TEMA 12. KONFERENCIJE: KONVERGENCIJA KAO FAKTOR RAZVOJA U DOBA ZNANJA
SREMSKI KARLOVCI
TEMA 12. KONFERENCIJE: KONVERGENCIJA KAO FAKTOR RAZVOJA U DOBA ZNANJA
Ovogodišnja tema Konferencije zasnovana je na tezi da je osnovni cilj strategije konvergencije osposobljavanje organizacije za poslovanje u uslovima otvorene trišne privrede. Ovom temom elimo da objedinimo i sa razliitih naunih aspekata analiziramo postojee stanje, kako bismo utvrdili polazne osnove za efikasniju razvojnu politiku u funkciji evropske integracije Srbije. Na Konferenciji emo tragati za odgovorom na sledee pitanje - šta bi trebalo uraditi u Srbiji na implementaciji razvojnih trendova i procesa:
a) globalizacije svetske privrede i kulture ivota i rada,
b) povezivanja nacionalne privrede i proizvodnih sistema u regionalnim
okvirima u uem i širem smislu,
c) liberalizacije robnih, finansijskih i tehnoloških tokova i naina
organizovanja i usmeravanja privrednih aktivnosti,
d) privatizacije razvoja,
e) inovacione politike,
f) obrazovne politike,
g) porasta uloge usluga, medijskih i informatikih tehnologija u stvaranju
nove vrednosti,
Izdava:
Za izdavaa:
Ekonomski aspekti – Savremene ekonomske strategije
– Strana ulaganja kao faktor razvoja
– Preduzetnika ekonomija
funkciji odrivog razvoja
Nauka i konvergencija
programu HORIZONT 2020
– Tehnološki inkubatori kao podrška
– Inovacije u oblasti tehnološkog
globalne ekonomske krize
regionu
– Novinarska konvergencija
– Konvergentna redakcija
stvaranju nove vrednosti
– Obrazovni trendovi i najbolje prakse
– Iskustva uenja u strukovnom i akademskom obrazovanju
– Dizajn i razvoj kurikuluma
– Nove tehnologije u nastavi i uenju
– Postignua i izazovi u razvoju informatikih tehnologija u obrazovanju kod nas i u regionu
– Celoivotno uenje
ORGANIZATOR KONFERENCIJE
TEL. 021/21-550-50 SAJT: www.famns.edu.rs
E-MAIL: info@ikm.mk TEL.+389 70 731 599
VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAA
Svetosavska 57, 23300, Kikinda SAJT: www.vaspitacka.edu.rs
EMAIL: vsov@businter.net TEL. : 0230/439-250,
Prof. dr Dušan Risti, emeritus, Fakultet za menadment, Sremski Karlovci Prof. dr Olja Arsenijevi, Fakultet za menadment, Sremski Karlovci Prof. dr Zoran Savi, Fakultet za menadment, Sremski Karlovci Prof. dr Milica Andevski, Filozofski fakultet, Novi Sad Prof. dr Nenad Markovi, Fakultet za menadment, Sremski Karlovci Prof. dr Goran Bulatovi, Fakultet za menadment, Sremski Karlovci Prof. dr Ozren Oci, Fakultet za menadment, Sremski Karlovci Prof. dr Dejan Mihajlovi, Institute of Tehnology Monterrey in Siudad Mexico, Mexico Prof. dr Metod erneti, Univerza na Primorskem, Fakulteta za management, Slovenija Prof. dr Éva Vitéz, College for Modern Business Studies, Hungary, Prof. dr Robert Dimitrovski, Univerzitet FON, Skoplje Doc. dr Jelena Simi, Fakultet za menadment, Sremski Karlovci Doc. dr Jelena Davidovi Raki, Fakultet za menadment, Sremski Karlovci Doc. dr Ljilja Bulatovi, Fakultet za menadment, Sremski Karlovci Prof. dr Nataša Kraleva, University of Tourism and Management, Skopje, Prof. dr Dumitru Mnerie, Univerzitet "Ioan Slavici" - Temišvar Prof. dr Titus Slavici, Univerzitet "Ioan Slavici" - Temišvar Prof. dr Gilbert Rainer Gillich, Univerzitet "Eftimie Murgu", Rešica Prof. dr Gordana Nikoli, Visoka poslovna škola "PAR" Rijeka Prof. dr Vesna Bedekovi, Visoka škola za menadment u turizmu i informatici, Virovitica Prof. dr Goran Sui, Filozofski fakultet, Split Doc. dr eljko Poega, Ekonomski Fakultet, Osijek Prof. dr Marjan Blai, School of Business Management, Novo Mesto dr Milanka Maljkovi, profesor strukovnih studija, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa u Kikindi
dr Jasmina Arsenijevi, profesor strukovnih studija, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa u Kikindi
dr Tamara Gruji, profesor strukovnih studija, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa u Kikindi
ORGANIZACIONI ODBOR SAVETOVANJA:
Doc. dr Marija Runi Risti, Visoka tehnika škola strukovnih studija, Zrenjanin; Fakultet za menadment, Sremski Karlovci Predava, mr Borislav Todorovi, Visoka škola strukovnih studija za menadment i poslovne komunikacije, Sremski Karlovci Ass. mr Igor Risti, Fakultet za menadment, Sremski Karlovci Ass. mr Tijana Savi Tot, Fakultet za menadment, Sremski Karlovci Ass. ma Milan Bubulj, Fakultet za menadment, Sremski Karlovci Ass. ma Danko Damjanovi, Fakultet za menadment, Sremski Karlovci Ass. ma Danijel Kadarjan, Fakultet za menadment Ass. ma Branko Bukvi Ass. MSc Zita Buzaši, Fakultet za menadment, Sremski Karlovci Menader za marketing i investicije Sava Simi, Fakultet za menadment,Sremski Karlovci Marketing tim Fakulteta za menadment,Sremski Karlovci Sve potrebne dodatne informacije, moete dobiti od ass. mr Tijane Savi Tot, (savic@famns.edu.rs) na telefon 021/21-550-50
SADRAJ
SADRAJ ........................................................................................................................................... 1 
UNAPREENJE RADA I UPRAVLJANJA U VOJNOJ AKADEMIJI I NA UNIVERZITETU ODBRANE .......................................................................................................... 5 
Marko Andreji, Sran Ljubojevi, Igor Epler 
KONVERGENCIJA U KONTEKSTU WEB-A 2.0 – PEDAGOGIJA NAVIGACIJE .............. 13  Milica Andevski, Jasmina Arsenijevi 
OBRAZOVANJE TOKOM IVOTA ............................................................................................. 21 Novica Coni, Biljana Ivanova 
INTERNACIONALIZACIJE KINESKIH MULTINACIONALNIH KORPORACIJA KAO KONVERGENCIJSKA STRATEGIJA U FUNKCIJI ODRLJIVOG RAZVOJA N.R. KINE .............................................................................................................................................................. 27 
Daniela Cvetanovska 
O AKTUELNOJ MOTIVACIJI ZAPOSLENIH PREMA TEORIJAMA MASLOVA I HERCBERGA .................................................................................................................................... 37 
Jelena Davidovi Raki, Mira Vidakovi, Jelena Simi 
KONVERGENCIJA POMOU ZNANJA I OBRAZOVANJA ................................................... 45  Robert Dimitrovski 
FORMIRANJE KLASTERA U FUNKCIJI REGIONALNOG RAZVOJA ............................... 56 Biljana Ivanova, Novica Coni 
HUMOR NA RADNOM MESTU - A LITTLE PARTY NEVER KILLED NOBODY ............. 65 Sonja Ivkovi, Jelena Simi, Ana Lakatoš 
STRUKTURNE REFORME – KONKURENTNOST – ODRIVI RAZVOJ ............................ 69  Edvard Jakopin, Miladin Kalini 
KONVERGENCIJA MENADZMENTA U MALI I SREDNI PREDUZECA ............................ 79  Anton Kajtazi 
KLASTERI KAO NOSIOCI INOVACIONOG RAZVOJA ......................................................... 82  Mirjana Kranjac, Uroš Sikimi, Marija Vujakovi, Istvan Molnar 
PROCES ODLUIVANJA NA PRIMJERU PROIZVODNJE NAMJEŠTAJA ........................ 87  Vjekoslav Leko, Marko Sui, Davor Brnadi 
PREDUZETNIKA EKONOMIJA ................................................................................................ 98  Vanja Malobabi 
UPRAVLJANJE ZASNOVANO NA ZNANJU .............................................................................. 109  Vanja Malobabi 
ONLAJN STRUNO USAVRŠAVANJE NASTAVNIKA I DIGITALNE MEDIJSKE TEHNOLOGIJE U NASTAVI I UENJU ENGLESKOG JEZIKA ......................................... 121 
Slaana Mari 
Siniša Miti, Ljubica Duak, Tatjana Savi Šikoparija 
............................................................................................................................................................ 141 
Martina Nedelkovska, Nikolina Gaberova, Martin Nedelkovski 
PORESKA KONKURENCIJA UZ OSVRT NA OFF SHORE BIZNIS ....................................145  Olivera Nišavi, Nenad Markovi 
MORALNI KOMPASI DRUŠTVA ...............................................................................................152  Marko Pavlovi, Dijana Markovi, Jovica Markovi 
Slobodan Popovi, eljko Grublješi, Ranko Miji 
IZAZOVI U UPRAVLJANJU ORGANIZACIONIH ZNANJA .................................................162  Liljana Pushova, Zlatko Stamenkov 
NOVA APLIKACIJA NA MODEL UPRAVLJANJA PREDUZEIMA U SRBIJI ................169  Nebojša Radinovi 
STRATEGIJA REINDUSTRIJALIZACIJE I IZGLEDI ZA NOVO ZAPOŠLJAVANJE U INDUSTRIJI SRBIJE ..................................................................................................................... 174 
Dragan Radovi, Savi Zoran, Branka Radovi, Ilija Bogunovi 
KONVERGENCIJA TEHNOLOGIJA U DOBU ZNANJA ........................................................181  Zoran Savi 
POSLOVNO-TEHNOLOŠKI INKUBATORI KAO PODRŠKA RAZVOJA MALIH I SREDNJIH PREDUZEA (MSP) .................................................................................................186 
Marina Simin, Miladin Kalini, Radovan Vladisavljevi 
POVRŠNOST – (NIJE) U SREDIŠTU INFORMACIONOG DRUŠTVA .................................189  Nataša Starevi 
.......................................................................................................................194 
 
JEDAN POGLED NA MESTO I ULOGU REGRUTOVANJA U UPRAVLJANJU LJUDSKIM RESURSIMA ............................................................................................................. 198 
Dragan Stevanovi, Milun Gogi, Miroslav Terzi 
UPRAVLJANJE KVALITETOM ODGOJNO – OBRAZOVNOG PROCESA .......................211  Goran Sui, eljko Poega, Boris Crnkovi 
SPOSOBNOSTI VOJNOOBAVEŠTAJNE JEDINICE ZA PODRŠKU ODLUIVANJU U OPERACIJAMA ZDRUENIH SNAGA .....................................................................................217 
Miroslav Terzi, Vojislav orevi, Ivan Petrovi 
MEUNARODNI PROJEKTI EKO-ŠKOLE I EKOFAKULTET FUNKCIJI ODRIVOG RAZVOJA ........................................................................................................................................ 221 
Valerija Veei, Miladin Kalini, Radovan Vladisavljevi, Bogdan Ivkovi 
SOCIO-EKONOMSKI FAKTORI UTICAJA NA MALA I SREDNJA PREDUZEA U SRBIJI ............................................................................................................................................... 226 
Mira Vidakovi, Slobodan Popovi, Dario Vidakovi 
2
OSNOVNE DIMENZIJE MARKETINGA DRUŠTVENIH MEDIJA ......................................236  Dario Vidakovi, Mira Vidakovi 
KOMUNIKACIJA I KONCEPT DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI U ZAJEDNICI............ 242  Slobodan Vuleti 
KOLUBARSKA JEZERA KAO INOVACIJA U TURIZMU SRBIJE .....................................248  Mališa iovi, Nada Damljanovi, Miodrag iovi, Dragan Turanjanin 
3
4
UNAPREENJE RADA I UPRAVLJANJA U VOJNOJ AKADEMIJI I NA UNIVERZITETU ODBRANE
IMPROVING WORK AND MANAGEMENT AT THE MILITARY ACADEMY AND UNIVERSITY OF DEFENCE
MARKO ANDREJI Vojna akademija, Beograd
SRAN LJUBOJEVI Vojna akademija, Beograd
IGOR EPLER Vojna akademija, Beograd
Rezime: Obimne i dinamine organizacione promene koje su u zadnjih nekoliko godina sprovoene u oblasti odbrane zahvatile su i promene u oblasti visokog obrazovanja i oblasti nauno-istraivakog rada vezanog za odbranu. Nastojao se formirati novi, integrisani nauni i obrazovni sistem, harmonizovan sa nacionalnim sistemom, koji e biti samoobnovljiv i delom samoodriv. Da bi se operacionalizovala osnovna zamisao osnovan je Univerzitet odbrane. Analizom funkcionisanja Univerziteta odbrane i Vojne akademije na neelima i logici sistemskog i situacionog pristupa, kroz sagledavnje postojeih naina rada, trenutnih mogunosti, potreba i oekivanih rezultata, moe se uoiti da postoje mogunosti za opšte unapreenje postojeeg stanja i za postizanje višeg nivoa organizacionih performansi.Unapreenje stanja je mogue u oblasti veeg usklaivanja postojee normativno-zakonske regulative i konkretnih organizaciono-normativnih rešenja sa nacionalnim, zatim u oblasti organizacije, organizacione kulture, u oblasti upravljanja i tehnologije rada u svim funkcijama i procesima i u domenu svih elemenata sistema, a takoe i u oblasti raspodele i nagraivanja za doprinos proklamovanim ciljevima .
