Download pdf - EKONOMSKE - ekof.bg.ac.rs · ekonomske ideje i praksa kvartalni Časopis iz oblasti ekonomije, poslovne ekonomije i menadŽmenta, statistike i poslovne informatike

EKONOMSKEIDEJE I PRAKSA

BROJ 32

KVARTALNI ČASOPIS IZ OBLASTI EKONOMIJE, POSLOVNE EKONOMIJE I MENADŽMENTA, STATISTIKE I POSLOVNE INFORMATIKEEKONOMSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU / BEOGRAD, MART 2019 WWW.EKOF.BG.AC.RS/PUBLIKACIJE/CASOPISI/EKONOMSKE-IDEJE-I-PRAKSA/ U

OVOM

IZDA

NJU:

JELEN

A KOČ

OVIĆ

// M

ARIJA

KOPR

IVICA

// D

RAGA

NA PA

VLOV

IĆ //

TIHO

MIR

NOVA

KOVIĆ

// AM

IRA P

OBRI

Ć // A

NDRI

JANA M

RKAIĆ

ATEL

JEVIĆ

// M

IHAIL

ARAN

DARE

NKO

// GO

RANA

KRST

IĆ //

JELE

NA ŽA

RKOV

IĆ R

AKIĆ

// AL

EKSA

NDRA

PRAŠ

ČEVIĆ

EKONOMSKE IDEJE I PRAKSAKVARTALNI ČASOPIS IZ OBLASTI EKONOMIJE, POSLOVNE EKONOMIJE I MENADŽMENTA, STATISTIKEI POSLOVNE INFORMATIKE

IzdavačCentar za izdavačku delatnostEkonomskog fakulteta u BeograduKamenička 6, tel. 3021-045, faks 3021-065E-mail:[email protected]

Dekan Ekonomskog fakultetaProf. dr Branislav Boričić

Priprema i štampaČUGURA Print, Beogradwww.cugura.rs

Godina2019.

REDAKCIJA ČASOPISA EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA

Glavni urednik časopisaprof. dr Miomir Jakšić

Urednici časopisaprof. dr Marko Backovićprof. dr Vlade Milićevićprof. dr Aleksandra Praščevićprof. dr Saša Veljković

Sekretar redakcijeMilutin Ješić

Tehnički sekretarIva Dimitrijević

Kontakt redakcijeTelefon: +381 11 3021 210Faks: +381 11 2639 560e-mail: [email protected]

Članovi Redakcijeprof. dr Marko Backovićprof. dr Predrag Bjelićprof. dr Zoran Bogetićprof. dr Čedomir Čupićprof. dr Radmila Dragutinović - Mitrovićprof. dr Ðorđe Ðukićprof. dr Nikola Fabrisprof. dr Miomir Jakšićprof. dr Nebojša Janićijevićprof. dr Radovan Kovačevićprof. dr Vlade Milićevićprof. dr Aleksandra Praščevićprof. dr Gojko Rikalovićprof. dr Žaklina Stojanovićprof. dr Miroslav Todorovićprof. dr Saša Veljkovićprof. dr Siniša Zarić

International Editorial BoardSnježana Brkić, professor, University of Sarajevo, Bosnia and HerzegovinaVeselin Drašković, professor, University of Montenegro, MontenegroDavor Dujak, professor, University of Osijek, CroatiaGordana Ðurović, professor, University of Montenegro, MontenegroRana Eskinat, professor, Anadoly University, TurkeyIrena Kikerkova, professor, Ss. Cyril and Methodius University, FYRMYoji Koyama, professor emeritus, Niigata University, JapanPerica Macura, professor, University of Banja Luka, Bosnia and HerzegovinaÐuro Medić, professor, University of Zagreb, CroatiaBožo Mihailović, professor, University of Montenegro, MontenegroMićo Radović, professor, University of Montenegro, MontenegroSrđan Redžepagić, professor, University Nice Sophia Antipolis, FranceYannis Tsekouras, professor emeritus, University of Macedonia, Greece

SADRŽAJ

IZVOÐENJE KRIVE PRINOSA ZA VREDNOVANJE OBAVEZA IZ OSIGURANJA U REGULATORNOM OKVIRU SOLVENTNOST IIJelena KočovićMarija Koprivica

TRANSFORMACIJA ENERGETSKOG SISTEMA EU DO 2050. GODINEDragana Pavlović

ANALIZA BRUTO DODATE VREDNOSTI POLJOPRIVREDE U REPUBLICI SRBIJITihomir Novaković

IZVEŠTAVANJE O RIZICIMA KROZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE KOMPANIJAAmira Pobrić

ODRŽIVI TURIZAM U BOSNI I HERCEGOVINI – ANALIZA STANJA NA OSNOVU KOMPARATIVNIH INDIKATORA EVROPSKE KOMISIJEAndrijana Mrkaić Ateljević

NEJEDNAKOST U SRBIJI: DA LI JE PROBLEM U MERENJU ILI U POLITIKAMA?Mihail ArandarenkoGorana KrstićJelena Žarković Rakić

BRITANSKO-SRPSKI ODNOSI OD 18. DO 21. VEKAAleksandra Praščević

07

25

57

39

75

89

97

7EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 32 | MART 2019.

JELENA KOČOVIĆ1

E-mail: [email protected]

MARIJA KOPRIVICA2


IZVOÐENJE KRIVE PRINOSA ZA VREDNOVANJE OBAVEZA IZ OSIGURANJA U REGULATORNOM OKVIRU SOLVENTNOST II

DERIVING YIELD CURVE WHEN VALUING INSURANCE LIABILITIES IN SOLVENCY II REGULATORY FRAMEWORK

JEL KLASIFIKACIJA: G12, G22, G28.

APSTRAKT:

Vrednovanje obaveza iz osiguranja u regulatornom okviru Solventnost II podrazumeva diskontovanje očekivanih budućih novčanih tokova potrebnih za izmirenje tih obaveza, primenom odgovarajuće krive bezrizičnih kamatnih stopa. Za interpolaciju i ekstrapolaci-ju stopa koristi se Smit-Vilsonov model ročne strukture kamatnih stopa, dok su vrednosti parametara, ili način njihovog određivanja, unapred definisani po različitim valutama.

1 Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu2 Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

IZVOÐENJE KRIVE PRINOSA ZA VREDNOVANJE OBAVEZA IZ OSIGURANJA U REGULATORNOM OKVIRU SOLVENTNOST II8Sledeći metodološki pristup Solventnosti II, na bazi podataka sa domaćeg finansijskog tr-žišta, u radu je izvedena kriva prinosa u svrhe vrednovanja obaveza iz osiguranja izraženih u srpskim dinarima. Dobijeni rezultati su značajni sa aspekta pozicioniranja pojedinačnih osiguravača i celokupnog sektora osiguranja u odnosu na zahteve režima Solventnost II.

ABSTRACT:

The valuation of insurance liabilities in the regulatory framework Solvency II involves discounting expected future cash flows required to settle these obligations, by applying the appropriate risk-free interest rate term structure. The Smith-Wilson model is used for curve interpolation and extrapolation both, while the values of the parameters in different currencies, or the method of their determination, are predefined. In this paper we derive yield curve for the purpose of valuing insurance liabilities denominated in Serbian dinars, following the methodological approach of Solvency II and based on data from the domes-tic financial market. The obtained results are significant from the aspect of positioning of individual insurers and the entire insurance sector in relation to the requirements of the Solvency II regime.

KLJUČNE REČI:KRIVA PRINOSA, SOLVENTNOST II, SMIT-VILSONOV MODEL

KEYWORDS:YIELD CURVE, SOLVENCY II, SMITH-WILSON MODEL


1. UVODPočev od 1. januara 2016. godine, poslovanje osiguravajućih kompanija u zemljama čla-nicama Evropske unije (EU) podleže novom regulatornom okviru, pod nazivom Solvent-nost II. Za razliku od prethodnog režima Solventnosti I, koji je bio zasnovan na knjigo-vodstvenim vrednostima bilansnih pozicija i, kao takav, neosetljiv na rizike, Solventnost II uvodi prospektivno vrednovanje imovine i obaveza osiguravača na tržišnim principima, primenom fer vrednosti. Fer vrednost obaveza iz osiguranja koje ne mogu biti replicirane investicionim portfoliom jednaka je zbiru najbolje procene i riziko margine.3 Uporište ovakvog pristupa je ideja da obaveze osiguravača, tj. tehničke rezerve, svojom visinom treba da odraze kako očekivanu vrednost budućih isplata osiguranicima, tako i neizve-snost koja je sa njom povezana. Najbolja procena, kao neto sadašnja vrednost svih oče-kivanih budućih novčanih tokova do konačnog izmirenja odnosnih obaveza, određuje se zasebno za obaveze koje su izražene u različitim valutama. Projektovani novčani tokovi se diskontuju primenom odgovarajuće krive bezrizičnih kamatnih stopa na dan vrednovanja obaveza, poštujući princip tržišne konzistentnosti.4 Budući da obaveze osiguravača mogu imati duraciju od više decenija, teško je pronaći finansijske instrumente odgovarajuće ročnosti čiji bi novčani prilivi mogli da repliciraju novčane odlive po osnovu tih obaveza, a naročito na nerazvijenim finansijskim tržištima. Stoga se prinosi koji odgovaraju onim rokovima dospeća za koje finansijski instrumenti nisu raspoloživi aproksimiraju tehnika-ma interpolacije i ekstrapolacije.

Metodologija izvođenja krive prinosa u svrhe vrednovanja obaveza iz osiguranja u režimu Solventnost II je eksplicitno definisana. Evropski organ za nadzor osiguranja (European Insurance and Occupational Pensions Authority - EIOPA) objavljuje na mesečnom nivou relevantne krive bezrizičnih kamatnih stopa za veći broj valuta, za ročnosti do 150 go-dina.5 Pri vrednovanju obaveza koje su izražene u drugim valutama potrebno je konstru-isati relevantne ročne strukture kamatnih stopa, pridržavajući se istovetne metodologije i principa.

Iako Srbija nije članica Evropske unije, zahtevi okvira Solventnost II su relevantni i za domaće tržište osiguranja, zbog prisustva osiguravača koji pripadaju grupama osiguranja čiji su vlasnici u EU, kao i postupnog integrisanja delova EU regulative u lokalni prav-ni okvir u sklopu procesa pridruživanja. U toku je druga faza procesa implementacije Solventnosti II u Srbiji. Ova faza podrazumeva procenu efekata kvantitativnih zahteva Solventnosti II na tehničke rezerve i adekvatnost kapitala osiguravača.6 Kriva prinosa za vrednovanje obaveza iz osiguranja u nacionalnoj valuti je neophodna prilikom sprovođen-ja studija kvantitativnog uticaja. Stoga je cilj istraživanja da se izvede kriva prinosa koja bi mogla da se koristi za diskontovanje novčanih tokova na ime obaveza iz osiguranja izraženih u srpskim dinarima (RSD), koja do sada nije zvanično definisana. Osnovna is-traživačka ideja je da se sledi metodološki pristup koncepta Solventnost II, uz uvažavanje specifičnosti domaćeg finansijskog tržišta. Iako je u literaturi već izvođena kriva prinosa

3 Directive 2009/138/EC, član 77.4 EIOPA (2018), str. 7. 5 https://eiopa.europa.eu/regulation-supervision/insurance/solvency-ii-technical-information/risk-free-interest-rate-term-

structures 6 Narodna banka Srbije (2018b), str. 8.

IZVOÐENJE KRIVE PRINOSA ZA VREDNOVANJE OBAVEZA IZ OSIGURANJA U REGULATORNOM OKVIRU SOLVENTNOST II10za diskontovanje rezervisanih šteta,7 odnosno tehničkih rezervi8 iskazanih u dinarima, u ovom istraživanju primenjuju se ažurirani podaci i inovirana metodologija.9

Za interpolaciju i ekstrapolaciju stopa prilikom izvođenja krive prinosa u regulatornom re-žimu Solventnost II koristi se Smit-Vilsonov model.10 Budući da se dati model ne svrstava u standardne modele ročne strukture kamatnih stopa u finansijskoj teoriji, u prvom delu rada biće obrazložene njegove karakteristike. Drugi deo rada posvećen je parametriza-ciji Smit-Vilsonovog modela u konceptu Solventnost II, uz ilustraciju načina i rezultata njegove primene prilikom izvođenja krive prinosa za vrednovanje obaveza u izabranim valutama. U poslednjem delu rada izvodi se kriva prinosa za diskontovanje dinarskih obaveza osiguravača.

2. SMIT-VILSONOV MODEL ROČNE STRUKTURE KAMATNIH STOPAStope po kojima se diskontuju novčani tokovi na ime obaveza iz osiguranja treba da budu stope po kojima osiguravajuća kompanija u praksi zaista može da ostvari prinos od inve-stiranja sredstava.11 Kao razumna gornja granica diskontne stope javljaju se bezrizične kamatne stope. Kriva prinosa (ročna struktura kamatnih stopa) predstavlja zavisnost ka-matnih stopa od ročnosti. Pri vrednovanju obaveza iz osiguranja koristi se kriva spot sto-pa, kao stopa prinosa na beskuponske instrumente. Cena u trenutku t = 0 beskuponske obveznice koja obezbeđuje isplatu od jedne novčane jedinice o roku dospeća t jednaka je diskontnom faktoru:

( ) ( )( ) ( )1 , 0− − ⋅= + = >

t i t tP t p t e t (1)

gde p(t) i i(t) označavaju spot stopu pri godišnjem i pri neprekidnom kapitalisanju, res-pektivno, tako da važi: i(t) = ln (1 + p(t)). Ročna struktura spot stopa može biti mode-lirana indirektno, na osnovu ročne strukture trenutnih forvard stopa (engl. instantaneous forward rates).12 Pri neprekidnom kapitalisanju, veza između spot stopa i forvard stopa, kao budućih stopa koje su implicirane trenutnim spot stopama, može biti opisana slede-ćim obrascem:

( ) ( ) ( ) ( )2 2 1 1 1 2 2 1, ,⋅ ⋅ ⋅ −= ⋅i t t i t t f t t t te e e (2)

na osnovu čega je:

7 Jovović (2014), str. 140-141.8 Jović et al. (2018), str. 257-263. 9 EIOPA (2018), str. 25-48. 10 Smith & Wilson (2001) 11 IAA (2009), str. 37.12 Brandimarte (2017), str. 197.


( ) ( )( ) ( )( ) ( ) ( )2 1 2 2 1 11 2

2 1 2 1

,− ⋅ − ⋅

= − =− −

ln P t ln P t i t t i t tf t t

t t t t (3)

gde f (t1, t2) označava forvard stopu za vremenski interval između t1 i t2. Forvard stope mogu biti izračunate za različite intervale vremena, pri čemu će ročna struktura forvard stopa biti različita za intervale različite dužine. Da bi se izbegla takva neodređenost, uvodi se trenutna forvard stopa f (t), koja odgovara beskonačno malom periodu vremena:

( ) ( )0

lim ,∈↓

= +∈f t f t t .13 Jasno je da je:

( ) ( )( ) ( )= − = ⋅d df t ln P t i t tdt dt

, (4)

odnosno

( ) ( ) ( )= + ′ ⋅f t i t i t t . (5)

Prilikom izvođenja krive prinosa, u opštem slučaju, potrebno je pronaći krivu koja će se u najboljoj mogućoj meri prilagoditi raspoloživim podacima sa finansijskog tržišta, i zatim generisati koherentne prinose koji odgovaraju dužim rokovima dospeća. Drugim rečima, polazeći od raspoloživih stopa prinosa, potrebno je aproksimirati nedostajuće stope u likvidnom delu krive prinosa, i zatim dalje razviti krivu preko najveće ročnosti za koju su finansijski instrumenti dostupni. Cilj je da se dobije kriva koja je što “glatkija”, a koja istovremeno uključuje što više tržišnih podataka.

Smit-Vilsonov (S-W) model je makroekonomski pristup14 koji je inicijalno kreiran u svrhe vrednovanja obaveza penzijskih fondova. Inputi ovog modela su tržišne cene m1,m2,...,mN konačnog broja N finansijskih instrumenata sa fiksnim prinosom, koji obezbeđuju J plaćanja. Neka su ci,1,ci,2,...,ci,J novčani tokovi koji po osnovu i-tog instrumenta dospeva-ju u rokovima u1,u2,...,uJ. Tržišna cena i-tog instrumenta mi u trenutku t = 0 je sadašnja vrednost budućih novčanih tokova ci,j sa diskontnim faktorima P(uj), j = 1, 2,...,J :

( ),1

, 1, 2, ,=

= ⋅ = …∑J

i i j jj

m c P u i N (6)

Polazeći od konstantne dugoročne forvard stope f∞, Smit i Vilson (2001) predlažu da se funkcija cene P(t) modelira kao suma dve komponente:

( ) ( )1

, 0ζ∞− ⋅

=

= + ⋅ >∑N

f ti i

i

P t e K t t (7)

13 Hagan & West (2008), str. 71.14 CEIOPS (2010), str. 11.

IZVOÐENJE KRIVE PRINOSA ZA VREDNOVANJE OBAVEZA IZ OSIGURANJA U REGULATORNOM OKVIRU SOLVENTNOST II12

gde su , 1, ,ζ = …i i N parametri koji treba da budu ocenjeni, Ki (t) su kernel funkcije,

definisane kao:

( ) ( ),1

, , 0, 1, 2, , ,=

= ⋅ > = …∑J

i i j jj

K t c W t u t i N (8)

a W (t,Uj) su simetrične Vilsonove funkcije oblika:

( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )( ), , ,, , 0,5 .α α αα∞− + − ⋅ ⋅ − ⋅ = ⋅ − ⋅ ⋅ − j j j jf t u max t u min t u min t u

j jW t u e min t u e e e (9)

Dakle, ključni parametri u S-W modelu su dugoročna forvard stopa f∞ prema kojoj tre-nutne forvard stope asimptotski konvergiraju, i parametar α koji opisuje brzinu te kon-vergencije. Vrednosti oba parametra moraju biti egzogeno određene.15 Prva komponenta u izrazu (7) predstavlja tržišnu cenu beskuponske obveznice koja bi bila dobijena na osnovu dugoročne forvard stope ka kojoj raspoložive tržišne stope konvergiraju. Opisujući asimptotsko ponašanje diskontnog faktora, ova komponenta odgovara nelikvidnom segmentu krive prinosa. Druga komponenta predstavlja “korekciju” koja se izračunava na bazi raspoloživih podataka sa tržišta i odgovara likvidnom segmentu krive prinosa. Unošenjem definicije funkcije cene (7) i kernel funkcije (8) u izraz (6) dobijamo sistem od N linearnih jednačina:

( ) ( )1 1, 1, ,1 1 1 1

,ζ∞− ⋅

= = = =

= ⋅ = ⋅ + ⋅ ⋅

∑ ∑ ∑ ∑j

J J N Jf u

j j j i i k j kj j i k

m c P u c e c W u u

( ) ( )2 2, 2, ,1 1 1 1

,ζ∞− ⋅

= = = =

= ⋅ = ⋅ + ⋅ ⋅

∑ ∑ ∑ ∑j

J J N Jf u

j j j i i k j kj j i k

m c P u c e c W u u ... (10)

( ) ( ), , ,1 1 1 1

,ζ∞− ⋅

= = = =

= ⋅ = ⋅ + ⋅ ⋅

∑ ∑ ∑ ∑j

J J N Jf u

N N j j N j i i k j kj j i k

m c P u c e c W u u

odakle, daljim sređivanjem, sledi:

( )1 1, 1, ,1 1 1 1

, ζ∞− ⋅

= = = =

= ⋅ + ⋅ ⋅ ⋅ ∑ ∑ ∑ ∑j

J N J Jf u

j j j k i k ij i k j

m c e c W u u c

( )2 2, 2, ,1 1 1 1

, ζ∞− ⋅

= = = =

= ⋅ + ⋅ ⋅ ⋅ ∑ ∑ ∑ ∑j

J N J Jf u

j j j k i k ij i k j

m c e c W u u c ... (11)

15 Šire videti: Gach (2016), str. 1-16.


( ), , ,1 1 1 1

, ζ∞− ⋅

= = = =

= ⋅ + ⋅ ⋅ ⋅ ∑ ∑ ∑ ∑j

J N J Jf u

N N j N j j k i k ij i k j

m c e c W u u c

Alternativno, sistem jednačina (11) može biti zapisan u matričnoj formi:

� � � �Tm C μ CWC ζ (12)

gde su:

( )1 2, , ,= … TNm m mm ,

� �1 2, , , �� NTf uf u f ue e eμ ,

� �1 2, , ,� � �� T

Nζ ,

{ }1,1 1,2 1,

2,1 2,2 2,, 1, , , 1, ,

,1 ,2 ,

, , ,, , ,

, , ,

= … = …

… … = = …

N

Ni j i N j J

N N N N

c c cc c c

c

c c c

C,

( ){ }( ) ( ) ( )( ) ( ) ( )

( ) ( ) ( )

1 1 1 2 1

2 1 2 2 2

1, , , 1, ,

1 2

, , , , , ,, , , , , ,

,

, , , , , ,= … = …

… … = = …

N

Ni j i N j N

N N N N

W u u W u u W u uW u u W u u W u u

W u u

W u u W u u W u u

W

Pošto je Vilsonova funkcija (9) simetrična, W je simetrična matrica. Ako je matrica CWCT dimenzije N × N invertibilna (regularna) matrica, tada postoji rešenje sistema (12) u formi:

( ) ( )1−

= − ⋅* Tæ CWC m C ì (13)

na osnovu kog se ocenjuje funkcija cene:

( ) ( )*,

1 1

, , 0,ζ∞− ⋅

= =

= + ⋅ ⋅ >

∑ ∑

N Jf t

i i j ji j

P t e c W t u t (14)

i, polazeći od obrasca (1), određuju spot stope za ročnosti izvan likvidnog dela krive pri-nosa, pri neprekidnom kapitalisanju:

IZVOÐENJE KRIVE PRINOSA ZA VREDNOVANJE OBAVEZA IZ OSIGURANJA U REGULATORNOM OKVIRU SOLVENTNOST II14

( ) ( )( )1= −i t ln P t

t (15)

i pri godišnjem kapitalisanju:

( ) ( )

1

1 1.

= −

t

p tP t

(16)

3. IZVOÐENJE KRIVE PRINOSA U REŽIMU SOLVENTNOST IIPolazište izvođenja krive bezrizičnih kamatnih stopa u režimu Solventnost II mogu biti svop stope, ili stope prinosa na državne obveznice denomirane u datoj valuti, u situaci-jama kada svop stope nisu dostupne.16 Podaci o tim stopama se preuzimaju sa finansi-jskog tržišta, i one određuju likvidni deo krive prinosa. Oblik krive prinosa zavisi od više parametara čije su vrednosti, ili način njihovog određivanja po različitim valutama, una-pred definisani. To su: prilagođavanje za kreditni rizik, dugoročna forvard stopa, posled-nja likvidna tačka, tačka konvergencije, period konvergencije, nivo tolerancije i parametar alfa (α ). U tabeli 1 dat je prikaz vrednosti parametara izvođenja krive bezrizičnih kamat-nih stopa u 2018. godini za izabrane valute.

Kako bi se uvažio kreditni rizik emitenta, raspoložive stope se koriguju pre izvođenja krive prinosa. Prilagođavanje za kreditni rizik (engl. Credit Risk Adjustment – CRA) se sprovodi kao paralelno pomeranje naniže raspoloživih stopa sve do najveće ročnosti za koju su one dostupne. U zavisnosti od osnova izvođenja krive prinosa (svop stope ili stope prinosa na državne obveznice) i valute (u smislu pripadnosti Evropskom ekonomskom prostoru (European Economic Area – EEA)), predviđena su tri metoda za izračunavanje potrebnog iznosa ovog prilagođavanja.17 Bez obzira na primenjeni metod obračuna, prilagođavanje ne može biti manje od 10, niti veće od 35 bazičnih poena.18

Nakon prilagođavanja raspoloživih stopa, prema Smit Vilsonovom modelu se najpre in-terpoliraju nedostajuće stope u likvidnom delu krive prinosa, a zatim vrši ekstrapolacija stopa do dugoročne forvard stope (engl. Ultimate Forward Rate - UFR). Označena sa f∞ u S-W modelu, UFR predstavlja ravnotežnu kamatnu stopu koja odgovara veoma dugim rokovima dospeća. Njena vrednost se određuje kao zbir očekivane realne kamatne stope i očekivane dugoročne stope inflacije i revidira godišnje, počev od 2018. godine. Ocena očekivane realne kamatne stope je zasnovana na pretpostavci da, u veoma dugom vre-menskom horizontu ne bi trebalo da postoje značajne razlike u realnim prinosima između različitih ekonomija, i ista je za sve valute. Izračunata kao prosta aritmetička sredina realnih godišnjih kamatnih stopa u izabranim zemljama od 1961. godine do godine za koju se određuje UFR, ona dostiže 1,65% u 2018. godini.19

16 Commission Delegated Regulation (EU) 2015/35, član 44.17 EIOPA (2018), str. 31-32.18 Ibid.19 EIOPA (2017b), str. 6.


TABELA 1. VREDNOSTI PARAMETARA IZVODJENJA KRIVE BEZRIZIČNIH KAMATNIH STOPA ZA IZABRANE VALUTE U 2018. GODINI

VALUTAOČEKIVANA

STOPA INFLACIJE

CRA (U BAZIČNIM POENIMA)

IZRAČUNATA UFR

PRIMENLJIVA UFR

LLP (U GOD.)

PERIOD KONVERGENCIJE

(U GOD.)

TAČKA KONVERGENCIJE

(U GOD.)

α (31.10.)

EUR 2% 10 3,65% 4,05% 20 40 60 0,1258

USD 2% 16 3,65% 4,05% 50 40 90 0,1131

CHF 1% 10 2,65% 3,05% 25 40 65 0,1232

GBP 2% 10 3,65% 4,05% 50 40 90 0,1263

RUB 4% 35 5,65% 4,35% 10 50 60 0,1244

CZK 2% 10 3,65% 4,05% 15 45 60 0,1083

PLN 2% 10 3,65% 4,05% 10 50 60 0,0649

ISK 2% 10 3,65% 4,05% 8 52 60 0,1022

HUF 3% 10 4,65% 4,35% 15 45 60 0,0813

RON 2% 10 3,65% 4,05% 10 50 60 0,1073

HRK 2% 10 3,65% 4,05% 9 51 60 0,0775

TRY 4% 35 5,65% 5,35% 10 50 60 0,1529

Izvor: Pripremljeno na osnovu EIOPA (2018), EIOPA (2017b)

Očekivana dugoročna stopa inflacije se razlikuje po valutama i, zavisno od inflacionog targeta centralne banke, može imati vrednost 1%, 2%, 3% ili 4%.20 Budući da je in-flacioni target većine centralnih banaka u svetu blizak 2%,21 izračunata UFR za 2018. godinu za većinu valuta je 3,65% (tj. 2% + 1,65%). Međutim, godišnja promena UFR je ograničena na ±15 bazičnih poena.22 Pošto je u 2017. godini za većinu valuta važila UFR od 4,2%,23 primenljiva UFR počev od 1. januara 2018. godine za većinu valuta je 4,05% (tj. 4,2% – 0,15%).

Poslednja likvidna tačka (engl. last liquid point - LLP) je najveća ročnost za koju su dostupne stope prinosa na finansijske instrumente na „dubokom, likvidnom i transpar-entnom“ tržištu.24 To je ročnost kojom se završava likvidni deo krive prinosa i od koje je, na dalje, potrebno ekstrapolirati stope. U slučaju evra, definisana je vrednost LLP od 20 godina.25 Za sve ostale valute, vrednost LLP zavisi od procene supervizora do koje mere, tj. za koje ročnosti instrumenata, je neko tržište duboko, likvidno i transparentno. U tabeli 2. je prikazano na osnovu kojih finansijskih instrumenata i za koje ročnosti je sačinjen likvidni deo krive prinosa po izabranim valutama.

20 Šire videti: EIOPA (2017c), str. 3.21 U slučajevima zemalja čija centralna banka nema inflacioni target, za očekivanu stopu inflacije se uzima 2%, osim ako

prosečna stopa inflacije za zadnjih 10 godina, kao i njena projekcija za 2051. godinu ne odstupaju od toga za više od 1 procentnog poena. Takođe, ako centralna banka ne određuje target, već nastoji da zadrži inflaciju u okviru određenog koridora, uzima se centralna vrednost unutar tog koridora za očekivanu dugoročnu stopu inflacije za datu zemlju. Videti: EIOPA (2017b), str. 10.

22 EIOPA (2017a), str. 28.23 EIOPA (2017c), str. 4.24 ESRB (2017), str. 13.25 Directive 2014/51/EU, recital 30.

IZVOÐENJE KRIVE PRINOSA ZA VREDNOVANJE OBAVEZA IZ OSIGURANJA U REGULATORNOM OKVIRU SOLVENTNOST II16Tačka konvergencije (engl. convergence point - CP) je momenat u budućnosti kada se pretpostavlja da će ekstrapolirane forvard stope dostići vrednost približno jednaku UFR. U slučaju evra, definisana je tačka konvergencije od 60 godina.26 Za sve ostale valute, tačka konvergencije se određuje kao max{LLP+40 godina; 60 godina}.27 Period konver-gencije (engl. convergence period) je vremenski period između poslednje likvidne tačke i tačke konvergencije. Dakle, period konvergencije je jednak max{50 godina – LLP; 40 godina}.

TABELA 2. KORIŠĆENI FINANSIJSKI INSTRUMENTI ZA IZVOÐENJE KRIVIH BEZRIZIČNIH KAMATNIH STOPA ZA IZABRANE VALUTE

VALUTAROČNOST

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 20 25 30 >30

EUR S S S S S S S S S S S S S

USD S S S S S S S S S S S S S S S S S

CHF S S S S S S S S S S S S S S S S S

GBP S S S S S S S S S S S S S S S S S S S

RUB S S S S S S S S

CZK S S S S S S S S S S S S

PLN B B B B B B B B B B

ISK B B B B

HUF B B B B B B B B B B

RON B B B B B B B B B

HRK B B B B B

TRY S S S S S S S

Legenda: S – kamatni svopovi, B – državne obvezniceIzvor: EIOPA (2018), str. 26-29.

U S-W modelu, parametar α kontroliše ponašanje ročne strukture kamatnih stopa pri većim ročnostima.28 Što je α veće, UFR se dostiže brže, tj. uticaj podataka sa tržišta na ekstrapolirane stope je manji, a kriva prinosa “ravnija”. Obrnuto, što je α manje, kriva prinosa je “glatkija”.29 Odstupanje između ekstrapoliranih trenutnih forvard stopa i UFR u tački konvergencije treba da se nađe u određenim limitima koje određuje nivo tolerancije (engl. convergence tolerance). Kako bi se dobila verodostojna kriva prinosa, uzima se najniža vrednost parametra α koja obezbeđuje da se zadovolji zadati nivo tolerancije u tački konvergencije. U režimu Solventnost II, nivo tolerancije je 1 bazični poen, a polazna vrednost parametra α je 0,05.30 Ako pri dostizanju tačke konvergencije (CP) ekstrapo-lirane trenutne forvard stope odstupaju od UFR za više od 0,01%, tada se α iterativno povećava sve dok se to odstupanje ne nađe u zadatim okvirima. Matematički, optimalna

26 Directive 2014/51/EU, recital 3027 EIOPA (2018), str. 39.28 Jørgensen (2018), str. 225.29 Thomas & Maré (2007), str. 17.30 EIOPA (2018), str. 39.


vrednost parametra α (u oznaci α ') u režimu Solventnost II može biti predstavljena na sledeći način:31

( ){ }* min 0,05 : 0,0001α α ∞= ≥ − ≤f f CM . (17)

Na grafikonu 1. prikazane su krive bezrizičnih kamatnih stopa za izabrane valute dana 30.10.2018. (puna linija) i 30.10.2017. godine (isprekidana linija). Prisutni su različiti oblici krive prinosa, kao posledica aktuelnih kamatnih stopa na tržištima odnosnih ze-malja i korišćenih vrednosti parametara za različite valute. Za pojedine valute, stope u likvidnom delu krive prinosa su negativne, što je odraz ambijenta niskih kamatnih stopa, ali i posledica prilagođavanja stopa za kreditni rizik, budući da ne postoji donji limit vred-nosti prilagođenih stopa.32 Može se uočiti da je, kod većine valuta, došlo do pomeranja krive prinosa između dva datuma, i to prvenstveno u likvidnom delu krive, što je uzro-kovano kretanjima kamatnih stopa na finansijskim tržištima odnosnih zemalja. Stalna prilagođavanja aktuelnim tržišnim kretanjima unose volatilnost u bilans stanja, kao jedan od važnih izazova za evropske osiguravače u novom regulatornom režimu.33 Posledično, javljaju se kratkoročne fluktuacije kapitala osiguravača, koje ne odgovaraju dugoročnoj prirodi poslova osiguranja.34

Kriva prinosa koja se dobija na prikazani način je tzv. bazična kriva bezrizičnih kamatnih stopa. U cilju povećanja stabilnosti bilansa stanja, Solventnost II daje osiguravačima opc-iju prilagođavanja ove krive pri vrednovanju obaveza po osnovu proizvoda sa dugoročnim garancijama. Jedno prilagođavanje (Volatility Adjustment - VA) je fiksni dodatak na likvidni deo krive bezrizičnih spot stopa do nivoa LLP. Drugo prilagođavanje (Matching Adjustment - MA) je paralelno pomeranje celokupne krive bezrizičnih kamatnih stopa. 35 Svrha ovih prilagođavanja je da se spreči ciklični efekat finansijskih šokova na finansijski položaj osiguravača.

31 Lagerås & Lindholm (2016), str. 94.32 EIOPA (2018), str. 32.33 Kočović et al. (2018), str. 14.34 Kočović et al. (2017), str. 445.35 Videti: EIOPA (2018), str. 50-55.

IZVOÐENJE KRIVE PRINOSA ZA VREDNOVANJE OBAVEZA IZ OSIGURANJA U REGULATORNOM OKVIRU SOLVENTNOST II18 GRAFIKON 1. KRIVE BEZRIZIČNIH KAMATNIH STOPA ZA IZABRANE VALUTE NA DAN 30.10.

