег сужња Ба стиље Ф. Функ-Брантана; Из полицијских нота М. П. Срећковића, вел. жу пана у пенз.; Убољшевичким тамницама Станислава Винавера; О полициским органимаи полициским наредбама у Библији и Талмуду др И. Алкалаја, врх.рабина – Београд; Шпијуни под румунским двором : из францускихизвора; Јованка Меркус, лажна Холанђанка : ухваћена као шпијун усрпској војсци код генерала Ранка Алимпића, за време српско-турског ратау 1875. години; Хипнотизери, спиритисте и сабалисте : на руском двору;Шпијунажа и протившпијунажа званичне Мађарске; Tajna ulice Arling-ton : od H. H. Kline, šefa policije u Los Angelosu; Крађа руске шифре : какосу Аустријанци деведесетих година у Сарајеву извршили ову крађу; ХајдукМаринко : хајдучија по Златибору у другој половини прошлога столећа иЗлатиборски хајдуци Љубише Р. Ђенића; Жујо Веселиновић А. С.Петровског, жанд. поручника (Бихаћ)…

Посебно су вредни и занимљиви текстови из пера сталног сарадника,гласовитог криминалисте, др Родолфа Арчибалда Рајса који описује своја

NASLE\E

Mr MARIJANA MATOVI]


лична полицијска искуства:28 Како се, у очима публике, постаје ШерлокХолмс, Суд не зна безначајне ситнице, Признање о убиству у једној варошиблизу Лозане, Мој први успех : проналазак кривца помоћу отиска одпрстију приликом убиства извршеног 1902. године у Паризу, „међу пр вимау којима је ово доказно средство било корисно употребљено пред су дом“;Стомак као потказивач, Паликућа, Један пример, Једна деликатна афера,Фалсификатор Фридрих, Како су за време рата спашене фабрике му ницијеу северној Италији, Чувајте се полицијских паса!...

У спомен на Тасу Миленковића,29 неколико бројева Криминалнебиблиотеке отварају његови необјављени рукописи – Особењак : из „Та си - N

ASLE\E



—————————————————

28 Швајцарац Родолф Арчибалд Рајс (1875-1929), професор Универзитета уЛозани, криминалист светског гласа и политички писац, на позив српскевладе вршио је за време Првог светског рата истраживања о аустро-мађа р -ским, бугарским и немачким злочинима против цивилног становништва. Биоје члан српске делегације на мировним конференцијама у Паризу, покушаомодернизацију тзв. техничку полицију при Министарству унутрашњих по сло -ва. Умро у Београду лишен јавних функција. Његов својеврстан политичкитестамент и лични аманет српском народу Чујте Срби! (1928) ни до данас нијеиз губио своју актуелност.

Управо у време када је активно сарађивао у Криминалној библиотеци,„наш поштовани пријатељ и сарадник нашег часописа, Господин Р. А. Рајс,који је ових дана славио своју педесетогодишњицу, изабран је за почасног про -фесора Лозанског Универзитета од стране тамошњег Професорског Савета […]Радујући се овом високом одликовању, Уредништво поздравља свога вредногсарадника и пријатеља Господина Рајса, желећи му, да и у будуће буде плодану своме раду као и до сада“ ( Криминална библиотека. - Год. 2, бр. 10 (15. јули1925), стр. [256]). Међутим, др Рајс умро је напрасно пред својом вилом „ДоброПоље“ на Топчидеру, 8. августа 1929. године.

29 Атанасије Таса Миленковић (Београд, 1850-1918), публициста и кримина ли -стички писац чија дела представљају својеврстан документ о социјалним при -ли кама у Србији друге половине 19. века. У Београду је завршио основнушко лу, гимназију и правни факултет на Великој школи. Најпре служио у суду,по том био полицијски писар (1874-1876), старешина београдског кварта (1876)и писар Министарства унутрашњих дела (1877), чиновник руског посланствау Београду (1878), први секретар у Главној полицији (1879). Године 1880. ос -новао жандармеријску школу и до пензионисања био њен управник и на ста в -ник. Покретач је оснивања криминалистичког музеја и првог полицијског ли стаПолиција. Године 1885. био је на специјализацији у Бечу и Берлину. Као ђакВелике школе почео да ради на ђачком листу Говорница (1870). Знао је немачкии преводио Андерсена и Калба. Писао приповетке, сећања о срп ским писцима,извештаје о Народном позоришту, просветном и културном жи во ту Београда.Сарађивао у више листова и часописа. Био члан и дописник Сло венскогдруштва у Бечу и Европског криминалистичког друштва. Био осни вач и почасничлан Друштва Светог Саве којем је завештао своје велико има ње. Његовуприповетку Живот за динар драматизовао је 1895. под истим именом ЂураРајковић у драму у четири чина с певањем уз музику Даворина Јенка(приказивана у Народном позоришту у Београду и у унутрашњости Србије).

ног дневника“ : до сада нештампано (број 8, 15. јун 1924), У страху (број 9,1. јул 1924), Госпођа Икс (број 10, 15. јул 1924), Добри суседи (број 11, 1.август 1924), Ко је тамо начелник? (број 12, 15. август 1924), Нигде покоја: фрагмент (бр. 13, 1. септембар 1924), Разбојници (бр. 15, 1. октобар 1924),Сликарски модел (бр. 16, 15. октобар 1924), Бре... (бр. 17, 1. новембар 1924),Новинарска сензација (бр. 18, 15. новембар 1924).

Чачак и Чачани у Криминалној библиотеци

За завичајну историју Чачка посебно су значајни текстови Лазар :разбојник из околине Чачка аутора Јов.[ана] Спир.[идоновића],30 чланабеоградске полиције у пензији, о ислеђивању злочина разбојника Лазараиз општине брђанске, који је током прве деценије 20. века са својом дру -жи ном вршио убиства и разбојништва у срезу љубићком, а нарочито у дра -га чевском, рудничком и ужичком. Пре осам година! : епизода за времеокупације Ђура Врбавца,31 описује „октобар 25, пре осам година,32 један однајрадоснијих дана за Чачак и околину, чије је становништво много про -па тило за време аустро-угарске окупације, колико због грубости и охолостисамог непријатеља, толико, нажалост, и због небратског понашања по не -ких и међу нама самима“. Тада је, приликом повлачења не пријатељскевојске „лукавом досетком непријатељу вешто подваљено, слагалиште спа -се но, а држава сачувана огромне штете“.33 Ипак, свакако наји нтри га н -

NASLE\E

Mr MARIJANA MATOVI]


—————————————————

30 Сећања на разбојника Лазара датирају од јуна 1911. године, када је аутор „поПе тровдану, добио премештај из Лознице за начелника среза љубићког“ (Кри -ми нална библиотека. - Год. 1, бр. 10 (15. јул 1924), стр. 237-[240] и бр. 11 (1. ав -густ 1924), стр. 255-258).

31 Ђура(о) Врбавац (Брђани код Горњег Милановца, 1854 - Београд, 26. август1928), професор и писац, Прву мушку гимназију завршио је у Београду ужи -ва јући једно време државну стипендију. Дипломирао је на Филозофском факу л -тету у Београду. Школовао се и почео да ради под именом Ђорђе, које јека сније променио у Ђура. Био је прво заступник директора, а затим директори професор српског језика (1879-1886) у гимназији у Горњем Милановцу,професор у Чачку и Крагујевцу (1886-1891), Јагодини (1891-1894), Смедереву(1894-1896), Неготину (1896-1912) и Пљевљима (1924). Први светски ратпровео је у Горњем Милановцу као пензионер. Био је интелектуалац који јесвој патриотизам исказао бритком речју, па је због тога долазио у сукоб са ау -стро угарским окупатором и са нашом влашћу, због чега је и хапшен. Писао јекњи ге из историје српског народа и о манастирима, које су имале и по више из -да ња (Српски биографски речник. 2: В-Г. - Нови Сад, Матица српска, 2006,стр. 320-321).

32 Мисли се на 1918. годину.33 Криминална библиотека. - Год. 3, св. 18 (15. новембар 1926), стр. 481-482.

тнији и „у сласт читани“ су написи Жив.[ојина] Јов. Младеновића-Бана,кафеџије из Београда,34 објављивани сукцесивно у седам наставака – Кадсу били „Они“... : тужне успомене,35 аутентично сведочанство о људима идо гађајима из времена аустро-угарске окупације Чачка, Ужица и Бео гра -да, „које је дало Хероје и – Пигмеје!“

Криминалистичка периодика у Југославији и Србији после Другог светског рата36

У Федератвиној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) од јануара1948. до фебруара 1952. године Министарство унутрашњих послова из да -вало је часопис Народна милиција као орган Главне управе Народне ми -ли ције. Од 1952. до децембра 1963. издаван је под истим називом, каоорган Министарства унутрашњих послова ФНРЈ, односно Савезног се кре -таријата за унутрашње послове.

Од јануара 1964. године овај часопис излази под именом 13. мај каоорган Савезног секретаријата за унутрашње послове, сада СоцијалистичкеФе деративне Републике Југославије (СФРЈ). Нови назив часописа везанје за датум оснивања органа и служби безбедности – 13. мај 1944. године,када је Врховни командант Народноослободилачке војске Јосип Броз Титодонео наредбу о формирању Одељења за заштиту народа (ОЗН-а) које јекасније организовано као Служба државне безбедности (СДБ) и на крајуУнутрашња државна безбедност (УДБ-а).

Часопис 13. мај излазио је месечно, а затим двомесечно. Уре дништвои администрација били су у Београду, у Улици кнеза Милоша 92.

Рубрике које доноси, на пример, број 5 (мај 1975) на 96 страна, поредпригодних уводних текстова, су: Криминалистика и судска медицина,Безбедност саобраћаја, Из праксе наших служби, Недеља безбедности,

NASLE\E



—————————————————

34 У време описаних догађаја током аустроугарске окупације, Живојин Јов.Младеновић-Бан био је кафеџија и ћевабџија у Чачку, потом је живео у Ужицуи Београду. Под својим пуним именом и разним псудонимима објавио је прекодве хиљаде љубавних и родољубивих песама, а аутор је и две брошуре -Епопеја оцу отаџбине : неумрлом Николи П. Пашићу, вођи Народне радикалнестра нке, Београд, изд. аутора, шт. „Светозар Милетић“, 1927. и Краљумученику оцу отаџбине, Београд, изд. аутора, шт. Авала, 1935.

35 Криминална библиотека. - Год. 3, св. 13-19 (1. септембар-1. децембар 1926).36 Комплетни подаци за ово поглавље, уз увид у поједине примерке часописа 13.

мај (год. 28, бр. 5, мај 1975. и год. 29, ванредни број, 1976) и Безбедност (год.18, бр. 1, 1976) добијени су љубазношћу Драгољуба Вујовића (1934) из Чачка,аутора бројних стручних и истраживачких текстова и монографија, такође исарадника часописа 13. мај.

Фељтон и Информативна рубрика, илустроване са више фотографија. Упо зиву на сарадњу у часопису, уредништво истиче да избор тема и ма -теријала за обраду препушта сарадницима, уз напомену да се обја вље нирадови хоноришу и да тематика треба да спада у једну од области које тре -тира часопис: кривично право и кривични поступак, управно и пре -кршајно право, криминалистика (методика, тактика и техника), судскамедицина, историјат и рад обавештајних служби, задаци и проблеми изде локруга органа унутрашњих послова, фељтон, питања и одговори.

Тираж, на пример броја 1, за јануар-фебруар 1976, био је 7.500 при -мерака и растуран је у свим органима унутрашњих послова СФР Ју -гославије.

У мају 1976. године изашао је ванредни број часописа 13. мај по во -дом Дана органа и служби безбедности на 63 стране, са пригодним чла н -цима и фотографијама. У обраћању сарадницима, уредништво захваљујена плодној сарадњи, укратко износећи основну концепцију и садржајпојединих рубрика: Актуелне теме, Погледи – мишљења, Безбедноснаакција, Друштвена самозаштита, Прописи и пракса, Образовање – мо дер -низација, Хроника, Читаоци питају, Фељтон, Новости из света, Новипрописи – књиге – часописи. Од државних промена 1990. године и касније13. мај не излази, угашен је.

У то време, све републике и покрајине издавале су своје часописе.Тако је у Хрватској 1952. Завод за вјештачења и криминолошка истра жи -ва ња Репубичког секретаријата за унутрашње послове НР Хрватске почеода двомесечно издаје часопис Приручник за стручно образовање радникаунутрашњих послова.

Републичко Министарство за унутрашње послове НР Србије 1958.го дине покренуло је и издавало свој двомесечни часопис Безбедност. Послеуставних промена овај часопис издавао је Републички Секретаријат заунутрашње послове СР Србије.

Број 3-4 (1974) посвећен је 30-годишњици органа и служби бе -збедности (1944-1974) на нивоу СР Србије. Између осталих текстова обја -вље ни су и извештаји из већих градова о обележавању ове годишњице ио наградама истакнутих појединаца. На страни 101. објављен је извештајо прослави у Чачку.

На пример, у броју 1 за 1976. годину, на 88 страна, поред два уводнате кста, заступљене су рубрике: Из рада наших служби, Безбедност – од -бра на, Јавни ред и мир, Ученици о безбедности, Школовање кадрова заслужбе безбедности, Признања служби и радницима безбедности, Стру чнеинформације, Погледи и мишљења, Из нашег живота, Питања и одговори,Наградни конкурс.

Редакција и администрација Безбедности налазила се у Београду,Кнеза Милоша 101.

NASLE\E

Mr MARIJANA MATOVI]


Данас часопис Безбедност издаје Министарство унутрашњих по сло -ва Републике Србије. Поред тога, ово Министарство односно Биро за са ра -дњу са медијима издаје двомесечно новине Полиција данас. За август--септембар 2010. године изашао је број 14 на 32 стране. Ове новине доносечланке из рада органа унутрашњих послова и о међународној сарадњи уборби против организованог криминала. Редакција има седиште у НовомБеограду, Булевар Михаила Пупина 2.

CRIMINAL LIBRARY IN THE LEGACY OF MILIVOJEAND BOŽIDARKA FILIPOVIĆ

Summary

During the period from 1924 to 1933 an entertaining literary magazine theCriminal Library was published twice a month in the prewar Belgrade and thenonce a month in the period from 1934 to 1941. Its editor in charge and owner wasMihailo M. Djokić after the issue number 11 (1931) was published until thenumber 14 (1931) was published, when he was replaced by Dušan Mih. Djokić.During the eighteen years of continuous publishing, the magazine introduceslots of interesting writings based on everyday police inquiry and case law in theKingdom of Serbs, Croats and Slovenes, i.e. Kingdom of Yugoslavia and in theworld, as well as stories, feuilletons and translations of the foreign writers’works this way contributing to the new perception of the Serbian and interna-tional social and literary history in the first decades of the 20th century.

As a unique police and judicial chronicle about the history of human dis-honor, the Criminal Library testifies that the character of a crime has notbeen changing during the centuries, only the methods of their investigationhave been improved (today known as forensic science) and the methods ofdealing with them.

In this paper the Criminal Library was depicted through ten books(1924-1933) and it is a part of Milivoje and Božidarka Filipović’s legacy at thepublic library „Vladislav Petković Dis” in Čačak. All the books have black,leather hardback and the title of the collection, ordinal number of the book, theyear of publishing and the name of the owner have been pressed into spinesin gold leaf printing.

Keywords: Criminal Library, Milivoje and Božidarka Filipović’s legacy,Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, Kingdom of Yugoslavia, Belgrade,criminalistics, police science, Mihailo M. Djokić

Marijana Matović, M. A.

NASLE\E



NASLE\E

Mr MARIJANA MATOVI]


Заглавље првог броја „Криминалне библиотеке” (1. март 1924) и одговорни уредник Ми-хаило М. Ђокић, са новим ликовним решењима заглавља часописа

ДУБРАВКА СИМОВИЋНародна библиотека СрбијеБеоград

ТРАГ КАО ПУТОКАЗ

Сажешак: Радна биографија и библиографија радова Светлане Јанчић на-ј бо ље сведоче о њеној дугогодишњој преданости библиотекарству и завре ђу -ју да на њих још једном буде скренута пажња стручне јавности.

Кључне речи: Светлана Јанчић, библиотекарство, каталогизација

Не мислим да је свако од нас свестан да треба да остави за собом ви -дљив траг, нити да то што ради ради искључиво са том намером, али знамда свако ко се после више деценија труда окрене иза себе и, сумирајућисвој професионални резултат, схвати да нити је причао нити писао узалуд,мора бити задовољан.

Мени је задовољство, такође, што имам прилику да представим радсвоје колегинице и сараднице Светлане Јанчић, библиотекара саветникау Народној библиотеци Србије, која се својим вишедеценијским залага-њем изборила за истакнуто место и у нашем библиотекарству и нашој кул-ту р ној јавности. Оставила је несумњиво вредан траг бројним објављенимстру чним радовима о чему сведочи наведена библиографија као и у сва -кодне- в ном практичном раду генерација формираних библиотекара икњи жни ча ра на њеним предавањима. Њена дугогодишња преданостструци са свим заслужује још један поглед стручне јавности.

Прецизност и систематичност у излагању и тумачењу како теорије,тако и праксе, довела је до тога да Светлана ужива велико поверење ко л-е га и сарадника, да је ауторитет у области којом суверено влада. Она умеда упути и оснажи, да проучи и систематизовано објасни. Стога је сасвимоправдано што се често тражи да у радовима и на скуповима библиотекара

П О Г Л Е Д

UDK: 02:929 Jan~i} S.012 Jan~i} S.


изнесе своје стручно мишење, протумачи нове идеје, прокоментарише ипрепоручи нове књиге. Увек је отворена за сарадњу и помоћ и подршку,истрајна у својим наумима и пуна позитивне енергије коју не штеди у ра-зговорима и са колегама и са странкама.

Штета је што нема прилику да се са оволиким искуством бави самотеоријским радом и израдом приручника и уџбеника за будуће библио те -каре. Њено знање је велико, њено искуство богато, брижљиво прати свенове тенденције у струци и могла би да допринесе неупоредиво више одоста лих.

Њен траг треба да послужи као путоказ онима који желе и воле дараде у библиотеци и подршка онима који су се у том послу затекли не во-љно, стицајем разних животних околности.

Биографија

Светлана Јанчић рођена је 16. марта 1948. године у Београду, где јеи дипломирала на Групи за југословенску и општу књижевност Филоло -шког факултета Универзитета у Београду.

У Народној библиотеци Србије ради непрекидно од 1973. године. На -кон положеног приправничког испита (1974) и стручног библиотекарскогиспита (1976), континуирано се бавила теоријским, практичним и обра зо -вним аспектима каталогизације монографских публикација у домену из -ра де, формирања и редакције лисних алфабетских каталога; израде, ред-акције и припреме за објављивање штампаних алфабетских каталога итекуће националне библиографије; креирања и редиговања електронскебиблиографске базе података у систему узајамне каталогизације на лок-ал ном и узајамном нивоу (COBIB.NBS, COBIB.SR), надзора над стручнимра дом библиотека у области формирања информационих инструмената ируковођења радом Одељења каталогизације, а након обједињавања би -блио графске и садржинске обраде руковођења Одељењем монографскихпубликација и Центра за услуге издавачима (CIP, ISBN).

Ове послове обављала je у својству библиотекара каталогизатора,библиотекара редактора и предавача (од 1977), библиотекара саветника(од 1988. по систематизацији, а од 1991. са стеченим највишим стручнимзвањем), начелника Одељења ауторског каталога (од 1999), начелникаОдељења монографских публикација и координатора Центра за услугеизда вачима (CIP, ISBN) (од 2003. године до сада) и главног редактораУзајамне библиографске базе података (COBIB.NBS).

Едукацијом у области каталогизације Светлана Јанчић бави се вишеод три деценије. Одржала је преко две стотине предавања, семинара,практичних вежби, консултација, радионица и осталих видова кон ти нуи -

PO

GLED

DUBRAVKA SIMOVI]


раног образовања у домену при ме -не каталошких правила и међу на -родних библиографских стан дардау лисном и електро н ском окру же -њу, промо ви шући у националнимоквирима међу на родне пројектеУни верзалне би блиографске кон т-роле и Универ залне доступностипубликација. Обраћала се широ -ком и хетеро ге ном аудиторијумубиблиотекара свих типова би блио -тека у Репу блици Србији, студент -има доди пло мских и постди плом -ских студија библиотекарства, уче- ни цима средњих школа на праксиу На родној библиотеци Србије и,по позиву, библиотекарима свихти пова би блиотека у регионалномокружењу. Предавач је (од 1977) ииспитивач (од 1995) у Комисији застручне испите за предмет Алфа -бетски каталози, односно Ката ло -ги зација и предметна и стручнакла си фикација (за област ка тало -гизације).

Теоријска сазнања из области каталогизације, у најширем контекступроучавања генезе каталошких правила, структуре каталошких пра вил -ника и семантике библиографског језика, исказала је као аутор и коаутору теоријским и стручним радовима (рецензираним уџбеницима, при ру -чницима, упутствима, чланцима, публикованим излагањима на нацио -нал ним и међународним стручним скуповима, рецензијама и приказима)и као главни редактор и приређивач штампаних каталога и текуће на ц-ио налне библиографије.

Светлана Јанчић активно je учествовала у конципирању, усвајањуи презентацији Југословенског правилника за каталогизацију,1 темељногакта од значаја за остваривање пројекта Универзалне библиографскеконтроле у националним и међународним оквирима. Овим задацима ба -вила се у својству члана Комисије за каталогизацију Друштва библио те -чких радника Србије (од 1976), председника ове Комисије (1980-1992) и

PO

GLED

TRAG KAO PUTOKAZ


———————————————

1 Verona Eva. Pravilnik i priručnik za izradbu abecednih kataloga. Dio 1, 2. Za-greb : HBD, 1982, 1986.

Светлана Јанчић

председника Комисије за каталогизацију Савеза библиотечких радникаЈугославије (1986-1989).

Један је од креатора и координатора пројекта „Каталогизација упубликацији (CIP)” који се успешно реализује у Народној библиотеци Ср -бије од 1986. године.

Активно и континуирано је учествовала у раду стручних тела икомисија у својству: члана Републичке комисије за стандардизацију (1988-2002); секретара Библиотекарског друштва Србије (1993-1998); члана Ред-акције и уредника рубрике Круг Гласника НБС (1999-2005); члана Ред-акције Едиције Савремена библиошека (2004- ); заменика председника ипредседника Републичке комисије за стручна звања у библиотечко-инфо-рмационој делатности (1995-2007); координатора Редакционог тима ВБС-а за монографске публикације (2002- ); председника Комисије ВБС-а за уј-едначавање каталошке и садржинске обраде у Узајамној библио граф скојбази података (COBI.SR) (2010- ); члана Управног одбора Народне би бл-иотеке Србије (2002- ).

Светлана Јанчић добитник је следећих награда и признања:

– Плакета Народне библиотеке Србије – за значајан допринос ураду и развоју Народне библиотеке Србије (1983).

– Награда Фонда Људмиле Михаиловић – за најбољи стручнирад из области библиотекарства за 1985. годину (за приручник„Ал фабетски каталог монографских публикација : израда и фор -ми рање” у коауторству са Мирјаном Бабовић, 1986).

– Награда Заједнице библиотека Србије „Милорад ПанићСуреп” – за постигнуте резултате у развоју библиотечке дела тно -сти и унапређењу библиотекарства у Републици (1997).

– Признање Друштва библиотечких радника Србије – за осо -би те заслуге на унапређивању библиотекарства (1998).

– Награда Библиотеке града Београда „Марија Илић-Ага по -ва” – за првог библиотекара у 2001. години (први добитник, 2002).

– Повеља захвалности Библиотекарског друштва Србије – задопринос проучавању и развоју библиотекарства у Србији (2008).

– Захвалница ЈП „Службени гласник” у категорији Најбољипословни сарадник (2010).

PO

GLED

DUBRAVKA SIMOVI]


Из библиографије радова

А. СТРУЧНИ РАДОВИ

Уџбеници и приручници

1. Алфабетски каталог монографских публикација : израда и фо-р ми рање. Београд : Народна библиотека Србије, 1985, 232 стр. (коау-тор Мирјана Бабовић).2

2. Алфабетски каталог монографских публикација : израда и фо-р ми рање. 2. допуњено изд. Београд : Народна библиотека Србије,1991, 244 стр. (коаутор Мирјана Бабовић).

3. Основе библиотечко-информационе делатности : за III и IV ра з-ред усмереног образовања културолошко-језичке струке, занимањекултуролог-сарадник. Београд : Завод за уџбенике и наставна сред с-тва; Нови Сад : Завод за издавање уџбеника ; Титоград : Завод за шко -лство, 1991, 232 стр. (коаутори Мирјана Бабовић и Слободанка Тодо-ровић).

4. Алфабетски каталози монографских публикација, некњижнеграђе и саставних делова публикација : скрипта. У: Алфабешскикашалози: скрииша. Београд : Народна библиотека Србије, 1991, 1-153 стр. (коаутори Мирјана Бабовић и Бранка Булатовић).

5. Упутство за примену скраћеног каталошког описа моно гра -фских публикација. У: Мешодска уиушсшва из библиошекарсшва.1. Београд: Народна библиотека Србије, 1989, стр. 19-41 (коаутор Ми-р јана Бабовић).

6. Скраћени каталошки запис монографских публикација премаподскупу елемената у UNIMARC формату. Београд : Народна би -бли отека Србије, 1998, 72 стр. (коаутор Мирјана Бабовић).

Теоријски и сшручни радови у часоиисима и зборницима радоваса националних и међународних научних и сшручних скупова

1. Професија библиотекар у трагању за сопственим идентитетом.У: Библиошекарсшво на крају века : зборник радова. Београд : Би бл-ио текарско друштво Србије, 1966, стр. 17-20.

PO

GLED

TRAG KAO PUTOKAZ


———————————————

2 Награда Фонда Људмиле Михаиловић за најбољи стручни рад у областибиблиотекарства, 1986.

2. Развој теоријске мисли у области каталогизације. У: Библи о -шекар, 1-2, 1966, стр. 15-27.

3. Скраћени каталошки опис монографских публикација. У: Би -блиошечки кашалози : машеријали са савешовања одржаног у Наро -дној библиошеци Србије, 1986. Београд : Народна библиотека Србије,1986, стр. 52-58.

4. Садржина каталошког описа у публикацији и његова применау систему каталога. У: Кашалогизација у иубликацији (CIP) : ма ше -ри јали са XVI сусреша библиошечких радника СР Србије и СР Ма к-едоније, 1987. Београд : ДБРС, 1987, стр. 52-56.

5. Аспекти алфабетског каталога : семиотички приступ. У: Гла -сник Народне библиошеке Србије, 1, 2000, стр. 41-47.

6. Поетика библиотекарства Марије Илић-Агапове. У: Гласник На-родне библиошеке Србије, 1, 2001, стр. 41-47.

7. Књижевник и библиограф у кључу утврђених закона. У: Кnjiže-vne novine, god 54, br. 1059, 1-15. 6, , 2002, стр. 20.

8. Национална каталошка правила. У: Гласник Народне библиош-¯¯еке Србије, 1, 2003, стр. 9-24.

9. ISBD(ER) Međunarodni standardni bibliografski opis elektron-skih izvora : struktura i osnovne karakteristike. U: Глас библ-иошеке : часоиис за савремено библиошекарсшво, god. 9, br. 10, 2003,str. 27-35.

10. Алфабетски каталог завичајног фонда. У: Сшање и иерспекшиверазвоја завичајних фондова : зборник радова са савешовања би бли о -шекара Србије одржаног 14. и 15. децембра 2000. године у Чачку.Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”, 2004, стр. 56-61.

11. Nacionalna katalogizacijska pravila in AACR. U: Organizacija zna-nja, let. 9, zv. 4, 2004, str. 183-187. (Излагање по позиву на Međuna-rodnoj COBISS konferenciji, 2004).

12. Ka novoj kataloškoj paradigmi : sopštenje (po pozivu) na panel dis-kusiji na temu „Budućnost nacionalnih kataložnih pravilnika” na Među-narodnom skupu u čast 100-te godišnjce rođenja Eve Verone, Zagreb, 17-18. 11. 2005.

13. Англо-америчка каталошка правила AACR : нова каталошка па -ра дигма. У: Гласник Народне библиошеке Србије, 1, 2005, стр. 13-24.

14. Функционални захтеви за библиографске записе. У: Глас би бл-ио шеке : часоиис за савремено библиошекарсшво, бр. 12, 2005, стр. 21-26.

15. Професија библиотекар : концепт за 21. век. У: Годишњак би блио -шека Срема, бр. 7, 2006, стр. 65-68.

PO

GLED

DUBRAVKA SIMOVI]


16. Од Париских до Франкфуртских начела : каталошки концепт уОPAC окружењу. У: Колекције у библиошекама / Библионеш, Данима шичних библиошека Србије, 2007. Београд : ЗЈНБ ; Крушевац : На-родна библиотека, стр. 231-238.

17. Каталог по мери корисника : нови библиографски код: Међу на -родне смернице за опис и приступ изворима – RDA. У: Библиошечкеуслу ге / Библионеш, Дани машичних библиошека Србије, 2008. Бео -град : ЗМБС ; Суботица : Градска библиотека, 2008, стр. 72-78.

18. Библиотека Српске православне црквене општине у Трсту. У:Савремена библиошека, год. 21, бр. 26, 2009, стр. 58-60.

19. CIP агенција. У: Водич кроз НБС агенције за издаваче. Београд : На -ро дна библиотека Србије, 2009.

20. Концепт библиографског метајезика. У: Гласник Народне библио -ше ке Србије, 1, 2009, стр. 116-122.

21. Библиографска начела и међународни стандарди за библио -гра фски опис – од специјализације ка интеграцији. Излагање(пре зентација) на IX међународној научној конференцији „Стандар ди -зација и квалитет библиотечких услуга”, Нови Сад, 4-5. новембар2010.

Шшамиани кашалози (израда, редакција и ириређивањеза шшамиу) и ириређивање за шшамиу

1. Каталогизација у публикацији (CIP) : материјали са XVI сусретаби блиотечких радника СР Србије и СР Македоније, Врање, 4-5. јуни1987. Приређивачи Светлана Јанчић и Слободанка Тодоровић. Бео г-рад : ДБРС, 1987.

2. Каталог књига Библиотеке Српске православне епархије бу д-имске у Сентандреји : од XIX до XX века. Део 1, Књиге на српскомјезику. Београд : Народна библиотека Србије ; Нови Сад : БиблиотекаМатице српске, 1992. (у сарадњи са Мирјаном Бабовић).

3. Каталог књига Библиотеке Српске православне епархије бу д-имске у Сентандреји : од XIX до XX века. Део 2, Књиге на странимје зицима. Београд : Народна библиотека Србије ; Нови Сад : Би бли о -тека Матице српске, 1992. (у сарадњи са Мирјаном Бабовић).

4. Каталог Личне библиотеке Милоша Црњанског. Београд : На ро -дна библиотека Србије, 1995, 187 стр.

5. Каталог изложбе Хиландар у књигама. У: Хиландар у књигама :хре сшомашија и кашалог изложбе. Београд : Народна библиотека Ср -бије, 1998, стр. 171-245.

PO

GLED

TRAG KAO PUTOKAZ


6. Каталог књига Библиотеке Српске православне црквене оп шт-и не у Трсту. Том 1, Књиге на српском и хрватском језику (штам паникаталог у припреми).

Рецензије

1. Бранка Булатовић: Упутство за примену ISBD(S)-a. Београд : Народнабиблиотека Србије, 1981.

2. Мара Тодоровић: Одредница именског каталога. Нови Сад : Библио -те ка Матице српске, 1985.

3. Дејан Вукићевић: Библиографија прилога у краљевачкој књижевнојпериодици. Књ. 1, Освит, Октобар, Слово. Краљево : Народна библио -тека ‘’Радослав Веснић’’, 2000.

4. ISBD(M) : Међународни стандардни библиографски опис моно гра -фских публикација. Превод прерађеног издања из 2002. Консултантза српско издање Свелана Јанчић. Београд : Народна библиотекаСрбије, 2004.

5. Соња Бокун-Ђинић, Нада Радовановић, Весна Адамовић. Од Чита л-и шта шабачког до Библиотеке шабачке : 160 година трајања. Шабац: Библиотека шабачка, 2007.

