Манастир Хиландар

ПРВА ТЕХНИЧКА ШКОЛА КРАГУЈЕВАЦ

Манастир Хиландар

Александар Симовић Алекса Максимовић


2

1. Увод Хиландар је српски манастир који се налази у северном делу Свете горе

Атонске, државе православних монаха која постоји више од 1000 година.

Света гора је смештена на Атосу, трећем краку полуострва Халкидики у

северној Грчкој, а манастир се налази на 2,5 километра од мора. Хиландар је

у хијерархији Свете горе на четвртом месту по значају. Посматран споља

манастир има изглед средњовековног утврђења, с обзиром да је утврђен

бедемима који су високи и до 30 m. Спољни зидови су дугачки 140 m и окружују

површину која је скоро 75 m широка. Манастир је овако утврђен с обзиром да

је у прошлости, као и остала утврђена монашка насеља на Светој гори,

морао да се брани од гусара. Неки сматрају Хиландар једним од првих

универзитета, у претходничкој форми, а конкретно првим српским

универзитетом. Садашњи игуман манастира Хиландар је Методије

Марковић.

Слика бр1


3

1.1 Света гора-Атос Света Гора је један до најважнијих

центара православља на свету. По

предању, Пресвета Богородица је

путујући бродом на Кипар због

невремена пристала на Атос.

Многобожачко становништо је

прихватило њену проповед и чуда која

је чинила. Тада су Атонци добили своје

прво крштење. Одлазећи, она им рече:

„Нека ово место буде мој удео, предат ми од Сина и Бога мог. Благодат

Божија нека буде на месту овоме и на онима који овде живе с вером и

побожношћу, чувајући Његвоу заповест.“ Од тада па до данас, Пресвета

Богородица је Заступница и Игуманија целе Свете Горе, а Света Гора се

назива још и „Врт Пресвете Богородице“.

1.2 Положај Хиландара Хиландар је први манастир на који се наилази када се са копна, из Македоније

иде на Свету Гору. Смештен је у шумовитој долини крај Хиландарског

потока који никада није пресушивао. Са три стране окружен је шумом, док је

са северне отворенији и повезан са морем. Побрежје је обрасло разноврсним

ситном и крупном шумом, а посебно се истичу чемпреси1 како око самог

манастира тако и у долини која га повезује са морем. У близини се простиру

виногради, маслињаци као и насади лимуна и поморанџи.

1 Чемпрес је дрво које обично расте у топлим крајевима.

Слика бр2


4

2. Историја Хиландара

2.1 Оснивање манастира Манастир Хиландар је изградио грчки монах

светогорац, Георгије Хеландариос. Манастир

Хиландар су обновили Стефан Немања и његов син

Сава 1198. године. Те године је византијски цар

Алексије III Анђео издао повељу Симеону и Сави којом

се манастир Хиландар и светилиште у Милејама

дарују „Да Србима буду на вечни поклон“. Манастир је

изграђен на рушевинама ранијег византијског

манастира Хеландариона, који је основан почетком XI

века. Симеон и Сава су за обнову манастира имали

финансијску подршку од великог жупана Стефана. Када

су грађевине биле готове, средином 1199. године, Немања је као ктитор2

издао повељу. Ову оснивачку повељу је написао Сава, а за њу је Немања

добио пристанак од великог жупана Стефана. Са завршетком изградње

Симеон се преселио у Хиландар са приличним бројем калуђера. Хиландару је

додељено и неколико села у околини Призрена, односно Велико Хочки метох.

У међувремену, Сава је поново од византијског цара издејствовао нову

повељу, у којој цар у потпуности изједначава Хиландар са осталим

манастирима на Светој гори, и даје манастиру један метох, давно разрушени

манастир Зиг (Иваницу, у унутрашњости полуострва Халкидики).

2Ктитор-оснивач манастира,његов заштитник и велики дародавац.

