„АVA 2017“AFORIZAM – VIC – ANEGDOTA

Sr. Karlovci 26.05.2017.

Okupljanje učesnika na Trgu Dimitrija Panfilova – Belilo 52 Pravac Stražilovo – predzadnja kuća s desne strane

16.00h : Koktel za učesnike AVA 2017Svečana sala Magistrata u 18.00h: književno veče AVA 2017

Skupština opštine Sr. Karlovaca u saradnji sa Internacionalnom akademijom za duhovnu i telesnu lepotu.

Peti, pa već tradicionalni i jubilarni džepni

Идеја за фестивал афористике припада Сањи Панфилов, професорки књижевности, мојој вишеструкој музи (и мамузи) и једином разлогу мог постојања. Овај “џепни фестивал” је покушај да се брачни пар Панфилов бар мало одужи дивној варошици Сремских Карловаца,

која нас је тако свесредно прихватила у своје наручје.

На овом тргу учесници се окупљају у 4 часа на загревање уз боршч и фрушкогорска вина

САЊИН КРАЉ

1

НАЗИВ ПРОЈЕКТА:

Фестивал афоризама, вицева и анегдота – „АВА 2017“ (оснивачи: проф. Сања Панфилов и академик проф. др Димитрије Е. Панфилов)

ОРГАНИЗАТОРИ:

Скупштина општине Сремски Карловци и брачни пар Панфилов, уз подрш-ку Београдског афористичарског круга и Секције сатиричара Удружења књижевника Србије, Интернационална Академија за Спиритуалну (значи вантелесну) и Телесну Естетику.

СПОНЗОРИ:

“CLINIC OLYMP” Нови Сад; Скупштина општине Сремски Карловци.

ВРЕМЕ ОДРЖАВАЊА:

Петак, 26. мај 2017. У 16.00 Коктел за активне учеснике на Тргу Димитрија ПанфиловаУ 18.00 Свечана сала Магистрата – ватромет афоризама, вицева, анегдота.

МЕСТО ОДРЖАВАЊА:

Сремски Карловци, у Магистрату Карловачке Општине – свечана сала.

ПОЗДРАВНО СЛОВО: Ненад Миленковић – председник општине Ненад Грујичић – књижевник, песник, директор „Бранковог кола“ ЛАУДАЦИО ЛАУРЕАТА ЉУБИВОЈА РШУМОВИЋА, ПОЕТИЗОВАНОГ СМЕХОТВОРЦА КОЈИ ФАЗОНИРА ВЕЛИКУ И МАЛУ ДЕЦУ: ПРОФ. САЊА ПАНФИЛОВ

„КРУНИСАЊЕ“ ЛАУРЕАТА ЛОВОРОВИМ ВЕНЦЕМ ПЕСНИЧКЕ ПАТЊЕ И СЛАВЕ ОД БРОНЗЕ – АУТОР СКУЛПТУРЕ: проф. др Драган Раденовић, изливеног у ливници „СТАНИШИЋ“– Ченеј

ПРОГРАМ: – Никола Маловић – књижевник из Херцег-Новог промовише своју

књигу „Бокешки хумор“ инспирисану овим фестивалом;

2

– Александар Баљак – председник Београдског афористичарског круга;– Александар Чотрић, секретар Секције сатиричара УКС и председ-

ник Скупштине Фонда „Радоје Домановић“, промовише књигу својих превода руских афористичара;

– Милан Тодоров – књижевник, афористичар, винар и виноградар;– Милан Цаци Михајловић – глумац, писац, новинар;– Миљурко Вукадиновић – врхунски клокотриста;– Божидар Пешев – писац-афористичар (нпр. „Магарећа симфонија“) ;– Хаџи Богдан Тодоров – афоризми-дефектизми-атрофизми;– Милорад Вујновић – афористичар;

АНЕГДОТЕ: – Сви учесници, по вољи

ВИЦЕВИ: – Организатор и ком’ год шта падне на памет

– Додела Диплома Лауреату, свим учесницима, Драгану Раденовићу – аутору ловоровог венца од бронзе и Ливници Станишић за дони-рање бронзаног венца.