6. Скраћени AACR : на основу ревизије из 2004 / приредио Мајкл Горман; превод Ана Савић. Београд : Народна библиотека Србије, 2006.

7. Маја Булајић, Виолета Станковић: Библиографија чланака о кул ту -р ним дешавањима у Зајечару из листа Тимок у приоду од 1945. до2007. године. (У штампи).

8. Srđan Slavnić: Uputstvo za katalogizaciju elektronskih izvora : na osnovuISBD-a. Uvodno objedinjeno izdanje. Beograd : Narodna biblioteka Sr-bije, 2001. (u štampi)

Прикази, белешке

1. Информација о одржавању инструктивних семинара о при ме -ни ISBD(M)-a у току 1978. године. У: Библиошекар, год. 30, св. 1-6,1978, стр. 247-248.

2. Упутство за примену ISBD(M)-a. У: Заједница библиошека, год. 8, бр. 1, 1980, стр. 83.

3. Значајан корак ка микротезаурусу : Љиљана Ковачевић. Теза у -рус за уређење простора. У: Гласник Народне библиошеке Србије, 1,1999, стр. 405-407.

PO

GLED

DUBRAVKA SIMOVI]


4. Књижевник и библиограф у кључу утврђених закона : Дејан Ву -ки ћевић. Библиографија прилога у краљевачкој књижевној перио ди -ци. У: Књижевне новине, год. 54, бр. 1059, 1-15. 6. 2002, стр. 20.

5. Преводи међународних стандарда у Едицији „Савремена би -блио тека”. У: Гласник Народне библиошеке Србије, год. 7, бр. 1, 2005,стр. 483-488.

6. Питер Брофи. Библиотека у двадесет првом веку : приказ. Усм-е но излагање на скупу Колекције у библиошекама / Библионеш,Дани машичних библиошека Србије, 2007.

7. Нова онтологија библиографског универзума : Илејн Свено ни -јус. Интелектуална основа организовања информација. У: Савременаби блиошека : годишњак Народне библиошеке Крушевац, год. 20, бр.25, 2008, стр. 9-12.

Б. ЕСЕЈИ

1. Filozofija vina ili Anatomija zanosa Bele Hamvaša. U: Vino, br. 24,2008, str. 48.

2. Hamvaševim vinskim putevima. U: Vino, br. 25, 2008, str. 40.3. Ključna reč – „časno vino” : Bernar Pivo. Rečnik zaljubljenika vina.

U: Vino, br. 26, 2009, str. 42.4. Antologija gurmanskog uma : Mišel Onfre: Gurmanski um. U: Vino,

br. 27, 2009, str. 40.5. Vodič kroz vinsku mapu Srbije : Slavomir Vojinović: Vina Srbije. U:

Vino, br. 29, 2010, str. 43.6. Saga o vinu : Svetozar Savić: Vino – knjiga o vinovoj lozi i vinu. U: Vino,

br. 30, 2011, str. 33.P

OGLED

TRAG KAO PUTOKAZ


A MARK AS THE CLUE

Summary

Svetlana Jančić’s working biography and the bibliography of her worksare the best examples of her longstanding commitment to librarianship anddeserve to be in the spotlight of the public experts once again.

Keywords: Svetlana Jančić, librarianship, cataloging

Dubravka Simović

PO

GLED

DUBRAVKA SIMOVI]


Са школским библиотекарима Моравичког округа

Др ДЕЈАН ВУКИЋЕВИЋНародна библиотека СрбијеБеоград

О ПОЈМУ И ИЗУЧАВАЊУ ЗАВИЧАЈА

Сажешак: У раду је учињен покушај да се преко опште лексикографске,као и уже стручне литературе, дефинише појам завичаја, да се сагледа изшто више углова, да се одреде категорије (нација, религија, језик, поли ти -чка орга низа ци ја, инсти туције, администрација, физичко-географски опис,исто рија, кул ту рна исто рија, економија, етнологија, осећање припадности)које одређују његово значење. Про бле матизује се одређивање граница за -вичаја, сагледава се и проучавање завичаја у Словенији, Совјетском Савезу(односно Русији), на англоамеричком подручју.

Кључне речи: завичај, проучавање завичаја, завичајни фондови

Уводна размашрања

Неизбројива уметничка дела бавила су се мотивом завичаја и то самопо себи говори колико је овај феномен значајан. Људски креативни умдоспевао је до неслућених простора и прелазио незамисливе границе, алиако се мало боље погледа, као по правилу, уметници су достизали врховесвог стваралаштва управо онда када су се бавили оним што су нај бољепознавали и што је значајно обележило њихове животе – детињ ством илокалним бојама завичаја (Гогољ, Пруст, Фелини, Кусту рица...). Ако бисмосе задржали само на књижевно-уметничким делима и огра ни чили нашимширим простором, књижевници као што су класици Милош Црњански,Иво Андрић, Меша Селимовић или савременици по пут Давида Алба ха -рија (Земун), Мирослава Цере Михајловића (Врање) итд. значајан бројстрана исписали су инспирисани завичајем. У хрва тској књижевности

P O G L E D

UDK: 027.022:908(100)


Мирослав Крлежа Баладама Пешарице Керемиуха померио је књижевнегранице и променио културне обрасце, доказујући да се на једномспецифичном, локалном дијалекту могу стварати врху нска дела. УНемачкој се 1900. јавља чи тав покрет око часописа Heimat (=завичај) којиинсистира на повратку на ционалним вредностима, лока лним пејзажима.У српској књижевности ре гио на лизам је приметан код већине писаца –Стевана Сремца, Сима Матавуља, Бо ре Станковића...1*

Лексикографске дефиниције

Приликом консултовања основне референсне литературе о појмузавичаја, наићи ћемо на следеће дефиниције: „Место са ближом око ли номгде се неко родио и где је одрастао, родно место, родни крај; место, крајодакле неко или нешто потиче, води порекло.”2 Речник срискохрва шскогакњижевног језика каже да је завичај „крај, предео где се ко родио, постој -бина; отаџбина”3, а у најновијем Речнику срискога језика4 готово да јепреписана претходна одредница из Речника САНУ-а.

Библиошекарске дефиниције

Речници сами по себи морају давати уопштене дефиниције, међу -тим, нас појам завичаја занима конкретно, у смислу библиотечке струке.

PO

GLED

Dr DEJAN VUKI]EVI]


———————————————

1 В. одредницу: Pogačnik, Jože. Regionalna (zavičajna) književnost. Rečnik književnihtermina. Beograd : Nolit, 1986; и текст истог аутора: О регионалним истраживањима: (могућности и границе). Зборник Машице сриске за књижевносш и језик, 32, 2,1983, стр. 181–196.Вероватно као одјек Heimat покрета у Немачкој, и у Словенији почетком 20. векадолази до окретања ка завичају: „Организовани почеци ‘домознанства’, односнопроучавања завичаја на мариборској територији сежу у доба народних ратова, напре лому векова. У Марибору је 1902–1903. године постојао неформални слове на -чки ‘научни’ клуб. Његови чланови су се састајали једном недељно и расправљалио различитим питањима – између осталог и о оснивању домаћег историјскогдруштва.” Godina, Maja. Nekaj misli o domoznanstvu in domoznanski dejavnosti namariborskem območju. Etnologija in domoznanstvo. Ljubljana : Slovensko etnološkodruštvo, 1989, str. 28.

* Цитате са словеначког превела Ана Ристовић, са руског Добрило Аранитовић, аса енглеског Љубица Павловић.

2 Речник срискохрвашског књижевног и народног језика, Београд : САНУ, 1968.3 Речник срискохрвашског језика. Нови Сад : Матица српска ; Загреб : Матица

хрватска, 1990.4 Речник срискога језика. Нови Сад : Матица српска, 2007.

Ако прођемо кроз литературу која себавила овим појмом, на жалост, не -ћемо наићи на неку чвршћу дефини -цију која би била сасвим задо во ља -вајућа. Ево једног од тих покушаја дасе дефинише појам завичаја уво дећикатегорију, у доброј мери нејасног,дашог месша: „Завичајност је пре маса временом научном схватању свео -бу хватни појам о ‘датом месту’ безхронолошких и тематских граница.‘Дато место’ је географски и исто риј -ски тачно одређено (Срем, Војводи -на, Шајкашка). Оно је и тачно одре -ђе но административно подручје(Бач ка жупанија, Дунавска бано ви -на, Панчевачки срез, општина Ириг,Вршац, Суботица); насеље (Каћ,Срем ска Каменица, Тараш, Чере -вић); природно-географска једи ни ца

(Дели бла тска пешчара, Дунав, Палићко језеро, Фрушка гора). Коначно,оно је и тачно одређен етничко-географски простор (Буњевци и Русини уБачкој, Румуни у Банату, Словаци у Војводини). Наука о завичајностинема ни тематских ни хронолошких граница. Њу подједнако интересује ипро шлост, и садашњост, и будућност свих наука и свих грана наука о‘датом месту’ или које се изучавају у ‘датом месту’.”5 И нешто касније, да -ју ћи кон кретан пример Сомбора, помало циркуларним дефинисањем,каже се: „Историјско-географски завичај чини она територија која је упрошлости била везана за завичај, а која се током историје мењала(Сомбор је од почетка 18. века био седиште Бачко-бодрошке жупаније, по -сле 1. светског рата био је средиште сомборског среза и општине, која седанас знатно разликује од некадање. По овоме, дакле, у завичајну зби ркуСомбора улази библиотечки материјал Бачко-бодрошке жупаније до 1918,Бачко-барањског округа до 1929, Сомборског среза до 1967. итд.).”6, 7

PO

GLED

O POJMU I IZUÂVAWU ZAVIÂJA


———————————————

5 Општа упутства за рад у завичајној збирци у библиотекама САП Војводине.Библиошекарски gодишњак Војводине : 1988, 1989, стр. 3.

6 Исшо.7 На овом трагу је и текст Мирјане Анђелковић: „Pojam zavičaja vezan za bibliotečku

građu nema ni tematskih ni hronoloških granica, tu su podjednako važni prošlost i sa-dašnjost, dakle, kulturna, istorijska, društvena, politička i svaka druga perspektivaizučavanja ‘datog mesta’. ‘Dato mesto’ može imati i promenljive granice u zavisnosti od

Појам завичаја може се схватити у најширем дијапазону и кретати сеод најмање микрообласти – села, засеока, насеља с једне стране, прекокварта или дела града, града, општине, предела, региона (састављеног извише градова и села), области, покрајине, републике. Као што се види,начини дефинисања су разнолики и иду од физичко-географских, прекоадминистративних, до историјских. Срна Вуковић-Мотл прави поделузавичајних збирки на локалне и регионалне: „Kao najprikladniji kriterij zaodređivanje teritorija zavičajne zbirke biblioteke su prihvatile administra-tivno-teritorijalnu podjelu zemlje. Lokalne zbirke točno pokrivaju područjemjesta, bilo grada ili sela, a regionalne uz mjesto obuhvaćaju i okolne općineili cijelu pokrajinu. Tako prema opsegu teritorija zavičajne zbirke mogu bitidvojake: lokalne i regionalne. Regionalne se dalje dijele na subregionalne –ako lokalna biblioteka obuhvaća i općine koje s njome graniče, i regionalne –ako obuhvaća područje cijele pokrajine... ...Radi tih se granica javlja posebanproblem; naime, administrativne granice nisu stabilne, podvrgnute su pro-mjenama, te se područje s vremenom može širiti, odnosno su žavati.”8Данашња Русија, или некадашњи Совјетски Савез, добар су примерразличитих нивоа завичајности.9

Међутим, и кад су у питању домаће прилике, срешћемо сличнеслучајеве: Библиотека Матице српске у свом саставу има Завичајни фондкоји се односи на читаву покрајину; потом, неколико матичних би бли о -тека покрива територију округа; затим, већина општинских библиотека уСрбији које имају завичајне фондове односи се на територију самеопштине; и, на крају, постоје изузеци као што су Турија, Надаљ илиМокрин који немају статус општине, али имају завичајне збирке.

Како утврдити границе завичаја, питање је које се унапред намеће икоје ће условити концепцију завичајног фонда. Одговор, наравно, нијеједноставно добити и битно је унапред се помирити са чињеницом да је

PO

GLED

Dr DEJAN VUKI]EVI]


——————————————————————————————————————————

njegovog položaja tokom istorije unutar političkih i državnih celina.” Anđelković, Mir-jana. Dostupnost bibliotečkog materijala zavičajnih zbirki u matičnim narodnim bi-bliotekama. Bibliotekarstvo – tradicija i promene : XIII skupština Saveza društava bi-bliotečkih radnika Jugoslavije, Aranđelovac, maj 1990. Beograd : Savez društavabibliotečkih radnika Jugoslavije, 1990, стр. 98.

8 Vuković-Mottl, Srna. Zavičajne zbirke. Vjesnik bibliotekara Hrvatske, 21, 1–4, 1975, str.18.

9 Ево како Н. Н. Кушнаренко прави поделу дисциплина које с различитих територи -јалних аспеката проучавају завичај: „Библиотекарство државе (државно-тери тори -јални комплекс: држава, република), регионално библиотекарство (ре ги о нално-територијални комплекс: регион, зона, крај у његовом административномзна че њу), локално библиотекарство (локално-територијални комплекс: ми кро ре -јон, село, град, област).” Кушнаренко, Н. Н. Региональные центры по обеспечениюкрае ве де ния. Советское библиотековедение, 4, 1990, стр. 52.

прецизну границу завичаја немогуће утврдити.10 Ако прихватимо ле кси ко -графску одредницу о завичају као месту „са ближом околином где се некородио и где је одрастао”, врло лако је можемо релативизовати запитавшисе како одредити прецизне границе завичаја, када се крај је дног појединцасамо делимично подудара са крајем другог, али и крајем трећег, па и оногдесетог или н-тог. Свака јединка, углавном, идентитет стиче пре свегапреко породице, улице, кварта, потом насеља (било села или града), регије,државе, па и континента... да се за ову прилику зау ста вимо овде.11, 12

Најмањи заједнички садржалац завичаја

Да кренемо од једног једноставног питања које ће свакако захтеватикомпликован одговор: шта је то што спаја припаднике истог завичаја?

Нација и религија. Припадност некој нацији или религији може,али не мора бити од пресудног значаја за доживљавање завичаја. Данасје све мање територија које су у етничком и религијском смислу моно -литне.

PO

GLED



———————————————

10 Ни руска наука која је у овој области постигла значајне домете често нема одговорена нека питања: „Термин ‘крај’ у локалном библиотекарству има велики не самотеоријски већ и практични значај. Ефективност радова посвећених локалним сре -ди нама умногоме зависи од величине проучаване територије која је предметпроучавања. Поменути проблем има посебан значај у завичајној библиографији.Од прецизног одређења граница ‘краја’ зависи правилно тумачење појма ‘за ви -чајна литература’, ‘завичајна библиографија’, а у крајњем резултату – орга низа -ција завичајног библиотечког апарата, израда и практична вредност завичајнихбиблиографских приручника, ефикасност информатичког услуживања научнихрадника, стручњака за народну привреду и културу. Међутим, међу библио гра -фи ма не постоји јединствено мишљење о овом најзначајнијем проблему. До садастручњаци различито одређују територијалне границе појма ‘завичајна делатностбиблиотеке’, понекад се овај термин проширује чак на територију савезне репу -блике, што нам се чини погрешним. С тим у вези од посебног је значаја прецизноразграничење између појмова ‘библиографија литературе о савезној републици’.Нема довољно јасних упутстава о томе који круг штампаног материјала требауврстити у завичајну литературу. Испоставља се на крају да завичајни каталозии библиографски приручници каткада обухватају грађу чији је завичајни аспектвеома споран.” Мамонтов, А. В.; В. Николаев; Н. Н. Щерба. Нерешенные проблемыкраеведения. Библиотекарь, 6, 1972, стр. 18.

11 Овде се не смеју, наравно, испустити из вида и духовне категорије као што су на -ци ја, религија, сексуално опредељење и сл.

12 „Као што видимо, распон при установљењу граница краја је велики: од улице доадминистративног рејона, од локалне околине до области, од села до републике, пачак и државе. И то није случајно јер је појам ‘крај’ до извесног степена услованпојам.” Кушнаренко, Н. Н., нав. дело, стр. 50.

Језик. Ако бисмо кренули од општих ствари и рекли да је то пресвега језик, не бисмо много погрешили. Становници одређеног подручјаспоразумевају се на одређеном језику, међутим, постоје и вишејезичне сре -дине какве су, рецимо, пограничне (Димитровград, Вршац, Субо тица...)где се говоре два, па и више језика, или средине где у већем броју живеВласи и Роми, на пример, који се међусобно, али и са осталима,споразумевају на својим језицима. Дакле, ни пример језика као обје -дињујућег фактора није најбољи.

Институције. Вртић, школа, административне канцеларије, гро -бље, корзои и места за провод, радно место, локације су где се формирајуи социјализују личности.13

Физичко-географски опис. Предели, крајолици, били они при вла -чни као реке, језера, излетишта, шуме, узвисине где се мештани оку пљајуи проводе, или непривлачни као крш, гудуре, мочваре, пеш ча ре, ледине,чине најпостојанији и најпрепознатљивији део краја. Куће, зграде, верскиобјекти, мостови, путеви дуготрајни су, али пропадљиви, измењиви. Кадасмо дуго одсутни из краја, прво се на њима уоче про мене.

Историја краја. Људи који су заједно поделили судбоносне тре -нутке и чији су преци на истој територији то чинили, везани суневидљивим концима. Посматрано са историјског аспекта, али са другестране, завичај је у историјском смислу веома променљива категорија.Мењају се границе општина, срезова, па и држава.

Етнологија краја. И локални обичаји, веровања чине споне међустановницима једног подручја. По њима се они одликују од других, то јеоно што их чини посебним.

Осећање припадности крају. Ово је свакако духовна категоријакоја често измиче јасном дефинисању. Осећај припадништва је прирођенсвим облицима живота.

Када се све карактеристике обједине, долази се до чињенице да свакалокална заједница, осим писаних, има и неписане законе, а самим тим иинтересе које жели да оствари и који је обједињују.

PO

GLED

Dr DEJAN VUKI]EVI]


———————————————

13 Г. Шилих наводи шта све човека може везивати за завичај: „Љубав премародитељима и рођацима, према дому, људима као и различитим предметима ипојавама, пријатељство из младости, матерњи језик, домаћа песма, начини рада,облачења и видови исхране, одлике на основу којих се неки домаћи крај заистаили само привидно разликује од другог итд. У завичају, а, преко њега и у до мо -вини, јесу корени сваког нашег човека, у њему он доживљава радост и тугу, поноси огорченост. У њему се развија она дубока оданост, која нас оспособљава и занајтеже жртве.” Šilih, Gustav. O pouku domoznanstva. Pedagoški zbornik, 2, 1955,str. 83.

Дефиниција у Мешодском уиушсшву

У Мешодском уиушсшву за формирање и вођење завичајних фондовау оишшинским народним библиошекама Десанка Стаматовић, нагла ша -ва јући да у до сада познатој стручној литератури не постоје прецизнаправила о „територијалном и садржајном опсегу завичајних фондова”, аговорећи о територији завичаја, каже следеће: „То је сложен задатак, собзиром да су се током историје мењале административне границе оп -штина, срезова, округа – региона, па је нужно уважавати све тери то ри ја -лне промене, будући да су оне утицале на политички, дру штвено--еко номски и културни живот једне територије. Стога границе завичајатреба одређивати географски, историјско-географски и етничко-гео -графски.

– Географску територију завичаја чине геофизичке, политичке иадминистративне целине у садашњем времену.

– Историјски завичај чини она територија која је у прошлости билавезана за завичај, а која се током историје мењала.

– Етнички завичај чини ону територију која је везана за један деонарода и народности, удаљен од територије где живи народ или народност,који се не поклапа са географском и историјско-географском те ри то -ријом.”14, 15

PO

GLED



———————————————

14 Стаматовић, Д. Методско упутство за формирање и вођење завичајних фондова уопштинским народним библиотекама. Глас библиошеке, 11, 2004, стр. 20. Другидео овог цитата преузет је из Општих начела за неговање библиотечких завичајнихзбирки у библиотекама САП Војводине, в.: Чурчић, Марија. Проблеми завичајнихзбирки САП Војводине и завичајна збирка Библиотеке Матице српске. Библио ше -кар, 29, 1–3, 1977, стр. 59–69.

15 „Као што видимо, распон при установљењу граница краја је велики: од улице доадми нистративног рејона, од локалне околине до области, од села до републике, пачак и државе. И то није случајно јер је појам ‘крај’ до извесног степена услован по -јам. Разјашњавање граница ‘краја’ има два аспекта: 1) избор обележја ради дефи ни са -ња појма ‘крај’: административни, географски, економски, културно-историјски,национални; 2) установљење територијалне распрострањености ‘краја’, тј. ве ли -чи не (граница) територије коју обухвата. Двадесетих година није постојала са -гласност о томе које обележје представља основу дефинисања појма ‘крај’. Некизавичајни библиографи су били присталице одређивања ‘краја’ на основу стареадминистративно-територијалне поделе. Други су административну поделу тума -чи ли као ‘вештачку’ и нису сматрали сврсиходним да је узму за основу уста но -вљивања територијалних граница завичајне библиографије. Овде сусрећемо име -на стручњака А. Н. Турунова и П. К. Казаринова. А. Н. Турунов је био ини цијаторнаучне разраде појма ‘крај’ у завичајној библиографији. Фебруара 1924. г. на

Арбишрарно дефинисање

Завичај појединца ретко ће се подударити са неком админи стра -тивном, историјском или етничком целином, он ће увек бити специфичан,јединствен, како би рекли Бученков и Кушнаренко – услован. Међутим,како се ми не можемо бавити појединачним већ општим случајевима, то је,судећи према досадашњим искуствима, најбоље на арбитраран, али, саспекта библиотечких завичајних фондова, одмерен начин одредитигранице завичајног фонда.16 У нашим приликама, и то се кроз дуги низгодина показало као најефикасније, најбоље би било да граница будеадминистративна и то на нивоу општине.17 Закон о библиошекарсшву

PO

GLED

Dr DEJAN VUKI]EVI]


——————————————————————————————————————————

скупштини Московског одељења библиографске комисије ЦБК он је поднеореферат под насловом ‘Размере библиографских радова према територијалномобележју. (Шта треба подразумевати под библиографијом локалне средине)’. Рефе -рат, на жалост, није сачуван али нам је познат на основу записника који је водиоП. К. Казаринов.П К. Казаринов се слагао с мишљењем А. Н. Турунова о несврсисходности кори -шће ња административног обележја у завичајној библиографији и са своје странеје предлагао да се појам ‘крај’ дефинише на основу економских и географскихобележја.Он [Здобнов] је истакао да ‘појам крај нема прецизну дефиницију. То је територијаограничена према неком обележју: географском (на пример, Алтај), националном(Тунгуски крај), културно-историјском (Кијевска област), административно-политичком (Казахстан), економском (Металуршки Урал)‘.К. В. Сивков у реферату ‘Обим материјала у завичајној библиографији‘, поднетомна Московској обласној библиографској конференцији 1930. године, границе крајаодређује на основу административно-територијалне поделе одговарајућегисторијског периода (заселак, сеоска општина, срез, губернија, округ, област итд.).Такво решење он је мотивисао тиме што, прво, административне поделе токомдуготрајног временског периода поседују знатну постојаност (тако, на пример,‘јекатеринске‘ губерније су без значајнијих промена постојале све до 1917. г.), друго,сва званична издања (извештаји установа и др.), сви статистички материјали,издања земства (земсшво – локална племићка самоуправа у Русији – наи. ирев.) иградова итд. базирани су управо на одговарајућој административној подели овеили оне епохе. Учесници конференције се нису сложили с мишљењем референта.У дискусији о Сивковљевом реферату Н. В. Здобнов је приметио да је заодређивање територијалних оквира приручника потребно за основу узиматисавремене административне границе, али уносити у њих исправке узимајући уобзир националне, културно-историјске и економске факторе.” Бученков, А. Н.Советское краеведческое библиографоведение. Москва : Книга, 1984, стр. 19–21.

16 „Завичајне збирке могу бити државне, националне, покрајинске, регионалне,градске, општинске, етничке и друге”. Чурчић, М., нав. дело, стр. 59.

17 У прилог оваквој тврдњи иду и неки правни нормативи: „Завичајност је исто штои чланство општине, како то изричито каже пропис.” Цвјетковић, Бранко. Држав-

СР Србије из 1977. године је и донео такве прописе који, нажалост, нису удовољној мери заживели. Оснивати завичајне фондове на нивоу исподопштинског има сврхе једино у случајевима када постоји јака традиција ибогата културна прошлост. Оснивање, пак, фондова на нивоу изнадопштинског (окрузи, некадашњи региони, срезови, покрајине...) губисмисао, посебно када су у питању географски удаљене општине где јеготово немогуће са дистанце пратити културни живот, мада би могао дапостоји изузетак у случајевима неких надопштинских историјских целинакаква је, рецимо, Неготинска крајина и сл.

Руске дефиниције

Ево како у руској традицији научник Н. Н. Кушнаренко види одре ђе -ње граница завичаја: „Двадесетих година [20. века, прим. аутора] – упериоду процвата завичајне библиографије – крај се дефинисао као те ри то -рија доступна непосредном проучавању, као територија ограничена билоприродно-географским, било вештачким административним гра ни цама каооптимална варијанта њиховог подударања. Под крајем се подра зу ме ва лафизичко-географска, социјално-економска и културно-историјска индиви -дуа лност, регион, где су се формирали одређени економски односи и везекоји су за њу (територију) везивали њене житеље.” Потом даје свој по кушајдефинисања краја: „Ми сматрамо да је крај – локална територија, место(локално-територијални комплекс) које поседује оформљене при ро дно-историјске границе и који се услед тога развијао на специфичан начин.Настанак краја збива се у конкретно-историјској околности. У једном случајуодређујући је географски положај места, у другом – со цијално-економскиили политички и културни процеси... ...Локални карактер територијеодређује се не толико обимом колико природно-исто ријским особеностимакоје се разликују од било којих других.”18 Иако у доброј мери уопштена,оваква дефиниција нам говори да је критеријум физичког простора многомање значајан од природних, историјских, со ци ја лних, економских иосталих. Знаменита руска научница И. И. Михлина у случајевима мењањатериторије завичаја промовише принцип да се мора сакупљати грађа којасе односи на крај за сваки одређени период током своје историје.19

PO

GLED



——————————————————————————————————————————

љанство и завичајност : упутства за практичну примену основних прописа. Београд: [б. и.], 1940, стр. 65.

18 Кушнаренко, Н. Н., нав. дело, стр. 50–51.19 „За све случајеве промене граница краја може се применити основни принцип: у

завичајне регистре и каталоге треба укључити материјале о свим знатно ширимрејонима с којима је током историје био повезан дотични крај – о оним регионима

Досадашња проучавања завичаја

Зашто је, пре свега, значајно проучавати завичај?На ово питање ћемо само покушати да одговоримо јер исцрпан од го -

вор би подразумевао бављење готово свим облицима људскога знања. Укоју год област знања да се зађе, имало би шта да се каже везано зазавичај. Завичај се може посматрати са историјског, географског, соци о ло -шког, психолошког, зоолошког, ботаничког, геолошког, медицинског, ту ри -стичког, уметничког или било ког другог аспекта. Са друге стране, ин -формације које може да пружи један добро постављен завичајни фондтакође су од непроцењивог значаја и могу бити научне, културне,спортске, образовно-васпитне и многе друге.

Мирослав Бертоша у књизи Ешос и ешнос завичаја упућује на са -вре мена дешавања у Француској која су радикално променила схватањазначаја проучавања завичаја: „Uspon regionalne i lokalne historiografije uFrancuskoj i sjajni rezultati koji su ostvareni na tom planu pokolebali su sa-mouvjerenost historičara ‘opće povijesti‘ i srušili mnoge ustaljene koncepcije.Najveći uspjesi škole tzv. ‘analista‘, okupljene oko časopisa Annales: Econo-mies – Sociétes – Civilization koji su pokrenuli Marc Bloch i Lucien Febvre, anastavio Fernand Braudel, postignuti su na minuciozno i akribijski izrađe-nim sintezama užih prostora.”20 Овај успех регионалне и локалне исто рио -графије проширио се потом и на земље Скандинавије, Италију и Сје -дињене Америчке Државе.

Историјска наука је, чини се, најзаслужнија за започињањепроучавања локалних достигнућа. У западноевропским земљама као штосу Француска, Енглеска, Немачка, Италија, Шпанија локалној и регио -на лној историји се посвећивала значајна пажња још у 19. веку. У Немачкојје настао већ помињани покрет око часописа Heimat 1900. године и тамосе „локална историја”, под називом Heimatsgeschichte или Landesge-schichte, уз „локалну науку” (Landeskunde), проучава на универ зи тетимакао научна дисциплина.

Слична ситуација је у Совјетском Савезу, односно Русији где „крае -ве дение” има статус научне дисциплине, налази се у програмима многих

PO

GLED

Dr DEJAN VUKI]EVI]


——————————————————————————————————————————

у чији састав је у потпуности или делимично улазио, о оној територији коју јеобухватао у одређеном периоду. При том, ако су поменуте везе биле привремене,онда треба да буде узета у обзир литература само о оним периодима када су те везепостојале.” Михлина, И. Отбор литературы по территориальному признаку вкраеведческих пособиях. Библиография, 1 (287), 1998, стр. 37.

20 Bertoša, Miroslav. Etos i etnos zavičaja. Pula : Čakavski sabor : Istarska naklada ; Ri-jeka : „Otokar Keršovani” : Edit ; Rovinj : Centro di ricerche storiche, 1985, str. 145.

факултета, а под истим називом већ деценијама, још од 1923. излази ичасопис (тада под управом једног од најзначајнијих проу ча валацазавичаја Сергеја Ољденбурга). Пре револуције 1917. као да у изразитоцентрализованој монархији није било довољно разумевања за бројнеетничке мањине, па се овај проблем није ни постављао. Срединомдвадесетих година у Лењинграду и Москви се оснивају етнолошки фа -култети и интересовање за њихове студије је огромно. Само на Кавказу1927. године битисало је преко 150 организација које су се на овај или онајначин бавиле завичајем.21, 22

PO

GLED



———————————————

21 „Наука о крају [или регионологија, прим. прев.] (у СССР) представља свестранопроучавање одређеног дела земље (краја, области, рејона, града, села) првенственотрудом локалног становништва које се врши у тесној вези с општим задацима којистоје пред научним, културно-просветним, наставно-васпитним и педагошкиминституцијама.” Большая советская энциклопедия. 2. изд. Ленинград : Госуда -рстве нное научное издательство, 1953, стр. 192.Теоријским истраживањем појма „краеведение” у Русији бавили су се многи:„Наука о крају је релативно млад појам, карактеристичан углавном за Русију. Акоме памћење не вара, он се први пут појавио почетком 20. века у ‘Академскомречнику руског језика’. Међутим, његово садржинско богаћење започело је знатнораније, упоредо с развојем културе руских провинцијалних градова, с појавомдржавних институција, виших школа, листова, часописа, различитих друштава,кружока итд. Покретачи науке о крају били су интелектуалци који су, не за тварају -ћи се у оквире професионалних интересовања, у своје слободно време с оду -шевљењем проучавали историју краја. Разуме се, не може се то назвати науком учи стом виду, била су то, у првом реду, комплексна истраживања о различитимстранама живота дотичног краја, али су она, несумњиво, хранила академскунауку. Мноштво људи било је укључено у тај покрет у годинама пре револуције.Академик Д. С. Лихачов, који се с уважавањем односио према провинцијалнојисторији и култури, назвао је науку о крају ‘најмасовнијим видом науке’. Опште -по знато је да је наука о крају, ако се тако може рећи, замешена на осећањупатриотизма, али је у научно-сазнајном и просветном погледу она плодотворнија.Не упуштајући се у појединости, подсетићу на то да је крајем двадесетих ипочетком тридесетих година овом покрету задат такав смртни ударац, да је онпочео да се обнавља тек крајем педесетих година. Све што је било саграђено напојединим местима – музеји, архиви, личне библиотеке, друштвене организације,кружоци – било је порушено. Што се тиче Перма, довољно је да поменемо чланак‘Плодови трулог либерализма на Пермском универзитету’, објављен у листуПравда од 15. маја 1930. године, са потписом извесног И. Амурског, који је очитобио наручен. Страдало је мноштво научника који су се бавили завичајном наукоми друштвених делатника и по истом принципу су многи били изложенирепресалијама. О томе је почело да се пише, почев од краја осамдесетих година,али ни издалека о свему и о свима који су пострадали... ...Напомињем да то нијепрви покушај. Године 1991. Државна јавна историјска библиотека објавила јеомањи приручник ‘Посленици локалне науке Русије’.” Коган, Е. И. Даньблагодарности краеведам. Совешская библиография, 4, 2002, стр. 75; „Термин‘краеведение’ нећемо наћи ни у Речнику gоворноg језика В. И. Даља, ни у Енци-

Лариса Александровна Штавдакер, бавећи се проблемом просвети -тељ ског деловања и односом према завичају, каже следеће: „Љубав премародном крају, поштовање традиција и обичаја свога народа, брижљиводнос према историјским споменицима и природи представљају саставнидео опште културе човека и стичу се током васпитања. Управо путемзнања можемо да стекнемо уверење да је историја мале домовиненепоновљива и уникатна, неодвојива од ‘велике’ историје Русије. Јединознања могу да испуне срца осећањем поноса и бола према земљи на којојживиш. Пробудити интересовање за проучавање локалне историје икултуре код широких слојева становништва, пружити могућност проду -бљивања знања о крају – то је управо смисао нашег просветног рада.”23Штавдакерова љубав према родном крају сматра саставним делом општекултуре сваког човека, дакле као нешто што се подразумева.24 У овомодломку он користи леп и речит појам који ће се у руској литератури честосрести – „малая родина”, тј. мала домовина, ошаџбина.

