32616 Földrajz 1–192korrCC2016 · 2017. 3. 30. · 8 i „˜˚˛˝˙ˆ˝ˇ˘˜ ˆ ˜” ˜ ˜ ˛ 1. Историја наше Земље Родила сам се отприлике

6

� Драги ученици,

�� Нажалост са карте Земље, беле „флеке“ су нестале. Ненастањена острва, неприступачне мочваре, вулка-не и дубоке морске басене авантуристи су обишли и именовали их. Али темељитије упознавање света још увек се одвија пуном паром. Без икакве пристрасности можемо да тврдимо: један одређени ниво знања из ге-ографије је неопходан у свакодневници, јер информа-ције које стижу са телевизије, радија и новина, немо-гуће је протумачити без одређеног знања географије.

�� Помоћу књиге можете да упознате природне, привред-не, културне и друштвене карактеристике наше уже и шире животне средине. Јако је важно да упознате промене, интеракције и односе који карактеришу сва-ку појаву и процес. Тако вам се развија и просторна и временска оријентација. Морате бити свесни сразмера и значаја стварања еколошки свесног начина живота. Зато ћемо у мислима обићи вреле и ледене пустиње, тропске прашуме које постепено нестају, највише пла-нинске венце и најдубље океанске басене наше плане-те, упознаћемо народе, културе и обичаје.

�� У оквиру сваке лекције чека вас више задатака, који подстичу на размишљање и још по неки практични задатак за вежбање. Они ће вам, уз често коришћење географског атласа, помоћи у ширењу топографског знања. Рад на часу можете допунити интересант-ним сакупљачким радом код куће, нпр. истраживање специјалних производа појединих држава, обичаја, хране и цивилизацијских катастрофа.

�� Пошто мислимо да ово градиво, које обухвата велику географску област, само по себи је тешко сварљиво, зато смо покушали начинити га интересантнијим. Тако је у градиво на крају књиге доспело неколико лектира о занимљивостима, открићима појединих контине-ната, познатим националним парковима, природним атракцијама, приказима географских и културних знаменитости, итд. Надамо се да ће вам овај уџбеник донети основна знања о континенатима и државама, које ћете током каснијег школовања моћи допунити, да бис те добили што реалнију слику о свету који нас обухвата.

Лепу авантуру вам желе Аутори!

� Драги наставници,

�� Хвала вам што сте одабрали нову едицију књига. При-ликом формирања едиције Панорама водило нас је да будемо прилагођени све комплекснијем знању које поставља све убрзанији свет и да мотивишемо учени-ке да самостално шире своје знање. Какве новине са-држе ови уџбеници?

�� Најуочљивије је можда то да свака лекција садржи кратак сажетак са најважнијим информацијама. Ове уводне напомене омогућавају ученицима да лакше савладају градиво током учења код куће, усвајањем технике издвајања суштине из дате лекције, а Вама опет омогућавају контролу. Како решавањем задатака ученици сами могу да донесу закључак, тако се могу вратити на ове странице и прочитати дефиницију, за-кон, итд., који се односи на њих.

�� Овим смо стигли и до друге новине: до мноштва за-датака који подстичу ученика на активност. Доказа-на је чињеница да знање које је ученик искуством сте-као је много дубље, трајније, него на пасиван начин прихваћено знање. Ово је једна од суштина инова-ције: смањити број изјава и координацијом професо-ра повећати улогу стекнутог знања.

�� Трећа промена у односу на претходне уџбенике је развијање компетенција. Данас се очекује да уџбе-ници не пружају само знање (информације) из датог предмета, већ да укључују и друге области живота, тј. да развијају комплексно знање ученика. Наш уџбеник садржи задатке за разумевања текста на матерњем језику, енглески речник за стране изразе и интернет линкове за развој компетенције.

�� На крају, издвојили бисмо формалне новине. Можете да видите да смо садржај урамили мало привлачнијим спољашњим изгледом књиге да бисмо удовољили мо-дерним, младим ученицима, који су навикнути на свет интернета, медија. То смо учинили и зато, да бисмо већ на први поглед пробудили њихову радозналост према предмету.

�� Надамо се да промена става преко наше серије ће заинтересовати ученике, и са Вашом стручном са-радњом они ће заволети предмете природних наука.