Kljune rei: Univerzite odbrane, integralni pristup, sistemski pristup, kvalitet obrazovanja, upravljanje
Abstract: Robust and dynamic organizational changes in the area of defense, carried out in recent years, are affected the changes in higher education and in the field of scientific research related to the defense too. There is attempt to form a new, integrated research and education system, harmonized with the national system, which will be partly self- renewing and self-sustaining. To operationalize the basic concept of changes the University of Defence has established.Analysis of the University of Defence, based on the principles and logic of systematic approach, indicates that it is possible to create a better system. In this paper are perceived opportunities for improvements in the field of harmonization of existing normative and legal regulation in the University of Defense with national regulation, then in the organization, organizational culture, in the area of technology, in all functions and processes in the all systems elements and also in the area of distribution and reward for proclaimed goals contribution.
Keywords: University of defense, integrated approach, system approach, the quality of education
1. UVOD
Visoko obrazovanje predstavlja vrlo znaajan deo strategije moi i uticaja realnog sistema odbrane. Kreativnost visokoobrazovnog kadra, kao bazini resurs, produkuje inovacije kojima je mogue sistem odbrane unaprediti. Organizacione promene u dravi tokom poslednje decenije nisu zaobišle ni sistem odbrane kao vanu dravnu funkciju i polje objektivne društvene stvarnosti. Izvršene promene nametnule su niz zahteva: vea civilna kontrola sistema odbrane i vea
odgovornost prema civilnim strukturama, pametna i logistiki odriva odbrana, formiranje novog, samoobnovljivog i delom
samoodrivog sistema visokog obrazovanja i nauno- istraivake delatnosti u oblasti odbrane, harmonizovanog sa ekvivalentnim društvenim
(civilnim) sistemom, koji e kao takav biti potreban i koristan sistemu odbrane, privredi, društvu i dravi,
viši kvalitativni nivo izuavanja i istraivanja odbran.
Strategijski odgovori na navedene zahteve okruenja bili su: stvaranje institucionalnih uslova za civilnu kontrolu i
odgovornost za stanje odbrane, vee ekonomisanje resursima u odbrani i vea
transparentnost u korištenju resursa, dravna podrška i odreivanje teišta i prioriteta radi
stvaranja uslova za veu sinergiju nauke (naunih institucija) i obrazovnih institucija, kao i delimini prelazak naunih i obrazovnih ustanova na „samofinansiranje”, kao osnova za prevazilaenje krucijalnog nedostatka – odsustva adekvatnog upravljanja,
osnivanje Univerziteta odbrane (UO), kao integrisanog dravnog univerziteta i institucije u
5
kojoj se odbrana izuava na naunim osnovama i nauno tretira sa interdisciplinarnog, multidiscipli- narnog i transdisciplinarnog aspekta (IMT),
akreditacija Vojne akademije (visokoškolska jedinica UO) i Medicinskog fakulteta Univerziteta odbrane (MFUO) kao visokih škola i kao nauno- istraivakih organizacija i
ubrzane pripreme i otpoinjanje školovanja profesionalnih pripadnika vojske i zaposlenih u dravnoj administraciji na zajednikom studijskom programu u okviru Visokih studija odbrane i bezbednosti (VSBO), što doprinosi veoj sinergiji i jedinstvenom politikom, ekonomskom i vojnom gledanju na odbranu i bezbednost zemlje.
Najznaajnija promena u sistemu odbrane nastala je formiranjem UO. Analizu i ocenu dostignutog stanja, u razvoju i funkcionisanju UO, treba vršiti u odnosu na prethodno (nasleeno stanje sa svim rešenjima koja su izdrali probu vremena, ali i elemente neinjenja i pogrešnog injenja) stanje, ali i u kontekstu elja i oekivanja korisnika usluga i svih steikholderaa (sistem odbrane, civilni studenti koji se školuju na UO, studenti koji se školuju na univerzitetma i fakultetima koji imaju razvijene zajednike studijske programe sa UO, odnosno Vojnom akademijom, studenti - kadeti i oficiri iz stranih drava, potencijalni korisnici obrazovnih usluga). Promene preduzete sa ciljem poboljšanja stanja sistema i rešavanja problema u njemu treba da se tretiraju na naelima i logici sistemskog i situacionog pristupa, a sve definisane akcije treba usmeriti ka podizanju performasi u oblasti visokog obrazovanja i nauno-istraivakog rada (NIR) visokoškolskih jedinica UO na kvalitativno viši nivo. Visoko obrazovanje, nauno-istraivaki rad (NIR) i njihovi „proizvodi i usluge“ trebaju se posmatrati kroz itav ivotni ciklus (opravdanost, izvodljivost, odrivost na due vreme), na celom toku i sa aspekta kvaliteta1. Poznata je injenica da sve svetske kompanije, bile one velike ili male, kako iz proizvodnog tako i iz uslunog sektora, streme ka poveanju profita i kapitala [8]. Zašto bi onda institucije koje se bave visokim obrazovanjem bile izuzetak? Navedeni trendovi, koji direktno utiu na visoko obrazovanje u Evropi i svetu, postavljaju zahtev ne samo za veim obimom investicija, efikasnošu i efektivnošu obrazovnih institucija ve i sposobnošu institucije da u okruenje smanjenih finansijskih sredstava dodatno omogui uštedu, a da istovremeno poveaju konkurentnost. Takav pristup poveanja konkurentnosti visokog obrazovanja posebno dobija na znaaju u zemljama tranzicije, kao što je Srbija. Uvaavajui 1 U cilju unapreenja postojeeg stanja svaku stratešku odluku treba da prati primena „Cost–benefit“ analize, SWOT analize i metoda višekriterijumske optimizacije. Optimizaciju rešenja treba vršiti na nivou sistema kao celine, a ne na nivou pojedinih podsistema i delova. Treba, uz uvaavanje principa standardizacije, specijalizacije i simplifikacije, u Vojnoj akademiji razvijati, prvenstveno, visoko obrazovanje i NIR, ime e se podii kvalitet, a takoe i omoguiti izmeštanje obuke iz VA u VS preko vee upošljenosti resursa koji su namenjeni za obuku.
navedene trendove, probleme i izazove sa kojim se, kao predstavnik uslune delatnosti, suoava i obrazovni sistem, potrebno je istraiti mogunosti i uslove za primenu novih strategija, razvijenih metoda i alata iz industrijske proizvodne delatnosti, kao što je npr. lean proizvodni koncept [8] ili pristup unapreenju nastavnog i naunog rada u Vojnoj akademiji i na Univerzitetu odbrane opisan u nastavku ovog rada. Dosadašnje analize i ocene pokazuju da je u oblasti reforme visokog obrazovanja, za potrebe sistema odbrane, ostvareno dosta dobrih rezultata, ali vreme u kome ivimo i izazovi sa kojima se suoavamo zahtevaju više. Sinhronizovanim naporima šire zajednice, organa upravljanja i poslovoenja i uvoenjem sistema koji pravi balans izmeu radnog uinka i emocionalnog zadovoljstva zaposlenih (praen boljom selekcijom, promocijom, nagraivanjem i raspodelom uopšte) mogue je unaprediti sposobnosti UO i visokoškolskih jedinica u sastavu UO do nivoa koji e biti respektabilan u akademskoj zajednici Republike Srnbije, okruenju i svetu. S obzirom na misiju i znaaj koji ima, teište u daljim reformama UO treba biti na Vojnoj akademiji (VA).
2. PRISTUP UNAPREENJU NASTAVNOG I NAUNOG RADA U VISOKOŠKOLSKIM JEDINICAMA UNIVERZITETA ODBRANE
Upravljati novim društvom i novim sistemom ne moe se bez novih znanja. Svako zlo se javlja zbog sebinosti i neukosti upravljakih struktura [2], pa je zato vano da se svaki pojedinac osposobi za onu ulogu u društvu za koju je najpodesniji, jer kvalitet sistema zavisi od kvaliteta i vrste obrazovanja njegovih elemenata-lanova, što posebno dolazi do izraaja u sistemu odbrane zbog sloenosti poslova i zadataka koje njegovi pripadnici izvršavaju. injenica je i to da je veina kadra u upavljakoj strukturi hijerarhijski razuenog sistema odbrane proizvod sistema koga treba menjati, o emu i pri reformi obrazovanja treba voditi rauna. U domenu reforme obrazovanja u VA i na UO, naela permanentnog i povratnog obrazovanja i napretka2 se odnose i na nastavniki kadar i na upravljaki kadar. Obrazovanje i nauni rad ne treba percipirati kao trošak, ve kao investiciju, koja se ozbiljno priprema u adekvatnom organizacionom ambijentu [1]. Usled toga, unapreenje kvaliteta obrazovanja3 i nauno-istraivakog
2 Napredak nije puko popravljanje prošlosti, ve neprekidno kretanje prema budunosti. 3 Današnji sistem obrazovanja (u društvu) daje i suviše neaplikativna znanja, a premalo aktuelnih, pogotovu u odnosu na tehniki napredak, razvoj nauke o upravljanju i globalne promene. Zato formalna sprema finalnog proizvoda ne odgovara u dovoljnoj meri projektovanom radnom mestu. Deo znanja postaje inertan ili odumire. Posebno je neadekvatan dijalektiki pristup obrazovanju. Znaajan broj zaposlenih, usled nedostatka adekvatnih programa školovanja i usavršavanja,
6
rada na UO treba uskladiti sa dugoronim konceptom razvoja sistema odbrane i društva u celini, uz uvaavanje tehnologije odvijanja procesa obrazovanja i NIR-a, jer brza, jeftina i istovremeno kvalitetna rešenja u obrazovanju nisu mogua. Neophodno je da dugorona strategija razvoja UO prati dugoroni razvoj sistema odbrane i privred Republike Srbije. Sistem obrazovanja zasnovan na naelima Bolonjskog procesa doveo je do vidljivih pomaka (ukinut je kampanjski rad), ali je izgubljena „dubina znanja“ zbog ograniene upotrebe literature i skraenog vremena za realizaciju nastavnog sadraja, pa se kao prihvatljivo rešenje za prevazilaenje ovog problema nudi edukacija kroz itav radni vek. U cilju poboljšanja postojeeg stanja i unapreenja upravljanja na UO kao i unapreenja proizvoda i usluga koje prua, neophodno je projektovati dugoroan koncept razvoja sa izraenim organizacionim aspektom, primeren potrebama prakse, zahtevima vremena i savremenim trendovima. Takav koncept podrazumeva procesno4 zasnovano upravljanje i poslovanje UO (i visokoškolskih jedinica), usmereno na finalni proizvod tokom itavog programiranog ivotnog ciklusa, uslugu koju prua i na tokove materijala, informacija, novca i energije. Nuno je, kroz proces edukacije, sistemu odbrane nametnuti bezrezervno opredeljenje za standardizaciju, simplifikaciju i specijalizaciju5, što bi impliciralo racionalnu upotrebu ogranienih resursa i bolje performanse sistema. Specijalizacija bi u sluaju UO i njegovih visokoškolskih jedinica, posebno Vojne akademije, podrazumevala vee usmeravanje ka akademskoj visokoškolskoj nastavi i naunoistraivakom radu, kroz diferencijaciju (novonastalih) fakulteta shodno pripadnosti naunim poljima i rastereenje VA od poslova za koje postoje projektovani i obezbeeni resursi u sistemu odbrane. Time bi se spreila redudanca u sistemu i smanjili troškovi što je zahtev vremena u kome ivimo i opredeljenje najvišeg dravnog rukovodstva. Promena koncepta školovanja, sa „školovanja za radno mesto” na „školovanje za zapošljavanje” predstavlja nuan odgovor na zahteve za promenama i unapreenjem stanja [4]. Specijalizacija za radno mesto, prema novom konceptu, obavljala bi se u organizacionim celinama Vojske Srbije, a usvajanje aktuelnih i savremenih saznanja kroz intenzivnu kontinuiranu edukaciju i na specijalistikim kursevima u visokoškolskim jedinicama.