Николај Николајевич Шћерба је увео појам библиошечное крае ве -дение који се до тада није појављивао у библиотекарским речницима.25Претендујући на дефиницију која је највише распрострањена Кушнаре -нко тврди: „Под ‘краеведением’ подразумева се ‘свестрано проучавањедела земље, града или села и других насеобина настањених локалнимстановништвом које ово становништво сматра родним крајем’. Према томе,краеведение можемо посматрати и као науку и као делатност чији је

PO

GLED

Dr DEJAN VUKI]EVI]


——————————————————————————————————————————

клоиедији Брокхауса и Ефрона; по први пут га налазимо тек у тому на слово ‘К’недовршеног академијиног Речника рускоg језика... Али термин који се односи напојам ‘краеведение’ постојао је знатно раније као ‘наука о завичају’, ‘наука оотаџбини’ и др. Осим тога, науку о крају, која представља знања о природи идруштвеном животу наше земље, о отаџбинској историји, можемо да лоцирамо и увремена усмених предања и летописа знатно ширег географског простора.” Шмидт,С. О. Краеведение и книжная культура Росии. Библиотековедение, 2, 2002, стр.60–61.

22 Занимљиво је, међутим, да знаменити руски истраживач завичаја Н. Н. Шћербатврди (1978. године) да у Русији нема дисертација на тему завичајности.

23 Штавдакер, Л. А. Просветительская деятельность публичной библиотеки в областикраеведения. Информационный бюллетень РБА, 28, 2003, стр. 158.

24 То, наравно, не мора увек бити тако, и свима су познати случајеви негативногодноса према сопственом завичају.

25 „Н. Н. Шћерба је прецизирао појам ‘библиотечка наука о крају’ који није фиксирану речницима библиотекарства. Он је образложио рад библиотеке као центра којиобједињује ентузијасте – завичајне научнике који раде у њој или уз њу, центракоји представља место за спровођење одређених подухвата на плану завичајненауке и које преузима на себе задатке информатичког, библиографског и мето ди -чког обезбеђења научног истраживања завичаја.” Томашева, Е. Н. Библио текарям-краеведам России. Советская библиография, 2, 1997, стр. 36.

предмет проучавања конкретно место, крај.”26 Дуализам краеведения каонауке и делатности у руској традицији веома је истакнут управо стога штоје битан део етнолошке науке, тј. етнографије, с једне, и библиотекарскепраксе, с друге стране.27

Познато је да је на англоамеричком подручју завичај „homeland” или„native country”, а за проучавање завичаја одговарајући термин је „localhistory”. Речник библиошекарсшва и информационих наука под одре -дницом локална исшорија наводи следећу једноставну дефиницију:„Грађа од историјског значаја која се бави проучавањем народа и догађајана мањем географском подручју као што су град, област или мање место,која укључује новинске исечке, карте, фотографије, плакате, дневнике,лична документа, општинске списе итд.”28 Мајкл Рид у раду Локалнаисшорија данас наводи једну такође једноставну дефиницију која доброилуструје англоамеричко стављање акцента на људску заједницу. Њега,рекло би се, не занимају физичке, материјалне карактеристике одређеногподручја, већ само човек: „Локална историја се може дефинисати каоизучавање раста и развоја, а можда такође и нестајања и пропадањазаједнице ниже од оне на националном нивоу, од најстаријих времена доданашњих дана. Ова дефиниција, у којој нема ничег посебно оригиналног,за хтева обја шње ње. Заједница је прикладан термин који се може кори -сти ти да обухвати окупљање појединаца који се на одређени начинзаједно удружују у времену и простору. Могу да је чине сви они људи којиживе заједно на једном одређеном месту, као што је село, парохија илиград. Њихово удруживање се заправо заснива на физичкој близини, такода се величина и природа било ког другог облика удруживања може увеликој мери разликовати. Три стотине холандских морепловаца, заро -бље них после Битке код Лоустофта, који су јула 1665. године смештени уизузетно нехигијенске услове у Ипсвичу, у том тренутку су чинили деозаједнице тог лучког града Сафолка. Они су свакако правили бројне про -бле ме градским властима. Али би вероватно много више волели да се тамонису уопште ни нашли. Са друге стране, под заједницом се може сматратигруписање појединаца одређених према другачијем критеријуму него штоје чисто место становања у одређеној регији. Људи удружени на основузаједничког религијског веровања, истих занимања, или заје дничког по -

PO

GLED



———————————————

26 Кушнаренко, Н. Н., нав. дело, стр. 50.27 Занимљив је покушај математичког израчунавања квоцијента завичајности И. В.

Лукашова (који касније критикује И. И. Михлина). В.: Лукашов, И. В.Определение краеведческого качества документа. Библиотековедение, 3, 1993, стр.67–75.

28 http://lu.com/odlis/odlis_l.cfm

ре кла, значи сви облици подзаједница у оквиру државе, одговарајуће сутеме за локалног историчара.”29

Словеначка стручна литература је у значајној мери посвећена про -блему појма истраживања завичаја, за разлику од српске која чак и немаадекватан израз за руско „краеведение”, бугарско „краезнанието” или„краеведску работу”, македонску „роднокрајну дејност” или сло ве на чко„домознанство”: „Домознанство, односно проучавање завичаја, јесте израз,који је познат још из 19. века. Иако је сам израз застарео и у словеначкомјезику се скоро више не употребљава, задржали су га сло ве на чки би -блиотекари. У библиотекама овај израз означава посебну дела тно ст, којаобухвата прикупљање, проучавање, обраду и чување библи oтечке грађекоја се односи на одређену географску територију, дакле на управљањезавичајним фондом.”30

PO

GLED

Dr DEJAN VUKI]EVI]


——————————————————————————————————————————

29 Reed, Michael. Local History Today – Current Themes and Problems for the Local Hi-story Library. Journal of Librarianship (London), 3, 1975, str. 163. Zanimljivo je da,određujući šta ne ulazi u opseg istraživanja lokalnog istoričara, Rid navodi sledeće ar-gumente koji iz naše perspektive izgledaju neshvatljivo: „Lokalni istoričar bi zato tre-balo da se bavi zajednicom ljudi. Granice ove zajednice će za trenutak biti utvrđene, alije možda pogodno ovog trenutka naznačiti šta se, po definiciji, ne može striktno sma-trati lokalnom istorijom. Čini mi se da se industrijska arheologija, rad Kraljevske ko-misije za istorijske spomenike, knjige Sir Nikolausa Pevsnera ‘Engleske građevine’,primarno treba baviti rukotvorinama samim po sebi pre nego društvom koje ih je stvo-rilo. Slično tome, skorašnje buđenje interesovanja za vradžbine, magiju i narodna ve-rovanja, iako čvrsto zasnovano na lokalnoj građi i izvorima, treba verovatno takođeisključiti. Proučavanja ove vrste su bezvredna. Lokalni istoričar uzima od njih ono štomu je potrebno, koristeći njihova otkrića i primenjujući ih na svoju zajednicu, ali onistriktno ne čine lokalnu istoriju.” Isto.

30 Šuler Pandev, Simona; Simona Vončina. Domoznanstvo in posebne zbirke v koroškiosrednji Knjižnici dr. Franca Sušnika. Knjižnica, 49, 3, 2005, str. 68.Овим питањем посебно се позабавио Бранко Горопевшек: „Израз домознанство јеу словеначком језику био веома раширен и актуелан још у прошлом веку (Пле те -ршник) и употребљавао се у вези са интердисциплинарним настојањем да сеупозна важност сопственог народа. Са осамостаљивањем појединих научних ди -сци плина, употреба израза домознанство је у првој половини 20. века била при ли -чно ограничена, а уместо њега почели су да се употребљавају други изрази(културна историја, историја краја...). Због тога ни мало не чуди, да израз до мо зна -нство неки језикословци уврштавају међу архаизме, а код многих он буди рома -нтичне конотативне вредности. Домознанство има своје место и у последњемиздању Речника словеначког књижевног језика, који га објашњава као истра -живање, проучавање уже домовине, односно завичаја, а више пута се појављујеи његов синоним домовинознансшво. Треба рећи, да је реч домознанство про иза -шла из немачког назива за предмет Heimatskunde односно Vaterlandskunde.Дакле, уколико бисмо овај израз превели у целини, закључили бисмо да нанемачком језику Heimatskunde означава науку, која се бави проучавањем ужедомовине (ДОМО-ЗНАЊЕ). Да је ова реч одавно означавала предмет који јепроуча вао историјску и географску материју о домовини односно завичају, довољно

Појмовима домознансшва и краеведения озбиљније се бавио и сло -веначки научник Славко Кременшек који наводи да се краеведение уруско-словеначком речнику преводи као крајинословје или регио на ли -сшика, а да је краеведческиј музеј заправо иокрајински музеј. И он

PO

GLED



——————————————————————————————————————————

нам говори и некадашњи основношколски предмет (данашње познавање природеи друштва). Израз домознанство је данас још увек веома жив и веома раширен убиблиотекарској струци, где у последње време добија нов обим и снагу. Употребљавамо га да бисмо њиме именовали грађу која обухвата историјски,географски, етнолошки, друштвени и културни пулс једног краја, у прошлости иданас (Бреда Погорелец). Тако ће бити и даље, јер бољи израз за именовање таквеврсте грађе (још увек) немамо. Узрок, да се израз домознанство толико дуго очуваоу словеначком библиотекарству, вероватно лежи и у самој генези бивших сту -дијских библиотека, за чији настанак је један од главних разлога била управоактивност везана за проучавање завичаја, и суштинско кормило у њиховом дело -вању. Иако развој завичајне активности у словеначким библиотекама уопште нијебио схваћен као широка, интердисциплинарна наука са заокруженом истра жи -вачком методологијом, ипак он значи (или би морао да значи) више од при ку -пљања, обраде и чувања библиотечке грађе и пружања информација које имајубило какву везу са одређеном територијом коју библиотека својом акти вно шћупокрива. Наравно, завичајна активност се након Првог светског рата и даље ра -звијала и проширила и на друге словеначке покрајине. Традиција везана запроучавање завичаја наставила се и након Другог светског рата, посебно са осни -вањем студијских, односно покрајинских библиотека, за које је завичајна акти -вност била један од приоритета у раду. Основни циљ је био испунити празнину,односно тежњу, ‘да се и изван главног културног центра омогући научнирад и продубљени културни живот у свим већим (регионалним) кра је -вима, где се осећа потреба за тим и где постоје услови за настанак и развојтаквих библиотека‘ (Глазер). Да су при том имали у мислима и формирањезавичајног фонда, говори нам тачка три члана 1. уредбе о оснивању студијскихбиблиотека ‘прикупљати књижевну, историјску и фолклорну штампану ирукописну грађу, која се тиче одређеног округа‘... ...Управљање завичајномзбирком је тако, данас, део библиотекарске делатности, чији предмет рада јеприкупљање, обрада, чување и изнајмљивање завичајне грађе и зави чај но-информацијска активност.” Goropevšek, B. Domoznanstvo včeraj, danes, jutri.Knjižnica, 39, 3, 1995, str. 62–64.Нена Жидов се на темељан начин бавила проблемом „домознанства” као школскогпредмета посматрајући прилике у Словенији, али и у Немачкој и Швајцарској: „Усмислу науке, домознанство значи истраживање, проучавање уже домовине,односно завичаја. ‘Као наука разликује се од свих других наука по томе што јеограничена на одређено парче земаљске површине, на његове природне датости,на људе који живе на њој и на историју која се на њему одвија. Оно што је за њусуштинско јесте случајни крај (покрајина) и све што је са њим повезано. Због тогаје изразито целовита наука, која све природне и животне просторе једног таквогисечка спаја у заокружену целину из аспекта простора и времена.’... ...Крајем 19.века термин домознанство је у Словенији био активан и повезан са интер дисци пли -на рним трудом да се упозна значај сопственог народа... ...У смислу научног пре -дмета, домознанство је заокружен научни предмет, ‘који све откривене чињеницеи спознаје стварног значаја подређује идеји завичаја, а касније – уз све напреднијузавичајну диференцијацију – идеји домовине‘. Научни предмет домознанство је

примећује да је у Совјетском Савезу краеведение представљало читав по -крет који је узео маха. Говорећи о блиском односу етнологије и проучавањакраја, те о односу значења појмова краеведение и Volkskunde, кажеследеће: „Совјетска етнологија је двадесетих година више пута истицалабли скост између етнологије и проучавања домовине, и чак је, можда,заправо било у питању поклапање термина. Совјетска ‘етнографија’ и‘краеведение’ у највећој мери су оно што Немци означавају изразомВолкскунде. ‘Истина је’, записано је у ревији Етнографија 1929. године,‘да краеведение има шире значење од израза Volkskunde, јер, у првомслучају, поред проучавања човека у питању је и проучавање природеједног одређеног краја’... ”31

PO

GLED

Dr DEJAN VUKI]EVI]


——————————————————————————————————————————

одређен и као предмет, ‘који садржи сазнање о одређеном простору земаљскеповршине, природним богатствима која се на њему налазе, о људима који живе ираде на њему, као и о историји, која се на њему одиграла.’... ...У различитим зе-мљама домознанство је у различитим периодима имало различито значење. УНемачкој је почело да се афирмише 1844. У вези са истицањем историјског аспекта,појављивали су се и термини као што је културна историја и наука о култури (Kul-turkunde). Други су у средиште постављали проучавање човека. Расправе о домо -зна нству су достигле свој врхунац између два рата, а у вези са нацизмом. Након1945. домознанство је изгубило значај, о њему се говорило још само као о начелуподучавања... ...У Баварској је 1971. године проучавање домовине поново укљученоу основношколску предметну наставу. У Швајцарској је 1950. године уведено самоу неке школе, мада су се појавиле различите иницијативе да постане средиштеобразовних и васпитних активности. Проучавањем домовине би наводно требалооплодити све друге предмете, пре свега у нижим разредима школе.” Etnologija indomoznanstvo. Ljubljana : Slovensko etnološko društvo, 1989, str. 15–16.„Brockhaus: ‘Домознанство је наука о стварима и вредностима ужег домаћегокружења, која почиње од родне куће и краја и најширу меру достиже у оквирузаокружене покрајине или у опсегу одређеног рода. Интересује се пре свега заприродне и историјске специфичности, за настанак и творбу тла, за биљни иживотињски свет, за становништво и његове навике и обичаје, за грађевинскеспоменике, за насеља, за историју и привреду као и за њихов однос према ширимвезама у фолклору, привреди итд.’” Židov, Nena. Domoznanstvo kot učni predmet. Et-nologija in domoznanstvo. Ljubljana : Slovensko etnološko društvo, 1989, str. 27.„Као наука, домознанство се разликује од свих других наука по томе што јеограничено на одређени део земаљске површине, на њене природне датости, наљуде који бораве на њој, и на историју која се на њему одиграва. Оно што је зањега од суштинског значаја јесте случајни крај (предео) и све што је у вези са њим.Због тога је домознанство свеукупна наука, која спаја све природне и животнетериторије једног таквог дела земаљске површине у заокружену целину спросторног и временског аспекта.Као предмет подучавања, домознанство је целовит предмет, који подређује свеуочене или уочљиве чињенице и спознаје стварног значаја идеји дома, а касније– уз изразитију ‘домознанску‘ диференцијацију – идеји домовине...” Šilih, Gustav.O pouku domoznanstva. Pedagoški zbornik, 2, 1955, str. 83.

31 Kremenšek, Slavko. Domoznanstvo, etnologija in politika. Etnologija in domoznanstvo.Ljubljana : Slovensko etnološko društvo, 1989, str. 146.

Велика совјешска енциклоиедија пратећи корене завичајних истра -живања стиже чак до друге половине 18. века и Ломоносова: „Мисао о по -дстицању месних житеља на проучавање свога краја најпре се зачела кодМ. В. Ломоносова који је приликом састављања Маие Русије желео да јеснабде економско-географским и етнографским прегледима сачињенимна основу анкетних података сакупљених из свих крајева руске државе.Развој науке о завичају у Русији започиње од времена формирања‘Слободног економског друштва’ (1765) и повезан је с делатношћу напроучавању економије и привреде земље. У периоду развоја капитализмау Русији локална научна истраживања често су била повезана спроналажењем нових објеката експлоатације, с колонијалном политикомцарске владе у односу према својим ‘покрајинама’.”32

Д. Стаматовић примећује интензивније бављење завичајном про бле -матиком у послератном периоду и доводи га у везу с појачаним инте ре со -вањем за обнављање и чување културне баштине: „У светском би блио- те карству бржи развој завичајних фондова (local collection; Heimatsba-stand; краеведческий фонд), стварно вредновање садржаја његових збир -ки, почиње педесетих година, након другог светског рата, условљен зна -чајним порастом интересовања за упознавањем и историјским истра -живањима завичаја, реконструисањем уништених или оштећених спо ме -ника културе и људског стваралаштва уопште, за писањем мемоара.”33 И,заиста, иако је прва завичајна збирка оформљена крајем 19. века, иако јеу Немачкој и Русији покрет изучавања завичаја имао своју ренесансупочетком 20. века, све до послератног периода није у значајној мери узеломаха оснивање завичајних фондова.

Последњих година све је уочљивији значај завичајних фондовакојима се придаје све већа пажња. При Међународној федерацији библио -течких удружења (FIAB) оформљена је њена секција Inernational Asso-

PO

GLED



———————————————

32 Большая советская энциклопедия. 2. изд. Ленинград : Государственное научноеиздательство, 1953, стр. 193. Посебну улогу енциклопедиста даје оснивању разнихдруштава у 19. веку: „Велику улогу у руској науци о крају одиграло је Рускогеографско друштво формирано 1845. године у Петербургу. Напорима истакнутихпосленика тог друштва научном проучавању земље придружили су се многилокални староседеоци – познаваоци свога краја и његових природних богатстава.Активирању науке о крају допринела су и друга научна друштва – Друштвољубитеља руске историје и старина (1804), Друштво љубитеља природних наука,астрономије и етнографије (1863) и др.” Исшо, стр. 193.

33 Stamatović, Desanka. Zadaci i značaj zavičajnih fondova u opštinskim narodnim bi-bliotekama. Savjetovanje o zavičajnim zbirkama u narodnim bibliotekama. Sarajevo :Narodna biblioteka „Hasan Kikić”, 1987, str. 9.

ciation of Metropolitan City Libraries (INTAMEL) која се бави и пробле- ма тиком завичајне збирке.34

Завршне напомене

Питајући се колико је човеку иошребан завичај Жан Амери, у исто -име ном тексту, каже: „Ali šta bi bio Džojs bez Dablina, Jozef Rot bez Beča,Prust bez Ilijea? I priče o služavki Fransoazi i tetki Leoni u Potrazi jesu zavi-čajna književnost... ...Stoga još jednom jasno i glasno: nema ‘novog zavičaja‘.Zavičaj je zemlja detinjstva i mladosti. Ko nju izgubi, uvek će biti izgubljen,pa sve i da nauči da se u tuđini više ne tetura kao pijan, nego da sa kakvom--takvom sigurnošću stupa po njenom tlu.”35 Амери, дакле, завичају при пису -је јединственост и немогућност замене новим, другим, а његов губитак сма -тра ненадокнадивим и болним. На питање из наслова текста пре гнантноодговара: „Tim više što manje od njega može da ponese sa so bom.”36

Одвајкада је човек био примораван да напусти постојбину, било изекономских, ратних или некаквих других разлога, својевољно или не.Дешавало се и да се никада не врати назад, али било да је тако или не,постојала је ирационална необјашњива веза с крајем из којег је потекао.Као да се ради о некаквом синдрому изгнаника, синдрому који потиче јошод митског изгона из раја. Завичај тада постаје изгубљени рај, штоузрокује вечиту неутаживу тежњу за повратком.

Досадашње проучавање завичаја никако се не може сматрати за до -вољавајућим, ни у локалним као ни у светским размерама. Овом облашћунајвише су се, на свој специфичан етнографски начин, бавили у Совје -тском Савезу односно Русији, али и тамо је акценат увек био на пра кти -чном библиотекарству, а не на теорији. Ова област до сада није подлеглаодговарајућем ступњу стандардизације, о томе најбоље говори чињеницада се до данашњих дана није дошло до праве дефиниције основних пој мо -ва, да, рецимо у Србији, није дошло до оснивања за ви чај них фондова усвакој општинској библиотеци, па чак и до тога да по зи тивни закон којирегулише библиотечку делатност уопште не регулише категорију за -вичајних фондова.

PO

GLED

Dr DEJAN VUKI]EVI]


———————————————

34 Године 1975. ова организација најавила је конгрес на тему завичајних фондова,али се он није одржао.,

35 Ameri, Žan. Koliko je čoveku potreban zavičaj. Reč, 55 (1), 1999, str. 154.36 Isto, str. 152.

Лишерашура

1. Ameri, Žan. Koliko je čoveku potreban zavičaj. Reč, 55 (1), 1999, str. 151–159.

2. Anđelković, Mirjana. Dostupnost bibliotečkog materijala zavičajnih zbirkiu matičnim narodnim bibliotekama. Bibliotekarstvo – tradicija i promene: XIII skupština Saveza društava bibliotečkih radnika Jugoslavije, Ara n-đe lovac, maj 1990. Beograd : Savez društava bibliotečkih radnika Jugo-slavije, 1990, str. 99–114.

3. Bertoša, Miroslav. Etos i etnos zavičaja. Pula : Čakavski sabor : Istarskanaklada ; Rijeka : „Otokar Keršovani” : Edit ; Rovinj : Centro di ricerchesto riche, 1985.

4. Библиотека и краеведение : библиографический указатель лите ра ту -ры за 1997–1998 гг. Санкт-Петербург : Российская национальная би -блиотека, 2001.

5. Бученков, Алексей Николаевич. Определение понятия „край” в кра е -ве дческой библиографии. Краеведческая работа областных, краевыхи ресиубликанских библиотек : сборник статей и материалов. Мо -сква : Государственная библиотека СССР имени В. И. Ленина, 1959,стр. 38–45.

6. Бученков, А. Н. Советское краеведческое библиографоведение. Москва: Книга, 1984.

7. Чурчић, М. Проблеми завичајних збирки САП Војводине и завичајназбирка Библиотеке Матице српске. Библиошекар, 29, 1–3, 1977, стр.59–69.

8. Чурчић, Марија. Проблеми завичајних збирки Војводине и завичајназбирка Библиотеке Матице српске. Огледи из библиологије. Нови Сад: Библиотека Матице српске, 1993, стр. 152–161.

9. Etnologija in domoznanstvo. Ljubljana : Slovensko etnološko društvo,1989.

10. Фефелова, Н. Российское краеведение в контексте времени. Инфор -ма ционный бюллетень РБА, 23, 2002, стр. 95–96.

11. Goropevšek, Branko. Domoznanstvo včeraj, danes, jutri. Knjižnica, 39, 3,1995, str. 61–79.

12. Hobbs, John. L. Local History and the Library. London : André Deutsch,1973.

13. Коган, Е. И. Дань благодарности краеведам. Советская библио гра -фия, 4, 2002, стр. 75–77.

14. Kremenšek, Slavko. Domoznanstvo, etnologija in politika. Etnologija indomoznanstvo. Ljubljana : Slovensko etnološko društvo, 1989, str. 145–154.

PO

GLED



15. Кушнаренко, Н. Н. Региональные центры по обеспечению крае ве де -ния. Советское библиотековедение, 4, 1990, стр. 46–53.

16. Lynes, Alice. How to organize a local collection. London : [s. n.], 1974.17. Мамонтов, А. В.; В. Николаев; Н. Н. Щерба. Нерешенные проблемы

краеведения. Библиотекарь, 6, 1972, стр. 16–19.18. Михлина, И. Отбор литературы по территориальному признаку в

краеведческих пособиях. Библиография, 1, (287), 1998, стр. 35–39.19. Општа упутства за рад у завичајној збирци у библиотекама САП

Војводине. Библиотекарски годишњак Војводине : 1988, 1989, стр. 3–17.

20. Popadić, Gavrilo. Uloga narodne biblioteke u komunikaciji korisnikovezavičajnosti i nove životne sredine. Bibliotekarstvo – tradicija i promene: XIII skupština Saveza društava bibliotečkih radnika Jugoslavije, Aran-đelovac, maj 1990. Beograd : Savez društava bibliotečkih radnika Jugo-slavije, 1990, str. 129–134.

21. Reed, Michael. Local History Today – Current Themes and Problems forthe Local History Library. Journal of Librarianship (London), 3, 1975,str. 161–181.

22. Savjetovanje o zavičajnim zbirkama u narodnim bibliotekama. Sarajevo: Narodna biblioteka „Hasan Kikić”, 1987.

23. Стаматовић, Десанка. Завичајни фондови данас. Сшање и иерсие кши -ве развоја завичајних фондова. Чачак : Градска библиотека „Влади с -лав Петковић Дис”, 2004, стр. 11–23.

24. Stamatović, D. Zadaci i značaj zavičajnih fondova u opštinskim narodnimbibliotekama. Savjetovanje o zavičajnim zbirkama u narodnim bibliote-kama. Sarajevo : Narodna biblioteka „Hasan Kikić”, 1987, str. 9–18.

25. Стаматовић, Д. Методско упутство за формирање и вођење завичајнихфон дова у општинским народним библиотекама. Заједница библио -ше ка, 10, 2, 1982, стр. 65–82.

26. Стаматовић, Д. Методско упутство за формирање и вођење завичајнихфондова у општинским народним библиотекама. Глас библиошеке,11, 2004, стр. 15–40.

27. Стање и перспективе развоја завичајних фондова : [зборник радоваса саветовања библиотекара одржаног 14. и 15. децембара 2000. годи -не у Чачку]. Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”,2004.

28. Šilih, Gustav. O pouku domoznanstva. Pedagoški zbornik, 2, 1955, str.82–101.

29. Шмидт, С. О. Краеведение и книжная культура Росии. Библио те ко -ве дение, 2, 2002, стр. 60–63.

30. Штавдакер, Лариса Александровна. Просветительская деятельностьпу бличной библиотеки в области краеведения. Информационный

PO

GLED

Dr DEJAN VUKI]EVI]


бюллетень РБА, 28, 2003, стр. 155–158.31. Šuler Pandev, Simona; Simona Vončina. Domoznanstvo in posebne zbirke

v koroški osrednji Knjižnici dr. Franca Sušnika. Knjižnica, 49, 3, 2005, str.67–80.

32. Щерба, Николай Николаевич. Библиотечное и библиографическоекраеведение : сборник последних статей. Москва : Книжная палата,1995.

33. Щерба, Н. Н. Понятия „край”, „краеведческая литература” и „крае ве -дческая библиография” применительно к библиографической деяте -льности государственных библиотек союзных республик. Советскаябиблиография, 2 (138), 1973, стр. 58–65.

34. Щерба, Н. Н. Проблема „край” в краеведении и краеведческой библио -гра фии. Краеведение в Центральном районе. Москва : [б. и.], 1974,стр. 51–53.

35. Томашева, Е. Н. Библиотекарям-краеведам России. Советская би -блио графия, 2, 1997, стр. 33–42.

36. Uputstvo za formiranje zavičajnih zbirki u narodnim bibliotekama. Sara -jevo : NUBBiH, 1980.

37. Вукићевић, Дејан. Анализа завичајних фондова матичних библиотекау Централној Србији. Бележница, 8, 15, 2006, стр. 21–25.

38. Vuković-Mottl, Srna. Zavičajne zbirke. Vjesnik bibliotekara Hrvatske, 21,1–4, 1975, str. 17–25.

39. Židov, Nena. Domoznanstvo kot učni predmet. Etnologija in domozna-nstvo. Ljubljana : Slovensko etnološko društvo, 1989, str. 15–22.

PO

GLED



THE NOTION OF A HOMELAND AND ITS RESEARCH

Summary

The term homeland is defined through general lexicography andspecialized scientific literature, and in order to determine its meaning it isnecessary to see it from different perspectives, and to categorize it (nation,religion, language, political organization, institutions, administration,physical and geographical description, history, cultural history, economy,etnology, a sense of belonging). Determining the borders of the homeland hasbeen problematized; and the research of homelands in Slovenia, Soviet Union(i.e. Russia), and on the Anglo-American teritory has been taken into conside-ration.

Keywords: homeland, research of a homeland, homeland funds

Dejan Vukićević, Ph. D.

PO

GLED

Dr DEJAN VUKI]EVI]


БОЈАНА ВУКОТИЋНародна библиотека СрбијеБеоград

ЕЛЕКТРОНСКЕ БИБЛИОТЕКЕ– ТЕМАТСКИ БРОЈ ЧАСОПИСА KULTURA

(KULTURA : časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku / od-go vorni urednik Stevan Majstorović. - 1968, br. 1- . - Beograd : Zavod za prou-ča vanje kulturnog razvitka, 1968- )

Часопис за теорију, социологију културе и културну политику Kul-tura покренули су 1968. године, као издање Завода за проучавање култу -рног развитка, Триво Инђић и Стеван Мајсторовић, оснивач Завода запроучавање културног развитка и први главни и одговорни уредникчасописа. Каснији уредници часописа били су Милош Немањић, РадославЂокић, Бранимир Стојковић, Душан Ч. Јовановић, Милена ДрагићевићШешић и Јелена Ђорђевић, а актуелни уредник је Миланка Тодић.

Часопис излази тромесечно, у неким периодима нередовно (нијеизлазио 1991, 1992, 1995 и 1996. године), најчешће као појединачна свеска(55 пута до сада), понекад као двоброј (27 пута), троброј (четири пута), иличетвороброј (два пута). Охрабрује чињеница да последњих шест (приличнообимних) бројева излазе редовно као појединачне свеске.

Један од оснивача часописа, Триво Инђић, о часопису каже да је „ус -пео да се докаже као незаобилазан инструмент културне акције и про -мишљања свога времена и замашан, драгоцен фонд знања и инфор-мација за социологију културе, културологију и културну политику“.1Ча со пис и његови сарадници имали су „значајну улогу у увођењу и ра з -вијању различитих дисциплина које су последњих деценија укључене у

P O G L E D

UDK: 02:004050.48 KULTURA


———————————————

1 Trivo Inđić, „Časopis Kultura – počeci”, u: Kultura, br. 100, str 29.

истраживање културе – од социологије културе, културне антропологије,религиологије, културологије, медиологије, до културне политике истудија културе“.2

О историјату часописа речито говоре и повремене исцрпне библио-графије свих прилога у часопису, објављиване поводом неколико јубилеја –до сада је објављено пет таквих библиографија, а последња из 2008. годинеобухвата све прилоге штампане од првог до 121. броја. Из ових библиогра-фија види се да су за часопис Kultura писали најпознатији страни и домаћисоциолози, филозофи, историчари уметности, књижевни историчари, књи-жевници, филолози, музиколози, архитекте, преводиоци...