Успешан рад желе вам Издавач и Одговорни уредник

Увод

32616 Foldrajz 1–192korrCC2016.indd 6 2016. 02. 07. 21:26

7

Речник Линкови

Упутство

На крају лекција на плавој подлози налазе се задаци за разумевање текста, који развијају компетенцију матерњег језика.

Мађарско-енглески мини речник помаже информи-сање о страним изразима. Наведене су само неке важније, кључне речи.

Скуп адреса веб страница садрже линкове, преко којих можете да стигнете до занимљивости везаних за градиво. Нисмо поста-вили адресе веб страница на крају сваке лекције, и наравно нисмо написали све могућности, али на www.ntk.hu/Panorаma страници националног издавача уџбеника, увек ћете моћи наћи актуелне адресе веб страница и оне, које се везују за природ-но-математичке предмете.актуелне адресе веб страница и оне, које се везују за природ-

�� Пожељно је уводне напомене, које се налазе на првој страни лекција, прочитати већ на почетку часа, али темељније проучавање препоручујемо тек онда када ученик реши задатак који ја повезан са датим градивом. Ова страница садржи срж, ски-цирано градиво, дефиниције.

�� У лекцијама има више задатака за вежбање, за чија решења је потребан не само атлас, него и најсве-жији статистички подаци који се могу наћи на ин-тернету. За задатке, чија решавања захтевају више места, препоручујемо коришћење свеске.

�� Рад на часу, свакако је пожељно допунити кућним истраживачким радом, да би ученици добили што свеобухватнију слику о датом пољу.

�� Литература и странице под називом Сазнајте више! које се налазе на крају књиге, служе да гра-диво буде разноврсно.

�� Збирка задатака, која је повезана са уџбеником омогућава утврђивањe градива, погодна је за ко-ришћење и код куће, и за рад на часу. Тематика јој прати грађу уџбеника. Са разноликим задаци-ма учвршћује научено, задаци различитог нивоа тешкоће, диференцирају и развијају таленат. Уџ-беник додатно садржи неколико „монументалних“ пројектних задатака, који подстичу ученике на заједничко истраживање, ванчасовну активност на вишем нивоу везану за дато градиво.

�� Овај уџбеник се везује за серију Панорама, али може да постоји и самостално. Панорама је енци-клопедија из области природних наука, која обухва-та и објашњава све стручне изразе четири најваж-

нија природноматематичка предмета. Уџбеник је погодан не само за седми, него и за предметно об-разовање у осмом, деветом и десетом разреду.


8

I „АУТОБИОГРАФИЈА” ПЛАВЕ ПЛАНЕТЕ

1. Историја наше Земље

8

�� Родила сам се отприлике пре 4,6 милијарди годи-на. Моју старост научници су тек у 20. веку успели да одреде. Једна сам од планета Сунчевог система, који се налази у галаксији (скуп, мноштво звазда) Млечни пут. Само су Меркур и Венера ближи Сунцу од мене. Мој понос (сателит) је Месец, који кружи око мене и чије стене су много помогле да се уста-нови моја старост.

�� Од досада пронађених стена на мојој површини, најстарије се налазе на источном Гренланду (3,8 ми-лијарди година).

�� За мене је важно и то што се у научним круговима, за сада, сматра да сам ја једина настањена планета.

�� Историјат од мене много млађег човечанства, де-лимо на више периода. Зашто онда не бисмо то учинили и са мојим животом? Док је историјат мојих становника само неколико милиона го-дина стар, дотле се мој животни пут у милијар-дама година мери. Низ догађаја, који су се де-сили самном и на мени, истражује геологија.

�� Свој дневник и ја делим на више дело-ва. Највеће јединице су ере. Деле се

на периоде. Њих следе епохе и векови. Тако да, код геолошких доба, разликујемо пра доба, пре доба, старо доба, средње доба и ново доба. Ново доба се може даље делити на терцијер и квартар.

�� Моје тело прекривају слојеви стена, за које су уста-новили, да што се дубље налазе, с тим су старије. Наравно, има и изузетака....

�� Током милиона година наталожени седименти че-сто садрже остатке древних створења. Географски положај ових фосила пружа много информација на-учницима. Посебна наука је палеонтологија.

�� Сад се упознај са најважнијим збивањима мог живо-та!