0%

2%

4%

6%

8%

10%

1 11 21 31 41 51 61 71 81 91 101

111

121

131

141

GBP RUB CZK-1%

0%

1%

2%

3%

4%1 11 21 31 41 51 61 71 81 91 101

111

121

131

141

EUR USD CHF

-1%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

1 11 21 31 41 51 61 71 81 91 101

111

121

131

141

PLN ISK HUF

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

1 11 21 31 41 51 61 71 81 91 101

111

121

131

141

RON HRK TRY

Legenda: 2018. godina 2017. godina

Izvor: Pripremljeno na osnovu: https://eiopa.europa.eu/regulation-supervision/insurance/solvency-ii-technical-informa-tion/risk-free-interest-rate-term-structures

3.1. Izvođenje krive prinosa za vrednovanje obaveza iz osiguranja u dinarima

Tržište kamatnih svopova u Srbiji je tek u začetku razvoja. Stoga, inputi za izvođenje krive bezrizičnih kamatih stopa pri vrednovanju dinarskih obaveza iz osiguranja mogu da budu stope prinosa na državne obveznice koje su denominovane u dinarima (RSD). Na doma-ćem tržištu se u opticaju nalaze dvogodišnje, trogodišnje, petogodišnje, sedmogodišnje i desetogodišnje dinarske obveznice. Sve obveznice su kuponskog tipa, i nose godišnju kuponsku kamatu.


GRAFIKON 2. REZIDUALNA ROČNOST DINARSKIH DRŽAVNIH OBVEZNICA (30.10.2018.)

9,27 5,98

4,72 4,24

3,26 2,86

2,59 2,38

1,97 1,9

1,45 1,43

1,35 0,99

0,81 0,55

0,31 0,27

0,2 0,06

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Preostala ročnost (u godinama)Izvor: Uprava za javni dug (2018), str. 6.

U pogledu preostale ročnosti do dospeća, većina nedospelih dinarskih obveznica je skon-centrisana u kratkom roku (grafikon 2). Tačnije, najveći broj obveznica dospeva u periodu do 2 godine. Segment ročnosti od 6 do 9 godina nedostaje, tj. ne postoje obveznice koje dospevaju za 7 ili 8 godina od danas. Najveća preostala ročnost za koju je trenutno dostupna državna obveznica na ovom tržištu je 9 godina. Ona određuje poslednju tačku likvidnog dela krive prinosa (LLP), pod pretpostavkom da je za tu ročnost tržište dovoljno duboko, likvidno i transparentno, što je u režimu Solventnost II stvar procene supervizora.

Sekundarno trgovanje državnim obveznicama ostvaruje se na Beogradskoj berzi, i na vanberzanskom tržištu. U tabeli 3. prikazani su objedinjeni podaci sa oba tržišta za jedan dan trgovanja (22.11.2018. godine).36

TABELA 3. PODACI O TRGOVANJU DRŽAVNIM OBVEZNICAMA ZA DATUM 22.11.2018. GODINE

OBVEZNICA TIKER ROK DOSPEĆANOMINALNA VREDNOST

(RSD)

KUPONSKA KAMATNA

STOPA

TRŽIŠNA CENA (RSD)

KOLIČINA

PROSEČAN PRINOS

DO DOSPEĆA

PREOSTALA ROČNOST

(GOD.)

Drž. obv. 5G RSO1486 21.08.2019. 10.000 10,00% 10.766,69 28.000 2,90% 0,75

Drž. obv. 7G RSO1467 20.03.2021. 10.000 10,00% 12.171,09 28.400 3,20% 2,33

Drž. obv. 7G RSO1488 11.09.2021. 10.000 10,00%11.979,73 /11.973,57

24.000 /10.000

3,25%* 2,80

Drž. obv. 7G RSO15102 05.02.2022. 10.000 10,00% 12.817,92 3.000 3,25% 3,20

Drž. obv. 5G RSO18171 25.01.2023. 10.000 4,50% 10.761,44 15.500 3,48% 4,18

Drž. obv. 10G RSO18174 08.02.2028. 10.000 5,875% 11.262,36 90.400 4,78% 9,21

* - Obveznicom se istog dana trgovalo na berzanskom i vanberzanskom tržištu po različitim cenama. Prosečan prinos do dospeća izračunat je kao ponderisani prosek stopa prinosa do dospeća koje odgovaraju svakoj od cena, uzimajući količine kojima se trgovalo za pondere.

Izvor: Portal za investitore Uprave za javni dug (http://aukcije.ujd.gov.rs/default.asp) i Beogradska berza (https://www.belex.rs/trgovanje/izvestaj/dnevni)

36 Navedeni datum je izabran za dan vrednovanja kao poslednji datum za koji su, u trenutku pisanja rada, bili javno dostupni podaci iz trgovanja sa vanberzanskog tržišta na portalu za investitore Uprave za javni dug (http://aukcije.ujd.gov.rs/default.asp).

IZVOÐENJE KRIVE PRINOSA ZA VREDNOVANJE OBAVEZA IZ OSIGURANJA U REGULATORNOM OKVIRU SOLVENTNOST II20Na izabrani dan vrednovanja trgovalo se sa šest dinarskih obveznica. Na bazi roka dos-peća svake od obveznica izračunate su njihove preostale ročnosti (u godinama). Stope prinosa do dospeća ovih obveznica izračunate su izjednačavanjem prosečne ponderisane cene trgovanja sa sadašnjom vrednošću budućih novčanih tokova (nominalna vrednost o roku dospeća i preostale kuponske kamate), na osnovu obrasca:

1

2

1

11 1

11001100 1 11 1001100 100

−

− + = ⋅ ⋅ + − + + +

K

d Kd

pNV kP

pp p

(18)

gde su:

P – ponderisana prosečna cena trgovanja,

NV – nominalna vrednost,

k – godišnja kuponska kamatna stopa,

p – prosečna stopa prinosa do dospeća,

K – preostali broj kupona koji dospevaju od dana trgovanja do dana dospeća,

d1 – broj dana od dana trgovanja do dana dospeća sledećeg kupona,

d2 – ukupan broj dana u kuponskom periodu kome pripada datum trgovanja.

Pre interpolacije i ekstrapolacije prema Smit-Vilsonovom modelu, raspoložive stope je potrebno prilagoditi za kreditni rizik, i opredeliti vrednosti odgovarajućih parametara izvođenja krive prinosa, u skladu sa zahtevima režima Solventnost II. U slučaju valuta koje nisu sa Evropskog ekonomskog prostora, kao što je srpski dinar, iznos prilagođavanja za kreditni rizik (CRA) se izračunava množenjem prilagođavanja koje važi za američki dolar37 sa količnikom sume trenutnih stopa za datu valutu i sume trenutnih stopa za američki dolar i za iste rokove dospeća (uzimajući u obzir ročnosti od 1 do 10 godina). Dobijeni rezultat se zaokružuje na najbliži ceo broj bazičnih poena i na njega se primen-juje koridor od 10 do 35 bazičnih poena.38 Primenjujući navedeni postupak, utvrđen je iznos prilagođavanja za kreditni rizik u slučaju dinara od 19 bazičnih poena:

( ) 0,17616 16 1,196 19,13 190,147

= ⋅ = ⋅ = ≈CRA RSD

Imajući u vidu da je centralna vrednost ciljane inflacije 3%,39 izračunata je dugoročna forvard stopa (UFR) za dinar od 4,65% (1,65% + 3%) u 2018. godini. Ipak, uvažavajući činjenicu da, zbog navedenog ograničenja godišnje promene UFR na ±15 bazičnih poe-na, primenljiva UFR za valute sa istom očekivanom stopom inflacije iznosi 4,35% (tj. 4,2% + 0,15%) (tabela 1), ista vrednost UFR usvojena i u slučaju dinara. Budući da

37 Iznos CRA za američki dolar se određuje kao 50% od prosečnog dnevnog odstupanja za poslednjih godinu dana izme-đu varijabilne stope na kamatne svopove i prekonoćne stope na indeksirane svopove.

38 EIOPA (2018), str. 32.39 Narodna banka Srbije (2018a), str. 1.


je ova vrednost zasnovana na godišnjem kapitalisanju, vrednost parametra f∞ u S-W modelu pri neprekidnom kapitalisanju je ln(1,0435), što je približno 4,258%. Ukoliko je LLP = 9, tada tačka konvergencije iznosi: max {9+40 godina; 60 godina} = 60 godina, pa je period konvergencije 51 godina. Konačno, nivo tolerancije je 1 bazični poen, kao što je definisano za sve valute.

GRAFIKON 3. KRIVA PRINOSA ZA VREDNOVANJE DINARSKIH OBAVEZA IZ OSIGURANJA (22.11.2018.)

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

1 7 13 19 25 31 37 43 49 55 61 67 73 79 85 91 97 103

109

115

spot stope trenutne forvard stope

ročnost (u godinama)

Izvor: Kalkulacije autora.

Polazeći od raspoloživih stopa prinosa na dinarske obveznice i navedenih vrednosti pa-rametara, primenom Smit-Vilsonovog modela dobijena je optimalna vrednost parametra α od 0,107207. Na grafikonu 3. prikazana je izvedena ročna struktura spot stopa pri godišnjem kapitalisanju, koja može biti korišćena za diskontovanje novčanih tokova na ime dinarskih obaveza iz osiguranja za ročnosti u rasponu od 1 do 120 godina. Takođe je dat prikaz ročne strukture trenutnih forvard stopa, koji potvrđuje da ove stope približno dostižu prethodno definisanu vrednost dugoročne forvard stope f∞ = 4,258%

pri ročnosti

od 60 godina. Tačnije, u tački konvergencije važi f(CM) = 4,268%, čime je zadovoljen nivo tolerancije od 1 bazičnog poena. Posledično, dobijena kriva prinosa se može smatra-ti verodostojnom sa aspekta zahteva regulatornog okvira Solventnost II.

4. ZAKLJUČAKPrema konceptu fer vrednovanja, kriva prinosa opredeljuje sadašnju vrednost projek-tovanih budućih novčanih tokova po osnovu obaveza iz osiguranja, tj. najbolju procenu tih obaveza. Stoga, ona predstavlja ključni parametar u ekonomskom vrednovanju obaveza iz osiguranja. U režimu Solventnost II, kriva bezrizičnih kamatnih stopa se izvodi polazeći od raspoloživih svop stopa ili stopa prinosa na državne obveznice. Za interpolaciju i ekstrapolaciju stopa koristi se Smit-Vilsonov model, pri čemu su vrednosti parametara, ili način njihovog određivanja po različitim valutama, unapred definisani. Sledeći zahteve Solventnosti II, na bazi podataka sa domaćeg finansijskog tržišta, u radu je izvedena kriva prinosa koja može biti korišćena prilikom vrednovanja obaveza iz osiguranja koje su

IZVOÐENJE KRIVE PRINOSA ZA VREDNOVANJE OBAVEZA IZ OSIGURANJA U REGULATORNOM OKVIRU SOLVENTNOST II22izražene u dinarima. Detaljno su obrazložene metodološke osnove Smit-Vilsonovog mode-la ročne strukture kamatnih stopa. Takođe su analizirani svi parametri koji određuju oblik krive prinosa: prilagođavanje za kreditni rizik, dugoročna forvard stopa, poslednja likvid-na tačka, tačka konvergencije, period konvergencije, nivo tolerancije i parametar alfa (α). Nakon razmatranja vrednosti ovih parametara na primerima drugih valuta, predložene su odgovarajuće vrednosti koje daju verodostojnu krivu prinosa za vrednovanje dinarskih obaveza osiguravača.

Dobijeni rezultati su višestruko značajni. Kriva prinosa je neophodna za sprovođenje studija kvantitativnog uticaja u aktuelnom faznom procesu implementacije koncepta Solventnost II na domaćem tržištu osiguranja. Osiguravači koji posluju na ovom tržištu takođe mogu da je koriste i prilikom izveštavanja matičnih kompanija, sa sedištem u zemljama članicama Evropske unije, o svom finansijskom položaju u skladu sa zahtevima režima Solventnost II. Takođe, izvođenje relevantne krive prinosa je preduslov vrednovan-ja obaveza iz osiguranja prema zahtevima novog Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja posvećenog ugovorima o osiguranju (MSFI 17), čija će primena biti obave-zujuća od 1. januara 2021. godine.

Ipak, važno je naglasiti da je prvi korak procesa izvođenja krive prinosa ujedno i najteži i najvažniji, a to je – određivanje za koje ročnosti se može smatrati da je tržište duboko, likvidno i transparentno. EIOPA potencira princip replikabilnosti pri izvođenju krive prino-sa. Budući da je metodologija jedinstveno definisana, svako ko pođe od istih opservacija, doći će do istog rezultata. Time se postiže uporedivost u prostoru i vremenu, i subjektivno rasuđivanje svodi na minimum. Međutim, ključno pitanje je od kojih opservacija se pola-zi, i na tom mestu subjektivnost teško da može da se izbegne. U svrhe ispitivanja dubine i likvidnosti tržišta razvijene su određene kvantitativne tehnike poput analize volatilnosti i analize spreda, na koje i EIOPA upućuje. Ipak, njihova primena na nerazvijenim finansi-jskim tržištima je otežana, zbog čega one moraju biti dopunjene određenim kvalitativnim faktorima. Od svega toga zavise rezultati koji će se dobiti: najpre oblik krive prinosa, a onda i diskontni faktori, odnosno vrednost obaveza iz osiguranja koja se određuje prime-nom tih faktora.

U narednim istraživanjima moguće je, na konkretnim primerima, ispitati uticaj primene izvedene krive bezrizičnih kamatnih stopa na vrednost obaveza osiguravača, sa poseb-nim akcentom na različitost tretmana kratkoročnih i dugoročnih vrsta osiguranja. Dalji potencijalni pravac istraživanja je testiranje osetljivosti obaveza osiguravača na varijacije u vrednostima parametara izvođenja krive prinosa. Na primer, budući da se puno usklađi-vanje sa zahtevima Solventnosti II vezuje za datum pristupanja Republike Srbije Evrops-koj uniji, dinar se može uslovno tretirati kao valuta koja bi tada pripadala Evropskom ekonomskom prostoru, pa bi potrebni iznos prilagođavanja za kreditni rizik bio manji, odnosno stope po kojima se diskontuju novčani tokovi bi bile veće. Konačno, interesantno bi bilo sprovesti poređenje krive prinosa koja je izvedena prema Smit-Vilsonovom modelu sa rezultatima koji bi bili dobijeni na osnovu drugih modela ročnih struktura kamatnih stopa, koji su predloženi u finansijskoj teoriji, kao i posledničnih efekata na sadašnju vrednost obaveza iz osiguranja.


LITERATURABrandimarte, P. (2017), An Introduction to Financial Markets: A Quantitative Approach, John Wiley & Sons

CEIOPS (2010), QIS5 Risk-free interest rates - Extrapolation method, CEIOPS, Fran-kfurt

Commission Delegated Regulation (EU) 2015/35 of 10 October 2014 supplementing Directive 2009/138/EC of the European Parliament and of the Council on the taking-up and pursuit of the business of Insurance and Reinsurance (Solvency II). Official Journal of the European Union

Directive 2009/138/EC of the European Parliament and of the Council of 25 November 2009 on the taking-up and pursuit of the business of Insurance and Reinsurance (Sol-vency II). Official Journal of the European Communities

Directive 2014/51/EU of the European Parliament and of the Council of 16 April 2014 amending Directives 2003/71/EC and 2009/138/EC and Regulations (EC) No 1060/2009, (EU) No 1094/2010 and (EU) No 1095/2010 in respect of the powers of the European Supervisory Authority (European Insurance and Occupational Pensions Authority) and the European Supervisory Authority (European Securities and Markets Authority). Official Journal of the European Union

EIOPA (2017a), “Final Report on Consultation Paper No. 16/003 on the methodology to derive the ultimate forward rate and its implementation“, EIOPA-BoS-17/122, European Insurance and Occupational Pensions Authority, Frankfurt

EIOPA (2017b), “Risk-free interest rates term structures: Calculation of the UFR for 2018“, EIOPA-BoS-17/072, European Insurance and Occupational Pensions Authority, Frankfurt

EIOPA (2017c), “Risk-free interest rates term structures: Specification of the metho-dology to derive the UFR“, EIOPA-BoS-17/072, European Insurance and Occupational Pensions Authority, Frankfurt

EIOPA (2018), “Technical documentation of the methodology to derive EIOPA’s risk-free interest rate term structures“, EIOPA-BoS-15/035, European Insurance and Occupatio-nal Pensions Authority, Frankfurt

ESRB (2017), Regulatory risk-free yield curve properties and macroprudential con-sequences, European Systemic Risk Board, Frakfurt

Gach, F. (2016), “Note on the Smith-Wilson interest rate curve”, International Journal of Theoretical and Applied Finance, Vol. 19, No. 7, Pp. 1–16

Hagan, P. S. and West, G. (2008), “Methods for constructing a yield curve”, Wilmott Magazine, May, Pp. 70–81

IZVOÐENJE KRIVE PRINOSA ZA VREDNOVANJE OBAVEZA IZ OSIGURANJA U REGULATORNOM OKVIRU SOLVENTNOST II24IAA (2009), Measurement of Liabilities for Insurance Contracts: Current Estimates and Risk Margins, International Actuarial Association, Ottawa

Jørgensen, P. L. (2018), “An analysis of the Solvency II regulatory framework’s Smith-Wilson model for the term structure of risk-free interest rates”, Journal of Banking and Finance, Vol. 97, Pp. 219–237

Jović, D. et al. (2018), “Valuation of insurance liabilities under Solvency II and IFRS 17“, in Kočović et al. (ed.) (2018), Quantitative Models in Economics, Faculty of Economics, University of Belgrade, Pp. 241–264

Jovović, M. (2014), “The problem of determining the discount rate in loss reserve esti-mation“, in Kočović et al. (ed.) (2014), Risk measurement and control in insurance, Faculty of Economics, University of Belgrade, Pp. 123–146

Kočović, J. et al. (2017), “Initial effects of Solvency II implementation in the European Union”, Ekonomika preduzeća, 2017(7-8), Pp. 436–451

Kočović, J. et al. (2018), “New challenges for insurance companies – Solvency II and IFRS 17”, in Kočović et al. (ed.) (2018), Insurance in the post-crisis era, Faculty of Economics, University of Belgrade, Pp. 3–28

Lagerås, A. and Lindholm, M. (2016), “Issues with the Smith-Wilson method”, Insuran-ce: Mathematics and Economics, Vol. 71, Pp. 93–102.

Narodna banka Srbije (2018a), Izveštaj o inflaciji, novembar 2018, Narodna banka Srbije, Beograd

Narodna banka Srbije (2018b), Strategija za implementaciju Solventnosti II u Republici Srbiji, Narodna banka Srbije, Beograd

Smith, A. and Wilson, T. (2001), “Fitting yield curves with long term constraints”, Bacon & Woodrow Research Notes, London

Thomas, M. and Maré, E. (2007), “Long term extrapolation and hedging of the South African yield curve”, 2007 Convention of the Actuarial Society of South Africa, Cape Town.

Uprava za javni dug (2018), “Analiza javnog duga i duga opšte države – oktobar 2018. godine”, Mesečni izveštaj, Ministarstvo finansija Republike Srbije, Beograd

http://aukcije.ujd.gov.rs/default.asp [Pristupljeno: 05/12/2018]

https://eiopa.europa.eu/regulation-supervision/insurance/solvency-ii-technical-informati-on/risk-free-interest-rate-term-structures [Pristupljeno: 01/12/2018]

https://www.belex.rs/trgovanje/izvestaj/dnevni [Pristupljeno: 05/12/2018]


DRAGANA PAVLOVIĆ1


TRANSFORMACIJA ENERGETSKOG SISTEMA EU DO 2050. GODINE

TRANSFORMATION OF THE EU’ S ENERGY SYSTEM UNTIL 2050

JEL KLASIFIKACIJA: Q420, Q430, Q470, Q480

APSTRAKT:

Energetika je tradicionalno najznačajnija oblast delovanja EU. Smatra se da energetika ima značajan uticaj na ostale privredne sektore u Evropi. Shodno tome, regulacija u ener-getici utiče na regulaciju svih ostalih sektora. Cilj ovog rada je da prikaže tri projekcije koje su moguće za transformaciju energetskog sistema EU do 2050. godine. Prvi scena-rio koji razmatramo jeste čist scenario koji projektuje smanjenje emisije CO2 za 95% u odnosu na 1990. godinu. Drugi scenario jeste zeleni koji prognozira povećanu upotrebu obnovljivih izvora energije za 80% kao i ostvarenje projekta Desertec. Treći scenario – nepromenjen/slab - razmatra kakvo bi stanje bilo ako se danas ne izvrše nikakvi napori i promene u emisiji i u transformaciji energetskog sistema. Da li će Evropu zadesiti zeleni ili čisti scenario u 2050. godini ostaje da se vidi. Značaj ove teme ogleda se u analizi mogućih scenarija transformacije energetskog sistema i u tome šta Evropa mora uraditi kako bi isti ostao bezbedan, konkurentan i održiv na dugi rok.

1 Master ekonomista

TRANSFORMACIJA ENERGETSKOG SISTEMA EU DO 2050. GODINE26

ABSTRACT:

Energy is traditionally the most important area in the EU. It is considered that energy has a significant impact on other economic sectors in Europe. Accordingly, regulation in the energy affects the regulations of all other sectors. The aim of this paper is to illustrate three projections that are possible for the transformation of the EU’s energy system by 2050 so that it remains safe, competitive and sustainable. The first scenario that is presented is a clean scenario which shows a 95% reduction in CO2 emission compared to 1990. The second scenario is green, which predicts the increased use of renewable energy by 80% and the realization of the Desertec project. The third scenario - status quo/lean - shows what would happen if no effort and change in transformation of the energy system is made. It remains to be seen whether Europe will accomplish green or clean scenario in 2050. The importance of this topic is reflected in the analysis of pos-sible scenarios of the transformation of the energy system and in what Europe must do to keep it safe, competitive and sustainable in the coming decades.

KLJUČNE REČI:EVROPSKA UNIJA, ENERGETSKI SISTEM, SCENARIJI TRANSFORMACIJE.

KEYWORDS:EUROPEAN UNION, ENERGY SISTEM, TRANSFORMATION SCENARIOS


1. UVODCilj ovog rada jeste prikazati moguće transformacije energetskog sistema EU u 2050. godini. Rad započinjemo prikazom energetske strategije 2050 kako bi ispratili ostvarenja njenih ciljeva u razmatranim scenarijima. Prvi scenario koji razmatramo jeste čist sce-nario koji projektuje smanjenje emisije CO2 za 95% u odnosu na 1990. godinu. Drugi scenario jeste zeleni koji prognozira povećanu upotrebu obnovljivih izvora energije za 80% i ostvarenje projekta Desertec. Treći scenario razmatra kakvo bi stanje bilo ako se danas ne izvrše nikakvi napori i promene u emisiji i u transformaciji energetskog sistema.

2. ENERGETSKA STRATEGIJA - „MAPA PUTA“ 2050. EU je postavila dugoročni cilj smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte za 80-95% do 2050. godine, u poređenju sa 1990. godinom. Mapa puta 20502 istražuje energetski sistem koji će biti kompatibilan sa ovim ciljem smanjenja emisije, ali i pitanja povećanja konkurentnosti i sigurnosti snabdevanja.

Cilj EU, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, ima ozbiljne implikacije na evropski energetski sistem. Oko dve trećine energije EU trebalo bi da nastane iz obnov-ljivih izvora. Proizvodnja električne energije mora biti uz minimalni nivo emitovanja CO2, uprkos rastu tražnje. Evropski energetski sistem još uvek nije osmišljen tako da bi mogao da se suoči s takvim izazovima. Do 2050. godine on mora biti transformisan.

Mapa puta će omogućiti državama članicama da naprave potrebne energetske izbore i stvore stabilnu poslovnu klimu za privatne investicije, posebno do 2030. godine.

Ovo je prvi put da je Komisija analizirala energetske trendove za tako dugoročan period. Strategija pruža putokaz državama članicama, evropskim institucijama, industriji i građa-nima za pokretanje debate o uspostavljanju politike, prekretnica i instrumenta, kako bi se ostvarili dugoročni ciljevi: energetska sigurnost, održivost i konkurentnost.

Da bi se postigli ovi ciljevi, potrebna su značajna ulaganja u nove nisko-ugljene tehnolo-gije, obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i mrežnu infrastrukturu.

2 https://ec.europa.eu/energy/en/topics/energy-strategy-and-energy-union/2050-energy-strategy - pristupljeno 22.11.2017

TRANSFORMACIJA ENERGETSKOG SISTEMA EU DO 2050. GODINE28 SLIKA BR. 1 – ČETIRI GLAVNA PUTA ZA STRATEGIJU 2050

Izvor: Adaptacija ciljeva prema https://ec.europa.eu/energy/en/topics/energy-strategy-and-energy-union/2050-energy-strategy

Energetska mapa puta zasniva se na četiri glavna puta za održivi, konkurentni i sigurni energetski sistem 2050. godine: energetska efikasnost, obnovljiva energija, nuklearna energija i CCS.

Ključna uloga energetske politike narednih godina je da se omogući razvoj novih čistih tehnologija.

3. MCKINSEY STUDIJAOva studija je uključena u Mapu puta do 2050 godine. Izveštaj3 sumira glavne rezultate studije o potencijalnom razvoju evropskog energetskog sektora za period od 2020. do 2050. godine. Pripremljen je od strane kompanije McKinsei & Compani Inc., uz podršku različitih akademskih institucija. Analiza se odnosi na svih 274 članica EU uz Norvešku i Švajcarsku.

Svrha ovog izveštaja je da obezbedi osnovu za rasprave o evropskim i nacionalnim ener-getskim planovima. Osnovna studija zasnovana je na različitim scenarijima kako bi se ra-zumele implikacije postizanja ciljeva smanjenje emisije CO2, koje je predložila Evropska Unija - smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte na 95% u odnosu na nivo iz 1990. godine u Evropi do 2050. godine, kao i postizanje 80% udela OIE5 u evropskoj proizvodnji električne energije 2050. godine.

Transformacija evropskog elektroenergetskog sistema započeta je i nastaviće se i u nared-nim godinama. Osnovne promene se događaju u evropskoj tražnji i snabdevanju. Putevi transformacije dovode do nepotrebno visokih troškova. Stoga cenovno-optimalna tran-sformacija zahteva koordiniranu evropsku akciju.

Razvoj evropskog energetskog sistema do 2020. godine je najvećim delom određen po-svećenošću EU da dostigne set održivih ciljeva. Ovi ciljevi se još nazivaju i „ciljevi 20-20-20“. Oni podrazumevaju smanjenje emisije gasova staklene bašte za bar 20% u odnosu na 1990. godinu, učešće obnovljivih izvora u potrošnji energije od 20% i ušteda

3 Transformation_of_Europes_power_system– Transformation of Europe’s power system until 2050, including specific considerations for Germany - McKinsey & Company (2010): Transformation of Europe’s power system until 2050; - https://www.mckinsey.com/~/media/mckinsey/dotcom/client_service/epng/pdfs/transformation_ of_europes_power_system.ashx - pristupljeno 06.12.2017

4 Studija je vršena pre Brexit-a tj. napuštanja EU od strane Velike Britanije a pre ulaska Hrvatske u EU.5 Obnovljivi izvori energije


energije, tj. povećanje energetske efikasnosti za 20%.6 Uzimajući u obzir napredak po-jedinih država članica ka dostizanju ovih ciljeva, pretpostavka ove studije jeste da su ti ciljevi dostižni.

Desertec projekat je takođe uključen u analizu. On podrazumeva projekat koji je trebao da omogući proizvodnju obnovljive energije (solarne) u Severnoj Africi i da je prenese u Evropu i predstavljao je moguće rešenje mnogih problema vezanih za energiju. Kako je trebala da izgleda infrastruktura ovoj projekta prikazano je na slici br. 2.

Možemo primetiti da je planirano korišćenje solarne energije, iz Severne Afrike i Srednjeg Istoka, koja bi se zatim transportovala u Evropu. Takođe je planirana povelika upotreba vetrogeneratora u oblasti Sueckog kanala u Egiptu i na obalama severozapadne Afrike.

SLIKA BR. 2 – PRIKAZ PLANIRANE ENERGETSKE INFRASTRUKTURE ZA DESERTEC PROJEKAT

Adaptirano prema izvoru: https://www.evwind.es/2012/11/08/chinese-interested-in-desertec-renewables-pro-ject/25773 pristupljeno 22.08.2018

Međutim promocija i euforija oko ovog projekta, kao visokog potencijala obnovljive ener-gije uz koncentrisanu solarnu energiju (CSP - Concentrated Solar Power) kao ključnu teh-nologiju i sa prenosom energije preko visokonaponske jednosmerne struje (HVDC -high voltage direct current), su završene.7

6 Glavni ciljevi energetske strategije EU 2020.7 Backhaus K., Gausling P., Hildebrand L. (2015) - Comparing the incomparable: Lessons to be learned from models

evaluating the feasibility of Desertec, ELSEVIER, Energy 82, str. 905

TRANSFORMACIJA ENERGETSKOG SISTEMA EU DO 2050. GODINE30Nekoliko indikatora ukazuje na gubitak interesovanja. Pre svega, Dii GmbH (Desertec Industrial Initiative GmbH)8 je pretvoren u kompaniju sa samo tri akcionara od ranijih 50, i sada samo pruža usluge svojim akcionarima. Takođe ovo je projekat toliko ogromne di-menzije da su aktivnosti veoma složene i gube se fokus i kontrola; zemlje u regiji MENA9 uglavnom pokazuju značajan rizik za ulaganje; projekat sam nosi mnogo rizika, veliki broj zemalja i aktera je uključeno, veliki je obim transakcija, i različite su studije izvodljivosti koje daju drugačije rezultate.

Na slici br. 3 su prikazani predeli koji imaju veliki potencijal korišćenja solarne energi-je, uz planiranu izgradnju vetrogeneratora na pogodnim mestima. Putevi prenosa ovako dobijene energije su trebali da se kreću iz oblasti Severne Afrike i Srednjeg Istoka preko Španije, Italije, Francuske, Grčke i Turske dalje ka Evropi.

SLIKA BR. 3 – PRIKAZ VELIKOG POTENCIJALA SOLARNE ENERGIJE SEVERNE AFRIKE I SREDNJEG ISTOKA

Izvor: Adaptirano prema http://analysis.newenergyupdate.com/csp-today/markets/desertec-and-medgrid-competi-tive-or-compatible pristupljeno 23.08.2018.

8 Kompanija koja je osnovana radi upravljanja Desertec projektom9 Akronim za zemlje Srednjeg Istoka i Severne Afrike – eng. Middle East and North Africa region


3.1 Scenarija o kretanju energetske politike EU do 2050.Procenu moguće transformacije energetskog sistema od 2020. do 2050. prate tri scena-rija koja se međusobno razlikuju prema dva uslova (videti sliku br. 4): smanjenje emisije CO2 za 95% i učešće obnovljivih izvora u energetskom miksu sa 80%.

Čisti scenario : Članice EU-27 +210 dostigle su smanjenje emisije CO2 na 80 % u odno-su na 1990. godinu. Energetski sektor je smanjio emisiju efekata staklene bašte za 95 % u odnosu na 1990. godinu. Nisu definisani ciljevi za OIE u ovom scenariju. Umesto toga, obnovljive tehnologije se takmiče sa konvencionalnim po pitanju troškova. Projekat Desertec nije realizovan.

Zeleni scenario: Kao i kod „čistog“ scenarija, emisije CO2 od strane energetskog sektora su smanjene za 95% u odnosu na baznu 1990. godinu. Stopa učešća OIE je na 80%. Projekat „Desertec“ je realizovan.

SLIKA BR. 4 - DEFINISALI SMO TRI SCENARIJA KAKO BI VIDELI PROCENE IMPLIKACIJA DEKARBONIZOVANOG ENERGETSKOG SEKTORA I UČEŠĆE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE

Izvor: Adaptirano prema: https://www.mckinsey.com/search?q=Transformation_of_Europes_power_system str.22.

Nepromenjen (slab, štedljiv, status quo) scenario: U trećem scenariju nisu definisani nikakvi ciljevi vezani za emisiju CO2 i učešća obnovljivih izvora, već je on okrenut ka gradnji. Izgradnja elektrana se zasniva na ekonomskoj optimizaciji u odustvu održivih ciljeva. Ova projekcija nije poželjna i služi za troškovno-optimalno poređenje čistog i zelenog scenarija.

10 Eu-27+ Švajcarska i Norveška

TRANSFORMACIJA ENERGETSKOG SISTEMA EU DO 2050. GODINE32Ako uporedimo čisti i nepromenjen scenario, možemo prognozirati troškove i implikacije smanjenja emisije CO2 na 95% u energetskom sektoru. Poredeći zeleni i čisti scenario možemo projektovati troškove i implikacije na dodatni cilj učešća 80% OIE.

3.1.1 „Čist“ scenario

Prema ovom scenariju, evropski energetski sektor će do 2050. godine ostvariti smanjenje emisije efekata staklene bašte za približno 95% u odnosu na nivo iz 1990. Različite teh-nologije se takmiče kako bi osigurale energetski sistem sa niskim emitovanjem ugljenika uz minimalne troškove. Nije postavljen cilj učešća OIE u proizvodnji. On se ostvaruje upravo kroz cilj minimiziranja troškova.

U ovom scenariju, obnovljivi izvori i nuklearna energija obezbeđuju Evropu sa 90 % ener-gije, i smanjuju emisiju CO2 za 95%. Troškovi celokupnog nisko-ugljenog energetskog sistema će iznositi 6,255 milijardi evra između 2020. i 2050. godine tj. iznosiće oko 1,2 % BDP-a Evrope. Potrebne investicije u infrastrukturu iznose oko 1,870 milijardi evra. Smatra se da će Centralna Evropa 2050. godine biti veoma veliki uvoznik energije. OIE i nuklearna energija će obezbeđivati 92% energije do 2050.