– Музички интермеци: Бобан Џефердановић, гитара

(НЕ)ЗАБОРАВЉЕНИ: – Алексију Марјановићу (Алек Марјано) постхумно додељујемо ди-

плому „Почасни витез српског хумора“, за његов немерљиви допринос опоро-нежном хумору и уврнутој поезији исплетеној из његове згру-шане и скрушане душе.

МЕДИЈСКИ ПОКРОВИТЕЉИ:

– РТС – Дневник– Радио-телевизија Војводине – Политика– Телевизија Храм – Вечерње новости– ТВ Канал 9 – Информер– ТВ Нови Сад – Карловачке новине

ЗА СЕКЦИЈУ САТИРИЧАРА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕСЕКРЕТАР Александар Чотрић

3

LAUDATIO

ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋРШУМОЛОГИЈА

ИЛИ КАКО ПОСТАТИ БЕЛИ ЗЕЦ У ВЛАСТИТОМ ШЕШИРУ

РШУМИЈАДА – Велики Ршум као мали ЉубивојеНе знамо да ли судбина зна шта ради: бира ли помно место на које ће нас спустити или нас, као семенке маслачка, разбацује по белом свету. Исходиште на које паднемо, постаје прво слово нашег животног буквара. Све наше приче овде почињу, а често се ту и завршавају. Свака слика коју наш поглед дотакне, сваки мирис и звук постају интимни део нашег бића који свуда носимо и увек изнова тражимо.

Један Љубивоје се у Љубишу заљубио у живот. Спуштен је у рај лир-ске лепоте и епске традиције. Породица којој је дарован, калемила је љубав и мудрост овом дечаку, размаштаном и загледаном у златибор-ске звезде. Одрастао је неспутано и природно, као што расте лист, цвет или птица. Одгајан је народним пословицама, а не прутом. Када су се у њему запатила слова, почело је да расте једно чудесно дрво. Неко му је дошаптавао како да слаже речи, које је учитељица Милица назвала сасвим озбиљним песмама и послала у сасвим озбиљне новине. И тако, малом ђаку са златиборских осоја, из белог света по имену Београд, сти-же велика награда – дрвена оловка са гумицом на врху. Чудо невиђено! Ово чудо порашће у мит, када се деценијама касније сазна да ју је доде-лио и лично упаковао Душко Радовић!

Када је мали Љубивоје постао велики Ршумовић, објавио је једнос-тавну истину свог уметничког надахнућа:“Рођен сам под срећном зла-тиборском звездом, у Љубишу, најлепшем месту на кугли земаљској. Љубиш и Златибор су завичај свега што сам написао“.

4

Песник за „децу у људима и људе у деци“Љубивоје Ршумовић има једну тајну – он је холограм свих наших детињих и детињастих представа о свету, пуном шашавих ликова на неочекива-ним местима: але и аждаје се жале на лош третман; заљубљени пуж из-води бесне глисте на ћевапе; помамљене жирафе и камиле се преједају љутом паприком; деца дижу буне јер их тате табају прутом, а стрине и тет-ке цмачу...Ако чувате дете у себи, препознаћете овај самелсуријум, а ако сте сасвим одрасли, мудри песник вам поручује:“Овца не сме да се брани, вук се њеним страхом храни“ – па, размислите да ли сте овца и да ли је вук којег се бојите стварно вук. Ко разуме, схватиће.

„Ја никада не пишем песме само за децу или само за одрасле. Заправо, све што пишем, пишем за своју душу. Трудим се да мени самом буде занимљиво, добро, смешно, поучно, мудро, лепо и чаробно“. Весели циркус, шарени карусел, смех, музика и уживанција – то је свет који је створио Љубивоје Ршумовић. Прави ршум и дар-мар међу корицама. Када се прихвати свог мађионичарског, песничког алата

Лауреат окружен Организационим одбором

5

– све скаче, лети и подцикује. Он, као зец бели, срећу дели! Зна да се љубав не троши, већ дељењем умножава – зато је деценијама расипа на породицу, пријатеље и бројне обожаваоце. Већ неколико генерација вреди правило: када кажеш песник – мислиш Ршум! Једном је чекајући на раскрсници срео Циганчића који га је упитао:“Онда, како иду песме, песниче?“ О томе вам говорим.

Оно дрво, давно посађено у Љубишу – разгранало, олистало,пуно златних плодова. Благо нама!

