UNIVERZITET U BANJOJ LUCIEKONOMSKI FAKULTETPOSLEDIPLOMSKE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet: KVALITET EKONOMIJE PREDUZEĆA

Tema:ZNAČAJ PRAGA EKONOMIČNOSTI KODODREĐIVANJA MINIMALNOG STEPENA

KORIŠĆENJA KAPACITETA

PROFESOR: KANDIDAT:Prof.dr Šefkija Berberović Željko Radosavac

Banjaluka, maj 2007. godine

1

SADRŽAJ

UVOD ................................................................................................3

1. PRAG EKONOMIČNOSTI ............................................................41.1 Pojam praga ekonomičnosti .................................................41.2 Utvrđivanje praga ekonomičnosti ........................................61.3 Metode izračunavanja praga ekonomičnosti ........................81.3.1 Naturalni metod izračunavanja praga ekonomičnosti .......81.3.2 Vrednosni metod izračunavanja praga ekonomičnosti .....10

2. EFEKTI PROMENE UTICAJNIH FAKTORA NA PRAG EKONOMIČNOSTI...........................................................11

2.1 Efekti promene cena ............................................................112.2 Efekti promene fiksnih troškova .........................................122.3 Efekti promene varijabilnih troškova .........................................122.4 Prag ekonomičnosti korišćenja kapaciteta .................................13

3. PRIMENA PRAGA EKONOMIČNOSTI .....................................14

4. ZAKLJUČAK .................................................................................16

5. LITERATURA ...............................................................................17

2

UVOD

Kao posledica ogromne konkurencije i nastojanja da se zadrži ili osvoji mesto na tržištu, odgovorne organizacije svim segmentima poslovanja pristupaju analitički i sveobuhvatno, u pokušaju da zajedničkim radom i naporima svih članova organizacije stvore novi kvalitet ili ostvare značajne uštede. Naime, ekonomski sistem podrazumeva transformisanje izvršenih ulaganja u rezultate reprodukcije, pa ukoliko se uložene vrednosti u uspostavljanje kapaciteta ne reprodukuju preko realizacije proizvoda, opstanak takvog organizacionog sistema dolazi u pitanje. Takođe, nedovoljno korišćenje kapaciteta uslovljava i nepotpuno reprodukovanje uloženih vrednosti, te tako ne ostvaruje pozitivnu razliku između proizvedene (C) i utrošene vrednosti (T) a što direktno utiče na stabilnost organizacionog sistema. Utvrđujući da li preduzeće posluje ekonomično i rentabilno, pri čemu se ukupni prihodi porede sa ukupnim troškovima poslovanja, savremeni menadžment mora biti u stanju da utvrdi na kom stepenu korišćenja kapaciteta se izjednačavaju planirani ukupni prihodi sa ukupnim troškovima.Taj stepen, odnosno ta tačka korišćenja kapaciteta, ukoliko je posmatramo u vidu danas posebno popularnih grafičkih prikaza, gde preduzeće posluje bez dobitka ali i bez gubitka naziva se prag ili tačka ekonomičnosti.U literaturi se često koriste sinonimi kao što su prelomna tačka, tačka pokrića, prag korisnosti, prag rentabilnog poslovanja i slično.

3

1. PRAG EKONOMIČNOSTI

1.1 POJAM PRAGA EKONOMIČNOSTI

Tačka korišćenja kapaciteta, posmatrano na grafičkom prikazu, u kojoj se izjednačavaju ukupni prihodi sa ukupnim troškovima, odnosno gde preduzeće posluje bez dobitka ali i bez gubitka, naziva se prag ili tačka ekonomičnosti. Nakon te tačke, gde se izjednačavaju ukupno realizovana vrednost proizvodnje sa ukupnim troškovima (T=C), počinje ekonomično i rentabilno poslovanje posmatranog preduzeća. Preduzeće ulazi u užu ili širu zonu dobitka u zavisnosti od delovanja sledećih faktora:

- promena prodajnih cena,- promena kvantitativne i kvalitativne strukture troškova,- promena obima proizvodnje i prodaje i- promena proizvodnog asortimana i prodaje.