Energetski miks za 2020. će izgledati ovako – OIE (uključujući vodu) će obezbeđivati 36% energije, nuklearke 27%, fosilna goriva 37%. Stoga se prognozira da će do 2050. godine OIE uz nuklearnu energiju generisati više od 90% ukupne energije, dok će fosilna goriva učestvovati sa manje od 10%.

Energetski miks u 2050. će izgledati ovako (grafikon br. 1) : OIE će imati učešće od 32%, hidroenergija 13%, fosilna goriva 8% a nuklearna energija 47%.

GRAFIKON BR. 1 - PRIKAZ STRUKTURE ENERGENATA U 2050. – ČIST SCENARIO

Izvor: adaptacija prema https://www.mckinsey.com/~/media/mckinsey/dotcom/client_service/epng/pdfs/transformati-on_of_europes_power_system.ashx str. 35-41


Energija vetra će stvoriti 22% od ukupne energije generisane do 2050; solarna će imati učešće od 2% a biomasa 6%; geotermalna energija će doprineti sa 2%.

Učešće OIE u generisanju ukupne energije u periodu od 2020-2040 će rasti po godišnjoj stopi od 1,2%, što će biti približno rastu tražnje za energijom u tom periodu. Nakon 2040. godine učešće obnovljivih izvora će rasti po stopi od 4,5%. Taj rast pokrenuće pove-ćanje troškova korišćenja tehnologija koje nisu „čiste“ i koje se ne zasnivaju na obnovljivim izvorima.

Udeo NE11 u proizvodnji ukupne energije će rasti sa 27% u 2020. na 38% u 2040., 44% u 2040. i konačno na 47% u 2050. Za ovu studiju uzet je prosek „visokog“ i „niskog“ scenarija izveštaja „Pregled nuklearnog veka“12 urađenog od strane Svetske nuklearne zajednice13.

Stvaranje energije putem CCS će se koristiti kao alternativa za nisko-ugljeničnu tehnolo-giju kako bi se zadovoljio potrošački konzum.

Centralna Evropa će ostati veliki uvoznik energije u 2050. Izgradnja interkonektivnih mreža će se i dalje širiti usled povećane neravnoteže između ponude i tražnje na tlu čita-ve EU. Do 2050. godine očekuje se da će Evropa uvoziti oko 345 TWh (teravatčas) tj. 25% ukupne tražnje koja će iznositi 1450 TWh.

3.1.2 „Zeleni“ scenario

Prema „zelenom“ scenariju, Desertec i hidroenergija će obezbeđivati, oko 14% i 13% u energetskom miksu u 2050; ostali OIE će učestvovati sa 53% a nuklearna energija sa 13%. Emisija efekata staklene bašte će se smanjiti za 95% u odnosu na nivo iz 1990. godine. Ukupni troškovi iznosiće 6,645 milijardi evra, što će biti jednako kumulativnoj stopi rasta BDP-a od 2020 – 2050 u EU. Nakon 2020. prenosni mrežni sistem će se povećati. Regioni Južne Evrope će izvoziti energiju, određenu količinu će nabavljati iz Srednjeg Istoka i Severne Afrike. Centralna Evropa će postati najveći uvoznik energije.

Energetski miks će se od 2020. promeniti u miks u kome će dominirati OIE i nuklearna energija. Zajedno, oni će činiti 93% ukupne proizvodnje energije do 2050. Tehnologije bazirane na fosilnim gorivima učestvovaće sa 7% u ukupnoj proizvodnji. CCS tehnologije će odigrati sporednu ulogu. Ovo će se desiti zbog toga što će obezbeđivanje energije iz nuklearnih elektrana biti jeftinije nego korišćenje CCS elektrana. U 2050, teški ugalj i lignit će obezbediti učešće od 5% od ukupne proizvodnje.

Sa ekonomskog gledišta Evrope, u većini slučajeva jeftinije je izgraditi dodatne nuklearne kapacitete u jednom regionu i nove prenosne mreže nego izgraditi CCS kapacitete u obla-stima gde je potencijal za korišćenje nuklearne energije ograničen.

11 Nuklearna energija12 Objavljen 2008. godine i ispitao je potencijal nuklearnog rasta u 21. veku i doprinos koji bi NE mogla imati u zadovo-

ljenju globalnih potreba za energijom i zaštitom životne sredine. Prema http://www.world-nuclear-.org/our-association/publications/online-reports/nco/wna-nuclear-century-outlook.aspx pristupljeno 13.09.2018.

13 eng. World Nuclear Association

TRANSFORMACIJA ENERGETSKOG SISTEMA EU DO 2050. GODINE34Dobijanje energije od nuklearnih elektrana će se smanjiti sa 950 TWh u 2020. na 630 TWh u 2050. Usled povećanja tražnje za energijom, učešće NE u ukupnoj proizvodnji će opasti sa 27% u 2020. na 13% u 2050. Što se tiče OIE energija vetra će obezbediti najveće učešće u 2050. - 1,725 TWh. Solarna energija i biomasa će respektivno iznositi 480 TWh i 385 TWh. Geotermalna energija će stvarati dodatnih 70 TWh.

Energetski miks u 2050. će izgledati ovako (grafikon br. 2) : OIE će imati učešće od 53%, hidroenergija 13%, fosilna goriva 7%, Desertec 14% a nuklearna energija 13%.

GRAFIKON BR. 2 - PRIKAZ STRUKTURE ENERGENATA U 2050. – ZELENI SCENARIO

Izvor: Adaptacija prema https://www.mckinsey.com/~/media/mckinsey/dotcom/client_service/epng/pdfs/-transformati-on_of_europes_power_system.ashx str. 41-47

Koncentrisana solarna energija izvan Evrope (Desertec) će imati značajno učešće 14% ili 700 TWh u ukupnoj proizvodnji u 2050. Pretpostavka je da će se ovaj projekat i reali-zovati i da je on i važan za veličinu i uticaj na buduću energetsku snabdevenost Evrope.

U 2050. godini, energija vetra i solarna energija će stvoriti oko 2,200 TWh, ili 40% od ukupne energetske tražnje. Kako bi se obezbedili od naglih udara vetra, potrebno je izgraditi kontrolisane kapacitete od 730 GW, uključujući i dodatnih 200 GW koji će se koristiti kao rezervni u ekstremnim vremenskim uslovima.

Emisija CO2 će se smanjiti za 95% u odnosu na nivo iz 1990. tj. na 800 Mt u 2020. na 450 Mt u 2030., 255 Mt u 2040., i 60 Mt u 2050.

3.1.3 “Nepromenjen/štedljiv” scenario

Modelovan je i treći scenario kako bi objasnili dodatne troškove i primenu „zelenog“ i „či-stog“ scenarija: nakon 2020. godine Evropa će napustiti zacrtane ciljeve za emisiju CO2 i učešća OIE. Sumirani su rezultati „nepromenjenog“ scenarija, koji predstavlja troškovno-


optimalan (štedljiv) razvoj Evropskog energetskog sektora (ne zahteva nove tehnologije i investicije) u kojem se ne uvode mere održivog razvoja nakon 2020. (jer se odustaje od smanjenja emisije i korišćenja OIE).

U ovom scenariju, korišćenje fosilnih izvora energije će podmiriti tražnju i obezbediti sko-ro polovinu proizvodnje energije do 2050. Emisija CO2 će se povećati u odnosu na nivo iz 1990 godine. Troškovi ukupnog energetskog sistema će iznositi 5,730 milijardi evra u periodu od 2020. do 2050. ili 1,1% BDP-a. Nakon 2020. godine, očekuje se neznatno proširenje prenosne mreže, a razmena energije između zemalja članica će ostati na ne-promenjenom nivou iz 2020. godine.

Energija koja se dobija iz vode i drugih obnovljivih izvora će ostati nepromenjena u peri-odu od 2020. do 2050. godine. Stoga je prognozirana proizvodnja energije iz hidroelek-trana u iznosu od 475 TWh u 2020., a 635 TWh u 2050. godini.

Pošto ne postoje ograničenja za emisiju CO2 niti uvođenja cena za zagađenje, tehnologije koje koriste OIE moći će da konkurišu konvencionalnim jedino na nekim atraktivnim projektima. Ovo će dovesti do smanjene upotrebe obnovljivih izvora nakon 2020. kao i do toga da se neka postrojenja koja već koriste OIE ugase ili ne revitalizuju. Korišćenje nuklearnih postrojenja će se zbog „lošeg glasa“ i uticaja Nemačke pomalo umanjiti ili ostati na nepromenjenom nivou proizvodnje energije od oko 900 TWh.

Celokupan rast tražnje od približno 40% ili 1,400 TWh biće pokriven proizvodnjom energije iz tehnologija baziranih na fosilnim izvorima – teški ugalj, lignit i gas. Njihovo učešće u energetskom miksu raste sa 37% u 2020. na 55% u 2050. Korišćenje kon-vencionalnih izvora i troškovno-optimalne kompozicije veoma zavisi od pretpostavki o cenama nafte i cenama emisije CO2. U ovoj studiji troškovno-optimalan miks se najviše zasniva na teškom uglju i odsustvu cena za CO2. Uvođenje tih cena za emisiju bi dovelo do promena u proizvodnji energije od postrojenja koja koriste ugalj ka onima koja koriste gas kao primaran izvor energije. Očigledno je da bi to dovelo do smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Ako isključimo cene za emisije, emisija CO2 će se povećati u ovom scenariju za 28% u odnosu na nivo iz 1990. godine tj. sa 800 Mt u 2020. na čak 1,900 Mt u 2050. To znači da bi se ukupna emisija mogla udvostručiti od 2020. do 2050. godine u odnosu na nivo od 1,500 Gt iz 1990. Ako bi se koristio samo gas u elektranama to bi moglo da održi emisiju nepromenjenom i nakon 2020. godine.

Možemo zaključiti da nepromenjen scenario definitivno nije poželjan jer će dovesti do enormnog povećanja štetne emisije, nazadovanja CCS tehnologije i zatvaranja postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije a najveći negativan uticaj imao bi na bezbednost i održivost energetskog sistema EU. Stoga, jedine šanse za bezbedan i održiv energetski sistem do 2050. godine EU ima ako se okrene čistom ili zelenom scenariju.

TRANSFORMACIJA ENERGETSKOG SISTEMA EU DO 2050. GODINE36 GRAFIKON BR. 3 - POREÐENJE ČISTOG I ZELENOG SCENARIJA U 2050. GODINI

Izvor: Adaptacija prema https://www.mckinsey.com/~/media/mckinsey/dotcom/client_service/epng/pdfs/transformati-on_of_europes_power_system.ashx str. 35-47

Možemo primetiti na grafikonu br. 3 da je veća upotreba OIE u zelenom scenariju (tome doprinosi činjenica da je u ovom slučaju Desertec projekat uspešan), dok kod čistog sce-narija dominira korišćenje nuklearne energije.

Da li će Evropu zadesiti zeleni ili čisti scenario u 2050. godini ostaje da se vidi. Ono što se definitivno može zaključiti jeste da su šanse za ostvarenje ipak okrenute ka čistom scenariju usled veće mogućnosti smanjenja emisija korišćenjem već postojeće nuklearne energije ili prebacivanjem proizvodnje sa fosilnih goriva na gas. Zeleni scenario je već ugrožen neuspehom Desertec projekta na kome se on i zasniva kao i usled skupe upo-trebe OIE.

Bitno je istaći i studiju, koja ide u prilog ostvarenju čistog scenarija, a koja se bavila is-pitivanjem ciljeva energetske strategije 2030: konkretno ispitivanjem smanjenja emisije zagađenja za 40% i povećanja učešća OIE na 27%. U sprovedenoj studiji14, potvrđeno je da nije potrebno implementirati politiku visokog učešća obnovljivih izvora energije: to bi se postiglo sa politikom Niskih Emisija (48%). Pored toga, implementacija udela politike OIE ne mora nužno dovesti do smanjenja emisije CO2. Zbog toga visoki udeo OIE nije relevantan u pogledu politike: uključivanjem jedinstvene politike niske emisije može se postići maksimizacija učešća OIE i minimizacija emisije CO2. Prema tome, zaključak je da bi EU do 2030. trebala razmotriti samo cilj smanjenja emisije. U troškovnom smislu politika niske emisije je jeftinija opcija u odnosu na visoko učešće OIE.

14 DeLlano-Paz F., Martinez Fernandez P., Soares I. (2016) - Addressing 2030 EU policy framework for energy and climate: Cost, risk and energy security issues, ELSEVIER, Energy 115, str. 1347


Međutim, da li će prevagnuti korišćenje visoko rizičnih i novih tehnologija ili skuplje ener-gije iz obnovljivih izvora presudiće decenije koje su pred nama. Ipak, ova tri scenarija pružaju važan uvid u stanja koja mogu zadesiti Evropu u zavisnosti od toga kojim putem bude krenula. Takođe, cilj ove studije jeste i sprovođenje pomenutih ciljeva do 2050. godine kako na globalnom tako i na nacionalnom nivou. Stoga ona može poslužiti i osta-lim zemljama kao putokaz za formiranje njihovih dugoročnih nacionalnih energetskih strategija.

ZAKLJUČAKU ovom radu smo prikazali ostvarljivost transformacije energetskog sistema EU do 2050. godine na osnovu tri scenarija. Prvi scenario koji je razmatran jeste čist scenario koji pro-jektuje smanjenje emisije CO2 za 95% u odnosu na 1990. godinu. Drugi scenario jeste zeleni koji prognozira povećanu upotrebu obnovljivih izvora energije za 80% i ostvarenje projekta Desertec. Treći scenario – nepromenjen - razmatra kakvo bi stanje bilo ako se danas ne izvrše nikakvi napori i promene u emisiji i u transformaciji energetskog sistema. Ovaj scenario predstavlja troškovno-optimalan (štedljiv) razvoj Evropskog energetskog sektora (ne zahteva nove tehnologije i investicije) gde se ne uvode mere održivog razvoja nakon 2020. godine (odustaje se od smanjenja štetne emisije i korišćenja OIE). Da li će Evropu zadesiti zeleni ili čisti scenario u 2050. godini ostaje da se vidi. Ono što se defi-nitivno može zaključiti jeste da su šanse za ostvarenje ipak okrenute ka čistom scenariju usled veće mogućnosti smanjenja emisija korišćenjem već postojeće nuklearne energije ili prebacivanjem proizvodnje sa fosilnih goriva na gas. Zeleni scenario je već ugrožen neuspehom Desertec projekta na kome se on i zasniva kao i usled upotrebe skupe teh-nologije OIE. U kom scenariju će se zadesiti EU u 2050. godini pokazaće decenije koje su pred nama.

LITERATURA:Backhaus K., Gausling P., Hildebrand L. (2015) - Comparing the incomparable: Lessons to be learned from models evaluating the feasibility of Desertec, ELSEVIER, Energy 82, str. 905

DeLlano-Paz F., Martinez Fernandez P., Soares I. (2016) - Addressing 2030 EU policy framework for energy and climate: Cost, risk and energy security issues, ELSEVIER, Energy 115, str. 1347

Transformation_of_Europes_power_system– Transformation of Europe’s power system until 2050, including specific considerations for Germany - McKinsey & Company (2010): Transformation of Europe’s power system until 2050

http://analysis.newenergyupdate.com/csp-today/markets/desertec-and-medgrid-competi-tive-or-compatible [Pristupljeno 23.08.2018]

TRANSFORMACIJA ENERGETSKOG SISTEMA EU DO 2050. GODINE38https://ec.europa.eu/energy/en/topics/energy-efficiency [Pristupljeno 03.09.2018 ]

https://ec.europa.eu/energy/en/topics/energy-strategy-and-energy-union/2020-energy-strategy [Pristupljeno 22.11.2017]



https://www.evwind.es/2012/11/08/chinese-interested-in-desertec-renewables-pro-ject/25773 [Pristupljeno 22.08.2018]

http://www.world-nuclear-.org/our-association/publications/online-reports/nco/wna-nuclear-century-outlook.aspx [Pristupljeno 13.09.2018]

https://www.mckinsey.com/~/media/mckinsey/dotcom/client_service/epng/pdfs/transfor-mation_of_europes_power_system.ashx [Pristupljeno 06.12.2017]


TIHOMIR NOVAKOVIĆ1


ANALIZA BRUTO DODATE VREDNOSTI POLJOPRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI

THE ANALYSIS OF GROSS VALUE ADDED OF AGRICULTURAL PRODUCTION IN THE REPUBLIC OF SERBIA

JEL KLASIFIKACIJA: C100, E200, Q100

APSTRAKT:

Predmet istraživanja koje je predstavljeno u ovom radu jeste bruto dodata vrednost (BDV) poljoprivredne proizvodnje koja zapravo predstavlja vrednosni rezultat posmatrane pri-vredne aktivnosti. U skladu sa navedenim, cilj sprovedene analize jeste da se utvrdi koja grana poljoprivredne proizvodnje daje pozitivan doprinos sveukupnom rezultatu. U cilji definisanja svrsishodnog i preciznog modela sproveden je metod višestruke regresije. Pokazano je da biljna proizvodnja statistički značajno doprinosi ostvarenju većeg BDV-a poljoprivrede , gde se posebno ističe ratarska proizvodnja. S druge strane, utvrđeno je da u definisanom modelu varijabla koja se odnosi na vrednost stočarske proizvodnje nije statistički značajna. Dobijeni rezultat se može interpretirati kao posledica visokih cena inputa, nedovoljne participacije države i niskih cena proizvoda stočarske proizvodnje.

1 Doktorand na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

ANALIZA BRUTO DODATE VREDNOSTI POLJOPRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI40

ABSTRACT:

The subject of research presented in this paper is gross added value (GVA) of agricultural production, which actually represents the value of the observed economic activities. The aim of this paper is to determine which type of agricultural production gives a posi-tive contribution to the overall result. In order to define appropriate and precise model, method of multiple regression was carried out. It has been shown that crop production significantly contributes to the higher value of GVA of agriculture production, where the field crop production has the largest impact. On the other hand, it has been determined that value of animal production is not sta-tistically significant. This conclusion can be interpreted as a result of high prices input, insufficient participation of the State and low prices of livestock products.

KLJUČNE REČI:BRUTO DOMAĆI PROIZVOD, BRUTO DODATA VREDNOST, BILJNA PROIZVODNJA,STOČARSKA PROIZVODNJA

KLJUČNE REČI:GROSS DOMESTIC PRODUCT, GROSS VALUE ADDED, CROP PRODUCTION,ANIMAL PRODUCTION.


1. UVODSistem nacionalnih računa kakav danas poznajemo je nastao usled potrebe da se ra-zličite ekonomske aktivnosti prikažu na jedinstven način, a sve u cilju uporedivosti na međunarodnom nivou. U skladu sa tim, sistem nacionalnih računa obuhvata širi koncept ekonomske aktivnosti, gde su pored proizvodnje materijalnih dobara uvrštene i one uslu-ge koje su sa njom povezane poput usluga bankarskog sektora ali i usluga obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite i sl. Dakle, nacionalni računi prikazuju proizvodnju, potrošnju i akumulaciju bogatstva. (Krstić i sar., 2015)2

Najpoznatiji i najvažniji ekonomski agregat u okviru Sistema nacionalnih računa jeste bruto domaći proizvod (BDP), koji najčešće služi kao osnovni indikator ekonomske us-pešnosti jedne zemlje. “BDP predstavlja tržišnu vrednost svih finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u određenom vremenskom trenutku”. (Mankju, 2004)3. Do njega se dolazi sabiranjem svih dobara i usluga tokom određenog vremenskog perioda (najčešće godinu dana) u nekoj zemlji i utvrđuje za sve institucionalne sektore ponaosob.

U osnovi postoje tri pristupa pri utvrđivanju BDP-a: proizvodni, rashodni i prihodni, gde bi po pravilu sva tri načina obračuna trebala dati isti rezultat. Kako to u praksi nije najčešće slučaj, kombinovanjem ovih pristupa se vrši usaglašavanje i izvodi konačan obračun.

Republikčki zavod za statistiku Republike Srbije prevashodno koristi proizvodni metod koji se dobija sabiranjem domaće proizvodnje (P) i poreza na proizvode (Pr) od čega se oduzimaju subvencije na proizvode (Sb) i međufazna potrošnja (MP):

BDP = P + Pr – Sb – MP (1)4

Ukupna domaća proizvodnja predstavlja ukupnu ponudu dobara i usluga u otvorenoj eko-nomiji koja učestvuje u spoljnotrgovinskoj razmeni, dok se međufazna potrošnja odnosi na utrošena dobra i usluge u samom procesu proizvodnje.

Posmatrajući prethodno definisanu jednačinu može se zaključiti da formiranju BDP-a primenom proizvodne metode prethodi obračun bruto dodate vrednosti (BDV) koja se može definisati kao razlika između ukupnog autputa (vrednosti proizvodnje) i međufazne potrošnje (P – MP). Dalje se na dobijenu vrednost BDV-a dodaju porezi na proizvode i oduzmu subvencije na proizvode i dobije vrednost BDP-a kako je to već prikazano u jednačini (1).

Dakle, BDV predstavlja bilansnu stavku proizvodnog računa, pa se može posmatrati i kao rezultat ostvrene privredne aktivnosti za određeni vremenski period. Detaljnijom analizom pre svega strukture BDV-a dobija se uvid u to koje su privredne delatnosti više profitabilne. Daljom analizom delatnosti koje u značajnijoj meri doprinose ostvarivanju BDV-a može se doći do faktora od uticaja koji u krajnjoj liniji mogu doprineti i boljem ostvarenju BDP-a.

2 Krstić G., Šoškić D. (2015), Ekonomska statistika, str. 523 Mankju N.G. (2004), Principi ekonomije, str. 5064 Izvor: Krstić G., Šoškić D. (2015), Ekonomska statistika, str. 66

ANALIZA BRUTO DODATE VREDNOSTI POLJOPRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI42

2. PREDMET I CILJ ISTRAŽIVANJAStrukturu BDV-a je moguće sagledati kroz institucionalne sektore kroz koje se ostvaruje, kao i kroz učešće pojedinih delatnosti u ostvarivanju ukupne bruto dodate vrednosti.

Ukoliko se fokus zadrži na privrednoj aktivnosti, vrednost BDV-a je moguće strukturirati i po privrednim delatnostima, te na taj način sagledati koje su to delatnosti koje u najvećoj meri učestvuju u ostvarivanju ukupnog BDV-a. U skladu sa navedenim, na grafikonu 1 u nastavku prikazana je struktura BDV-a po delatnostima za period od 2002-2015. godine u Republici Srbiji.

GRAFIKON 1. STRUKTURA BDV-A PO DELATNOSTIMA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD 2002-2015. GODINE

59,7%29,2%

11,1%

Usluge

Industrija

Poljoprivreda

Izvor: Obrada autora

Primetno je da najveći udeo u formiranju BDV-a imaju usluge koje u ukupnom BDV-u učestvuju sa 59,7%. Pod uslugama se podrazumevaju najraziličitije delatnosti gde se ne ostvaruje konkretna proizvodnja kao što su trgovina na veliko i malo, saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacija, različite finansijske delatnosti, poslovanje nekretninama, stručne naučne, inovacione i stručne delatnosti, ob-razovanje, umetnost, zabava i rekreacija, zdravstvena i socijalna zaštita, državna uprava, delatnosti domaćinstava i ostale delatnosti. S druge strane, u okviru industrije podrazu-meva se rudarstvo, prerađivačka industrija, proizvodnja električne energije i gasa, građe-vinarstvo i vodoprivreda. Prosečno učešće industrije u formiranju ukupnog BDV-a iznosi 29,2%. Na kraju, posebno je predstavljena poljoprivredna delatnost koja podrazumeva poljoprivrednu proizvodnju, ribarstvo i šumarstvo. Poljoprivreda u proseku učesstvuje sa 11,1% u formiranju ukupnog BDV-a.

Kao što je već prikazano na grafikonu 1, za period od 2002-2015. godine, poljoprivredna proizvodnja učestvuje sa prosečno 11,1% u formiranju ukupne bruto dodate vrednosti što je pokazatelj značajnog učešća poljoprivredne proizvodnje imajući u vidu celokupnu privrednu aktivnost i ostale privredne delatnosti. Poljoprivredna proizvodnja je zapravo


jedna od delatnosti koja u najvećoj meri profiliše ukupni BDV, pa samim tim i sveukupni BDP. Jedino prerađivačka industrija ima veći doprinos u forimiranju ukupnog BDV sa prosečnim učešćem od 17,9%, dok ostale delatnosti koje imaju značajan doprinos poput rudarstva, građevinarstva i proizvodnja energije učestvuju sa značajno manjim procen-tom, odnosno 1,7, 4,9 i 4,8% respektivno.5

Kako poljoprivredna proizvodnja zajedno sa industrijom doprinosi u proseku sa 40,3% u forimranju ukupnog BDV-a za period od 2002-2015. godine, nije na odmet sagledati strukturu proizvodnih delatnosti, što prikazuje grafikon 2 u nastavku.

GRAFIKON 2. STRUKTURA BDV-A PO PROIZVODNIM DELATNOSTIMA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD 2002-2015. GODINE

11,9%4,1%

27,3%44,4%

12,3%

Proizvodnja električneenergije, gasa ivodoprivreda

Rudarstvo

Poljoprivreda

Prerađivačka industrija

Građevinarstvo


Ukoliko se posebno izdvoje proizvodne delatnosti, očigledno je da prerađivačka industrija dominira sa 44,4% učešća u BDV-u koji obezbeđuje proizvodna delatnost. Pored prerađi-vačke industrije u značajnoj meri doprinosi i poljoprivredna proizvodnja koja obezbeđuje više od četvrtine učešća proizvodne delatnosti – 27,3%. Preostale delatnosti zajedno učestvuju sa 28,3%, i to građevinarstvo sa 12,3%, proizvodnja električne energije i gasa zajedno sa vodoprivredom sa 11,9% i rudarstvo sa 4,1%.

Sam značaj poljoprivredne proizvodnje je znatno veći, ukoliko se u obzir uzme činjenica da su dobrim delom predmet trgovine upravo poljoprivredni proizvodi, a i u okviru prera-đivačke industrije osnovu za prehrambenu industriju predstavljaju upravo poljoprivredni proizvodi.

Takođe, značaj poljoprivredne proizvodnje se ogleda i kroz funkciju koju poljoprivreda u celini obavlja u privrednom razvoju i zbog toga je potrebno poljoprivrednu delatnost po-smatrati i u širem kontekstu. Doprinos poljoprivredne proizvodnje se ogleda kroz učešće

5 Izvor: Republički zavod za statistiku, Statistički godišnjaci za period 2004-2017. godine

ANALIZA BRUTO DODATE VREDNOSTI POLJOPRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI44poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu, kao i aktivnom poljoprivrednom u ukupno pri-vredno aktivnom stanovništvu, jednostavnije rečeno radnoj snazi. Zatim, u značaju poljo-privrede u spoljnotrgovinskoj razmeni, zastupljenosti investicija u poljoprivredi u ukupnim privrednim investicijama i udelu izdataka za ishranu za ličnu potrošnju domaćinstava. (Božić i sar., 2011)6

Na taj način može se izvesti zaključak da je poljoprivredna proizvodnja zapravo neza-obilazni segment privrednog razvoja u Republici Srbiji jer u skladu sa pokazateljima u najvećoj meri učestvuje u formiranju sveukupnog bruto domaćeg proizvoda i privrednog razvoja u celini.

U skladu sa navedenim, predmet istraživanja koje sledi jeste ostvarena vrednost poljopri-vredne proizvodnje koja u značajnoj meri učestvuje u formiranju bruto dodate vrednosti, pa samim tim i bruto domaćeg proizvoda. Kako se ukupna poljoprivredna proizvodnja može podeliti na biljnu i stočarsku proizvodnju, cilj istraživanja koje sledi jeste da se kvantifikuje uticaj svake proizvodnje posebno na formiranje ukupne bruto dodate vredno-sti i na taj način ukaže na onu proizvodnju koja doprinosi u većoj meri.

Dakle, polazne pretpostavke u istraživanju koje sledi glase:H0: Ukupna vrednost biljne proizvodnje statistički značajno utiče na ostvarenu vrednost

BDV-a.H1: Ukupna vrednost biljne proizvodnje statistički značajno ne utiče na ostvarenu vrednost

BDV-a.

Druga polazna pretpostavka se odnosi na vrednost stočarske proizvodnje:H0: Ukupna vrednost stočarske proizvodnje statistički značajno utiče na ostvarenu

vrednost BDV-a.H1: Ukupna vrednost stočarske proizvodnje statistički značajno ne utiče na ostvarenu

vrednost BDV-a.

U skladu sa dobijenim rezultatima, cilj je da se u nastavku istraživanja najpre biljna proizvodnja podeli na ratarsku, voćarsku i vinogradarsku proizvodnju i da se dalje utvrdi koja linija biljne proizvodnje u najvećoj meri doprinosi formiranju vrednosti poljoprivredne proizvodnje, pa samim tim i ukupnog BDV-a. Na taj način identifikovao bi se dominantan pravac u poljoprivredi Srbije u smislu manje ili više profitabilnih linija proizvodnje. Tako-đe, na sličan način ukoliko se ukaže potreba, može se podeliti i stočarska proizvodnja na govedarstvo u okviru čega se podrazumeva i proizvodnja mleka, zatim živinarstvo gde se podrazumeva i proizvodnja jaja, kao i svinjarstvo i ovčarstvo. Cilj bi samim tim ostao isti - kvanitifikovati uticaj pojedinih linija stočarske proizvodnje na formiranje ukupnog BDV-a.

Vremenski period za koji se posmatra vrednost ostvarene poljoprivredne proizvodnje zajedno sa vrednostima bruto dodate vrednosti i vrednostima ukupnog bruto domaćeg proizvoda u Republici Srbiji jeste period od 2002. do 2015. godine, a sve u skladu sa raspoloživim podacima koje obezbeđuje Republički zavod za statistiku Republike Srbije.

6 Božić D., Bogdanov N., Ševarlić M. (2011), Ekonomika poljoprivrede, str. 17


3. METOD RADA I IZVOR PODATAKAKao osnovni izvor podataka za istraživanje koje sledi poslužili su Statistički godišnjaci u periodu od 2004. do 2017. godine. Iz pomenutih publikacija preuzete su najpre vredno-sti bruto dodate vrednosti za period od 2002-2015. godine, koje su predstavljene u te-kućim cenama (u milionima RSD). Kako bi za duži vremeski period podaci bili uporedivi izvršena je deflacija posmatranih vrednosti primenom indeksa potrošačkih cena koji su prethodno svedeni na bazne indekse gde je za baznu godinu uzeta 2010. (po preporuci Svetskog programa popisa poljoprivrede 2010. (FAO – UN) i metodologije Eurostat-a).7 Na taj način bruto dodate vrednosti za posmatrani period su preračunate u stalne cene sa baznom 2010. godinom.

Za potrebe istraživanja, a sve u cilju formiranja regresionog modela, kao zavisno promen-ljiva poslužila je bruto dodata vrednost koja se odnosi na poljoprivrednu delatnost, s tim da su prethodno posmatrane i bruto dodate vrednosti ostalih delatnosti kako bi se ispitala struktura ukupne bruto dodate vrednosti.

S druge strane, kao nezavisno promenljive posmatrane su vrednosti biljne i stočarske proizvodnje, koje se za potrebe dalje analize razložile na ratarsku, voćarsku i vinogradar-sku proizvodnju ukoliko je reč o biljnoj proizvodnji. Kada je reč o vrednostima stočarske proizvodnje, ovde je podela u skladu sa podacima sa kojima se raspolaže moguća na govedarsku proizvodnju (u okviru koje se podrazumeva i proizvodnja mleka), živinar-stvo (podrazumeva se i proizvodnja jaja), svinjarstvo i ovčarstvo. Ukupne vrednosti svih proizvodnji primarno su iskazane u tekućim cenama (millioni RSD) tako da je i njih bilo potrebno svesti na stalne cene sa baznom 2010. godinom na način koji je prethodno objašnjen. Takođe, bitno je istaći da vrednosti poljoprivrednih usluga nisu uvrštene u analizu usled nedostatka podataka za početne godine analize.

U cliju detaljne i svrsishodne analize posmatarnih ekonomskih agregata najpre je korišćen metod deskriptivne statistike u okviru koje je posmatrana struktura bruto dodate vredno-sti i posmatranih vrednosti proizvodnji. Zatim je korišćen metod višestruke regresije kako bi se kvantifikovali faktori od uticaja na ostvarenu bruto dodatu vrednost poljoprivrede. Kako je bruto dodata vrednost razlika između ukupne vrednosti posmatrane delatnosti umanjena za međufaznu potrošnju, pošlo se od ideje da vrednosti proizvodnje kod kojih su troškovi proizvodnje na prihvatljivom nivou, statistički značajno utiču na ostvareni rezultat koji je zapravo iskazan kroz bruto dodatu vrednost.

Kada je reč o višestrukoj regresiji, može se reći da je u pitanju metod koji se koristi u cilju identifikacije veza među pojavama koje se posmatraju. Daljom analizom cilj je definisati smer i kvantifikovati jačinu utvrđenih veza. (Hadživuković, 1991)8

S tim u vezi, opšti oblik regresionog modela je:

Yi + β0 + β1 X1i + β2 X2i +...+βp Xpi + εi , (2)

7 Metodološka objašnjenja, Statistički godišnjak (2017)8 Hadživukovič, S. (1991), Statistički metodi, str. 386

ANALIZA BRUTO DODATE VREDNOSTI POLJOPRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI46gde je Yi - vrednost zavisno promenljive, X1i,X2i,...,Xpi - vrednosti nezavisno promenljivih, a parametri β1,β2,...,βp - parametri regresije. Parametar β0

predstavlja prosečan početni nivo zavisno promenljive, dok je εi slučajna greška. Parametri regresije β1,β2,...,βp se preciznije nazivaju parcijalni koeficjenti regresije i ukazuju na uticaj pojedinačnih nezavi-sno promenljivih na zavisno promenljivu pod uslovom da su ostali faktori nepromenjeni (fiksni). (Mladenović i sar., 2014)9

U cilju preciznije interpretacije dobijenih rezultata koriste se i drugi pokazatelji kao što su koeficijenti višestruke korelacije, koeficijent višestruke determinacije (korigovani koe-ficijent višestrike determinacije), dok se prediktivna moć modela iskazuje standardnom greškom regresije.