� Пра и пре доба (од 4,6 милијарди годинадо 540 милиона година)

�� У почетку сам била усијана планета, са огром-ним морима лаве на површини. Ускоро сам се обложила чврстом кором. Родила се пра ат-мосфера, па пра океан. Ова атмосфера је била сасвим другачијег састава него данашња. Није имала озонски омотач, који штити од штетног зрачења, тако да се ни живот на копну није мо-гао појавити. �� У површинским водама, срела сам се са пред-

ставницима примитивног живота. �� Тада су настали и најстарији делови Земљине

коре, данашњи прамасиви, који чине чврсту основу сваког континента. Ове велике површи-не касније су раскомадане, неке делове су по-плавила мора, или су једноставно денудирани. Прамасиви су богати разним минералним ре-сурсима.

� Старо доба - Палеозоик(540-235 милиона година)

�� Старо доба је период мог живота пун догађаја. Тада су у две фазе орогенезом настале данашње гро-мадне планине. Новонастали планински венци су спојили континенте, и тако је настао огроман пра-спојили континенте, и тако је настао огроман пра-Окамењен отисак „прве птице“


9

I „АУТОБИОГРАФИЈА” ПЛАВЕ ПЛАНЕТЕ

континент (Пангеа), који се протезао на мојој по-вршини. Касније са његовим комадањем, настао је огромни јужни континент (Гондвана), односно се-верни (Лауразија), који су се временом распали на још више делова.

�� Са радошћу сам констатовала, да се на мојим коп-нима појавио живот.

�� Од одумрлих биљака су се створила огромна нала-зишта црног угља.

� Средње доба – Мезозоик(235-65 милиона година)

�� Након прадоба пуног догађаја је следио један доста миран период у мом животу. У океанима и мори-ма, који прекривају доста велику површину мог тела, се створио дебели талог, од којег је настало много кречњака и доломита.

�� Комадањем праконтинента, почели су да се лоци-рају континенти и океани на њиховим садашњим местима.

�� Захваљујући кретањима, почели су да се издижу ланци Пацифичког и Евроазијског планинског система. Планинским системом називамо скуп оних планина, које су настале у исто доба.

�� У флори су се појавиле прве голосеменице (као нпр. четинари), а касније и скривеносеменице. Фауну је карактерисала владавина гмизаваца. Првенствено су диносауруси населили моја коп-на, воде, али и ваздух. Тада се појавила и прва птица. Диносауруси су на крају средњег доба изне-надно изумрли.

� Ново доба - Кенозоик(од 65 милиона година па до данас)

�� У мом животу поново се појавио један интересан-тан период, пун догађаја.

�� Ново доба делимо на два дела, на терцијар и квар-тар.

�� У терцијару су се издигли ланци Пацифичког и Евроазијског планинског система. Пацифички планински систем се пружа у правцу север–југ и састоји се од више чланова, од којих се у западној Америци могу издвојити (нпр. Анди), а на источној обали Азије (нпр. Јапанска острва). Први члан Евро-азијског планинског система од запада према исто-ку је Атлас, који се налази у Африци. Остали пла-нински венци (нпр. Карпати, Алпи, Хималаји) чине разноликом површину Европе и Азије.

�� У овом периоду сам постала богатија већим залиха-ма мрког угља, нафте и земног гаса.

�� Све више сисара и семењача се настанило на копну. �� У квартару копна и океани су заузели положај сли-

чан данашњем. �� Најзначајнији догађај, који се одвијао у више фаза,

је била глацијација. Ледени покривач у уну-трашњости копна ми је изглачао површину (види северна Америка, северна Евроазија), а у планин-ским пределима ледници (ледене реке, глечери), који се полако крећу, дробили су стене пред собом и стварали долине облика параболе.

�� Пошто ми је већи део тела прекривао ледени по-кривач, један део биљка и животиња су изумрле које су тада живеле. Оне које су преживеле, пову-кле су се према топлијим крајевима и тамо провеле дугачку „зиму“.

�� Током леденог доба, са територије одробљених сте-на, ветар је издувавао прашину, која се таложила на површинама где је било и вегетације. Од тога је кас-није настао такозвани лес.

�� Повлачењем леденог покривача, на изглачаним по-вршинама су настала језера.

�� Важне формације новог доба су алувијалне равни (нпр. Алфелд, басен Амазона, Хиндустанска низија, итд...).

�� Задње ледено доба се завршило пре отприлике пре 10 000 година. Тада је започео процес отопљавања.

�� У квартару су се појавали непосредни преци чо-вечанства. „Разуман човек“ (Homo sapiens) је до данас својим радом значајно изменио површину и животну средину.