Од 1971. године (двоброј 13-14) часопис Kultura има установљенупра ксу уређивања тематских бројева, чије се уређивање поверава најбо-љим познаваоцима одређених поља културе. До сада су објављени следе-ћи тематски бројеви: Религија и савремено друштво (13-14/1971), Ме ђу -на родна културна сарадња (17/1972), Књига и читање (20/1973), Језик идру штво (25/1974), Стрип – девета уметност (28/1975), Књижевно за ни -мање (30-31/1975), Многозначност времена (36-37/1977), Урбани зација каокултурни преображај (39/1977), Позориште (48-49/1980), Културнипроблеми земаља у развоју (51-52/1980), Туризам и култура (60-61/1983),Ства ралаштво и култура (64/1984), Религија, друштво, култура (65-67/1984), Празници, светковине, ритуали (73-75/1986), Верска толе ра н -ција (91-92/1993), Сајбер-простор и проблеми разграничења (107-108/2003), Култура сваштоједа (109-112/2004), Кина – свила на путу (113-115/2005),Читање музике (116-117/2006), Клифорд Герц (118-119/ 2007),Ку лтурни идентитети градова (122-123/2009), Екранска култура (124/2009),Декодирање слике (125/2009), Културе ритмова и спектакла (126/2010),Етика медија (127/2010), Креативни сектор: контуре новог модела развоја(128/2010), Електронске библиотеке (129/2010). У последње време пре-овлађују тематски бројеви Kulturе о којима један од бивших одговорнихуре дника, др Милош Немањић, каже да су за часопис „и предност ислабост, јер добијамо изузетно добро уређена издања о појединим темама,али се губи часописни карактер публикације“3.

Предности тематског опредељења покушали су да потврде и библио-текари као сарадници и приређивачи последњег, 129. броја часописа Kul-tura. Овај тематски број носи наслов Електронске библиотеке, а приредилесу га Весна Ињац и Бојана Вукотић. Часопис садржи 29 прилога од којихсвега три не говоре о теми броја – електронским библиотекама.

PO

GLED

BOJANA VUKOTI]


———————————————

2 Jelena Đorđević, „Reč urednika“, u: Kultura, br. 120/121, str. 7.3 Miloš Nemanjić, „Redakcija časopisa Kultura - prva decenija (1968-1978)“, u: Kulturа,

br. 120/121, str. 296.

У Уводној речи приређивачапрецизније се одређује тема броја –појам електронске библиотеке и ре -ла ције овог појма са терминима ди -гитална библиотека, виртуелна би -блио тека, хибридна библиотека, би -блио тека без зидова, свеприсутна би -блиотека.

Сретен Угричић у тексту Ада -пта ција, еволуција, револуција гово -ри о читању и читалачкој култури уСрбији, о разлици између читалацаи нечиталаца, о пресудном значајучи тања за опстанак појединца, о иза -зо вима који стоје пред библио текамаданашњице, о потреби да се оне ада -птирају на ново ин фор ма цио но окру -жење, о еволуцији која је то лико ду -бока и далекосежна да има скорореволуционарни карактер, о вир ту е -л ном свету који постаје ства рнији одфизичког.

Проблем књиге и читања усветлу промене парадигми читања и

антрополошких консеквенци нових медија анализира Небојша Ковачевићу раду О могућности и стварности – једно (не)Аристотеловско читање е-књига. Однос класичног и виртуелног/електронског аутор посматра састановишта Аристотеловог онтолошког разликовања стварности и могу -ћно сти, испитује перспективе и тешкоће е-књижевности као књижевностимогућности и последице дематеријализације, а кроз проблематизацијупојма виртуелног говори о судбини новог читаоца у новом, виртуелномсвету.

Адам Софронијевић у раду Нова парадигма сарадње у библио тека ма:више од Web 2.0 технологија примену Wеб 2.0 технологија у библио текама,везану за рад са корисницима, дефинише кроз концепт „Библио- тека 2.0“.У раду се заговара потреба изградње нове парадигме сарадње убиблиотекама, која неће обухватати само виртуелну сарадњу са кори сни -цима и између запослених, већ и сарадњу у физичком простору библио те -ка. Уводе се концепти Усамљеног читаоца и Читања 2.0 и разматра те -матика сарадње при читању.

Тамара Бутиган Вучај пише о Дигиталној тврђави: националнојстратегији дигитализације у Србији – дигитализацију националне ба шти -

PO

GLED

ELEKTRONSKE BIBLIOTEKE – TEMATSKI BROJ ÂSOPISA KULTURA


Тематски број часописа „Kultura” 129/2010. посвећен електронским библиотекама

не представља као сложен процес који захтева систематичност на свимнивоима одлучивања, као нужност за логичан и равномеран развој на цио -налног пројекта дигитализације, а ту систематичност требало би да обе збе -ди добра национална стратегија дигитализације. Аутор говори о до са да-шњим напорима уложеним у стратегију дигитализације у Србији, опрепорукама Европске уније у овој области, о примерима добре праксе уземљама у окружењу које имају неку врсту националног програма ди ги -тализације, о полемикама о одрживости стратегије. Закључује се да нео -рга низована и несистематска дигитализација и низање појединачних за -творених пројеката, дугорочно не даје резултате који би се могли по сти ћијасном политиком и систематским приступом дигитализацији.

Весна Ињац се радом Памћење Србије у памћењу Европе и памћењусвета надовезује на претходни текст и износи да, иако Национална стра -тегија о дигитализацији и очувању културног наслеђа у Србији још увекније израђена нити званично усвојена у Министарству културе, На ро днабиблиотека Србије од 2003. године развија Дигиталну библиотеку Србије.НБС данас има више од 100 дигиталних колекција грађе која припадакултурном наслеђу и око два милиона дигиталних јединица. Од 2005.године, НБС постаје пуноправни партнер пројекта Европска библиотека(The European Library – TEL), а све њене дигиталне колекције налазе сена TEL порталу. Од 2008. године, када је покренут портал Europeana, сведигиталне колекције НБС укључене су на овај портал. Најзначајниједигиталне колекције НБС такође су део Светске дигиталне библиотеке(World Digital Library – WDL), пројекта који су покренули UNESCO иКонгресна библиотека.

Стела Филипи Матутиновић у тексту Виртуелна библиотека Србиједаје преглед развоја система узајамне каталогизације у Србији и укљу чи -ва ња у регионалне и светске библиотечке мреже. Указано је на могућностипретраживања које Виртуелна библиотека Србије пружа корисницима иприказани су планови развоја у контексту светских трендова прерастањабиблиотечких каталога у портал за приступ потпуним информацијама.

Биљана Косановић у раду Научне информације у Србији – понуда иис куства КоБСОН-а представља Конзорцијум библиотека Србије за обје -ди њену набавку (КоБСОН), даје преглед претплаћених информационихсер виса који се нуде истраживачима у Србији, али и услуга које су у до ме -ну библиотекара. Посебно су описана искуства из два најчешће коришћенасер виса (ЕлеЧас и Наши у WoS), као и подаци везани за удаљени приступ.

Ана Савић, Библиотеке, музеји, архиви и прес клипинг сервиси:чувари културне баштине или информациони сервиси, на различитимпримерима приказује могућности сарадње културних и информационихус танова у нашој средини. Акценат ставља на архиве и њихову сарадњуса библиотекама и музејима као и на утицај савремених информационих

PO

GLED

BOJANA VUKOTI]


и комуникационих технологија на остваривање те сарадње и модер ни за -ци ју архива као одговор информационим захтевима савременог корисникау дигиталном окружењу.

Бранислава Грбић представља Комуникацију – базу електронскихиз дања часописа из области науке, културе и уметности Србије и земаљаре гиона, која окупља 45 наслова релевантних часописа са преко 350 све -за ка и преко 10.000 чланака и ауторских прилога. Аутор у закључним ра -зматрањима говори о потреби за договором око стратегије развоја са свимучесницима у систему стварања отворених фондова научних и културнихдобара Србије.

Дејан Вукићевић у тексту Нова улога, значај и могућности зави чај -них фондова у ери Интернета и дигитализације грађе говори о зави чај нимфондовима општинских библиотека с аспекта дигитилазације би блио -течке грађе, о револуционарној улози аутоматизоване обраде и увођењамашински читљивих формата у библиотеке, о томе како учинити инфор -ма цију доступном свима и под једнаким условима и када је начињен коракка дигитализацији и представљању библиотечке, архивске, музејске грађеонлајн корисницима.

У раду Завичајне дигиталне библиотеке Богдан Трифуновић дефи ни -ше завичајне дигиталне библиотеке као целовите збирке организованихисторијско-биографских информација и културне баштине одређеноггеографског поднебља у дигиталном облику које најчешће настају селе -кцијом или избором грађе из завичајних фондова, дигитализоване или из -вор но настале у дигиталном формату. Успоставља се веза између локалнекул турне баштине, као целовитости културног наслеђа одређеног гео гра -фског подручја и временског периода, са дигитализацијом и диги тал нимбиблиотекама. Настоји се јасније одредити положај завичај них дигита лнихбиблиотека и основних принципа стварања и орга ни зо ва ња диги та л нихзбирки у односу на општије дигиталне библиотеке, архиве или репо -зиторијуме, као и у односу на пројекте масовне дигитализације. Го во ри се оперспективи коришћења оваквих дигиталних збирки, диску ту је се о врстамадигиталних библиотека локалне културне баштине, ана ли зира се постојећестање дигитализације завичајних фондова у би блио те кама Србије.

У раду Дра га не Ми лу но вић, Ин фор ма ци о не тех но ло ги је у би бли о те -ка ма за особе са инвалидитетом, говори се о раз во ју са вре ме не тех ни ке итех но ло ги је у слу жби осо ба са ин ва ли ди те том, као и о мо гућ но сти ма њи -хо ве при ме не у би бли о те ка ма. Као примери се на во де и опи су ју не ки од ко -му ни ка ци о них уре ђа ја нај но ви је ге не ра ци је намењени овој ка те го ри ји ко -ри сни ка, вр сте елек трон ских до ку ме на та и по ма га ла, као и про гра ми зачитање текста. Посебно се наглашава зна чај раз во ја пре но сивог хар д ве рама лих ди мен зи ја, као и зна чај при сту пач но сти елек трон ским ин фор ма -ци ја ма на ве бу ко је су пред у слов раз во ја вир ту ел них би бли о те ка.

PO

GLED



Бојана Вукотић у свом раду Електронски часописи у библиотекамаговори о електронским издањима серијских публикација као резултатутехнолошког напретка у области информационих технологија, посебно озна чају ове врсте грађе са аспекта библиотека. Објашњава се појам и ос -но вне карактеристике електронских серијских публикација, говори се опоје диним њиховим облицима, о релацијама између електронске и шта -м пане верзије, о условима приступа онлајн издањима, детаљније се наво -де обавезе библиотеке која укључује електронска издања у своје колекције.Наводи се пример КоБСОН-а као оптимално решење за координиранунабавку скупих научних часописа из иностранства, а електронска издањапредстављају се кроз Дубоки каталог и Дигиталне збирке Народнебиблиотека Србије.

Вука Јеремић текстом Селекцијом до квалитета, а етиком до кул турекоришћења електронских извора информација у академским би бли отекамаговори о специфичности набавне политике у академским библио текамакоја се првенствено очитује у селективном приступу, али у исто временаглашава и етички аспект коришћења електронских ресурса којиподразумева интелектуалну слободу, заштиту приватности, по што ва њеауторских права, као и равноправан приступ. Ова два елемента кул турекоришћења извора знања у комплексном дигиталном амбијенту посебнодобијају на тежини и значају.

Наташа Васиљевић у раду Портали у академским библиотекама – одчаробног штапића ка Интернет антиквитету разматра терми ноло шкапитања везана за појаву мрежних и библиотечких портала и пред ста вљаразличите врсте њихове класификације. Приказан је и избор активнихпортала, који пружа слику тренутне ситуације на овом плану и дата јепроцена њиховог развоја у блиској будућности.

У раду Александре Павловић Превалентни типови приступа нау -чним информацијама у снабдевању научним документима у Србији го -вори се о трансформацији међубиблиотечке позајмице у складу са тра нс -формацијом комуникационог система у науци у Србији, на основу којихсе прати интеракција развоја информационих технологија, аде ква тнихмодела научне комуникације и кореспондирајућих промена на плануонога што данас називамо снабдевањем научним документима.

Весна Црногорац у раду Светлост александријских светионика -информациона писменост, доживотно учење и библиотеке анализираАлександријску изјаву о информационој писмености и доживотном уче њу.О доживотном учењу говори као о вредности коју су најразвијеније земљесвета и међународне институције поставиле као универзалну и којапредставља значајну мисију сваке савремене библиотеке. У раду су на ве -дене неке дефиниције информационе писмености, дат је осврт на Алекса -

PO

GLED

BOJANA VUKOTI]


н дријски манифест, као и на стратешки документ Србије у овом важномдомену.

У раду Љиљане Мацуре Виртуелна библиотека представљен је појами развој једне виртуелне библиотеке ради приближавања појма оном делупопулације који се из различитих разлога дистанцира од употребесавремених технологија, користећи искључиво класичне обликеинформација да би се олакшала комуникација на релацији корисник –електронски извор.

Ивана Ћирић у Интерпретацији културног наслеђа у виртуелнојреалности – Како дигитални медији конструишу стварност упућује чи тао -це на комплексност поља културне баштине и на њену повезаност сасоцијалним, економским и политичким питањима друштва. Рад се бави исавременим дискурсом узрочно-последичних односа нових медија и кул -тур ног наслеђа који претенциозно намеће питање статуса оригинала икопије, као и односа прошлости и садашњости. Представљене су могу ћно -сти и предности нових медија, али и незаобилазна ограничења која овимедији намећу.

Флер Стигтер (Европска библиотека) у раду Виртуелне заједнице уЕвропи: приступ Европској библиотеци даје приказ Конференције о по ве -зивању светова која је одржана октобра 2008. у Сингапуру. Једна одглавних тема Конференције била је улога коју институције културе, каошто су библиотеке, могу да имају у (виртуелним) заједницама и како могуда повећају свој удео у јавности заснован на тим заједницама. Целокупанрад даје интересантан преглед маркетиншког приступа једне од највећихдигиталних библиотека и начина на који она покушава да се избори сакултурним различитостима и променама корисничких захтева.

Џон Ван Оуденарен (Светска дигитална библиотека) у тексту Све т-ска дигитална библиотека (рад написан специјално за часопис Kultura)даје кратак приказ развоја Светске дигиталне библиотеке, пред ста вљакратку листу значајнијих дигиталних докумената у Светској дигиталнојбиблиотеци и набраја основне функционалности тог веб сајта. У другомделу рада говори о коришћењу, повратним информацијама и учешћу, апосебан нагласак ставља на изградњу капацитета дигитализације уземљама у развоју. Рад се завршава листом приоритета, описом изазова убудућности и следећих корака.

Том Стори и Лоркан Демпси (OCLC): WorldCat – снага глобалнебиблиотечке заједнице, ефикасност и заједничко коришћење извора (радспецијално написан за овај темат Kulturе). У раду се говори о настанку(1971) и развоју WorldCat-а и његовом настојању да одговори потребамасветске библиотечке заједнице за променама. Започевши свој рад каоцентрални каталог библиотечких фондова, WorldCat је постао глобалницен тар за проналажење, испоруку, аутоматизацију, заједничко кори шће -

PO

GLED



ње извора и управљање информацијама. WorldCat је постао основ за пру -жање низа услуга које повезују библиотеке, произвођаче, партнере и ко -ри снике у узајамну, глобалну платформу.

Елена Јуревна Елисина (Руска државна библиотека): Електронскеуслуге библиотеке (превод из часописа Библиотековедение, бр. 4/2008). – Утексту се разматра нова парадигма библиотечко-информационих услуга,такозвана „Библиотека 2.0“. Начињен је покушај да се наброје услуге којесе корисницима библиотеке пружају у електронском виду, и да се си сте -матизују по врстама. Наведени су примери нових услуга, превасходно изискуства у раду великих националних и страних библиотека.

У рубрици Истраживања објављена су два рада: Слободан Васић,Теоријски приступи религијској толеранцији и Тамара Јовановић Шљу -кић, Празни простори Србије – Београд.

Рубрика Осврти доноси превод рада норвешких аутора Е. Т. Рафсте,Т. П. Сетре и Е.Сунт, Норвешки план за јачање школског библио-текарства (чланак преузет из часописа IFLA, бр. 1/2006), у коме ауторидају слику школских библиотека у Норвешкој, говоре о проблемима којипрате успешно одржавање и развој школских библиотека. Представљенје план „Направимо места за читање! Норвешка стратегија за подстицањељубави према читању и писмености, 2003-2007“ који треба да послужи каопример добре праксе.

У рубрици Прикази објављена су два приказа значајних књига изобласти библиотечко-информационих наука: Јадранка Божић у тексту Хи -бридне библиотеке – коеволуцијски поглед на информационе технологијеговори о књизи Christine L. Borgman, Od Gutenbergova izuma do globalnoginformacijskog povezivanja : pristup informaciji u umreženom svijetu, prevelaKoraljka Golub, Lokve : Naklada Benja; Zadar : Gradska knjižnica, 2002, аЦве та Костов под насловом Електронски документи у јавним библио -текама приказује књигу Р. С. Гиляревский, Электронные документы :создание и использование в публичных библиотеках, Санкт-Петербург :Профессия, 2007.

И, на самом крају, потпуно у складу са темом броја, читаоци добијајуна поклон и DVD са електронским издањем првих 125 бројева часописаKultura.

PO

GLED

BOJANA VUKOTI]


НАТАША ПОПОВИЋГрадска библиотека„Владислав Петковић Дис”, Чачак

ОД РЕЧИ ДО РЕЧИ – УЖИВО

(Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића : (зборникрадова са научног састанка одржаног 7. новембра 2008. године) ⁄ главниуредник Александра Вранеш ; одговорни уредник Весна Степановић. –Инђија : Народна библиотека „Др Ђорђе Натошевић“, 2010 (Нови Сад :Offset print). – 511 стр. ; 24 cm)

Размена искустава међу библиотекама и библиотекарима у доменуструке презентовањем садржаја на најразличитије теме, жива су основа иси гуран подстицај свих даљих истраживања. Окружен медијима, ре кла -мом, интернетом и мобилним телефоном, човек је данас информисанијивише него икада. Често је, додуше, реч о пријему „информације ради инфо-р мације“, уз потпуно одсуство непосредне, живе комуникације, те тако, уп-ркос свим порталима, човек у свом сазнању остаје потпуно усамљен, честои несигуран у веродостојност порука које прима. Да ли је све понуђено за-иста истинито и искуствено, и колико је информација и особа која је шаљепоуздана? Резултат намере да се стручно искуство уживо преноси и чујеувек нешто ново су Сусрети библиографа који се у спомен на др ГеоргијаМихаиловића1 одржавају у Инђији сваке друге године, почев од 1983.Радови са научних скупова бележе се и објављују у Зборнику Народнебиблиотеке „Др Ђорђе Натошевић“ (Инђија).

П О Г Л Е Д

UDK: 011/016(082)(049.32)


———————————————

1 Др Георгије Михаиловић, Инђичанин, лекар по професији, али превасходнољубитељ, сакупљач и познавалац старе и ретке књиге, аутор је капиталногдела Српска библиографија XVIII века (Београд, 1964). Више о Сусретимабиблиографа, др Михаиловићу у част, доступно на: http: ⁄⁄ www.bibliotekain-djija.rs

Нови број Зборника, 16. по реду, доноси радове библиографа, изло -же не на научном састанку 7. новембра 2008. године у Инђији. Главни уре -дник др Александра Вранеш и одговорни уредник Весна Степановић за -једно са уредништвом брину о садржају страница обимног Зборника,подељених у три целине. Награде, Библиографија у теорији и пракси иПри кази, полемике указују на велики значај библиографија и њиховуплив у готово све научне, стручне, истаживачке и друге области. Као вре -ме плов кроз прошло, садашње и будуће, библиографије заузимају посебноме сто не као пописи и хронолошки низови, већ као документи од не проце-њиве вредности о животу личности и догађајима којима се баве. Сто га имовај научни скуп посвећује посебну пажњу.

Зборник, како и доликује, започиње двема важним наградама. По -ртрет библиотекара и библиотечког саветника у Библиотеци Матицесрпске, Марије Чурчић износи Марија Јованцаи, као потврду о заслуженосте ченом признању, Митровданској повељи,2 добијеној за вишегодишњинеу моран и несебичан рад, након чега је уследила реч захвалности до би-тника награде, Марије Чурчић.

У Љигу је исте, 2008. године, Сусретима библиографа из Инђије до -де љена Награда за унапређивање и повезивање нових технологија и тра -диционалних искустава у раду, чиме је још једном потврђен значај ове на -учноистраживачке манифестације.

Кроз 28 радова, Зборником је из различитих углова и са различитихас пеката сагледана Библиографија у теорији и пракси.

Тему отвара излагање др Жељка Вучковића (Нови Сад) који ана ли -зи ра епистемолошке основе савремене библиографије у истоименом раду,3ука зујући на то да је „релативно лако научити правила за коришћење је -дног библиографског система. Много је теже успоставити та правила, ра -зу мети њихов информациони потенцијал, логички, технолошки, ку л ту- ролошки или епистемолошки контекст и смисао.“4

У свом следећем раду под називом Библиографија и концепт упра -вља ња знањем, поменути аутор има на уму неопходност сарадње би блио -графа и корисника библиографских информација, ако се зна да је „осно-

PO

GLED

NATA[A POPOVI]


———————————————

2 Митровданска повеља је награда која се од 1996. године додељује на Сусретимабиблиографа за изузетна достигнућа у области библиографије. Чини јенаграда и новчани део.

3 У Зборнику радова Сусрети библиографа 2006 техничком грешком изо стављенје рад др Жељка Вучковића Епистемолошке основе савремене библиографије,који је штампан у овом Зборнику.

4 Жељко Вучковић, „Епистемолошке основе савремене библиографије“, у:Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића : (зборник радоваса научног састанка одржаног 7. новембра 2008. године), Инђија, 2010, стр. 25.

вни циљ библиотекарства да учини гра -фи чке записе цивилизације [...] дру штв-е но кори с ним, без обзира да ли је ко ри- сник библио теке дете за ду бље но у својупрву сли ковницу или велики научниккоји се бави ви со ко спе ција ли зованим нау-чним истраживањем.“5

Избор најзначајнијих радова о де -лу и личности комедиографа Ма ри наДржи ћа, објављених од 1958. до 2008. го -дине, пре дста вља др Ирена Арсић (Бео -град).

Постоје велики писци чија деланикад не застаревају. Обичном чита оцуста л на су енигма, а библиографу не пре -су шан извор истра жи ва ња. Јован Јова -новић Змај спа да међу писце који се јошса првим чи та њем памте по својим пе см-ама и тема је у че тири наредна рада Збо-рника.

Којим се псеудонимима, ши фра ма и ини цијалима служио Јо ван Јов-ановић Змај у периодици откривају Бојана Јевтић и Бранка Ногић (Беог-рад), бавећи се истра жи вањем псеудонима Јована Јо ва но вића Змаја учасописима Змај, Жижа и Стармали, полазећи од чи њенице да и „писци,[...] морају да кријумчаре мисао...“,6 чему је Змај понекад и сам прибег-авао.

„Препозната је у њему врли на човека који својим пожртво ва њем идаром обележава време у коме живи јер у њему народ пре познаје и со пств-ени напредак.“7 О томе како су новосадски листови 1874. године обе ле жили25-годи шњицу књижевног рада Јована Јо вановића Змаја пише Го рданаЂилас (Нови Сад).

Змајево обимно и разноврсно стваралаштво у едицији Златна књига(1930-1941), уз попис ње го вих остварења, нашло се у исцрп ном раду Ол-ивере Недељковић (Ча чак) из кога издвајамо реч уредника едиције:

PO

GLED

OD REÎ DO REÎ – U@IVO


———————————————

5 Жељко Вучковић, „Библиографија и концепт управљања знањем“, у: н. д., стр.29.

6 Бојана Јевтић, Бранка Ногић: „Јован Јовановић Змај у часописима Змај,Жижа и Стармали“, у: н. д., стр. 42.

7 Гордана Ђилас: “Како су новосадски листови 1874. године обележили 25-годишњицу књижевног рада Јована Јовановића Змаја“, у: н. д., стр. 59.

„Долазе нова покољења, али сва ће, нема сумње, подједнако волети Чика-Јову“8 и не познајемо, ве роватно, никога ко другачије мисли о Чика-Јов-иним сти хо вима.

Изабела Папди (Суботица) прилаже Зборнику Прилог за библио -гра фију превода Змајевих дела на мађарски језик, приближавајући тимеи вре менски период у коме је Змај био занимљив за превођење.

На значај часописа Полет, који је у Чачку излазио од 1924. до 1926.године указује вишегодишњи истраживачки рад аутора Марије Орбовић(Чачак). Од недавно доступна комплетна архива часописа омогућила јепрецизно утврђивање ауторстава свих оних сарадника часописа којиприлоге нису потписивали својим пуним именима. Анонимни сарадницичасописа Полет данас су познати широкој јавности.

Дело и име Милована Глишића заслужно је сачувано од заборава.Творца модерне сеоске приповетке у Срба, Милована Глишића, СветланаМирчов (Београд) прати кроз Библиотекарску деоницу која га одводи доместа помоћника библиотекара Народне библиотеке у Београду, док На -та ша Дакић и Софија Којевић (Београд) прате преводилачки рад Ми лов-ана Глишића у Народном позоришту у Београду и хронолошки по пи сујупреведене драме према години њихових премијера.

Пут доласка до библиографских података о ствараоцима који за со -бом имају обиман рад није праволинијски, како на први поглед изгледа,када је билиографија већ урађена. Колико је само заобилазних путева по -требно проћи да би се дошло до једне једине библиографске јединице, на-јбоље знају библиографи.

Љиљана Дукић (Београд) даје Селективну библиографију Симе Ма -тавуља од 1908. до 2008. године кроз 97 библиографских јединица. Мр Сил -вана Цакић (Деспотовац) Матавуљев рад сагледава у Српској би блио -графији. Књиге 1864-1944, у оквиру 110 библиографских јединица.

Библиографија радова Владимира Алексејевича Мошина, палео -графа, византолога и слависте, чији се научни рад протеже на готово чи -тав бивши југословенски простор, нашла је места у тексту Несибе Па ли -брк-Сукић (Панчево).

О библиографији Хосеа Ортеге и Гасета, шпанског филозофа и књи -же вника говори мр Ксенија Шуловић (Нови Сад). Реч је о персоналној би -бли о графији за период од 1902. до 2006. године, са циљем да се ова ли -чност и његово дело приближе српској јавности.

Поводом шездесетогодишњице смрти песника, преводиоца и пу бли -цисте Ивана Шајковића (1875-1946), Добрило Аранитовић (Шабац) изра -

PO

GLED

NATA[A POPOVI]


———————————————

8 Оливера Недељковић: „Стваралаштво Јована Јовановића Змаја у ЕдицијиЗлатна књига“, у: н. д., стр. 67.

ђује биобиблиографију. Биографију Ивана Шајковића прати 195 би блио- графских јединица, заокружених регистром превода и регистром имена.

Сажети приказ живота и рада др Миленка Р. Веснића (1863-1921),политичара, дипломате, књижевника, судије, некадашњег професораПра вног факултета Велике школе, такође и библиографа, чији су радовиобу хваћени 19. томом Српске ретроспективне библиографије моногра ф -ских публикација, даје у свом раду Ивана Пајић (Београд).

Како год, сваки истраживачки рад нас враћа на његове почетке, насамо полазиште, на покретаче, иницијаторе и прве истраживаче. Свакаби блиотека има свог првог библиотекара, а свака библиографија свогпрвог зачетника, библиографа.

Љубиша Р. Ђенић – први ужички библиограф, потписиван псеу до -ни мом Рујански, тема је занимљивог рада мр Слободана Радовића (Ужи -це) о човеку чији „наведени библиографски прегледи сведоче о раду једногентузијасте, библиотекара и билиографа који каткад покушава да и мимосвојих могућности уради обиман посао какав је библиографија и да створиоснову будућим истраживачима и билиографима.

Анализирајући ову врсту делатности, посебно рад на завичајној библ-иографији може се уочити да су резултати рада Љ. Р. Ђенића равни радуинституције.“9

Прилог обележавању сто тридесет година од рођења једног врсногкултурног прегаоца Ђорђа Пејановића (1878-1962) стиже из пера др Ми -ле не Максимовић (Источно Сарајево, Република Српска): „Ђорђе Пеја но -вић [...] је неодвојив од бурног и драматичног времена у коме је рођен и уко ме је затим живио. Сви ти догађаји су одређивали и његову судбину.Она је, у својој основи, била идентична судбини цијелог српског народа.“10Познат највише као библиотекар и библиограф, Ђорђе Пејановић пред ст-а вљен је радом кроз свој мање познат, а и те како важан стваралачки опус.

О Урошу Џонићу, разноврсном ствараоцу, како је и приказан у раду,сведочи проф. др Војислав Максимовић (Источно Сарајево, РепубликаСрпска). Урош Џонић писао је осврте и приказе нових књига, састављаора зноврсне библиографије, најчешће персоналне. О ученику Павла По по -вића, вредном сараднику Станоја Станојевића, иницијатору оснивања,ка сније и управнику Универзитетске библиотеке у Београду и о још многочему занимљивом може се прочитати у наведеном раду.

„Упознао сам Душана Панковића 1948... Он је студирао славистику,

PO

GLED



———————————————

9 Слободан Радовић: „Љубиша Р. Ђенић – први ужички библиограф“, у: н. д.,стр. 286.

10 Милена Максимовић: „Ђорђе Пејановић (1878-1962)“, у: н. д., стр. 289.

а ја српскохрватски језик и југословенске књижевности. Славистика се јошувек студира, а језик који сам ја учио, Вуков језик, више се не студира.Књи жевности су се разделиле и онде где је подела немогућа,“11 сећа сеЛа зар Чурчић, аутор текста о Душану Панковићу.

Након уводног дела, испуњеног биографијом поменутог аутора, Ла -за ра Чурчића, који је као библиотекар и библиограф у Библиотеци Мат-ице српске и Народној библиотеци Србије проучавао старе и ретке књиге,бавио се историјом библиотека и штампарија и историјом књижевности,следи библиографија. Израдила ју је мр Милица Црнојевић (Београд). Би -блио графија, састављена од 673 библиографске јединице, најобимнији једео Зборника.

На специфичности израде персоналне библиографије ликовних уме-тника на примеру библиографије Петра Лубарде упућују три аутора у за-једничком раду. Александра Мирчић, Катарина Крстић и Оливера На -стић (Београд) указују на основне разлике и проблеме са којима се сусрећубиблиографи при изради персоналних библиографија ликовних уметникау односу на персоналне библиографије књижевника и других писаца.

Рад Гордане Стевановић (Београд) задржава се у сфери ликовнихуме тности и гласи Библиографије српских ликовних уметника – Измеђутео рије и праксе – са намером да се укаже и на могућност другачијег при -сту па овој тематици.

„У времену које нас чини сведоцима негирања личног и националногидентитета, рушења памтивеком постављених вредности, замисао уре дн-и ка вратила је веру у настојање да се предањем, очувањем прошлости иисти нским проживљавањем садашњости, завређује будућност.“12 О ка та -логу Објављенија Библиотеке Матице српске : 1791-1866 говори Ја снаКарталовић (Нови Сад).

„Бавећи се проучавањем и пописом литературе из историје српскеуметности, посебну пажњу нам је привлачила литература о сре дњо веко -вним српским манастирима и историјским споменицима. Манастир Жичаникога не оставља равнодушним. Трагајући за литературом наишли смона разноразне библиографске изворе,“13 пише Марија Богдановић (Бео -град) на тему Манастир Жича у Српској ретроспективној библиографији :прилог библиографским истраживањима.

Године 1988. започео је рад стручњака Народне библиотеке Србије

PO

GLED

NATA[A POPOVI]


———————————————

11 Лазар Чурчић: „Осамдесет година Душана Панковића“, у: н. д., стр. 302.12 Јасна Карталовић: „О каталогу Обљављенија Библиотеке Матице српске :

1791-1866“, у: н. д., стр. 446.13 Марија Богдановић: “Манастир Жича у Српској ретроспективној библио -

графији : прилог библиографским истраживањима“, у: н. д., стр. 453.