Za proveru statističke značajnosti definisanog modela testira se značajnost ocenjenih pa-rametara primenom odgovarajućih testova, kao i značajanost modela u celini primenom analize vaijanse regresije.

Korektna primena navedenog postupka uz ispunjenje polaznih pretpostavki obezbeđuje da izabrani model daje validne rezultate koji omogućavaju realno sagledavanje uzročno posledičniih veza a sve u cilju donošenja kvalitetnih poslovnih odluka.

Na kraju, bitno je navesti da je za potrebe analize korišćen softverski paket SPSS 20.

4. REZULTATI ISTRAŽIVANJA

Kao što je već rečeno bruto dodata vrednost predstavlja ukupnu vrednost proizvodnje umanjenu za međufaznu potrošnju tako da se navedeni pokazatelj može posmatrati i kao konkretan rezultat privredne aktivnosti jedne zemlje. U skladu sa navedenim, analiza poljoprivredne delatnosti kao glavnog nosioca privredne aktivnosti za period od 2002-2015. godine, je od izuzetnog značaja. Osnovni pokazatelji BDV-a poljoprivrede za navedeni period su prikazani u tabeli 1.

TABELA 1. OSNOVNI POKAZATELJI BDV-A POLJOPRIVREDE ZA PERIOD OD 2002-2015. GODINE U STALNIM CENAMA (2010=100), MIL. RSD

VARIJABLA PROSEKINTERVAL VARIJACIJE KOEFICIJENT

VARIJACIJESTOPA

PROMENEMINIMUM MAKSIMUM

BDV poljoprivrede 264.099 202.476,8 330.143,7 13,7% -3,7%


Prosečna vrednost BDV-a poljoprivrede za period od 2002-2015. godine iznosi 264.099 miliona dinara, s tim da je maksimalna vrednost zabeležena u početnoj godini analize – 2002. godine (330.143,7 mil. RSD), dok je minimalna vrednost zabeležena u poslednjoj

9 Mladenović, Z., Petrović, P. (2014), Uvod u ekonometriju, str. 106


godini analize – 2015. godine (202.476,8 mil. RSD). Takođe, bruto dodatu vrednost po-ljoprivredne delatnosti za posmatrani period karakteriše i relativno niska varijabilnost, u prilog čemu govori koeficijent varijacije od 13,7%. S druge strane, stopa promene BDV-a poljoprivrede za posmatarni period je negativna vrednost i ona iznosi -3,7%.

Pored osnovnih pokazatelja, interesantno je sagledati i učešće BDV-a poljoprivredne pro-izvodnje u ukupnom BDV-u za period od 2002-2015. godine, što je prestavljeno na grafikonu 3 u nastavku.

GRAFIKON 4: UČEŠĆE BDV-A POLJOPRIVREDE U UKUPNOM BDV-U ZA PERIOD 2002-2015. GODINE U REPUBLICI SRBIJI

17,0

14,4 13,912,1 11,3

10,2 10,49,3 9,9 10,5

9,0 9,4 9,38,2

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015


Primetno je da se učešće BDV-a poljoprivrede za posmatrani period smanjivalo iz godine u godinu, te da se od početnih 17% svelo na 8,2% u poslednjoj godini. Najveći procenat učešća je zabeležen 2002. godine kada je ukupno učešće iznosilo upravo 17%. S druge strane, najmanji udeo BDV-a poljoprivrede u ukupnom BDV-u je zabeležen u 2015. go-dini, kada je taj procenat iznosio 8,2. Objašnjenje za realnim smanjenjem učešća BDV-a poljoprivrede leži u činjenici da su neke druge delatnosti, pre svega uslužne delatnosti, znatno poboljšale svoj položaj.

Generalno posmatrano u formiranju bruto dodate vrednosti poljoprivredne delatnosti uče-stvuju različiti oblici poljoprivredne proizvodnje koji se u osnovi mogu podeliti na biljnu i stočarsku proizvodnju. Kao što je već navedeno zvanična statistika u okviru biljne proi-zvodnje podrazumeva ratarsku, voćarsku i vinogradarsku proizvodnju, dok kod stočarske proizvodnje razlikuje govedarstvo, svinjarstvo, ovčarstvo i živinarstvo. Sve ove proizvodnje u različitoj meri učestvuju u ostvarivanju ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje, pa samim tim i BDV-a poljoprivrede. U tabeli 2 u nastvaku predstavljeno je učešće vrednosti biljnih i stočarskih proizvodnja u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje za period od 2002-2015. godine.

Primetno je da najveće učešće u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje ima vred-nost ratarske proizvodnje sa 53,2%, što jasno ukazuje na ne baš zavidan položaj po-ljoprivredne proizvodnje u Srbiji. S obzirom na još uvek dominantnan položaj ratarske

ANALIZA BRUTO DODATE VREDNOSTI POLJOPRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI48proizvodnje očigledno je da se poljoprivredna delatnost u najvećoj meri oslanja na ek-stenzivan način proizvodnje što dalje u velikoj meri ograničava ostvarenu dobit na kraju proizvodnog ciklusa. U okviru ratarske proizvodnje podrazumeva se proizvodnja žitarica, industrijskog bilja i povrća. Takođe, biljna proizvodnja koja učestvuje sa 69% daleko više doprinosi ukupnoj vrednosti proizvodnje od stočarske proizvodnje koja učestvuje sa tek 31%. Kako je osnovni uslov razvijenosti privrede jedne zemlje proizvodnja gotovih proizvoda a ne sirovina, jasno je da postoji puno prostora za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i samim tim ostvarivanja veće bruto dodate vrednosti.

TABELA 2. OSNOVNI POKAZATELJI UČEŠĆA VREDNOSTI POJEDINAČNIH LINIJA PROIZVODNJE U UKUPNOJ VREDNOSTI POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE ZA PERIOD OD 2002-2015. GODINE, U PROCENTIMA


VARIJACIJEMINIMUM MAKSIMUM

Ratarstvo 53,7 48,1 59,7 7,5

Voćarstvo 9,3 5,5 12,3 19,6

Vinogradarstvo 5,9 3,8 9,1 28,1

Govedarstvo 13,2 11,4 15,4 7,9

Ovčarstvo 1,8 1,5 2,2 10,1

Svinjarstvo 10,6 8,4 12,9 12,8

Živinarstvo 5 4,1 6,1 11,8


U okviru biljne proizvodnje pored dominantnog učešća vrednosti ratarske proizvodnje učestvuju još voćarska proizvodnja sa 9,3% i vinogradarstvo sa 5,9%. S druge strane, u okviru stočarske proizvodnje najveći doprinos daje vrednost govedarske proizvodnje koja učestvuje sa 13,2% u ukupnoj vrednosti proizvodnje, zatim vrednost svinjarske proizvod-nje sa 10,6%, živinarstvo sa 5% i ovčarstvo sa tek 1,8% učešća u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje iz koje su izuzete vrednosti poljoprivrednih usluga.

Analiza bruto dodate vrednosti poljoprivrede će se započeti formiranjem regresionog mo-dela gde je BDV poljoprivrede zavisno promenljiva a vrednosti biljne i stočarske proizvod-nje nezavisno promenljive. Model je sledećeg oblika:

Y = β0 + β1 X1 + β2 X2 + ε, (3)

gde je Y – BDV poljoprivrede iskazan u stalnim cenama (2010=100); X1 – vrednost biljne proizvodnje (stalne cene, 2010=100), X2 – vrednost stočarske proizvodnje (stalne cene, 2010=100) i ε – slučajna greška.

Analiza je započeta testiranjem regresionog modela u celini što je prikazano u tabeli 3. U slučaju testiranja regresionog modela u celini nulta hipoteza glasi: H0 : β1 = β2 = 0 a sam proces testiranja je sproveden primenom analize varijanse regresije. Poslednja kolona tabele 3 ukazuje na to da se nulta hipoteza odbacuje i da je posmatrani model statistički značajan.


TABELA 3. OCENA REGRESIONOG MODELA U CELINI

MODEL SUM OF SQUARES DF MEAN SQUARE F SIG.

1Regression 13656023563,517 2 6828011781,758 21,753 ,000b

Residual 3452840859,032 11 313894623,548Total 17108864422,549 13


U nastavku analize faktora od uticaja na ostvareni BDV poljoprivrede ocenjeni su para-metri regresionog modela što je prikazano u tabeli 4.

TABELA 4. OSNOVNI POKAZATELJI REGRESIONOG MODELA

MODELB

UNSTANDARDIZED COEFFICIENTSSTANDARDIZED COEFFICIENTS T

SIG.TOLERANCE

COLLINEARITY STATISTICS

STD. ERROR BETA VIF

1

(Constant) 159831,186 19823,570 8,063 ,000

Biljna proizvodnja

,327 ,105 ,985 3,121 ,010 ,184 5,432

Stocarska proizvodnja

-,090 ,278 -,103 -,325 ,751 ,184 5,432


Na osnovu dobijenih rezultata iz tabele 4, moguće je formirati model oblika (u zagradi su predstavljene standardne greške odgovarajućih parametara):

Y = 159.831,19 + 0,327X1 - 0,090X2 + ε. (4)

(19.823,57) (0,105) (0,278)

Dobijeni parcijalni koeficijenti regresije koji su u tabeli 4 prikazani u koloni Unstandar-dized Coefficients, ukazuju na visoku statističku značajnost parametra ß1 koji profiliše nezavisno promenljivu koja predstavlja vrednost biljne proizvodnje. Smer delovanja ove promenljive je pozitivan, pa se može izvesti zaključak da sa povećanjem vrednosti biljne proizvodnje za jedinicu mere (mil. RSD), raste i BDV poljoprivrede i to za 0,327 (mil. RSD). Drugim rečima, povećanje ukupne vrednosti biljne proizvodnje prethodi povećanju BDV-a poljoprivrede i ostvarivanju boljeg rezultata u okviru poljoprivredne delatnosti.

S druge strane, rezultati analize ukazuju na činjenicu da drugi parametar ß2 (koji stoji uz prediktor koji se odnosi na vrednost stočarske proizvodnje) nije statistički značajan. To praktično znači da za posmatrani period od 2002-2015. godine, ostvareni rezultat u okviru stočarske proizvodnje nije u značajnoj meri doprinosio ostvarenju ukupnog rezul-tata poljoprivredne proizvodnje.

ANALIZA BRUTO DODATE VREDNOSTI POLJOPRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI50Imajući na umu da je stočarska proizvodnja noseći stub poljoprivredne aktivnosti, ova činjenica dobija još više na značaju ukoliko je poljoprivredna delatnost nosilac i sveu-kupne ekonomske aktivnosti jedne zemlje. Iz navedenog razloga dobijeni rezultat koji ukazuje na to da vrednost stočarske proizvodnje ne utiče značajno na ostvarenje BDV-a poljoprivrede nije logična. Međutim, kako je BDV poljoprivrede predstavljen kao razlika između ostvarene vrednosti proizvodnje i međufazne potrošnje, obrazloženje zašto sto-čarska proizvodnja ne doprinosi značajno ostvarenju boljeg rezultata poljoprivrede mogu biti i visoke cene inputa u stočarskoj proizvodnji. Naime, visoke cene stočne hrane, sredstava za zaštitu i nedovoljna participacija države u kombinaciji sa niskim cenama proizvoda stočarske proizvodnje doprineli su urušavanju vrlo bitne delatnosti u okviru poljoprivredne proizvodnje. Pored navedenog, negativan položaj stočarske proizvodnje se može opravdati i apsolutnom dominacijom biljne proizvodnje u ukupnoj vrednosti po-ljoprivredne proizvodnje za posmatrani period. Naime, kako je to već prikazano u tabeli 2, udeo vrednosti biljne prizvodnje u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje je 69%, dok je udeo vrednosti stočarske proizvodnje tek 31%. Inferioran položaj stočarske proizvodnje još jednom potrvđuju i standardizovani koeficijenti iz treće kolone tabele 4 (kolona Standardized Coefficients), koji ukazuju na značajno veći doprinos objašnjenosti modela nezavisno promenljive X1 u odnosu na nezavisno promenljivu X2.

Poslednje dve kolone tabele 4 imaju za cilj da utvrde ispunjenost polazne pretpostavke koja se tiče multikolinearnosti, odnosno korelacije između nezavisno promeljivih u mo-delu. Kako uvek određeni stepen linearne veze između nezavisno promenljivih postoji, bitno je utvrditi da li njihova veza narušava dobijene rezultate. (Novaković i sar., 2016)10 S obzirom na to da je vrednost pokazatelja Tolerance veća od 0,1 (0,184) i vrednost pokazatelja VIF manja od 10 (5,432) stiče se zaključak da ova pretpostavka ipak nije narušena što još jednom ukazuje na validnost definisanog modela.

Pored navedenih pokazatelja, u tabeli 5 je prikazan koeficijent višestruke i korigovane vi-šestruke determinacije (R Square i Adjusted R Square), koji zapravo ukazuju na procen-tualnu objašnjenost zavisno promenljive pretpostavljenim nezavisno promenljivim. Uoč-ljivo je da posmatrajući korigovani koeficijent determinacije, 76,1% varijabiliteta BDV-a poljoprivrede je objašnjeno vrednošću biljne i stočarske proizvodnje. Presotalih 23,9% se odnosi na uticaj nekih drugih faktora koji u ovom modelu nisu posmatrani. Takođe nije na odmet istaći da standardna greška regresije iznosi 17.717,07 miliona dinara.

TABELA 5. KOEFICIJENT KORELACIJE, VIŠESTRUKE DETERMINACIJE, STANDARDNE GREŠKE REGRESIJE

MODEL R R SQUARE ADJUSTED R SQUARE STD. ERROR OF THE ESTIMATE

1 ,893a ,798 ,761 17717,0715


Daljom interpretacijom dobijenih rezultata došlo se do zaključka da je polazna pretpo-stavka o statističkoj značajnosti vrednosti biljne proizvodnje na ostvarenu bruto doda-tu vrednost poljoprivrede tačna. Druga pretpostavka koja se tiče statističke značajnosti

10 Novaković T., Nikolić-Đorić E., Mutavdžić B. (2016), Problem multikolinearnosti u višestrukoj linearnoj regresiji, Agroekonomika, str. 81-94.


vrednosti stočarske proizvodnje na ostvareni rezultat u okviru poljoprivredne delatnosti se ipak odbacuje.

S obzirom na to da je regresioni model potvrdio statističku značajnost ostvarene biljne proizvodnje pri formiranju BDV-a poljoprivrede, u nastavku analize će se biljna proi-zvodnja razložiti na ratarsku, voćarsku i vinogradarsku proizvodnju. U okviru ratarske proizvodnje podrazumevaju se mahom proizvodnja žitarica i industrijskog bilja, što u našim uslovima proizvodnje predstavlja ekstenzivan oblik proizvodnje, dok su voćarska i vinogradarska proizvodnja s druge strane intezivan vid proizvodnje. U tabeli 6 su pred-stavljene osnovne informacije koje se tiču osnovna tri oblika biljne proizvodnje za period od 2002-2015. godine.

TABELA 6. OSNOVNI POKAZATELJI VREDNOSTI BILJNE PROIZVODNJE ZA PERIOD OD 2002-2015. GODINE (U MIL. RSD)


VARIJACIJEMINIMUM MAKSIMUM

Ratarstvo 283.611,3 189.463 496.787 33,1%

Voćarstvo 46.743,8 37.443,6 65.575,9 16,1%

Vinogradarstvo 31.551,3 15.815,9 61.265,7 47,2%


Ratarska proizvodnja očigledno ostvaruje najveću prosečnu vrednost proizvodnje sa 283.611,3 mil. RSD. Ipak ovu proizvodnju karakteriše i izuzetno velika vrednost inter-vala varijacije, što u krajnjoj liniji doprinosi i visokom koeficijentu varijacije od 33,1%. Takav odnos između vrednosti ratarske proizvodnje za posmatrani period se može oprav-dati i velikim oscilacijama u proizvodnji usled vremenskih neprilika, konkretno suše koje su u godinama poput 2007., 2010. i 2012. godine pravile veliku štetu. S druge strane, voćarska i vinogradarska proizvodnja učestvuju znatno manje u ukupnoj vrednosti biljne proizvodnje sa prosečnim vrednostima od 46.743,8 i 31.551,3 mil. RSD respektivno. Ovakav položaj voćarstva i vinogradarstva jasno ukazuju na činjenicu da u srpskoj poljo-privredi i dalje dominira ekstenzivan vid proizvodnje.

Dakle, u nastavku analize definisan je sledeći model:

Y = β0 + β1 X1 + β2 X2 + β3 X3 + ε, (5)

gde je zavisno promenljiva Y - BDV poljoprivrede u mil. RSD (u stalnim cenama, 2010=100), a X1, X2 i X3 nezavisno promenljive koje predstavljaju vrednosti ratarske, voćarske i vinogradarske proizvodnje respektivno, takođe iskazane u mil. RSD (u stalnim cenama, 2010=100). Poslednji element modela je ε što predstavlja slučajnu grešku.

Analiza je kao i u prethodnom slučaju započeta ocenom regresionog modela u celini, samo što sad nulta hipoteza glasi: H0 : β1 = β2 = β3 = 0. Polazna pretpostavka je prove-rena Fišerovom test statistikom što je predstavljeno u tabeli 7 u nastavku.

ANALIZA BRUTO DODATE VREDNOSTI POLJOPRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI52 TABELA 7. OCENA REGRESIONOG MODELA U CELINI

MODEL SUM OF SQUARES DF MEAN SQUARE F SIG.

1Regression 13568357303,260 3 4522785767,753 12,774 ,001

Residual 3540507119,288 10 354050711,929Total 17108864422,549 13


Vrednost F statistike iznosi 12,774, što ukazuje na statističku značajnost regresionog modela u celini i generalno posmatrajući validnost pretpostavljenog modela.

U tabeli 8 prikazane su osnovne informacije koje se tiču ocenjenih parametara definisa-nog modela.

TABELA 8. OSNOVNI POKAZATELJI REGRESIONOG MODELA

MODELB

UNSTANDARDIZED COEFFICIENTSSTANDARDIZED COEFFICIENTS T

SIG.TOLERANCE

COLLINEARITY STATISTICS

STD. ERROR BETA VIF

1

(Constant) 169183,391 39135,373 4,323 ,002

Ratarstvo ,298 ,081 ,770 3,680 ,004 ,473 2,113Vocarstvo -,044 ,929 -,009 -,048 ,963 ,555 1,801Vinogradarstvo ,400 ,621 ,164 ,643 ,535 ,317 3,150


Na osnovu dobijenih rezultata moguće je definisati sledeći model:

Y = 169.183,4 + 0,298X1 - 0,044X2 + 0,400X3 + ε. (6)

(39.135,4) (0,081) (0,929) (0,621)

Pre same interpretacije dobijenih rezultata neophodno je istaći da samo parameter ß1 koji stoji uz promenljivu koja se odnosi na vrednost ratarske proizvodnje pokazuje statističku značajnost dok preostala dva parametra uz nezavinso promenljive X2 i X3 nisu statistički značajna (kolona Sig.). Na taj način dolazi se do interesantnog zaključka da jedino vred-nost ratarske proizvodnje statistički značajno učestvuje u formiranju BDV-a poljoprivrede dok je doprinos voćarske i vinogradarske proizvodnje ostao u drugom planu. Iako je opšte poznato da i voćarska i vinogradarska proizvodnja obezbeđuju visoku zaradu poljopri-vrednim proizvođačima, dobijeni rezultat se može objasniti pre svega malim učešćem vrednosti voćarske i vinogradarske proizvodnje u ukupnoj vrednosti biljne pa i ukupne poljoprivredne proizvodnje. Kao što se može videti iz tabele 2, vrednost ratarske proizvod-nje predstavlja čak 53,7% ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje, dok vrednosti voćarske i vinogradarske proizvodnje učestvuju sa tek 9,3, odnosno 5,9%. Samim tim, još jednom se nameće zaključak da ekstenzivan način proizvodnje apsolutno dominira


u domaćoj poljoprivredi i da još uvek ostvreni rezultati u globalu zavise isključivo od ratarske proizvodnje. Međutim, ovde treba biti oprezan i istaći da dobijeni rezultati ne znače da su voćarska i vinogradarska proizvodnja manje profitabilne, već da su u našim uslovima očigledno nedovoljno razvijene i samim tim nedovoljno učestvuju u formiranju ukupnog BDV-a poljoprivredne proizvodnje.

Na validnost formiranog modela ukazuju i poslednje dve kolone iz tabele 8, koje se odno-se na pokazatelje Tolerance i VIF. Veća vrednost za Tolerance od 0,1 i manja vrednost od 10 za pokazatellj VIF jasno ukazuju na odsustvo multikolinearnosti.

S druge strane, korigovani koeficijent višestruke determinacije iz tabele 9, gde su još prikazani i koficijenti korelacije, višestruke determinacije i standardne greške regresije pokazuje da je 73,1% varijabiliteta BDV-a poljoprivrede objašnjen pretpostavljenim vred-nostima biljne proizvodnje. Standardna greška regresije iznosi 18.816,2 mil. RSD.

TABELA 9. KOEFICIJENT KORELACIJE, VIŠESTRUKE DETERMINACIJE, STANDARDNE GREŠKE REGRESIJE

MODEL R R SQUARE ADJUSTED R SQUARE STD. ERROR OF THE ESTIMATE

1 ,891 ,793 ,731 18816,2353


Savremeni koncept poljoprivredne proizvodnje svakako ne podrazumeva isključivo razvoj primarne poljoprivredne delatnosti. Šta više, kako privreda neke zemlje „jača“, tako se re-lativni značaj poljoprivredne proizvodnje smanjuje usled razvoja sekundarnog (industrija) i tercijalnog (usluge) sektora. Međutim, poljoprivredna proizvodnja i u takvim razmerama pronalazi svoj apsolutni značaj budući da veći dohodak stanovništva podrazumeva veće količine poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Rezultati analize ukazuju na stanje poljoprivredne delatnosti u Republici Srbiji koje u skladu sa dominantnom ulogom ekstenzivne proizvodnje nije na zavidnom nivou. Na taj način moguće je identifikovati eventualne pravce razvoja koji su svakako usmereni na in-teziviranje poljoprivredne proizvodnje a sve u skladu sa prirodnim uslovima. Primera radi, za očekivati je da sveukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje bude na većem nivou inteziviranjem voćarske, vinogradarske i povrtarske proizvodnje. Takođe, bitno je istaći da bi se u skladu sa tim korak dalje odnosio na proizvodnju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koji podrazumevaju izvestan stepen finalizacije, za razliku od trgovine isključivo poljoprivrednim sirovinama.

Svakako jedan od načina poboljšanja agrarnog sektora jeste i razvoj stočarske proizvodnje koja kao što je prikazano u analizi ne doprinosi značajno ukupnoj poljoprivrednoj proi-zvodnji. Za očekivati je da prilagođavanje standardima Evropske unije koji se ogledaju pre svega u kvalitetu proizvoda stočarske proizvodnje bi pozitivno uticali i na spoljnotrgo-vinski bilans, što je na neki način zagrantovano sve većim potrebama stanovništva kako u Evropskoj uniji tako i šire.

ANALIZA BRUTO DODATE VREDNOSTI POLJOPRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI54U prilog navedenom govori i koncept motivisanosti prilikom izbora prehrembenih proizvo-da kroz nutritivne vrednosti proizvoda, koji je u ekspanziji i predstavlja generalni trend sve većeg dela stanovništva. (Žeželj i sar., 2012)11

5. ZAKLJUČAKNa osnovu sprovedenog istraživanja utvrđeno je da poljoprivredna delatnost u značajnoj meri učestvuje u formiranju ukupnog BDV-a za period od 2002-2015 godine, obezbeđu-jući 11,1% ukupnog BDV-a u odnosu na sve delatnosti koje učestvuju. Ukoliko se fokus zadrži samo na proizvodne delatnosti, poljoprivreda učestvuje sa 27,3%, s tim da realno posmatrano značajan doprinos daje i prerađivačkoj industriji koja učestvuje sa 44,4%.

Daljom analizom utvrđeno je da ukupna vrednost biljne proizvodnje statistički značajno doprinosi forimiranju BDV-a poljoprivrede, iz čega se može izvesti zaključak da je ek-stenzivan vid proizvodnje i dalje dominantan. S druge strane, ukupna vrednost stočarske proizvodnje ne doprinosi značajno ostvarivanju BDV-a poljoprivrede pa je zaključak da su visoki troškovi proizvodnje, niske cene stočarskih proizvoda i nedovoljna participacija dr-žave doprinele negativnom položaju ove poljoprivredne grane u Republici Srbiji za period od 2002-2015. godine.

U okviru biljne proizvodnje, apsolutnu dominaciju ima ratarska proizvodnja sa više od 50% učešća, što dalje doprinosi činjenici da je jedina statistički značajna varijabla u formiranju BDV-a poljoprivrede. Ukupna vrednost voćarske i vinogradarske proizvodnje ne doprinose značajno formiranju BDV-a poljoprivrede, što se dalje može opravdati rela-tivno niskom nivou učešća ove dve grane poljoprivredne delatnosti u fromiranju ukupne vrednosti biljne proizvodnje.

Kako ukupna vrednost stočarske proizvodnje ne doprinosi u značajnoj meri formiranju BDV-a poljoprivrede, dalja analiza uticaja linija stočarske proizvodnje na BDV poljopri-vrede nije razmatrana u ovom radu.

Značaj izvršene analize ogleda se u sagledavanju faktora od uticaja na formiranje uku-pnog rezultata poljoprivrede za period od 2002-2015. godine. Na taj način moguće je steći širu sliku o trenutnim prilikama u domaćem agraru koji ima veliki uticaj na formi-ranje najvažnijeg ekonomskog agregata – bruto domaćeg proizvoda. Dobijeni rezultati analize u krajnjoj liniji mogu biti od koristi kako kreatorima agrarne tako i kreatorima ekonomske politike. Tim pre ukoliko je opšte poznato da razvoj primarnog sektora, u prvoj liniji poljoprivredne proizvodnje, jeste osnov za dalji razvoj najpre sekundarnog a potom i tercijalnog sektora.

11 Žeželj I., Milošević J., Stojanović Ž., Ognjanov G. (2012), The motivational and informational basis of attitudes toward foods with health claims


6. LITERATURABožić D., Bogdanov N., Ševarrlić M. (2011), Ekonomika poljoprivrede, Poljoprivredni fakultet, Beograd

Hadživuković Stevan (1991), Statistički metodi, Poljoprivredni fakultet, Institut za eko-nomika poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad

Krstić, Gorana, Šoškić D. (2015): Ekonomska statistika, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd

Mladenović Z,, Petrović, P. (2014), Uvod u ekonometriju, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd

N. Gregory Mankiw (2004), Principles of Economics, (Third edition) Harcourt College Publishers, London

Novaković T., Nikolić-Đorić E., Mutavdžić B. (2016), Problem multikolinearnosti u višestrukoj linearnoj regresiji, Agroekonomika, Vol. 45, br. 72, str. 81-94., Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Republički zavod za statistiku (2004-2017), Statistički godišnjak, Beograd

Žeželj I., Milošević J., Stojanović Ž., Ognjanov G. (2012), The motivational and informational basis of attitudes toward foods with health claims, Appetite, Vol. 59, Issue 3, str. 960-967., Elsevier


AMIRA POBRIĆ1


IZVEŠTAVANJE O RIZICIMA KROZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE KOMPANIJA

RISK REPORTING IN COMPANIES’ FINANCIAL STATEMENTS

JEL KLASIFIKACIJA: M41, G32

APSTRAKT:

Izveštavanje o rizicima podrazumeva saopštavanje širokog opsega informacija o rizicima sa kojima se kompanija suočava. Iako rizici u poslovanju oduvek postoje, povećana nei-zvesnost i kompleksnost poslovanja, finansijski skandali i finansijska kriza nametnuli su potrebu za većom transparentnošću kompanija i u fokus stavili rizike i upravljanje rizici-ma. Vlasnici i investitori su svesni toga da stvaranje vrednosti zahteva preuzimanje rizika i oni žele da znaju u kojoj meri su kompanije izložene rizicima i kako njima upravljaju.

U radu ukazujemo na koristi koje od obelodanjivanja informacija o rizicima imaju eksterni stejholderi, izveštajne kompanije i finansijska tržišta. Ukazujemo i na rizike koji su po-vezani sa obelodanjivanjem ovih informacija. Odbor za međunarodne računovodstvene standarde nametnuo je kompanijama obavezu obelodanjivanja informacija o rizicima u finansijskim izveštajima. Ova obaveza odnosi se na obelodanjivanja o finansijskim rizici-ma. Kompanije se podstiču da dobrovoljno obelodanjuju informacije o ostalim rizicima kojima su izložene. Primetno je da obim obelodanjivanja znatno varira među kompanija-

1 Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Ekonomski fakultet Brčko

IZVEŠTAVANJE O RIZICIMA KROZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE KOMPANIJA58ma. Zbog toga, u radu nastojimo da identifikujemo determinante obima obelodanjivanja o rizicima. Pored kvantiteta, bavimo se i kvalitetom izveštavanja o rizicima ukazujući na to da kvalitet informacija o rizicima koji se nudi eksternim stejkholderima nije na zado-voljavajućem nivou.

ABSTRACT:

Risk reporting involves communicating a wide range of information about the risks that a company faces. Although business risks have always existed, the increased uncertainty and complexity of business, financial scandals and financial crises have imposed a need for greater transparency of companies and put risk and risk management into focus. Own-ers and investors are aware that creating value requires risk taking and they want to know to what extent companies are exposed to risks and how risks are managed.

In this paper, we point out benefits arising from risk disclosure for the external stakehold-ers, the reporting company and the financial markets. We also pointed to the risks as-sociated with the disclosure of this information. The International Accounting Standards Board has imposed on companies an obligation to disclose risk information in financial statements. This obligation relates to financial risks disclosures. Companies are encour-aged to voluntarily disclose information about other risks to which they are exposed. It is noticeable that the quantity of risk disclosures varies considerably among companies. Therefore, we try to identify the determinants of the quantity of risk disclosures. In addi-tion to quantity, we also deal with the quality of risk reporting, indicating that the quality of risk information offered to external stakeholders is not at a satisfactory level.

KLJUČNE REČI:RIZIK, OBELODANJIVANJA, FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

KEYWORDS:RISK, DISCLOSURES, FINANCIAL STATEMENTS


1. UVODKompanije nastoje da ostvare što bolje performanse u uslovima visoke izloženosti rizi-cima. Rizik posmatramo kao neizvesnost u pogledu ostvarivanja određene koristi koja uključuje i potencijal za ostvarenje dobitka i izloženost gubitku. Upravljanje rizicima je od suštinskog značaja za smanjenje verovatnoće pojave finansijskog neuspeha. Ono ima za cilj identifikovanje faktora rizika, analizu i procenu njihovog potencijalnog uticaja na buduće ishode i definisanje odgovora na pretnje i šanse koje proizlaze iz neizvesnosti sa kojom se suočavaju.

Strategije upravljanja rizicima, kao važne upravljačke odluke, su dugo vremena razma-trane isključivo unutar granica kompanija. Menadžeri su raspolagali sa mnogo više in-formacija o faktorima rizika, njihovom potencijalnom uticaju na buduće performanse i upravljanju rizicima, u odnosu na stejkholdere koje nemaju pristup unutrašnjim izvorima informacija. Međutim, poslednjih godina sve više pažnje se usmerava na pitanje sagleda-vanja izloženosti i upravljanja rizicima iz eksterne perspektive. Problemi koji su sa finan-sijskim skandalima i finansijskom krizom izbili na površinu ukazali su na neophodnost pružanja informacija o rizicima eksternim stejkholderima.

Glavni razlog zbog kojeg su, nakon izbijanja finansijskih skandala i finansijske krize, vlasnici i ostali stejkholderi dovodili u pitanje pouzdanost finansijskih izveštaja jeste taj što na osnovu dostupnih informacija nisu mogli da procene stvarni finansijski položaj kompanija, zbog čega su pretrpeli ogromne gubitke. Njima su, pre svega, nedostajale informacije o izloženosti rizicima i načinima upravljanja rizicima. Kao odgovor na to, po-jedine interesne grupe su zahtevale od regulatornih tela da zaštite eksterne stejkholdere od prevelike informacione asimetrije. Insistirano je na povećanju obima i kvaliteta obelo-danjivanja u finansijskim izveštajima, kako bi se povećala transparentnost. Regulatorni organi su odgovorili na ove zahteve kroz povećanje obima obelodanjivanja i to, pre svega, vezano za rizike.

U radu ćemo se baviti pitanjima izveštavanja o rizicima u finansijskim izveštajima kom-panija. Razmotrićemo zašto je važno da se informacije o rizicima učine dostupnim ekster-nim korisnicima, tj. koje su koristi od toga, i šta može podstaći menadžere na to da ove informacije ipak zadrže samo za sebe. Ukazaćemo na to koja obelodanjivanja o rizicima kompanije treba da pruže eksternim korisnicima, polazeći od zahteva sadržanih u Među-narodnim standardima finansijskog izveštavanja, i koje dodatne informacije im mogu biti od koristi. Takođe, razmotrićemo šta utiče na obim obelodanjivanja o rizicima i kakav je kvalitet informacija o rizicima koje se nude eksternim korisnicima. Na ova pitanja ćemo odgovoriti kroz razmatranje teorijskih stavova, rezultata empirijskih istraživanja i stavova i preporuka međunarodnih računovodstvenih organizacija.

2. VAŽNOST IZVEŠTAVANJA O RIZICIMAIzveštavanje o rizicima podrazumeva saopštavanje širokog opsega informacija o neizve-snostima sa kojima se kompanija suočava. To podrazumeva pružanje informacija o izvo-

IZVEŠTAVANJE O RIZICIMA KROZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE KOMPANIJA60rima rizika, tj. mogućnostima, šansama, pretnjama i opasnostima koje utiču ili mogu u budućnosti da utiču na performanse; načinima na koji se upravlja tim rizicima; kao i prognozama menadžmenta vezanih za uticaj svakog od identifikovanih rizika na perfor-manse kompanije.