Фосили


1010

Старост наше планете је 4,6 милијарди година. Ти имаш 12-13 година. У следећој табели смо назначили дужину појединих геолошких доба, њихов назив. Прерачунај поједина доба у односу на „своју старост“: према горе назначеном израчунај, „колико си имао година“ када је почело и када се завршило пре-, пра-, старо доба, средње доба и терцијер и квартар унутар новог доба. (Мала помоћ: једна година твог живота је отприлике 350 милиона година историјата Земље.) У другу колону табеле упиши датим периодима одговарајуће геолошке до-гађаје и одмах ћеш добити кратак дневник наше планете.

Израчунај и у случајевима, када старост Земље одговара једној календарској години.

Креда

Јура

Тијас

Перм

Карбон

Девон

Силур

Ордовицијум

Камбријум

Еон Ера Период ЕпохаВременски

период(пре х милиона година је почело)

Мојегодине Геолошки догађаји

Фанерозоик

Кенозоик(Ново доба)

Мезозоик(Средње доба)

Палеозоик(Старо доба)

ПрекамбријумПредоба

Прадоба

Квартар

Терцијар

Холоцен

Плеистоцен

Плиоцен

Миоцен

Олигоцен

Еоцен

Палеоцен


Геохронологија


11

I „АУТОБИОГРАФИЈА“ ПЛАВЕ ПЛАНЕТЕ

Какву нам помоћ могу пружити фосили у одређивању геолошких доба? До каквог закључка можемо доћи на основу данашњег географског положаја фосила?

На основу закона таложења поједини слојеви стена, кренувши од површине према дубини, постепено старе. Да ли је то увек тако? Замис-ли једно геолошко бушење и скицирај могућности.

Која би била важнија дешавања, које би Хималаји или канадска гра-нитна стена „споменула“ у својој аутобиографији? Ради у својој свесци!

2.

3.

4.

4.

Прамасиви:

Канадски

Балтички

Ангара

Кинески

Декан

Арабијски

Гвајански

Бразилски

Афрички

Аустралијски

Источноантарктички

Модел диносаурусаОтисак ноге диносауруса

Кретање континената

Фосилизована амонита

пре 514 милиона година

за 150 милиона година

данас




ТИХИОКЕАН

ИНДИЈСКИ ОКЕАН

ТЕТИС

ТЕТИС

ТЕТИС

ТИХИОКЕАН

ТИХИОКЕАН

ПАНТАЛАСА

ПАНТАЛАСА

ПАНТАЛАСА

ИНДО-АТЛАНСКИ

ОКЕАН

СевернаАмерика



ЈужнаАмерика



Африка

Африка

АфрикаИндија

Индија

Сибир

Сибир

Сибир

Балтика

Лауренција

Арабија

Арабија

Казахстан

Казахстан

Кина

Северна Кина

Јужна Кина

АзијаЕвропа

Евроазија

Евроазија

Аустралија



Антарктик

Антарктик

Антарктик

АТЛАН

СКИ

ОКЕ

АН

Л А У Р А З И Ј А

ПА

НГ

ЕА

Г О Н Д В А Н А

Г О Н Д В А Н А


12


Проучи помоћу атласа и приложене илустроване карте структу-ралну грађу Европе. Какве правилности си уочио у грађи континента, крећући се од севера према југу? Своје закључке потврди и примерима. Ради у својој свесци.

У периоду глацијације више равничарских биљака у заштићеним долинама планинских ланаца је преживело хладноћу. Како су ове биљ-не врсте биле способне да лутају и „побегну“?

5.

6.

5.Балтички штит, Финска

5.Карпати

Распрострањеност копненог леденог покривача на Земљи у квартару.

5.Алпи

Прамасив Каледонске планинеЕродиране равни Варисцинске планинеАлувијалне равни Евроазијски планински систем


13

I „АУТОБИОГРАФИЈА“ ПЛАВЕ ПЛАНЕТЕ

Како су настала, у некада ледом прекривеним областима, данашња језера? Установи помоћу хидрографских карата атласа где су настали већи системи језера наше Земље и Европе.

Потражи, шта значи и када је почело тзв. „мало ледено доба“.

7.

8.