Проф. Сања Панфилов,Ср. Карловци,

26.05.2017.

6

ЛАУРЕАТ

ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ

БИОГРАФИЈА

Љубивоје РШУМОВИЋ рођен је у Љубишу, на Златибору, 3. јула 1939. го-дине. Школовао се у Љубишу, Чајетини, Ужицу и Београду, где је дипло-мирао 1965. године на Филолошком факултету, на групи за компаративну књижевност.

Почео је писати рано, још као основац, у Љубишу. Прве песме је обја-вио као гимназијалац, 1957. године, најпре у ужичким “Вестима”, а затим у “Књижевним новинама”.

1965. запослио се у Радио Београду, у редакцији програма за децу. Свој литерарни рад успешно уграђује у емисије “Уторак вече - ма шта ми рече”, «Суботом у два», «Весели уторак». У тим програмима примењује докумен-тарну поетику, коју је усвојио од Змаја, и Душка Радовића, и педагошку доктрину Џона Лока: “Што пре дете сматраш човеком - пре ће човек и постати!” 1968. прелази у Телевизију и ради познате серије: “Двоглед”, “Хиљаду зашто” и “Хајде да растемо”. Као телевизијски посленик написао је, режирао и снимио преко шест стотина емисија. Једна од најпопулар-нијих серија за децу “Фазони и форе” имала је сто четрдесет две епизоде.

Поред програма за децу урадио је и неколико серија документар-них програма. Таква је серија “Дијагонале - приче о људима и наравима”, у којима Ршумовић говори о појединим етничким групама, пуштајући припаднике тих група да сами дају карактеризацију својих саплеме-ника. То су емисије о Мијацима, Брсјацима, Малисорима, Торбешима, Буњевцима, Ерама, Лалама, Дубровчанима, Бодулима, Шоповима, Горанцима, Пиперима, итд.

7

Објавио је 84 књиге, углавном за децу. Најпознатији су му наслови: “Ма шта ми рече”, “Причанка”, “Певанка”, “Још нам само але фале”, “Вести из несвести”, “Невидљива птица”, “Домовина се брани лепотом”, “Сјај на прагу”, “Рошави анђео”, “Зов тетреба”, “Успон вртовима”, “Песме уличар-ке”, “Северозападни крокодил”, “Пошто продаш то што мислиш“, “Опасан сведок”, “Не вуците ме за језик”, “Гујина стена”, “Буквар дечјих права”, «Три чвора на трепавици», «Поверење у сунце», «Тајна ледене пећине», «Бели пакети», «Сунчање на месечини» и “Ујдурме и зврчке из античке Грчке”.

У Позориштима је извођено више његових дела: “Шума која хода”, “Невидљива птица”, “Баба Рога”, “Рокенрол за децу”, “Успавана лепотица”, “Ау, што је школа згодна”, “У цара Тројана козје уши”, «Снежана и седам патуљака»...

Добио је књижевне награде: “Невен”, “Младо поколење”, Награду Змајевих дечјих игара, Бранкову награду, Октобарску награду града Београда, Горанову плакету, Вукову награду, Златни прстен Фестивала песника за децу у Црвенки, Награду “Породица бистрих потока” Удружења књижевника Србије, прву награду за драмски текст “У цара Тројана козје уши”, на Фестивалу Позоришта за децу у Котору, Златни беочуг, награду Политикиног забавника за књигу «Три чвора на трепа-вици», награду «Душко Радовић» и титулу «Сарадник Сунца», Инстелову награду за поезију 2008, награду «Мирослав Антић» (као први добитник 2008.), награду «Принц дечјег царства Тамарис» у Бањалуци 2009. и на-граду «Бранко Ћопић» за књигу «Сунчање на месечини» 2010.

Добио је, такође, и две запажене међународне награде: “Пуља” у Барију, за целокупно стваралаштво за децу, и награду УНЕСКО-а за “Буквар дечјих права”, на светском конкурсу за књигу која пропагира мир и толеранцију.

Дела су му преведена на више страних језика.Аутор је три уџбеника за основне школе: “Деца су народ посебан” -

(други разред), за изборни предмет Грађанско васпитање, и “Азбуквар” и «Писменар», за први разред.