potrebna znanja je stekao je kroz radnu praksu, a ne konvencionalnim putem. 4 Aktuelni zahtevi nameu postojanje i edukaciju specijalizovanih menadera za upravljanje organizaciono-tehnološkim procesima. 5 Specijalizacija organizacionih celina sistema odbrane za odreenu vrstu posla, nasuprot širenju asortimana aktivnosti, pozitivno utie na kvalitet obavljanja istih. U tom smislu, UO treba da kroz visokoškolske jedinice razvija univerzitetsku misao, da unapreuje visoko obrazovanje i naunoistraivaki rad, a obuku i logistiku da delegira postojeim, za to kompetentnim, organizacionim celinama u Vojsci Srbije. Time se vrši racionalizacija brojnih zahteva, ve, u pojavljivanju.
Postepenim uvoenjem ovakvih promena, uz uvaavanje organizacionih kapaciteta i resursnih ogranienja, smanjila bi se širina zone angaovanja i poveala dubina zone odovornosti i interesa visokoškolskih jedinica. Odluke o profilu kadra koji se školuje u VA treba doneti uz uvaavanje trenda poveanja broja ljudi koji se angauju na proizvodnji usluga u odnosu na broj ljudstva angaovanog u stvaranju proizvoda i postepeni prelazak sa ekonomije proizvoda na ekonomiju usluga6. Univerzitetu odbrane potrebna je vea upravljaka, akademska i finansijska autonomija, kao i jasno definisani upravljaki tokovi. Misija, zadaci i ciljevi (objektni i namenski), kao i teišta i prioriteti, moraju biti poznati i opšte prihvaeni meu svim organizacionim jedinicama i lanovima UO. U takvim uslovima i uz transparentnost kriterijuma uspešnosti mogue je uspostaviti i adekvatan radno-stimulativni sistem, koji poiva na doprinosu postavljenim ciljevima. Jedan od pravaca unapreenja stanja na UO i njegovim visokoškolskim jedinicama jeste optimizacija reijske radne snage i broja lica koja nisu direktno u funkciji osnovne proizvodne delatnosti kojom se bave visokoškolske jedinice (visoko obrazovanje, nauno- istraivaki rad), nauno projektovanje organizacione strukture i dimenzionisanje elemenata u skladu sa objektivnim potrebama i razvojnim planovima. Potrebno je preispitivanje i korekcija misije svake organizacione celine i rastereenje Vojne akademije (obzirom na dodeljenu misiju od strane osnivaa) obaveza koje mogu realizovati druge strukture u sistemu odbrane (vojna obuka, logistika, internatski i kasarnski poslovi itd.). Neophodno je jasnije definisanje misije odnosno uloge UO i VA7 odnosno njenih sukcesora (fakultet za menadment, fakultet za logistiku i vojno-inenjerske nauke i medicinski fakultet), i njihovo projektovanje i dimenzionisanje u skladu Zakonom o visokom obrazovanju, standardima i pozitivnom praksom, izrada modernog statuta novih visokoškolskih jedinica sa, ugraenom, boljom pravnom i organizacionom sledivošu u odnosu na Zakon o visokom obrazovanju i Statut UO, popuna kadrom (iz sistema odbrane i iz graanstva), izrada kvalitetnog Srednjoronog plana razvoja. Proizvodni program visokoškolskih jedinica UO (kadar koji proizvode - stvaraju ili usavršavaju), veliina serije i frekfencija pojavljivanja, sloboda u izboru proizvoda i performansi, usaglašenost sa ostalim subjektima u dravi koji se bave proizvodnjom i uslugama u oblasti visokog obrazovanja i NIR-a i društvenopotreban i opravdan nivo specijalizacije visokoškolskih jedinica moraju biti rezultat opsenih kvalitativnih i kvantitativnih analiza i studija izvodljivosti.
6 Udeo uslunih u odnosu na proizvodne delatnosti u materijalno razvijenim zemljama sveta je u stalnom porastu. 7 Da se jasno prepozna i da li je visoka škola, fakultet, strukovna škola ili centar za obuku......
7
Odgovarajuom regulativom (zakon, standardi, kriterijumi i merila) treba urediti efikasnost i efektivnost organizacije, kao osnovni cilj ali i postupak kojim se dolazi na organizacione pozicije (radne, reijske, upravljake). Izbor bi trebalo da bude praktino isti kao i kod ostalih uspešnih javnih preduzea (javni konkurs). Takoe, zakonski ureenim radno-stimulativnim sistemom, zasnovanim na zdravoj i pravilnoj raspodeli (plate, bonuse, stimulanse, nagrade,..) treba motivisati nastavnike, organe upravljanja, poslovoenja i druge zaposlene da više i kvalitetnije rade i da budu odgovorniji. Napore treba usmeriti ka tome da UO postane neka vrsta poslovnog „biznis inkubatora” iji sastav izraava širok spektar interesa8 iz koga e se za nekoliko godina formirati embrion klastera od organizacionih celina koje se bave povezanim i slinim poslovima (VA, MF-VMA, TOC, VTI, fabrike srpske odbrambene industrije, reformisan SDPR, moda i neki elementi javno-privatnog partnertva)9 kako bi se postigao dovoljan obim proizvodnje i konkurentan proizvod (usluga) u eksternom okruenju. Redukcijom reijskih troškova i troškova energenata, komunalija i ishrane mogu se ostvariti odreene uštede i obezbediti više sredstava za osnovnu delatnost kojom se VA bavi.
3. INSTITUCIONALNI OKVIR ZA UNAPREENJE NASTAVNOG I NAUNOG RADA U VOJNOJ AKADEMIJI I NA UNIVERZITETU ODBRANE
Pre preduzimanja organizacionih mera i postupaka usmerenih na unapreenje kvaliteta obrazovanja i nauno- istraivakog rada, u VA, neophodno je prepoznati relevantne inioce i preduslove uspešnih organizacionih promena prikazanih u tabeli 1. Imajui u vidu navedene preduslove, u cilju unapreenja kvaliteta rada i upravljanja na UO, neophodno je formirati UO kao vršu organizaciju, sa veim stepenom organizacione samostalnosti, sa veim akademskim slobodama i sa veom finansijskom samostalnošu (u perspektivi da bude i indirektni korisnik budetskih sredstava). Adekvatnim projektovanjem organizacione strukture UO i visokoškolskih jedinica u njegovom sastavu takoe treba obezbediti odreeni stepen decentralizacije, uz formiranje zasebnih fakulteta (fakultet za menadment, fakultet za logistiku i vojno-inenjerske nauke i medicinski fakultet), u ije e dimenzionisanje biti ugraena razvojna kadrovska rezerva, u skladu sa prirodnom fluktacijom kadrova. Sa aspekta hijerarhijskih odnosa unutar UO i sistema odbrane uopšte, fakulteti nuno moraju biti organizaciono vezani za UO [5], a rastereeni
8 Razmišljati i o studentima (civilima) završne godine studija koji e krenuti ka otvaranju malih preduzea ili se zapošljavati u malim i srednjim preduzeima. 9 Nekim akcijama bi prethodilo donošenje nekih zakona...
hijerarhijskih veza sa drugim organizacionim celinama Ministarstva odbrane. Tabela 1: Preduslovi za uspešne organizacione promene
Za uspeh organizacionih promena nije dovoljo IMATI VIZIJU I DOBRU VOLJU.
Potrebne su konkretne pretpostavke i vrsta uverenja
Vizija +
S T
R A
T E
G IJ
ra sp
or e
en e
PARTICIPACIJU ZAPOSLENIH U PROMENAMA Kadrovi koji e sprovoditi promene treba i da uestvuju u njihovom
kreiranju
Sa proizvodno-procesnog aspekta, neophodno je smanjiti asortiman proizvoda i usluga koje UO prua i postepeno se specijalizovati za odreene traene proizvode i usluge, kako bi se obezbedila interna i eksterna konkurentnost. U tom smislu, potrebno je stvoriti uslove da u poetnom periodu nosioci teorijsko metodoloških i akademsko opšteobrazovnih predmeta i sadraja na UO budu referentni kadrovi sa civilnih fakulteta, koji su matini za konkretne oblasti, a na UO i posebno u Vojnoj akademiji razvijati nastavniki i istraivaki kadrovski potencijal za nauno-strune i struno - aplikativne predmete i sadraje. Osnovna delatnost i namena Vojne akademije, kao njene kljune odrednice, treba biti uoljiva spoljašnjem objektivnom i nezavisnom posmatrau, a unutar Vojne akademije sve funkcije i poslovni procesi usmereni ka
8
kvalitetnom visokom obrazovanju i istraivanjima u domenu odbrane. U skladu sa zahtevima vremena i konceptualnim opredeljenjem ali i samom prirodom i pojmovnim odreenjem univerziteta, na UO akademski duh i slobode moraju imati primat nad strukovnim aspektima školovanja i obukom10. Istovremeno, nuna je vea radna efikasnost i efektivnost kako bi se strogi kriterijumi i zahtevi koje moderno akademsko okruenje nosi u što skorije vreme dostigli. Odnos prema visoko obrazovanim kadrovima (posebno onim sa nastavnim, naunim i istraivakim zvanjima koji predstavljju nosioce razvoja, a time i opstanka) treba unaprediti, pre svega u oblasti stimulacije, u skladu sa rešenjima na drugim visokoškolskim ustanovama što e posebno motivisati mlae kadrove.