на сређивању фонда и изради каталога у Библиотеци Епархије славон-ске у Пакрацу. О наставку овог пројекта и жељи да се започето након 20го ди на доврши, говори Вера Црљић (Београд) у раду Реконструкција Би -блиотеке Епархије славонске (Пакрац).

Библиографију часописа Даница (1944-2008) представља БранкицаРесан (Београд) кроз методологију израде рада и статистику библио гра ф -ских јединица.

Систем узајамне каталогизације COBISS омогућио је, између оста -лог, и приређивање библиографија у локалним COBISS базама, о чемуговори Драгослава Рaдаљевић (Ужице) на примеру Народне библиотекеиз Ужица. Библиографијом у COBISS окружењу која сведочи о техно ло -шком напретку при изради и систематизацији библиографија, закљученоје поглавље о њеној примени у теорији и пракси.

Прикази и полемике, ма како изгледало, представљају захтеван, аипак, помало незахвалан посао. Реч је о томе да нешто што је већ само посеби добро треба представити у још бољем светлу, евентуално извућињегов најбољи сегмент. Проблем је што се и најбољим сегментом можесамо назрети суштина, али не и на најбољи начин сагледати јасна намера,време и труд који је аутор уложио, да би пред собом имао сврсисходно дело,обликовано тако да може служити свима.

Зборник обухвата шест приказа и полемика. Календар дешавања, статистички преглед уредника и учесника нау -

чних скупова и Зборника израдили су за двадесет пет година Сусретабиблиографа Душан Панковић14 и Радмила Марковић (Инђија).

Као Добродошлу књигу Душан Панковић (Инђија) издвојио је пу бл-и ка цију др Александре Вранеш Од рукописа до библиотеке : појмовник,која, како је забележио „фиксира тренутак, у културолошком погледу, ка -да се појмови ломе и преводе у универзално.“15

„Библиографска пракса код нас је веома развијена [...] о чему сведочемногобројне приређене и објављене библиографије. Теоријских радова изобласти библиографије је мало,“16 закључује Марија Јованцаи (Нови Сад)у свом приказу Зборника радова Српска библиографија данас.

Марина Лазовић и Гордана Јовановић (Смедерево) определиле су сеза кратак опис старе и ретке књиге и периодике (1544-1867) у Народнојбиблиотеци Смедерево.

На два значајна рада из издавачке радионице Градске библиотеке

PO

GLED



———————————————

14 Душан Панковић преминуо је 15. фебруара 2009. године.15 Душан Панковић: „Добродошла књига“, у: н. д., стр. 492.16 Марија Јованцаи: „Зборник радова Српска библиографија данас“, у: н. д., стр.

496.

„Владислав Петковић Дис“ у Чачку скреће пажњу др Борјанка Трајковић.Испуњен живот : библиографија Синише Пауновића, аутора МаријеОрбовић, приказана је као ретка књига ове врсте чију посебну драгоценостчини документарна грађа. Књига је сведочанство о човеку који је већи деоживота провео ван Чачка, а ипак у свом роману записао: „Нико никад нијеуспео да објасни ни себи ни другима шта је то што нас увек вуче месту гдесмо први пут угледали свет. Зашто људи и после већих разочарења и насамртном часу мисле на свој завичај.“17 Крст српске орхидеје : би блио гра -фија Данице Марковић, аутора Милице Баковић, чија је поезија „деце -нија ма скрајнута од ока озбиљне књижевне критике [...] као да је чекалапоновно представљање читаоцима.“18

Приказе и полемике Сусрета библиографа, а тиме и 16. издање Збо-рника и његових 511 страна са, заиста, актуелним, разнородним и из ра-зличитих крајева приспелим темама закључује излагање Вање Ерор(Београд) Приказом библиографског прегледа докторских дисертација про -фесора Правног факултета у Београду 1945-2005, чијим се прику пља њембавила виши библиотекар Ивана Пајић.

И као што нас сваки крај враћа или упућује на нови почетак, уместозакључка вратимо се делу из првог рада Зборника и нека он уједно будепорука и поука да оваквих сусрета библиографа буде што више:

„Цивилизација и човек могу да ишчезну, пише Попер, али ако сесачувају библиотеке, односно публикације као носиоци објективног знања,могуће је замислити да нека друга интелигентна бића реконструишуисторију, културу, цивилизацију, чак и спољашњи облик људских бића.

Поперова неочекивана похвала библиотекама заправо је у исто вре -ме похвала библиографском приступу и библиографском методу као инт-е лектуалној основи за организацију и систематизацију целокупног људ-ског знања. Било какво постојање и очување библиотека као парадигмеПо перовог објективног знања могуће је само ако се поштује, разуме, чуваи при мењује универзално разумљиви библиографски принцип уређивањаи успостављања космоса књига, информација и знања.19

PO

GLED

NATA[A POPOVI]


———————————————

17 Борјанка Трајковић: „Два значајна библиографска рада из издавачкерадионице Градске библиотеке Владислав Петковић Дис из Чачка“, у: н. д.,стр. 504.

18 Исто, стр. 504.19 Жељко Вучковић: „Епистемолошке основе савремене библиографије“, у: н. д.,

стр. 27, 28.

МАРИЈА ОРБОВИЋГрадска библиотека„Владислав Петковић Дис”, Чачак

ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУИздавачко-штампарска продукција 2010.

1. АЛБУМ старог Чачка : 1870-1941. / приредили Делфина Рајић, Радивоје Бојовићи Милош Тимотијевић. - Чачак : Народни музеј, 2010 (Чачак : Тригон). - 335 стр.: илустр. ; 21 cm. - (Изложбени каталози / Народни музеј, Чачак ; 14)

2. АЛЕКСАНДЕР, МишелMicrosoft Office Excel 2010 : kao od šale / Michael Alexander ; [prevod 1. izd.

Petar Marinković]. - Beograd : CET : PortaLibris, 2010 (Čačak : Svetlost). - XI, 190str. : ilustr. ; 24 cm

3. АЛЕКСИЋ, ЈасминаJasmina Aleksić, Ilija Kostov : paralele : Likovni salon Doma kulture Čačak,

maj 2010 / [urednik Vesna Petrović]. - Čačak : Dom kulture, 2010 (Čačak : Grafičkicentar). - 1 leporelo (8 str.) : ilustr. ; 23 cm

4. AUTOCAD 2010 : 3D modeliranje / [prevod Ivana Tuđja, Rajna Strinić]. - 1. izd. -Beo grad : Kompjuter Biblioteka, 2010 (Čačak : Svetlost). - XVIII, 489 str. : ilustr. ;24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 447)

5. AUTOCAD 2010 : 3D osnove / [prevod Slavica Prudkov]. - 1. izd. - Beograd : Kompju -ter Biblioteka, 2010 (Čačak : Svetlost). - XVIII, 490 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Kompju-ter biblioteka ; br. knj. 431)

6. AUTOCAD 2010 [i] AutoCAD LT 2010 : crtanje u ravnini / [prevod Ivana Tuđja,Rajna Strinić]. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter Biblioteka, 2010 (Čačak : Svetlost). -XX, 822 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 434)

7. БАЈОВИЋ, ИванаСаобраћајна почетница / [Ивана Бајовић и Катарина Дмитрић ; илу страци -

је Мијат Мијатовић]. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 26 стр. : илу -стр. ; 21 cm

B I B L I O G R A F I J A

UDK: 015(497.11 â~ak)"2010"016:655.4/.5(497.11)"2010"


8. БАЛТЕЗАРЕВИЋ, СлавкаЖена која воли : песме / Славка Балтезаревић. - Београд : Савез књи жевни -

ка у отаџбини и расејању - СКОР, 2010 (Земун : Горапрес). - 110 стр. ; 21 cm

9. БАЋИГАЛУПИ, ПаолоМеханичка девојка / Паоло Баћигалупи ; [преводилац Слободан

Шећеровски]. - 1. изд. - Београд : Компјутер библиотека, 2010 (Чачак : Светлост).- II, 426 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Зоин врт. Будућност данас ; 439)

10. БАШИЋ, БратиславБратислав Башић : цртежи : Ликовни салон Дома културе Чачак, [март,

2010.] / [уредник Весна Петровић]. - Чачак : Дом културе, 2010. - 1 пресавијенлист (4 стр.) : илустр. ; 23 cm

11. BIBLIOTEKA - otvorena knjiga Balkana : zemlja, knjiga, mape = Library - OpenBook of the Balkans : earth, book, maps / [urednik Božidar Plazinić ; prevodilac VesnaKovačević]. - Čačak : Centar za vizuelna istraživanja Krug, 2010 (Čačak : Trigon). -124 str. : ilustr. ; 21 cm

12. БЈЕКИЋ, ДраганаМетоде истраживања и научне комуникације / Драгана Бјекић. - Чачак : Те -

хнички факултет, 2010 (Чачак : Светлост). - 382 стр. : илустр. ; 21 cm

13. БЛАГОЈЕВИЋ, ДаницаНије лако бити мали : изабране песме за децу / Даница Благојевић ; [илу -

стра ције Мијат Мијатовић]. - Чачак : Штампарија “Бајић”, 2010 (Чачак : Бајић).- 103 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Библиотека Осмех ; књ. бр. 1)

14. БЛАГОЈЕВИЋ, ДобривојеУвреде, свађе, клетве међу нама / Добривоје Благојевић Блажо. - 1. изд. -

Чачак : Јел-Мил, Штампарија Бајић, 2010 (Чачак : Штампарија Бајић). - 81 стр.; 21 cm. - (Едиција Источник / [Јел-Мил, Штампарија Бајић] ; књ. 18)

15. БЛАГОЈЕВИЋ-Јанковић, МилицаObeležena : roman / Milica Blagojević-Janković. - 4. izd. - Čačak : Legenda, 2010

(Užice : Grafoplast plus). - 198 str. : autorova slika ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalnaizdanja / [Legenda] ; knj. br. 34)

16. БОГДАНОВИЋ, НенадОчи без боје : роман / Ненад Богдановић. - Чачак : Легенда, 2010 (Краљево :

Кварк). - 230 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Специјална издања / [Легенда] ; књ. бр. 84)

17. БРЗАКОВИЋ, ДанијелаГеографски приказ Љубића / Данијела Брзаковић, Катарина Чутовић. -

Чачак : Регионални центар за професионални развој запослених у образовању :Основна школа “Танаско Рајић”, 2010 (Чачак : Бајић). - 86 стр. : илустр. ; 21 cm

18. БУНЗЕЛ, ТомMicrosoft Office 2010 / Tom Bunzel ; [prevod 1. izdanja Anđelija Čašić]. - Beograd

: CET : Portalibris, 2010 (Čačak : Svetlost). - XI, 296 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Kao od šale)

BIBLIOGRAFIJA

MARIJA ORBOVI]


19. ВЕЉОВИЋ, Алемпије В.Poslovne računarske aplikacije / Alempije Veljović, Radislav Vulović. - Čačak :

Tehnički fakultet, 2010 (Čačak : Svetlost). - 220 str. : ilustr. ; 25 cm

20. ВЕНАЦ моравских повеља / приредили Луне Левајац и Радован М. Маринковић.- 2. изд. - Мрчајевци : Књижевно друштво Мрчајевци, 2010 (Мрчајевци : Тимо-принт). - 186 стр. : слике аутора ; 21 cm. - (Библиотека Сусрети)

21. ВАРТ ЛександVårt Leksand : landskap med hjärta / [redaktör Jovica Marceta]. - Laksand :

Vägskäl produktion, 2010 (Čačak : Majstorović). - 160 str. : ilustr. ; 24 cm

22. ВЕЛИМИРОВИЋ, НиколајМедоточиви извори мудрости владике Николаја / [приредила] Милица Ве-

сковић. - Чачак : М. Весковић, 2010 (Београд : Манастир Градац). - 406 стр. ; 20cm

23. ВЕЛИЧКОВИЋ, ВладеИсхрана и кувар за дијабетичаре. 1, Комплетан јеловник са начином

припреме за јесен и зиму : променом стила живота уз правилан начин исхранедржаћете под контролом шећерну болест / Владе Величковић. - 1. изд. - Чачак :Медицинска књига, 2010 (Београд : Cicero). - 65 стр. : илустр. ; 24 cm

24. ВЕЛИЧКОВИЋ, ВладеКувар за дијабетичаре. 2, Исхрана у посту : промените повремено начин исх-

ране : пост ће вам просветлити душу и олакшати тело / Владе Величковић. - 1.изд. - Чачак : Медицинска књига, 2010 (Београд : Cicero). - 65 стр. : илустр. ; 24cm

25. ВЕРМУТ, ФеренаЗабрањена жена : истинита прича о љубави Швајцаркиње и шеика из

Дубаија / Ферена Вермут ; [преводилац Слободан Ђорђевић]. - 1. изд. - Београд: Компјутер библиотека, 2010 (Чачак : Светлост). - V, 282 стр. ; 21 cm. - (Библ-иотека Зоин врт. Женско перо)

26. ВЕРН, ЖилПут око света за 80 дана / Жил Верн ; превео Радован Завишић. - Чачак :

Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 259 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Времеплов /[Пчелица, Чачак] ; књ. бр. 2)

27. ВУДХЕД, ПатрикТворац облака / Патрик Вудхед ; [преводилац Тања Калинић]. - 1. изд. -

Београд : Компјутер библиотека, 2010 (Чачак : Светлост). - V, 300 стр. ; 21 cm. -(Библиотека Зоин врт. Авантура ; 441)

28. ВУЈОВИЋ, СлавољубMenadžment / Slavoljub Vujović, Milana Mrkalj. - 2. izd. - Čačak : Visoka

poslovna škola strukovnih studija, 2010 (Aranđelovac : Grafopak). - 368 str. : graf.prikazi, tabele ; 24 cm

BIBLIOGRAFIJA

PRILOZI ZA ÂÂNSKU BIBLIOGRAFIJU


29. ВУКАШИНОВИЋ, ЖелимирBivstvovanje, hermeneutika, subjekt : ka granicama ontološke neutralizacije tu-

bivstvovanja / Želimir Vukašinović. - Čačak : Legenda, 2010 (Kraljevo : Kvark). - 169str. ; 17 cm. - (Mala filozofska biblioteka / [Legenda, Čačak] ; knj. br. 5)

30. ВУКОСАВЉЕВИЋ, БојанаDroga stop hoću da živim / Bojana Vukosavljević. - 2. izd. - Čačak : Legenda,

2010 (Užice : Grafoplast-plus). - 135 str. : tabele ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna iz-danja / [Legenda, Čačak] ; knj. br. 38)

31. ВУЛИЋЕВИЋ, ЉубомирВидовите очи : дневник привида / Љубомир Вулићевић. - 1. изд. - Чачак : Љ.

Вулићевић, 2010 (Чачак : Impressum). - 64 стр. ; 18 cm

32. ГАЉАК, ИлијаPoslovno pravo / Ilija Galjak ; Zoran Radulović. - 2. izd. - Čačak : Visoka poslo-

vna škola strukovnih studija, 2010 (Valjevo : Valjevo print). - XII, 272 str. ; 25 cm

33. ГВЕРОВИЋ, ТинаNeuporedivosti - nastajanje sumnjivog stanja = The Uncomparables - Forming a

Suspicious State / [autori; authors Tina Gverović i Siniša Ilić]. - Čačak : Umetnička ga-lerija “Nadežda Petrović”, 2010 (Čačak : Trigon dizajn studio). - 32 str. : ilustr. ; 24 cm

34. ГИМНАЗИЈА (Чачак)Годишњи извештај Гимназије у Чачку / [одговорни уредник Ана Ранђић]. -

Чачак : Гимназија, 2010 (Чачак : Графика Јуреш). - 255 стр. : илустр ; 21 cm

35. ГОРДОН, РодерикBlizine / Roderik Gordon i Brajan Vilijams ; prevod Vesna Stamenković. - Beo-

grad : PortaLibris : CET, 2010 (Čačak : Svetlost). - 451 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Zem-lja čuda ; knj. br. 32)

36. ГУЧА : пола века сабора трубача у Гучи : (1961-2010) : монографија / Адам Тадић... [и др.]. - Гуча : Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани „Дра гаче -во“ ; Београд : Принцип прес, 2010 (Београд : Портал). - 447 стр. : илустр. ; 31 cm

37. ДАМЊАНОВИЋ, ПредрагМаркетинг и односи с јавношћу / Предраг Дамњановић. - Београд : Висока

пословна школа струковних студија, 2010 (Аранђеловац : Графопак). - 290 стр. :граф. прикази, табеле ; 25 cm

38. ДАНИ Андрије Б. К. Стојковића (2010 ; Чачак)Зборник радова научно-културне манифестације „Дани Андрије Б. К.

Стојковића“ у Чачку / [уређивачки одбор Јелена Ковачевић... и др.]. - Чачак :Скупштина града Чачка, 2010 (Чачак : Светлост). - 320 стр., [8 стр.] с таблама :илустр. ; 24 cm

39. ДАНИ доктора Драгише Мишовића (2010 ; Чачак)Akutna stanja u medicini : zbornik sažetaka / Dani doktora Dragiše Mišovića,

Čačak, 29. oktobar 2010. god. ; [[organizatori] Okružna podružnica Srpskog lekarskog

BIBLIOGRAFIJA

MARIJA ORBOVI]


društva Čačak ... [et al.] ; urednik Nada Lazović]. - Čačak : Okružna podružnica Srp-skog lekarskog društva, 2010 (Čačak : Grafički centar). - 39 str. ; 24 cm

40. ДАРИЈЕВИЋ, МирославNajlepši osmeh čačanskog leta 2010. / Miroslav Darijević. - Čačak : Studio D2,

2010 ([Čačak : s. n.]). - 9 str. : fotogr. ; 22 cm

41. ДЕЛИЋ, БлагаEnglish for Business Studies / Blaga Delić. - Čačak : Visoka poslovna škola stru-

kovnih studija, 2010 (Aranđelovac : Grafopak). - 129 str. : ilustr. ; 24 cm

42. ДИКЕНС, ЧарлсВелика очекивања / Чарлс Дикенс ; превео Живојин Симић. - 1. изд. - Чачак

: Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 525 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Биб-лиотека Класици за младе ; књ. бр. 5)

43. ДОДЕ, АлфонсПисма из моје ветрењаче / Алфонс Доде ; превео са француског Живојин Жи-

војновић. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 170 стр. ; 21 cm. - (Биб-лиотека Времеплов / [Пчелица, Чачак] ; књ. бр. 1)

44. ДОЈЛ, Артур КонанАвантуре Шерлока Холмса / Артур Конан Дојл ; превео Бранко Вучићевић.

- 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 278 стр. : ауторова слика ;21 cm. - (Библиотека Класици за младе ; књ. бр. 1)

45. ДОЈЛ, Артур КонанИшчезли свет / Артур Конан Дојл ; превела Радмила Тодоровић. - 1. изд. -

Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 245 стр. : ауторова слика ; 21 cm. -(Библиотека Времеплов ; књ. бр. 3)

46. ДРАГИЋЕВИЋ, СнежанаSistemi grejanja / Snežana Dragićević. - Beograd : Tehnički fakultet, 2010 (Beo-

grad : Tehnički fakultet). - 131 str. : ilustr. ; 24 cm

47. ДРАШКОВИЋ, Милан Н.Kvantitativni modeli biznisa / Milan N. Drašković. - Čačak : Visoka poslovna

škola strukovnih studija, 2010 (Aranđelovac : Grafopak). - 315 str. : graf. prikazi,tabele ; 25 cm

48. ДРУШТВО ликовних уметника „Рисим“Годишња изложба Друштва ликовних уметника „Рисим“ 2010. : Ликовни

салон Дома културе Чачак, 5-19. јануар 2010. / [организатори Божидар Плази -нић, Весна Петровић]. - Чачак : Друштво ликовних уметника „Рисим“, 2010(Чачак : Дизајн студио Тригон). - 1 пресавијен лист (4 стр.) : илустр. ; 26 cm

49. ДУЧИЋ, ЈованБлаго цара Радована : књига о судбини / Јован Дучић ; [илустрације Гистав

Доре]. - 5. изд. - Чачак : Легенда, 2010 (Чачак : АЂ-комерц). - 422 стр. : илустр. ;17 cm. - (Мала класична библиотека ; књ. бр. 1)

BIBLIOGRAFIJA



50. ЂАПИЋ, КатаринаZadnji let iz Ankare : roman / Katarina Đapić. - Čačak : Legenda, 2010 (Kra-

ljevo : Kvark). - 126 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja / [Legenda] ; knj. br.86)

51. ЂОКОВИЋ, Радојица Д.Endokrini status mlečnih krava u peripartalnom periodu / Radojica D. Đoković.

- 1. izd. - Čačak : Agronomski fakultet, 2010 (Kraljevo : 3M copy). - 105 str. : ilustr.; 25 cm

52. ЂОРЂЕВИЋ, Славиша Р.Gambit / Slaviša R. Djordjević-Copak. - Čačak : N. Djordjević, 2010 (Čačak : Sito

print). - 107 str. : autorova slika ; 21 cm

53. ЂОШИЋ, МирјанаМирјана Ђошић : слике и колажи : Ликовни салон Дома културе Чачак,

[јануар 2010.] / [уредник Весна Петровић]. - Чачак : Дом културе, 2010 (Чачак :Графички центар). - 1 пресавијен лист (4 стр.) : илустр. ; 23 cm

54. ЂУКИЋ, Драгутин А.Воском записано / Драгутин А. Ђукић. - Чачак : Огранак Вукове задужбине

; Гуча : Центар за културу, спорт и туризам „Драгачево”, 2010 (Нови Сад : Буду -ћност). - 140 стр. ; 20 cm. - (Едиција Огранка Вукове задужбине у Чачку ; књ. 21)

55. ЂУКИЋ, ЂорђеCentralna banka / Đorđe Đukić. - 3. izd. - Čačak : Litopapir, 2010 (Čačak : Lito-

papir). - 349 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm

56. ЂУКИЋ, Радисав Д.Organizacija proizvodnje / Radisav D. Đukić, Jelena R. Jovanović. - 1. izd. -

Čačak : Visoka škola tehničkih strukovnih studija, 2010 (Čačak : Visoka školatehničkih strukovnih studija). - 232 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm. - (EdicijaAkademija / Visoka škola tehničkih strukovnih studija ; knj. 25)

57. ЂУКИЋ, Радисав Д.Organizacija proizvodnje : praktikum / Radisav D. Đukić, Jelena R. Jovanović.

- 1. izd. - Čačak : Visoka škola tehničkih strukovnih studija, 2010 (Čačak : Visokaškola tehničkih strukovnih studija). - 90 str. : graf. prikazi, tabele ; 29 cm. - (EdicijaAkademija / Visoka škola tehničkih strukovnih studija ; knj. 26)

58. ЂУЛИЈАНО, МирејFrancuskinje, karijera i umetnost življenja : razum i osećajnost na poslu / Mirej

Đulijano ; prevod Emina Pavlović. - Beograd : PortaLibris : CET, 2010 (Čačak : Svet-lost). - VII, 260 str. : ilustr. ; 21 cm. - (Biblioteka Lica i naličja ; knj. br. 15)

59. ЂУРИЧИЋ, МашаМаша Ђуричић : слике : Ликовни салон Дома културе Чачак, [март, 2010.]

/ [уредник Весна Петровић]. - Чачак : Дом културе, 2010 (Чачак : Графичкицентар). - 1 пресавијен лист (4 стр.) : илустр. ; 23 cm

BIBLIOGRAFIJA

MARIJA ORBOVI]


60. ЂУРИШИЋ, НебојшаНебојша Ђуришић : слике : Ликовни салон Дома културе Чачак, [септембар

2010] / [уредник Весна Петровић]. - Чачак : Дом културе, 2010 (Чачак : Графичкицентар). - 1 пресавијен лист (4 стр.) : илустр. ; 23 cm

61. ЕВОЛА, ЈулијусPobuna protiv modernog sveta / Julijus Evola ; prevela sa italijanskog Dubravka

Rajh. - Čačak ; Beograd : Gradac K, 2010 (Beograd : Zuhra). - 457 str. ; 23 cm. - (Alef; knj. 72)

62. ЕКОНОМСКА школа (Чачак)Извештај Економске школе за школску 2009/10. годину / [главни и одговорни

уредник Владан Ницовић]. - Чачак : Еконмоска школа, 2009 (Чачак : Светлост).- 134 стр. : илустр. ; 21 cm

63. ЕНДЕРЛИ, ДотиАвантуре Хаклберија Фина / Марк Твен ; адаптација Доти Ендерли ; илу-

страције Хауард МекВилијам ; [преводилац Раденко Милутиновић]. - 1. изд. -Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 116 стр. : илустр. ; 20 cm. - (ЕдицијаОдабрани илустровани класици)

64. ЕНДЕРЛИ, ДотиФранкенштајн / Мери Шели ; адаптација Доти Ендерли ; илустрације Ерик

Скот Фишер ; [преводилац Раденко Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица,2010 (Чачак : Светлост). - 116 стр. : илустр. ; 20 cm. - (Едиција Одабрани илу-стровани класици)

65. ЖИВАНИЋ, Јерослав М.Електричне машине 3 / Јерослав М. Живанић, Владимир Остраћанин, Љу-

бинко Филиповић. - 1. изд. - Чачак : Технички факултет, 2010 (Чачак : Светлост).- VI, 188 стр. : граф. прикази ; 24 cm

66. ИГО, ВикторЗвонар Богородичине цркве у Паризу / Виктор Иго ; превео Душан Ђокић. -

Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 543 стр. : ауторова слика ; 21 cm. -(Библиотека Класици за младе ; књ. бр. 4)

67. ИЗ албума генерала Жданова : поводом 65 година од победе над фашизмом /[предговор Зоран Маринковић]. - Чачак : Међуопштински историјски архив, 2010(Чачак : Тригон). - 12 стр. : илустр. ; 23 cm

68. ИЗГАРЕВИЋ, РадомирМедвед и пчеле : по Езопу / препричали Горан Марковић и Бојана Мати је -

вић ; илустровао Радомир Изгаревић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак :Светлост). - 15 стр. : илустр. ; 21 х 21 cm. - (Басне у стрипу)

69. ИЛИЋ, Милован М.Preduzetništvo : teorija i praksa / Milovan M. Ilić. - Čačak : Visoka poslovna


BIBLIOGRAFIJA



70. ИМЕНА и натписи на иконама : приручник за иконописце / [приредио еп. Јован(Пурић)]. - Београд : Академија Српске православне цркве за уметности иконзервацију, 2010 (Чачак : Штампарија „Мајсторовић“). - 278 стр. ; 24 cm

71. ISPOVEST iz harema : istinita priča jedne Beograđanke / priredio Branko Mile n -ković. - 9. izd. - Čačak : Legenda, 2010 (Čačak : AĐ-Komerc). - 270 str. ; 21 cm. - (Bi-bli o teka „Specijalna izdanja“ / [Legenda, Čačak] ; knj. br. 9)

72. ЈАГЛИЧИЋ, ГорданаPosni recepti : i korisni saveti / Gordana Jagličić. - 1. izd. - Čačak : Legenda,

2009 [tj.] 2010 (Čačak : AĐ Komerc). - 71 str. ; 17 cm. - (Biblioteka Kuvarski recepti; knj. br. 5)

73. ЈАГЛИЧИЋ, ГорданаTorte : i korisni saveti / Gordana Jagličić. - Čačak : Legenda, 2009 [tj.] 2010

(Čačak : AĐ Komerc). - 91 str. ; 17 cm. - (Biblioteka Kuvarski recepti ; knj. br. 4)

74. ЈАРВУД, АлфUvod u AutoCAD 2010 : 2D i 3D projektovanje / Alf Yarwood ; [prevod Jasna

Gonda]. - Beograd : CET, 2010 (Kragujevac : Grafostil). - XII, 441 str. : ilustr. ; 24 cm

75. ЈАЋОВИЋ, Ненад В.Тетка Злата / Ненад В. Јаћовић. - Чачак : А. Бајић, 2010 (Чачак : Бајић). -

136 стр. : ауторова слика ; 19 cm

76. ЈАЋОВИЋ, Ненад В.Други откос стихова / Ненад В. Јаћовић. - 1. изд. - Чачак : Легенда, 2010

(Чачак : Јел-мил Штампарија Бајић). - 83 стр. : ауторова слика ; 17 cm. -(Библиотека Вртешка модерне ; књ. бр. 18)

77. ЈЕЛЕНКОВИЋ, СашаКњига о сумњи / Саша Јеленковић ; [поговор Ненад Шапоња]. - Чачак :

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2010 (Чачак : Светлост). - 116стр. ; 21 cm. - (Дисово пролеће ; 47) (Библиотека Књига госта ; књ. 36)

78. ЈОВИЋ, ДушкоDuško Jović : metamorfoze, 13-23. maj 2010 / [urednik Delfina Rajić ; fotografije

Ivan Arsenijević]. - Čačak : Narodni muzej, 2010 (Kragujevac : Grafostil). - 1 lep-oprelo (6 str.) : ilustr. ; 30 cm

79. ЈОВИЧИЋ, БошкоНе страхуј, веруј и победићеш / Бошко Јовичић. - 1. изд. - Чачак : Легенда,

2010 (Чачак : Бајић). - 147 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Зрно соли ; књ. бр. 14)

80. ЈОНЧИЋ, ДушанЈугославија у међународним односима 1918-1992 : каталог изложбе / аутори

изложбе и каталога Душан Јончић, Гојко Маловић ; [увод Милан Ристовић]. - 2.изд. - Чачак : Међуопштински историјски архив ; Београд : Архив Југославије,2010 (Чачак : Тригон). - 68 стр. : илустр. ; 21 x 21 cm

BIBLIOGRAFIJA

MARIJA ORBOVI]


81. КЕЛЕР, КлаудијаНе тражи ђавола ; [преводилац Слободан Ђорђевић]. - Београд : Компјутер

библиотека, 2010 (Чачак : Светлост). - II, 256 стр. ; 20 cm. - (Библиотека Зоин врт.Женско перо / [Компјутер библиотека])

82. КЕЛИ, КаренГроф Монте Кристо / Александар Дима ; адаптација Керен Кели ; илустра-

ције Ерик Скот Фишер ; [преводилац Раденко Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак :Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 116 стр. : илустр. ; 20 cm. - (Едиција Одабраниилустровани класици)

83. КЕРОЛ, ЛуисАлиса у земљи чуда / Луис Керол ; превела Јасминка Рибар-Стојиљковић. - Ча чак: Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 103 стр. : ауторкина слика ; 21 cm. - (Би -блиотека Књиге нашег детињства ; књ. бр. 2)

84. КИНКОФ Гунтер, ШериMicrosoft Word 2010 : kao od šale / Sherry Kinkoph Gunter ; [prevod 1. izdanja

Milan Čašić]. - Beograd : CET : Portalibris, 2010 (Čačak : Svetlost). - XI, 243 str. :ilustr. ; 24 cm

85. КОВАЧЕВИЋ, ЈеленаНа камену исповедања : записи у стиху и прози / Јелена Ковачевић ; [фо-

тографије Весна Ковачевић]. - Чачак : Графика Јуреш, 2010 (Чачак : ГрафикаЈуреш). - 129 стр. : фотогр. ; 20 cm

86. КОЛАРИЋ, ИванФилозофско теолошки лексикон / Иван Коларић. - 1. изд. - Чачак : Легенда,

2009 [тј.] 2010 (Ужице : Графопласт плус). - 451 стр. : илустр. ; 24 cm

87. КОМАД, ВладимирВладимир Комад : скулптуре : Ликовни салон Дома културе Чачак, [октобар,

2010] / [уредник Весна Петровић]. - Чачак : Дом културе, 2010 (Чачак : Графичкицентар). - 1 лепорело (6 стр.) : илустр. ; 23 cm

88. КОРАКСИЋ, МајаПричаоница 2 : радна свеска из српског језика : за други разред основне

школе / Маја Кораксић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 1. изд. - Чачак : Пче-лица, 2010 (Чачак : Светлост). - 39 стр. : илустр. ; 30 cm

89. Косић-Ковачевић, ЈеленаЗлатиборски записи у стиху и прози / Јелена Косић-Ковачевић ; [фото гра -

фије Предраг Прешо Андрић]. - Ужице : Никитовић, 2010 (Ужице : Никитовић).- 61 стр. : илустр. ; 20 cm

90. КРЖИЋ, МаријоSnaga je u nama : razotkrivanje tajne uspeha / Marijo Kržić. - Beograd : Porta-

Libris : CET, 2010 (Čačak : Svetlost). - 142 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Lica i naličja ;knj. br. 16)

BIBLIOGRAFIJA



91. КРИСТИЈАНА Ф.Ми деца са станице Зоо / [испричала] Кристијана Ф. ; према магнетофонскимзаписима написали Кај Херман и Хорст Рик ; с предговором Хорста Е.[Еберхарда]Рихтера ; превела Сања Катарић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак :Светлост). - 295 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Избор / [Пчелица, Чачак] ; књ. бр. 1)

92. КРНЕТА, РадојкаNapredne tehnike za obradu signala / Radojka Krneta, Žarko Čučej, Milan Bal-

tić. - 1. izd. - Čačak : Tehnički fakultet, 2010 (Čačak : Štamparija Tehničkog fakul-teta). - IV, 148 str. : graf. prikazi ; 24 cm

93. КУЖЕТ, ИлијаУљудба племена Кужет / Илија Кужет. - Чачак : Графика Јуреш, 2010 (Ча чак

: Графика Јуреш). - 183 стр. : илустр. ; 25 cm

94. ЛАЗАРЕВИЋ, Вера Д.Инжењерска математика : теорија и задаци / Вера Д. Лазаревић, Марија Р.