Rasprave vezane za potrebu izveštavanja o rizicima datiraju još sa kraja prošlog veka. Na postojanje informacionog gepa vezanog za rizike, između kompanija i njihovih eksternih stejkholdera, najpre su ukazale računovodstvene i bankarske profesionalne organizacije. Naime, Američki institut ovlašćenih javnih računovođa (American Institute of Certified Public Accountants – AICPA), u svom tekstu objavljenom 1987. godine, ukazao je na to da korisnici finansijskih izveštaja, suočeni sa neizvesnošću u okruženju u kojem posluju, zahtevaju više informacija koje bi im pomogle u proceni rizika povezanih sa budućim novčanim tokovima i rezultatima i koje bi, samim tim, unapredile proces donošenja po-slovnih odluka.2

U periodu od 1997. do 2002. godine Institut ovlašćenih računovođa Engleske i Velsa (Institute of Chartered Accountants in England and Wales – ICAEW) objavio je nekoliko dokumenata kako bi pomogao upravama kompanija da identifikuju, upravljaju i mere rizike i dodatno unaprede svoje javno obelodanjivanje pružanjem relevantnih informacija o svim vrstama rizika koji potencijalno imaju uticaja na performanse kompanije.3 U ovim dokumentima ICAEW konstatuje da kompanije u Ujedinjenom Kraljevstvu pružaju neke informacije o rizicima, ali da to nije dovoljno. Ističe se da bi kompanije čije akcije se kotiraju na berzi trebalo dobrovoljno da obelodanjuju više informacija kako bi olakšali donošenje odluka učesnicima na finansijskom tržištu.

Jednako proaktivnu ulogu u afirmisanju izveštavanja o rizicima imao je i Kanadski insti-tut ovlašćenih računovođa (Canadian Institute of Chartered Accountants - CICA), koji je 2002. godine objavio smernice za izradu menadžerskog izveštaja4. Ove smernice sadrže preporuku kompanijama da u svojim menadžerskim izveštajima obelodane informacije o glavnim rizicima i da opišu načine upravljanja tim rizicima, kako bi omogućili čitaocima izveštaja da procene izloženost kompanije rizicima i razumeju odluke vezane za uprav-ljanje tim rizicima.

Bazelski komitet za superviziju banaka (Basel Committee on Banking Supervision - BCBS) je, takođe, ukazao na potrebu obelodanjivanja informacija o rizicima. Za razliku od računovodstvenih organizacija koje su nastojale da podstaknu sve kompanije, bez obzira na delatnost kojom se bave, da obelodanjuju informacije o rizicima, BCBS je u fo-kusu imao samo banke. On je 1998. godine objavio dokument pod nazivom “Poboljšanje transparentnosti banaka”5. U ovom dokumentu ukazano je na to da je transparentnost banaka ključni element efektivnog nadzora nad bankama, kao i sigurnog i zdravog ban-karskog sistema. BCBS je preporučio bankama da, u okviru svojih redovnih finansijskih izveštaja ili drugih javnih obelodanjivanja, pruže pouzdane i pravovremene informacije koje korisnicima omogućavaju tačnu procenu finansijskih performansi banke. Preporuče-

2 AICPA (1987), str. 3.3 Videti: ICAEW (1997); ICAEW (1999); ICAEW (2002).4 Videti: CICA (2002).5 Videti: BCBS (1998).


no je obelodanjivanje šest kategorija informacija među kojima su informacije o izloženosti rizicima i informacije o strategijama i praksi upravljanja rizicima.

Inicijalna nastojanja računovodstvenih i bankarskih profesionalnih organizacija da afir-mišu praksu izveštavanja o rizicima nisu u fokusu imala precizno definisanje forme izve-štavanja već isticanje koristi od obelodanjivanja informacija i to ne samo za eksterne stejkholdere, već i za kompanije i za funkcionisanje finansijskih tržišta. Osnovna korist ogleda se u smanjenju informacione asimetrije između menadžmenta izveštajne kompa-nije i eksternih stejkholdera. Kroz kvalitetno i pouzdano izveštavanje o rizicima, eksterni stejkholderi dobijaju informacije na osnovu kojih mogu da razumeju nivo izloženosti kom-panije rizicima i načine na koje menadžment upravlja tim rizicima. Ove informacije omo-gućavaju pouzdaniju ocenu postojećih performansi kompanije i tačnije predviđanje bu-duće zarađivačke sposobnosti i veličine i verovatnosti varijacija budućih novčanih tokova. Obelodanjivanja o rizicima su naročito korisna vlasnicima i potencijalnim investitorima jer doprinose tačnijoj proceni vrednosti akcija i tržišne vrednosti kompanije kao i boljoj oceni kompetencija menadžmenta. Ona smanjuju neizvesnost i eliminišu razlike između onoga što investitori očekuju i onoga što menadžment može da ostvari.6 To omogućava investitorima da donose efektivnije odluke o svom investicionom portfoliju.

Izveštavanje o rizicima ne donosi koristi samo eksternim stejkholderima već i samoj izveštajnoj kompaniji. Povećana transparentnost poboljšava finansijski ugled kompani-je, doprinosi sticanju poverenja eksternih stejkholdera u kompaniju i njen menadžment i olakšava ostvarenje ključnih ciljeva uz podršku stejkholdera. Zahvaljujući smanjenoj informacionoj asimetriji, investitori i kreditori spremni su da smanje premiju rizika, što za posledicu ima smanjenje cene kapitala.7 Dodatna korist je i u tome što obelodanji-vanje informacija o rizicima podstiče menadžment da unapređuje sistem identifikovanja i upravljanja rizicima i da izbegava preuzimanje prevelikih rizika. Obelodanjivanje ovih informacija doprinosi i očuvanju dugoročne finansijske stabilnosti kompanije. Omogu-ćavajući tačnije utvrđivanje cene akcija, sprečava se nastanak ozbiljnih šteta po ugled i dugoročno zdravlje kompanije, koje bi inače mogle da nastanu usled potcenjivanja rizika i precenjivanja vrednosti kompanije. Otvorenost i iskrenost menadžmenta u pogledu nivoa izloženosti kompanije rizicima može da dovede do toga da cene akcija u kratkom roku padnu na održiv nivo. Kratkovidni menadžeri možda ne prepoznaju da je s tim povezana šteta neznatna u odnosu na onu koja može da nastane usled stvaranja nerealno visokih očekivanja kod investitora.8

Obelodanjivanje informacija o rizicima doprinosi boljem funkcionisanju finansijskih tr-žišta. Taj doprinos ostvaruje se najpre kroz poboljšanje relevantnosti i pouzdanosti fi-nansijskih izveštaja. Mogućnost tačnijeg predviđanja cene akcija smanjuje heterogenost stavova o tržišnoj vrednosti kompanije i smanjuje odstupanja tržišne cene akcija od njene stvarne vrednosti. Na taj način smanjuje se volatilnost tržišnih cena akcija. Zahvaljujući tome, investitori su spremniji da trguju po tržišnim cenama. To dovodi do povećanja obi-ma aktivnosti na finansijskim tržištima.9 Investitori imaju mogućnost da porede rizičnost različitih kompanija. To im omogućava da bolje alociraju resurse u okviru svog investi-

6 Deumes (2008), str. 122.7 Prema: ICAEW (2002), str. 7; Linsley i Shrives (2006), str. 389.8 Deumes (2008), str. 123.9 Adamu (2013), str. 141.

IZVEŠTAVANJE O RIZICIMA KROZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE KOMPANIJA62cionog portfolija, što za rezultat ima bolju alokaciju resursa na finansijskim tržištima. Dostupnost ovih informacija podstiče tržišnu disciplinu. Tržište je u poziciji da kažnjava kompanije koje se preterano izlažu rizicima. To podstiče kompanije da posao obavljaju na siguran i efikasan način. Na taj način stvara se stabilno okruženje za realizaciju investici-onih aktivnosti. Iz svega toga proizlazi da obelodanjivanje informacija o rizicima doprinosi smanjenju nesavršenosti i poboljšanju efikasnosti finansijskih tržišta.10

Iako bi se moglo očekivati da u okviru dobrog korporativnog upravljanja, uprave kom-panija stave na raspolaganje eksternim korisnicima znatan obim informacija o rizicima, one mogu imati interes da ove informacije zadrže za sebe. Obelodanjivanje informacija o rizicima stvara direktne i indirektne troškove za kompaniju. Direktni troškovi su troškovi pripreme ovih informacija. Oni nastaju usled toga što kreiranje i distribucija pouzdanih i blagovremenih informacija o rizicima zahteva utrošak vremena menadžera. Ipak, ovi troškovi ne predstavljaju naročit problem.11

Osnovni razlog zbog koga su menadžeri zainteresovani da informacije o rizicima zadrže za sebe povezani su sa indirektnim troškovima. Indirektni troškovi odnose se na štete koje mogu da nastanu usled javnog obelodanjivanja osetljivih informacija kakve su informacije o rizicima. To su informacije koje imaju strateški značaj. Javnim obelodanjivanjem one postaju dostupne i konkurentima koji ih mogu zloupotrebiti zarad ostvarivanja sopstvene konkurentske prednosti, a na štetu konkurentske pozicije izveštajne kompanije. ICAEW je u svojim dokumentima naglašavao da kompanije treba da obelodanjuju informacije o rizicima koje su orijentisane ka budućnosti, a ne samo istorijski orijentisane informacije, zato što su one mnogo korisnije za donošenje odluka. Menadžeri nerado pružaju takve informacije jer su one nepouzdane i kompanija može trpeti štete zato što su investitori i drugi stejkholderi donosili odluke na osnovu takvih informacija.12

3. OBAVEZNA I DOBROVOLJNA OBELODANJIVANJA O RIZICIMAPrepoznajući važnost obezbeđivanja relevantnih i blagovremenih informacija o rizicima, Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (International Accounting Standar-ds Board – IASB) definisao je minimalne zahteve za obelodanjivanje ovih informacija u finansijskim izveštajima. IASB nije definisao poseban standard koji bi se ticao samo izveštavanja o rizicima. Zahtevi za obelodanjivanje informacija o rizicima su sadržani u nekoliko različitih standarda, pri čemu najveći broj zahteva sadržan je u međunarodnom standardu finansijskog izveštavanja (MSFI) 7 – Finansijski instrumenti: obelodanjivanja. Dodatni zahtevi su sadržani u međunarodnom računovodstvenom standardu (MRS) 1 – Prezentacija finansijskih izveštaja i MRS 37 – Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina, s tim da se u ova dva standarda eksplicitno ne pominju rizici već neizvesnosti.

MRS 1 podstiče identifikovanje neizvesnosti sa kojima se izveštajna kompanija suočava i koje utiču na njene finansijske izveštaje. Kada priprema finansijske izveštaje, uprava pro-

10 Abraham et al. (2012), str. 5.11 Deumes (2008), str. 123.12 Linsley et al. (2006), str. 269.


cenjuje sposobnost izveštajne kompanije da nastavi trajno da posluje. Finansijski izveštaji sastavljaju se na osnovu načela stalnosti poslovanja, osim ako uprava ne namerava da likvidira kompaniju ili da prestane da posluje, odnosno ako nema realnu alternativu da postupi drugačije. Kada je rukovodstvo, prilikom procenjivanja, svesno materijalnih nei-zvesnosti vezanih za događaje ili uslove koji mogu baciti značajnu sumnju na sposobnost kompanije da nastavi da posluje u neograničenom trajanju, ono je obavezno da obelodani te neizvesnosti.13

MRS 37 nalaže da se za svaku vrstu rezervisanja koja su priznata u bilansu stanja obe-lodane informacije o neizvesnostima u vezi sa iznosom ili vremenom dospeća odliva koje će nastati po ovom osnovu. Takođe, za svaku grupu potencijalnih obaveza zahteva se obelodanjivanje neizvesnosti u vezi sa iznosom ili vremenom dospeća svakog odliva.14 Iz nekog razloga, ne postoje uporedivi zahtevi za obelodanjivanje neizvesnosti o poten-cijalnoj imovini. Čini se razumnim obelodaniti svaku informaciju o mogućim efektima koji proizlaze iz neizvesnosti - bilo da su oni klasifikovani kao potencijalna imovina ili potencijalne obaveze.

Za razliku od prethodna dva standarda, MSFI 7 se pitanjima obelodanjivanja informacija o rizicima bavi detaljnije. Ovaj standard definiše zahteve za obelodanjivanje informacija o finansijskim instrumentima, među kojima su i informacije o rizicima koji proizlaze iz upotrebe finansijskih instrumenata. IASB objavio je ovaj standard 2005. godine. Njegova primena je postala obavezna od 1. januara 2007. godine. Od njegovog objavljivanja do danas, on je pretrpeo određene izmene. Poslednje izmene ovog standarda su posledica usvajanja MSFI 9 – Finansijski instrumenti, čija primena je počela 1. januara 2018. godine.

Izveštavanje o rizicima u skladu sa zahtevima sadržanim u MSFI 7 obavezno je za sve kompanije koje raspolažu finansijskim instrumentima. Ipak, njegova primena ima najveći uticaj na banke, jer prosečno učešće finansijskih instrumenata u ukupnoj imovini i oba-vezama banaka je preko 90%.15 Zbog visokog učešća finansijskih instrumenata u aktivi i pasivi, od banaka se zahteva znatan obim obelodanjivanja o finansijskim instrumentima, uključujući i obelodanjivanja o rizicima koji proizlaze iz njihove upotrebe. Obim obelo-danjivanja informacija o rizicima u finansijskim izveštajima determinisan je stepenom korišćenja finansijskih instrumenata, a ne delatnošću izveštajne kompanije.

MSFI 7 zahteva od izveštajne kompanije da u svojim finansijskim izveštajima obezbedi obelodanjivanja koja će omogućiti korisnicima da procene prirodu i stepen rizika koji poti-ču od finansijskih instrumenata, a kojima je kompanija izložena, kao i to kako kompanija upravlja tim rizicima. Uprava je obavezna da obelodani informacije o izloženosti i načinu upravljanja kreditnim rizikom, rizikom likvidnosti i tržišnim rizikom. Za svaku vrstu rizika treba da obelodani kvalitativne informacije o izloženosti riziku, načinima na koje on na-staje, svojim ciljevima, politika i procesima za upravljanje rizikom kao i metodama koje su korišćene za odmeravanje rizika i kvantitativne informacije o izloženosti riziku na kraju izveštajnog perioda i koncentraciji rizika.

13 Prema: IASB (2016).14 Prema: IASB (2018a).15 Bischof (2009), str. 167.

IZVEŠTAVANJE O RIZICIMA KROZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE KOMPANIJA64Najveći obim obelodanjivanja MSFI 7 zahteva o kreditnom riziku. Pored već navedenih zahteva, izveštajna kompanija treba da za finansijske instrumente za koje se primenjuju zahtevi za umanjenje vrednosti objasni svoje postupke upravljanja kreditnim rizikom i obrazloži kako su oni povezani sa priznavanjem i merenjem očekivanih kreditnih gubi-taka. Takođe, potrebno je obelodaniti inpute, pretpostavke i tehnike korišćene za mere-nje očekivanih kreditnih gubitaka kao i za određivanje da li se kreditni rizik finansijskih instrumenata značajno povećao od početnog priznavanja i da li je finansijska imovina umanjena za kreditne gubitke. Potrebno je obelodaniti i kvantitativne i kvalitativne po-datke o iznosima koji proizlaze iz očekivanih kreditnih gubitaka. Pored toga, zahteva se obelodanjivanje iznosa koji najbolje odražava maksimalnu izloženost izveštajne kompani-je kreditnom riziku na kraju izveštajnog perioda, bez uzimanja u obzir bilo kog kolaterala koji se poseduje ili drugog povećanja kreditnog boniteta. Takođe, zahteva se i obeloda-njivanje kvalitativnih i kvantitativnih podataka o kolateralima koje kompanija poseduje kao obezbeđenje i drugim vrstama kreditne zaštite. Podatke o maksimalnoj izloženosti kreditnom riziku i kolateralima treba posebno prikazati za finansijske instrumente za koje se primenjuju zahtevi za umanjenje vrednosti i posebno za finansijske instrumente za koje se ovi zahtevi ne primenjuju.

Kada je rizik likvidnosti u pitanju, pored obelodanjivanja koja su obavezna za sve vrste ri-zika koji proizlaze iz upotrebe finansijskih instrumenata, MSFI 7 zahteva obelodanjivanje analize dospeća finansijskih obaveza i to posebno za derivativne i posebno za nederiva-tivne finansijske obaveze, kao i obelodanjivanje načina upravljanja ovim rizikom. Kada je tržišni rizik u pitanju, zahteva se obelodanjivanje analize osetljivosti za svaku vrstu tržišnog rizika (valutni rizik, rizik promene kamatne stope i ostali tržišni rizici) kome je izveštajna kompanija izložena na kraju izveštajnog perioda, metoda i pretpostavki koje su korišćene prilikom pripreme analize osetljivosti i promena u metodama i pretpostavkama korišćenim pri izradi analize osetljivosti, kao i razloge takvih promena. MSFI 7 daje izve-štajnim kompanijama mogućnost da, umesto prethodno navedenih informacija, obeloda-ne analizu osetljivosti koja odražava međusobnu zavisnost između faktora tržišnog rizika (na primer, kamatnih stopa i deviznih kurseva) ako se takva analiza koristi za upravljanje finansijskim rizicima.

MSFI 7, takođe, zahteva obimna obelodanjivanja o hedžingu. Za svaku vrstu hedžinga kompanija treba da obelodani informacije o strategiji upravljanja rizikom, o tome kako aktivnosti zaštite od rizika mogu da utiču na iznos, vreme i nesigurnost budućih novčanih tokova izveštajne kompanije i da obelodane učinak koji računovodstvo hedžinga ima na izveštaj o finansijskom položaju izveštajne kompanije, izveštaj o sveobuhvatnoj dobiti i izveštaj o promenama na kapitalu. Standard detaljnije razrađuje ove zahteve. Svrha obe-lodanjivanja o hedžingu je da pomogne korisnicima da procene u kojoj meri su pojedini rizici ublaženi.16

Pored navedenih standarda, IASB je 2010. godine objavio Okvir za pripremu izveštaja menadžmenta kojim se, takođe, zahtevaju obelodanjivanja o rizicima. Izveštaj menad-žmenta ili izveštaj o poslovanju, kako se kod nas obično naziva, je narativni izveštaj u kome se opisuje kontekst u kome su ostvarene finansijske performanse. Ovaj izveštaj omogućava bolje razumevanje informacija sadržanih u finansijskim izveštajima. Menad-žment ima priliku da u ovom izveštaju izloži svoje viđenje uzroka događaja nastalih

16 Prema: IASB (2018b).


u prethodnom obračunskom periodu i njihovog uticaja na finansijske performanse, da prezentuje ciljeve izveštajne kompanije, strategije, resurse koje će koristiti u ostvarenju ciljeva, rizike i sl. Kada su u pitanju rizici, u Okviru za pripremu izveštaja menadžmenta navodi se da bi menadžment trebao da obelodani informacije o izloženosti kompanije rizicima, planovima i strategijama za otklanjanje i smanjenje rizika i efikasnosti prime-njenih strategija za upravljanje rizicima. Umesto navođenja svih mogućih rizika i nei-zvesnosti, pažnja treba da bude usmena na ključne rizike. Prilikom opisa glavnih rizika treba obuhvatiti kako pozitivne tako i negativne posledice izloženosti rizicima. Izveštaj o poslovanju treba da sadrži informacije koje su komplementarne informacijama sadržanim u finansijskim izveštajima.17

Okvir za pripremu izveštaja menadžmenta nema status standarda i njegova primena nije obavezujuća. Međutim, zbog važnost informacija koje se prezentuju u ovom izveštaju, veliki broj zemalja je svojim zakonima o računovodstvu i reviziji nametnuo obavezu sa-stavljanja ovog izveštaja. Obično je zakonom propisana i sadržina ovog izveštaja. Kada su u pitanju rizici, najčešće se zahteva obelodanjivanje ciljeva i politika izveštajne kompanije u vezi sa upravljanjem finansijskim rizicima, zajedno sa politikama zaštite od rizika za svaku planiranu transakciju za koju je neophodna zaštita i izloženost kompanije cenov-nom, kreditnom, tržišnom i valutnom riziku, riziku likvidnosti i drugim rizicima prisutnim u poslovanju kompanije.

Regulativa koja nameće obavezu obelodanjivanja informacija o rizicima naglasak stavlja na obelodanjivanja o finansijskim rizicima, koji nisu i jedini rizici kojima su izveštajne kompanije izložene. Rizici kao što su operativni, strateški, reputacioni, rizik zemlje i sl., takođe, mogu da imaju znatan uticaj na buduće novčane tokove kompanije. Francuska banka Société Générale, koja je u 2008. godini pretrpela gubitak od 4,9 milijarde evra zbog propusta u radu jednog zaposlenog i neadekvatnog sistema interne kontrole, i bri-tanska banka Barings, koja je u 1995. godini iz istih razloga pretrpela gubitak od 1,4 milijarde dolara, nakon čega je doživela bankrot, su odlični primeri uticaja nefinansijskog, konkretno operativnog rizika na rezultate poslovanja. Ove banke nisu i jedini primeri takvih uticaja.

Okolnost da profesionalna i zakonska regulativa ne zahteva obelodanjivanje informacija o nefinansijskim rizicima, ne sprečava kompanije da dobrovoljno obelodanjuju ove infor-macije. Štaviše, podstiče se njihovo obelodanjivanje jer veruje se da neke od prethodno navedenih koristi od obelodanjivanja u većoj meri dolaze do izražaja u uslovima dobro-voljnog nego u uslovima obaveznog obelodanjivanja. Smatra se da se koristi u pogledu podsticanja menadžmenta da unapređuje sistem identifikovanja i upravljanja rizicima ispoljavaju upravo u uslovima kada se kompanije samostalno opredele na obelodanji-vanje informacija. U uslovima obaveznog obelodanjivanja one su fokusirane na primenu propisa, a ne na promenu ponašanja kod izveštavanja i upravljanja rizicima.18

Menadžeri treba da budu svesni pozitivnih i negativnih efekata obelodanjivanja informa-cija o rizicima. Obelodanjivanja o rizicima koja su, prema standardima finansijskog izve-štavanja, obavezna trebalo bi pružiti eksternim korisnicima bez obzira na to kakve će biti implikacije po kompaniju i njen menadžment. Dobra strana obaveznog obelodanjivanja

17 Prema: IASB (2010).18 Willesson (2014), str. 106.

IZVEŠTAVANJE O RIZICIMA KROZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE KOMPANIJA66je to što se povećava uporedivost finansijskih izveštaja i što se sve kompanije stavljaju u jednak položaj, čime se smanjuje mogućnost zloupotrebe ovih informacija od strane konkurenata. Kada su u pitanju dobrovoljna obelodanjivanja, menadžment donosi odluku o njihovom obimu, praveći kompromis između pozitivnih i negativnih efekata.

4. DETERMINANTE OBIMA IZVEŠTAVANJA O RIZICIMAObelodanjivanje informacija o rizicima može da bude u funkciji upravljanja očekivanjima javnosti i opravdavanja načina upravljanja korporativnim rizicima. Kompanije su sve-sne mogućnosti da upravljaju svojim imidžem putem finansijskih izveštaja i zbog toga menadžeri prevazilaze minimalne zahteve za obaveznim izveštavanjem i dobrovoljno in-korporiraju dodatne finansijske i nefinansijske informacije. To za rezultat ima povećanje obima obelodanjivanja informacija o rizicima, pre svega u zemljama sa razvijenom ra-čunovodstvenom i investicionom praksom. Obim obelodanjivanja nije ujednačen među kompanijama, što je navelo brojne autore da istražuju faktore koji utiču na obim obelo-danjivanja.

U računovodstvenoj teoriji i praksi dokazano je da veličina kompanije ima veliki uticaj na obim i kvalitet informacija koje produkuje računovodstveni sistem. Velike kompanije raspolažu finansijskim i nefinansijskim resursima neophodnim za primenu složenih ra-čunovodstvenih metoda i tehnika. One ostvaruju efekte ekonomije obima kod kreiranja računovodstvenih informacija. Lakše mogu podneti troškove koje konkurenti izazovu zlo-upotrebljavajući obelodanjene informacije. One imaju veći broj stejkholdera, češće su u potrazi za novim izvorima finansiranja i u većoj meri privlače pažnju javnosti. Zbog toga, one trpe pritisak da obelodane što više informacija. Nastojeći da zadovolje zahteve stejkholdera, smanje informacionu asimetriju, smanje agencijske troškove, osiguraju što bolje uslove finansiranja i poboljšaju svoj korporativni imidž, velike kompanije obeloda-njuju više informacija o rizicima. Manje kompanije obično obelodanjuju manje informaci-ja jer takve informacije ne zahtevaju njihovi stejkholderi, a i troškovi njihovog kreiranja i obelodanjivanja najčešće prevazilaze koristi.19

Razlike u obimu obelodanjivanja informacija o rizicima nastoje se objasniti i delatnošću kojom se izveštajne kompanije bave. Kompanije koje posluju u istoj privrednoj grani suočavaju se sa istim nivoom poslovne složenosti i nestabilnosti. Uobičajeno je da one usvajaju slične smernice o obelodanjivanju informacijama, jer ako bi obelodanjivale ma-nje informacija u odnosu na kompanije koje pripadaju istoj delatnosti, tržište bi to moglo protumačiti kao prikrivanje loših vesti.20

Pretpostavlja se da profitabilnost kompanije utiče na njenu sklonost ka obelodanjivanju informacija o rizicima. Neki autori polaze od toga da menadžeri profitabilnih kompani-ja imaju motiv da obelodane veliki obim informacija o rizicima. Profitabilnost je poka-zatelj kvaliteta investiranja i dobrog menadžmenta, a samim tim, i dobrog upravljanja rizicima.21 Obelodanjujući informacije o rizicima, menadžeri nastoje da istaknu svoje

19 Khlif i Hussainey (2016), str. 184.20 Domínguez i Gámez (2014), str. 121.21 Madrigal et al. (2015), str. 761.


menadžerske sposobnosti i zadobiju poverenje stejkholdera. To bi trebalo da rezultuje u stabilnosti njihovih pozicija i povećanju kompenzacija koje su njima namenjene. Obelo-danjivanjem ovih informacija visoko profitabilne kompanije se dodatno diferenciraju u od-nosu na one koje su manje uspešne. Time one stvaraju uslove za pribavljanje kapitala po najpovoljnijim mogućim uslovima i izbegavanje smanjenja cena akcija. Neki drugi autori veruju da menadžeri kompanija sa lošim performansama mogu da budu pod pritiskom da pruže sveobuhvatna obelodanjivanja o rizicima. Takvi pritisci su posledica težnji ekster-nih stejkholdera da sagledaju uzroke loših performansi i buduće tendencije u poslovanju kompanije. Iako se smatra da postoji povezanost između ovih varijabli, zbog navedenih stavova priroda te povezanosti još uvek nije jasna.22

Brojni autori dovode u vezu obim obelodanjivanja o rizicima i sa nivoom izloženosti izveštajne kompanije rizicima. Pretpostavlja se da kompanije koje su u većoj meri izlo-žene rizicima imaju veću sklonost ka obelodanjivanju ovih informacija. Njihova sklonost proizlazi iz potrebe da opravdaju situaciju u kojoj se nalaze i da objasne kako upravljaju rizicima. Ove kompanije su predmet naročite pažnje stejkholdera. One trpe pritisak da obelodane što više informacija. Obelodanjujući opsežne informacije one nastoje da osigu-raju da ih tržište ne kažnjava previše.

Mnogi istraživači koriste leveridž kao merilo rizika i ispituju povezanost ovog pokazatelja i obima obelodanjivanja o rizicima. Visok nivo leveridža podrazumeva visoku zaduženost kompanije. Struktura kapitala povezana je sa agencijskim troškovima. Kompanije koje imaju visok leveridž imaju i visoke agencijske troškove, zato što veliko učešće duga u strukturi kapitala omogućava veće potencijalne transfere bogatstva od kreditora ka vla-snicima (isplate dividendi iz prinosa ostvarenog na kapital koji pripada kreditorima). Pret-postavlja se da će se sa povećanjem leveridža povećati i obim obelodanjivanja o rizicima, kako bi se smanjili agencijski troškovi.23 Visoko učešće duga u strukturi kapitala dovodi poverioce u takvu pregovaračku poziciju da mogu da vrše pritisak na menadžment da obelodani što više informacija o rizicima. Takav pritisak je u funkciji smanjenja informaci-one asimetrije, odnosno dobijanja informacija na osnovu kojih poverioci mogu da procene sposobnost kompanije da izmiri svoje finansijske obaveze. Međutim, treba imati u vidu da će, i pored svih koristi i pritisaka koje trpe, uvek biti i onih menadžera koji će kroz neobelodanjivanje informacija o rizicima nastojati da prikriju okolnost da je kompanija u velikoj meri izložena rizicima.

Okolnost da se akcije kompanije kotiraju na berzi, takođe, utiče na praksu obelodanji-vanja informacija u finansijskim izveštajima. Ove kompanije privlače pažnju ne samo stejkholdera već i šire javnosti.24 Mediji više prate njihov rad nego rad drugih kompanija. One obično imaju veće agencijske troškove, u odnosu na kompanije čije akcije se ne kotiraju na berzi, zbog čega se pretpostavlja da će imati i veći obim obelodanjivanja o rizicima. Regulativa vezana za emitovanje hartija od vrednosti može da zahteva obeloda-njivanje dodatnih informacija, u odnosu na ono što zahteva računovodstvena regulativa. Kompanije same mogu da budu zainteresovane da obelodanjuju više informacija kako bi održale ili povećale tražnju za akcijama koje su emitovale.

22 Hassan (2014), str. 112.23 Rajab i Handley-Schachler (2009), str. 231.24 Oliveira et al. (2011b), str. 275.

IZVEŠTAVANJE O RIZICIMA KROZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE KOMPANIJA68Pretpostavlja se da je obim obelodanjivanja informacija o rizicima determinisan i ka-rakteristikama vlasništva nad izveštajnom kompanijom. Čini se da se kompanije koje imaju koncentrisanu strukturu vlasništva (mali broj velikih akcionara) manje angažuju na obelodanjivanju ovih informacija u finansijskim izveštajima, jer oni te informacije mogu distribuirati vlasnicima kroz interne kanale komuniciranja. Akcionari obično aktivno nad-gledaju poslovanje kompanije i spremni su da disciplinuju menadžment koji ostvaruje loše performanse. Zbog toga su i agencijski troškovi niži. Iz istih razloga ne postoji po-treba za opsežnijim obelodanjivanjem informacija ni u uslovima kada u strukturi vlasniš-tva dominiraju interni vlasnici (zaposleni i članovi menadžmenta). U uslovima disperzije vlasništva na veliki broj malih akcionara, vlasnici nisu u poziciji da aktivno kontrolišu rad menadžmenta. Usled toga raste agencijski problem i informaciona asimetrija. Oni se mogu eliminisati ili barem ublažiti jedino kroz obelodanjivanje opsežnih informacija o poslovanju kompanije, uključujući i informacije o izloženosti i načinima upravljanja rizicima. Pritisak da se obelodane ove informacije će, takođe, biti prisutan ako u strukturi vlasništva dominiraju eksterni vlasnici i to naročito ako se među njima nalaze institucio-nalni investitori.25

Obim obelodanjivanja o rizicima dovodi se u vezu i sa veličinom i strukturom odbora direktora izveštajne kompanije. Smatra se da postoji pozitivna korelacija između veličine odbora direktora i obima obelodanjivanja. Autori koji zastupaju takav stav polaze od toga da se sa povećanjem broja članova odbora direktora povećava baza znanja koja menad-žmentu stoji na raspolaganju prilikom donošenja važnih odluka. Svaki član odbora direk-tora donosi novi način gledanja na strateška pitanja kompanije. On unosi svoje znanje i iskustvo u rad ovog tela. Što je veći odbor direktora veća je raznolikost tog znanja i iskustva. Njihovo sinergetsko delovanje doprinosi povećanju sposobnost menadžmenta da donosi kvalitetnije odluke, uključujući i one koje se tiču obima obelodanjivanja informacija.26

Kada je u pitanju struktura odbora direktora, pretpostavlja se da će veće učešće neza-visnih neizvršnih direktora uticati na veće obelodanjivanje informacija o rizicima. Polazi se od toga da izvršni direktori nemaju dovoljno podsticaja da u većoj meri obelodanjuju informacije na osnovu kojih eksterni stejkholderi mogu ostvariti detaljniji uvid u njihov rad i ponašanje. Takođe, smatra se da neizvršni direktori koji su na određeni način zavisni od menadžmenta neće podsticati na veće obelodanjivanje ovih informacija. Istovremeno, smatra se da jedino nezavisni neizvršni direktori imaju lični interes da podstiču obimnija obelodanjivanja o rizicima. Oni imaju malo učešće u svakodnevnom upravljanju kom-panijom i indirektno prate aktivnosti izvršnih direktora. Zbog toga su oni lično izloženi većem riziku. Kako bi umanjili taj rizik, oni zahtevaju veća obelodanjivanja. S obzirom na to da odbor direktora ima uticaj na finansijsko izveštavanje i politiku obelodanjivanja, za očekivati je da su kompanije koje imaju veći procenat nezavisnih neizvršnih direktora u svom odboru direktora transparentnije u svom radu i da u većoj meri zadovoljavaju informacione potrebe svojih stejkholdera.27

25 Ntim et al. (2013), str. 367.26 Prema: Domínguez i Gámez (2004), str. 119; Ntim et al. (2013), str. 369.27 Abraham i Cox (2007), str. 231-232.


5. KVALITET IZVEŠTAVANJA O RIZICIMAInvestitorima i kreditorima su potrebne informacije o rizicima kako bi na osnovu njih mo-gli da procene ukupnu izloženost kompanije rizicima i da donesu odluke o investiranju, dezinvestiranju i kreditiranju. Ove informacije treba da budu relevantne, razumljive, po-uzdane, sveobuhvatne, blagovremene i uporedive. Korisnicima nisu dovoljne bilo kakve informacije o rizicima, već informacije koje su korisne za odlučivanje. Videli smo da su se sa objavljivanjem MSFI 7 znatno povećali zahtevi za obelodanjivanjem ovih informacija. Početak primene ovog standarda poklopio se sa periodom izbijanja finansijske krize, koja je na površinu izbacila probleme koji su posledica potcenjivanja rizika i neadekvatnog izveštavanja o rizicima. Ovi problemi su ukazali na potrebu unapređenja izveštavanja o rizicima. Očekivalo se da će povećanje zahteva za obelodanjivanje informacija o rizicima i prepoznavanje važnosti izveštavanja o rizicima dovesti do toga da kompanije stavljaju na raspolaganje eksternim stejkholderima kvalitetne informacije o rizicima na osnovu kojih mogu donositi optimalne odluke.