Супердиносаурус

Супердиносаурус – тј. Tyrannosaurus rex, кога су називали и краљем креде – према неким знацима и није био толико стра-шан. Научници америчког факултета Станфорд направили су компјутерску симулацију о кретању животиње. ... Током симулације су прво установили тежину животиње која достиже од 6 до 8 тона. Положај тежишта има важну улогу у њи-ховом кретању: пошто се кретање две животиње исте тежине, а са различитим тежиштем може јако разликовати. ... На основу симулације Т. rex је био јако спора животиња. За један окрет од 45 степени потребно му је било и више секунди – много више него човеку. По новом моделу велики месождер није био тако брз, као што су раније мислили: могао је да трчи брзином максимум 40 km/час. Тако да се ова грабљивица, највероватније, хранила лешевима других животиња и није ловила.

(Извор: www.geographic.hu)

Попуни следећу табелу о тираносаурусу.

окретање

трчање

исхрана

тежина

историја Земље – földtörténet – geohistory

палеонтологија – paleontológia – paleontology

планински систем –hegységrendszer – mountain system

ледено доба – jégkorszak – ice-age

низија – síkság – flat, plain

Историјат 2000 милиона година Земље приказан у кратком анимираном филму:

http://www.sulinet.hu/biosz/flash/foldtor/foldt.swf

Костур диносауруса8.



14

II

� Географски положај Африке

�� Африка лежи у загрљају Атлантског, Индијског океа-на и Средоземног мора.

�� Континент пресеца на два дела екватор који се про-теже у правцу запад-исток, а преко територије му прелази и почетни меридијан.

�� Од Азије је одваја Црвено море и вештачки ство-рен Суецки канал.

�� У правцу Европе 14 километара широк Гибралтарски мореуз (мореуз је ужа водена површина која спаја два мора) представља важну могућност прелаза.

�� Африка је 3. највећи континент наше Земље. Повр-шина јој је 30 милиона km2.

�� Континент је са најнеразуђенијом обалом, рас-полаже са мало острва и залива. (Дужина обале му је јако мала наспрам величине континента.) На западу се Гвинејски залив, а на истоку Аденски залив као клинови удубљују у унутрашњост конти-нента. Једино веће полуострво је Сомалијско по-луострво.

�� Највеће острво континента (и уједно 4. највеће острво наше планете) је Мадагаскар, који се нала-зи у Индијском океану.

�� Мања острва која леже у Атлантском океану (нпр. Канаринска острва, Зеленортска острва) су вулкан-ског порекла.

�� Настанак рељефа континента

�� Велики део Африке заузимају висоравани и басе-ни који се налазе на већој надморској висини.

�� Највећи део континента је прамасив углавном са-чињен од гранита, који је настао у пра- и предоба.

�� Током старог и средњег доба површина је више пута тонула и потопило је море. Током више мили-она година су се наталожили морски седименти, од којих су настале (нпр. кречњак, пешчар) седимент-не стене. Оне су се на древној површини таложиле у више слојева. Овако настали слојеви стена су се касније издигли на површину у облику огромних стеновитих блокова и у већем делу Африке форми-рали табласте површине.

�� У терцијеру се масив распарчао. Раседањем Земљине коре дуж пукотина, настали су ровови, басени, хорстови и степенасте површине. Расе-дање Земљине коре је пратила и вулканска ак-тивност (нпр. вулкан Телеки). Тада су се издигле и планине Атлас, које су најзападнији венац Евроа-зијског планинског система, једине веначне плани-не Африке.

�� У квартару су настале уске обалне низије и упо-ређујући са осталим континентима, не толико рас-прострањене равнице.

� Од Рта добре наде до Атласа(Предели Африке)

Ниска АфрикаСахара�� Најраспрострањеније подручје Африке и уједно

највећа пустиња (7,8 милиона km²) на Земљи. Од Мађарске има 85 пута већу површину.

�� Највећи део заузимају песковите и камените пу-стиње, али се могу наћи глинасти и шљунковите предели.

�� На формирање површине највише утиче велико

2. Авантуре кроз геолошку историју

АФРИКА

Сателитски снимак Африкe


15

II АФРИКА

дневно колебање температуре и ветрови. Бујање повремених водотокова такође утиче на велико разарање. Због великог дневног колебања темпе-ратуре стене се брзо уситњавају и тако настају непроходљиве камените пустиње. Ситнија зрнца песка ветар носи са собом и ствара дине које су по-кретне.

�� У централном делу Сахаре се издижу острвске пла-нине (нпр. Ахагар, Тибести).