Упоредо са књижевним радом бавио се и спортом. Оснивач је, так-мичар, и први председник Карате клуба “Црвена звезда”. Био је председ-ник Карате савеза Србије, и савезни је судија у карате спорту.

Од 1986. до 2002. био је директор Позоришта БОШКО БУХА. Председник је Културно просветне заједнице Србије и један од оснива-ча и члан Управног одбора Задужбине Доситеја Обрадовића.

Један је од оснивача и први председник Одбора за заштиту права детета Србије, при организацији Пријатељи деце Србије, у којој је акту-елни председник Скупштине.

Више није члан Удружења књижевника Србије.Живи и ради на Слободној територији, недалеко од Београда.

8

ОБАД (Песме које лају и уједају)Књига је духовна хранаНајкалоричнија на светуАли шта нам то вреди Наш народ држи дијету

***

Развој тешке индустријеНе поклапа нам се са жељамаИмамо ми домаћих сировинаАли у фотељама

***

Моја деца преко менеОбавештавају одговорне друговеДа њихове тешкоће разумејуАл не признајуЊихове дугове

***

Кртица у свом мракуНе мисли на наше сутраДок нам родну грудуПоткопава изнутра

***

Појавио се нови новинарски сојПроизведен у бирократском дескуТо је новинар – нојСа туђом главом у песку

***

Баш ме занима шта ћеЏабалебароши да чинеКад почну да испитујуПорекло немаштине

***

Како у нашој политициТренутно стоје ствариТу би највише послаИмали ветеринари

Ова туристичка сезонаБиће плоднија и живљаАко уложимо додатне напореДа домаћи туриста подивља

***

Дебели демагозиУвек се некако снађуКад реше да држе дијетуОбјаве да штрајкују глађу

***

Размишљање философаТајанствености склоногаСве ти је у животу ОНООсим ОНОГА

***

БАСНЕПесме са интерпункцијом, у којима се људи понашају као животиње.

***

РЕФРЕНИПесме без интерпункције, у којима се пост-скриптуми понашају као наравоученија.

***

Тако је било одувек и биће довекОдговорни знају како ће и шта ћеКада год нам затаји фактор човекСпасава нас фактор кожне гаће

***

Узалуд сеРаја надвикујеЦар кад прднеНајдаље се чује

9

ПОЗИВ НА САРАДЊУНек изволиКо год има слухаДа радимо Фискултуру духа

ПЕСМА О ОЛАКШАВАЈУЋИМ ОКОЛНОСТИМАДа су нешто стари ГрциЖивели у овој фрциЂавола би Грци стариИзмислили све те ствари

НЕДОВРШЕНА ПЕСМА О ГЕНИЈАЛНОМ ИЗУМУ ЈЕДНОГ ФРАНЦУСКОГ ЛЕКАРАГлавобољу какоИзлечит за тренМислио је дугоДоктор Гиљотен

НАРОДНА ФИЛОСОФИЈА ДУБОКА МЕТАР И ПОЗемља стојиА живот се вртиРече гробарПосле туђе смрти

НАРОДНА ФИЛОСОФИЈА АЛИ НАЈДУБЉАНе дам вишеДа ме живот тртиРече гробарПосле своје смрти

ОПТИМИСТИЧКА ПЕСМА О АЛКОХОЛИЗМУОни људи који пијуУмру пре од других свијуАл судбина тако склепаКо не пије исто крепа

ОПТИМИСТИЧКА ПЕСМА О ПУШЕЊУЉуди када много пушеИспуштају брзо душеАли нек смо с тим начистоКад не пуше умру исто

ДРУГАРСКИ САВЕТДраги моји прасциОбратите пажњуЉуди би вас радоВидели на ражњу

ИСКРЕНИ КРАЈПУТАШПутниче прођиЈер овде долеМени свеједноДа ли ме воле

НЕУКУСНА ОПСЕРВАЦИЈА О ЛОГИЦИ СТВАРИРед би биоДа одапну првиДобровољниДаваоци крви

ДАНАС ВИШЕ НЕМА ФИЛОСОФИРАЊАЛако је билоСтаром СократуОн није имаоСвог бирократу

ПРЕКО МОГА НА ВАШЕ КОЛЕНОМудро народ кроз векове јављаУМ ЦАРУЈЕ СНАГА КЛАДЕ ВАЉАЕво нашег прилога том благуТЕШКО УМУ АКО НЕМА СНАГУ

10

NIKOLA MALOVIĆ

BILJEŠKA O AUTORU• Nikola Malović rođen je 1970. u Kotoru. • Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu.• Objavio je knjigu kratkih priča Poslednja decenija, novele u dramskoj formi

Kapetan Vizin – 360 stepeni oko Boke, Peraški goblen, i preko 2.500 tekstova. Priče su mu prevođene na ruski, engleski, poljski i bugarski.

