4.3.2012

1

RAČUNARSKE MREŽE

1Velja

Povezivanje računara

Sa porastom broja računara javila se potreba za njihovim povezivanjem zbog razmene digitalnih podataka.

Razvijeni su razni uređaji i programi koji tu razmenu omoguduju.

2Velja

4.3.2012

2

Mreža

Uređaji i programi koji omoguduju povezivanje računara i razmenu podataka između njih čine sistem koji se naziva računarska mreža ili krade mreža (engl. network).

3Velja

Svrha povezivanja

U mrežu se mogu povezati računari ali i ostali računarski uređaji.

Mreža omoguduje:

razmenu podataka,

upotrebu raspoloživih priključnih uređaja,

pristup zajedničkimpodacima (npr. bazi podataka).

4Velja

4.3.2012

3

Čvor mreže

Učesnici komunikacije u nekoj mreži nazivaju se čvorovima mreže.

Čvor mreže je svako mesto u mreži koje je sposobno predavati podatke ostalim čvorovima mreže ili primati podatke od njih (ili oboje).

5Velja

Čvor mreže

Svaki čvor mreže ima jedinstvenu adresukako bi podaci mogli stidi do njega i kako bi se znalo ko je podatke poslao.

6Velja

4.3.2012

4

TOPOLOGIJA PREDSTAVLJA FIZIČKI IZGLED ILI OBLIK MREŽE. U ČVOROVIMA MREŽE NALAZE SE RADNE STANICE, KOJE SU MEĐU SOBOM POVEZANE KOMUNIKACIONIM PUTEVIMA.

1. TOPOLOGIJA POTPUNO POVEZANE MREŽE

2. TOPOLOGIJA MAGISTRALE

3. TOPOLOGIJA PRSTENA

4. TOPOLOGIJA ZVEZDE

TOPOLOGIJA DRVETA

Topologija mreže

7Velja

8

NAČEŠDE KORIŠDEN PRIMER HIJERARHIJSKOG MODELOVANJA MREŽNIH PROTOKOLA JE ISO OSI (OPEN SYSTEM INTERCONNECTION) MODEL, KOJI SE SASTOJI OD SEDAM NIVOA:

1.FIZIČKI SLOJ (MEHANIČKI I ELEKTRIČNI DETALJI)

2.SLOJ VEZE (PRISTUP HARDVERU, UPRAVLJA OKVIRIMA, DETEKCIJA I KOREKCIJA GREŠAKA NA FIZIČKOM NIVOU, FIZIČKO ADRESIRANJE KARTICA)

Model ISO OSI

Velja

4.3.2012

5

Model ISO OSI

3. sloj mreže (logičko adresiranje i rutiranje paketa –upravljanje adresama odlaznih paketa, dekodovanje adresa dolaznih paketa)

4. transportni (odgovoran za prenos poruka - podela poruka na pakete, kontrola toka, redosled paketa)

5. sloj sesije (uspostavljanje sesije, prepoznavanje korišdenih protokola)

6. sloj prezentacije (rešava razlike u formatu računara na mreži – format podataka)

7. sloj aplikacije (aplikacije i protokoli za prenos datoteka, daljinsko logovanje, elektronska pošta)

9Velja

10

SVAKI SLOJ LOGIČAKI KOMUNICIRA SA SEBI RAVNIM. PORUKA PROLAZI KROZ SVE SLOJEVE, PRI ČEMU SVAKI OD SLOJEVA DODAJE SVOJE UPRAVLJAČKE PODATKE NA TELO PORUKE --- TAKO FORMIRANA PORUKA PUTUJE KROZ FIZICKU MREŽU ---- NA PRIJEMNOJ STRANI SE PROCES RASPAKIVANJA PORUKE I TUMAČENJA UPRAVLJAČKIH INFORMACIJA ODVIJA U OBRNUTOM REDOSLEDU.

Model ISO OSI

Velja

4.3.2012

6

Brzina prenosa podataka

Brzina prenosa digitalnih podataka meri se brojem bitova prenesenih u jednoj sekundi ili skradeno bps.

11Velja

Prenosni kanalU razmeni podataka učestvuju najmanje dva učesnika:

onaj koji želi da preda poruku (predajnik),

onaj koji treba da primi poruku (prijamnik).

12Velja

4.3.2012

7

Prenosni kanal

Razmena podatakaizmeđu predajnika i prijemnika moguda je samo ako između njih postoji “veza” kojom poruke mogu putovati.