Posmatrajući zakonitosti ponašanja troškova izvesno je da se troškovi elemenata proizvodnje ne smanjuju proporcionalno smanjivanju stepena korišćenja kapaciteta. Ovo je naročito važno ukoliko se javi nemogućnost korišćenja kapaciteta na optimalnom nivou te je preduzeće prinuđeno da redukuje proizvodnu aktivnost. To ocenjivanje izvodi se upoređivanjem prihoda na datom obimu proizvodnje uz konstantne prodajne cene i troškove koje takav obim proizvodnje uzrokuje a što se može predstaviti obrascem:

n

ΣQiCρi=C‹›T (1.1) i=1

Prema tome, stepen korišćenja kapaciteta ispod kojeg se ne ostvaruje ekonomično poslovanje predstavlja prag ekonomičnosti korišćenja kapaciteta (slika 1).Ispod ovog praga-tačke ekonomičnosti nastaje gubitak u poslovanju preduzeća, koji se izražava u negativnoj razlici između vrednosti realizacije proizvoda i troškova proizvodnje, što možemo izraziti obrascem:

G = T – C (1.2)

4

gde je G=gubitak u poslovanju preduzeća koji izražava negativnu razliku između stvarnih troškova (T) i realizovane vrednosti proizvodnje (C).

Do pojave praga ekonomičnosti pre padanja stepena korišćenja kapaciteta na nulu dolazi zbog okolnosti što se ukupni troškovi sporije smanjuju od pada obima proizvodnje pri čemu visina fiksnih troškova Tφ ostaje na nivou na kom je i bila uspostavljanjem kapaciteta.Ukoliko ponašanje ukupnih troškova u funkciji dinamike stepena korišćenja kapaciteta posmatramo po jedinici proizvoda imamo situaciju kao na slici 2.

5

Evidentno je da na nivou praga ekonomičnosti korišćenja kapaciteta imamo izjednačavanje visine prodajne cene sa cenom koštanja, što uslovljava svođenje dobiti po jedinici proizvoda na nulu. Pri tome se podrazumeva da je prodajna cena Cq uzrokovana odnosom ponude i tražnje na tržištu, te da je njena visina nezavisna od dinamike korišćenja kapaciteta. Opadanjem obima proizvodnje ispod praga ekonomičnosti dolazi do smanjenja vrednosti realizacije proizvoda. To je rezultat okolnosti što se cena proizvodnje kreće pravolinijski dok se ukupni troškovi u funkciji stepena korišćenja kapaciteta menjaju krivolinijski. Takođe se sa slike može zaključiti da se realizacija svodi na nulu kada je stepen korišćenja kapaciteta, odnosno obim proizvodnje sveden na nulu, dok se u tom slučaju troškovi svode na iznos fiksnih troškova a koji su znatno iznad nule.Ovakav odnos realizacije i troškova može da bude jasan putokaz preduzeću prilikom formiranja svoje poslovne politike u smislu optimalnog korišćenja raspoloživog proizvodnog kapaciteta.

1.2 UTVRĐIVANJE PRAGA EKONOMIČNOSTI

Predmet praga ekonomičnosti isključivo su troškovi, realizacija i finansijski rezultat. Sa stepenom korišćenja kapaciteta prag ekonomičnosti se obično povezuje kada se želi istaći trend u kretanju troškova, realizacije i finansijskog rezultata, počev od nultog pa sve do maksimalno mogućeg korišćenja kapaciteta.Svaka promena stepena korišćenja kapaciteta uslovljava dakle i određenu promenu troškova elemenata proizvodnje s tim da se ova promena odnosi na varijabilni deo troškova, dok fiksni deo ostaje na nivou troškova uslovljenih uspostavljanjem kapaciteta.Polazeći od pretpostavke da se u funkciji obima proizvodnje menjaju samo proporcionalni troškovi dok se relativno fiksni ne javljaju kada nema raslojavanja korišćenja kapaciteta (slika 3), a što opet upućuje na preduzeća čiji je proizvodni asortiman monoproizvodan ili je moguće razdvojiti proizvodne celine po delovima ili pogonima, izračunavanje prelomne tačke se izvodi po sledećem obrascu:

Kqρ = Tφ / QCq-QTπq = Tφ / C-Tπ (1.3)

gde je Kqρ = stepen korišćenja kapaciteta na pragu ekonomičnosti

6

Relativno fiksni troškovi uslovljeni su organizacionom strukturom korišćenja kapaciteta što znači da se javljaju i menjaju sa pojavom i promenama raslojavanja proizvodnje (slika 4). Pomenuta slika pokazuje pomeranje praga ekonomičnosti korišćenja kapaciteta u pravcu većeg obima proizvodnje, jer su ukupni troškovi skokovito porasli u funkciji prelaska obima proizvodnje iz jedne u drugu zonu.

7

1.3 METODE IZRAČUNAVANJA PRAGA EKONOMIČNOSTI

Postoje dva osnovna metoda izračunavanja praga ekonomičnosti i to:

- naturalni metod, kada izračunavamo količinu učinaka,- vrednosni metod, gde izračunavamo visinu prihoda.

1.3.1 Naturalni metod izračunavanja praga ekonomičnosti

Suština ovog metoda je da na osnovu informacija izračunavamo broj komada proizvoda koje je potrebno proizvesti i prodati pa da preduzeće posluje na pragu ekonomičnosti.

Primer:1. Ukupni fiksni troškovi ........................................................... 3000000 KM2. Varijabilni troškovi po jedinici proizvoda ............................. 6000 KM3. Prodajna cena po jedinici proizvoda ..................................... 10000 KM4. Instalisani kapacitet proizvodnje ........................................... 1000 kom

Na bazi ovih podataka potrebno je izračunati količinu proizvoda na pragu ekonomičnosti i na kom se stepenu korišćenja kapaciteta taj prag nalazi.

C = TCq x Q = Tφ + Tρ x Q

10000 x Q = 3000000 + 6000 x Q10000 x Q – 6000 x Q = 3000000

Q = 3000000 / 4000Q = 750 komada

% = (ostvarena proizvodnja / max. proizvodnja) x 100% = (750 / 1000) x 100 = 75%

Iz primera možemo zaključiti da preduzeće kada proizvede i proda 750 komada proizvoda ispunjava uslov kvantitativnog izjednačavanja prihoda i troškova tj. posluje na pragu ekonomičnosti (bez dobitka ili gubitka). Pri tom se prag ekonomičnosti nalazi na 75% iskorištenosti kapaciteta.

8

Na istom primeru izračunavanje praga ekonomičnosti možemo izvršiti po sledećem obrascu:

Kp = Tφ / QCq – QTρ = Tφ / (C – Tρ)odakle je Kp = 3000000 / (10000000 – 6000000)

Kp = 0,75 x 100 = 75%Pri čemu je 75% od 1000 = 750 komada

Numerički primer možemo grafički predstaviti:

9

1.3.2 Vrednosni metod izračunavanja praga ekonomičnosti

Ako preduzeće ima heterogenu proizvodnju, prag ekonomičnosti izračunavamo preko visine prihoda koji je potrebno ostvariti. Naime, kod ovog metoda izračunavamo koji je to iznos prihoda koji mora ostvariti preduzeće da bi poslovalo na pragu ekonomičnosti. U prethodnom primeru smo izračunali da će preduzeće poslovati na nivou praga ekonomičnosti ukoliko proizvede i realizuje 750 komada proizvoda. Kada tu količinu pomnožimo sa prodajnom cenom, koja je nepromenjiva u određenom vremenskom periodu za koji računamo tačku ekonomičnosti, dobićemo vrednost proizvodnje na nivou praga ekonomičnosti

Kqp = Qqp x Cq (1.4)

gde su: Qqp – količina proizvoda na nivou tačke ekonomičnosti Cq – prodajna cena po jedinici proizvoda

Visinu prihoda na pragu ekonomičnosti izračunavamo na bazi relacije:

Cpe = C x Tφ / (C – Tv ) (1.5)