Autori koji se bave izučavanjem prakse obelodanjivanja informacija o rizicima od strane kompanija u različitim sektorima često izražavaju razočarenje. Oni ističu da primena MSFI ima ograničeni efekat i da kompanije formalno obelodanjuju informacije o rizici-ma, ali da suštinski ne pružaju potrebne informacije. Rezultati nekih empirijskih studija pokazuju da je primena MSFI 7 imala pozitivan uticaj na kvantitet, ali ne i na kvalitet obelodanjivanja28, dok rezultati nekih drugih studija pokazuju da nije ostvaren pozitivan uticaj ni na kvantitet ni na kvalitet obelodanjivanja29. Istraživanja, takođe, pokazuju da kompanije kod kojih je povećan obim obelodanjivanja o rizicima obično ispunjavaju samo minimalne zahteve za obelodanjivanjem ili ne ispunjavaju čak ni minimalne zahteve.30

Povećanje kvantiteta ne podrazumeva nužno i poboljšanje kvaliteta. Neki stavljaju znak jednakosti između javnog obelodanjivanja informacija i transparentnosti, ali transparen-tnost zahteva od učesnika na tržištu ne samo da pružaju informacije, već i da te infor-macije stavljaju u kontekst koji ih čini značajnim za korisnike. Istraživanja pokazuju da je netransparentnost, kada je u pitanju izloženost rizicima, jednako prisutna i nakon uvo-đenja MSFI 7. Informacije o rizicima koje se javno obelodanjuju su uopštene, nedovoljno detaljne, nerazumljive i neuporedive. U strukturi obelodanjivanja o rizicima preovlađuju kvalitativne informacije i informacije koje su orijentisane ka prošlosti.31 Takve informacije nisu adekvatne za procenu ukupne izloženosti rizicima i nisu relevantne za donošenje odluka.

Menadžeri su skloni obelodanjivanju informacija o rizicima kojima je kompanija bila izlo-žena u prošlosti ili kojima je trenutno izložena. Oni retko obelodanjuju informacije o rizicima koji mogu ugroziti aktivnosti kompanije u budućnosti, a upravo te informacije eksterni stejkholderi smatraju korisnim za odlučivanje. Menadžeri naročito nisu voljni da obelodane informacije o budućoj izloženosti rizicima kojima kompanija ne upravlja. Ako obelodanjuju informacije koje su orijentisane ka budućnosti, onda nastoje da ukažu na negativne posledice delovanja rizika koji su van kontrole menadžmenta odnosno kojima

28 Videti: Oliveira et al. (2013), str. 11; Miihkinen (2012).29 Videti: Oliveira et al. (2011a).30 Videti: Oliveira et al. (2013), str. 11; Bischof (2009).31 Videti: Maffei et al. (2014).

IZVEŠTAVANJE O RIZICIMA KROZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE KOMPANIJA70menadžment i ne može da upravlja. Pri tome, ove informacije su skromnog obima i uop-štene, tako da su često nekorisne za odlučivanje.32

Da bi bila kvalitetna, obelodanjivanja o rizicima treba da sadrže kvantitativne informacije. Takve informacije poboljšavaju kredibilitet obelodanjivanja i omogućavaju njihovu na-knadnu verifikaciju. Kvalitativne informacije ne mogu nadomestiti nedostatak kvantitativ-nih informacija. Čak i ako kompanija obelodani kvalitativne informacije o rizicima, veoma je teško, ako ne i nemoguće, da eksterni stejkholderi na osnovu tih informacija sačine sopstvene kvantitativne procene izloženosti kompanije rizicima. Zbog toga, preporučuje se kompanijama da, kadgod su u mogućnosti, kvantifikuju rizike i na taj način omoguće eksternim stejkholderima da sagledaju mogući uticaj identifikovanih rizika na finansijske performanse kompanije.33

Razlozi zbog kojih menadžeri izbegavaju da obelodane kvantitativne informacije orijen-tisane ka budućnosti mogu da budu objektivne prirode. Naime, oni se suočavaju sa problemom nedostatka podataka. Često su primorani da koriste najbolju procenu kako bi kvantifikovali rizike, znajući da eventualni ishod rizika može biti sasvim drugačiji od učinjene procene. Obelodanjivanje takvih procena kompaniju stavlja u nezavidan položaj, imajući u vidu da investitori mogu pretrpeti gubitke usled zasnivanja odluka na pogrešnim procenama. Zbog toga su menadžeri skloniji tome da u okviru finansijskih izveštaja izo-stave informacije o budućoj izloženosti kompanije rizicima ili da narativno opišu rizike, umesto da pruže kvantitativne projekcije mogućih ishoda.

Obelodanjivanje informacija o rizicima jeste obavezno, ali kvalitet tih obelodanjivanja u velikoj meri ostaje dobrovoljan.34 Unapređenje izveštavanja o rizicima je potrebno i mo-guće. Kompanije se moraju podstaći da pružaju sveobuhvatne i razumljive informacije o rizicima. Prvi korak ka tome jeste da se one primoraju da ispunjavaju barem minimalne zahteve za obelodanjivanjem predviđene u MSFI. U tome važnu ulogu imaju revizor-ske kuće koje vrše reviziju finansijskih izveštaja, uključujući i napomene uz finansijske izveštaje, u kojima treba da se nalaze informacije o rizicima. I problem neuporedivosti informacija donekle se može ublažiti. On je posledica toga što MSFI 7 ne propisuje niti preporučuje bilo kakvu formu obelodanjivanja ovih informacija. Prilikom prezentacije informacija, kompanije koriste različite rokove dospeća, na različite načine pripremaju i prikazuju analize osetljivosti i sl., što dovodi do neuporedivosti. Buduća poboljšanja ovog standarda bi mogla da idu u pravcu definisanja forme i detaljnije razrade sadržine obelodanjivanja o rizicima, u meri u kojoj je to moguće. Međutim, i pored svih unapre-đenja, korisnici i dalje mogu biti nezadovoljni ako imaju nerealna očekivanja. Učesnici na tržištu često se pitaju kako to da kompanije nisu predvidele probleme u budućnosti. Oni imaju sklonost da zaborave da je budućnost uvek puna nepoznanica i da zbog toga kompanije nerado obelodanjuju informacije koje su orijentisane ka budućnosti. Eksterni stejkholderi moraju prepoznati neizbežna ograničenja izveštavanja o rizicima i formirati realna očekivanja.

32 Videti: Wieczorek-Kosmala et al. (2014).33 Deumes (2008), str. 125-126.34 ICAEW (2011), str. 21.


6. ZAKLJUČAKRačunovodstvene i bankarske profesionalne organizacije godinama nastoje da afirmišu praksu izveštavanja o rizicima kroz isticanje koristi od obelodanjivanja ovih informacija. Osnovna korist ogleda se u smanjenju informacione asimetrije između menadžmenta izveštajne kompanije i eksternih stejkholdera. Smanjena informaciona asimetrija sma-njuje neizvesnost vlasnika i investitora, omogućava im pouzdaniju procenu tržišne vred-nosti kompanije, efektivniju diversifikaciju rizika unutar njihovom investicionog portfolija i bolju ocenu performansi menadžmenta. Koristi za izveštajnu kompaniju ogledaju se u smanjenju cene kapitala, usled spremnosti vlasnika i investitora da smanje premiju za rizik kao odgovor na smanjenje neizvesnosti, sticanju poverenja eksternih stejkholdera, sticanju i očuvanju finansijskog ugleda i dugoročne finansijske stabilnosti i podsticanju menadžmenta da unapređuje sistem identifikovanja i upravljanja rizicima i da izbegava preuzimanje prevelikih rizika. Navedene koristi odražavaju se i na funkcionisanje finan-sijskih tržišta. Smanjuje se volatilnost tržišnih cena akcija, povećava se obim aktivnosti na finansijskim tržištima, vrši se bolja alokacija resursa i stvara se stabilnije okruženje za realizaciju investicionih aktivnosti. Pored koristi, prisutni su i rizici od obelodanjivanja informacija o rizicima koji se, pre svega, ogledaju u štetama koje mogu nastati usled zloupotrebe ovih informacija od strane konkurenata i usled obelodanjivanja nepouzdanih procena vezanih za izloženost rizicima i oslanjanja eksternih stejkholdera na te procene prilikom donošenja odluka.

Prepoznajući važnost izveštavanja o rizicima, Odbor za međunarodne računovodstvene standarde definisao je zahteve za obelodanjivanje ovih informacija u finansijskim izve-štajima. Zahtevi se dominantno odnose na obelodanjivanja o rizicima koji proizlaze iz upotrebe finansijskih instrumenata. Naglasak se stavlja na obelodanjivanja o finansijskim rizicima, mada to nisu i jedini rizici kojima su izveštajne kompanije izložene. Bez obzira na to šta se regulativom zahteva, menadžment može putem finansijskih ili nekim drugih izveštaja kompanije eksternim stejkholderima da pruži dodatne informacije o rizicima kojima je izložena. Štaviše, podstiče se njihovo obelodanjivanje jer se veruje da neke od koristi u većoj meri dolaze do izražaja u uslovima dobrovoljnog obelodanjivanja informa-cija o rizicima.

I pored toga što je poželjno dobrovoljno obelodanjivanje dodatnih informacija o rizicima, kompanije obično ispunjavaju samo minimalne zahteve za obelodanjivanjem definisane standardima ili ne ispunjavaju čak ni minimalne zahteve. Prisutan je visok varijabilitet u obimu obelodanjivanja između različitih kompanija. Smatra se da je obim obeloda-njivanja determinisan: veličinom kompanije, njenom profitabilnošću, vrstom delatnosti, nivoom izloženosti rizicima, karakteristikama vlasništva, veličinom i strukturom odbora direktora i okolnošću da se akcije kompanije kotiraju odnosno ne kotiraju na berzi.

Potrebno je podstaći kompanije da obelodanjuju više informacija o rizicima, ali i da poboljšaju kvalitet tih informacija. Kompanije često samo formalno, ali ne i suštinski izveštavaju o rizicima, imajući u vidu da su informacije koje pružaju eksternim stejkhol-derima obično uopštene, nedovoljno detaljne, nerazumljive, neuporedive i da preovlađuju kvalitativne informacije i informacije koje su orijentisane ka prošlosti. Takve informacije nisu korisne za donošenje odluka. Unapređenje izveštavanja o rizicima je moguće i to kroz unapređenje standarda i unapređenje kvaliteta rada revizora koji revidiraju informa-

IZVEŠTAVANJE O RIZICIMA KROZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE KOMPANIJA72cije sadržane u finansijskim izveštajima, s tim da je potrebno kod eksternih stejkholdera stvoriti realna očekivanja od ovakve vrste izveštavanja.

LITERATURAAbraham, S. and Cox, P. (2007), “Analysing the determinants of narrative risk informati-on in UK FTSE 100 annual reports” The British Accounting Review, Vol. 39, No. 3, Pp. 227-248.

Abraham, S. et al. (2012), “Risk reporting: Clarity, relevance and location” Institute of Chartered Accountants of Scotland, Edinburgh.

Adamu, M. U. (2013), “Risk reporting: A study of risk disclosures in the annual reports of listed companies in Nigeria” Research Journal of Finance and Accounting, Vol. 4, No. 16, Pp. 140-147.

AICPA (1987), “Report of the task force on risk and uncertainties” American Institute of Certified Public Accountants, New York.

BCBS (1998), “Enhancing bank transparency” Basel Committee on Banking Supervisi-on, Basel.

Bischof, J. (2009), “The effects of IFRS 7 adoption on bank disclosure in Europe” Acco-unting in Europe, Vol. 6, No. 2, Pp. 167-194.

CICA (2002), “Management’s discussion and analysis: Guidance on preparation and disclosure” Canadian Institute of Chartered Accountants, Toronto.

Deumes, R. (2008), “Corporate risk reporting: A content analysis of narrative risk dis-closures in prospectuses” The Journal of Business Communication, Vol. 45, No. 2, No. 120-157.

Domínguez, L. R. and Gámez, L. C. N. (2014), “Corporate reporting on risks: Evidence from Spanish companies” Revista de Contabilidad, Vol. 17, No. 2, Pp. 116-129.

Hassan, N. S. (2014), “Investigating the impact of firm characteristics on the risk dis-closure quality” International Journal of Business and Social Science, Vol. 5, No. 11, Pp. 109-119.

ICAEW (1997), “Financial reporting of risks: Proposal for a statement of business risks” Institute of Chartered Accountants in England and Wales, London.

ICAEW (1999), “No Surprises: The case for better risk reporting” Institute of Chartered Accountants in England and Wales, London.


ICAEW (2002), “No Surprises: Working for better risk reporting” Institute of Chartered Accountants in England and Wales, London.

ICAEW (2011), “Reporting business risk: Meeting expectations” Institute of Chartered Accountants in England and Wales, London.

IASB (2010), “Management Commentary, A framework for presentation” IFRS Founda-tion, London.

IASB (2016), “IAS 1 – Presentation of financial statements” IFRS Foundation, London.

IASB (2018a), “IAS 37 – Provisions, Contingent Liabilities and Contingent Assets” IFRS Foundation, London.

IASB (2018b), “IFRS 7 - Financial Instruments: Disclosures“ IFRS Foundation, London.

Khlif, H. and Hussainey, K. (2016), “The association between risk disclosure and firm characteristics: A meta-analysis” Journal of Risk Research, Vol. 19, No. 2, Pp. 181-211.

Linsley, P. M. and Shrives, P. J. (2006), “Risk reporting: A study of risk disclosures in the annual reports of UK companies” The British Accounting Review, Vol. 38, No. 4, Pp. 387-404.

Linsley, P. M. et al. (2006), “Risk disclosure: An exploratory study of UK and Canadian banks” Journal of Banking Regulation, Vol. 7, No. 3-4, Pp. 268-282.

Madrigal, M. H. et al. (2015) , “Determinants of corporate risk disclosure in large Spa-nish companies: a snapshot” Contaduría y Administración, 60(4), 757-775.

Maffei, M. Et al. (2014), “(Un) useful risk disclosure: Explanations from the Italian banks” Managerial Auditing Journal, Vol. 29, No. 7, Pp. 621-648.

Miihkinen, A. (2012), “What drives quality of firm risk disclosure? The impact of a nati-onal disclosure standard and reporting incentives under IFRS” The International Journal of Accounting, Vol. 47, No. 4, Pp. 437-468.

Ntim, C. G. et al. (2013), “Corporate governance and risk reporting in South Africa: A study of corporate risk disclosures in the pre-and post-2007/2008 global financial crisis periods” International Review of Financial Analysis, Vol. 30, Pp. 363-383.

Oliveira, J. et al. (2011a), “Risk-related disclosures by non-finance companies: Portu-guese practices and disclosure characteristics” Managerial Auditing Journal, Vol. 26, No. 9, Pp. 817-839.

Oliveira, J. et al. (2011b), “Voluntary risk reporting to enhance institutional and orga-nizational legitimacy: Evidence from Portuguese banks” Journal of Financial Regulation and Compliance, Vol. 19, No. 3, Pp. 271-289.

IZVEŠTAVANJE O RIZICIMA KROZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE KOMPANIJA74Oliveira, J. et al. (2013), “Risk reporting: A literature review” University of Aveiro, Wor-king paper, No. 1/2013.

Rajab, B., and Handley-Schachler, M. (2009), “Corporate risk disclosure by UK firms: Trends and determinants” World Review of Entrepreneurship, Management and Sustai-nable Development, Vol. 5, No. 3, Pp. 224-243.

Wieczorek-Kosmala, M. et al. (2014), “Voluntary risk reporting in annual reports: Case study of the practices of Polish public companies” e-Finanse, Vol. 10, No. 4, Pp. 46-59.

Willesson, M. (2014), “New experiences from voluntary risk disclosures: Operational risk in Nordic banks” Journal of Financial Management, Markets and Institutions, Vol. 2, No. 1, Pp. 105-126.


ANDRIJANA MRKAIĆ ATELJEVIĆ1


ODRŽIVI TURIZAM U BOSNI I HERCEGOVINI – ANALIZA STANJA NA OSNOVU KOMPARATIVNIH INDIKATORA EVROPSKE KOMISIJE

JEL KLASIFIKACIJA: O13, Q01, Z32

APSTRAKT:

Mnoge zemlje u tranziciji na turizam gledaju kao na razvojnu šansu koja će im zahva-ljujući valorizaciji prirodnih i antropogenih atrakcija obezbjediti ulazak u međunarodne ekonomske tokove. Međutim, veliki broj zemalja u procesu svog turističkog afirmisanja zaboravi na izvorne vrijednosti i oskudnost resursne osnove kojoj treba pružiti održivi ra-zvoj. Gdje je Bosna i Hercegovina (BiH) na putu održivog upravljanja turizmom, i kakav institucionalni okvir za ovu problematiku ima, pokazaće nam ovaj rad.Osima toga, rad analizira mogućnosti inkorporiranja komparativnih indikatora Evropske komisije za održivi turizam na turističku privredu BiH.

1 Visoka škola za turizam i hotelijerstvo, Trebinje, Republika Srpska/Bosna i Hercegovina.

KLJUČNE REČI:ODRŽIVI TURIZAM, BOSNA I HERCEGOVINA, INDIKATORI ODRŽIVOG TURIZMA

ODRŽIVI TURIZAM U BOSNI I HERCEGOVINI – ANALIZA STANJA NA OSNOVU KOMPARATIVNIH INDIKATORA EVROPSKE KOMISIJE76ABSTRACT:

Many countries in transition see tourism as a development opportunity that will, thanks to the valorisation of natural and anthropogenic attractions, provide access to international economic trends. However, many countries in the process of their tourist affiliation forget about the original values and the scarcity of the resource base which need sustainable development. Where is Bosnia and Herzegovina (BiH) on the path to sustainable man-agement of tourism, and what institutional framework for this issue has, this work will show us. In addition, the paper analyzes the possibilities of incorporating the comparative indicators of the European Commission for sustainable tourism into the tourism economy of BiH.

KEYWORDS:SUSTAINABLE TOURISM, BOSNIA AND HERZEGOVINA, INDICATORS OF SUSTAINABLE TOURISM


1. UVODPreduslov za aktivno sprovođenje politike održivog razvoja turizma je postojanje neop-hodnog seta alata koji omogućava praćenje i monitoring nad postojećim stanjem desti-nacije, i preduzimanje korektivnih mjera. Ravnoteža između turista, prirode i lokalnog stanovništva trebala bi da bude početni i krajnji cilj za sve destinacije. Kako se BiH nalazi u fazi rasta kada je u pitanju evolutivni životni ciklus destinacije, to znači da još uvijek ima vremena da pristupi održivom upravljanju svojim turističkim atrakcijama. Stanje in-dikatora održivog turizma u BiH se prati na indirektan način, preko parcijalnih indikatora ekološkog, ekonomskog ili socijalnog razvoja države. To znači da država ne posjeduje zvaničan set alata za praćenje održivog razvoja turizma, kao ni kontrolno tijelo koje se bavi problemom limitiranosti resursa. Da bi se takav dokument usvojio na državnom nivou potrebna je entitetska saradnja praćena harmonizacijom informacija i podataka iz oblasti održivog turizma. Saradnjom bi se osigurao neprekidan tok i razmjena podataka, a indikatori bi bili dostupni ne samo kreatorima politike održivog turizma u BiH, već i javnosti. Takođe usvajanje zvanične liste indikatora održivog turizma u BiH značilo bi i redovno izvještavanje tijela Evropske komisije o stanju turističke privrede u našoj državi. U međuvremenu, BiH se može osloniti na upotrebu ETIS indikatora koji su klasifikovani od strane EU, ili implementacijom komparativnih indikatora Evropske komisije iz 1995. godine.

Pri odabiru indikatora treba voditi računa da su pouzdani, reprezentativni, usporedivi, te da se na osnovu njih mogu interpretirati izvještaji o stanju održivosti turizma, i izvući zaključak o eventualnim korektivnim akcijama. Pašalić smatra da u mjerenju stanja i perspektiva održivog turizma Bosne i Hercegovine veliki doprinos može dati Geografski informacioni sistem –GIS, ali nažalost slaba kadrovska edukovanost otežava njegovu upotrebu. Uloga GIS-a bila bi u sistematizaciji podataka, identifikaciji zona održivog turiz-ma, pregovaranju stejkholdera o ekonomskom impaktu i impaktu na prirodno i socijalno-kulturno okruženje2. U nastavku rada slijedi analiza stanja održivog turizma u BiH, prema komparativnim indikatorima Evropske komisije iz 1995. godine.

2. KOMPARATIVNI INDIKATORI ODRŽIVOG TURIZMA EVROPSKE KOMISIJE - IMPLEMENTACIJA NA TURISTIČKU PRIVREDU BOSNE I HERCEGOVINENa bazi Komparativnih indikatora održivog turizma koji su izdati od strane Evropske komisije 1995. godine u nastavku će se pokušat prezentovati stanje BiH turizma sa as-pekta održivosti. Većina indikatora mjerena je javno dostupnim podacima, sa korektnim izvorima, a oni indikatori za koje ne postoje zvanični, javno dostupni podaci mjereni su ličnom procjenom autora zasnovanoj na poznavanju i istraživanju turističkog tržišta BiH.

2 Pašalić S. (2010), str. 553-554.

ODRŽIVI TURIZAM U BOSNI I HERCEGOVINI – ANALIZA STANJA NA OSNOVU KOMPARATIVNIH INDIKATORA EVROPSKE KOMISIJE78

2.1. Ekonomski indikatoriSezonski karakter turističke ponude jedan je od pokazatelja ekonomske neodrživosti jer se obično u par mjeseci glavne sezone odvija najveći turistički promet koji ostavlja poslje-dice, posebno u pogledu sezonalnosti zapošljavanja. Sezonalnost predstavlja privremenu neravnotežu u turističkoj aktivnosti koja dovodi do povećanog pritiska na komunalne fondove odnosno do povećanja otpada, potrošnje struje, vode, saobraćajnih gužvi.3 Ako posmatramo period 2017. godine u BiH su kretanja turista bila najveća tokom jula, av-gusta i septembra mjeseca i kvantitativno su iznosila 1.003.915 noćenja, uključujući i domaće i strane turiste. S obzirom da je ukupan broj turističkih noćenja u 2017. godini iznosio je 2,677.125 onda noćenja za tri mjeseca sezone ustvari predstavljaju 37,49 % od ukupnog broja noćenja u 2017. godini. Na bazi podataka Agencije za statistiku BiH (BHAS) može se izvesti kalkulacija noćenja za 2017. godinu kako bi se uočio sezonski karakter turizma, što je predstavljeno narednom tabelom.

TABELA BR. 1: STRUKTURA TURISTIČKIH NOĆENJA ZA 2017. GODINU U BIH

UKUPNO TUR. NOĆENJA (JAN.-DECEMB.) 2016. GODINA 2017. GODINA

2.376.743 2.677.125

Broj noćenja (d+s) Broj noćenja (d+s)

Januar 113.325 124.527

Februar 109.661 121.770

Mart 142.966 156.256

April 185.372 215.105

Maj 258.134 267.341

Jun 207.227 243.477

Jul 289.133 347.082

Avgust 332.954 372.102

Septembar 257.098 284.731

Oktobar 208.629 238.765

Novembar 132.685 148.011

Decembar 137.967 153.580

Ukupno ljetnja sezona (jul, avgust, septembar4):Procenat (% od ukupnog br. noćenja.)

879.185

36,99%

1.003.915

37,49%

Izvor: Samostalna izrada autora prema podacima BHAS: http://www.bhas.ba/saopstenja/2018/.pdf pristupljeno 24.01.2019.

Na osnovu tabele dolazimo do zaključka da se oko 36,99% noćenja u 2016. godini i 37,49% turističkih noćenja u 2017. godini odnosilo na ljetnu sezonu, a ostatak turistič-kih noćenja od 63,01 % u 2016. i 62,51% u 2017. godini je raspoređen na preostale mjesece u godini, što ne predstavlja tako ozbiljne sezonalne fluktuacije. Uvažavajući kri-

3 Parafrazirano prema: Butler, R. W., Mao, B.(1997), str. 9. – 23.4 Ljetna sezona je sinonim za mjesece koji kalendarski čine ljeto, a u BiH su tada najveća turistička kretanja, iako ne

drastično u odnosu na ostatak godine.


terijume Evropske komisije na osnovu kojih se utvrđuju granične vrijednosti za definisanje sezonalnosti (uzimaju se tri mjeseca sa najvećim brojem noćenja) Bosna i Hercegovina se nalazi u zelenoj zoni, odnosno nema problem sa sezonalnošću turizma.5 Ova redistribu-cija broja noćenja po skoro svim mjesecima u toku 2016/2017. godine, sa dominacijom ljetnih mjeseci, ide u prilog činjenici da BiH još uvijek nema problem sezonalnosti (koji podrazumijeva da su noćenja ostvarena u samo par mjeseci godišnje, a u ostatku godine nema turističkih posjeta).

Odnos turističkih noćenja i smještajnih kapaciteta predstavlja indikator ekonomskog obrta u destinaciji. Prema podacima BHAS agencije za statistiku BiH, kao pokazatelj smještajnih kapaciteta uzeti su podaci o broju raspoloživih kreveta zaključno sa decem-brom 2017. godine, iz ukupno dvije kategorije: sobe, apartmani i mjesta za kampovanje (38.333 kreveta) i hoteli i sličan smještaj (33.084), što ukupno daje raspoloživi 71.417 krevet. Ako u odnos stavimo broj noćenja za 2017. godinu koji je iznosio 2,677.125 noćenja i broj smještajnih kapaciteta 71.417 dobijamo 37,48 noćenja po krevetu godiš-nje.6 Prema Listi komparativnih indikatora Evropske komisije (1995), odnos ovih indi-katora ne smije biti manji od 120 jer se u tom slučaju destinacija nalazi u crvenoj zoni, odnosno ima nizak stepen iskorištenosti kapaciteta.7

2.2. Zadovoljstvo turistaZadovoljstvo turista je veoma bitan indikator koji se mjeri na razne načine. To je stav koji turisti zauzimaju nakon korišćenja turističkih usluga. Može se mjeriti klasičnim ocjenjva-njem npr. Likertovom skalom, nivoom turističke potrošnje, ili kako Evropska komisija na-laže, brojem ponovljenih posjeta u određenu destinaciju.8 Na taj način se mjeri satisfakci-ja turista, te se stvara uvid u njihove preferencije i ukuse. Prema listi indikatora Evropske komisije ukoliko je procenat ponovljenih posjeta manji od 30%, onda destinacija nema dovoljno reputacije i kredibiliteta.9 Nažalost ovi podaci nisu mjereni za BiH, ili makar nisu javno dostupni, pa se neće tumačiti.

2.3. Kulturni indikatoria) Odnos broja smještajnih kapaciteta i broja lokalnog stanovništva mjeri stanje kultur-

nog identiteta, odnosno stepen njegove narušenosti, je ukoliko je ta proporcija veća od 1,6:1, destinacija je u problemu zbog eventualnog narušavanja blagostanja domi-cilne lokalne zajednice turističkim djelovanjem. Broj smještajnih kapaciteta (kreveta po svim kategorijama) zaključno sa decembrom 2017. godine je 71.147 kreveta , a broj stanovnika u BiH prema podacima UN-ovog World Popilation Prospect 2017.

5 Duletić V. (2011), str. 24.6 2,677.125/71.417= 37,48, Podaci preuzeti sa: http://www.bhas.ba/saopstenja/2018/TUR_02_2017_12_0_BS.pdf

ihttp://www.bhas.ba/saopstenja/2018/TUR_01_2017_12_0_BS.pdf, pristupljeno 02.10.2018.7 Iako se zauzetost obično izražava procentualno, ovdje se daje apsolutni iznos jer tako zahtijeva Lista komparativnih

indikatora Evropske Komisije;Jovičić D. (2011), str. 246.8 Jovičić D. (2011), str 247.9 Jovičić D. (2011), str 247. i Duletić V. (2011.) str. 25.

ODRŽIVI TURIZAM U BOSNI I HERCEGOVINI – ANALIZA STANJA NA OSNOVU KOMPARATIVNIH INDIKATORA EVROPSKE KOMISIJE80je 3,507 miliona stanovnika.10 Stavljanjem u odnos ovih brojeva, dobija se 0,02:1, dakle BiH se uklapa u zelenu zonu. Međutim, ne treba generalizovati stanje turizma na osnovu ovih indikatora, jer pripadnost zelenoj zoni proizilazi iz podataka, ali se postavlja pitanje da su ti podaci ekvivalent nedovoljnom razvoju turizma?

b) Posmatrajući drugu kategoriju kulturnih indikatora koja se odnosi na intenzitet turiz-ma, koji ukoliko je pojačan dovodi do opstrukcije domaćeg stanovništva čime se stva-ra antagonizam prema turistima i nezadovoljstvo lokalne zajednice zbog buke, otpada, gužve itd. Stavljanjem u odnos broj noćenja u 2017. godini za BiH – 2.677.125 i broj stanovnika 3.500.000, dobijamo 2.677.125/3.500.000 = 0,76 (<1,1) što takođe predstavlja zelenu zonu. Ovakvo stanje upućuje na činjenicu da BiH turizam ima do-sta prostora za razvoj, a da se ne ugrozi kulturni identitet destinacije samo ukoliko se i turisti i domocilno stanovništvu budu ponašali u skladu sa održivim razvojem.

2.4. Socijalni indikatori Socijalni indikatori determinišu značaj turizma za privredu destinacije, ali je veoma teško pratiti ovaj parametar. Prema podacima Svjetskog ekonomskog foruma, Bosna i Hercego-vina ima koristi od sektora turizma i ugostiteljstva sa oko 2,7 % učešća u BDP-u, dok je zaposlenost u ovom sektoru svega 3,2% u 2017. godini. U svakoj destinaciji je poželjan udio turista koji ne dolaze preko touroperatora/agencija jer su to turisti koji nemaju ogra-ničenja u vremenskom ili organizacionom smislu. Oko 50-70 % turista koji posjete BiH dolaze individualno. Za analizu sovijalnih indikatora značajan je podatak o broju zaposle-nih u sektoru turizma. Posmatrajući učešće zaposlenih u sektoru turizma u okviru grupe „djelatnosti pružanja smještaja, te pripreme i usluživanja hrane“ u 2017. godini koje je iznosilo 5,1% od ukupnog broja zaposlenih, i upoređujući ga sa učešćem ove grupe u 2016. godini sa 4,9% (35896) od ukupno zaposlenih u BiH, evidentan je porast zapo-slenih u sektoru turizma. Međutim, da bi se dobila što kompletnija slika o broju zaposle-nih u turizmu, podatke ove grupe treba uvećati za broj zaposlenih u djelatnostima koje su indirektno vezane za turizam, a nalaze se u okviru drugih kategorija. Tako su na primjer podaci iz kategorije „administrativni i pomoćni uslužni poslovi“ u okviru podkategorije „putničke agencije, organizatori putovanja, turoperateri i ostale rezervacijske usluge, te djelatnosti povezane s njima“ od krucijalnog značaja za izračunavanje ukupnog broja zaposlenih u turizmu. U 2016. godini u prvoj kategoriji broj zaposlenih je bio 35896, a u drugoj 846, tako da se zaključuje da je ukupan broj zaposlenih u turizmu za 2016. godinu 36742. Na sajtu Svjetske banke www.tcdata360.worldbank.org mogu se pronaći podaci o ukupnom doprinosu turizma zaposlenosti, po zemljama i godinama. Za BiH u periodu 1995-2025. godine ukupan doprinos se može predstaviti narednim grafikonom.

10 Opširnije o broju stanovnika: https://esa.un.org/unpd/wpp/ , pristupljeno 05.10.2018.


GRAFIKON BR. 1: UKUPNI DOPRINOS TURIZMA ZAPOSLENOSTI 1995-2025. GODINE (U % RASTA), BIH

Izvor: Obrada autora u exel-u prema www.tcdata360.worldbank.org; posjeta dana 25.01.2019.

2.5. Indikatori stanja životne sredine Ovi indikatori mjere stanje životne sredine i stepen njene ugroženosti turističkim aktivno-stima. Prvi indikator ove grupe mjeri procenat zemljišta na kome je turistička izgradnja dozvoljena, ali nije realizovana. Ne postoje zvanični podaci o ovom indikatoru, a istraži-vanjem se došlo do zaključka da je malo onih površina koja su predviđena za turizam, a da projekti na njima nisu realizovani. Takođe, lako je zaključiti da turisti u BiH najčešće dolaze vlastitim automobilom u ličnoj režiji, tako da je u sezoni prisutna velika saobraćaj-na gužva, problemi parkiranja, a samim tim i nivo buke i zagađivanja vazduha je povišen. Okvirno se ovaj parametar može staviti u crvenu zonu, jer manje od 10% turista ne koristi sopstveni prevoz.

2.6. Tabelarno tumačenje komparativnih indikatora odr-živog turizma Evropske komisije na primjeru Bosne i Hercegovine

Prethodna interpretacija indikatora održivog turizma za BiH, a koja je bazirana na listi komparativnih indikatora Evropske komisije iz 1995. godine može se tabelarno predsta-viti, uz napomenu da indikatori odražavaju stanje BiH turizma koje proizilazi iz analizira-nih podataka, na način da se sačuva autentičnost liste komparativnih indikatora i njihove granične vrijednosti. Dakle, ova analiza ima za cilj da se prije svega pokaže aplikabilnost pomenute liste indikatora Evropske komisije, pa ne treba je uzeti kao apsolutnu ocjenu stanja BiH turističke privrede. Povećanje turističkog prometa će sigurno pomjeriti granice navedene u tabeli.