�� Захваљујући деловању ветра настају посебни обли-ци стена (нпр. сфинкс-стена).

Судан�� Судан се простире јужно од Сахаре. Ово је већ под-

ручје саване (погледај касније).�� Острвске планине, које се граниче са великим ба-

сенима, сачињене су од кристалних гранитних бло-кова.

Приобално подручје Гвинејског залива�� Минералним благом (нпр. нафта) богата низија. �� Плодно и густо насељено подручје које складиште

хране Африке.

Басен Конга�� Басен Конга је удубљење облика чиније у централ-

ном делу Африке, у којем доминира река Конго.�� Басен је окружен појасом степенастих висоравни,

издигнутих приликом раседања, чију површину разарају слапови и брзаци.

�� „Зелени пакао“ Африке. Једини природни излаз према Атлантском океану.

Висока АфрикаИсточноафричка висораван�� Висораван се простире од подручја Конга до Ин-

дијског океана. �� Велики афрички ровови (средњи и источноафрич-

ки ров) и платои који их окружују, чине је разноли-ком.

�� У дубљим деловима ровова су настала језера (нпр. Тангањика, Њаса).

�� Дуж раседа су настали најспектакуларнији вулкани Африке. Овде се налази и Килиманџаро, највиша планина Африке, вулканског порекла. Највиши врх са својих 5895 метара је Кибо.

Етиопска висораван�� Висораван је активно вулканско подручје. �� У терцијару се велика количина базалтне лаве из-

лила на површину, створивши једну од најрас-прострањенијих базалтних подручја на планети. Дебљина негде достиже и 2000 метара.

Јужноафричка висораван�� Простире се јужно од реке Замбези.�� Централну зону чини аридна област, басен Калаха-

ри, коју карактерише изузетна надморска висина.

Планина Атлас�� Млада веначна планина која је део (члан) евроа-

зијског планинског система. �� Паралелни гребени су настали орогенезом.

Килиманџаро, Африка


16


Истражи одакле потиче назив Гибралтар и од када се користи. Ради у свесци.

Помоћу атласа установи где се пресецају eкватор и гринички мери-дијан.

1.

2.

Обала Африке је врло неразуђена. Колико је то могло утицати на искрцавање истраживача који су стизали бродовима?

3.

Највећи део површине Африке, на релативно великој надморској висини, прекривају седиментне стене (кречњак, пешчар итд.) које су на-стале за време старог, средњег и новог доба. Како су доспели ови мор-ски седименти на тако велику надморску висину? Ради у свесци.

4.

На површини континента се простиру велики вулкани.Какву правилност запажаш у њиховом положају?

5.

1.

3.

Гибралтарска стена

Обала Африке

5.

Конго

Сомалијск

о

полуост

рво

надморска висина

депресија

Средоземно мореГибралтарски

мореуз

А т л а н t с к и

о к е а н

Гвинејски залив

Рт добре наде

Мадера о.

Канарска о.

Мо з

а мб и

ч ки

к ан а

л

Аденски залив

Црвено море

Нил

Сенегал

Нигер

Замбези

Бели

Нил

Чад (језеро)

ПлавиНил

Сенегал

Орање

К е ј п

Викторијинојезеро

ЈезероТангањика

ЈезероМалави

Сенегал

Сенегал

Либијска пустиња

Го р њ а Г в и н е ј а

До

ња

Г винеја

Дракенсбе

рг

Доња Гвинеја

А

т л а с

С А Х А Р А

С У Д А Н

БасенКонга

Калахари Мад

агас

кар

Килиманџаро

Етиопскависораван

I (Плочаста област) Висоравни: прамасив прекривен седиментним слојевима

II Висораван распарчана раседањем

Атлантски океан

приобална низија

ивични степеник

басен ров

раседна површина

КилимаџароВикторијино језеро

Индијскиокеан

Занзибар

Језеро Тангањика

раседне линије

слојеви седиментних стена

прамасив: кристалне стене

З И

0 250 км


17

II АФРИКА

Африка се стално разилази дуж великих ровова. Како ће изгледати новонастала копна после распада континента? Направи скицу. Користи одговарајуће карте атласа.

6.

6.

6.

Учествујеш на имагинарном планинарском маратону у Африци. Циљ је: крећући се од севера према југу, попети се на сваки врх конти-нета и успут правити белешке. Допуни оне делове свог дневника, где се могу видети подаци и имена планина и врхова. Означи црвеном најви-ши, а плавом најнижи врх.

