СТАРО ГРАДСКО ЈЕЗГРО СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ
Професор:Милетић Јелена
Ученик:Балтановић
Иван
Сремски Карловци
Сремски Карловци су градско насеље у Србији у општини Сремски Карловци у Јужнобаначком округу,али припадају географској регији Срем,чији назив стоји и у имену насеља.Налазе се на десној обали реке Дунав 12км од Новог Сада.Сремски Карловци су једино насеље у општини Сремски Карловци.
Градско језгро Сремских Карловаца
Старо градско језгро Сремских Карловаца представља просторну културно-историјску целину,која је проглашена културним добром од изузетног значаја за Србију.
Старо језгро Сремских Карловаца настало је током 18. , 19. и почетком 20. века.Међутим,основа данашњег насеља је старија,а посебно садржи елементе из отоманског времена.
Највећи процват насеља дешава се у 18. веку,када почетком овог века Карловци постају најважније црквено седиште у Српству(Карловачка митрополија).Са појавом нових црквених,а касније и грађанских установа почиње урбани развој вароши,која је током целог раздобља хабзбуршке власти имала изразито српски и православни карактер.
Значајан подстрек чинили су бројни трговци и занатлије што је насељу дало посебну физиономију мешовитог управно-привредног седишта.
Премештањем Српске патријаршије у Београд у раздобљу између 2 светска рата Сремски Карловци губе на значају,али је ово истовремено омогућило да се јединствено старо ткиво насеља очува до дан-данас.
Просторна културно-историјска целина
Старо градско језгро Сремских Карловаца је проглашено за културно добро од изузетног значаја 1993.године.Оно обухвата простор Трга Бранка Радичевића са околним блоковима и улицама,обухвата грађевине који по вредности архитектонско-ликовних и функционалних решења овој целини обезбеђују изузетно значајно место у културној историји српског народа.
Трг Бранка Радичевића
Старо градско језгро Сремских Карловаца је главни трг у Сремским Карловцима,који носи име по знаменитом српдком песнику: “Бранку Радичевићу”.То је и средишњи простор просторне културно-историјске целине-старог језгра Сремских Карловаца.
Основа данашњег трга је настала у време отоманске владавине Панонијом(16. и 17. век).Током 18. и 19. века када су Сремски Карловци били незванично седиште Срба у Угарској,око трга су изграђена велелепна верска и световна здања(Саборна црква,Патријаршки двор,Магистрат и Богословија).
Истовремено,трг је уређен,са посебно значајном чесмом “Четири Лава” као средишњим мотивом.
Здања на тргу Бранка Радичевића,имају,у историјским збивањима,политичком и културно-просветном животу,вредност архитектонско-ликовних и функционалних решења која овој целини обезбеђују изузетно место у историји културе српског народа.
Патријаршки двор
Саборна црква
Магистрат
Богословија
Патријаршки двор
Патријаршки двор у Сремским Карловцима је двор владике сремског а до 1930. године и Патријарха српског.У непосредној је близини епархијске саборне цркве.Он је споменик културе од изузетног значаја.Саграђен је између 1892. и 1895. године по пројекту нашег архитекте Владимира Николића на месту где се некада налазио “Пашин конак”(прво седиште поглавара српске цркве).Он је не само седиште епархије Српске православне цркве,него и ризница у којој су смештене драгоцености,уметнички материјал,иконе,портрети митрополита,библиотека...
Саборна црква
Изградња саборне цркве светог Николе у Сремским Карловцима започета је 1758. године на подстицај Карловачког митрополита Павла Ненадовића.Главни градитељи били су Коста Цинцарин и немац Јоханес.Године 1760. зидани су торањ и купола по пројекту Захарија Орфелина а црква је потпуно завршена 1762. године.Црква је више пута обнављана али је ипак задржала значај из периода када је и подигнута.У самој цркви се налазе 2 реликвије-делови моштију другог српског архиепископа Светог Арсенија Сремца и чудотворна икона Пресвете Богородице Бездинске,што је чини црквом од изузетног културног значаја.
Магистрат
Магистрат у Сремским Карловцима подигнут је у периоду од 1806. до 1811. године у неокласистичком духу.Првобитна намена зграде била је везана за Петроварадински пук у оквиру војне границе.План магистрата је урадио инжиљњерски поручник барон Васкез 1791. године а преправке плана је извршио инжињерски капетан Пољани 1805. године.Зграда је више пута обнављана и осавремењавана.Последњих деценија ту је смештена општина.
Извори информисања:википедија,чланци о значају Сремских Карловаца са интернета,историјат старог језгра Сремских Карловаца ,странице историчара Србије који су истраживали значај АП Војводине а посебно срема.