ODRŽIVI TURIZAM U BOSNI I HERCEGOVINI – ANALIZA STANJA NA OSNOVU KOMPARATIVNIH INDIKATORA EVROPSKE KOMISIJE82TABELA BR. 2: INDIKATORI ODRŽIVOG TURIZMA EU PRIMJENJENI NA BIH (EK 1995.)

TIP INDIKATORA INDIKATOR TUMAČENJE TUMAČENJE ZA BIH

(1) EkonomskiSezonski karakter turističkog prometa: % poseta u punoj

sezoni (3 meseca)

< 40% zelena zona 40-50% žuta zona

> 50% crvena zona37,49 % zelena zona

Odnos broja noćenja i smještajnih kapaciteta

> 150 zelena zona 120-150 žuta zona < 120 crvena zona

37,48 noćenja po ležaju

crvena zona

Koeficijent multiplikacije nije određen -------------

(2) Zadovoljstvo turista

Ponovljene posjete: % ponovljenih posjeta u periodu

od 5 godina

> 50% zelena zona 30-50% žuta zona

< 30% crvena zona-------------

(3) Kulturni

Odnos broja smještajnih kapaciteta i broja lokalnog

stanovništva

< 1,1:1 zelena zona 1,1-1,5:1 žuta zona >1,6:1 crvena zona

0,02:1zelena zona

Intenzitet turizma: broj noćenja (u 000) prema broju stanovnika

(u 00)

< 1,1:1 zelena zona 1,1-1,5:1 žuta zona 1,6:1 crvena zona

0,76:1zelena zona

(4) Socijalni Učešće turizma u neto DPtreba porediti sa

učešćem turizma u zaposlenosti

2,7% učešće u BDP, 3,2% zaposlenost u sektoru turizma

– nizak nivo crvena zona11

% turista koji ne dolaze posredstvom turoperatora

> 70 zelena zona50-70% žuta zona

< 50% crvena zona

Oko 50-70%žuta zona

(5) Indikatori stanja životne sredine

Zemljište, % zemljišta na kome je izgradnja dozvoljena ali nije

realizovana

< 10 % zelena zona 10-20% žuta zona

> 20% crvena zona

< 10%zelena zona

Korišćenje i zauzimanje zemljišta: % promena u

izgrađenosti destinacije u periodu od 5 godina

nije određeno

Iako EU nije odredila tumačenje, vrijednost

ovog indikatora može se označiti kao žuta zona.

Saobraćaj: % dolazaka turista koji ne koriste privatnl

automobil

> 20% zelena zona 10-20% žuta zona<10% crvena zona

< 10% crvena zona

Izvor: Samostalna obrada autora prema Jovičić D.(2011), str. 251.

Kao što se na osnovu datog tabelarnog pregleda može zaključiti, od 10 indikatora odr-živog turizma u BiH, koje su kvantifikovani i analizirani na osnovu gore iznesenih izvora podataka, i lične procjene autora zasnovane na poznavanju stanja BiH turizma, njih tri se nalaze u crvenoj zoni, dva indikatora pripadaju žutoj zoni, dok se četiri indikatora na-laze u zelenoj zoni što odražava održivi karakter turizma Bosne i Hercegovine.

11 Prema podacima: World travel and tourism council, (2017), Travel and tourism economic impact 2017, page 5-8. Link: https://www.wttc.org/-/media/files/reports/economic-impact-research/countries-2017/bosniaherzegovina2017.pdf, pristupljeno 10.10.2018.


Svrha izrade zvaničnih indikatora održivog razvoja turizma BiH osim što doprinose uvidu u trenutno stanje održivosti turizma, postojanje takvog zakonskog okvira omogućilo bi:

• lakše sagledavanje promjena u okruženju, • definisanje institucionalne i individualne odgovornosti za unapređenje održivog tu-

rizma,• motivisanje javnosti da se ponašaju u skladu sa postulatima održivosti,• jačanje saradnje sa međunarodnim tijelima (UN, EU...),• apliciranje za projekte iz te oblasti,• rekonstrukcije cjelokupne privrede i vlade koja je kompatibilna sa politikom održivog

razvoja.

Parcijalno praćenje održivosti turizma u BiH obično je vezano za analizu ekološke odr-živosti na osnovu Izvještaja o ekološkoj učinkovitosti. Ova metodologija je razvijena u kooperaciji Jejl i Kolumbija univerziteta uz podršku Svetskog ekonomskog foruma i Evrop-ske komisije. Kvantifikovanje i poređenje ekoloških perfomansi država vrši se na osnovu Indeksa ekološke učinkovitosti (Environmental Performance Index - EPI). Korišćenjem 24 indikatora ocjenjuje se 180 zemlja svijeta. Indeks se sastoji iz dva subindeksa, Zdrav-lje životne sredine i Vitalnost ekosistema, i na osnovu apsolutnih vrijednosti indeksa i subindeksa, redovno se određuje rang zemalja. BiH je od 180 zemalja zauzela 158. mjesto, pa se stanje ekološke održivosti naše države može ocijeniti kao veoma loše. Kad su u pitanju zemlje regiona, Slovenija se nalazi na 34. mjestu, Hrvatska 41., Crna Gora 65., Makedonija 68., Srbija na 84.

3. REPERKUSIJE MJERA EU NA ODRŽIVI RAZVOJ TURIZMA U BOSNI I HERCEGOVININapori EU za implementaciju koncepta održivog turizma u BiH ne mogu se precizno izdvojiti iz dva razloga. Prvi je što BiH nije članica, pa mnoge politike nisu obavezujuće za našu državu, već samo doprinose njenom strukturalnom i pravnom prilagođavanju Evropskoj uniji. Drugi razlog proizilazi iz međusektorskog djelovanja projekata Unije, od-nosno mnogi projekti imaju indirektne efekte na razvoj održivog turizma. U nastojanju da se prilagodi pravnim tekovinama Evropske unije, naša država koncept održivog razvoja integriše u opšte razvojne planove čime se postiže ravnomjeran razvoj komponenti kon-cepta održivog razvoja.

Negativni trendovi u turizmu BiH (ostvarenje brzog profita, pogrešna eksploatacija prirod-nih i antropogenih vrijednosti) mogu se prevazići odgovornim planiranjem i primjenom koncepata i principa održivosti. Problemi u razvoju održivog turizma ogledaju se u ne-dostatku strateškog planiranja, tehničkog znanja i konstantnog usavršavanja zaposlenih u turizmu, nepostojanju uvezane i komplementarne ponude.12 Opterećenje predstavlja i nemogućnost praćenja razvoja turizma u BiH te nedefinisan sistem zaštite i očuvanja prirodnog, kulturnog i istorijskog nasljeđa.

12 http://exitcentre.org/sr-Latn-BA/ExitCentre/Sectors/Tourism-Environment , pristupljeno 25.10.2018.

ODRŽIVI TURIZAM U BOSNI I HERCEGOVINI – ANALIZA STANJA NA OSNOVU KOMPARATIVNIH INDIKATORA EVROPSKE KOMISIJE84Ako se radi o upotrebi turizma kao sredstva za postizanje opšteg napretka, potrebno je naći kompromis između prijeko potrebnog ekonomskog razvoja naše države i posljedica koje taj razvoj nosi, odnosno u želji za napretkom, ne smije se dozvoliti da turizam posta-ne instrument za degradaciju životne sredine. Kao najbrži način za prihvatanje koncepta održivi turizam u široj javnosti, mogao bi poslužiti razvoj eko, agro, planinskog turizma i sličnih oblika koji su po logici generatori održivog razvoja. BiH treba sa oprezom pri-stupiti instrumentalizaciji masovnog turizma koji najčešće za sobom ostavlja posljedice kao što su degradacija životne sredine, narušavanje biodiverziteta izmjenom ekosistema usljed turističkih aktivnosti, betonizacija zelenih površina u svrhu izgradnje turističko ugostiteljskih kompleksa itd.13 Upravo zbog toga je neophodan integrisan pristup razvoju turizma BiH koji prije svega podrazumijeva postojanje strategijskih okvira oba entiteta i Brčko distrikta, te njihovu usklađenost. Cilj je obezbjediti konzistentnost različitih politika u okviru entiteta. U Smjernicama za održivi turizam BiH, brošuri koja je izdata od strane EU navodi se da je uspostavljanje adekvatne strategije od krucijalnog značaja za stvara-nje svijesti o održivom turizmu. To podrazumijeva set koraka koji vode do postavljenog cilja, a obuhvataju: 14

• prikupljanje podataka (o posjetiocima, ekonomski podaci i demografski),• redovno izvještavanje interesnih grupa (o investiranju, turističkim prihodima, eko-

nomskom uticaju, vremenskoj dinamici radova itd.),• analiziranje uslova, problema i mogućnosti za održivi razvoj turizma (putem anketa,

konsultacija i tehničkih studija),• opšti principi (postavljanje ciljeva, odabir lokacije, sinergija sa ostatkom turističke

ponude),• proces planiranja (planeri trebaju razviti konstruktivne dijaloge s ključnim akterima

u sektoru turizma i izgraditi partnerstva),• dati mjesto održivom turizmu na lokalnom nivou (lokalne prostorne strategije),• kreirati strategije ekonomije posjetilaca (definiše potrebe posjetilaca i probleme koji

turizam izaziva, te mjere za sanaciju istih),• indikatori održivosti i monitoring.

Značaj Evropske unije na promociji i podršci razvoju ruralnog turizma (kao sinonima za održivi turizam) ogleda se u članstvu BiH u EuroGites- Evropska federacija za ruralni turizam čiji je član Alterural asocijacija iz BiH. Druga asocijacija osnovana u evropsko-američkoj saradnji je GreenVision, a pruža podršku “zelenom turizmu”, sa akcentom na zaštitu šumskih i vodenih resursa. Smanjenje rizika uništavanja životne sredine kroz jačanje saradnje među između zemalja četiri regiona: Centralne Azije, Istočne Evrope, Južnog Kavkaza i Jugoistočne Evrope postiže se misijom ENVSEC15 u čijim projektima BiH učestvuje. Međunarodna misija UNEP-a (Ujedinjenih nacija u saradnji sa EU) po-maže vladama različitih zemalja da izrade efikasne politike i programe, a jedan od njih je turistički program čija se implementacija sprovodi i u BIH sa ciljem uspostavljanja održivog upravljanja destinacijama.

13 Ratković R. (2009),str. 245.14 EU Tourism BiH, str.16-18.15 Inicijativa za životnu sredinu i sigurnost (ENVSEC) je partnerstvo šest međunarodnih organizacija – Organizacije za

evropsku sigurnost i saradnju (OSCE), Regionalnog centra za okoliš za Centralnu i Istočnu Evropu (REC), Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP), Ekonomske komisije Ujednjenih nacija za Evropu (UNECE), Programa Ujedinje-nih nacija za okoliš (UNEP), dok je NATO pridruženi partner .


Evropska komisija inicira primjenu Strateške procjene uticaja (SEA) i Procjenu uticaja na životnu sredinu (EIA) kako politika održivog razvoja ne bi ostala na deklarativnom nivou, već se implementirala na sve sektore. BiH je potpisivanjem Espoo konvencije16 2009. godine u Finskoj prihvatila obavezu izrade procjena stanja životne sredine prema SEA i EIA. Posebno je ovo značajno za izradu prekograničnog uticaja na životnu sredinu, svih aktivnosti, uključujući i turizam.

Edukovanost radne snage, njihov pristup istraživanju programa Evropske unije iz oblasti održivog razvoja i turizma nije na zadovoljavajućem nivou, te se očekuje bolja koordina-cija sa relevantnim tijelima EU. Za to je potreban napredak institucionalnog sistema BiH čije je stanje prezentovano u nastavku rada.

3.1. Ocjena institucionalnog okvira održivog turizma u BiHPojam održivog razvoja turizma, ne može se posmatrati izolovano od opšteg koncepta održivog razvoja, jer oba podrazumijevaju idealan sklad tri stuba održivosti. Upravo su se u tom smjeru kretale sve aktivnosti BiH iz oblasti održivog turizma. To ustvari znači sa-radnju nadležnih institucija iz oblasti turizma prije svega Ministarstva trgovine i turizma RS i Ministarstva okoliša i turizma FBiH, i institucija koje se bave problemima životne sredine. Brigu o razvoju održivog turizma na državnom nivou od 2007. godine preuzela je Radna skupina za turizam BiH koju čine predstavnici Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, predstavnici entitetskih ministarstava nadležnih za oblast turiz-ma, predstavnik Brčko Distrikta i predstavnik Vanjskotrgovinske komore BiH. Aktivnosti Radne skupine za turizam baziraju se na na težnji17:

• “da se sektor turizma u BiH uredi skladno direktivama Evropske unije i skladno standardima koji se primjenjuju u zemljama EU,

• da se u sektoru turizma uredi organizacija i regulacija skladno pozitivnim zakon-skim propisima i usuglasi razina zajedničke aktivnosti uvažavajući postojeći zakon-ski okvir, kako bi pomenuto doprinijelo uspostavi jedinstvenog ekonomskog prosto-ra u BiH, što je jedan od ključnih prioriteta Evropskog partnerstva,

• da se uspostavi efikasan regulatorni okvir u sektoru turizma na način da se ojačaju nadležnosti postojećih institucija i utvrde nadležnosti turističkih asocijacija u BiH,

• da se osigura efikasan i koordiniran rad turističke strukture BiH”.

Podršku Radnoj skupini za turizam BiH pri uspostavljanju i realizaciji instrumenata odr-živog turizma pruža Odjel za zaštitu okoliša koji djeluje u okviru Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH. Entitetski gledano brigu o zaštiti životne sredine kao jednoj od komponenti održivog turizma preuzimaju Fond za zaštitu životne sredine Repu-blike Srpske i Fond za zaštitu okoliša Federacije BiH. Obe institucije imaju ključnu ulogu

16 Cilj Konvencije o izradi prekograničnog uticaja na životnu sredinu jeste da spriječi, smanji i ograniči značajne preko-granične štete uzrokovanje predloženom aktivnošću.vo treba da se ostvari, između ostalog, i time što će nacinalno za-konodavstvo svih članica definisati procedure za procjenu uticaja na okoliš i omogućiti državama članicama da, strogo kvalifikovano utiču na pripremu aktivnosti, koje mogu da imaju znatan negativan uticaj na okoliš u tim državama, izvan njihove teritorije. Pristupanje Espoo konvenciji predstavlja važan korak za BiH u implementaciji acquis communtaire EU u oblasti zaštite okoliša (EIA, SEA i Direktive o informisanju javnosti).

17 Preuzeto sa: http://www.mvteo.gov.ba/Content/Read/vodni-resursi-turizam-radna-grupa-za-koordinaciju, pristupljeno 26.07.2018.

ODRŽIVI TURIZAM U BOSNI I HERCEGOVINI – ANALIZA STANJA NA OSNOVU KOMPARATIVNIH INDIKATORA EVROPSKE KOMISIJE86u koordinaciji aktivnosti održivog razvoja životne sredine, pripremu i realizaciju projekata, pripremanje izvještaja, te za učešće u radu međunarodnih tijela. Gnjato navodi da je za uspostavljanje modela održivog turizma u Republici Srpskoj neophodno:18

• “uspostaviti sistem integrisanog upravljanja prirodnim resursima,• obezbjediti aktivno učešće u stvaranju turističkog proizvoda svih zainteresovanih

strana, posebno lokalnih zajednica,• omogućiti kreativnost svim učesnicima u turizmu,• omogućiti model javnog i privatnog sektora,• podsticati razvoj turističkog proizvoda na nivou MTO i sl.”.

I drugi dio države, entitet Federacija BiH takođe kroz “Strategiju razvoja turizma u FBiH 2008-2018. godine” nastoji ostvariti ispunjenje programskih ciljeva koji su bazirani na održivom razvoju turizma.

Za unapređenje drugog stuba održivog turizma - ekonomska održivost potrebni su bolji ekonomski uslovi koji bi omogućili realizaciju planiranih aktivnosti iz oblasti turizma. Država ne bi trebala dozvoliti da se veći broj turističkih zona koristi u cilju zadovoljavanja ličnih interesa investitora, već isključivo u cilju opšteg blagostanja. Takođe, treba voditi računa da sa povećanjem investicija kao ekonomskog indikatora održivosti dolazi i do povećanja nivoa devastacije ekosistema. Za dugoročnu ekonomsku održivost BiH turizma potrebna je saradnja svih aktera turističke privrede kako bi interaktivno osmislili, ili pro-izveli ključne turističke proizvode sa konkurentnim cjenovnim i necjenovnim performan-sama. Razvoj turizma trebao bi da podrazumijeva i povećanje zaposlenosti i povećanje plata u sektoru, kako bi turizam imao ekonomsku održivost.

Postizanje socijalne (društvene) održivosti BiH turizma usko je vezano sa reformisanjem socijalnih pitanja u skladu sa tekovinama EU, a ponajviše je vezan za suzbijanje siro-maštva pomoću turizma. BiH mora pronaći mehanizme za podsticaj pozitivnih efekata od turizma kako bi se sprečio antagonizam siromašnih, marginalizovanih slojeva stanov-ništva. Takođe, socijalni aspekt održivosti podrazumijeva i očuvanje kulturnog identiteta domicilnog stanovništva, individualnog i kolektivnog sistema vrijednosti i tradicije.

Ako rezimiramo, dugoročna efekti održivog turizma postižu se implementacijom postulata održivog razvoja u planske i razvojne dokumente svih sektora unutar BiH koji su izvori pri-tiska na sredinu. U skladu sa tim, BiH zarad održivog razvoja turizma mora ispoštovati:19

• ekološki noseći kapacitet odnosno maksimalan broj turista koji neće degradirati životnu sredinu,

• ekonomski noseći kapacitet odnosno ekonomsku granicu nakon koje kvalitet turi-stičkog iskustva pada i ona postaje manje atraktivna,

• društveni noseći kapacitet odnosno gornju granicu broja turista koja se ne smije preći jer u suprotnom dolazi do negativnih uticaja na društvene aktivnosti.

18 Gnjato R.,Stanić S. (2010), str. 113.19 Parafrazirano prema: Vučetić A. (2010), str.17. Link: https://www.researchgate.net/publication/324042506_Odrzi-

vi_razvoj_turizma_-_skripta , pristupljeno 20.09.2018.


ZAKLJUČAKTuristički afirmisana, i zemlja koja ima kvalitetnu turističku ponudu ne smije sebi dozvoli-ti da u cilju bržeg izlaska na međunarodno turističko tržište stihijski upravlja raspoloživim atrakcijama. Naprotiv, potrebno je sinergetsko djelovanje svih zainteresovanih strana u turizmu, kako bi se obezbjedilo kontinuirano održivo upravljanje resursima, pogotovo prirodnim resursima. Institucionalna podrška razvoju turizma mora biti usmjerena na kreiranje jedinstvenog seta indikatora prilagođenog specifičnostima BiH, kako se analiza stanja održivosti životne sredine i turizma ne bi bazirala samo na stranim modelima mjerenja koji generalizuju problematiku održivosti. Kao rezultat ovog kratkog istraživanja na osnovu lične procjene autora može se zaključiti da BiH još uvijek pripada zelenoj, tj. održivoj zoni upravljanja turizmom, ali da je takvo stanje većim dijelom odraz nedovolj-nog turističkog razvoja. Razvoj turizma najčešće ide u smjeru masovnog turizma, čijom se konsolidacijom postiže veći kvalitet usluga i zadovoljstvo turista20. Praksa nekih evrop-skih država iz domena upravljanja održivim turizmom može poslužiti kao inspiracija BiH da izradi set indikatora koji će biti zvanično usvojen od strane države, kao i za formiranje koordinacionog tijela koje će pratiti stepen eksploatacije prirodnih i antropogenih resursa u svrhu turizma21.

LITERATURAButler, R. W., Mao, B. (1997): Seasonality in Tourism: Problems and Measurement, Quality Management in Urban Tourism.

Duletić V. (2011), Budvanski turizam i održivi razvoj, NU Budvanski kulturni identitet, Budva.

European Commission – DG XXIII (1995.), Tourism and environment in Europe, Brussels.

EU Tourism BiH, Smjernice za održivo planiranje i razvoj turizma, Tehnička pomoć za podršku industriji turizma u BiH, EU.

Farsari Y. & Prastacos P., Towards a framework for establishing policygoals for sustaina-ble tourism in Mediterranean popular destinations,Foundation for research and tehno-logy Hellas, Greece.

Gnjato R., Stanić S. (2010), Strategija razvoja turizma Republike Srpske za period 2011-2020. godine, Univerzitet u Banja Luci.

Jovičić D. (2011), Menadžment turističkih destinacija, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu.

20 Farsari Y. & Prastacos P., str.2.21 Rumunija ima svoju radnu grupu za održivi turizam, koja u okviru Karpatske konvencije redovno prati i izvještava

javnost o stanju održivog turizma. Izvor: http://www.carpathianconvention.org

ODRŽIVI TURIZAM U BOSNI I HERCEGOVINI – ANALIZA STANJA NA OSNOVU KOMPARATIVNIH INDIKATORA EVROPSKE KOMISIJE88Pašalić S. (2010), GIS-Primjena u planiranju i upravljanju održivim razvojem turizma u Bosni i Hercegovini, Univerzitet Sinergija- Naučni skup, Bijeljina.

Ratković R. (2009), Razvoj hotelijerstva u Crnoj Gori- geneza, stanje i perspektive, Bud-va.

Vučetić A. (2010), Održivi razvoj turizma-skripta, Fakultet za turizam i hotelijerstvo, Kotor.

UNEP/GEF Projekat,(2015), Razvoj kapaciteta za integraciju globalnih okolišnih obave-za u državne politike i razvoj procesa donošenja odluka u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, decembar 2015.

http://www.mvteo.gov.ba/Content/Read/vodni-resursi-turizam-radna-grupa-za-koordina-ciju, pristupljeno 26.07.2018.

http://www.bhas.ba/saopstenja/2018/TUR_02_2017_12_0_BS.pdf,pristupljeno 02.10.2018.

https://esa.un.org/unpd/wpp/, pristupljeno 05.10.2018.

https://www.wttc.org/-/media/files/reports/economic-impact-research/countries-2017/bosniaherzegovina2017.pdf, pristupljeno10.10.2018.

https://avaz.ba/vijesti/teme/368290/bih-od-turizma-2017-zaradila-800-miliona-km, pri-stupljeno 23.07.2018.

http://www.carpathianconvention.org , pristupljeno 25.01.2019.

http://www.mvteo.gov.ba/Content/Read/vodni-resursi-zastita-okoline-konvencije-sporazu-mi, pristupljeno 26.09.2018.

http://exitcentre.org/sr-Latn-BA/ExitCentre/Sectors/Tourism-Environment, pristupljeno 25.10.2018.

https://www.researchgate.net/publication/324042506_Odrzivi_razvoj_turizma_-_skrip-ta, pristupljeno 20.09.2018.

89EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 32 | JANUAR 2019.

MIHAIL ARANDARENKO1


GORANA KRSTIĆ2


JELENA ŽARKOVIĆ RAKIĆ3


NAUČNA POLEMIKA (COMMENT)

NEJEDNAKOST U SRBIJI: DA LI JE PROBLEM U MERENJU ILI U POLITIKAMA?

INEQUALITY IN SERBIA: IS THERE A PROBLEM IN MEASUREMENT OR IN PUBLIC POLICIES?

1. UVODPočetkom 2019. godine na konferenciji Američke ekonomske asocijacije, koja predstavlja godišnje okupljanje najpoznatijih ekonomista iz celog sveta, učesnicima je postavljeno

1 Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet2 Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet3 Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet

NEJEDNAKOST U SRBIJI: DA LI JE PROBLEM U MERENJU ILI U POLITIKAMA?90pitanje da navedu izazov s kojim se suočava društvo 21. veka, a kojim bi ekonomisti trebalo hitno da se pozabave. Najveći broj odgovora je bio: nejednakost.

Od 2013. godine otkako se u našoj zemlji sprovodi Anketa o prihodima i uslovima ži-vota (Suvey on income and living conditions, SILC) stvoreni su uslovi da se dohodna nejednakost u Srbiji meri na isti način kao i u drugim evropskim zemljama i tako stvori osnova za poređenje gde se nalazi naše društvo u pogledu ovog važnog pokazatelja. Sto-pa relativnog siromaštva, kao i direktna mera nejednakosti, Gini koeficijent, poslednjih pet godina najviši su, ili među par najviših, u Srbiji u odnosu na sve evropske zemlje. To je podstaklo istraživače, uključujući i nas (Krstić, 2016; Krstić i Žarković Rakić, 2017; Arandarenko et. al, 2017), da se bave analizom ne samo uzroka nejednakosti, već i jav-nih politika koje bi mogle da preokrenu ovaj negativni trend, slično kao i njihove kolege u drugim zemljama u kojima je nejednakost visoka ili raste.4 Nedugo nakon objavljivanja ovih istraživanja, kod nas su se pojavili tekstovi koji pokušavaju da ospore kvalitet ankete SILC i zagovaraju korišćenje alternativnih izvora podataka koji su, prema tvrdnjama nji-hovih autora, superiorni u odnosu na SILC u merenju siromaštva i nejednakosti. Isti autori sugerišu da nejednakost u Srbiji zapravo nije posebno visoka, ne otkrivajući pritom koliko iznosi „stvarna“ dohodna nejednakost.

Nedavno smo prisustvovali konferenciji u Beču koju je otvorio pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku Austrije prezentacijom o načinima unapređenja dečijeg dodatka, s ciljem da se Gini koeficijent smanji sa 28 na 27 poena. Umesto sličnih rasprava kod nas, domaća javnost se već nekoliko godina bavi pitanjem merenja nivoa nejednakosti. Ovo je naš doprinos toj debati.

2. PRIMEDBE STUDIJE UNDP-A NA KVALITET PODATAKA SILC-ANedavno objavljena Studija o humanom razvoju posvećena dohodovnoj nejednakosti u Republici Srbiji u izdanju UNDP-a, koju je pripremila grupa autora iz Centra za socijalnu politiku, bavi se dohodnim nejednakostima koje su deo agende Ciljeva održivog razvo-ja. Studija daje pregled nalaza Globalnog izveštaja o humanom razvoju (Human Deve-lopment Report) iz 2016. godine sa posebnim osvrtom na Srbiju, a potom prelazi na ono što je izgleda njen osnovni cilj - poređenje merenja dohodne nejednakosti u Srbiji na osnovu podataka dve ankete - Ankete o prihodima i uslovima života (Survey on Income and Living Conditions, SILC) i Ankete o potrošnji domaćinstva (APD).

Poredeći distribuciju dohotka na osnovu ove dve ankete autori studije dolaze do nekoliko zaključaka. Prvo, da je dohodna nejednakost u Srbiji, sudeći prema evropskim stan-dardima, na osnovu podataka SILC-a, visoka. Drugo, da dohodna nejednakost prema podacima APD nije tako visoka. U ovom drugom slučaju, nema preciziranja prema kojim standardima, što je razumljivo, jer se APD, za razliku od SILC-a, u Evropskoj uniji ne sprovodi redovno, niti na harmonizovan način, pa je poređenje praktično nemoguće uko-liko želimo da nam reper budu zemlje s našeg kontinenta.

4 Jedna od veoma obuhvatnih knjiga o merama za smanjenje nejednakosti je Atkinson (2015)


Dalje, u pogledu trenda, autori zaključuju da se, mereno prema dohotku na osnovu istraživanja SILC, životni standard stanovništva Srbije smanjuje, a u još većoj meri se smanjuje standard najsiromašnijih. S druge strane, mereno prema dohotku na osnovu podataka APD u periodu 2013-2016. godine, realni životni standard je rastao, i to po gotovo istoj stopi za 40% najsiromašnijih kao i za ukupnu populaciju.

Na ovaj način, autori studije kreiraju prezentacioni okvir u kome ukazuju na manjkavosti SILC-a u odnosu na APD, neusaglašenost našeg SILC-a sa standardima Eurostata, i na potrebu sagledavanja nejednakosti i prema podacima APD koji, kako tvrde autori, bolje obuhvataju ekonomsku situaciju najsiromašnijih slojeva stanovništva. U studiji se zaključuje da “podatke o dohodnoj nejednakosti iz SILC-a treba tumačiti sa oprezom”, a na sajtu UNDP-a posvećenom rezultatima ove studije vidimo i zašto: “Nalazi studije skreću pažnju na veoma nizak dohodak najsiromašnijih. Naime, prosečni dohodak ovih 700.000 pojedinaca je u 2015. godini iznosio u Srbiji svega 2.500 dinara mesečno po ekvivalentnom odraslom. Pored toga, potrošnja najsiromašnijih, prema APD (Anketa o potrošnji domaćinstva) je u istoj godini bila 4 puta veća od njihovog dohotka prema SILC istraživanju“. Takođe, autori studije UNDP-a napominju da „fenomen nejednakosti treba da se prati na osnovu više izvora podataka.”

Neupućen čitalac bi se svakako zapitao zašto onda uopšte pratimo dohodnu nejednakost prema podacima SILC-a kada je dohodak najsiromašnijih prema subjektivnoj oceni auto-ra toliko nizak prema ovoj anketi i istovremeno toliko puta niži od potrošnje tih lica prema APD. Ovde odmah treba napomenuti da poređenja između različitih anketa sa različitim učesnicima i uz korišćenje različitih koncepata materijalnog stanja pojedinaca zahtevaju veliku opreznost. Uobičajeno je da se poredi dohodak i potrošnja lica iz iste ankete, a ne potrošnja jednih lica iz jedne ankete sa dohotkom drugih lica iz druge ankete. Posebno je problematično kada se najsiromašnija lica u jednoj anketi (SILC) rangiraju prema dohot-ku, a najsiromašniji u drugoj anketi (APD) prema potrošnji. Autori čak ne porede dohodak sa potrošnjom istih najsiromašnijih lica u ove dve ankete, već porede prosečan dohodak 10% najsiromašnijih rangiranih prema dohotku u SILC-u sa prosečnom potrošnjom najsi-romašnijih rangiranih prema potrošnji u APD. “Prosečna potrošnja najsiromašnijih prema podacima APD je 4 puta veća nego što je dohodak najsiromašnijih prema podacima SILC”. Autori porede prosečan dohodak 10% najsiromašnijih prema dohotku (oko 2.500 RSD) u 2015. godini sa linijom tzv. ’apsolutnog’ siromaštva prema potrošnji od 11.694 RSD u 2016. godini, ispod koje 7,3% stanovništva (Mladenović, 2017) ima potrošnju manju od tog iznosa, a ne prosečnu potrošnju koja iznosi 11.694 RSD. To dalje znači da je prosečna potrošnja najsiromašnijih u APD daleko ispod 11.694 RSD. Bez obzira na to što je odnos između dohotka i potrošnje između ove dve ankete znatno manji od na-vedenog (4 puta), treba istaći da je potpuno uobičajeno da se dohodak razlikuje između dve ankete (Eurostat, 2015), kao i to da se potrošnja razlikuje od dohotka u istoj anketi, a kamoli potrošnja u jednoj anketi od dohotka u drugoj anketi.

Opštije, dobro je poznato da u zavisnosti od korišćenog koncepta ekonomske nejedna-kosti (prema imovini, prema dohotku ili prema potrošnji) primenjena mera nejednakosti, poput Gini koeficijenta, uzima veoma različite vrednosti. Empirijski, za dato stanovništvo, nejednakost u imovini daleko je veća od dohodne nejednakosti, dok je dohodna nejed-nakost bitno veća od nejednakosti u potrošnji. Nigde te razlike nisu izraženije nego na krajevima distribucije. Mnogi ljudi prožive čitav život (neki i sasvim pristojno) bez ikakve

NEJEDNAKOST U SRBIJI: DA LI JE PROBLEM U MERENJU ILI U POLITIKAMA?92(neto) imovine. Uz određene uslove, moguće je preživeti neko vreme i bez ikakvog dohot-ka – trošeći ušteđevinu i zalihe, zadužujući se, i slično. Međutim, svakodnevno preživ-ljavanje podrazumeva pozitivnu, kolikogod skromnu, potrošnju, čak i za najsiromašnije.

Autori studije dalje zaključuju da ovakva razlika u izmerenoj nejednakosti između dva izvora podataka nije uobičajena u zemljama EU, i da je to pre svega zbog metodoloških specifičnosti srpskog SILC-a. Oni ukazuju na “tri metodološka ograničenja koja delimično objašnjavaju visoku nejednakost u Srbiji i veliku razliku u dohodovnoj nejednakosti izme-đu Srbije i zemalja Evropske unije na osnovu SILC podataka.”

Jedno ograničenje se odnosi na dohodak u naturi koji se prema metodologiji Eurostata ne uključuje u ukupan raspoloživi dohodak, ali “čije bi uključivanje pod ostalim jedna-kim uslovima umanjilo razlike u distribuciji dohotka u Srbiji u poređenju sa razvijenijim zemljama, pa i sa prosekom EU”. Nije jasno da li se ovde misli da je potrebno izmeniti metodologiju Eurostata, pa da sve zemlje uključuju naturalnu potrošnju u raspoloživi dohodak, ili se to odnosi samo na Srbiju, što bi dovelo do neuporedivosti rezultata Srbije sa drugim zemljama EU. Mi smatramo da je opravdano da i Srbija primenjuje važeće standarde Eurostata za praćenje relativnog siromaštva i nejednakosti dohotka, a pri-padnici naučne zajednice u istraživačke svrhe ili za potrebe javne politike mogu raditi razne analize koje obuhvataju ili ne obuhvataju pojedine komponente dohotka. Dohodak u naturi ne uključuje se ni u jednoj zemlji EU u raspoloživi dohodak, kao ni u Srbiji, budući da je jedan od osnovnih ciljeva metodologije SILC-a međunarodna uporedivost indikatora relativnog siromaštva i nejednakosti. Prema podacima SIPRU, na osnovu APD za 2017. godinu, uključivanje dohotka u naturi smanjilo bi nejednakost dohotka za 1.2 Gini poena5. Autori studije UNDP-a nisu prikazali za koliko bi nejednakost merena Gini koeficijentom bila manja kada bi se uključio dohodak u naturi u raspoloživ dohodak, bez obzira na to što je po njihovim ocenama prihod u naturi potcenjen u SILC-u. Prikazan je samo uticaj dohotka u naturi na kvintilni odnos, pretpostavljamo zato što Gini koeficijent nije osetljiv samo na promene na krajevima distribucije, kao kvintilni odnos, pa bi ovaj uticaj bio veoma mali.