Име планинског ланца Име највишег врха Висина

Атлас

Ахагар

Еми Куси

4620m

Кибо

Мадагаскар (острво)

Тхабана Нтлениана 3482m

Колика је разлика у надморској висини између твог родног места и највишег врха Африке?

7.

7.

Црвено море, рај ронилаца

Дине Сахаре са караваном камила

Атлас, Мароко


18


залив – öböl – bay

острво – sziget – island

полуострво – félsziget – peninsula html

мореуз – tengerszoros – channel

вулкан – vulkán – volcano

пустиња – sivatag – desert

Експедиција Телеки и проналазак вулкана

Телеки: http://www.sulinet.hu/foci/teleki/teleki.

За десет милиона година нови океан настаје у Африци

У нормалним околностима силе које формирају природу јако споро делују. Један људски век је кратак да бисмо могли да посматрамо мењање корита једне реке, издизање планине, или евентуално настанак једног мора. Баш зато је изванред-на појава, која се одвија на подручју Афар депресије у североисточној Африци од јесени 2005. године. Од тада су научници, а и мештани пријавили више стотина земљотреса и настанка пукотина. На највише места потонула је површина око 100 метара. Међутим, научници су приметили и то, да се у пукотинама појави-ла, за дно океана карактеристична, базалтна магма. Рачунајући у геолошком времену, не треба још много чекати да се Црвено море улије у пукотину, почне настанак океана и да се „рог“ источне Африке одвоји од континента.

Басен Црвеног мора је отприлике пре 30 милиона година почео да се отвара, а Африка и Арапско полуострво да се дуж пукотине удаљавају једно од другог. У протеклих неколико милиона година овај ба-сен се са океанском кором проширио скоро 300 km. Афар равница, која је продужетак Црвеног мора, стално тоне и има дело-ве који су већ 100m испод надморске висине. Данакил висораван, која се простире на обали, спречава да Црвено море продре у копно, али стална ерозија и пропадање тла, стално смањују висину „насипа“. У Данакил депресију, којa се простире источ-но од Афар равнице, може се запазити често продирање мора. Према прогнози геофизичара Велики источноафрички ров ће се у року 10 милиона година толико проширити, да ће бити величине као данашње Црвено море, а источноафрички рог ће се одвојити од континента.

(Извор: www.geographic.hu)

Састави на основу горе наведени чињеница узрочно последични низ. Упиши у квадрат слово тачног одговора.

A Афар равницу ће поплавити море

Б Афар равница је наставак басена Црвеног мора

В „Рог“ Африке ће се одвојити од континента

Г Афар равница све више тоне

Седи на један замишљени бицикл и у мислима се провозај од Рта добре наде до Етиопске висоравни, па даље све до ушћа Нила. Кроз какве карактеристичне пределе си прошао/ла?

8.

8.

зато зато зато

Фелука на Нилу



19

II АФРИКА

3. Тропска земља

зато зато зато

� Клима, тло, флора и фауна Африке

�� 95% територије Африке спада у тропску (жарку) зону. Називају је и најврелијим континентом. Сун-чеви зраци током целе године под великим углом стижу на површину.

�� Удаљавајући се од eкватора, који пресеца конти-нент на два дела, смењују се и климатски појасе-ви.

�� Климатске карактеристике мењају се и у висорав-нима на високим планинама.

� Пасати

�� У тропској зони владају пасат ветрови. Пасат дува из правца северног повратника и јужног повратни-ка у правцу eкватора. Узрок томе је велика разлика у притиску између екватора, где влада низак прити-сак (види јако загрејавање) и повратника где влада висок притисак.

�� Правац пасата на северној полулопти је северо-источни, а на јужној полулопти југоисточни. (Ве-тар увек добија име по оном пределу, одакле дува). Пасат ветрови стално дувају, правац и брзина им се једва мења.

� Тропска (жарка) зона

Екваторски појас�� Током целе године је много падавина (називају га

и „територијом свакодневних киша“), реке су обил-не водом и имају увек јако висок водостај.

�� Средња годишња температура је висока (25-29 °C), годишње колебање температуре је свега 2-3 °C, a влажност ваздуха 80-100%.

�� Природна вегетација су тропске прашуме, које су биљним и животињаким врстама најбогатије зајед-нице на Земљи.