Ukoliko primenimo ovaj metod na prethodni primer dobićemo

Cpe = 10000000 x 3000000 / (10000000 – 6000000)Cpe = 7500000 KM

% = ostvareni Cpe / maksimalni C = 75%

10

2. EFEKTI PROMENE UTICAJNIH FAKTORA NA PRAG EKONOMIČNOSTI

Najznačajnija primedba koja se upućuje na račun analize praga ekonomičnosti je u vezi sa statičnošću elemenata na kojima se bazira. Pretpostavke da su varijabilni troškovi konstantni, da su ukupni prihodi prikazani u linearnom obliku, da je prodajna cena konstantna te da se fiksni troškovi ne menjaju često se u savremenim uslovima ocenjuju kao nerealni. Međutim, kada se troškovi i cene posmatraju u kraćem vremenskom periodu, onda se pretpostavka o njihovoj konstantnosti u analitičke svrhe ne osporava. U praksi se često pokazuje da ukoliko se radi o kraćim vremenskim intervalima da se proizvodni faktori nabavljaju po istoj ceni kao i da je konstantnost varijabilnih troškova česta, dok se proizvodnja obavlja u granicama kapaciteta.

2.1 EFEKTI PROMENE PRODAJNE CENE

Na slici 5 prikazano je ponašanje praga ekonomičnosti ukoliko dođe do povećanja cene proizvodnje. Naime, povećanjem cene proizvodnje povećavaju se ukupni prihodi, tačka B". Prag ekonomičnosti ostvaruje se pri

11

nižem nivou korišćenja kapaciteta odnosno na nižem obimu proizvodnje. Suprotno, smanjenjem cene proizvoda smanjuju se prihodi, tačka B'. Prag ekonomičnosti se ostvaruje pri višem nivou proizvodnje.

2.2 EFEKTI PROMENE FIKSNIH TROŠKOVA

Povećanjem ukupnih fiksnih troškova povećavaju se ukupni troškovi, tačka B' na slici 6. Prag ekonomičnosti ostvaruje se na višem stepenu korišćenja kapaciteta. Suprotno, smanjenjem ukupnih fiksnih troškova smanjuju se ukupni troškovi, tačka B''. Prag ekonomičnosti je na nižem nivou korišćenja kapaciteta.

2.3 EFEKTI PROMENE VARIJABILNIH TROŠKOVA

Povećanjem varijabilnih troškova povećavaju se ukupni troškovi, tačka B' na slici 7. Prag ekonomičnosti ostvaruje se na višem stepenu korišćenja kapaciteta. U suprotnom, smanjenjem varijabilnih troškova smanjuju se ukupni troškovi, tačka B'', a prag ekonomičnosti se ostvaruje na nižem stepenu korišćenja kapaciteta.

12

2.4 PRAG EKONOMIČNOSTI KORIŠĆENJA KAPACITETA

13

Ukoliko želimo izračunati postotak korištenog kapaciteta, maksimalni kapacitet izjednačavamo sa 100, a postotak kapaciteta na pragu ekonomičnosti očitavamo sa grafikona , slika 8.

3. PRIMENA PRAGA EKONOMIČNOSTI

Izračunavanje i primena praga ekonomičnosti u mnogome pomažu pri vođenju poslovne politike u neizvesnim uslovima i pri donošenju važnih poslovnih odluka sa određenim stepenom sigurnosti kao npr. O obimu proizvodnje, prodajnim cenama, stepenu korišćenja kapaciteta i dr. Prag ekonomičnosti omogućava nam da tačno izračunamo koliko možemo da smanjimo količinu proizvoda a da preduzeće posluje bez gubitka, koliko možemo smanjiti prodajnu cenu, koliko se mogu povećavati troškovi poslovanja a da preduzeće posluje bez gubitka ili da pak ostvari određeni dobitak.