Drugo ograničenje odnosi se na tretman negativnih i ekstremnih vrednosti dohotka koji “objašnjava još jedan „deo“ razlike, kako između podataka SILC i APD u Srbiji, tako i između podataka SILC za Srbiju i za zemlje EU” (str. 32). Ovo implicira da zemlje EU za razliku od Srbije isključuju negativne vrednosti dohotka (tj. prevode ih u nulu), kao i ekstremne vrednosti, pa da ni taj segment srpskog SILC-a nije uporediv sa zemljama EU. Prema programima koje zemlje koje sprovode SILC istraživanje dobijaju od Evrostata za izračunavanje svih komponenti raspoloživog dohotka, negativan dohodak se ne isključuje iz dohotka, niti metodologija Eurostata predviđa jedinstven tretman ekstremnih vrednosti (Eurostat, 2014). Prema tome, Srbija je i u toj oblasti potpuno uporediva sa metodo-logijom Eurostata. Autori ne navode koje zemlje EU isključuju negativne vrednosti. Mi ćemo navesti samo zemlje iz okruženja čije smo mikro podatke SILC-a iz 2016. godine imali prilike da koristimo, a to su Slovenija, Hrvatska i Crna Gora. Sve ove zemlje, kao i Srbija, ne isključuju negativne vrednosti iz raspoloživog dohotka. I u ovom slučaju autori studije UNDP-a ne navode za koliko bi se promenio Gini koeficijent kada bi se isključile negativne vrednosti, već samo kvintilni odnos, jer je kvintilni odnos, podsećamo, osetljiv samo na promene dohotka na krajevima distribucije, pa je i uticaj ovih negativnih vred-

5 Preuzeta excel tabela sa sajta: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/sr/оцена-апсолутног-сиромаштва-у-србији/


nosti veći. Mi smo to izračunali kako bismo čitaocima pružili bolji uvid o redu veličine ove promene. Isključivanje negativnih vrednosti (tj. njihovo prevođenje na nulu) smanjilo bi Gini koeficijent za 1 poen prema SILC-u iz 2016. godine – ponovo, nedovoljno za bilo kakvu reklasifikaciju Srbije na evropskoj listi nejednakosti.

Međutim, ono što nije navedeno u studiji, a ima veze sa negativnim dohotkom, jeste da analitički radovi koji prikazuju dekompoziciju nejednakosti prema komponentama dohot-ka uglavnom eliminišu negativne vrednosti, jer pojedine formule koje se koriste u dekom-poziciji nisu validne (Manero, 2017). Dobar primer za to je dekompozicija nejednakosti prema komponentama dohotka za zemlje EU, prikazana na sajtu Social Situation Moni-tor6. Na istom sajtu se može videti da je urađena ex-post eliminacija ekstremnih vrednosti na jedinstven način za zemlje EU7, što je dovelo do promene Gini koeficijenta u rasponu od 0,1 poen do 1,6 Gini poena. Podaci za Srbiju nisu uključeni.

Poslednje ograničenje koje se navodi u studiji UNDP odnosi se na potcenjen broj korisni-ka socijalne pomoći i dečijeg dodatka u uzorku SILC-a za Srbiju što, kako tvrde autori, nije slučaj u znatnom broju članica EU, koje ove podatke preuzimaju iz administrativnih izvora. Dobar obuhvat korisnika socijalnih transfera značajan je za procenu raspodele ukupnog dohotka i precizno merenje nejednakosti. Prvo, važno je istaći da nijedna an-keta ne može da u potpunosti obuhvati sve korisnike naknada tako da taj broj odgovara administrativnoj statistici, ni u Srbiji, ni u zemljama EU, pa ni šire, u svetu. To je ka-rakteristika svih anketa, da potcenjuju broj korisnika socijalnih transfera. Drugo, analiza podataka SILC-a iz 2016. godine, kojom se bave i autori studije UNDP-a, pokazuje da je u ovoj anketi u maloj meri potcenjen broj korisnika novčane socijalne pomoći i dečijeg dodatka, svega desetak procenata. Konkretno, podaci SILC-a za 2016. godinu pokazuju da je 336.785 dece primilo dečiji dodatak, dok je za istu godinu prema administrativnim podacima 367.807 dece primilo ovu naknadu. Broj korisnika novčane socijalne pomoći prema SILC-u iznosio je u istoj godini 237.870 a prema administrativnim podacima 260.000 korisnika. S druge strane, broj domaćinstava koja primaju ovu naknadu potce-njen je kod novčane socijalne pomoći (NSP), i to pre svega jednočlanih (njihovo učešće u ukupnom broju domaćinstava koja primaju NSP iznosi 37% prema administrativnoj statistici, a u SILC-u čine 19% ukupnog broja domaćinstava koja primaju NSP). Takođe, kod izvesnog broja domaćinstava uočava se da su iznosi pomoći koje prijavljuju u upit-niku toliko niski da ne mogu da odgovaraju godišnjim iznosima. Nakon što smo izvršili imputaciju odgovarajućih viših iznosa, uočavamo da ukupna vrednost NSP u SILC-u odgovara u potpunosti ukupnoj vrednosti iz administrativnih izvora.

Kao što se iz navedenih primera vidi, autori studije UNDP-a kao glavni reper za validnost podataka SILC-a koriste podatke APD i daju im prednost, jer se u APD-u negativni do-hodak anulira, ekstremne vrednosti isključuju, a dohodak u naturi uključuje u raspoloživi dohodak.

Trebalo bi, ipak, istaći da se APD sprovodi pre svega u svrhu izračunavanja pondera za indeks potrošačkih cena. U zemljama Evropske Unije sprovođenje ove ankete potpuno je dobrovoljno, često se vrši tek na svakih pet godina, i za razliku od SILC-a, ovde ne postoji nikakva regulacija, osim džentlmenskog sporazuma, u smislu usklađivanja anketa izme-

6 https://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=1050&langId=en7 https://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=1050&intPageId=1881&langId=en

NEJEDNAKOST U SRBIJI: DA LI JE PROBLEM U MERENJU ILI U POLITIKAMA?94đu EU zemalja. S tim u vezi, bilo kakvo eventualno nastojanje naše zvanične statistike da SILC prilagodi APD, umesto obrnuto, ne bi bilo u skladu s prihvaćenom evropskom praksom.

Naravno, istraživači imaju slobodu da porede šta oni žele, no, želimo da istaknemo da bi, kada bi za to bilo potrebe, adekvatno poređenje anketa SILC i APD zahtevalo da se uradi i validacija APD-a, tj. poređenje komponenti dohotka iz APD u odnosu na administrativne podatke ili podatke Sistema nacionalnih računa, što autori UNDP studije nisu učinili. Oni navode samo da postoji potcenjenost naturalne potrošnje u SILC-u, kao i potcenjenost dečjeg dodatka i novčane socijalne pomoći u SILC-u, a nema reči o očiglednim nedosta-cima APD, kao što je registrovanje svih socijalnih transfera kroz jedno pitanje u anketi, te nemogućnost sagledavanja iznosa i broja korisnika pojedinačnih naknada.

Takođe, APD nije ni dizajniran da dobro snimi ostale komponente dohotka stanovništva, već pre svega potrošnju. Ovo postaje očigledno kada se podaci APD, čak i površno, pod-vrgnu jednostavnoj validaciji u odnosu na makroekonomske podatke. Prema APD, neto zarade iz redovnog radnog odnosa u celoj protekloj deceniji čine manje od 50% ukupnog dohotka domaćinstava, dok penzije predstavljaju nešto više od 30% ukupnog dohotka domaćinstava. Na osnovu podataka Fonda PIO, koji su cenzusnog kvaliteta, lako je izra-čunati da je odnos ukupnog fonda plata (i to samo formalnih) i fonda penzija oko 2,15:1, iz čega sledi da APD veoma potcenjuje zarade, čime kompresuje raspodelu dohotka do-maćinstava. Time se dobrim delom može objasniti i niža dohodna nejednakost, merena Gini koeficijentom, koja se dobija iz podataka APD. SILC, sa svoje strane, mnogo bolje odražava makroekonomski odnos fonda plata i fonda penzija (odnos je otprilike 2:1), mada i on u izvesnoj meri potcenjuje zarade.

Ima i drugih nelogičnosti u strukturi prihoda domaćinstava prema APD. Na primer, uku-pan tržišni prihod od poljoprivrede i prihod od naturalne potrošnje skoro su izjednačeni (jedan malo preko 4%, drugi malo ispod 4%). Ovo i ne čudi previše, s obzirom na to da upitnik APD daje priliku ispitanicima da prijave troškove proizvodnje u proizvodnji za trži-šte, ali ne i u proizvodnji za sopstvene potrebe, čime je vrednost ove druge prenaduvana.

Da Srbija nije izuzetak kada je u pitanju razlika u nejednakosti dohotka merenoj na osno-vu podataka SILC-a i APD-a, može se videti u poslednjem izveštaju Eurostata o kvalitetu APD za 2010. godinu (Eurostat, 2015). U većini zemalja EU, nejednakost dohotka na osnovu podataka APD odstupa od SILC-a u oba pravca, od zemlje do zemlje (negde je Gini koeficijent veći na osnovu SILC-a, a negde na osnovu APD), kao posledica neharmo-nizovane metodologije koja se koristi u nacionalnim anketama o potrošnji domaćinstava. Ovde je važno naglasiti da u pomenutom Izveštaju o kvalitetu Eurostat ne koristi rezultate APD da bi ocenio kvalitet SILC-a, već upravo obrnuto – i tačno suprotno od pristupa koji su usvojili autori studije UNDP-a.

Ostaje nejasno da li je cilj da se u potpunosti diskredituje srpski SILC kao relevantan izvor podataka za praćenje nejednakosti, ili bi, po zamisli autora studije UNDP-a, on mogao biti relevantan u nacionalnim okvirima u meri u kojoj se prilagodi metodologiji APD. Smatramo da je zvanična metodologija koju koristi Srbija za praćenje nejednakosti do-hotka potpuno uporediva sa standardima Eurostata, a da pripadnici naučne zajednice u


istraživanjima mogu definisati raspoloživi dohodak na razne načine i za različite potrebe, i tako osvetljavati nejednakost iz više različitih uglova.

3. ZAKLJUČNE NAPOMENEStudija UNDP-a koju smo komentarisali odabrala je da se primarno bavi pitanjem mere-nja nejednakosti, dok je razmatranje politika koje mogu doprineti smanjenju nejednakosti – kakogod merene - potisnula u drugi plan. Na promenu izmerenog nivoa nejednakosti u Srbiji na osnovu SILC-a svakako da bi, u oba pravca, uticalo više faktora vezanih za prikupljanje podataka i za način njenog merenja. Ovde ćemo nabrojati samo neke: kada bi se bolje obuhvatio dohodak najsiromašnijih i najbogatijih, kada ne bi bilo domaćinsta-va čiji je dohodak nula, kada bi se dohodak samozaposlenih i dohodak od kapitala bolje obuhvatali u anketama, kada bi se uključila naturalna potrošnja u raspoloživi dohodak itd. To su uglavnom problemi (sem ovog poslednjeg koji je stvar konsenzusa) koji su rele-vantni za ankete dohotka većine zemalja EU, a ne samo za Srbiju. Smatramo da Srbija ni u jednom od ovih aspekata ne zaostaje za zemljama u kojima se ova anketa sprovodi, ali značajno zaostaje kada su u pitanju politike za smanjenje nejednakosti.

To nas vraća na pitanje iz naslova. Paradoksalno, na njega je u osnovi odgovoreno još 2015. godine, kada je u studiji Republičkog zavoda za statistiku ’Srbija: prihodi i uslovi života 2013’, koja analizira rezultate prve ankete SILC, zaključeno da je ’veća opšta nejednakost u Srbiji nego u zemljama članicama Evropske unije uglavnom posledica skromnog obima socijalne zaštite i praktičnog nepostojanja progresivnog oporezivanja dohotka’. U međuvremenu, otišlo se dosta dalje u identifikaciji i raščlanjavanju uzroka nejednakosti, ali ovaj zaključak i dalje je relevantan. Nejednakost je dobro izmerena; politike nisu dobro odmerene.

LITERATURA:Arandarenko, M., Krstić, G. i Žarković Rakić, J. (2017). Dohodna nejednakost u Srbiji. Od podataka do politike. Friedrich Ebert Stiftung, Beograd

Atkinson, A. B. (2015). Inequality: what can be done? Harvard University Press.

Eurostat (2014). Working paper with the description of the Income and living conditi-ons dataset. Lot 1: EU-SILC (European Union Statistics on income and Living Conditi-ons): Methodological studies and publications.

Eurostat (2015). Household Budget Survey, 2010 Wave: EU Quality Report.

Krstić, G. (2016). Why Income Inequality is so high in Serbia: Empirical evidence and a measurement of the key factor. Economic Annals, Volume LXI, No. 210

NEJEDNAKOST U SRBIJI: DA LI JE PROBLEM U MERENJU ILI U POLITIKAMA?96Krstić, G. i Žarković Rakić, J. (2017) Please, mind the gap: Income inequality in Serbia, International conference Economic policy for smart, inclusive and sustainable growth, 15-17 June 2017, Book of abstracts, p. 28, Faculty of Economics, University of Belgra-de.

Matković, G., Krstić, G, Mijatović, B. (2015): ’Srbija: prihodi i uslovi života 2013’. Re-publički zavod za statistiku.

Manero, A. (2017). “The limitations of negative incomes in the Gini coefficient decompo-sition by source”, Applied economics letters, vol. 24, no. 14, pp. 977-981.

Mladenović, B. (2017). Siromaštvo u Republici Srbiji 2006-2016. godine: Revidirani i novi podaci, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Vlada Republike Srbije.

UNDP (2018). Studija o humanom razvoju posvećena dohodnoj nejednakosti u Repu-blici Srbiji, Smanjenje nejednakosti kao sastavni deo Agende održivog razvoja. UNDP, Beograd


ALEKSANDRA PRAŠČEVIĆ1


PRIKAZ KNJIGE

BRITANSKO-SRPSKI ODNOSI OD 18. DO 21. VEKA

SLOBODAN G. MARKOVICH (EDITOR),

BRITISH-SERBIAN RELATIONS – FROM THE 18TH TO THE 21ST CENTURIES, FACULTY OF POLITICAL SCIENCE, ZEPTER BOOK WORLD, BELGRADE, 2018

Krajem 2018. godine pred čitaocima se pojavilo kapitalno delo British-Serbian Rela-tions - from 18th to the 21st centuries, redaktora Slobodana G. Markovića, redovnog profesora Fakulteta političkih nauka i rukovodioca Centra za britanske studije na Fakul-tetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Knjiga je posvećena izuzetno aktuelnoj temi razmatranja razvoja kompleksnih britansko-srpskih odnosa u veoma dugom periodu od preko 230 godina (od osamdesetih godina XVIII veka do današnjih dana). Kako su u turbulentnim vremenima, tokom proteklih vekova, sarađivale dve u svemu različite zemlje – Ujedinjeno Kraljevstvo, kao vodeća svetska imperija u dobrom delu vremena koje se istražuje i malena, ekonomski i politički nerazvijena Srbija, koja se borila za svoju političku samostalnost, teritorijalna proširenja, državnu celovitost i mesto na Balkanu i u Evropi, osvetljava mnogo šire političke i ekonomske procese koji su se često ticali odnosa između velikih sila. U daljoj prošlosti ovi odnosi su se ticali prevashodno odnosa Britani-je, Osmanskog Carstva i Rusije, ali i Austro-Ugarske monarhije, a kasnije, nakon Drugog

1 Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

BRITANSKO-SRPSKI ODNOSI OD 18. DO 21. VEKA98svetskog rata, ticali su se odnosa zapadnih, demokratskih zemalja i istočno-evropskog bloka sa specifičnom pozicijom i ulogom Titove Jugoslavije. Nakon raspada bivše Jugo-slavije i stvaranja samostalnih država na teritorijama bivših republika odnosi Britanije i Srbije poprimaju potpuno nove karakteristike, a geopolitička pitanja dobijaju na značaju.

Pružajući doprinose u oblasti istorije, političkih nauka, ekonomije i kulture, tematski po-vezani radovi čak 27 autora posvećeni su viševekovnim političkim, ali i drugim odnosima između Britanije i Srbije. Knjiga je strukturirana u četiri tematske celine: a) Britanija i Srbija: kulturni i politički odnosi, b) Velika Britanija, Kraljevina Jugoslavija i Komuni-stička Jugoslavija, c) Kulturni i obrazovni susreti Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije u XXI veku i u bliskoj prošlosti, d) Britansko-Srpski savremeni diplomatski i politički odnosi: izazovi i perspektive.

Iako su dva naroda – Srbi i Britanci, bili na istoj strani tokom oba svetska rata, odnosi između zemalja – Ujedinjenog Kraljevstva, s jedne strane i Srbije, odnosno država čiji je sastavni deo bila i Srbija, s druge strane, bili su kompleksni i često turbulentni, doživlja-vajući uspone i padove, gotovo uvek diktirani interesima, a ne emocijama. Izuzetak bi se mogao naći tokom Velikog rata kada su zabeleženi najveći primeri britanske humanitarne pomoći i solidarnosti sa stradalim srpskim narodom, iz tog perioda su brojni doprinosi po-žrtvovanosti Britanaca – medicinskih i vojnih misija, a naročito britanskih žena (doktora, medicinskih sestara, pa čak i vojnika).

Geopolitički procesi su, međutim, mnogo puta ove dve zemlje stavljali na različite strane jer su njihovi politički interesi bili evidentno različiti. Bez obzira na to, uticaj koji je Bri-tanija imala na Balkanu, a naročito u Srbiji (politički, kulturni i obrazovni) je kroz vekove bio neosporan i značajan, ostavljajući tragove i dalekosežne posledice. Zbog toga pažnju privlače radovi srpskih i britanskih istraživača i diplomata koji na nov način osvetljavaju važne događaje iz prošlosti, ali i neke zanemarene segmente odnosa i teme koje se tiču oblasti kulture i obrazovanja, koji su po pravilu u senci političkih odnosa koji privlače mnogo više pažnje šire javnosti.

Prvi deo knjige posvećen je kulturnim i političkim vezama Britanije i Srbije. U radovima istoričara Slobodana G. Markovića, Čedomira Antića i Saše Kneževića istražuju se najra-niji kontakti između Britanije i Srbije koji počinju 1784/85 posetom srpskog prosvetitelja Dositeja Obradovića Londonu. Prati se razvoj odnosa u periodu tokom koga je Srbija sti-cala nezavisnost i borila se za teritorijalna proširenja. Dositejevo oduševljenje Engleskom učinilo ga je prvim anglofilom među učenim Srbima, na čije su delo uticali engleski mo-ralni filozofi. U kasnijem periodu važni srpski intelektualci, anglofili doprineli su da 1880-te budu decenija najvećeg uticaja britanske kulture na Srbiju XIX veka, kao i na njen parlamentarni sistem. Među njima je napre bio liberalni ekonomista Vladimir Jovanović (1833-1922) koji je bio pod izrazitim uticajem britanskih mislilaca Herberta Spensera i Džona Stjuarta Mila, a u Londonu je radio na obezbeđenju britanske podrške političkoj emancipaciji balkanskih Hrišćana, a naročito Srba. Zatim, diplomata i prvi profesor poli-tičke ekonomije u Srbiji, ministar finansija i spoljnih poslova Srbije, istoričar i višegodišnji ambasador u Britaniji – Čedomilj Mijatović (1842-1932) koji je dobar deo svog života proveo u Britaniji, a koji je bio od velikog poverenja srpskog kralja Milana Obrenovića. On je odlučujuće uticao na političko i kulturno približavanje Srbije Velikoj Britaniji, koje nije uvek bilo dobro prihvaćeno u krugovima srpske političke elite. Pored značaja delovanja


srpskih intelektualaca i diplomata istražuju se i napori Britanaca – uvaženog političara i premijera Britanije Vilijama Gledstona (1809-1898) i naročito uticaj humanitarnog rada Adelin Pauline Irbi (poznate kao «gospođica Irbi», 1831-1911) i njenih putopisnih spisa. Oni su doprineli da Srbija i srpski narod postanu vidljivi za širu britansku javnost i da se ona zainteresuje za njihov položaj.

Posebna pažnja se posvećuje i komplikovanim političkim odnosima i uticajima Britanije na Balkanu, koji su u mnogome bili određeni odnosom Britanije prema Osmanskom carstvu i njenim pokušajima da se ograniči uticaj Carske Rusije koja se tokom vekova pojavljivala kao glavni zaštitnik nastajuće srpske države, a čiji je prodor na Bosfor Bri-tanija pokušavala da spreči održavanjem u životu Osmanske Carevine. Odnos Britanije prema Srbiji tokom druge polovine XIX veka obeležili su upravo pritisci da se ona odupre ruskim uticajima i ostane samostalna. U tom se kontekstu razmatraju važni događaji u britansko-srpskim odnosima u doba knjaza Miloša Obrenovića i utucaj na njegov odla-zak sa vlasti i iz Srbije (1839), odnosi tokom važnog Krimskog rata (1853-56), kao i tokom Velike istočne krize (1875-1878) koja je okončana Berlinskim kongresom (1878) i dobijanjem samostalnosti balkanskih država (kneževina Rumunije, Srbije i Crne Gore, kao i autonomije kneževine Bugarske), odnosi nakon Majskog prevrata (1903) kada je usledio trogodišnji prekid diplomatskih odnosa, zatim tokom aneksione krize (1908-09), ali i balkanskih ratova. Sve je, naravno, kulminiralo Velikim svetskim ratom koji je pred-stavljao najveći ratni sukob u Evropi još od Napoleonovih ratova, a započeo je upravo na Balkanu.

U radovima su veoma detaljno predstavljene sve faze u britansko-srpskim odnosima to-kom Velikog rata – od simpatija prema Srbiji (jesen 1914 – leto 1915), glorifikacije Srba (jesen 1915 – zima 1916), pro-srpske euforije (april – juli 1916), do pozitivnog stava prema «malom hrabrom savezniku» (jesen 1916 – 1918). Predstavljeno je delovanje različitih humanitarnih misija – britanskog Crvenog krsta, britanskih medicinskih misija (doktora i medicinskih sestara), vojnih misija u kojima su učestvovale i žene iz Britanije i Komonvelta (primer Flore Sands jedine žene oficira srpske vojske koja je za pokazanu hrabrost dobila Karađorđevu zvezdu, novembra 1916.). Posebna pažnja je posvećena i vojnoj pomoći i saradnji tokom borbi na Solunskom frontu, osvetljavanjem delom malo poznatih političkih igara koje su pratile vojne napore, a među kojima su posebno važni odnosi na relaciji Britanija-Francuska, kao i značaj pro-srpskih i pro-grčkih uticaja u Britaniji.

U prvom delu knjige u ostalim radovima istraživača Dejvida Norisa i Zorice Bečanović Ni-kolić istraženi su odnosi u oblasti kulture u periodu urbanizacije i razvoja Beograda tokom poslednje decenije XIX i početkom XX veka, kada su na stavove javnosti uticali i Britanci, a naročito je istražen uticaj Fransiza Mekenzija na urbanistički izgled Vračara. Pomenut je i značaj dokumentarnog filma Britanca Frenka Storm Moteršoa snimljenog prilikom krunisanja kralja Petra I Karađorđevića (1904). Posebna pažnja je posvećena književ-nosti i uticaju Šekspirovog dela na javni, umetnički i intelektualni život u Srbiji. Rad Bojana Aleksova donosi dragocenu studiju o doprinosima Britanki koje su se iz različitih razloga obrele u Srbiji, kao žene diplomata, ili putopisci, a najvažnije, kao hrabre i požr-tvovane doktorke i bolničarke tokom i nakon Velikog rata. One su neprocenjivo doprinele približavanju dva naroda, kroz obostrano razumevanje kultura i razlika među njima, ali i približavanje Srbije evropskim društvenim tokovima i naročito emancipaciji srpskih žena.

BRITANSKO-SRPSKI ODNOSI OD 18. DO 21. VEKA100Drugi deo knjige posvećen je izuzetno interesantnom periodu odnosa Britanije i jugo-slovenske države. Najpre u međuratnom periodu, kada na scenu stupa nova Kraljevina Jugoslavija (u prvo vreme kao Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca) nastala na pobedi srpske vojske u Prvom svetskom ratu i zauzimajući i teritorije koje su ranije bile pod vla-šću Habzburške monarhije. U ovom delu knjige izdvaja se rad srpskog istoričara Dragana Bakića koji prati genezu odnosa od perioda nastanka Kraljevine čiji je garant uz Fran-cuskog predsednika Žorža Klemansoa i Američkog Vudro Vilsona bio i britanski premijer Dejvid Lojd Džordž. Oni su posredovali i oko rešavanja tzv. Jadranskog pitanja (položaja Dalmacije i pretenzija Italije nad njom). U međuratnom periodu za Britance je Kraljevina Jugoslavija predstavljala najvažniju državu na Balkanu, garanta regionalne stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi. Odnosi između balkanskih zemalja, međutim, kao i odnosi sa Ita-lijom, bili su daleko od stabilnih i karakterisale su ih stalne tenzije. Britanski odnosi sa Jugoslavijom su se tokom ovog perioda menjali i zavisili su i od šireg geopolitičkog kon-teksta i odnosa sa drugim važnim zemljama, kao što je to npr. bila Italija. Ipak ističe se da je upravo Velika Britanija bila najveći jugoslovenski saveznik, kako je to istakao kasnih 1920-ih srpski pravnik i političar Slobodan Jovanović. Britanija je naročito podržavala srpsko rešenje makedonskog pitanja u sporu sa Bugarskom oko Vardarske Makedonije, kao najbolji način da se obezbedi permanentni mir na Balkanu. Takođe, Britanija je držala u mnogo većoj meri srpsku stranu u sporu sa Hrvatima oko opstanka jugosloven-ske države. Rad britanskog istraživača Erika Bekera Vivera u ovom delu knjige naročito osvetljava i revizionističke pokušaje promene Versajskih granica Jugoslavije (albanski, mađarski, bugarski, italijanski zahtevi za reviziju granica). U tom svetlu se posmatra i teroristički čin ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića u Marseju (9. oktobra 1934.).

Dobri odnosi Britanije i Jugoslavije tokom međuratnog perioda oslanjali su se i na dobre i porodične odnose dve kraljevske porodice – Vindzora i Karađorđevića, što u svom radu istražuje Dušan Babac. Slično se može reći i za odlične odnose između Srpske Pravo-slavne Crkve i Anglikanske crkve, što se razmatra u radu Radmile Radić. Svoj doprinos dobrim odnosima daju i malobrojni, ali uticajni srpski anglofili tokom prve polovine XX veka. Među njima su bili srpski lingvista i književni kritičar, profesor univerziteta Bogdan Popović (1863-1944), srpski istoričar i profesor ustavnog prava Slobodan Jovanović (1869-1958), vladika Nikolaj Velimirović (1881-1956) i srpski pesnik i vodeći član pokreta Mlada Bosna Dimitrije Mitrinović (1887-1953). O njima i njihovim doprinosima, kao i o kulturološkim razlikama i potrebi emancipacije u svom radu piše Zoran Milutino-vić, sa Londonskog univerzitetskog koledža.

Zatim u knjizi slede radovi koji se odnose na period kraja Drugog svetskog rata i nakon njega. Srpski istoričar Milan Ristović istražuje odnose u trouglu Jugoslavija-Grčka-Brita-nija u periodu 1945-1949. U ovom se radu istražuju političke i ideološke tenzije koje su se pojavile krajem 1944. i početkom 1945. godine na relaciji Britanija-Jugoslavija, a bile su posledica približavanja Jugoslavije i Bugarske (moguće formiranje federacije, 1947), jugoslovenske vojne pomoći Albaniji i jugoslovensko mešanje u građanski rat u Grčkoj 1946-1947. Svakako, Britanija je ostala prisutna na Balkanu, i to kao ključni igrač, a na značaju je dobijala i kada je došlo do raskida Jugoslavije sa SSSR-om, nakon čega je eko-nomska, politička i vojna pomoć Britanije i SAD-a bila odlučujuća za preživljavanje Titove Jugoslavije. Detaljna analiza odnosa Britanije i komunističke Jugoslavije predstavljena je u radu srpskog istoričara Vojislava Pavlovića. Analiza počinje istraživanjem odnosa dvo-jice lidera Vinstona Čerčila i Josipa Broza Tita, od međunarodnog priznanja partizanskog


pokreta 1944. godine, do odlučujuće uloge Čerčila u pregovorima i dogovoru Tita i kralja Petra II Karađorđevića, odnosno kraljevske vlade u Londonu i njenog izaslanika – Ivana Šubašića. Tito se sastaje sa Čerčilom kod Napulja, avgusta 1944. godine, a i kasnije, tokom druge Čerčilove vlade (1951-1955.) učvršćuju se odnosi komunističke Jugoslavije i Velike Britanije. To dovodi do prve zvanične, ali privatne, posete Britaniji, kao prvoj zapadnoj zemlji koju je Tito posetio marta 1953. godine.

Treći deo knjige je posvećen britansko-srpskim odnosima u oblastima kulture i obrazo-vanja u bliskoj prošlosti. Među radovima se izdvaja esej profesora Ranka Bugarskog, sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji je posvećen izučavanju engleskog jezika i njegovom značaju za promovisanje međunarodne komunikacije i razumevanja, kao i kulturne saradnje. U tom kontekstu je važno da je organizacija ESU Jugoslavija (Unija govornika engleskog jezika) bila prva takva ispostava u Istočnoj Evropi, osnovana marta 1991. u okviru Jugoslovensko-Britanskog društva za nauku i kulturu (YBS). Naredni rad Nenada Šebeka posvećen je značaju koji je BBC World Sevice imao za kulturnu i obra-zovnu saradnju, ali i za promociju i razumevanje britanskog stila života.

Period političkih i ekonomskih sankcija (1992-2000) obeležen je značajnim naporima za održavanjem i intenziviranjem saradnje sa britanskim kolegama, a radi podsticanja razvo-ja demokratije i civilnog društva, o čemu piše profesor emeritus Univerziteta u Beogradu, Vukašin Pavlović. O značaju izučavanja engleskog jezika i književnosti govore i radovi Borisa Hlebeca o značaju srpsko-engleskih i englesko-srpskih rečnika, Vesne Goldsvorti o dve knjige koje povezuju srpsku i britansku kulturu, kao i o značaju devet decenija postojanja i delovanja Katedre za engleski jezik i književnost Univerziteta u Beogradu, predstavljenog u radu profesorke Katarine Rasulić sa Filološkog fakulteta u Beogradu.

Četvrti deo knjige je posvećen savremenim izazovima i perspektivama diplomatskih i političkih odnosa Britanije i Srbije. Počinje obraćanjem Ser Džon Rendala, člana Doma lordova u Britanskom Parlamentu, nakon čega sledi esej o istoriji i diplomatiji njegove ekselencije gospodina Denisa Kifa, ambasadora Velike Britanije u Srbiji, koji ukazuje na tri važne sfere uticaja: razvoj političkog dijaloga, podrška reformama u Srbiji i njenom priključivanju EU i praktična pomoć Srbiji u rešavanju konkretnih pitanja. Odnosi između Ujedinjenog Kraljevstva i SR Jugoslavije u periodu neposredno nakon sankcija (2000-2005) predmet su rada sadašnje ambasadorke Srbije u Britaniji, Aleksandre Joksimović. O britansko-srpskim odnosima od 2000. godine, sa aspekta Britanije i Srbije pišu u svo-jim radovima Dejvid Govan, bivši ambasador Britanije u Srbiji i Crnoj Gori, i ambasador Branimir Filipović, iz Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. Odnosi Britanije i Srbije razmotreni su i u kontekstu britanskog uticaja u aktivnostima i misijama UN tokom 1990-ih godina i zapadne intervencije na Kosovu, o čemu piše Spiros Ekonomides sa Londonske škole ekonomije i političkih nauka. Poslednji esej je posvećen temi Kosova kao ključnog pitanja koje određuje poslednjih decenija odnose između Britanije i Srbije, autora Džejmsa Ker-Lindseja sa Londonske škole ekonomije i političkih nauka.

Na kraju, mada ne manje važno, treba istaći izuzetnu ilustrovanu opremljenost knjige koja obiluje ilustracijama – karikaturama, fotografijama, posterima, novinskim člancima, koji potkrepljuju i dopunjuju naraciju, čineći je posebno interesantnom za čitaoce, ali i vrednim izvorom za buduća istraživanja.

BRITANSKO-SRPSKI ODNOSI OD 18. DO 21. VEKA102Može se zaključiti da iako je podsticaj za ovaj kapitalni tematski zbornik eseja svakako bilo obeležavanje važne godišnjice – 180 godina diplomatskih odnosa Velike Britanije i Srbije (5. juna 2017.), doprinosi ove knjige su daleko prevazišli puko obeležavanje jubile-ja i tiču se ne samo naučnih doprinosa, već i kulturoloških i opšte društvenih dostignuća.

LITERATURASlobodan G. Markovich (editor), 2018, British-Serbian Relations – From the 18th to the 21st centuries, Faculty of Political Science, Zepter book world, Belgrade

© 2019.Sva prava su zadržana. Nijedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan niti smešten u sistem za pretraživanje ili transmitovanje u bilo kom obliku, elektronski, mehanički, fotokopiranjem, snimanjem ili na drugi način, bez prethodne pismene dozvole autora.

CIP - Кaтaлогизaцијa y пyбликaцијиНaроднa библиотекa Србије, Беогрaд

33

EKONOMSKE ideje i praksa : kvartalničasopis iz oblasti ekonomije, poslovneekonomije i menadžmenta, statistike i poslovne informatike / glavni urednik MiomirJakšić. - 2019, br. 32 (mart)- . - Beograd(Kamenička 6) : Centar za izdavačku delatnostEkonomskog fakulteta u Beogradu, 2014-(Beograd : Čugura print). - 24cm

TromesečnoISSN 2217-6217 = Ekonomske ideje i praksaCOBISS.SR-ID 184934668