Aktuelni model i stil upravljanja treba primeriti potrebama prakse, zahtevima vremena i savremenim trendovima. Praksa i teorija upravljanja su prevazišle aktuelni, primenjeni model upravljanja, stoga je potrebno taj model, na UO i u njegovim visokoškolskim jedinicama, osveiti elementima korporativnog11 upravljanja. Organizaciju i tehnologiju rada u Vojnoj akademiji i na UO treba preuzeti po principu najboje prakse („best practice”), a ve preuzeta rešenja kritiki analizirati i usavršavati. Shodno tome, svi organi sekretarijata i pratee slube i servisi (planska, finansijska, logistika, studentska, internatska i dr.) trebaju biti racionalizovani, automatizovani, organizaciono modernizovani i u funkciji servisa osnovne delatnosti (obrazovanje i nauno- istraivaki rada) u Vojnoj akademiji. Pri angaovanju nastavnog kadra izvan sastava Vojne akademije za potrebe Vojne akademije treba biti konkurentan u ponudi uslova i cene rada, uz insistiranje na zakonitosti rada, kvalitetu rada, standardima i principima. Praksa kontinuiranog periodinog odravanja strunih skupova (jednom u dve godine) i tematskih konferencija (dva puta godišnje) iz oblasti od interesa za Vojnu akademiju i sistem odbrane, više je nego poeljna u VA. Kontinuirano usavršavanje mora postati deo jedinstvenog sistema profesionalnog razvoja nastavnika ali i ostalih 10 Proces obuke (svi vojni program, na svim nivoima i oblicima školovanja i usavršavanja) koji se realizuje u Vojnoj akademiji, u tom svetlu, treba što pre razdvojiti od visokog obrazovanja, harmonizovati sa celovitim sistemom obuke u Vojsci Srbije, racionalizovati i preneti u nadlenost Generalštaba Vojske Srbije, a kadrovske i druge resurse za obuku grupisati i dimenzionisati pod kontrolom GŠVS shodno potrebama. 11 Kvalitetno korporativno upravljanje racionalizuje sve poslovne procese u organizaciji i obezbeuje jasnu podelu nadlenosti, jasniju odgovornost, bolju usklaenost sa propisima i efektivniji nadzor. Sa aspekta odgovornosti, rizici korporativnog upravljanja su meu najvanijim rizicima, jer se vezuju direktno za menadment, koji treba da obezbedi isplativost svake investicije i generalno razvoj organizacije.
oficira, naroito rukovodilaca u Vojnoj akademiji, kao na slici 1.
Slika 1: Nasleivanje i preuzimanje znanja
Rad nastavnika treba da kontroliše i republika prosvetna inspekcija, a prosvetni savetnici da im pomau da što kvalitetnije obavljaju svoj posao. Uspešni nastavnici treba da napreduju u profesiji dobijanjem viših zvanja, a unapreenje u svako zvanje treba materijalno vrednovanovati12. Sadašnje vrednovanje rezultata rada je izrazito destimulativno i ne postoji nigde u okruenju. Kadar koji se bavi nastavnikim i nauno-istraivakim radom treba novano stimulisati i adekvatnim organizacionim merama i postupcima podsticati i usmeravati da se usavršava, s obzirom da su u odnosu na prethodni period oteani uslovi za dostizanje nastavnih i naunih zvanja, a postoji i realna mogunost gubitka postojeeg kadra. Primera radi, na Univerzitetu odbrane Republike eške platni razredi13 su tako definisani da prepoznaju i nagrauju stepen obrazovanja, nastavno i nauno zvanje i ostvarene rezultate rada. Modeli motivacije su brojni: poveanje plate u narednoj godini, s obzirom na ostvarne radne rezultate u prethodnoj godini; omoguavanje usavršavanja u zemlji i inostranstvu; participacija na seminarima u zemlji i inostranstvu; adekvatno opremanje radnih mesta nastavnika; stimulišui uslovi za uenje stranih jezika; ueše u projektima; radno angaovanje po
12 Predstojee vreme je vreme kvalifikovanog i organizovanog rada u svim oblastima ljudske delatnosti. Ukoliko se ne ostvari pravilan odnos prema školovanim i obrazovanim ljudima, ne moe se ostvariti ni pravilan odnos prema svojoj budunosti, ne moe se raunati na uspešan razvoj i znaajne rezultate. 13 Mali raspon u platama dovodi do nezainteresovanosti za dostizanjem višeg platnog razreda, jer su oekivani benfiti nesrazmerni uloenom trudu.
9
osnovu ugovora14, promovisanje nastavnika u zvanje profesora u prisustvu predsednika Republike i dr. Neophodno je kontinuirano, kritiki analizirati nastavne planove i programe i vršiti unapreenje sadraja u postojeim predmetima i otvarati nove predmete, precizno definisati izlazna znanja i rezultat odreenog programa, modula ili predmeta, a ostvarene rezultate kontinuirano meriti i uporeivati sa projektovanim (planiranim). Takoe, edukaciji edukatora treba posvetiti više panje (kroz aktiviranje andragoško-pedagoških kurseva i drugih oblika edukacije nastavnika i kroz školovanje odreenih nastavnika u inostranstvu na prestinim univerzitetima). Neophodna je modernizacija postojeih organizacionih oblika i naina rada15, izmeu ostalog i veim ukljuivanjem u nastavni proces kvalifikovanog kadra koji nije stalno zaposlen u Vojnoj akademiji (sa civilnih fakulteta, iz uprava Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Srbije, ukljuujui i nastavnike iz inostranstva po osnovi meunarodne razmene nastavnika). Nastavnik16 i student (kadet, polaznik) trebaju biti partneri u procesu sticanja znanja, pri emu treba voditi rauna i o potrebama i sklonostima slušalaca. Novi trend obrazovnog sistema je permanentno obrazovanje17, a nova poslovna realnost – svet u kome svako u isto vreme ui i poduava. Nastavnici opstaju samo ukoliko su menaderi procesa usvajanja znanja koji svoje studente (kadete, slušaoce, polaznike i dr.) posmatraju kao klijente kojima obrazovanjem treba pomoi da kreiraju sopstvenu budunost18 u kojoj svako preuzima odgovornost za svoje zaposlenje i svoje slobodno vreme. Proces usvajanja znanja treba da prate adekvatni udbenici i druga nastavno-obrazovna literatura, nastavna sredstva i pomagala. U postupku usvajanja nastavnih sadraja treba da su zastupljeni podjednako tradicionalni i savremeni nain poduavanja, rad u manjim grupama uz aktivno ueše studenata (kadeta) i veu primenu novih nastavnih metoda, tehnika i tehnikih sredstava, naroito informatike opreme19, u nastavnom procesu i naunim istraivanjima20.
14 Za ugovorni period od dve do etiri godine definišu se obaveze i zadaci koje treba realizovati, da bi se sauvalo radno mesto. Time se na formacijskim radnim mestima nastavnika spreava zadravanje kadrova koji nemaju rezultate rada. 15 Modernizacija društva moe se postii reformom obrazovanja uz adekvatan nastavniki kadar koji je sprovodi. 16 Vrednost univerzitetske nastave jeste u profesorovom nainu promatranja i njegovom linom uticaju na duhovno izgraivanje studenata (Aribald Rajs). 17 Svaka organizacija e postati obrazovna ili e propasti (Don Tapskot). 18 Oblasti u kojima je svima potrebna edukacija su ekonomija i internet, kao i novi trendovi u prodaji (prodaja obrazovanja uz proizvod). 19 Vea primena informatike i raunarske tehnologije otvara mogunosti za primenu simbolikih i simulacionih modela realnih pojava i procesa, ime se gotovo anuliraju empirijske metode u istraivakom procesu, ali mora postojati mera u pojednostavljenju pojava i procesa kako se pojava ili proces ne bi previše pojednostavili i redukovala suština, te tako realne pojave i procesi zamenili neadekvatnim „akademskim – školskim“ modelima. 20 Današnji stepen razvoja nauke, karakteriše i znatna upotreba eksperimenata, modela (ukljuujui i raunarske modele) i matematike (matematizacija nauke), a rezultati nauke se sve više prikazuju logikim
Vea individualizacija nastave e omoguiti smanjenje fonda asova neophodnih za usvajanje znanja, u odnosu na fond asova za izbornu nastavu, ime bi se poveala motivacija studenata i slušalaca za sticanje novih i produbljivanje postojeih znanja [4]. Pojam racionalizacije nastave zahvata mnoge aspekte kojima se odreuju putevi i metode, sredstva i oblici usavršavanja nastavnog procesa. U suštini, radi se o iznalaenju rešenja za poveanje produktivnosti, ekonominosti, rentabilnosti, kvaliteta i efektivnosti nastave. Racionalizacija i dalje podrazumeva naunu organizaciju procesa nastave, što zahteva dosta znanja, iskustva i vremena, standardizaciju, unifikaciju i tipizaciju proizvoda, usluga i procesa. Tradicionalan koncept obrazovanja, zasnovan na frontalnom predavanju i prostom memorisanju sadraja, odavno je prevazien. Sticajem raznih okolnosti, a prvenstveno usled neadekvatnog tretmana visokog obrazovanja i visokoobrazovanog kadra u sistemu odbrane21, samo obrazovanje i institucije koje obrazuju kadar za potrebe sistema odbrane objektivno su još uvek dominantno autoritativnog karaktera, sa dominantnom ulogom nastavnika i bez adekvatnih uslova da u procesu obrazovanja, kao aktivni subjekti uestvuju studenti. Jedan od krajnjih ciljeva promena u obrazovanju je obezbeenje kvalitetnog obrazovanja22. Do sada se uglavnom merilo i normiralo samo ono što u škole ulazi, a nikada se, sem sporadinih primera ocenjivanja od strane pojedinaca, nije evaluirala koliinu znanja koja se iz škole iznosi. Obrazovni sistem treba da povee realan sistem odbrane, odnosno privredu i UO. Subjekte obrazovanja, kroz obrazovni sistem, treba pripremiti da budu ravnopravni uesnici u konkurentskom i kompetitivnom društvu u kojem ive. Umesto uenja napamet (stvaranje mašina za prosto memorisanje injenica koje se zaborave ubrzo nakon ispita) kod subjekata obrazovanja treba razvijati kreativno
i matematikim modelima i apstraktnim izrazima. Metode jedne nauke se, neretko, upotrebljavaju u drugim naukama, skrauje se vreme prelaza saznanja iz jedne nauke u drugu i vrlo brzo se otkrivaju nova saznanja. Granica izmeu teorijskih i praktinih nauka je sve manje izraena i jaa veza izmeu osnovnih i primenjenih nauka. 21 Ukoliko nastavnik visoke škole eli da ima i sauva visoko nastavniko zvanje potrebno je pored velikog rada i da ulae velika novana sredstva (knjige, simpozijumi, objavljivanje radova u domaim i stranim asopisima, konferencije). Bez kvalitetnog visokog obrazovanja nema ni razvoja, a bez razvoja nema ni budunosti. 22 Pri traganju za novim praktinim rešenjima ne treba se oslanjati na intuiciju ve koristiti dostignua nauke. Ko se povede za praksom bez teorije, taj je kao kormilar, koji se ukrca na lau bez kormila i kompasa i nikad ne zna kuda e stii (Leonardo da Vini). Takoe i nesvrsishodna teorija - teorija koja je sama sebi cilj gubi svaki smisao u operativnoj praksi.