“Veza” se naziva prenosni kanal.

13Velja

Prenosni kanal

Prenosni kanal je medij za prenos podataka, npr. telekomunikacijski vod.

14Velja

4.3.2012

8

15

ONI SU SAČINJENI OD VLAKANA SA CENTRALNIMSTAKLENIM JEZGROM OBAVIJENIM STAKLENIMOMOTAČEM.

UTP KABLOVIKABL JE MEDIJUM KROZ KOJI SE PRENOSE INFORMACIJE IZMEĐUMREŽNIH UREĐAJA I RAČUNARA. POSTOJI NEKOLIKO TIPOVA KABLOVAKOJI SE UPOTREBLJAVAJU U MREŽAMA.

Fiber optički kabl

Velja

16

Koaksijalni kabl

Koaksijalni kabl ima jedan jedini bakarni provodnik u svojoj sredini (povratni vod se dobija uzemljenjem). Plastični sloj daje izolaciju između centralnogprovodnika i metalnog oklopa oko njega. Oklop sprečavapojavu interferencija od fluorescentnih lampi, motora idrugih računara.

Velja

4.3.2012

9

HUB

Hab (engl. Hub) spada u kategoriju zastarelih (engl. Legacy) uređaja koji ima vrlo jednostavnu ulogu a to je da, kao obično čvorište, sve što stigne od podataka na jedanod njegovih konektora (portova) prosledi svima (samopojačano i očišdeno od šumova, tj. regenerisano) Oviuređaji nisu više u upotrebi

17Velja

NIC (engl. network interface card)

NIC (engl. network

interface card) se

ugraĎuje u računar i

konektorom na zadnjoj

strani računara

povezuje s mrežom

18Velja

4.3.2012

10

NIC

19Velja

NIC

Primer NIC-ova i

priključnih kablova

za spajanje dva

računara

20Velja

4.3.2012

11

21

Svič je uređaj koji dete sigurno najviše koristiti. Njihova

cena je trenutno veoma povoljna pa su tako ušli i u naše

domove. Njihova je uloga da regulišu saobradaj na mreži.

Možemo sve naše računare povezati na svič, a i svič na svič

pa tako proširiti našu mrežu. Razlika u odnosu na hab, iako

isto izgledaju, jeste da svič vodi računa o tome koji podatak

kom računaru ili mrežnom uređaju prosleđuje. Svič je u

stanju da razlikuje (indentifikuje) uređaje koji su povezani

na njega.

SWITCH

Velja

22

RUTER PREDSTAVLJA I TEHNIČKI NAJSAVRŠENIJE REŠENJENA MREŽI. ON POVEZUJE UREĐAJE U RAZLIČITIMZGRADAMA, GRADOVIMA I KONTINENTIMA. POSTOJEVARIJANTE I VARIJANTE RUTERA SA JEDNOM JEDINOMNAMENOM, A TO JE DA UPRAVLJAJU SAOBRADAJEM PREKORAZLIČITIH MREŽA POVEZANIH RAZLIČITIM PRENOSNIMMEDIJUMIMA. RUTER MOŽETE UPOTREBITI DA SPOJITEDVA PREDSTAVNIŠTVA FIRME U DVA GRADA PREKOTELEFONSKE IZNAJMLJENE LINIJE, BEŽIČNE VEZE ILI BILOKOJE DRUGE.

ROUTER

Velja

4.3.2012

12

23

Evo i šeme veze dva sviča i jednog rutera za našu školu.

Velja

Mediji za prenos podataka

Medij za prenos podataka može biti npr.:

javna telefonska mreža,

zakupljeni telekomunikacijski vod,

prostor, ako se podaci prenose radiotalasima.

24Velja

4.3.2012

13

25

Javna telefonska mreža

Postojeda javna telefonska mreža omoguduje uspostaljanje prenosnog kanalapovremeno, prema potrebama korisnika.

Velja

Javna telefonska mreža

Njena prednost je u tome što postoje milioni kilometara postavljenih telefonskih linija i što se telefonski priključci ved nalaze na mnogim mestima.

26Velja

4.3.2012

14

Telefonska linija

Telefonske linije omoguduju prenos govora.

Tokom govora zvučni signal se pretvara u analogni električni signal (pomodu mikrofona).