�� Ту живе разне врсте инсеката и птица.�� Ово је станиште човеколиких мајмуна, шимпанза и

горила. �� Опасне болести шире цеце мува и маларични кома-

рац.�� Тло му је у хумусу сиромашан латерит.

Прелазни појас (саване)�� Од екватора према северу и југу се смењују два

годишња доба: суво и кишовито. Дужина кишо-витог годишњег доба и количина падавина се – удаљавајући од екватора – смањује (називају га и „појасем летњих киша“).

�� Водостај река је променљив.�� Природна вегетација је савана – са више варијан-

ти:

Носорог са пеликанима и розе фламингосима у Кенији


20

3. Тропска земља

20

�� Шумовита савана, (тропске листопадне шуме) са ниским дрвећем и густим шибљем, представља прелаз крећући се од прашума, према повратни-цима.

�� Шумовите – травнате саване прекривају траве које достижу висину и до 3-4 метра. На многим местима шуме замењују ове травнате површине. (Карактеристично дрвеће ових предела је бао-баб, који достиже старост и до 2-3 хиљадe година и акација висине 10-15 метара.)

�� Травнате саване чине траве које добро трпе сушу (пожари на саванама).

�� Најбогатији и најразноврснији је животињски свет наше планете, којега је лов јако разредио.

�� Биљоједи: слон, носорог, жирафа, зебра, афрички биво, антилопа, итд.

�� Звери: лав, леопард, гепард, итд.�� Лешинари: шакал, хијена, лешинар.�� Ту живе и нилски коњ, крокодил, розе фламингоси

и највећа птица Африке, ној.�� За заштиту животне средине оснива се све више на-

ционалних паркова (НП Серенгети у Танзанији). �� За латерит тло овог предела је карактеристично да

садржи више хумуса од латерита екваторског поја-са.

Појас тропских пустиња�� Годишња количина падавина свуда остаје испод 250

mm. Постоје места где годинама и деценијама нема падавина.

�� Дневно колебање температуре ту је највеће на Земљи (током дана температура је често изнад 50 °C, а ноћу испод 0 °C).

�� У овом појасу, у већем делу године, повремене реч-не токове карактеришу сува корита која називамо вади.

�� Вегетација је проређена или у потпуности изостаје. Пустињске биљке, захваљујући кондензацији, оп-стају у овако суровој средини.

�� Стална насеља су настала само у оазама, ређе уз реке (нпр. Нил).

�� Главни производ је датула.�� Карактеристична животиња је једногрба камила

(дромедар).�� Право тло се не формира (пустињско скелетно тло).

� Умерена зона –топли умерени појас

Медитеранска клима�� Овде спада приобаље Средоземног мора и под-

ручје код Рта добре наде.�� Карактеришу је врела и сува лета, благе и кишовите

зиме.�� Реке зими бујају, а лети се скоро исуше.�� Природну вегетацију карактеришу вечно зеле-

не шумске заједнице тврдолисног типа (ловор, храст плутњак, маслина).

�� Карактеристична тла су смеђа тла и црвеница.

Зомбанске зебре


21

II АФРИКА

21

a) Објасни помоћу илустрација, зашто је у околини екватора тако честа и велика количина падави-на.

б) Када је период падавина у савани? Шта је узрок томе, како би то објаснио?

1.

Сунце

Сунце

Сунце

ПРОЛЕЋЕ, ЈЕСЕН

ЛЕТО

ЛЕТО

21. III 23. IX

22. VI

22. XII

ваздушна струја која се диже

ваздушна стуја која се спушта

ваздушна стуја која се спушта

С

С

С

С

Ј

Ј

Ј

Ј

северниповратник



тврдолисна вегетација

тврдолисна вегетација

пустињаполупустиња

пустињаполупустињаоаза савана савана

тропске прашуме

пустиња пустиња

оаза

травната шумовита-травната савана

шумовита-травната травната савана

екватортропске прашуме

кишовито годишње доба екватор суво годишње доба

северни повратник екватор јужни повратник

суво годишње доба екватор кишовито годишње доба

јужни повратник



појас пустиња појас саване појас екватора појас саване појас пустиња


Documents

32616 Földrajz 1–192korrCC2016 · 2017. 3. 30. · 8 i „˜˚˛˝˙ˆ˝ˇ˘˜ ˆ ˜” ˜ ˜ ˛ 1. Историја наше Земље Родила сам се отприлике