Ђукић. - 1. изд. - Чачак : Технички факултет, 2010 (Чачак : Технички факултет).- 396 стр. : граф. прикази, табеле ; 25 cm

95. ЛЕТИЋ, ДушкоSrinivasa Ramanujan, princ brojeva / Duško Letić, Nenad Cakić. - 1. izd. - Beo -

grad : Kompjuter Biblioteka, 2010 (Čačak : Svetlost). - I, 144 str. : ilustr. ; 24 cm. -(Kompjuter biblioteka ; br. knj. 432. Edicija Kompjuter u džepu)

96. ЛИ, МоринOprosti mi / Morin Li ; s engleskog preveo Aljoša Molnar. - Novi Sad : Kuća dobre

knjige, 2010 (Čačak : Sito print). - 413 str. ; 21 cm

97. ЛИЧИНА, РефикKnjigovezačka ulica / Refik Ličina. - Čačak : Gradac K ; Beograd : B. Kukić, 2010

(Beograd : Zuhra). - 59 str. ; 23 cm. - (Biblioteka Lađa / [Gradac K])

98. ЛИКОВНА колонија (2010 ; Чачак)Ликовна колонија Чачак 2010 / [уредник Весна Петровић]. - Чачак : Дом

културе, 2010 (Чачак : Сито принт). - [12] стр. : илустр. ; 23 cm

99. ЛИКОВНА колонија „Српска света гора“ ; 14 ; 2010 ; Овчар Бања Ликовнаколонија „Српска света гора“ Овчар Бања 2010 / [уредник Никола Поповић]. -[Б. м. : б. и.], 2010 ([б. м. : б. и.]). - 27 стр. : илустр. ; 21 cm

100. ЛОМОВИЋ, Бошко15 дана ферија / Бошко Ломовић ; [илустрације Милан Милетић]. - Чачак :

Легенда, 2010 (Чачак : Штампарија Бајић). - 101 стр. : илустр. ; 20 cm. -(Библиотека Дечји свет / [Легенда, Чачак] ; књ. бр. 15)

101. ЛОМОВИЋ, БошкоПесме и пјесме / Бошко Ломовић. - 1. изд. - Београд : Свет књиге, 2010 (Чачак

: Јежевица). - 64 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Савремена поезија/ [Свет књиге, Београд])

BIBLIOGRAFIJA

MARIJA ORBOVI]


102. ЛОНДОН, ЏекБели очњак / Џек Лондон ; превео Божидар Марковић. - 1. изд. - Чачак :

Пчелица, 2010 (Чачак : Пчелица). - 258 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библио-тека Времеплов ; књ. бр. 5)

103. ЛОФТИНГ, ХјуДоктор Дулитл / Хју Лофтинг ; превео Живојин Вукадиновић. - 2. изд. -

Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 89 стр. : ауторова слика ; 21 cm. -(Библиотеке Књиге нашег детињства ; књ. бр. 7)

104. ЛУКИЋ, МиодрагAjduk : roman / Miodrag Lukić. - Čačak : Legenda, 2010 (Kraljevo : Kvark). -

215 str. : autorova slika ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja / [Legenda] ; knj. br.85)

105. МАРИНКОВИЋ, Радован М.Лозница под Јелицом : [монографија] / Радован М. Маринковић, Ранко Си-

мовић, Зоран Маринковић ; [фотографије Љубиша Милосављевић]. - 1. изд. -Чачак : Међуопштински историјски архив, 2010 (Чачак : Јел-Мил, ШтампаријаБајић). - 804 стр. : илустр. ; 24 cm

106. МАРИНКОВИЋ, Радован М.Писци из Драгачева : [лексикон] / Радован М. Маринковић, Зоран Марин-

ковић. - 1. изд. - Гуча : Библиотека Општине Лучани, 2010 (Чачак : М-граф). - 288стр. : илустр. ; 21 cm. - (Завичајна библиотека ; књ. 2)

107. МАРИНКОВИЋ, Радован М.Чуваркуће : [песме] / М. Маринковић, Ника - Никола Стојић ; [вињете Ника

- Никола Стојић]. - 1. изд. - Чачак : Јел-мил, 2010 (Чачак : Јел-мил). - 71 стр. ; 21cm

108. МАРКОВИЋ, ГоранИвица и Марица / обрадио Горан Марковић ; илустровао Радомир Изгаре-

вић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 18 стр. : илустр. ; 23 x23 cm. - (Бајке у стрипу)

109. МАРКОВИЋ, ГоранПрактикум из биологије / Горан С. Марковић, Душко Л. Брковић. - Чачак

: Агрономски факултет, 2010 (Крагујевац : Машинац). - 195 стр. : илустр. ; 30 cm

110. МАРКОВИЋ, ГоранРужно паче / обрадио Горан Марковић ; илустровао Јован Укропина. - 1.

изд. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 18 стр. : илустр. ; 23 x 23 cm. -(Бајке у стрипу)

111. МАРКОВИЋ, ГоранТри прасета / обрадио Горан Марковић ; илустровао Радомир Изгаревић. -

1. изд. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 18 стр. : илустр. ; 23 x 23 cm.- (Бајке у стрипу)

BIBLIOGRAFIJA



112. МАРКОВИЋ, ГоранУспавана лепотица / обрадио Горан Марковић ; илустровао Предраг Ги-

невски. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 18 стр. : илустр. ;23 x 23 cm. - (Бајке у стрипу)

113. МАРКОВИЋ, ГоранЦрвенкапа / обрадио Горан Марковић ; илустровао Јован Укропина. - 1.

изд. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 18 стр. : илустр. ; 23 x 23 cm. -(Бајке у стрипу)

114. МАРКОВИЋ, Светислав Љ.Mašinski elementi : praktikum za vežbe / Svetislav Lj. Marković. - 1. izd. - Čačak

: Visoka škola tehničkih strukovnih studija, 2010 (Čačak : Štamparija Visoke školetehničkih strukovnih studija). - 114 str. : ilustr. ; 28 cm. - (Edicija Akademija ; knj. 21)

115. МЕЂУНАРОДНИ фестивал анимације Аниманима (2010 ; Чачак) Međunarodnifestival animacije Animanima = International Animation Festival [Animanima], Sr-bija, Čačak, 17-20. novembar 2010. / [urednik, editor Milen Alempijević]. - Čačak :Dom kulture = Cacak : Cultural Center, 2010 (Čačak : Grafički centar). - 116 str. :ilustr. ; 22 x 22 cm

116. МЕКБРАЈД, Питер К.Internet 50+ : za stariju gardu mladu duhom : (ali i za one mlađe koji su u

trendu) : Microsoft Windows 7 izdanje / P. K. MacBride ; [prevod trećeg izdanja Ma-rija Milijev]. - Beograd : CET, 2010 (Čačak : Svetlost). - XIV, 275 str. : ilustr. ; 24 cm

117. МЕТЈУЗ, КеролKlub ljubitelja čokolade. Čokoholičarka na dijeti / Kerol Metjuz ; prevod Emina

Pavlović. - Beograd : PortaLibris : CET, 2010 (Čačak : Svetlost). - 336 str. ; 21 cm. -(Biblioteka Dame biraju / [PortaLibris] ; knj. br. 22)

118. МИЛИНКОВИЋ, МиомирЛет у свет / Миомир З. Милинковић. - Чачак : Легенда, 2010 (Краљево :

Ква рк). - 90 стр. : илустр. ; 17 cm. - (Библиотека Дечји свет 1 / [Легенда, Чачак]; књ. бр. 17)

119. МИЛОВАНОВИЋ, АленкаВиртуелна инструментација / Аленка Миловановић, Мирослав Бјекић,

Бранко Копривица. - 1. изд. - Чачак : Технички факултет, 2010 (Чачак : Светлост).- IV, 173 стр. : илустр. ; 24 cm + 1 електронски оптички диск (CD-ROM ; 12 cm)

120. МИЛОВАНОВИЋ, МилутинМолитва за оца Прохора : роман / Мића Миловановић. - 2. изд. - Чачак :

Легенда, 2010 (Чачак : АЂ комерц). - 400 стр. ; 17 cm. - (Мала класична библио-тека ; књ. бр. 20)

121. МИЛОВИЋ, СтеванСазвучје кабларско-моравског жубора : [збирка песама] / Стеван Миловић.

- 1. изд. - Чачак : Јел-мил, Штампарија Бајић, 2010 (Чачак : Штампарија Бајић).- 78 стр. : ауторова слика ; 21 cm

BIBLIOGRAFIJA

MARIJA ORBOVI]


122. МИЛУНОВИЋ, ВеснаВесна Милуновић : слике : Ликовни салон Дома културе Чачак, [септембар


123. МИЉКОВИЋ, ДубравкаКако бити бољи : приручник из позитивне психологије / Дубравка

Миљковић, Мајда Ријавец. - Чачак : Легенда, 2010 (Чачак : Бајић). - 138 стр. ; 22cm. - (Библиотека Зрно соли ; књ. бр. 14)

124. МИХАИЛОВИЋ, ПавлеНа јастуку од свиле / Павле Михаиловић. - Чачак : Штампарија Бајић, 2010

(Београд : Бајић). - 61 стр. ; 21 cm

125. МИЏОВИЋ, МаријаPoludragi / Marija Midžović. - [Beograd] : B. Kukić ; [Čačak] : Gradac K, 2010

(Beograd : Zuhra). - 30 str. ; 23 cm. - (Biblioteka Lađa)

126. МОГУЋНОСТИ коришћења биомасе и отпадног дрвета од комуналних системаза добијање различитих облика енергије : монографија / Срећко Ћурчић ... [идр.]. - 1. изд. - Чачак : Технички факултет, 2010 (Vrnjačka Banja : SaTCIP). - 200стр. : илустр. ; 25 cm

127. МОРАВСКИ сусрети и повеље / [приредила] Зорица Лешовић Станојевић ;[фотографије Мијо Ђокић и Мирослав Бојовић]. - [Београд] : Удружењекњижевника Србије ; [Мрчајевци] : Књижевно друштво Мрчајевци, 2010 (Чачак: Папирдол). - 216 стр. : илустр. ; 24 cm

128. МУЛАРКИ, ЛисаФантом из опере / Гастон Леру ; адаптација Лиса Муларки ; илустрације

Ерик Скот Фишер ; [преводилац Раденко Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак :Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 116 стр. : илустр. ; 20 cm. - (Едиција Одабраниилустровани класици)

129. НА фарми / Ана Милборн ; илустровала Александра Роберти ; [преводилацГоран Капетановић]. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - [24] стр. :илустр. ; 26 x 26 cm

130. НАЈТ, ЕрикЛеси се враћа кући / Ерик Најт ; превела с енглеског Даница Живановић.

- 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 187 стр. : ауторова слика ;21 cm. - (Библиотека Књиге нашег детињства ; књ. бр. 6)

131. НАРОДНЕ бајке Инка / избор, превод и поговор Загорка Лилић ; [илустрацијеРадомир Изгаревић]. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 144 стр. :илустр. ; 21 cm. - (Библиотека Бајке древних народа ; књ. бр. 3)

132. НАРОДНЕ бајке Маја и Астека / превод Загорка Лилић и Јованка Секулић ;избор, обрада и поговор Загорка Лилић ; [илустрације Радомир Изгаревић]. -

BIBLIOGRAFIJA



Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 131 стр. : илустр. ; 21 cm. -(Библиотека Бајке древних народа ; књ. бр. 1)

133. НАРОДНЕ бајке са Аљаске / превод и избор Загорка Лилић ; [илустрацијеРадомир Изгаревић]. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 140 стр. :илустр. ; 21 cm. - (Библиотека Бајке древних народа ; књ. бр. 2)

134. НАУЧНИ скуп посвећен проф. др Миливоју Урошевићу (2010 ; Чачак) Зборникрадова научног скупа посвећеног проф. др Миливоју Урошевићу првом декануТехничког факултета у Чачку, књижевнику и публицисти, друштвено-полити -чком раднику и професору [у оквиру] Научно-културна манифестација „ДаниАндрије Б. К. Стојковића”, [у Чачку], 22. децембар 2010. год. / [уређивачки одборМилић Ђекић ... и др.]. - Чачак : Скупштина града : Технички факултет, 2010(Чачак : Светлост). - 144 стр. : илустр. ; 24 cm

135. НЕДЕЉКОВИЋ, ДраганаЛичне vs. хармоничне / Драгана Недељковић. - Београд : Д. Недељковић,

2010 (Чачак : Светлост). - 73 стр. ; 15 cm

136. НЕДОВИЋ, Радисав С.Чачански крај у НОБ 1941-1945. : жене борци и сарадници / Радисав С.

Недовић. - 1. изд. - Чачак ; Лучани ; Горњи Милановац : Окружни и општинскиодбори СУБНОР-а, 2010 (Чачак : Јел-Мил, Штампарија Бајић). - 490 стр. :илустр. ; 24 cm

137. НЕНАДОВИЋ, НевенкаMoji najlepši recepti / Nevenka Nenadović. - 3. izd. - Čačak : Legenda, 2010

(Čačak : AĐ komerc). - 95 str. ; 18 cm. - (Biblioteka Kuvarski recepti ; knj. br. 1)

138. НЕШКОВИЋ, СлободанСоциологија : основне категорије и постмодерно друштво / Слободан

Нешковић. - Чачак : Висока пословна школа струковних студија, 2010 (Београд: Беокњига). - 296 стр. : ауторова слика ; 25 cm

139. НИКОЛИЋ, ВишњаВишња Николић : графике : Ликовни салон Дома културе Чачак, [фебруар


140. НИКОЛИЋ, ДобрилаЗаборављени корени : [роман] / Добрила Николић. - 1. изд. - Чачак : Јел-Мил,Штампарија Бајић, 2010 (Чачак : Јел-Мил, Штампарија Бајић). - 129 стр. ; 21 cm

141. НИКОЛИЋ, Михаило Д.Jagodaste voćke : tehnologija gajenja / Mihailo D. Nikolić, Jasminka M. Milivo-

jević. - Čačak : Naučno voćarsko društvo, 2010 (Čačak : Grafika Jureš). - 592 str. :ilustr. ; 24 cm

BIBLIOGRAFIJA

MARIJA ORBOVI]


142. НИКОЛИЋ, Михаило Д.Suptropske i tropske voćke / Mihailo D. Nikolić, Momčilo Radulović. - Beograd

: Naučno voćarsko društvo Srbije, 2010 (Čačak : Jureš). - 285 str. : ilustr. ; 25 cm

143. НИКШИЋ, ПетарTehničko crtanje : skripta / Petar Nikšić. - 1. izd. - Čačak : Visoka škola tehni-

čkih strukovnih studija, 2010 (Čačak : Štamparija Visoke škole tehničkih struko-vnih studija). - 173 str. : ilustr. ; 24 cm

144. НИЏОВИЋ, СлободанСтисак руке за срећу / Слободан Ниџовић. - Чачак : Бајић, 2010 (Чачак :

Бајић). - 173 стр. ; 20 cm

145. НОВАК, НиколетаУпознајмо кућне љубимце / Николета Новак ; [илустрације Мијат Мија то -

вић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 41 стр. : илустр. ; 30cm. - (Желимо да научимо)

146. НОВАКОВИЋ, ТомиславЧисто Ја и Атомика Кантове Критике чистог ума ; Начела практичне

логике / Томислав Новаковић. - Београд : Desire, 2010 (Чачак : Светлост). - 997стр. ; 25 cm

147. НУШИЋ, БраниславАутобиографија / Бранислав Нушић. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак :

Светлост). - 239 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Одрастање /[Пчелица] ; књ. бр. 4)

148. ОБРАДОВИЋ, ДоситејБасне / Доситеј Обрадовић. - 2. [тј.] 3. изд. - Чачак : Легенда, 2010 (Чачак :

АЂ-Комерц). - 131 стр. ; 18 cm. - (Библиотека Дечји свет 2 ; коло 1, књ. бр. 3)

149. ОБРЕНОВИЋ, РадеМи смо смешна породица / Раде Обреновић ; [илустрације Милорад

Миленковић]. - 1. изд. - Чачак : Легенда, 2010 (Чачак : Бајић). - 74 стр. : илустр.; 17 cm. - (Библиотека Дечји свет 1 / [Легенда, Чачак] ; књ. бр. 18)

150. ОБРЕНОВИЋ, РадеРодитељи на навијање : роман за децу / Раде Обреновић ; [илустрације

Милорад Миленковић]. - Чачак : Легенда, 2010 (Чачак : Бајић). - 172 стр. :илустр. ; 17 cm. - (Библиотека Дечји свет 1 / [Легенда, Чачак] ; књ. бр. 20)

151. ОБРЕНОВИЋ, РадеТата викенд и мама викендица : роман за децу / Раде Обреновић ;

[илустрације Милорад Миленковић]. - Чачак : Легенда, 2010 (Чачак : Бајић). - 152стр. : илустр. ; 17 cm. - (Библиотека Дечји свет 1 / [Легенда, Чачак] ; књ. бр. 19)

152. ОТАШЕВИЋ, ДаницаИзван сваког зла : Влад. Петковић Дис / [приредила Даница Оташевић]. -

BIBLIOGRAFIJA



Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2010 (Чачак : ГрафикаЈуреш). - 20 стр. : илустр. ; 20 cm

153. ПАВИЋ, АлександарЗабрањена истина о Сребреници : приручник заснован искључиво на

страним изворима / Александар Павић. - 3. изд. - Чачак : Легенда, 2010 (Чачак: Графо-нин). - 95 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Специјална издања/ [Легенда, Чачак] ; књ. бр. 29)

154. ПАЛУРОВИЋ, ЛидијаReadings in IT and Computing for Academic Purposes : English Language CourseBook / [priredila, compiled by] Lidija Palurović. - 1. izd. - Čačak : Tehnički fakultet,2010 (Kraljevo : Riza). - 67 str. ; 25 cm

155. ПАНТЕЛИЋ, МиодрагЕколошки проблеми у заштити животне средине / Миодраг Пантелић,

Слободан Стефановић, Драган Голубовић. - Чачак : Бајић, 2010 (Чачак : Бајић).- 325 стр. : илустр. ; 24 cm

156. ПЕПЕРНО, ЏоанWindows 7 : korak po korak / Joan Preppernau i Joyce Cox ; [prevod Marija Milijev].- Beograd : CET, 2010 (Kragujevac : Grafostil). - XLIX, 490 str. : ilustr. ; 24 cm

157. ПЕТКОВИЋ, ТодорMenadžment / Petković Todor. - 2. izd. - Čačak : Visoka poslovna škola strukovnihstudija, 2010 (Aranđelovac : Grafopak). - 235 str. : graf. prikazi, tabele ; 25 cm

158. ПЕТРОВИЋ, НиколаMakroekonomija / Petrović Nikola, Petrović Dragana. - Čačak : Visoka poslovna


159. ПЕТРОВИЋ, НиколаSpoljnotrgovinsko i devizno poslovanje / Petrović Nikola. - Čačak : Visoka pos-

lovna škola strukovnih studija, 2010 (Aranđelovac : Grafopak). - 382 str. : graf. pri-kazi, tabele ; 24 cm

160. ПОПОВИЋ, ТомиславПесме под крстом / Томислав Поповић. - Ваљево : Глас цркве, 2010 [тј.] 2011

(Чачак : Светлост). - 72 стр. ; 18 cm

161. ПОТКОЊАК, СимоМарта и кузол : роман / Симо Поткоњак. - 1. изд. - Чачак : Легенда, 2010

(Чачак : АЂ-комерц). - 225 стр. ; 17 cm. - (Мала класична библиотека ; књ. бр. 19)

162. ПРЕПОЗНАВАЊЕ : Крушевац, Краљево, Чачак, Ниш, Подгорица = Recognition: Kruševac, Kraljevo, Čačak, Niš, Podgorica / [аутори изложбе [и текста у каталогу],authors of the exhibition [and text in catalogue] Биљана Грковић ... [и др.] ;уредник каталога, catalog editor Биљана Грковић ; превод, translation ТањаГрујић ; фотографије, photos Петар Ћеранић]. - Крушевац : Народни музеј = Kru-

BIBLIOGRAFIJA

MARIJA ORBOVI]


sevac : The Museum ; Краљево : Народни музеј ; Kraljevo = The Museum ; Чачак: Уметничка галерија „Надежда Петровић” = Cacak : Art Gallery “Nadezda Petro-vic” ; Ниш : Галерија савремене ликовне уметности = Nis : The Gallery of Con-temporary Arts, 2010 (Краљево : Дуга). - 48 стр. : илустр. ; 23 cm

163. ПРИБИЋЕВИЋ, АлександарАлександар Прибићевић : раскршће : слике : Ликовни салон Дома културе

Чачак, [јул 2010] / [уредник Весна Петровић]. - Чачак : Дом културе, 2010 (Чачак: Графички центар). - 1 пресавијен лист (4 стр.) : илустр. ; 23 cm

164. ПРОГРАМ за стабилан образовни систем у Србији / [одг. уредник ДраганМатијевић]. - Београд : Унија синдиката просветних радника Србије, 2010(Чачак : Графика Јуреш). - 166 стр. ; 21 cm

165. ПРОЛЕЋНО анале (14 ; 2010 ; Чачак) XIV пролећни анале : Ликовни салонДома културе Чачак, мај 2010. / [организација Ликовни салон Дома културеЧачак, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ ; аутор текста СаваСтепанов]. - Чачак : Дом културе, 2010 (Чачак : Графички центар). - [32] стр. :илустр.

166. ПРУДКОВ, СашаMac OS X 10.6 Snow Leopard / Saša i Slavica Prudkov. - 1. izd. - Beograd :

Kompjuter biblioteka, 2010 (Čačak : Svetlost). - V, 200 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Kom-pjuter biblioteka ; br. knj. 435. Edicija Osnove)

167. ПРУДКОВ, СашаWindows 7 : 140 saveta i trikova / Saša i Slavica Prudkov. - 1. izd. - Beograd : Kom-pjuter biblioteka, 2010 (Čačak : Svetlost). - VI, 185 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Kompju-ter biblioteka ; br. knj. 446. Edicija Kompjuter u džepu)

168. ПРУДКОВ, СлавицаPhotoshop CS5 : 100 saveta i trikova / Slavica Prudkov. - 1. izd. - Beograd :

Kompjuter biblioteka, 2010 (Čačak : Svetlost). - VI, 189 str. : ilustr. ; 21 cm. - (Kom-pjuter biblioteka ; br. knj. 451. Edicija Kompjuter u džepu)

169. ПРУДКОВ, СлавицаFacebook : 100 saveta i trikova / Slavica Prudkov. - 1. izd. - Beograd : Kompju-

ter biblioteka, 2010 (Čačak : Svetlost). - VI, 170 str. : ilustr. ; 20 cm. - (Kompjuter bib-lioteka ; br. knj. 449. Edicija Kompjuter u džepu)

170. РАДОВАНОВИЋ, МилорадПородичне судбине / Милорад Радовановић. - Чачак : Јел-мил, Штампарија

„Бајић“, 2009 [тј.] 2010 (Чачак : Јел-мил, Штампарија “Бајић”). - 317 стр. : илустр.; 24 cm

171. РАДОВАНОВИЋ, МилорадЧудни гости / Милорад Радовановић. - Чачак : Штампарија Бајић, 2010

(Чачак : Бајић). - 252 стр. : илустр. ; 21 cm

BIBLIOGRAFIJA



172. РАДОЈИЧИЋ, МиодрагНада Молерка / Миодраг Мијо Радојичић. - 2. допуњено изд. - Чачак : ГрафикаЈуреш, 2010 (Чачак : Графика Јуреш). - 214 стр. : илустр. ; 19 cm

173. РАДОЈИЧИЋ, Мирослав П.Uvod u menadžment / Miroslav P. Radojičić. - Čačak : Tehnički fakultet, 2010 (Čačak: Štamparija Tehničkog fakulteta). - 210 str. : graf. prikazi, tabele ; 25 cm

174. РАДОСАВЉЕВИЋ, МиломирAna Seta : roman / Milomir Radosavljević Kaludranac. - 1. izd. - Čačak : Leg-

enda, 2010 (Čačak : Štamparija Bajić). - 184 str. : autorova slika ; 21 cm. - (Biblio-teka Specijalna izdanja / [Legenda, Čačak] ; knj. br. 81)

175. РАЈКОВИЋ, МатијаМатија Рајковић : слике : Ликовни салон Дома културе Чачак, [15. април -

3. мај 2010] / [уредник Весна Петровић]. - Чачак : Дом културе, 2010 (Чачак :Графички центар). - 1 пресавијен лист (4 стр.) : илустр. ; 23 cm

176. РАКИЋ, ВеснаFizička hemija : za studente prehrambene tehnologije. Deo 1 / Vesna Rakić. -

Zemun : Poljoprivredni fakultet, 2010 (Čačak : AĐ komerc). - 269 str. : ilustr. ; 24 cm

177. РЕГУЛАЦИЈА електромоторних погона / Мирослав Бјекић ... [и др.]. - 1. изд. -Чачак : Технички факултет, 2010 (Чачак : Светлост). - 212 стр. : илустр. ; 24 cm+ 1 електронски оптички диск (CD-ROM ; 12 cm)

178. РИСТАНОВИЋ, ВидФинансијска тржишта и берзански менаџмент / Ристановић Вид. - Чачак :

Висока пословна школа струковних студија, 2010 (Аранђеловац : Графопак). -460 стр. : граф. прикази, табеле ; 25 cm

179. РИСТИЋ, ЖаркоEkonomija socijalnog, zdravstvenog i penzionog osiguranja / Žarko Ristić, MiroslavDinčić. - 3. izd. - Čačak : Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2010 (Aranđelo-vac : Grafopak). - 199 str. : graf.

180. САВИЧИЋ, СтанкаĐavolje kobile : roman / Stanka Savičić ; [ilustracije Milan Čakajac]. - Čačak :

Legenda, 2010 (Užice : Grafoplast-plus). - 162 str. : ilustr. ; 21 cm

181. САС, ЕрикSmešna strana istorije / Erik Sas i Stiv Vigind ; uz pomoć Vil Pirsona i Magneš

Hatikudur ; [prevodioci Dragan Žujović, Slobodan Šećerovski i Dragan Stijelja-Jo-vanović]. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2010 (Čačak : Svetlost). - VI, 402str. : ilustr. ; 21 cm. - (Zoin vrt. Istorija ; knj. br. 425)

182. СЕВЕРДИА, РонJoomla : kreiranje moćnih i efikasnih sajtova : uključuje Joomla 1.6 / Ron Se-

verdia i Kenet Krouder ; predgovor Luis Lendri ; [prevod Goran Janačković]. - 1. izd.

BIBLIOGRAFIJA

MARIJA ORBOVI]


- Beograd : Kompjuter biblioteka, 2010 (Čačak : Svetlost). - XXV, 382 str. : ilustr. ;25 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 443)

183. СЕНТ-ЕГЗИПЕРИ, Антоан деМали принц : са акварелим аутора / Антоан де Сент-Егзипери ; [превелаМирјана Вукмировић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 96стр. : илустр. ; 21 cm

184. СЕРВАНТЕС Сааведра, Мигел деДон Кихот / Мигел Сервантес ; превео и обрадио Живојин Вукадиновић. -

Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 111 стр. : ауторова слика ; 21 cm. -(Библиотека Класици за младе ; књ. бр. 3)

185. СИ, ЛизаДевојке из Шангаја : новела / Лиза Си ; [преводилац Вера Јовановић]. - 1

изд. - Београд : Компјутер библиотека, 2010 (Чачак : Светлост). - 315 стр. ; 20 cm.- (Библиотека Зоин врт. Женско перо / [Компјутер библиотека]

186. СИМОНОВИЋ, СашаКосово једна љубавна прича / Саша Симоновић. - Чачак : Легенда, 2010

(Чачак : Бајић). - 186 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Специјалнаиздања ; књ. 82)

187. СЈЕНКЈЕВИЧ, ХенрикКроз пустињу и прашуму / Хенрик Сјекјевич ; превео Ђорђе Живановић. -

2. изд. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 351 стр. : ауторова слика ;21 cm. - (Библиотека Књиге нашег детињства ; књ. бр. 13)

188. СЛАВКОВИЋ, Јовиша М.Славом овенчани : мајстори трубе / Јовиша М. Славковић, Ника Никола

Стојић ; [превод на енглески Милена Петровић, Игор Ћећез и ТамараМилошевић ; фотографије Дојчило Протић ... и др.]. - 1. изд. - Гуча : Центарзакултуру, спорт и туризам Опшине Лучани „Драгачево”, 2010 (Чачак : Јел-Мил- Андрија Бајић). - 91 стр. : фотогр. ; 23 cm

189. СЛАВКОВИЋ, Јовиша М.Сто шездесет година основне школе : гучки светионик : (1850-2010) / Јовиша

М. Славковић, Ника-Никола Стојић ; [фотографије Љубица Араповић ... и др.].- 1. изд. - Чачак : Ј. Славковић : Н. Стојић, 2010 (Чачак : Јел-Мил, ШтампаријаБајић). - 227 стр. : илустр. ; 25 cm

190. СОЛУЈИЋ, КатаNešto kao šapat / Kata Solujić ; [ilustracije Mijat Mijatović]. – Čačak : Bajić,

2010 (Čačak : Bajić). - 67 str. : ilustr. ; 21 cm

191. СОПЕР, Марк ЕдвардMicrosoft Windows 7 / Mark Edward Soper ; [prevod Slađana Lazić]. - Beograd

: CET, 2010 (Kragujevac : Grafostil). - XVII, 384 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Cet) (Kao odšale)

BIBLIOGRAFIJA



192. СРЕТЕНОВИЋ, ВојимирПриближавање творцу : [збирка песама] / Војимир-Војо Сретеновић. - 1.

изд. - Чачак : В. Сретеновић, 2010 (Чачак : 31. октобар). - 64 стр. ; 21 cm

193. СТАКИЋ, МирјанаHajdučica : roman / Mirjana Stakić. - 3. izd. - Čačak : Legenda, 2010 (Čačak :

AĐ-komerc). - 173 str. : autorova slika ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja / [Le-genda] ; knj. br. 23)

194. СТАНЕК, Вилијам Р.Windows 7 : definitivni vodič / William R. Stanek ; [prevod Goran Janaćković].