Слика бр3


5

2.2 XIII и XIV век Почетком XIII века Света гора је била под фактичком влашћу крсташа који

су 1204. године освојили Цариград, а појавили су се и бројни пљачкаши који су

били велика опасност за све манастире. Почетком XIV века велика опасност

за све манастире на Светој гори су били Каталонски најамници, које је

византијски цар Андроник II узео у службу против малоазијских Турака. Када

су остали без плате најамници су објавили рат цару. Учврстили су се у

близини Солуна и нападали Свету гору. Захваљујући јаким утврђењима и

пожртвованошћу тадашњег заменика игумана Данила, Хиландар је био

сачуван од пропасти.

Слика бр4

2.3 Од XV до XVIII века Османлије су околину полуострва Атос дефинитивно запосели 1430. године,

где је завладало насиље и безакоње. Због тога је одређен број монаха

напустио Хиландар и вратио се у Србију. Стање се поправило тек након

указа султана Мехмеда II из 1457. године којим су потврђене старе слободе и

права светогорским манастирима. У XVII веку Хиландар су помагали пећки

патријарси (Антоније, Јован, Максим), херцеговачки митрополит Симеон и

београдски митрополит Симеон. За време управе игумана Виктора (1652—

1678) обновљено је више грађевина манастирског комплекса, а ту је значајну

улогу имао и богати српски трговац из Венеције, који је као монах Никанор

дошао 1662. године. У то време српски манастир је имао највећи број монаха

од свих светогорских манастира.


6

2.4 Период од XIX века и савремена историја Почетком XIX века створена је прва нововековна српска држава. То је

утицало да поново почне да расте број српског свештенства у манастиру.

Братство манастира је 1820. године затражило од Милоша Обреновића да

буде његов покровитељ и заштитник. Млада српска држава је показала

интерес за манастир и помагала га у складу са могућностима. Највећу

заслугу за новоуспостављене српско-хиландарске везе имао је архимандрит

Онорфије Поповић, који је и први успоставио контакт са кнезом Милошем.

Другу половину XIX века је обележио сукоб са бугарским свештенством око

управе над манастиром. Кнежевина је материјално помагала манастир,

нарочито у периоду велике материјалне кризе проузроковане дугогодишњим

спором око манастирских граница. После 1860. године београдски

митрополит Михаило је успео да донекле изглади спорове са бугарским

свештенством на Светој гори, нарочито после Берлинског конгреса 1878.

године.

Слика бр5


7

2.4.1 Пожар и обнова

У ноћи између 3. и 4. марта 2004. године у манастиру је избио пожар који је

убрзо попримио катастрофалне размере. Према званичној верзији пожар је

изазван тако што се померио и запалио оџак који је поткопао поток. Том

приликом је изгорело више од половине корисне површине манастирских

здања, 5761 од укупно 10.500 квадратних метара. Изгорео је конак из 1814. ,

бели конак из 17. века гостопримница и игуменарији. Страдала су и четири

хиландарска параклиса. Пожар је са једне стране стигао до трпезарије

краља Милутина, а на другој страни је заустављен уз зидине пирга3 светог

Саве. Братство манастира је са радницима и пет ватрогасних екипа из

оближње Кареје и Полигироса успела да угаси пожар. Обнова оштећених

делова је започета одмах након пожара, а планирано је да се сви послови

заврше до краја 2011. године. Ипак обнова није ни приближно била толико

ефикасна колико се на почетку мислило. Пре свега зато што су морали да се

реновирају и поједини делови који нису директно страдали у пожару.

Братство манастира је уз помоћ донатора до 2015. године успела да обнови

више од 60% светиње. Највећу помоћ обнови Хиландар је имао од Владе

Србије и Српске Православне Цркве, као и донација грађана Србије, Републике

Српске, Грчке, Русије и дијаспоре.

Слика бр6

3 Пирга-торањ,торањ тврђаве,кула.