10
razmišljanje i razumevanje. U procesu obrazovanja treba izbei nekritinost i kognitivni autoritarizam23. Studente i slušaoce treba permanentno motivisati u korišenju razliitih izvora znanja (ivi ljudi, materijalna sredstva, dokumenta, literatura, internet, prostor, vreme i dr). Treba ih podstai i podrati u donošenju odluka i rešavanju tipinih probleme u konkretnim situacijama, uvaavanjem logistikih aspekata odluivanja, u uenju veštini prikupljanja i sistematizovanja informacija iz razliitih oblasti i izvora, veštini selekcije i analiziranja tih informacija, traenju mogunosti za rešenja problema i delovanju prema vlastitom izboru (ne insistiranje na „dravnim, institucionalnim i nastavnikim” rešenjima), povezivanju sopstvenih iskustva i školskog znanje. Potrebno je u edukaciji više insistirati na rešavanju problemskih situacija vezanih za potencijalnu formacijsku dunost i u ambijentu priblinom buduem okruenju. Pri traganju za novim rešenjima ne treba se oslanjati na intuiciju, ve koristiti dostignua nauke [7]. U procesu obrazovanja fokus je na aktivnom uenju, na transferu znanja od osoba sa veim znanjem ka osobama sa manjim znanjem. Aktivno uenje podrazumeva davanje odgovora na pitanje: „Šta treba da uradi student- uenik?“, a ne „Šta treba da uradi nastavnik?“. Nastavnik nije onaj koji emituje znanje, ve onaj koji organizuje proces sticanja znanja. U tom smislu, sistem obrazovanja u oblasti odbrane treba da proizilazi iz potreba sistema odbrane, privrede i društva. Organizacionu modernizaciju UO i visokoškolskih jedinica treba vršiti permanentno [8]. U procesu modernizacije, u toku projektovanja nove strukture visokoškolskih jedinica kao i uvoenja novog proizvoda ili usluge treba se pridravati principa cilja, principa konstitucije (strukturalne i funkcionalne), principa organizacije rada i principa organizacije radnih mesta. Svakoj ozbiljnijoj promeni treba da prethodi izrada studije opravdanosti zasnovana na integralnom logistikom posmatranju proizvoda i usluge kroz itav ivotni ciklus, na celom toku i sa aspekta kvaliteta [7], studije izvodljivosti i studije odrivosti na due vreme. Neophodno je ubrzati cirkulaciju informacija i transfer znanja na UO, uz ukljuivanje interesenata iz sistema odbrane i sa drugih univerziteta, a uz vodeu ulogu Univerziteta odbrane. To je nain da se brzo unaprede performanse sistema, bez dodatnog ulaganja resursa. Na ovakvim organizacionim osnovama mogue je u perspektivi poveati veliinu serije koja se školuje u visokoškolskim jedinicama UO, pa ak i frekvenciju pojavljivanja kadrova koji se školuju. Time bi se za iste
23 Treba izbei paradoks, da se iz situacije u kojoj se oekivalo da je bolje sutra tu iza ugla, upadne u situaciju u kojoj se javno tvrdi da je prošlost bila bolja (bolje stanje) i da je vanija od sadašnjosti, da se treba boriti za tu prošlost.
fiksne troškove realizovala vea dobit, odnosno poveala efikasnost rada.
5. ZAKLJUAK
Upravljanje i organizaciju sistema mogue je poboljšati podsticanjem promena na mikro, mezo i makro nivou, kao i profesionalnim pristupom u izboru, edukaciji i razvoju menaderskog kadra. Univerzitet odbrane je potrebno i dalje razvijati i jaati, na zdravim osnovama, kroz unapreenje kvaliteta u obavljanju osnovne proizvodne delatnosti, kvaliteta upravljanja i planiranja24 i uvoenjem radno- stimulativnog sistema25. Komparativne prednosti na kojima je mogue zasnovati promene jesu: znanje, iskustvo, kvalitet26 i „know how“. Odnos prema sopstvenoj budunosti odraava se kroz odnos prema kreativnosti i znanju kao najvrednijim resusrsima, koji mogu da u izvesnoj meri nadomeste odsustvo materijalnih resursa, stoga im je potrebno posvetiti posebnu panju. Upravljanje u savremenim i uspešnim organizacijama odlikuje niz karakteristika, a pre svega: razni oblici grupnog organizovanja i rada dobijaju
prednost nad pojedinanim radom, a privremene strukture formirane po zadatku dobijaju primat nad klasinim birokratskim strukturama i
vostvo, mo i uticaj sve više zavise od sposobnosti i znanja da se reši problem.
Drave poput Srbije mogu se uspešno takmiiti u konkurentskom visokoobrazovnom okruenju ne orijentacijom na „masu”, ve orjentacijom na „specifinu teinu” u emu znanje kao primarni razvojni potencijal svakako moe dati najvei doprinos. Generalno, svim organizacionim promenama se u poetku suprotstavlja veina ljudi u jednoj organizaciji, ali kasnije, kada konture vizije postanu prepoznatljive, rapidno se smanjuje broj oponenata, a na kraju sprovedenih organizacionih promena najvei protivnici promena nastoje da dokau da su oni zapravo bili za te promene, ali ih drugi nisu pravilno shvatali. U današnje vreme znanje je najvredniji resurs. Odnos prema znanju, obrazovanju i kadruvu toku sprovoenja organizacionih promena je i odnos prema vlastitoj budunosti. S obzirom na skromne materijalne i finansijske mogunosti sistema odbrane, samo obrazovan,
24 Planiranje je inicijalna upravljaka funkcija koja treba da sprei da sistem doe u neeljeno stanje, odnosno ako doe, da što pre iz njega izae. 25 Ovo sistemsko rešenje deluje motivišue na ljude, unapreuje interpersonalne odnose, doprinsi poveanju zadovoljstva u radu, inovativnosti i produktivnosti na due staze. Mali raspon u platama dovodi do pada motivacije i slabljenja organizacionog poverenja. 26 Neki se kvaliteti stiu vekovima i ne mogu se nadoknaditi tehnologijom.
11
istrajan i energian kadar moe sistem izvesti iz krize i poveati efikasnost i efektivnost funkcionisanja. Obrazovni sistem treba unapreivati u pravcu koji razvija kreativno razmišljanje i razumevanje, kritiki duh i samostalnost i stvara sposobnost za suoavanje sa izazovima. Pre otpoinjanja velikih projekata vezanih za unapreenje visokog obrazovanja na UO i unapreenje upravljanja treba sagledati šta se moe uiniti sa postojeim kadrovima, a šta je od kadrova potrebno „nabaviti - stvoriti“ da bi se odvijala i usavršavala eljena delatnost27 i poveao obim i asortiman proizvoda odnosno usluga UO. Potrebe prakse, zahtevi vremena i savremeni trendovi zahtevaju da se obrazovanju i istraivanjima na UO posveti vei znaaj. Visoko obrazovanje i istraivanja na UO treba ugraditi u dugoroni koncept razvoja ukupnog obrazovanja i naunog rada u sistemu odbrane i u društvu, sa adekvatnim organizacionim aspektom i logistikim pristupom. U cilju unapreenja stanja u oblasti visokog obrazovanja na UO neophodno je neprekidno delovanje usmereno na stvaranje boljih institucionalnih mogunosti za unapreenje obrazovanja i naunog rada. Potrebno je postepeno i oprezno ujednaavanje pristupa i koncepata koji se primenjuju na visokoškolskim jediniocama UO vodei rauna o razliitom nasleu visokoškolskih jedinica. Unapreenja su potrebna i mogua u sferi koncepcije, organizacije i tehnologije rada, a naroito u oblasti upravljanja olja raspodela i uvoenje radno-stimulativnog sistema28 (nauni pristup, kvantifikacija, primena svremenih naunih metoda, tehnika, softvera i opreme,.....) Neophodno je ofanzivno promovisati stav da ulaganje u kadar i naunoistraivaki rad nije trošak, ve najbolja investicija i garancija uspešne i izvesne budunosti sistema odbrane i društva, te da nema razvoja odbrane i njene logistike, bez ulaganja u obrazovanje i nauno- istraivaki rad. Visoko obrazovanje i nauno-istraivaki rad su komplementarni procesi, stoga ih pri projektovanju novog sistema (struktura i dimenzionisanje) treba tretirati zajedno, uz uvaavanje misije, vizije i ciljeva sistema (objektni i namenski), prostorne, vremenske i organizaciono-tehnološke dimenzije, te u svetlu prihvaenih principa, standarda i zakona.
27 Nesme se dozvoliti „agencijsko poslovanje“ i iznajmljivanje dominantne veine kadrova iz drugih organizacionih celina sistema odbrane i iz civilnih obrazovnih i istraivakih organizacija za obavljanje osnovne delatnosti UO jer to vodi gubljnju licence za rad. 28 Doprinosi jaanju organizacijskog poverenja.
Umesto kontrole rada i reda treba kontrolisati rezultate rada i nagraivati uspeh. Modernizacija društva moe se postii, pre svega, reformom upravljanja u javnom sektoru i reformom obrazovanja, meutim ona zahteva adekvatan nastavniki kadar koji e je sprovoditi i u tome je vor problema (dvostruki kadrovski vid reforme, treba istovremeno menjati i navike i sticati nova znanja). Reformu je lakše zacrtati nego sprovesti, jer se istovremeno javlja otpor u akterima. LITERATURA [1] Andreji, M., Radosavljevi, R., Arsi, S., (2011),
Logistiko obrazovanje i obuavanje nelogistikog osoblja, Vojnotehniki glasnik, 59 (1), 5-26.
[2] Beker I., et al, (1994), Sistem kvaliteta-unapreenje- metode i tehnike, Institut za industrijske sisteme, Novi Sad.
[3] Heleta M., (2003), Znanje kao generator promena primenom koncepta TQM, Knowledge Management, Fakultet za menadment “Braa Kari”, Beograd.
[4] Pravilnik o kvalitetu na Univerzitetu odbrane, SVL broj X/2012.
[5] Andreji, M., Milenkov, M., Sokolovi, V., (2010), Logistiki informacioni sistem, Vojnotehniki glasnik, 58 (1), 33-61.
[6] Andreji, M., Sokolovi, V., (2009), Integralna logistika podrška sredstava naoruanja i vojne opreme, Vojnotehniki glasnik, 57(1), 32-53.
[7] Andreji, M., Ljubojevi, S., Milenkov, M., 2013, Integralni pristup unapreenju kvaliteta obrazovanja i rada u Vojnoj akademiji i na Univerzitetu odbrane, Nauno-struni skup Politehnika-2013, Beograd, 140-147.
[8] Radoševi, M., 2013, Lean koncept u obrazovnim sistemima, Doktorska disertacija, Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu, Novi Sad.
12
KONVERGENCIJA U KONTEKSTU WEB-A 2.0 – PEDAGOGIJA NAVIGACIJE
CONVERGENCE IN THE CONTEXT OF WEB 2.0 - DEVELOPMENT OF PEDAGOGY OF NAVIGATION
MILICA ANDEVSKI Filozofski fakultet u Novom Sadu
JASMINA ARSENIJEVI Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa u Kikindi
Rezime: Primena Web-a 2.0 oznaena je kontiuniranom dinamikom, za koju je karakteristina participacija korisnika i permanentna razmena uesnika. Konvergencija se kristalizuje kroz nove forme uestvovanja, razmene, interakcije, kolaboracije, zajednikog stvaranja i odluivanja. Ovaj pokret oznaen je etikom kooperacije. Radi se o sistemu podrške koji je potkrepljen hedonistikim interesom utemeljenim na meusobnoj podršci i uzajamnosti. Sarauje se – kooperacije se realizuje u okviru zajednikih poslova, a Web 2.0 podstie tendenciju da se nau uesnici/korisnici sa istim interesovanjima i /ili namerama.
Sistem vaspitanja i obrazovanja stoji pred izazovom, da reaguje na ovaj razvoj. Razumevanje uenja, iz konteksta filozofije Web-a 2.0, podstie konstruktivistiku paradigmu u odnosima uenja i pouavanja, koja se u pedagoškoj praksi, do sada skoro nikako nije realizovala. Ovaj koncept oznaen je kao „pedagogija navigacije“, i podrazumeva da u buduem prostoru uenja, oni koji ue, preuzimaju funkcije, koje su ranije bile poverene samo onima koji pouavaju. Ovo je poetak i promena uloga pedagoga.
Kljune rei: konvergencija, WeB 2.0, pedagogija navigacije, etika kooperacije, konstruktivizam.
Abstract: The rise of Web 2.0 application, which is continually dynamic, is characterized by users’ participation and their permanent exchange. Convergence is crystallized through new forms of participation, sharing, interaction, collaboration as well as joint creation and decision making. This movement is marked with ethics of cooperation. It is a system of support, based on hedonistic interests and standing on pillars of mutual support and reciprocity. Cooperation is implemented through joint operations; and Web 2.0 encourages the tendency of finding participants/users with the same interests and/or intentions.
The educational system is therefore challenged to respond to this change. From the Web 2.0 philosophy point of view, the learning process has to rely on constructivist paradigm, which is still a myth in pedagogical practice. This concept is marked as “pedagogy of navigation”, and implies that in future learners would take over the functions previously entrusted only to teachers. This is the beginning of change of the role of teacher.