S tim u vezi na bazi sledećih obrazaca ilustrujemo kako možemo izračunati razne stope kao što su:

1. Stopa smanjenja količine proizvoda

%p = [(Tφ / Q(c-v))-1] x 100

2. Stopa sniženja prodajne cene

%c = [(Tφ + v x Q / c x Q)-1] x 100

3. Stopa povećanja troškova

%t = [(c x Q / Tφ + v x Q)-1] x 100

14

Izračunavanje pomenutih stopa možemo ispratiti na sledećem primeru:

Deoničko društvo Sanitex planira da proizvede 1500 kg proizvoda, uz Tφq=12 KM, Tvq=23 KM i prosečan dobitak po jedinici proizvoda od 8 KM. Izračunati koliko možemo a da pri tom preduzeće ne posluje sa gubitkom:

1. smanjiti proizvodnju, ako se troškovi povećaju za 4% a prodajne cene smanje za 6%

2. smanjiti prodajnu cenu uz povećanje troškova za 7% i uz smanjenje prodaje za 9%

3. povećati troškove uz smanjenje prodaje od 8% a smanjenje prodajne cene za 11%.

1. prodajna cena (c) = f + v + dobit = 12+23+8 = 43KM za 1 kg

Tφ = f x Q = 12 x 1500 = 18000

%p = {1.04x18000/1500x[(0.94x43)-(1.04x23)]-1}x100 = -22%

Preduzeće uz date uslove može smanjiti planiranu proizvodnju za 22%.

2. stopa sniženja prodajne cene

%c = [(1.07x18000 + 1.07x23x0.91x1500 / 43x0.91x1500) -1] x 100 = -10%

Prodajna cena uz date uslove se može max smanjiti za 10%.

3. stopa sniženja prodajne cene

%t = [(0.89x43x0.92x1500 / 18000 + 23x0.92x1500) - 1] x 100 = 5%

Preduzeće može povećati troškove za 5% a da pri tom ne posluje sa gubitkom

15

4. ZAKLJUČAK

U poslovnoj politici preduzeća, prag ekonomičnosti utvrđuje se na osnovu kvalitativne i kvantitativne strukture troškova, kao i njihove dinamike u funkciji promene stepena korišćenja kapaciteta. Poznavanje zakonitosti ponašanja troškova u dinamici pokazuje da se smanjivanjem stepena korišćenja kapaciteta ne mogu u istoj srazmeri smanjiti i troškovi elemenata proizvodnje.

Ukoliko je učešće fiksnih u strukturi ukupnih troškova veće, prag ekonomičnosti je na višem stepenu korišćenja kapaciteta, što uslovljava manju elastičnost u menjanju obima proizvodnje datog ekonomskog sistema. Stoga, preduzeća sa visokim organskim sastavom elemenata proizvodnje pa prema tome i visokim učešćem fiksnih u ukupnim troškovima, ne mogu smanjivati svoj obim proizvodnje bez rizika da im se pojavi gubitak u poslovanju već pri neznatnom smanjivanju stepena korišćenja kapaciteta ispod optimalnog nivoa proizvodnje. S druge strane, preduzeća sa nižim organskim sastavom elemenata proizvodnje, pa prema tome i nižim učešćem fiksnih u ukupnim troškovima, mogu smanjivati stepen korišćenja svog kapaciteta do nižeg obima proizvodnje bez opasnosti ulaska u poslovni gubitak, jer se manjom realizacijom proizvodne vrednosti pokrivaju ukupni fiksni i oni varijabilni troškovi koji su uslovljeni takvim obimom proizvodnje. Stoga ova preduzeća mnogo elastičnije menjaju stepen korišćenja kapaciteta bez pojave gubitka u svom poslovanju.

Dakle, analiza praga ekonomičnosti savremenom menadžeru omogućava da utvrdi stepen korišćenja kapaciteta ispod kojeg se ne ostvaruje ekonomično poslovanje preduzeća kao i sagledavanje trenutnog odnosa očekivanih i/ili ostvarenih prihoda, troškova i rezultata na različitim nivoima korišćenja kapaciteta.

16

5. LITERATURA

1. Berberović Š., Šunjić-Beus M., Ekonomika preduzeća, Sarajevo, 2005.

2. Markovski S., Troškovi u poslovnom odlučivanju, Informator, Zagreb 1978.

3. Samuelson P., Ekonomija, Mate, Zagreb 2000.4. Majcen Ž, Troškovi u teoriji i praksi, Informator, Zagreb 1976.5. www.efbl.org

6. Analytical business calculator, aplikativni softver

17