8

3. Архитектура манастира Манастирски комплекс је ограђен одбрамбеним зидовима који су појачани

кулама, Светог Саве и Светог Георгија уз које су подигнути вишеспратни

конаци, капеле, параклиси4, болница и други објекти. Бедеми су високи преко

30 m и у доњем делу, сем капије, немају никаквих отвора. Станови су сви на

трећем или четвртом спрату. У келијама на четвртом спрату спољашњи

зидови имају преко 1,5 m ширине. Куле су још тврђе и имају војнички изглед.

Отвори су им доста мали и узани, врата ниска и тешка. Грађевине су зидане

у византијском стилу од тесаног камена са наизменичним редовима опеке,

док су подови и балкони изграђени од дрвета. Конаци су одувек зидани

изнутра уз одбрамбене зидове и до XIX века имали су отворе углавном према

порти.Поред главне, у манастиру се налази још дванаест мањих цркава и

капела са живописима из разних времена, са иконостасима из доба

различитих уметничких школа, са иконама, утварима и другим предметима.

Изван манастира у зидинама, а у његовој непосредној близини, налазе се

гробљанска црква Благовештења са костурницом и параклис Светог

Трифуна из 1719. године.

3.1 Главна манастирска црква-Католикон Главна црква Хиландара, или манастирски католикон,

прва је била у низу грађевина које је краљ Милутин

подигао. Подигнута је 1293. године (или деценију

касније), према једном препису старијег натписа на

цркви. Лако је могуће да је градитељ храма био

Георгије Мармара из Солуна, са којим су Хиландарци и

касније одржавали везе.

4 Параклис-црквица,капела прислоњена уз главну цркву или уклопљена у њу.

Слика бр7


9

4. Центар српске писмености и књижевности у

средњем веку Хиландар је први српски универзитет и један од најстаријих у свету. По

питању књижевности, религије, проучавања природе, медицине по свим

тадашњим критеријумима био je прави универзитет, који је школовао

најбоље познаваоце ових области, тог времена. У XIII веку у Светој гори је

јачало духовно и књижевно интересовање. Доментијан је 1264. године у

Хиландару, живећи у пиргу Св. Саве, написао житије Св. Симеона, а граматик

Теодор је преписао Шестоднев из времена Св. Симеона. У Хиландару тог

времена су се налазила најбоља списа византијске црквене књижевности и

оно највредније што се до тада написало у словенској књижевности. У самом

манастиру је сачувано мало рукописа из XIII века. Данас је сачуван значајан

број рукописа из XIV века, а посебно из његове прве половине.

4.1 Уметност Хиландара Уметност Хиландара је пре свега оличена у живопису како у главној цркви

тако и у осталим објектима, али и у великом броју уметничких дела која се

налазе у манастирској ризници и храмовима. Хиландарска ризница је једна од

ретких у свету која се може похвалити многобројним јединственим,

уникатним благом које се сливало у Хиландар из целог света. У хиландарским

ризницама и архивама чува се око 3500 икона од којих је око 1500 икона

средњовековних, међу којима је осам чудотворних и спадају у највредније

примерке византијске уметности поштоване од већине хришћанског света,

507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 рукописних књига са

укупно 312000 страна, свитке, 80 старих штампаних књига од XV до XVII

века, 40.000 књига од XVII века до данас.

4.1.1 Живопис

Саборна црква, трпезарија, трем трпезарије, сви параклиси и улаз имају

изнутра, а понегде и споља, фреске - живопис. Најстарији живопис је из XIII

века и налази се унутар и споља пирга и параклиса Светог Ђорђа.[1]

Живопис Саборне цркве је из 1321. године. Фреске на тавану трпезарије на

северном зиду су настале после 1321. године, а у цркви Св. арханђела

половином XIV века.