- 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2010 (Čačak : Svetlost). - XXI, 960 str. :ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 442)

195. СТАНИЧИЋ, АнтоМали пират / Анто Станичић. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). -

167 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Одрастање ; књ. бр. 10)

196. СТАНКОВИЋ, ДанијелаПролећни лимбо денс / Данијела Станковић. - Чачак : Легенда, 2010 (Чачак

: Штампарија Бајић). - 63 стр. : илустр. ; 17 cm. - (Библиотека Дечји свет /[Легенда, Чачак] ; књ. бр. 14)

197. СТЕВАНОВИЋ, МилојеКазивања Богу у славу, прецима у част, потомцима у аманет / Грешни

Милоје. - 3. измењено и допуњено изд. - Горњи Милановац : Лио, 2010 (ГорњиМилановац : Ленарт). - 390 стр. : илустр. ; 20 cm

198. СТИВЕНСОН, Роберт ЛуисЦрна стрела : приповест о рату двеју ружа / Роберт Луис Стивенсон ;

превела Лепосва Ж. Симић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост).- 275 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Времеплов ; књ. бр. 6)

199. СТИШОВИЋ, ДелимирПетровићи из Љубића / Делимир Стишовић. - Чачак : Д. Стишовић, 2010

([Чачак] : [б. и.]). - 160 стр. : илустр. ; 21 cm

200. СТОЈИЋ, НиколаЂачко доба : [песме за децу] / Ника - Никола Стојић ; [вињете Ника - Никола

Стојић]. - 1. изд. - Чачак : Јел-мил, 2010 (Чачак : Јел-мил, Штампарија Бајић).- 152 стр. : вињете ; 21 cm. - (Огранак Вукове задужбине - Чачак ; књ. 22)

201. СТОЈИЋ, НиколаКамене књиге Радосава Чикириза : [песме] / Ника - Никола Стојић, Радован

М. Маринковић ; [Никола Дудић цртежи, Радојко Николић фотографије]. - 1.изд. - Гуча : Библиотека Општине Лучани, 2010 (Чачак : М-граф). - 81 стр. :илустр. ; 21 cm. - (Завичајна библиотека ; књ. 1)

202. СТОЈКОВ, СаваСава Стојков : продајна изложба слика : Дом културе Чачак, Горњи хол,

BIBLIOGRAFIJA

MARIJA ORBOVI]


[децембар 2010]. - Чачак : Дом културе, 2010 (Чачак : Графички центар). - 1 пре -са вијен лист (4 стр.) : илустр. ; 23 cm

203. СТОКИЋ, Симо С.Земљиште за редовну употребу објекта : конверзија, правна празнина / Си -

мо С. Стокић. - 1. изд. - Чачак : С. С. Стокић, 2010 (Чачак : Православна тра -диција). - 83 стр. ; 20 cm

204. СТОКИЋ, Симо С.Конверзија права коришћења у право својине : јавни уговор / Симо С.

Стокић. - 1. изд. - Чачак : С. С. Стокић, 2010 (Чачак : Православна традиција). -66 стр. ; 20 cm

205. СТОКИЋ, Симо С.Поступак конверзије права на грађевинском земљишту: (конкретно решени

предмети и судска пракса) : подобне исправе на земљишту ради легализације,ко нверзија права коришћења у право својине, одузимање административнимпре носом, враћање земљишта по основу ПЗФ, управни и акти располагања.самовласна заузећа, експропријација, извршење / Симо С. Стокић. - 1. изд. - Ча -чак : С. С. Стокић, 2010 (Чачак : Православна традиција). - 175 стр. ; 23 cm

206. СТОКИЋ, Симо С.Практикум за пореске управе, вештаке проценитеље, имовинско-правне

службе и јавна правобранилаштва / Симо С. Стокић. - 1. изд. - Чачак : С. С. Сто -кић, 2010 (Чачак : Православна традиција). - 48 стр. ; 20 cm

207. ТАДИЋ, МиланСавина барка : роман / Милан Тадић. - Чачак : Легенда, 2010 (Краљево : Кварк).- 498 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Специјална издања / [Легенда] ; књ. бр. 87)

208. ТЕБИ, наша Саша / [аутор и приређивач] Драгослав-Драган Угарчина. - Београд: Друштво „Др Саша Божовић”, 2010 (Чачак : Светлост). - 232 стр. : фотогр. ; 25 cm

209. ТЕШИЋ, АлександарКосингас. Књ. 3, Смртовање / Александар Тешић ; [илустрације Милан

Мишић]. - Београд : PortaLibris, 2010 (Чачак : Светлост). - 639 стр., [16] стр. сатаблама : илустр. ; 21 cm. - (Библиотека Три мускетара ; књ. бр. 11)

210. ТЕШИЋ, АлександарКосингас. Ред змаја / Александар Тешић ; [илустрације Милош Трајковић].

- 3 изд. - Београд : PortaLibris, 2010 (Чачак : Светлост). - 440 стр. : илустр. : 21 cm.- (Библиотека Три мускетара ; књ. бр. 4)

211. ТОДОРВИЋ, ВојиславМоја исповест са Голог отока / Војислав Тодоровић. - Чачак : Штампарија

Бајић, 2010 (Чачак : Штампарија Бајић). - 85 стр. : ауторова слика ; 21 cm

212. ТОДОРОВИЋ, Драган М.Куд се деде Немањића благо / Драган М. Тодоровић. - Чачак : Д. Тодоровић,

2010 (Чачак : Графички центар). - 124 стр. : илустр. ; 21 cm

BIBLIOGRAFIJA



213. ТОМАШЕВИЋ, ИлијаСело моје крај Мораве / Илија Томашевић. - Чачак : Технички факултет ;Коњевићи : ФК „Јединство“, 2010 (Краљево : Кварк). - 240 стр. : илустр. ; 26 cm

214. ТОМАШЕВИЋ, ЛелаЛела Томашевић : слике : Ликовни салон Дома културе Чачак, [октобар


215. ТРИФУНОВИЋ, БогданЖивот под окупацијом : чачански округ 1915-1918 / Богдан Трифуновић. -

1. изд. - Чачак : Међуопштински историјски архив : Градска библиотека„Владислав Петковић Дис“, 2010 (Чачак : Јел-мил, Штампарија Бајић). - 203стр. : илустр. ; 24 cm

216. ТРУСОНИ, ДанијелаАнђеологија / Данијела Трусони [преводилац Драган Жујовић]. - 1. изд.

Београд : Компјутер библиотека, 2010 (Чачак : Светлост). - V, 441 стр. ; 21 cm. -(Библиотека Зоин врт. Фантастика ; 440)

217. ТУРКОВИЋ, ЕмирMetodička zbirka zadataka iz diferеncijalnog i integralnog računa / Emir

Turković, Milovan Mutavdžić. - Čačak : Visoka škola tehničkih strukovnih studija,2010 (Čačak : Štamparija Visoke škole tehničkih strukovnih studija). - 401 str. : graf.prikazi, tabele ; 25 cm. - (Edicija Akademija / Visoka škola tehničkih strukovnih stu-dija, Čačak ; knj. 24)

218. ЋАЛОВИЋ, Милан В.Господин Безглас / Милан В. Ћаловић. - Чачак : Графика Јуреш, 2010

(Чачак : Графика Јуреш). - 59 стр. ; 20 cm

219. ЋОПИЋ, БранкоМагареће године / Бранко Ћопић. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак :

Светлост). - 157 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Одрастање /[Пчелица] ; књ. бр. 9)

220. У дворцу / Ана Милборн ; илустровао Бенџи Дејвис ; [преводилац ГоранКапетановић]. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - [24] стр. : илустр. ;26 x 26 cm

221. УГАРЧИНА, ДрагославПутовање уз степенице : Милорад-Мића Лукић / Драгослав-Драган

Угарчина. - Београд : Друштво „Др Саша Божовић“, 2010 (Чачак : ШтампаријаБајић). - 171 стр. : фотогр. ; 22 cm

222. УГАРЧИНА, ДрагославФрула златоусна : песме / [аутор и приређивач] Драгослав - Драган

Угарчина. - 1. изд. - Чачак : Штампарија „Бајић“ : Удружење фрулаша, 2010(Чачак : Бајић). - 80 стр. : илустр. ; 21 cm

BIBLIOGRAFIJA

MARIJA ORBOVI]


223. Upoznavanje domovine : The best of Kišobran 2 / [uredili Bane Dimitrijević, JovicaMarčeta ; priredili Ana Janković, Jelena Kuckler-Radovanović i Branislav Dimitri-jević]. - Leksand : Vägskäl produktion, 2010 (Čačak : Majstorović). - 159 str. : ilustr.; 21 cm

224. УШАН, ЈанезО n-групама са тачке гледишта неутралних операција / Јанез Ушан. -

Чачак : Технички факултет, [2010] ([б. м. : б. и.]). - VIII, 122 стр. ; 24 cm

225. ФИЛД, МендиДиносаурус / илустровала Менди Филд ; [текст] Ана Милборн ; [преводилац

Горан Капетановић]. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - [24] стр. :илустр. ; 26 x 26 cm

226. ФИЛДС, ЏенМоби Дик / Херман Мелвил ; адаптација Џен Филдс ; илустрације Ерик СкотФишер ; [преводилац Раденко Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2010(Чачак : Светлост). - 116 стр. : илустр. ; 20 cm. - (Едиција Одабрани илустрованикласици)

227. ФИЛДС, ЏенТри мускетара / Александар Дима ; адаптација Џен Филдс ; илустрације МајкЛејси ; [преводилац Раденко Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2010(Чачак : Светлост). - 116 стр. : илустр. ; 20 cm. - (Едиција Одабрани илустрованикласици)

228. ФРАЈЗИНГЕР, ОскарMaslačak / Oskar Frajzinger ; prevele na srpski Danijela Milošević i Violeta Miliće-vić. - Čačak : Legenda, 2010 (Kraljevo : Kvark). - 102 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Speci-jalna izdanja / Legenda, Čačak ; knj. br. 84)

229. ФРАНК, АнаДневник Ане Франк : од 12. јуна 1942. до 1. августа 1944. / превела Загорка

Лилић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 254 стр. : аутороваслика ; 21 cm. - (Библиотека Књиге нашег детињства ; књ. бр. 14)

230. ХЕЛСНИНГ фран ЛександHälsning fran Leksand / [text Roland Andersson ; redaktör Jovica Marceta]. - Lek-sand : Vägskäl produktion, 2010 (Čačak : Majstorović). - 192 str. : ilustr. ; 22 x 24 cm

231. ХОЏСОН Бернет, ФренсисТајна напуштеног врта / Френсис Хоџсон Бернет ; превела Гордана

Вучићевић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 274 стр. :ауторкина слика ; 21 cm. - (Библиотека Времеплов ; књ. бр. 4)

232. ЧКОВРИЋ, ВукомирMarketing / Vukomir Čkovrić. - 1. izd. - Čačak : Visoka škola tehničkih

strukovnih studija, 2010 (Čačak : Visoka škola tehničkih strukovnih studija). - 209str. : graf. prikazi, tabele ; 25 cm. - (Edicija Akademija / Visoka škola tehničkih stru-kovnih studija ; knj. 22)

BIBLIOGRAFIJA



233. ЏОНСОН, ПитPriručnik za špijune / Pit Džonson ; prevod Dubravka Dragović-Šehović. - Beo-

grad : PortaLibris, 2007 (Čačak : Svetlost). - 174 str. : ilustr. ; 21 cm. - (BibliotekaZemlja čuda ; knj. br. 30)

234. ЏОНСОН, ПитTV putnici kroz vreme / Pit Džonson ; prevod Emina Pavlović. - Beograd : Por-

taLibris, 2010 (Čačak : Svetlost). - 224 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Zemlja čuda ; knj.br. 31)

235. ШАЛИЋ, РадомирMonetarna ekonomija i bankarstvo : interna skripta / Radomir Šalić. - Čačak : Visokaposlovna škola strukovnih studija iz Čačka, 2010 (Aranđelovac : Grafopak). - 286str. : ilustr. ; 24 cm

236. ШЕВАРЛИЋ, Зоран Д.Основна школа Прељина : 1870-2010 / Зоран Д. Шеварлић. - Чачак : Јел МилШтампарија Бајић, 2010 (Чачак : Бајић). - 352 стр. ; 24 cm

237. ШЕКСПИР, ВилијамХамлет : трагедија / Вилијем Шекспир ; превели Живојин Симић, Сима

Пандуровић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2010 (Чачак : Светлост). - 196 стр. :ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Класици за младе ; књ. бр. 6)

238. ШТО би народ рек’о / [сакупио] Миодраг Ћурчић. - 1. изд. - Гуча : Центар закултуру, спорт и туризам општине Лучани „Драгачево“, 2010 (Чачак : Бајић). -135 стр. : илустр. ; 21 cm

Периодика у Чачку у 2010.

Acta agriculturae serbica, br. 29, br. 30Art 032, br. 20/21Voćarstvo, br. 169/170, br. 171/172Гимназион, бр. 9Глас библиотеке, бр. 16Годишњак Техничког факултета, шк. 2009/2010. годинаГрадац, 173/174Дисово пролеће, бр. 41Зборник радова Народног музеја Чачак, бр. 39Indexpress, br. 4, br. 5Летопис Високе школе техничких струковних студија, шк. 2009/2010. годинаXV Savetovanje o biotehnologiji : zbornik radova, br. 16, br. 17Serbian Yournal of electrical engineering, br. 1, br. 2Српски народни календар : за 2011. годинуТражим реч, бр. 1, бр. 2, бр. 3, бр. 4Чачани, бр. 6

BIBLIOGRAFIJA

MARIJA ORBOVI]


ДАНИЦА ОТАШЕВИЋГрадска библиотека„Владислав Петковић Дис”, Чачак

ГРАДСКA БИБЛИОТЕКA„ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС” У 2010. ГОДИНИ

Сажешак: Читалачка породица Градске библиотеке „Владислав ПетковићДис” бројала је у 2010. години 6.314 чланова и увећана је у поређењу сапретходном годином за 881 читаоца. Књижни фонд Библиотеке увећан је за6.227 књига и броји 136.266 публикација. Кроз одељења Библиотеке прошлоје 108.008 посетилаца, а чланством је обухваћено 5,39 одсто становникаопштине. Читаоци су прочитали 137.750 књига, 19.826 новина и листова и392 часописа, што са 62.000 посета сајту, 8.100 услуга у интернет клубу, по -сете културним догађајима и другим програмима Библиотеку чини нај ви -ше коришћеним локалним сервисом са више од 300.000 пружених разнихврста услуга.

Укупан приход установе био је 28.179.000 динара, од чега је буџет градаобезбедио 24.507.000 динара (86,97%), Министарство културе 1.132.000, до на -ција Чачанске банке а. д. била је 50.000, а сопствена средства 883.000 ди нара.Фонд за личне дохотке 27 запослених био је 17.945.922 динара, а за оства ри -ва ње програма, набавку књига и опреме уложено је 4.304.167 ди на ра (17,56%).Библиотека је успешно реализовала све програме и увођењем новог програмаCOBISS укључила се у узајамну базу Народне библиотеке Србије.

Кључне речи: извештај о раду, финансирање библиотеке, Градска библио -те ка, 47. Дисово пролеће, коришћење библиотечке грађе, завичајно оде ље -ње, директор

Улагање у људске ресурсе треба да буде најзначајнија инвестицијасваког друштва које брине о свом народу и будућности. Једну од важнихка рика у ланцу очувања националног идентитета, просвећености, обра -зо вања и културног развоја представљају библиотеке. Значај ових ин сти -

I Z V E [ T A J

UDK: 027.52(497.11)"2010"


ту ција као чувара знања и онога што је створио људски ум, препознат јејош у древна времена Египта, Месопотамије, Грчке и Рима. Библиотекепреко којих се прикупљају и чувају вредности прошлости, утичу на развојсадашњости и припремају генерације за будућност. Оно што сакупе исачувају библиотеке, остаје као сведочанство о постојању једног народа иње гове културе. Посебно је важно да свака градска, општинска, месна, паи школска библиотека, брине о завичајном наслеђу, баштини свог краја иљу ди, јер је то чини препознатљивом у корпусу националног, опште дру -штве ног и планератног културног добра.

Предвођена овим постулатима и позитивним законским прописима,Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” у Чачку настоји да својомделатношћу на пољу библиотечко-информационе делатности, културе иочувања завичајног наслеђа високо позиционира Чачак на културнојмапи Србије и то из године у годину успешно постиже. Пратећи савременето кове модерног библиотекарства у свету и најбоље што може да понудисрпско библиотекарство, лепеза делатности Градске библиотеке се не пре -стано проширује, „отвара” према корисницима, што није увек довољно пре -по знато и финансијски подржано од оснивача и ресорног министарстваили друштвене заједнице.

Градска библиотека је у 2010. години остварила свој план у по тпу но -сти: успешно обавила Законом о библиотечкој делатности прописане оба ве -зе прикупљања, чувања и давања на коришћење књига и друге библио-те чке грађе, обављала надзор и давала стручну помоћ свим би блиотекамау Моравичком округу, благовремено поднела извештаје о свом ра ду Ми ни -ста рству културе, Народној библиотеци Србије и другим ин сти ту цијама,као и комисијама за пројекте и надзор. Улога Градске библиотеке огледа сеи у „доприносу угледу и развоју града” кроз орга ни за цију „Ди со вогпролећа” и друге културне програме и обја вљи ва ње више публикација.

За рад Библиотеке у 2010. години карактеристично је: – повећање броја читалаца за 881 у односу на претходну годину,– организовање креативних радионица и бесплатан упис 400 уче н-

и ка 12 четвороразредних школа на сеоском подручју које су уда -ље не од града од пет до 30 километара,

– уво ђење новог библиотечко-информационог софтвера COBISS 2чиме је и чачанска Библиотека постала део виртуелне мрежеСрбије,

– успешна организација 47. „Дисовог пролећа” чији су програмиомо гућили установи гостовање у Паризу са изложбом „С невинихдаљина” посвећеном песнику Владиславу Петковићу Дису и уПољској на међународном скупу „Ка југу” у 2011. години.

– дигитализација више од 100.000 докумената, посебно локалноглиста „Чачански глас,” и његова доступност преко интернета.

IZVE[

TAJ

DANICA OTA[EVI]


Проширење делатности и повећање обима услуга није пратило по ве -ћање броја извршилаца нити веће финансијско улагање буџета града иMини старства културе: број запослених остао је исти, а финансијска сре -дства незнатно су увећана у односу на буџет 2009. године!

Финансирање библиошеке

Градска библиотека финансира се из буџета града Чачка, буџета Ре -пу блике Србије који подржава рад Mатичне службе и суфинансира одре -ђе не пројекте, донација и сопствених прихода од чланарине, услугакњи говезнице и продатих књига. Укупан приход Библиотеке у 2010. го -дини био је 28.179.000 динара, од чега су средства оснивача града Чачкаизно сила 24.507.000 динара (86,97 %). Укупна средства Републике до зна -че на установи у 2010. износила су 1.132.000 динара, с тим што је преко ра -чу на буџета града прослеђено 647.000 динара (2,305%) за рад Mатичнеслу жбе и штампање часописа „Глас библиотеке”, а на рачун Библиотекедо значено је 485.000 динара за суфинансирање програма „Дисовог про ле -ћа”. Чачанска банка а. д. помогла је са 50.000 динара штампање књигелау реата Саше Јеленковића, а сопствени приходи износили су 883.000 ди -на ра. Приход Библиотеке чине и накнадна средства за извођење јавногра да у износу од 351.688 динара и средства за реализацију летњих радио -ни ца (39.000 динара) која потичу са позиција буџета града Чачка.

Расходи Градске библиотеке за личне дохотке, сталне материјалнетро шкове, извршење плана и организовање манифесатација износили су27.927.000 динара, са преносом добити од 191.000 динара у 2011. годину.

Средства оснивача Библиотеке увећана су у поређењу са буџетом у2009. за 872.369 динара (стални трошкови, јавни рад за који је додатноодво јено према одобреном пројекту 351.000 динара и ванредно 90.000 засанирање последица пожара у просторијама Радио Чачка у Дому културе).Осни вач је своје обавезе испунио са 98,86 одсто. За редовно фун кцио ни са -ње установе и остварење програма уложено је у 2010. години 4.304.167 ди -на ра, што представља 17,56 посто од укупно пренетих средстава града,ко ја су увећана за 10,38 одсто у поређењу са претходном годином. За за -ра де 27 запослених радника Градске библиотеке буџет града издвојио је17.945.922 динара, што чини 73,23 одсто укупно пренетих пара буџета.Про сечна зарада запослених (14 са високом, један са вишом, седам сасредњом, један КВ, три ПК и један НК радник) износила је 33.072 динара.Плате нису повећаване у складу са Законом о буџету за 2010. ни за динару односу на 2009. годину.

IZVE[

TAJ

GRADSKA BIBLIOTEKA „VLADISLAV PETKOVI] DIS” U 2010. GODINI


Коришћење библиошечке грађе

У 2010. читалачка породица Градске библиотеке бројила је 6.314читалаца и увећана је у односу на пртходну годину за 881 члана. Ако сеима у виду да је 2007. у Библиотеку било уписано 4.316 корисника, ондаје повећање од 2.000 чланова за три године велики успех и сведочи о до -бром раду, отворености установе и добром фонду књига са којим Библио -те ка располаже. На жалост, повећан обим услуга не прати и повећањеброја извршилаца, па се јавља опасност да корисници убудуће не добијуадекватну услугу.

У Одељењу за одрасле читаоце уписано је 3.036 чланова (2.820 у2009), у Дечијем 2.265 читалаца, што је повећање за 355 корисника, а у че -ти ри огранка 1.033 члана. У Мрчајевцима је уписано 387 читалаца, у За -бла ћу 357, Пријевору 186 и Прељини 83. Укупно је уписано 1.029 пре -д школаца, 2.083 основаца, 900 ученика средњих школа, 437 студената,247 радника, 1.282 службеника док категорију „остали” чини 336 чланова.

На читање је издато 137.750 књига што сведочи да су у 2010. читаоципрочитали 6.292 публикација више него годину дана раније (у 2009. из да -то је 131.458 књига). Часописе, дневну штампу и друге услуге чи тао ни цекористило је 3.917 лица, а издато је на коришћење 392 часописа и 19.826новина и листова. Читаоци Градске библиотеке у 2010. години користилису укупно 157.968 књига, часописа и новина што је у поређењу са 2009.по већање за више од десет хиљада јединица (у 2009. коришћено је 146.336је диница грађе, а у 2008. години 129.964 публикација).

Увођењем интернета у Дечије одељење, као и огранке у Заблаћу иМрчајевцима, повећан је и број услуга бесплатног интернета који пружабиблиотека на 8.100 посета. Сајт Градске библиотеке и друге електронскеадресе у 2010. години забележио је 62.000 посета што уз редовно учешћељубитеља културе програмима установе и кориснике библиотечке грађезбирно показује да Градска библиотека годишње пружи више од 330.000разних врста услуга грађанима локалне заједнице и да је библиотеканајвише коришћени локални сервис.

Забележено је и 108.008 појединачних посета корисника одељењимаБиблиотеке (у 2009. години било је 100.767 читалаца). Проценат обу хва ће -ности чланством у Библиотеци у односу на укупан број житеља општине је5,39 одсто, што говори о још увек великом броју „недоступних” корисника ипопулацији до које књига не допире. То се углавном односи на рубне деловеграда и сеоско становништво и показује у ком правцу заједница треба даусмери своје деловање. Библиотеци би постојање библиобуса и по већањеброја запослених олакшало рад на терену и омогућило већу заступљеностспецијалних група и локалног становништва у коришћењу фондова.

IZVE[

TAJ

DANICA OTA[EVI]


Обрт књижног фонда у 2010. години био је 1,01 посто.У књиговезници је коричењем „продужен живот” 573 књиге. Кори че -

ни су и трајно се чувају комплети Полишике (12), Сиорша (12), НИН-а (2)Чачанског гласа (2), Чачанских новина и Таковских новина. За трећа ли -ца укоричено је 18 публикација и послато на разне адресе 206 пакета.

Књижни фонд Библиотеке износи 136.266 уведених књига.

Сшручно одељење

У протеклој години фонд Градске библиотеке обновљен је са 6.227публикација које су стручно обрађене и распоређене у одељења. До срединејуна библиотека је користила БИБЛИО програм и за ову базу инве нта ри -сано је и уведено 1.818 монографских публикација (Одељење за одрасле917, Научно 155, Дечије 261, Мрчајевци 112, Заблаће 227, Прељина 44, По -кре тно-Пријевор 62, Марксистичко 40 и Завичајно 33 публикације). Пре ла -зак на нови програм и формирање базе COBISS2, којој је претходило стру -чно оспособљавање и полагање за лиценцу девет ра дника, остварен је 22.јуна, па је 4.376 новоприновљених књига уведено у нову базу. База БИ -БЛИО и COBISS2 су паралелно у употреби за пре тра жи вање фонда све доксе ретроактивно не унесу сви записи. У БИБЛИО бази остало је 72.251 MFNза писа, а преласком на нови систем рада пре ста ла је потреба штампањакаталошких листића и вођење инвентарске књиге. За COBISS2 је обезбеђенбрзи интернет, штампач за инвентарну књигу, штампач за налепнице забар-кодове и сталан приступ узајамној бази НБС. За два целодневна при -ступа (45 еура један) средства обезбеђује Министарство културе, а Библио -те ка је од октобра преузела плаћање тре ћег приступа бази како би убрзалаунос података из БИБЛИО базе у нови про грам. За пола године креираноје, унето и из узајамне базе НБС преузето 16.000 записа, што чини COBISS2базу Градске библиотеке за 2010. годину.

У Стручном одељењу у прошлој години, кроз редовни годишњирасход због застарелости, похабаности и отуђења, расходовано је 170 сли -ко вница (Дечије122, а на терену укупно 48). Из фонда Одраслог одељењаис писано је 1.811 књига, Дечијег 194, Мрчајеваца 67, и Покретног 17. Уку -пно је расходовано 2.089 публикација и уредно искњижено из базе и ин -вентарске књиге. Књиговодствена вредност излучених књига је 20.089ди нара. Урађен је и списак књига одвојених за депо из Одељења заодрасле (564). У Стручном одељењу стално су запослене Наташа Поповић,би блиотекар, Бранка Лазовић, књижничар са пола радног времена, а наи -зме нично Бранислава Видојевић и Снежана Планић (књижничари) којераде у огранцима у Мрчајевцима (два дана), Заблаћу (један дан) иПријевору (један дан), као и Дубравка Илић по потреби.

IZVE[

TAJ



Куиовина књига

Стандарди прописују да библиотека која опслужује 120.000 стано -вни ка треба годишње да обнови фонд са 7.500 књига. То подразумева пра -ће ње текуће издавачке делатности и обнову фонда књигама које су се одупотребе похабале и поцепале. Набавка се врши средствима које обе збе ђу -је буџет града и она су у протеклој години износила 1.602.000 динара, докје из прихода библиотеке купљено књига за 177.000 динара.

Куповином је набављено 2.922 књига и 170 сликовница чија је вре -дност 1.345.394 динара. Поклоне чини 2.717 књига разних дародавацачија је процењена вредност 619.000 динара, а добијене су из заоставштинеДра гана и Данице Ћировић, Бранке Бесаровић из Београда, ЈелисаветеСуруџић, штампарије „Светлост”, издавачких кућа „Пчелица”, Службенигласник, „Легенда” и других, као и књиге које је даровала Чачанска банкаа. д. (око 400). Народна библиотека Србије поклонила је 210 публикацијапро цењених на 257.900 динара, а Министарство културе је кроз откуп да -ро вало 389 књига (вредност 177.026 динара). Фонд је увећан за 6.227књига чија је вредност 2.399.655 динара.

У Одељење за одрасле читаоце опредељено је 3.332 публикације, уДе чије 844, Научно 433, Завичајно 487, Покретно 155, Мрчајевце 289,Прељину 138, Заблаће 481 и Марксистичко 41 књига.

Одељење за одрасле чишаоце

У Одељење за одрасле читаоце у 2010. години уписано је 3.036 чи та -лаца, 220 више него претходне године. Током године услужено је 64.546ли ца која су користила 86.351 књига. Најбројнији корисници су слу жбе ни -ци (20.874), средњошколци (16.422 посете), студенти су 10.186 пута тра жи -ли услуге овог одељења, радници 7.764, а остале професије 9.207. Нај тра -женији су били наслови из стране, преведене литературе, па је прочитано53.026 наслова књига из других књижевности. Следи домаћа бе ле три сти -ка са 19.742 прочитана наслова, дела из филозофије и пси хо логије позај -мње на су 2.828 пута, коришћено је 1.361 наслова религијске ли тературе,друштвених наука, права и економије 2.622, медицине и техничких наука1.875, уметности, спорта и фотографије 789, а историје и географије 2.839књига. Радник овог одељења Душица Косић Брковић, библиотекар, билаје на обуци за COBISS2, стекла лиценцу и из узајамне базе преузела 1.715записа. У Одељењу за одрасле запослена су два библиотекара (БиљанаРајичић и Душица Косић) и два књижничара (Душица Цибралић и Ми -

IZVE[

TAJ

DANICA OTA[EVI]


ли ца Стовраг). Стручни радници одељења поставили су у току годиневише пригодних изложби књига и приказа књига за читање.

Дечије одељење

Последњих година највећи пораст броја корисника забележен је уДечијем одељењу, што поништава тврдње да најмлађи не читају. Добрапословна политика установе која је усмерена ка деци, како у граду, такои на сеоском подручју, дала је резултате: у 2010. уписано је 2.265 ма ли -ша на, од чега 797 предшколског, а 1.468 основношколског узраста. У по -ре ђењу са претходном годином уписано је 355 корисника више, а нај мла ђису прочитали 28.351 књигу. Књижни фонд обогаћен је са 844 наслова де -чијих књига и 122 сликовнице.

У Дечијем одељењу услужено је 20.409 малишана: предшколци супосетили Дечије одељење 4.549 пута, основци 15.504, средњошколци 87, астуденти 136 пута. Библиотека је остварила добру сарадњу са Дечијомуста новом „Радост”, па је у октобру 450 малишана и 70 основаца орга ни -зо вано посетило Дечије одељење. Порасту интересовања за књигу коднајмлађих допринело је организовање бројних креативних радионица улетњем периоду кроз које је током јула и августа прошло 100 дечака идевојчица који су 600 пута присуствовали програмима. Отварање ин тер -не та и посета дечијих писаца, као и популарни наслови и добар избор књи -га, привукли су младе у Библиотеку. У Дечије одељење уписани су и ђацииз Миоковаца, Милићеваца, Вранића, Трбушана и Вујетинаца који сукроз пројекат „Библиобусом до читалаца на селу” постали чланови великечи талачке породице Градске библиотеке. У одељењу су запослени библио -текари Маријана Лазић и Јелена Дуковић (у 2010. години Јелену Дуко вићзбог порођајног одсуства мењала је Ана Нешић). Сва три би блио текарауче ствовала су у реализацији програма за децу на селу и по пуларисањукњиге и читања код најмлађих.

Огранци Библиошеке

Рад огранака Градске библиотеке у Чачку служи као позитиван при -мер бриге за културне потребе становника на селу. У четири огранка упи -сано је укупно 1.033 члана. Одељења у Мрчајевцима и Заблаћу раде двадана у недељи, а у Прељини и Пријевору по један дан. Према стан дар ди -ма, у огранцима се захтева најмање 30 радних сати седмично, што Библио -те ка због малог броја извршилаца не може да оствари. У Мрчајевцима,најстаријем одељењу Библиотеке на селу, уписано је 387 лица, од чега 126

IZVE[

TAJ



предшколаца, 188 основаца, 15 ученика средње школе, пет студената и 53осталих структура. Читаоци у огранку у Мрчајевцима прочитали су 4.832књиге.

Најмлађи огранак Библиотеке у Заблаћу (2003) пример је колико јекњига потребна деци на селу. Уписано је 357 чланова: 69 предшколаца,226 основаца и 62 осталих. У Заблаћу је у 2010. години прочитано 8.079књи га. У Пријевору је 186 чланова прочитало 1.765 књига, а у Прељини83 члана користило је 707 публикација. У огранцима раде БраниславаВи дојевић, Дубравка Илић, Снежана Планић и Милан Поповић.

Завичајно одељење

У Завичајном одељењу Библиотеке приновљено је 487 књига. Услу -ге одељења користило је 489 лица, којима је издато на употребу 435 књига,6.315 часописа и новина, као и 38 фотографија. У Завичајно одељење ра -спо ређена су два радника са високом стручном спремом (Марија Орбовићи Оливера Недељковић, које имају и стручна звања библиотекар саветник,од носно виши библиотекар) која су 2010. стекла лиценце за COBISS и зашест месеци унели у базу 3.601 запис.