Analogni električni signal putuje telefonskim linijama.

27Velja

Potreba za konverzijom

Ako se digitalni podaci iz računara žele prenositi sistemom koji nije građen za njih,treba ih pretvoriti u oblik pogodan za prenos(za telefonsku liniju to je analogni električni signal zvučne frekvencije).

28Velja

4.3.2012

15

Modem

Uređaj koji pretvara digitalne u analogne signale i obrnuto naziva se modem (MOdulator-DEModulator).

29Velja

Modem

Na predajnoj strani digitalne podatke pretvara u analogne.

Na prijamnoj strani analogne podatke pretvara u digitalne.

30Velja

4.3.2012

16

Vrste modema

Postoji unutrašnji modem (ugrađen na matičnu ploču ili zasebni elektronski sklop), spoljašnji modem (smešten u zasebno kudište), modem malih dimenzija za prenosne računare i dr.

31Velja

Brzina modema

Najveda brzina prenosa podataka koja se teoretski može postidi upotrebom modema iznosi 56 Kbps.

Stvarne su brzinepromenljive i redovno niže zbog ograničenja telefonskih linija i smetnji u komunikaciji.

32Velja

4.3.2012

17

V.90

Rad modema je normiran. Praktično svi savremeni modemi rade prema normi V.90:

teoretska brzina prijemapodataka 56 Kbps,

teoretska brzina predajepodataka 33,6 Kbps.

33Velja

Digitalna telefonska mreža

Brzina prenosa podataka analognomtelefonskom linijom je relativno niska, pa analogna telefonska mreža ustupa mestodigitalnoj. Prednosti:

vede brzine prenosa podataka koje su manje zavisne od kvaliteta linije,

mogudnost istovremenog prenosa glasa i digitalnih podataka.

34Velja

4.3.2012

18

ISDN

ISDN (engl. Integrated Services Digital Network) je skradenica koja označava sistem digitalne telefonije sa integrisanim uslugama.

35Velja

ISDN

Pod pojmom ISDN sistema podrazumeva se skup pristupne opreme, usluga i normi pristupanja fiksnoj telefonskoj mreži.

Usluge:

prikaz pozivnog broja, konferencijska veza, preusmeravanje poziva, zabrana prikaza pozivnog broja, poziv na čekanju, skretanje poziva i dr.

36Velja

4.3.2012

19

Problem analognih uređaja

Da bi se “stari” analogni uređaji mogli priključiti i koristiti u digitalnoj telefonskoj mreži potrebno je koristiti analogno-digitalne pretvarače.

37Velja

DSL

DSL (engl. digital subscriber line) je digitalna telefonska linija koja omoguduje:

stalan pristup internetu preko postojede telefonske linije pri brzinama prenosa podataka višestruko vedim od onih koje se postižu analognim i ISDN linijama.

38Velja

4.3.2012

20

DSL

DSL tehnologija deli frekvencijski pojas telefonske linije kako bi bio mogud istovremeni prenos digtalnih podataka i govorne komunikacije.

Frekvencijski pojas se stalno proširuje, trenutno do 2.2 MHz.

39Velja

ADSL

ADSL ili asimetrična digitalna pretplatnička linija koristi različite brzine predaje i prijemapodataka.

Brzina prijema podataka jevišestruko veda od brzinepredaje.

40Velja

4.3.2012

21

Nadogradnja

Da bi se klasična telefonska linija pretvorila u ADSL liniju, potrebno ju je nadograditi.

Nadograđuju se:

uređajima u centrali,

opremom kod korisnika (delitelj i ADSL modem).

41Velja

DSL delitelj

DSL delitelj (engl. splitter) deli telefonsku liniju u frekvencijskom smislu na dva dela(deo za govornu komunikaciju i deo za prenos digitalnih podataka).

42Velja

4.3.2012

22

ADSL “modem”

Računar se spaja na ADSL liniju pomodu ADSL “modema” (engl. transceiver).

ADSL “modemi” se s računaromspajaju posredstvom USB magistrale ili mrežnog priključka.

43Velja

ADSL

44Velja

4.3.2012

23

Problem udaljenosti

Signal u telefonskoj liniji slabi s udaljenošdu od centrale zbog ograničenja telefonskih linija.

Do korisnika koji se nalazi relativno daleko od centrale stiže oslabljen signal pa nije mogude postidi velike brzine prenosa podataka.