10

4.1.2 Иконопис

У ризници Хиландара сачувано је око петсто икон насталих од XII до XIX

века. Антологијску вредност имају следеће иконе:

Богородица Тројеручица, једна од највећих светиња и уједно

најпознатија. Предање каже да је свети Јован Дамаскин, чувени

богослов, песник и поштовалац икона, био оклеветан код калифа у

Дамаску. Сурово је кажњен одсецањем десне руке. Осакаћени песник

пао је пред икону Пресвете Богородице молећи се. Исте ноћи му се

рука вратила. Пред чудом које се збило, калиф би обузет кајањем и

пожеле Јовану да врати сва достојанства. Међутим, он се захвали и

оде у манастир. Из благодарности према исцелитељки, дао је да се у

сребру изради рељеф његове руке који приложи у икону. Тада она доби

име Тројеручица. Њу је свети Јован Дамаскин потом однео у

Јерусалим, у лавру преподобног Саве Освећеног. Тамо је била од

половине VIII до почетка XIII века, када је поклоњена архиепископу

српском, Сави Немањићу. Када је Свети Сава ишао из Свете Горе у

Србију, да мири завађену браћу, понео је са собом поред моштију

Светог Симеона и Богородицу Тројеручицу. Поклонио је брату

Стефану са заветом да је чува у свом дому и за време рата носи пред

српском војском.

Сликe бр8


11

Мозаичка Богородица Одигитрија, настала око 1200. године, има

велику уметничку и још већу историјску вредност. Њено име носио је

Хиландар од обнове под Немањом и Савом. Морала је, зато, бити

набављена чим је црква почела да служи. Донесена је, свакако, из неког

од већих уметничких византијских средишта, пре свега из Цариграда

или Солуна, где се неговао мозаички занат. Строгошћу својих црта,

озбиљношћу израза и упечатљивим погледом крупних очију, изазивала

је поштовање. Богатством употребљеног материјала надмашивала је

све остале Хиландарске иконе, јер више ниједна, до краја средњег века,

није била урађена у мозаику. Вероватно је управо пред њом преминуо

Симеон Немања (26. фебруара 1199. године), који је пред смрт, по

сведочењу Хиландарца Доментијана, затражио да му се донесе икона

Богородице како би јој предао свој дух. Најпре је то могао учинити пред

иконом Богородице Одигитрије којој је посветио Хиландар.

Слика бр9

Богородица Одигитрија, из треће четвртине XIII века је ремек-дело

европског сликарства XIII века.

Христос Пантократор, из треће четвртине XIII века.

Ваведење Богородице, из 1320. године.

Свети Арханђел Гаврило, Свети јеванђелист Матеј, Свети

јеванђелист Лука, све три из треће четвртине XIV века.

Св. Димитрија, настала 1763. године и подсећа на византијске узоре.

Слика бр10


12

Садржај 1. Увод ....................................................................................................................... 1

1.1 Света гора-Атос ........................................................................................... 3

1.2 Положај Хиландара ......................................................................................... 3

2. Историја Хиландара ............................................................................................ 4

2.1 Оснивање манастира .................................................................................... 4

2.2 XIII и XIV век .................................................................................................... 5

2.3 Од XV до XVIII века ......................................................................................... 5

2.4 Период од XIX века и савремена историја ................................................... 6

2.4.1 Пожар и обнова ......................................................................................... 7

3. Архитектура манастира ................................................................................... 8

3.1 Главна манастирска црква-Католикон ........................................................ 8

4. Центар српске писмености и књижевности у средњем веку ......................... 9

4.1 Уметност Хиландара .................................................................................... 9

4.1.1 Живопис .................................................................................................... 9

4.1.2 Иконопис ................................................................................................. 10

Литeрaтура

http://www.zaduzbine-nemanjica.rs

http://www.hilandar.info/index.php

http://www.hilandar.org

https://sh.wikipedia.org/wiki/Hilandar

https://sr.wikipedia.org/sr/Света_Гора

Education

Манастир Хиландар