Збирка од 1.152 годишта периодике обогаћена је са још 28 нових ча -со писа и новина. Купљено је шест годишта локалног листа Чачански гласса укупно 286 бројева: 1952. година (45 бројева), 1953 (49), 1954 (46), 1955(47), 1956 (50) и 1962 (49). На овај начин допуњена су годишта Чачанскоггла са са недостајућим бројевима, а 1962. годину Библиотека није посе до -ва ла. Купљена су репринт издања Гласа Јединсшвеног народно осло боди -ла чког фронша Србије (три годишта, 11 бројева), репринт Борбе која јеиз ла зила у Ужицу од 1941. до 1943. (три годишта, 39 бројева), Победа од1949. до 1952. године која је излазила у Титовом Ужицу (133 броја), као ифељтони које је новинар Милан Ђоковић објављивао у Весшима и Ексиресиолишици. Збирци од 6.089 фотографија придодато је 544 јединице. Развр -ста но је и инвентарисано 702 новинска чланка и 60 рукописа, прикупљено42 плаката и 125 позивница. Радници овог одељења припремили су двеиз ло жбе: Марија Орбовић изложбу „Штампана реч 2010”, а Оливера Не -дељ ковић изложбу „С невиних даљина” посвећену 130. годишњици од ро -ђења песника Владислава Петковића Диса са којом је отворено 47.„Дисовопролеће.” Радове су објављивале у часописима „Дисово пролеће” и „Гласбиблиотеке”.

IZVE[

TAJ

DANICA OTA[EVI]


Одељење часоииса и лисшова

У току 2010. године Одељење листова и часописа посетило је 3.917ли ца која су користила 19.826 примерака новина и 392 часописа. Услугесу највише тражили службеници (880), радници (339), студенти (82), оста -ли (2.608) и други.

Одељење је обогаћено са седам нових наслова часописа (Ђачке ис -кре, Нумизмашичар, Аншологија, Архив, Годишњак кашедре за срискукњи жевносш, Mathematica, Moravica, Istorija). Инвентарисано је и повеза -но 40 годишта часописа, односно 127 свезака. Коначан број записа у еле -ктро нској бази је 21.340. Радник одељења Мирко Дрманац, библиотекар,полагао је за лиценцу за COBISS и у другој половини године радио је науно су фонда Одељења за одрасле читаоце у узајамну базу. У читаониципе риодике ради Мирославка Радовановић, књижничар.

За кориснике се набавља седам наслова дневне, девет наслова не де -љне или двонедељне штампе, и два месечника. Трајно се чувају Поли ши -ка, Сиорш и НИН, као и 86 наслова часописа из књижевности, историје,пси хологије и других области који су набављани у 2010. години. Фонд пе -рио дике Градске библиотеке броји 3.588 инвентарисаних годишта ча со -писа и 399 годишта новина. У каталог серијских публикација уведено је369 наслова часописа и 18 наслова новина. На страним језицима је само12 наслова часописа (седам на руском, три на енглеском и по један на фра -нцуском и немачком).

Машична служба

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” одлуком Владе Ср -би је од 1994. године матична је установа за све библиотеке у Моравичкомокругу. Стручни надзор и помоћ библиотекарима четири општинскебиблиотеке са осам огранака, 44 школске (34 основне и 10 средњих), триспе цијалне и једне библиотеке општег типа, пружају два радника Mа ти -чне службе (Дубравка Илић и Милан Поповић). У току 2010. године 117пута су посећене библиотеке на терену, извршен надзор и обука радника.Чачанске школске библиотеке посећене су 89 пута, у горњомилановачкојопштини 17 пута је указивана помоћ у раду библиотекарима, у лучанскојопштини 17 и две у ивањичкој. Истовремено је обука радника обављана иу матичној установи и телефоном пружана упутства за рад и савети. Дваби блиотекара припремљена су за полагање стручног испита (из Чачка иГорњег Милановца), а више школских библиотекара упућено је на стручнесеминаре за стицање лиценци. За школске библиотекаре Моравичког

IZVE[

TAJ



округа Градска библиотека организовала је једнодневни стручни семинарко ме је присуствовало 39 кандидата, а предавачи су били Светлана Јан -чић из Народне библиотеке Србије, а из чачанске Библиотеке ДаницаОта шевић и Дубравка Илић.

Радници Матичне службе спроводе литерарни конкурс за ученикешко ла у округу који се расписује у оквиру Дисових свечаности, кoорди ни -ра ју рад жирија и доделу награда. Афирмацију ученичког стваралаштварадници Mатичне службе врше и кроз учешће најбољих радова на Фести -ва лу дечијег хумора у Лазаревцу и другим конкурсима, где ђаци редовнодо бијају награде.

Матична служба организовала је отварање интернета у Мрчаје вци -ма и Заблаћу, као и избор „Нај-читалаца” у овим огранцима. Један радникове службе ради у огранку у Заблаћу, а други у Прељини. БиблиотекарДу бравка Илић реализовала је са лицима на јавном раду, Маријом Раду -ловић и Владимиром Симићем највише креативних радионица и посетасео ским школама и ђацима. У 2010. години Дубравка Илић стекла је ли -цен цу за COBISS, а учествовала је и на стручним скуповима на Златибору,у Иригу, Лазаревцу и Нишу.

Радници Матичне службе квартално шаљу извештаје о раду Мини -стар ству културе и Народној библиотеци Србије, а извештаје о надзору свакојшколи, спроводе годишњу анкету о стању у библиотекама округа и пра вепрограм рада на основу којег се одобравају средства за суфи на нси рање.

На основу одобреног пројекта рад Матичне службе Градске библио -те ке у 2010. години Министарство културе помогло је са 500.000 динара.

Научно одељење

У Научном одељењу раде два радника са звањем библиотекар са ве -т ник, а један има и академско звање магистар (Милица Баковић и мр Ма -ри јана Матовић). Услуге Научног одељења Градске библиотеке у 2010.години користило је 4.613 читалаца којима је издато на коришћење у чи -тао ници одељења 7.166 публикација из свих области стваралаштва. Књи -жни фонд обогаћен је са 433 наслова, углавном нових књига, ен ци кло пе -дија, речника, лексикона и стручне литературе. За кориснике је међу би -блио течком позајмицом потраживано 188 публикација из Народне би бли о-теке Србије, Библиотеке Матице српске и Универзитетске библиотеке„Све тозар Марковић.” Корисници овог одељења су углавном студенти(1.199), средњошколци (1.036) и остале делатности (1.690).

Маријана Матовић похађала је обуку за COBISS и стекла лиценцу зарад у узајамној бази НБС, те је започела унос фонда Научног одељења убазу COBISS. Милица Баковић аутор је изложбе и каталога лауреата

IZVE[

TAJ

DANICA OTA[EVI]


Дисове награде Саше Јеленковића под називом „Праг оно стра ног” и вишеприказа књига. Објављивала је текстове у Дисовом иролећу, Чачанскомгласу, Чачанским новинама и Сремским новинама. Маријана Матовићје водила неколико књижевних вечери, обављала је и послове лектора икоректора за часопис Глас библиошеке и књигу Полеш (1924-1926), аобјављивала је приказе књига и текстове за сајт Библиотеке, као итекстове у Гласу библиошеке и Дисовом иролећу. Члан је Стручног већа иредакција „Гласа библиотеке” и „Дисовог пролећа.”

47. „ Дисово иролеће”

Манифестација „Дисово пролеће” била је у знаку обележавања 130.го дина од рођења песника Владислава Петковића Диса (1880-1917) и лау -реа та Дисове награде за 2010. Саше Јеленковића. Четрдесет седме Дисовесве чаности отворене су 10. марта изложбом „С невиних даљина”, аутораОливере Недељковић, коју је за месец дана видело више од хиљаду ос но -ваца и средњошколаца. Тим поводом штампан је водич-информатор о Ди -со вом животу „Изван сваког зла”, аутора Данице Оташевић, и објављенаудио DVD Дисових песама које казује глумац Витомир Вицо Дардић.Изложба о Дисовом животу отворена је 30. септембра у Зајечару, граду гдеје песник завршио гимназију и једно време учитељевао у селу Прлита.Спроведени су традиционални конкурси за рукопис за прву песничкузбирку, есеј и литерарне радове ученика Моравичког округа, а најбољиприлози су награђени. Значај овом конкурсу дају и награде које младипесници добијају за књиге објављене у Чачку. Тако је Бојан Васић, „МладиДис” за 2009. годину, за књигу „Срча” добио Награду „Матићев шал”.

Библиотека је организовала научни скуп о песништву АлександраРистовића, једног од најзначајнијих српских песника друге половине 20.ве ка, рођеног у Чачку и добитника Плакете са Дисовим ликом за 1983.годину. Пројектом је руководио проф. др Радивоје Микић, а радове сусаоп штили: Саша Радојчић, др Бојана Стојановић Пантовић, Соња Весе -ли новић, Милета Аћимовић Ивков, Милан Алексић, Горан Коруновић,Бојан Чо лак, Виолета Јовановић и др Ранко Симовић.

Гост Градске библиотеке био је и др Андреј Базилевски из Москве,запослен у Институту за светску књижевност Руске академије наука, којије превео на руски језик највећу антологију српске поезије на три хиљадестраница, између осталих и завичајне песнике Диса, Брану Петровића,Даницу Марковић, Стевана Луковића, Бранка В. Радичевића и друге.

Програм за најмлађе обележило је гостовање дечјег песника МошеОдаловића у десетак основних школа, као и поетско-музички рецитал

IZVE[

TAJ



средњошколаца, насловљен „Ноћас љубав долазила к мени”, према једномДисовом стиху. Програм је припремила Драга Гавриловић.

Лауреату Дисове награде Саши Јеленковићу објављена је збирка пе -са ма под називом „Књига о сумњи” чије штампање је омогућила Чачанскабанка а. д., а припремљена је и изложба са каталогом „Праг оностраног”,аутора Милице Баковић. Чињеница да је лауреат из Зајечара инспи ри са -ла је организаторе манифестације да сниме двадесетоминутни филм о дваДисова завичаја, Чачку и Зајечару. Филм је снимио Мики Златић по сце -на рију Данице Оташевић, а овом приликом делегација чачанске Библио -те ке први пут је посетила Горњу Прлиту где је Дис био учитељ од 1906. до1908. године. Објављен је и 41. број часописа Дисово иролеће и књига Ан -дрије Б. Ивановића, добитника награде „Млади Дис” за 2010. годину подназивом „Паклена рунда”. Програм 47. „Дисовог пролећа”, осим у Чачку,одвијао се у Краљеву, Београду, Заблаћу и Зајечару, а организоване сутри изложбе, 11 књижевних вечери и промоција, и научни скуп. У огранкуБиблиотеке у Заблаћу, родном месту песника Диса,17. марта отворен јеинтернет клуб.

Манифестацију „Дисово пролеће” финансирали су град Чачак са1.683.163 динара, Министарство културе са 485.000 и Чачанска банка са50.000 динара. За реализацију 47. Дисових свечаности уложено је 1.929.609динара. Новчани износ Дисове награде износио је 200.000 динара и тра -ди ционално га додељује град Чачак, а награду лауреату уручује гра до на -че лник Велимир Станојевић. Средства за програм „Дисовог пролећа” чинесаставни део годишњег финансијског плана Градске библиотеке.

Кулшурно-иросвешна делашносш Библиошеке

Своју културно-просветну мисију Библиотека спроводи током целегодине. Обележавању Савиндана на нивоу града Библиотека се при кљу -чи ла организовањем изложбе књига посвећених Светом Сави (при пре ми -ла Милица Баковић), традиционалном, једанаестом по реду, изложбом„Штампана реч” аутора Марије Орбовић и уручивањем награде „ИсаилоА. Петровић” за дизајн Слађани Тутуновић за опрему водича Народногмузеја „Чачак у прошлости”. Издавачким подухватом проглашена је пу -бли кација Исшорија Чачка : хронологија од ираисшорије до 2000. годинекоју је објавио Међуопштински историјски архив, а ауторима Лели Па вло -вић и Горану Давидовићу уручена је Награда „Даница Марковић”.

У току 2010. године Библиотека је промовисала књигу Полеш : 1924-1926 аутора Марије Орбовић, коју је објавила крајем 2009., а заједно саИсторијским архивом објавила је књигу „Живот под окупацијом” БогданаТри фуновића која сведочи о окупацији Чачка за време Првог светског

IZVE[

TAJ

DANICA OTA[EVI]


рата. Објављена је и 16. свеска годишњака Глас библиошеке коју је уре ди -ла Марија Орбовић, а штампала Библиотека. Гост библиотеке у јуну биоје и јерменски писац, преводилац и србиста, професор Универзитета у Је -ревану и почасни конзул Републике Србије у Јерменији, Бабкен Симо њанкоме је приређено књижевно вече и изложба „Две отаџбине Ба бкенаСимоњана” (аутор Маријана Матовић).

У оквиру званичне посете граду Чачку, 23. априла гости Градске би -блио теке били су амбасадор Француске, господин Жан Франсоа Терал,амбасадорка Белгије госпођа Дениз де Хувер, амбасадор Румуније госпо -дин Јон Мацовеи и господин Андријано Мартинс, заменик шефа деле га -ције ЕУ у Србији, за које је приређен пригодан програм.

У 2010. години Библиотека је велику пажњу посветила раду санајмлађима. За време великог школског распуста у Дечијем одељењуорга низоване су креативне радионице под називом „Лето у библиотеци”.Кроз осам занимљивих радионица у две узрасне групе прошло је 100 осно -ва ца, а на крају је приређена изложба радова.

Посебан програм осмишљен је за децу на селу и изведен од септе м -бра до краја децембра у 12 нижеразредних школа које су од града удаљенеод пет (Трбушани) до 30 километара (Рошци). Пројекат под називом „Би -блио бусом до читалаца на селу” са 351.000 динара финансирао је кроз ја -вни рад град Чачак. Одобрена средства предвиђала су запошљавање двалица са високом стручном спремом за спровођење јавног рада у руралнојсредини, који су осмислиле и са тимом библиотекара реализовале ДаницаОташевић и Дубравка Илић. У Библиотеку је бесплатно уписано 410 уче -ни ка и редовно су им у школу допремане књиге, али и организоване креа -ти вне радионице, посете песника, здравствених радника, приказиванифил мови и представе. Пројектом су биле обухваћене школе у Трбушанима,Качу лицама, Вранићима, Милићевцима, Миоковцима, Рошцима, Вује ти -нци ма и Бечњу, Остри, Мојсињу и Прислоници, али су додатно укључении ђаци у дневном боравку школе у Прељини и Виљуши.

Круна програма за децу била је представа аматера краљевачког„Абра шевића” и првакиње краљевачког позоришта Биљане Конста нти -новић 14. децембра у Дому културе, када су изведене две представе предоко 800 чачанских малишана. Овај програм Библиотека је поклониланајмлађима поводом Дана библиотекара и Дана града Чачка.

За „нај” библиотекаре проглашени су Марија Орбовић, БогданТрифуновић и Дубравка Илић који су награђени књигама.

IZVE[

TAJ



Учесници ирограма

У програмима Градске библиотеке (укупно 37) учествовали су: Гро -здана Олујић, проф. др Мило Ломпар, Драган Лакићевић, Душко Нова ко -вић, проф. др Михајло Пантић, Милутин Петровић, Тања Крагујевић,Љиљана Шоп, Ненад Шапоња, Саша Јеленковић, Бојан Васић, др АндрејБа зилевски, Мирјана Булатовић, Мошо Одаловић, Дејан Илић, ЂорђеДеспић, Васа Павковић, проф. др Радивоје Микић, Даница Вукићевић,Александар Шаранац, Јасмина Тонић, мр Предраг Петровић, МилисавСавић, Радован Поповић, проф. др Гојко Тешић, др Ранко Симовић, дрБојана Стојановић Пантовић, Виолета Јовановић, Соња Веселиновић, Ми -лан Алексић, Милета Аћимовић Ивков, Горан Коруновић, Бојан Чолак,Пе тар Милорадовић, Петар Матовић, Милош Милишић, Никола НикаСто јић, Миладин Вукосављевић и Бабкен Симоњан.

Учешћа су узели и драмски уметници Витомир Вицо Дардић, Не бој -ша Дугалић и Биљана Константиновић, Алтернативна радионица „Реч”,Средња музичка школа „Др Војислав Вучковић”, мецосопран Јана Мили -шић и Петар Илић из Краљева, Дуо Владан Стевановић Ђидовац и ЗоранМар јановић, сликари Божидар Плазинић, Сава Степанов, Данијел Бабић,Се лена Вицковић, Вера Галешев, Ана Ивић, Тадија Јаничић, Анђела Муј -чић, Предраг Шиђанин, Маја Буџаров, Бојан Новаковић, Бојан Цве тко -вић, Срђан Ђиле Марковић, Владимир Марковски и Владислав Шће- па новић.

Награду Библиотеке на XIV Пролећном аналу добила је Вера Гале -шев, а састоји се од плакете и новчаног дела од 10.000 динара.

Дирекшор

Осим законом и Статутом радне организације предвиђених обавеза,директор Градске библиотеке (Даница Оташевић) главни је и одговорниуредник свих издања установе (у току године објављена су два часописа,три књиге и каталог) и директор манифестације „Дисово пролеће”, као иаутор информатора „Изван сваког зла” и истоименог DVD-ја. Директор 47.„Дисовог пролећа” у потпуности осмишљава програм и предлаже Одборуна усвајање, стара се о извршењу и квалитету манифестације. Директорје аутор више пројеката од којих су најзначајнији: „Библиобусом до чи та -лаца на селу”, јавни рад који је прихваћен од града Чачка, пројекта „47.Ди сово пролеће”, које је помогло Министарство културе са 485.000 динараи изложбе „То је онај живот где сам пао и ја”, посвећене ВладиславуПетковићу Дису, коју је Министарство културе одобрило за приказивање

IZVE[

TAJ

DANICA OTA[EVI]


у Културном центру Србије у Паризу, марта 2011. године (суфинансираноса 265.000 динара).

Осим тога, директор је организовао посету Библиотеци руског ака -де мика др Андреја Базилевског и отварање изложбе о Дису у Зајечару,сни мање првог аудио издања Дисових песама и извођење летњих креа -ти вних радионица, као и опсежног рада на снимању, прикупљању и обра -ди аудио записа, видео снимака и друге грађе из завичајног наслеђа.Ди ректор је члан редакције Гласа библиошеке и Дисовог иролећа,учествује у раду Заједнице матичних библиотека Србије и члан је Одбораза органи зовање Летњих дана културе.

Ценшар за дигишализацију

У Центар за дигитализацију распоређена су за стално два радника(Богдан Трифуновић М.А, и Александар Вукајловић, информатичар којије у 2010. положио стручни испит за библиотекара). На дигитализацији јерадило и више лица на цивилном служењу војног рока. Центар прикупља,обрађује и чува аудио и видео грађу, па је у 2010. инвентарисано 28 VHSкасета, 24 аудио траке, 70 компакт дискова са аудио грађом и 198 DVDдискова аудио-визуелне грађе и мултимедија. У дигиталном облику чувасе неколико стотина сати снимљене грађе, радио и телевизијских емисија,старих филмова и трака.

Свакодневна ажурност веб сајта, лака доступност информацијама ипретраживост уз могућност преузимања података, допринела је великојпосети – 62.000 приступа! Страницу Библиотеке на Facebook следило је720 особа, док су видео исечци на сајту You Tube (објављено 10 снимака)прегледани 5.300 пута. У 2010. години 83 лица пријавило се за примањеобавештења о раду установе електронском поштом. Центар је покренуопрофил Библиотеке на друштвеној мрежи Твитер, где вести из чачанскеби блиотеке прати 29 установа и појединаца. Током године 31 лице се обра -тило Библиотеци за разне услуге користећи рубрику „Питајте библио -текара”.

Дигитализацијом је у 2010. заштићено 20.391 страница грађе: 57страница прес клипинга, 2.331 страница монографских публикација, 9.044странице новина, 18 разгледница, 363 фотографије и 8.537 страница ра -зних часописа. Библиотека је код чачанске фирме „Докус” дигита лизо ва -ла 31.000 микро-филмова локалног листа Чачански глас (1932-1995) иобрадом учинила доступним и лако претраживим бројеве до 1954. године,а на интернету Глас је доступан до 1952. Библиотека је на путу да обезбедии годишта Слободног гласа за период од 1948-1950. која не поседује у свомфонду.

IZVE[

TAJ



У електронску форму пребачени су и заштићени бројеви Прегледцркве еиархије жичке за период 1919-1935, часопис Врело (1983-2008), гдеје свих 35 бројева постављено на интернет. Библиотека истовремено уелектронски облик пребацује видео грађу снимљену на VHS касетама итај облик преноса грађе наставиће се и наредне године.

Дигитализацијом је у 2010. заштићено 88.099 страница библиотечкеграђе (без дигитализованих страница Чачанског гласа), док је на интернетпостављено 20.000 страница с могућношћу преузимања. Дигитална грађачува се на серверу у Центру, док су резервне копије снимљене на 250 DVDдискова и меморијски заузимају преко један терабајт података.

Центар за дигитализацију чачанске Библиотеке активан је упружању помоћи другим библиотекама које тек започињу електронскузаштиту грађе, па је Богдан Трифуновић одржао дводневну обуку би блио -текарима Народне библиотеке „Филип Вишњић” у Бијељини и излагаорадове на више стручних скупова и сусрета библиотекара. Запослени уЦентру одржавају информациону мрежу Библиотеке, инсталирали су дваинтернет клуба и програм COBISS, ангажовани су на изради пројеката(девет домаћих) и један међународни (еIFL). Богдан Трифуновић је радовеобјављивао у Дисовом иролећу, Гласу библиошеке и Зборнику Народногмузеја. Александар Вукајловић писао је у Гласу библиошеке, учествовао утехничкој подршци програма за децу и обезбеђивању фото и видео ма те -ријала за архиву Библиотеке.

Учешће на сшручним скуиовима

Стручну обуку за COBISS и лиценцу стекло је девет радника Би бли -отеке: Марија Орбовић, Наташа Поповић, Дубравка Илић, мр МаријанаМа товић, Душица Косић, Мирко Дрманац, Оливера Недељковић, Сне жа -на Планић и Ана Нешић.

На стручном скупу библиотекара Дечијег одељења у Лазаревцусаопштење о раду са најмлађима у чачанској Библиотеци презентовалесу Маријана Лазић и Ана Нешић. Дубравка Илић учествовала је на ме ђу -на родном стручном скупу библиотекара Србије, Македоније и Бугарске уНишу на тему „Библиотеке без граница”, где је говорила о раду у огра -нцима Градске библиотеке, а саопштење је објављено у зборнику. Рад Ду -бравке Илић објављен је и у стручном часопису Бележница у Бору.

На 17. стручном скупу библиографа у Инђији учествовале су са сао -пштењима библиотекари Градске библиотеке Марија Орбовић, ОливераНедељковић и Наташа Поповић, чији ће радови бити објављени у збор ни -ку. Марија Орбовић је у 2010. уређивала 16. број часописа Глас библио ше -ке и радове објављивала у Зборнику Народног музеја и два библиотечка

IZVE[

TAJ

DANICA OTA[EVI]


часописа. Оливера Недељковић је радове објавила у часописима Библио -ше кар, Крагујевачко чишалишше, Панчевачко чишалишше, Траг (Врбас),и Библиозона (Ниш).

Богдан Трифуновић је у издању Међуопштинског историјског архиваи Градске библиотеке објавио књигу Живош иод окуиацијом : чачанскиокруг 1915-1918, а публиковао је и рад о дигитализацији у чачанскојБиблиотеци у тематском броју часописа Кулшура, број 129. На темудигитализације Едиције „Златна књига”, Трифуновић је објавио рад укрушевачком стручном часопису Савремена библиошека, а урадио је ивидео презентацију о чачанском штампарству и издаваштву за скупбиблиотекара Србије, „Библионет” у Пожаревцу. У 2010. години БогданТрифуновић учествовао је на међународном скупу у Задру, где је темабила „Библиотеке у дигиталном добу” са радом из праксе Градске би блио -теке. Трифуновић је започео и докторске студије на Интернационалномин ституту „Artes Liberales”, Универзитета у Варшави у Пољској.

Милица Баковић аутор је каталога за изложбу о стваралаштву СашеЈеленковића, а Даница Оташевић информатора Изван сваког зла којипредставља најтачнију илустровану биографију песника ВладиславаПетковића Диса.

Оирема

Библиотека је за набавку опреме у 2010. години имала на ра спо ла -гању само 233.000 динара: из буџета града 188.000 динара и из средставаРепублике (матична средства) 45.000 динара. Купљено је четири рачу на -ра, „зебра” и дуплекс штампач за COBISS, као и још два ласерска штам -па ча. Од намештаја набављена је једна стаклена витрина за радовепо лазника керамичке креативне радионице.

Просшор и кадрови

Овлашћени радници Одељења за развој библиотечког система На ро -дне библиотеке Србије, Бојана Вукотић и Ивана Тодоровић, извршили су22. септембра 2010. године надзор у Градској библиотеци „ВладиславПетковић Дис” и у записнику констатовале да град Чачак располаже са са -мо 821m2 библиотечког простора, што је 25 одсто од Стандардимапредвиђеног за јавне библиотеке у Републици Србији (у граду у две зграде669m2, Мрчајевци 70m2, Прељина 30m2, Пријевор 27m2 и Заблаће 25m2).Пре ма Стандардима потребан простор за рад јавних библиотека у општиниЧачак (117.072 становника) је 3278m2, односно 28m2 на 1000 ста новника

IZVE[

TAJ



општине. За потребе града Чачка (73.217 становника) неопходан је просторза јавну библиотеку од 2263m2 (31m2 на 1000 становника града).

Према Стандардима, минималан број библиотечко-информационихстручних радника у јавним библиотекама је један библиотекар и једанкњижничар на 5000 становника. Потребе Градске библиотеке у Чачку су48 стручних радника, а Библиотека има само 22, односно 45,83 одсто одстан дардног броја. Са овако неповољним простором и малим бројемизвршилаца, Библиотека се налази у незавидном положају, посебно штоисти број радника обавља и одговорну културну мисију и реализујеманифестацију од посебог друштвеног значаја за град Чачак „Дисовопролеће.”

У 2010. години град Чачак откупио је зграду Дома војске за потребеГрадске библиотеке, која ће бити наредних година приведена намени ина тај начин проблем простора разрешен. Акутан проблем малог бројаизвршилаца за основне библиотечко-информационе делатности и кул ту -рне програме може да успори даљи развој Градске библиотеке, до чега,на да мо се, неће доћи. Улагањем у стручни кадар Библиотеке, оснивачулаже у будућност и људске ресурсе локалне заједнице чиме показује одго -вор ност за напредак и развој друштва.

IZVE[

TAJ

DANICA OTA[EVI]


PUBLIC LIBRARY ”VLADISLAV PETKOVIĆ DIS”IN YEAR 2010

Summary

The Public library „Vladislav Petković Dis” had 6314 library users in2010 and compared to the previous year the number of library users was in-creased by 881 new members. Library holdings were enlarged by 6227 booksand the number of publications has risen to 136 266. There were 108 008 vi-sitors of the library and 5,39 % municipality population are members of the li-brary. The readers borrowed 137 750 books, 19 826 newspapers and maga-zines and together with 62 000 site visits, 8100 internet services and high at-tendance at the cultural events the library has become the most used localservice with more than 300 000 services offered to the users.

The total annual income of the institution was 28 179 000 RSD and thatamount was provided by the City budget 24 507 000 RSD (86,97%), Ministryof Culture 1 132 000 RSD, and „Čačanska banka” 50 000 RSD; 883 000 RSDcame from our own financial resources. The personal income fund for 27 em-ployees was 17 945 922 RSD and the amount spent for various programs, li-brary acquisitions and equipment was 4 304 167 RSD (17,56%). The librarysuccessfully finished all the programs and by implementing the new programCOBISS became an integral part of the Serbian National Library shared da-tabase.

Keywords: work report, library financing, Public library, 47. „Disovo pro-leće”, library material, local history collection, director

Danica OtaševićIZVE[

TAJ



IZVE[

TAJ

DANICA OTA[EVI]


Са доделе Дисове награде лауреату Саши Јеленковићу (2010)

Најмлађима се поклања највећа пажња

САДРЖАЈ

РЕЧ ЗАХВАЛНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5МРЕЖА

Богдан Трифуновић, М. А.ДИГИТАЛИЗАЦИЈА БИБЛИОТЕЧКЕ ГРАЂЕИ НОВЕ ПЕРСПЕКТИВЕ ЗАВИЧАЈНЕ БАШТИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Предраг Ђукић, М. А.ДИГАТИЛИЗУЈЕМ, ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

УГАОМилан ГрбаБРИТАНСКА БИБЛИОТЕКА И СРБИЈА:НАСТАНАК И РАЗВОЈ СРПСКЕ ЗБИРКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27Ирина БазилевскиСВЕРУСКА ДРЖАВНА БИБЛИОТЕКАСТРАНЕ ЛИТЕРАТУРЕ (МОСКВА) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49Мирела Шарић, Татјана ДуновићНАРОДНА И УНИВЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКАРЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61Александар Радовић, М. А.ПЛАКАТИ НАЦИОНАЛНИХ БИБЛИОТЕКА У СРБИЈИ У ЗБИРЦИ БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

НАСЛЕЂЕОливера НедељковићКОСАРА К. ЦВЕТКОВИЋ – ЖИВОТ ПРЕВЕДЕН У КЊИГЕ . . . . . . . . . . . . . . 89Ковиљка ЛетићУЈЕДИЊЕНА КЊИЖНИЦА И ЧИТАОНИЦА У ЧАЧКУ . . . . . . . . . . . . . . . . . 125Мр Маријана МатовићКРИМИНАЛНА БИБЛИОТЕКА У ЛЕГАТУМИЛИВОЈА И БОЖИДАРКЕ ФИЛИПОВИЋ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139

ПОГЛЕДДубравка СимовићТРАГ КАО ПУТОКАЗ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

Др Дејан ВукићевићО ПОЈМУ И ИЗУЧАВАЊУ ЗАВИЧАЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

Бојана ВукотићЕЛЕКТРОНСКЕ БИБЛИОТЕКЕ– ТЕМАТСКИ БРОЈ ЧАСОПИСА KULTURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197Наташа ПоповићОД РЕЧИ ДО РЕЧИ – УЖИВО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

БИБЛИОГРАФИЈАМарија ОрбовићПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213

ИЗВЕШТАЈДаница ОташевићГРАДСКА БИБЛИОТЕКА „ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС”У 2010. ГОДИНИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237

CONTENTS

WORD OF GRATITUDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5NETWORK

Bogdan Trifunovich, M. A.DIGITIZATION OF THE LIBRARY MATERIAL AND NEW LOCALHISTORY HERITAGE PERSPECTIVES . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Predrag Đukić, M. A.I DIGITIZE, THEREFORE I AM! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

ANGLEMilan GrbaTHE BRITISH LIBRARY: FOUNDATION ANDDEVELOPMENT OF THE SERBIAN COLLECTION . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46Irina BazilevskiALL-UNION STATE LIBRARY OF FOREIGNLITERATURE (MOSCOW). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58Mirela Šarić, Tatjana DunovićNATIONAL AND UNIVERSITY LIBRARYOF THE REPUBLIC OF SRPSKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76Aleksandar Radović, M. A.NATIONAL LIBRARIES’ POSTERS INTHE MATICA SRPSKA LIBRARY COLLECTION . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

HERITAGEOlivera NedeljkovićKOSARA K. CVETKOVIĆ – LIFE TRANSLATED INTO BOOKS . . . . . . . . . . . . . 124Koviljka LetićUNITED LIBRARY AND READING ROOM IN ČAČAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134Marijana Matović, M. A.CRIMINAL LIBRARY IN THE LEGACYOF MILIVOJE AND BOŽIDARKA FILIPOVIĆ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163

VIEWDubravka SimovićA MARK AS THE CLUE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174

Dejan Vukićević, Ph. D.THE NOTION OF A HOMELAND AND ITS RESEARCH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196Bojana VukotićELECTRONIC LIBRARIES – THEMATIC ISSUEOF THE MAGAZINE KULTURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197Nataša PopovićFROM ONE WORD TO ANOTHER – ALIVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170

BIBLIOGRAPHYMarija OrbovićSUPPLEMENT TO CHACHAK BI BLI O GRA PHY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213

REPORTDanica OtaševićPUBLIC LIBRARY „VLA DI SLAV PET KO VICH DIS“ IN YEAR 2010 . . . . . . . . . . 237

Documents

GLAS BIBLIOTEKE 2010