Zbog toga do nekih mesta uopšte nije mogud prenos podataka pomodu ADSL tehnologije.

45Velja

Problem udaljenosti

Najveda udaljenost od centrale do korisnika za

primenu ADSL tehnologije je približno pet

kilometara.

Dostupnost ADSL-a se iz dana u dan povedava.

Novije verzije ADSL tehnologije omoguduju

brzinu prenosa podataka do 24 Mbps na

udaljenosti 1,5 km.

46Velja

4.3.2012

24

Zakupljeni vod

Zakupljeni vod (engl. leased line) najbolji je, ali i najskuplji prenosni kanal za razmenu podataka.

Brzinu prenosa podataka korisnik bira zavisno od potreba (do 155 Mbps, a po posebnom ugovoru brzina može biti i viša).

Cene zavise od brzine prenosa pa je takav način povezivanja isplativ samo za velike korisnike koji prenose velike količine podataka.

47Velja

Bežične mreže

Ako se podaci prenoseradiotalasima medij zaprenos je prostor.

Takav prenos podatakakoriste bežične mreže.

48Velja

4.3.2012

25

Bežične mreže

Bežična mreža se sastoji od dva osnovna elementa, a to su:

klijenti,

pristupne tačke.

49Velja

Klijent

Klijent je računar koje pristupa mreži i u sebi ima ugrađen uređaj koji omogudava razmenu podataka radiovezom.

50Velja

4.3.2012

26

Pristupna tačka

Pristupna tačka (engl. access point) je uređaj koji klijentima omogudava pristup ostatku mreže i razmenu podataka radiotalasima.

51Velja

Pristupna tačka - domet

Domet pristupne tačke iznosi približno 300 metara i zavisi od prepreka u prostoru.

Ako je potrebno, taj se domet može povedati dodatnim komponentama (antene).

52Velja

4.3.2012

27

Pristupna tačka

Pristupna tačka je obično na ostatak mreže spojena žičanim kablom i predstavlja vezu između bežične i žične mreže.

53Velja

Spajanje

Spajanje klijenta s pristupnom tačkom:

Upotrebom mrežne kartice za bežični prenos koja se spolja priključuje na računar,

Uređajem za komunikaciju ved ugrađenim u računar.

54Velja

4.3.2012

28

Brzina prenosa podataka

Brzina prenosa podataka bežičnom mrežom je normirana. Normirane najvede teoretske brzine su 11 Mbps (802.11b), 54 Mbps (802.11g),108 Mbps (802.11g Xtreme, Super G).

Stvarne su brzine osetno niže jer zavise od količine prepreka između klijenta i pristupne tačke, od njihove udaljenosti, smetnjama itd.

55Velja

LAN

Lokalna mreža (engl. local area network)

56Velja

4.3.2012

29

LAN

• Ograničena na relativno

malo geografsko područje (

nekoliko kilometara)

• Sistem koji povezuje

računare u jednoj zgradi

• Nadzor nad lokalnom mrežom obično se prepušta jednom od računara

u mreži koje se zove server.

57Velja

LAN

• Primena

• Povezivanje računarske opreme unutar fabrike ili ustanove

• Prednosti

• Pristupačna cena

• Relativno jednostavna instalacija i upotreba

58Velja

4.3.2012

30

WAN

Rasprostranjena mreža (engl. wide

area network) pokriva veliko

geografsko područje (npr. Internet

pokriva ceo svet)

59Velja

WAN

60Velja

4.3.2012

31

Mreža server/klijent

Bitno obeležje mreže server/klijent je podela i specijalizacija posla između dve strane.

61Velja

Mreža server/klijent

Računarska mreža koja deli obradu podataka između: računara korisnika

(računara kojem treba usluga)

računara poslužitelja (računara koji

pruža uslugu)

naziva se server/klijent mreža (engl. client-server)

62Velja

4.3.2012

32

Računar korisnik

Računar korisnik (engl. client) je računar na kome radi korisnik mreže.

Korisniku mreže omogudava pristup računaru serveru (pristup serverovim podacima i uslugama).

63Velja

Računar server

Računar serverje udaljeni računar koji korisnik mreže fizički ne vidi.

Na njemu se čuvaju podaci i nalaze programi za pružanje različitih usluga.

64Velja

4.3.2012

33

Računar server

Zadatak računara servera je da da na upotrebu usluge, podatke i uređaje ostalim računarima u mreži.