Keywords: convergence, Web 2.0, pedagogy of navigation, constructivism, development. 12
1. UVOD
Primena Web 2.0 oznaena je kontiuniranom dinamikom, a karakteristino za njegov razvoj je participacija korisnika i permanentna razmena uesnika, gde se kristalizuju nove forme uestvovanja, razmene, interakcije, kolaboracije, zajednikog stvaranja i
1 Rad je nastao kao rezultat istraivanja u okviru Projekta Digitalne medijske tehnologije i društveno-obrazovne promene (Projekat br. 47020) koji se realizuje uz finansijsku podršku Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije za period 2011-2014. 2 This paper is a result of a research conducted within the Project Digital media technologies and socially educational changes (Project no. 47020), which is implemented with the financial support of the Ministry of Science and Technological Development of the Republic of Serbia for the period 2011- 2014.
odluivanja. Ovaj pokret oznaen je etikom kooperacije. Resursi se kolektivno usvajaju, a na raspolaganje su stavljene kompetentnosti i potencijali. Radi se o jednom sistemu podrške okarakterisanom hedonistikim interesom koji je utemeljen na meusobnoj podršci i uzajamnosti. Sarauje se – kooperacije se realizuje u okviru zajednikih poslova. Web 2.0 podstie tendenciju da se nau uesnici/korisnici sa istim interesovanjem i /ili namerama, jer se ovde radi o principu razmene, koji se oslanja na meusobne veze, na dobrovoljno ueše, esto sa orijentacijom prema odreenoj osobi.
Kognitivne-racionalne odluke (linearne klasifikacije) ili sekvencionalni procesi opaanja (kao na primer kod itanja) se manje podstiu kroz Web 2.0, a više dolazi do izraaja asocijativno razmišljanje i razmišljanje usmereno na kombinatoriku. Du nelinearne strukture navigacije trenutno nastaje jedan pulsirajui Web u Webu, sa visokim stepenom povezivanja, sa meusobnim
13
usmeravanjima, upuivanjima i odreivanjima, koji nastaju delovanjem samih subjekata, te se tako i izvršava ono što je dogovoreno. Sistem vaspitanja i obrazovanja stoji pred izazovom da reaguje na ovaj razvoj. Znanje korišenja filozofije Web-a 2.0, zahteva razumevanje procesa pouavanja i uenja, koje se ve godinama podstie iz konstruktivistike perspektive (Siebert 2005 a, b), ali se u praksi skoro nikako nije realizovalo. Polazi se od shvatanja, da je uenje jedna konstrukcija, struktura u izgradnji uenika, sa dopunom ili preobraavanjem u shvatanju subjektivnog sistema koncepcije sveta. Iz tog razloga potrebno je orijentisati se na postojee stavove, tumaenja, preferencije uenja i strukture opaanja onih koji ue. Od istaknutog znaaja je spajanje novog uenja sa sistemom koncepata onog koji ui. Web. 2.0 tehnologiju koriste mladi ljudi i u njihovom sistemu opaanja, shvatanja, u njihovim mozgovima konstituišu se sinaptike povezanosti, ime njihovo razumevanje uenja, a time i prisvajanje „stvarnosti“, ne moe da ostane netaknuto. Kada elimo da pomerimo uenike i mlade ljude sa mesta na kom se nalaze, to iziskuje njihovu konfrontaciju sa sistemom koncepcije uenja koja je utisnuta putem Web.a 2.0. Integracija Web 2.0 tehnologije (Wikis, Weblogs, Podcasts, Messenger, Handys) mogla bi tako da otvori inovativne impulse pedagoškoj svakodnevici, ako nameravamo da te zahteve, stvarno i ispunimo. Spomenute nove tehnologije otvaraju uzbudljive mogunosti za interaktivna iskustva uenja. Meutim, uvoenje same tehnologije, nije dovoljno. Odluujue je prihvatanje nove filozofije uenja koja dolazi do izraaja putem Web-a 2.0 kao i prihvatanje nove kulture uenja i kao dugo oekivani tehniki prevod konstruktivistikih koncepcija uenja.
1.1. Pedagogija navigacije
Ako uzimemo u obzir nastali izazov Web-a 2.0, tako dolazimo i do potrebe hitne reforme aktuelnog konzepta obrazovanja. Budui pedagozi morae svoje metode i kompetencije da prošire: konstruktivno, rekonstruktivno, metodama spirale, scenaristiki i bazirano na ulozi, uenje mora da bude kao ansambl razliitih didaktika uenja, ali isto tako mora da dobije znaenje, koje je samo po sebi razumljivo. Naime, proces uenja treba oblikovati, tako da se omogui situaciono uenje, a to znai, da je uenje povezano sa autentinim problemskim situacijama. Ono što se ui povezano je sa realnim kontekstom, koji opet reflektuje materijalni ivot i stvarnost onoga koji ui. U ambijent uenja moraju biti ukljuena celovita, nad- predmetna, prema preferencijama uenja orijentisana iskustva onoga koji ui. U postupake obrazovanja moraju biti ukljueni razliiti zahtevi kao što je nelinearnost, i takva struktura uenja koja je slina sistemu korenja (Rhisome), interaktivnost i uenje podrano hipermedijima (hipertekst – uenje). U ovom konteksu, uenje e biti shvaeno kao samoovlašenje, gde radost i zadovoljstvo ine deo uenja. Ne samo da e uenici sami zacrtati ciljeve uenja, diskusiju o toku procesa uenja ili projekta, uestvovati u procenjivanju rezultata uenja,
nego e sami preduzimati dalje postupke i dogaanja. Oni mogu raditi sa pomonim sredstvima, mogua je asocijativna obrada datog zadatka. Putem nove tehnologiju, oni koji pouavaju (uitelji) nemaju više funkciju onih koji znanje dre u svijim rukama, koji procenjuju i uvaju „znanje“. Time poinje promena uloge pedagoga, koji sada postaju treneri, mentori, bolje reeno, navigatori procesa uenja. Oni su nadleni za generisanje okruenja za uenje, organizuju uslove, aranmane uenja, podstiu raspravu uenika sa ponudama (gradivom) za uenje. Ovaj koncept oznaen je kao „pedagogija navigacije“ (Röll 2008). Na ovaj nain uenici se osposobljavaju za samo- upravljajue uenje. U buduem prostoru uenja, oni koji ue, preuzimae funkcije, koje su ranije bile poverene samo onima koji pouavaju (uiteljima).
1.2. Strukturalni izazovi
Pomou nekoliko izraza taksativno emo skicirati promene izmeu društvenih zahteva i promenjene strukture u kulturi komunikacije, nastalih u kontekstu Web 2.0. Time se razjašnjava i hitnost u potrebi oblikovanja nove koncepcije obrazovanja. Masovno obrazovanje je produkat industrijskog
društva. U društvu znanja dominiraju individualni procesi produkcije i fleksibilnosti, koji su utisnuti putem molekularnih polazišta.
U vreme globalizacije, uspešno ophoenje sa znanjem, stvara znaajnu prednost na trištu konkurentnosti.
Kao posledica ovog razvoja, dolazi do razgraniavanja uenja. Razdvajaju se prostor i vreme kao uslovi za uenje, znai, uenje je mogue na svakom mestu i u bilo koje vreme.
Obrazovanje u mladosti nije više dovoljno, da bismo bili kvalifikovani za itav ivot.
Pored tradicionalnih mesta obrazovanja, na trište obrazovanja prodiru nove institucije.
Osnovni princip interneta je ispunjen hiper tekstovima, koji su kao fragmenti, meusobno delinearno povezani. Ne postoji više hijerarhijski razvrstana struktura.
Kroz Weblogs, Wikis i RSS (really simple syndication), digitalni fragmenti informacija postaju sve manji.
Meta-pripovedanje gubi svoje znaenje. Na njegovom mestu se pojavljuju heterogenost, mikroelementi i jedna fraktalna dinamika.
Svakodnevno korišenje interneta jaa individualne strategije uenja, pri emu su otvoreni ciljevi uenja. Ovo se protivi kanonu uenja u tradicionalnom obrazovanja, koji je usmeren na vrsto definisani kurikulum.
Kooperativne i kolaborativne forme uenja su dozvoljene, oni koji ue, mogu od nekoga ili sa nekim zajedno da ue (peer-education). Time se još snanije istie socijalna konstrukcija generisanog znanja.
14
To sve vodi novim izazovima za pedagogiju, koji bi se najbolje mogli prevazii konstruktivistikom koncepcijom uenja. Kod ove koncepcije, proces uenja se razume kao istraivaki orijentisano uenje. Oni koji pouavaju, ispituju šta uenici ve znaju i šta ih interesuje. Potom, oni koji pouavaju, ispituju zajedno sa onima koji ue, pitanja koja su oni sami postavili. Posle toga, nastavu treba postaviti sa uslovima za ispitivako, istraivako uenje. Umesto davanja zadataka, obrauju se problemi, o kojima, oni koji ue zajedniki razmišljaju. Ovde se ne radi o pronalaenju i razvoju puteva rešenja, nego o razvoju vlastitog modela razmišljanja. Kod uenja se ne sme zanemariti potreba za socijalnom pripadnošu i povezanošu. U toku procesa uenja, emocije daju znaajne impulse, zbog toga ih treba implementirati u okruenje uenja, i omoguiti socio- emocionalnu vezu izmeu onih koji ue i onih koji pouavaju. Polazni uslov je da uesnici raspolau socijalnim kompetencijama, i zbog toga, za posredovanje ovih kompetencija, vai ista panja kao i za prisvajanje sadraja/gradiva uenja. Pojedinci e se, adekvatno svom znanju i preferencijama u uenju, konfrontirati sa gradivom, ili mogu samostalno da se odlue u izboru modularno izgraenih izvora informacija i formi interakcija. Informacije i znanje, nastaju kroz interakciju oveka i njegove okoline (kontekstualizacija). Zbog toga mora biti na raspolaganju prostor, u kome e se sticati iskustvo, uenjem u interakciji sa drugima i sa ivotnim okruenjem. Ispostavilo se, da je jako vano, generisati jednu situiranu situaciju uenja (Mandl/Gruber/Renzl: 1997). Pokazalo se povoljnim, kada je polazno podruje uenja, zajedniko za one koji ue. Naime, razliite kompetencije mogu produktivno da utiu kod zajednikog podruja uenja. Novo u ovom sluaju, ne znai negiranje i dovoenje u pitanje postojeeg naina razmišljanja, nego komplementarno stajalište, vienje iz jedne druge perspektive. Ova promena stava uspeva naroito tada, kada onaj koji ui bude svesan, da se mogu dati i druge, razliite perspektive (stavovi). Putem ove metode znaajno je podsticano uenje orijentisano prema resursima.
1.3. Line preferencije uenja
Individualnost je znaajna komponenta, koja nije podstaknuta samo razvojima na Web-u 2.0. Ako pedagogija eli u pozitivnom smislu da raspravlja o ovom razvoju, onda se moraju prihvatiti individualne mogunosti uenja. Odreeni sadraji za uenje moraju biti ponueni, u formi relevantoj za uenje. Onaj koji ui i njegove potrebe treba da stoje u centru panje, a ne uopšteni kurikulum. Koncept uenja koji je orijentisan na uenika, zahteva jednu dinaminu okolinu uenja. Škole se moraju posmatrati kao sistemi za realizaciju uenja, koji u svakom momentu mogu reagovati na aktuelne izazove. U tom smislu, školi nije svrsishodno da razvija monolitske nego multiopcionalne koncepte, koji se mogu prilagoditi i promeniti u skladu sa datim zahtevima.
