ПОСТАНАК ЗЕМЉЕ И ЊЕНА УНУТРАШЊОСТ

Кант Лапласова хипотезаШмитоваЏинсоваФесценковљева и другеСве ове хипотезе говоре о постанку Земље,

али нису у потпуности поуздане зато што нису научно доказане.

Хипотезе о постанку ЗемљеХипотеза је претпоставка

вероватног узрока неке појаве.

Ова претпоставка полази од тога да је Сунчев систем настао од маглине, састављене од усијаних честица, које су се ротирале.

Кант Лапласова хипотеза

Временом се маглина распала и од ње ће постати Сунчев систем који сачињавају звезде, планете, комете, метори и друго.

Поузданих података о настанку наше планете нема,али се сматра да је настала пре око 4,6 милијарди година.

Наша планета је била у гасовитом стању, али се због повећања ротационе брзине хлади, где прелази у течно и усијано стање.

Даљим хлађењем на површини формираће се танак чврст слој- Земљина кора. Значи по овој претпоставки наша планета је била у усијаном стању,која ће се временом хладити и постати тамно и чврсто небеско тело,чије ће језгро, задржати течно стање. Супротна хипотеза овој је Шмитова,која сматра да је наша планета настала од хладних честица.

У почетку,

Унутрашњост Земље

О унутрашњости грађи Земље немамо много званичних података,најбоље су истражени делови земље до дубине до 10 км захваљујући бушотинама из којих се узимају узорци о грађи дубљих слојева Земље, подаци се добијају проучавањем и анализом брзине распрострањености земљотресних таласа.

Унутрашњу грађу Земље чине:

Земљино језгро

Омотач језгра

Земљина кора

Земљино језгро је углавном састављено од никла и гвожђа(Ni и Fe), у њему су високе температуре и велики притисци. У течном је стању.

Земљино језгро

Омотач Земљиног језгра се налази на дубини до 2900 км и он је у тестасто течном стању која се назива магма сатављена је углавном од силицијума и магнезијума где га назвају SiMa омотачем.

Омотач Земљиног језгра

Земљина кора је најбоље проучен омотач Земље, назива се још и литосфера-камена сфера. Простире се до дубине : испод континената до 70 км,а океана до 10 км.

Земљина кора је састављена од стена различитог изгледа постанка и састава, деле се на:

Земљина кора

Магматске

Седиментне

Метаморфне

Магматске стене су вулканског порекал, настају хлађељем и очвршчивањем магме,која се када избије на Земљину површину назива лава. По месту настанка могу бити:

Стене

Површинске• Базалт

Дубинске• Гранит и диорит

Седиментне стене се називају таложне и слојевите су, настају на површини Земље таложењем остатака биљног и животињског света ,меке су и лако се распадају.

Најпознатије су:КРЕЧЊАЦИ

ГЛИНА

ПЕШЧАР

Метаморфне стене су преображене стене,настају преображајем магматских и седиментних стена. Захваљујући високим тепературама и притисцима.

Преображајем кречњака настаје мермер,

Преображајем гранита гнајс.

Стене Земљине коре нису исте старости. Она се утврђује научно истраживачким методама, али и на основу фосила,окамењених остатака биљака и животиња из прошлости.

Земљина кора није јединствена већ је рашчлањена на литосферне плоче које леже на тестасто течној магми.

Литосферне плоче се стално крећу, захваљујући кретању магме. Овај процес се одвија милионима година,што је доводило до промена положаја и изгледа континената.

КРАЈ