65Velja

Analogija sa službom informacija

korisnik

(engl. client)

server

(davalac

informacija)

(engl. server)

66Velja

4.3.2012

34

Internet Internet je sistem

koji međusobno povezuje računarske mreže.

Globalni je i javno dostupan sistem.

67Velja

Kako je sve počelo?

Nakon Drugog svetskog rata pod pokroviteljstvom američkog Ministarstva obrane pokrenut je istraživački projekt ARPANET.

Rezultat projekta je bila računarska mreža ARPANET sposobna da funkcioniše i u slučaju da je bilo koji njen deo uništen (puštena u rad 1969. godine).

68Velja

4.3.2012

35

Kako je sve počelo?

U početku je

ARPANET povezivao

samo četiri računara

sa četiri izabrana

univerziteta u SAD.

69Velja

Kako je sve počelo?

Početkom osamdesetih godina dvadesetog vekaARPANET se deli na dve mreže: vojnu i civilnu.

Iz civilnog dela mreže se razvija internet.

1990. ARPANET prestajeda postoji.

GODINABROJ

RAČUNARA

1971. 23

1986. 1961

1987. 10.000

1989. 100.000

1991. 700.000

70Velja

4.3.2012

36

Kako je sve počelo?

Tokom 90-tih internet se naglo razvija i započinje njegova komercijalizacija. Sredinom 90-tih u internet je uključeno više miliona računara.

GODINA BROJ ZEMALJA BROJ RAČUNARA

1992. 49 1.200.000

1993. 59 2.000.000

1994. 75 3.500.000

71Velja

Internet

2008. godine svet

je imao približno

6,6 milijardi

stanovnika i 1,5

milijardu

korisnika

interneta!

72Velja

4.3.2012

37

Protokol Internetom se razmenjuje mnogo podataka.

Razmena je moguda ako postoji dogovor o:

obliku podataka (formatu podataka,) koji se prenose između čvorova mreže,

načinu označavanja čvorova mreže (adresiranju čvorova).

Takav se dogovor naziva protokol.

73Velja

Internet protokol (IP) TCP/IP protokol je skup protokola za razmenu

podataka internetom.

(engl. transmission control protocol / internet protocol).

Trenutna verzija ovog protokola omogudava dodelupribližno 4 milijarde adresa čvorovima mreže, dok nova verzija predviđa dodelu do 3.4 1038 adresa.

74Velja

4.3.2012

38

Internet protokol (TCP/IP) Saglasno TCP/IP protokolu svaki se podatak

deli na manje delove, pakete.

Svaki od paketa putuje najpogodnijim putemdo odredišta.

Na odredištu se paketi sastavljaju u izvornipodatak.

75Velja

IP adresa Da bi paketi stigli gde su upudeni, čvorovi mreže

moraju biti jednoznačno određeni.

Stoga se svakom čvoru mreže dodjeljujejedinstvena IP adresa.

IP adresa je 32 bitni binarni broj.

76Velja

4.3.2012

39

IP adresa

IP adresa (32-bitni oblik) se može podeliti načetiri osmobitna binarna broja, a potom svaki od njih pretvoriti u dekadni broj.

Zamena binarnog broja dekadnim olakšava čoveku rukovanje IP adresama, ali se i taj oblik IP adrese teško pamti.

77Velja

Simbolička adresa

Da bi se adrese čvorova lakše pamtile, uvode se simboličke (slovne) adrese.

Te su adrese ljudima razumljive i lakše za pamdenje.

Umesto brojčane IP adrese lakše je upamtiti simboličku adresu npr.:

78Velja

4.3.2012

40

Simbolička adresa

U načelu simbolička adresa se može sastojati od bilo kojih reči odvojenih tačkama.

Obično su to dve ili tri reči, npr.:

www.blic.rs

www.skole.rs Značenje reči nije strogo propisano.

79Velja

Simbolička adresa

Delovi adrese mogu se protumačiti ovako:

80Velja

4.3.2012

41

Glavni domen

Glavni domen može označavati geografsku pripadnost.

Prikazana je dvoslovnom oznakom države, npr:

.rs (Srbija)

.de (Nemačka)

.uk (Ujedinjeno Kraljevstvo)

81Velja

Glavni domen

Osim geografsku pripadnost, glavni domen može označiti i delatnost:

.com (engl.

commercial),

.edu (engl.

educational),

.gov (engl. goverment),

.net (engl. network).