Izvan svega, potrebna je jedna promena paradigmi u razumevanju procesa uenja. Osnovni stav treba da glasi: „Onaj koji ui je kompetentan“. Uenje ne znai izravnanje nekog deficita, nego proširenje kvalifikacija jednog kompetentnog oveka, pri emu se, u toku procesa uenja, moraju uvaavati postojee kompetentnosti onih koji ue. Kod procesa uenja teište se stavlja na resurse a ne na deficite. Onome koji ui, u zavisnosti od njegovih preferenci, sklonosti i sposobnosti, gradivo za uenje treba razliito prilagoditi i u metodici i u didaktici. U zavisnosti od sopstvenih nivoa znanja i od sopstvenih preferencija znanja, onaj koji ui, treba da se konfrotira sa gradivom i samostalno da odabere modularno oblikovan izvor informacije i forme informacije. Polazi se od toga, da platforme uenja treba da se razvijaju u onom pravcu, u kome je mogua, lina konfiguracija okruenja za uenje i za rad (Kerres/Nattland 2007). U istraivanju preferencija za uenje, polazi se od toga, da razliiti zahtevi pri uenju, upuuju na razliitu efikasnost uenja. Svaki odrastao ovek ima svoj sopstveni stil uenja, i to je, potrebno uvoditi u promene ponašanja, kao i individualni kognitivni stil kojim prihvata informacije. Iako su ove povezanosti u naunim diskusijama odavno poznate i pripadaju svakodnevnim iskustvima, ipak su, po pravilu, u obrazovanju i u školstvu uglavnom ignorisane. Problematian je stav, po kome zanemarivanje preferencija za uenje nastaje zbog kompleksnosti predmeta. Nema sumnje da postoje razlike u preferencijama uenja, ali iz toga sledi potreba da se proces uenja tako organizuje, da svi, sa svojim razliitim preferencijama, mogu doi do izraaja. Iako je teško razviti sveobuhvatnu tipologiju za razliite preferencije uenja, ipak moemo diferencirati sledee preferencije uenja: 1. Kognitivno-racionalno mišljanje. Kauzalno
razmišljanje, intelektualno prepoznavanje, analitiko napredovanje i putem loginog principa, dolazimo do ovog tipa preferencije uenja.
2. Pragmatino-eksperimentalna konstrukcija. Ovaj tip preferencija, daje prednost apstraktnom formiranju pojmova u kombinaciji sa konkretnim razmišljanjem i aktivnim eksperimentisanjem.
3. Organizacijsko-strukturno upravljanje. Za procenjivanje realnosti ovom tipu preferenci su potrebni brojevi, podaci, injenice, dokazi. Realnost je za njega sve ono što se moe konkretno i empirijski ispitati.
4. Senzorno-kinestetiko opaanje. To je preferentni tip, koji se orijentiše i vodi svojim ulnim organima: lice, miris, ukus, osetljivost koe, oseaj ravnotee, sposobnost koordinacije pokreta tela.
5. Emocionalna-prema linosti orijentisana komunikacija. Kod ovog tipa preferenci odluke se formiraju iz subjektivne pozicije (unutrašnja- orijentacija). Odluke stoje u meusobnoj vezi sa linim i socijalnim predstavama vrednosti.
6. Intuitivno-kreativno stvaralštvo. Ideje i sveobuhvatne povezanosti su merodavne za ovaj tip uenja. On zna da daje (avangardne) predloge, moe da prepozna potencijale, mogunosti, vizije.
15
Oni koji ele da ue, imaju mogunost da pristupaju gradivu u zavisnosti od svojih sposobnosti, i predlae im se, da u procesu uenja, prihvate koncept samoupravljajueg uenja.
1.3.1. Makro model – samoupravljajue uenje
Kod samoupravljajueg, ispitujueg, holistikog i na situaciju usmerenog uenja, sa novim medijama, didaktiari nalaze potencijale za proces uenja primeren vremenu Weba 2.0. Oni koji ue bie motivisani da razvijaju sopstvenu strategiju uenja. Kod samoupravljajueg uenja, uenje e biti aktivan, problemski orijentisan, socijalan i kostruktivan proces. Prednosti samoupravljajueg uenja sa novim medijama su što ovaj nain uenja otvara široku paletu mogunosti za uenje. Novi mediji nisu novi „Nirberški levak“. Oni nude povoljne mogunosti za uenje u društvu koje ui, time što okolina za uenje dozvoljava mnogostrukost i raznolikost procesa uenja, te tako ostaju sauvani interesi, potrebe i pretpostavke uenja onih koji ue. Samoupravljajue uenje znai povezati samostalno uenje sa individualnom potragom za smislom. Preduslov za to je, data mogunost za samoostvarivanje i samorazvoj. Pojam se koristi na više naina, u zavisnosti od toga da li je dat cilj (kuda), da li je u pitanju sadraj uenja (šta), da li su naglašeni modaliteti procesa uenja (gde, kada, koliko dugo), da li je teište na nainu uenja (kako, kojim pomonim sredstvima, na koji nain, sam ili zajedno sa drugima). Zbog toga pojam zahteva diferencijaciju. Kod mnogih projekata govori se o samoupravljajuem uenju, a u realnosti radi se o samoodreenom ili o samoorganizovanom procesu uenja. Samoupravljajue uenje je proces, u kome su oni koji ue spremni i sposobni, da svoje uenje samostalno planiraju, organizuju, sprovode, kontrolišu i procenjuju, pitanje je da li samostalno ili u saradnji sa drugima. Za samoupravljajue uenje je karakteristian: doivljaj autonomnosti doivljaj kompetentnosti doivljaj zadovoljstva samostvaralaštva doivljaj socijalne povezanosti ravnopravan odnos u komunikacijskoj kulturi novi nain komunikacije i ophoenja sa svetom zadovoljstvo delovanja, produkcije, fascinacija. Naravno da ima pedagoga, koji i danas stoje u formalnoj obavezi i pritisku (kurikularne obaveze, zahtevi vaspitanja) tradicionalnog procesa obrazovanja i nisu u mogunosti za optimalno korišenje ove nove tehnologije uz uvaavanje samoupravljajueg uenja. Isto tako, ne sme se zaboraviti da su mnogi pedagozi, usvajali sasvim drugu filozofiju uenja, za vreme svog profesionalnog obrazovanja. Takoe, ima i onih, koji su blokirani strahom od tehnike, i kod njih je prisutna nesigurnost, koja ih sputava u primeni novih kultura uenja u kontekstu Web 2.0.
1.3.2. Mikromodel - metodiki podsticaji
Makromodel, koji je orijentisan na to da preispita generalnu koncepciju obrazovanja, koji sumnja u opšti princip obrazovanja, i iji je cilj reorganizacija tradicionalnog procesa obrazovanja, ima malo šanse, jer danas još uvek vlada obrazovna - tehnokratija. Iz tog razloga, vei znaaj imaju mikromodeli koji su integrisani u pedagošku svakodnevicu. Kada se uenje zbiva u malim grupama, sa kratkim koracima, i u fokusu procesa uenja se nalaze mikroaspekti, onda govorimo o mikrouenju (Hug 2007) i ovaj pojam se koristi kada se primenjuju tehnike Web 2.0. Sa ovim promenjenim shvatanjem uenja, aktivnost mikrouenja treba da se poveu sa korišenjem interneta. Weblog-unosi i Bookmark mogu da budu shvaeni kao elementi mikrouenja. Na taj nain e kognitivni teret uenja biti smanjen, a pozitivna integracija ovih mikromodele moe doprineti, da se, korak po korak, reformira današnja pedagoška praksa.
a) Self Generated Content (SGC)
Wiki je idealan instrument za stvaranje content-a (sadraja) i moe da bude primenjen na razliite naine u pedagoškoj svakodnevici. U tom smislu, izuzetan potencijal ima Weblog (Röll 2008). Weblog-ovi mogu da budu postavljeni kao forumi za publikovanje sadraja (content-a). Oni su posebno povoljni, kada se radi o sadrajima koje treba što jednostavnije postaviti. U poreenju sa Content Managment Sistemima (CMS) imaju jednu manu, naime, mogunosti povezivanja mogu se ostvariti samo kroz Hyperlinks ili kroz Trackback-funkcije. Inae, jedan Weblog moe da bude strukturiran po temama (kategorijama) i po datumima. Weblog ima i posebnu pogodnost i znaaj putem Feedback-funkcije. Weblog kod onih koji ue povoljno utie na shvatanje smisla: oni su idealni alati kada uenje nije predvieno za dalje prosleivanje kodifikovanog znanja, nego se više shvata kao konverzacija i utemeljivanje znaenja kod onog koji ui. Content (sadraj) se najbre stvara u Weblog-u. Dok studenti kod Wikiprojekta mnogo studioznije pristupaju rešavanju domaih zadataka ili referata, kada tano i precizno promišljaju koji sadraj postaviti na Wiki, dotle kod Weblog-a, tekstovi ili komentari, na pronaenim stranicama, nastaju bre, spontanije i slobodnije. Spremnost i sposobnost za saradnju je mnogo vea nego kod Wiki-ja. Istina je da oni koji ue, a kojima je potrebna struktura za procesiranje znanja, imaju više teškoa kod Weblog-a. U kontekstu obrazovanja, Weblog ima prednosti pre svega za dokumentaciju i kao platforma za prezentaciju rezultata. U Weblogu je mogua prezentacija i objavljivanje rezultata diskusije iz malih grupa. Oni koji ue, mogu reagovati na ovakve tekstove putem komentara. Takoe, Weblog moe da poslui kao lini ili zajedniki dnevnik uenja. Na taj nain oni koji ue mogu da osveste svoje napredovanje u uenju, a njihovo individualno ponašanje u pisanju i uenju, moe da bude dokumentovano i reflektovano. Weblog je takoe idealan
16
kao dnevnik projekta. Kada projektne grupe rade sa podeljenim zadacima, onda stanje i rezultati rada mogu biti posebno praeni kod svakog uesnika. Takoe, mogu da se postavljaju pitanja i po potrebi, da se prui pomo.
b) Fragmentarno uenje (uenje po fragmentima )
Komunikacija u fragmentima je tipina za mobilno društvo 21. veka. Na internetu se oblikuje neformalno znanje od puno malih, rastresenih fragmenata informacije. Za ovu kulturu komunikacije tipini su SMS, E-mail i Chat. Kontinuirano se menjaju scenariji uenja i procesi obrazovanja. Znaajni delovi sticanja neformalnog znanja realizuje se putem procesa komunikacije, koji su oznaeni kao forme mikro-komunikacije. Svrsishodno je da se ovde povee dinamika mobilnog društva i iskoristi u pedagoške svrhe za razvoj i koncepciju procesa uenja, kao što to radi Evropska Akademija za mikrouenje.3 Koraci uenja su kod mikrouenja kratki, iz tog razloga je jedinica/sadraj uenja mali i pregledan. Epizode, fragmenti i mali elementi su forme izraavanja. Mikrouenje je znai uenje u malim koracima i sa direktnim Feedback-om. Pedagog ima zadatak da razvije didaktini dizajn (okolinu uenja), koja e omoguiti da se sa rastresenim digitalnim fragmentima informacija, inicira samoupravljajui proces uenja. Kao primer predstaviemo neke metode uenja po fragmentima. Na podruju engleskog govornog podruja, rasprostranjena je Storytelling metoda u ijem središtu stoji cilj, da se „znanje“ savlada kroz prianje i slušanje. Kod Storytelling-a osnovni princip je u tenji, da slušaoce integriše u priu (pripovetka, istorijski dogaaj). Pria ne treba samo da se „sasluša“ nego treba i da se „doivi“, pa se, na taj nain, uspeh uenja moe da povee sa meusobnim pozitivnim emocionalnim oseajem. Ovo slui dalje kao most za izgradnju odrivog znanja. Od prie (storys) obino krene jedna velika fascinacija. Prie postoje od nastanka samog oveanstva - pretpostavke o nastanku sveta, prie pruaju alternative za prevazilaenje svakodnevnih problema, nude preporuke za identifikaciju, ili posreduju, u zabavnoj formi, pouke o ivotu. Pomou pria, mogue je bolje upoznati sopstvenu ivotnu sredinu i proširiti sopstveni horizont. Storytelling se uglavnom primenjuje za prianje dogaaja u cilju uenja engleskog jezika. Ovom metodom poboljšava se mo slušanja, razumevanja, socijalnog ponašanja, kao i jezika kompetencija. Prvobitno i stvarno Storyboards je postavljen za vizualizaciju filmskih scenarija, scenarija za planiranje pojedinih filmskih scena, i to u formi skice (pre poetka stvarnog snimanja). Jedan Storyboard je, u stvari, sekvencijalna serija slika, koja vizualizuje postavljanje jednog filma ili jednu multimedijalnu produkciju, gde su operativni tokovi slikovito predstavljeni. Storyboard je orijentisan na tok zbivanja, i posreduje prvi utisak za kasnije sprovoenje. Storyboard slui kao pomo pri razmišljanju i planiranju, ima funkciju crvene niti koja
3 Evropska Akademija za mikrouenje je sebi postavila zadatak da rezultate istraivanja i najbolje primere iz prakse priblii široj publici: http://www.eamil.org/mediawiki/index.php/Main_Page
vodi kroz radnju (dogaaj), a slui, pre svega, za tematsko strukturisanje priloga. Ovo je vana tehnika za vizualizaciju ideja, i otuda, moe da se koristi kao sredstvo komunikacije za vizualno posredovanje i podelu misli, da bi projektni ili proizvoaki timovi, imali osnovu za rad. Projektni zadaci mogu se konkretizovati i predati na realizaciju svim uesnicima. Deca i omladina odrastaju u sredini koja je pod uticajem kompjuterskih igara, i ovde se ne radi samo o motorikim spretnostima, nego i o kompleksnoj igri uloga. Njihova uloga-onih koji ue, ne ostaje netaknuta, jer ovaj, u informalnom procesu uenja, kroz igru usvojeni nain rada, moe da bude primenjen i u cilju uenja. Pomou slikovnih formi izraavanja i interaktivne igre uloga, mogu se produktivno povezati iskustva digitalnih dogaaja. Ovo se zove Game Based Learning. Game Based Learning opisuje primenu igre u cilju uenja pomou digitalnih medija. Uspešno, i putem igre orijentisano uenje, ima sledee kriterijume: traganje za informacijama prepoznavanje znaajnih informacija razvijanje strategije za raspravu razmena divergirajuih argumenata uticaj na procese odluivanja. Kao primer za Game Based Learning moe da bude navedena „ekonomska simulacija“ TopSIM-Basik, u kojoj igra treba uspešno da vodi jedno preduzee, iako se, kako od spolja tako i iznutra, simuliraju nepovoljni uticaji. Kod „igre“ Environmental Detektives, istraivaki tim, istrauje izvor zdravstvenih opasnosti za jedno naselje. U ovoj igri posreduje se, sa jedne strane, znanje biohemije, a sa druge strane, znanje iz oblasti naunog poslovanja.
