СТАРО ГРАДСКО ЈЕЗГРО СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ

Професор:Милетић Јелена

Ученик:Балтановић

Иван

Сремски Карловци

Сремски Карловци су градско насеље у Србији у општини Сремски Карловци у Јужнобаначком округу,али припадају географској регији Срем,чији назив стоји и у имену насеља.Налазе се на десној обали реке Дунав 12км од Новог Сада.Сремски Карловци су једино насеље у општини Сремски Карловци.

Градско језгро Сремских Карловаца

Старо градско језгро Сремских Карловаца представља просторну културно-историјску целину,која је проглашена културним добром од изузетног значаја за Србију.

Старо језгро Сремских Карловаца настало је током 18. , 19. и почетком 20. века.Међутим,основа данашњег насеља је старија,а посебно садржи елементе из отоманског времена.

Највећи процват насеља дешава се у 18. веку,када почетком овог века Карловци постају најважније црквено седиште у Српству(Карловачка митрополија).Са појавом нових црквених,а касније и грађанских установа почиње урбани развој вароши,која је током целог раздобља хабзбуршке власти имала изразито српски и православни карактер.

Значајан подстрек чинили су бројни трговци и занатлије што је насељу дало посебну физиономију мешовитог управно-привредног седишта.

Премештањем Српске патријаршије у Београд у раздобљу између 2 светска рата Сремски Карловци губе на значају,али је ово истовремено омогућило да се јединствено старо ткиво насеља очува до дан-данас.

Просторна културно-историјска целина

Старо градско језгро Сремских Карловаца је проглашено за културно добро од изузетног значаја 1993.године.Оно обухвата простор Трга Бранка Радичевића са околним блоковима и улицама,обухвата грађевине који по вредности архитектонско-ликовних и функционалних решења овој целини обезбеђују изузетно значајно место у културној историји српског народа.

Трг Бранка Радичевића

Старо градско језгро Сремских Карловаца је главни трг у Сремским Карловцима,који носи име по знаменитом српдком песнику: “Бранку Радичевићу”.То је и средишњи простор просторне културно-историјске целине-старог језгра Сремских Карловаца.

Основа данашњег трга је настала у време отоманске владавине Панонијом(16. и 17. век).Током 18. и 19. века када су Сремски Карловци били незванично седиште Срба у Угарској,око трга су изграђена велелепна верска и световна здања(Саборна црква,Патријаршки двор,Магистрат и Богословија).

Истовремено,трг је уређен,са посебно значајном чесмом “Четири Лава” као средишњим мотивом.

Здања на тргу Бранка Радичевића,имају,у историјским збивањима,политичком и културно-просветном животу,вредност архитектонско-ликовних и функционалних решења која овој целини обезбеђују изузетно место у историји културе српског народа.

Патријаршки двор

Саборна црква

Магистрат

Богословија

Патријаршки двор

Патријаршки двор у Сремским Карловцима је двор владике сремског а до 1930. године и Патријарха српског.У непосредној је близини епархијске саборне цркве.Он је споменик културе од изузетног значаја.Саграђен је између 1892. и 1895. године по пројекту нашег архитекте Владимира Николића на месту где се некада налазио “Пашин конак”(прво седиште поглавара српске цркве).Он је не само седиште епархије Српске православне цркве,него и ризница у којој су смештене драгоцености,уметнички материјал,иконе,портрети митрополита,библиотека...

Саборна црква

Изградња саборне цркве светог Николе у Сремским Карловцима започета је 1758. године на подстицај Карловачког митрополита Павла Ненадовића.Главни градитељи били су Коста Цинцарин и немац Јоханес.Године 1760. зидани су торањ и купола по пројекту Захарија Орфелина а црква је потпуно завршена 1762. године.Црква је више пута обнављана али је ипак задржала значај из периода када је и подигнута.У самој цркви се налазе 2 реликвије-делови моштију другог српског архиепископа Светог Арсенија Сремца и чудотворна икона Пресвете Богородице Бездинске,што је чини црквом од изузетног културног значаја.

Магистрат

Магистрат у Сремским Карловцима подигнут је у периоду од 1806. до 1811. године у неокласистичком духу.Првобитна намена зграде била је везана за Петроварадински пук у оквиру војне границе.План магистрата је урадио инжиљњерски поручник барон Васкез 1791. године а преправке плана је извршио инжињерски капетан Пољани 1805. године.Зграда је више пута обнављана и осавремењавана.Последњих деценија ту је смештена општина.

Извори информисања:википедија,чланци о значају Сремских Карловаца са интернета,историјат старог језгра Сремских Карловаца ,странице историчара Србије који су истраживали значај АП Војводине а посебно срема.