82Velja

4.3.2012

42

Poddomen

Poddomen govori o organizaciji unutar glavnog domena.

Analiza imena računara, prilikom prevođenja imena u adresu, se vrši s desna u levo. Za primer adrese

bach.artemisdom.co.uk:

Uk predstavlja Veliku Britaniju zemlju gde se računar nalazi

co (corporate) govori da se radi o poslovnoj organizaciji

artemisdom predstavlja naziv organizacije

bach je naziv računara u firmi

83Velja

Ime računara

Prva reč u adresi može označavati ime računara koje je smešteno unutar navedenog domena.

Računaru se obično dodeljuje ime koje korisnika podseda na uslugu koju računar pruža.

U primeru se radi o računaru pil

84Velja

4.3.2012

43

DNS

Sistem interneta razume samo brojčane adrese u binarnom obliku.

Simboličke adrese postoje kako bi ljudima olakšale pamdenje i zapisivanje adresa.

Pre početka bilo kakve komunikacije potrebno je simboličke adrese pretvoriti u brojčane.

85Velja

DNS

Adrese iz simboličkog oblika u brojčani pretvaraju DNS serveri (engl. domain nameserver).

To su računari na internetu čiji je zadatak pretvaranje adresa iz brojčanog oblika u simbolički.

86Velja

4.3.2012

44

DNS Korisnički računar

šalje DNS serveru simboličku adresu.

DNS računar vradakorisničkom računaru brojčanu adresu i tek tada može započeti razmena podataka.

87Velja

DNS

88Velja

4.3.2012

45

IP adresa

Čvor mreže može imati:

stalnu IP adresu (čvor uvek ima istu IP adresu),

privremenu IP adresu (pri svakom spajanju na internet, čvor može imati različitu IP adresu).

89Velja

Privremena IP adresa

Računar (čvor mreže) svoju privremenu IP

adresu dobija u trenu spajanja na internet.

Ta adresa može biti pri svakom spajanju

drugačija (naziva se dinamička adresa).

Kada se računar odvoji sa interneta, IP

adresa je na raspolaganju slededem

računaru koje se spaja na internet.

90Velja

4.3.2012

46

KLASE IP ADRESA

Sve IP adrese u svetu su podeljene u pet klasa: A, B, C, D, E

Klasa A su sve adrese koje počinju cifrom 0 u prvom oktetu:

0xxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxxPrvi oktet u klasi A predstavlja adresu mreže, dok ostala 3 okteta

predstavljaju adresu računara (ili drugog resursa) u mreži.

Mreže možemo deliti na podmreže - to su segmenti obično odvojeni

ruterima.

Podmreže se formiraju tako što se od 24 bita IP adrese koji su

predviđeni za definisanje adrese računara, određeni broj bita izdvoji

za definisanje podmreže. 91Velja

KLASE IP ADRESA

Klasa B su sve adrese koje počinju ciframa 10 u prvom oktetu:

10xxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxxPrva dva okteta u klasi B predstavljaju adresu mreže, dok ostala 2 okteta predstavljaju adresu računara (ili drugog resursa) u mreži.

Klasa C su sve adrese koje počinju ciframa 110 u prvom oktetu:

110xxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxxPrva tri okteta u klasi C predstavljaju adresu mreže, dok je preostali četvrti oktet određen za definisanje adrese računara (ili drugog resursa) u mreži.

92Velja

4.3.2012

47

Internet Internet je

sastavljen od miliona servera.

Korisnik sa svog računara može dobiti podatke sa mnogih servera koji se nalaze širom sveta.

93Velja

Provajderi

Organizacije koje korisniku omoguduju pristup internetu su provajderi

Provajderi poseduju servere koji su stalnom vezom spojeni na internet.

94Velja

4.3.2012

48

Usluge Interneta

Internet svojim korisnicima nudi različite usluge, npr.:

Web (engl. world wide web),

elektronsku poštu (engl. electronic-mail),

Web poštu (engl. Web-mail),

brbljaonicu (engl. chat),

internet forum.

95Velja

Usluge Interneta Usluge interneta su i:

prenos datoteka na daljinu(engl. file transfer protocol, FTP),

telekonferencija, videokonferencija,

internet telefonija,

blog.

Stalno se uvode nove usluge i unapređuju postojede.

96Velja