c) Od Mindmap-a do semantikog menadmenta informacijama
Mindmap (mape uma) se baziraju na principu vizualizacije misli. Polazei od slobodnih asocijacija, pojmovi se mogu staviti u meusobnu povezanost. Sa Mindmap-om moe da se uini vidljivom individualna povezanost sadraja misli, pa se tako tako obrazuje idealan ulaz u razradu nove teme. U meuvremenu, sa MindManager-om (Mindjet) dobijamo jedan komercijalni Software za stvaranje Mindmap-a. Na osnovu intuitivno postavljenih korisnikih površina, mogue je jednostavno predstaviti sadraje i meusobne povezanosti, ideje mogu da se razrade kroz igru, a proces planiranja moe biti u svakom segmentu, korak po korak, praen i ponovljen. MindManager nudi razliite funkcije za vizualizaciju sadraja MindMap-a (optiko uvršenje), kao što su npr. tekstovi, razgranato formatiranje, ikone, natpisi, grafike. Isto tako je mogue, hiperlinkovima, u ogranke, slobodno priloiti primedbe. Prezentacijski-modus dopušta optimalno prikazivanje mapa. MindManager je jednostavno sredstvo za dokumentaciju i raspravu strateških razmišljanja. To je idealna radna
17
površina za samoorganizaciju, a izuzetno je pogodna za timski rad. Pored toga, mogue je pomou Brainstorming- Modus-a, brzo davati ideje. MindManager kao vizuelni Whiteboard podstie brzo, jednostavno, neogranieno obuhvatanje ideja, podataka i informacija. Mogue je odmah prepoznati povezanosti, a ideje mogu fleksibilno da se promene. Multi-Map-e, dozvoljavaju zajedniko prikazivanje razliitih Mindmap-a, koje su meusobno povezane hiperlink-om. Informacije mogu da budu usmerene i prezentovane prema ciljnim grupama, a novi inputi, mogu biti, u svako vreme, obraeni. Dalji razvoj MindMap-koncepta zove se OpenMind. Ovaj Software stoji na raspolaganju sledeoj Software generaciji, za primanje, organizaciju, dalje prosleivanje i prezentaciju informacija. Kompleksne veze mogue je jednostavno grafiki prikazati, da bi se tako poboljšalo razumevanje. Mogue je efikasnije planirati i bre realizovati ideje. Bazirajui se na proverenom, vizuelnom Mapping-Sistem-u, OpenMind podstie kreativnost, rasvetljava misli, olakšava donošenje odluka i rešavanje problema. Ako na raspolaganju stoji malo vremena, onda moe pomoi takozvani WebQuests, da onoga koji ui, premesti u poziciju istraivaa. Kod ove metode, podstie se uenje orijentisano na delanje i autonomno uenje (u kome se zadaci postavljaju korišenjem razliitih izvora, kao što je i internet), drugim reima, ovde se radi o jednom istraivakom, otkrivajuem, heuristikom uenju. Aktivna i kostruktivna rasprava sa sadrajem, pomae oblikovanje metakognitivnih struktura razmišljanja. Za odgovarajue teme, pedagozi pripremaju razliita mesta istraivanja.
d) Od svedoka do pratioca procesa uenja
Doprinos i uinci generacije Web 2.0, ne moe se oslikati ocenama. Potrebno je kompleksnije predstavljanje razvoja sposobnosti koje se stiu u toku procesa uenja. ini se da su za to najprikladniji Portfoliji. Portfoliji su dosada korišeni za radne mape ili za prikazivanje projektne dokumentacije. Kao elektronski pratilac procesa uenja, mogao bi da poslui za primereno prikazivanje razliitih sposobnosti uenika. ePortfolio-i su ve isprobani u razliitim projektima i primenjivani su u sledeim prilikama: elektronske zbirne mape, koje su strukturisane slino
kao Blog-ovi izbor linih dokumenata, koji prezenuju lini status
razvoja, ali i refleksiju procesa uenja refleksija sopstvenog rada jedna zbirka dokumenata znanja „virtualna“ zbirka kao jedna forma radnog doprinosa metoda za samoupravljajue uenje digitalni alat za uenje. Sa ePortfolio-m uenici mogu nauiti, da nauno reflektuju i prezentuju (kompetencija za refleksiju i prezentaciju). Sposobnost za konstruktivno i produktivno ophoenje sa novim medijima zahteva dodatno školovanje (medijske kompetencija). Mogui su
individualizovani i iznutra diferencirani aranmani uenja. Kod portfolio metoda, prvo se definiše cilj i utvrdi konteks za digitalni rad sa portfoliom. Posle toga se sakupljaju artefakti sa ciljem uenja, odabiranja i povezivanja, zatim sledi proces refleksije, koji istovremeno upravlja procesom uenja. Nakon toga se ePortfolio artefakti prezentuju i dalje prosleuju (komuniciraju). Na kraju sledi procenjivanje i evaluacija procesa uenja, da bi se razjasnile oblikovane kompetencije (Hilzensauer/Hornung/Prähauser 2005). ePortfolio moe zameniti dosadašnje davanje ocena. Onaj koji ui, samostalno odabere i sastavlja razliite radove, koji su u vezi sa ciljem uenja. Sastavljanje i obraivanje cilja uenja organizuje uenik samostalno. Postignuti produkti (rezultati uenja) i proces izrazrade (postupak uenja/napredovanje) dokumentuju se i slue za prikazivanje razvoja kompetencija. Uenje bazirano na Web-u i aktuelno publikovanje ostvarenog na internetu, omoguavaju prikupljanje, umreavanje, permanentnu razradu i istovremeno fleksibilno korišenje razliitih metoda prikazivanja.
2. EXTENDED BLANDED LEARNING
E-Learning- kursevi, uglavnom polaze od jedne linearne koncepcije i od jednog postavljenog problema koji slui kao zadatak za rešavanje. Kada se savlada dati materijal, moe poeti provera nivoa znanja. Interaktivne forme komunikacije integrišu se putem asinhronih (Foren, E- mail) i sinhronih formi komunikacije (Chats, Audiokonferencije i Whiteboard-kommunikacija). E- Learning-modul utemeljen je na filozofiji uenja koja se bazira na bihejviorizmu. Kod ovakvog pristupa, radi se uglavnom o uvebavanju injeninog znanja, kao i kompetencije ponašanja. Umesto savladavanja veština, forsiraju se sposobnosti pamenja. Oni koji nisu navikli na uenje, retko su zainteresovani uenjem putem istog E- Learning- kursa, koji u sebi integriše ponude sinhrone komunikacije. E-Learning metoda se bolje prihvata ako se ukljui i prezent-faza - tzv. face-to-face-uenje (f2f-L), uenje licem u lice. Sa f2f-L metodom mogue je primerenije reagovati na potrebu za refleksijom, socijalnom povezanošu i komunikativnim iskustvom. Kombinacija izmeu E-Learning-a i f2f-L (uenje licem u lice - Präsenzphasen) zove se Blended Learning. Blended Learning bolje prezentuje kompleksnost procesa uenja nego ponuda „istog“ E-Learning-a. Koncept Blended Learning-a se, u principu, bazira na ideji koncepta kursa. Naješe se ne prepoznaje didaktiki koncept, koji bi trebao da se primenjuje upravo u fazi uenja licem u lice. Naješe nema razlike izmeu gradiva/sadraja uenja, koji se posreduje putem E-Learning (e-L) i gradiva uenja koji se posreduje putem uenja licem u lice (f2f-L). Putem E-learning-a, posreduju se kognitivni elementi znanja, dok kod f2f-L metode, prvenstvo imaju refleksija, kontekstualizacija sadraja uenja, socijalna dimenzija, posredovanje metoda i uenje-uenja. U praksi se tradicionalni koncept Blended Learning-a proiruje uenjem koje se bazira na projektima (pro-L) (Bleimann/Röll 2006), i tako postaje primereno zahtevima
18
kompleksnih i divergentnih situacija uenja. Kod extended version Blended Learning-a, zastupljena je integracija kako sa uenjem orijentisanim prema projektu, tako i sa uenjem koje je orijentisano prema cilju (goal- based). Ako analiziramo osnove i uslove E-Learning-a u kontekstu Web 2.0, postaje jasno da se radi o procesu koji je pun pretpostavki i zahteva, koji je mogue realizovati u posebnim oblastima obrazovanja na fakultetima, visokim školama (Kerres/Nattland 2007; Gehrke 2007). Ovde naglašavamo da „E-Learning 2.0“ znai da oni koji ue sami stvaraju okruenje za uenje i radno okruenje, a za ovo nisu neophodne samo oblikovane kompetencije, nego i velika motivacija. Vano je i utvrditi, da li visoko motivisani, aktivni korisnici novih medija ine samo manju, ogranienu grupu, koja preferira odreene oblasti „E-Learninga-a“, kao i to, da li e se odnos aktivnih i pasivnih korisnika u budunosti promeniti u pravcu aktivnog ueša. Tek treba da saznamo i to, kako i u kojoj meri e oni koji ue, promeniti upotrebu datih sadraja u linu konfiguraciju okruenja za uenje. Kod uenja orijentisanog prema cilju (goal-based- orijentisanog uenja) u prvom planu stoji zahtev da se savlada jedan realni zadatak. Ne postoji pedagoški zaštien prostor. Oslobaaju se kreativni procesi razmišljanja i onaj koji ui, u zavisnosti od svojih preferencija uenja, rešava zadatak u okviru projekta. Savladavanje datih zadataka, unapreuje intrinzinu motivaciju i pospešuje umreeno razmišljanje. To vodi znaajnom rastu kompetentnosti i kreativnog samopouz