• Nagrade „Borislav Pekić“, „Laza Kostić“, potom „Majstorsko pismo“ (za životno dјelo), „Lazar Komarčić“ i Oktobarsku nagradu grada Herceg Novog – dobio je za roman Lutajući Bokelj (Laguna, 2007, 2008, 2009, 2010, 2013, 2014, 2016).

• Kompletan je autor književne fotomonografije Herceg-Novi: Grad sa 100.001 stepenicom (Knjižara So, Herceg Novi, 2011) jedinstvena „šeherezada“ o skalinadama, knjige dokumentarne proze Bokeški berberin (Knjižara So, 2015), i Boga u Boci (Nova knjiga, 2015).

• Objavio je Prugastoplave storije (Laguna, 2010, 2016), koje s roma-nom Jedro nade (Laguna, 2014, 2015, 2016. dobivaju nagrade „Pero despota Stefana Lazarevića“, „Borisav Stanković“, „Pečat vremena“ i „Branko Ćopić“) čine jedinstveni dualni prozni sistem u sa-vremenoj srpskoj književnosti.

• Urednik je izdavačke djelatnosti hercegnovske Knjižare So (edicija „Bokeljologija“).

• Kolumnista je Nedeljnika.• Član je Srpskog književnog društva. • Jedan je od osnivača Grupe P-70.• Živi u Herceg Novom.

11

Izbor iz knjige

Bokeški humorPriredio: Nikola Malović

Knjižara So, 2017.

Vicevi i aforizmi

Genetska modifikacija ITurista željan autohtonih ukusa lokalnih proizvoda, na Markatu – kotor-

skoj pijaci, pita prodavca pomorandži:– Jesu li ove pomorandže genetski modifikovane?– Nisu genetski modifikovane – odgovori prodavac.– Jesmo genetski modifikovane! – kazaše pomorandže.

Genetska modifikacija IIŠta se dobije kada se ukrste Bokelj i hobotnica?– Ne znam, ali dobro bere masline!

Rodeo seksRazgovaraju dvije kotorske prostitutke.– Znaš li ti šta je rodeo seks?– Pa... ne znam znam li...? Šta znaš, možda znam?...– Čujem da ne znaš... To ti je, mila, kad on leži na leđima, ti ga jašeš, kažeš

mu da imaš sidu, i pokušavaš da ostaneš na njemu barem minut!

12

O, Bože!Mali Mato pita majku:- Mama, je li moguće da Bog upotrebljava naše kupatilo?- Ne, sine, otkud ti to?- Pa, tata svakog jutra lupa na vrata kupatila i kaže: O, bože, zar si još unutra?

Kvalifikacija– Ti ono završio Fakultet za menadžment u turizmu? – Jesam, prosjek 9,9!– E, pa svaka čast! Nego, pošto su ti ovi krastavci?

AjkuleVelika ajkula uči malu kako da pojede čovjeka u Zalivu. - Vidi, ovako... Kad opaziš plivača da je dobro poodmakao od obale, pri-

bliži mu se na 100 metara, izroni da ti vidi peraje, i tako kruži najmanje 5 mi-nuta. Onda zaroni, i ne pojavljuj se, šta znam, 3-5 minuta. Onda na 50 metara izroni svom snagom, i skoči u vazduh da vidi koliko si velika. Opet zaroni, i neka te nema ponovo 3-5 minuta. Zatim na 10 metara od njega izroni da ti vidi glavu i ralje sa oštrim zubima, ali zaroni, i neka te nema ponovo oko...

- Ali, mama, pa to je posao da se krepa od gladi! Kupač je ionako bespo-moćan, ne može da se brani?!

- Vidi, mico, ja te sve vrijeme podučavam tehnikama lova. Ako ti ne smeta da ga jedeš sa govnima, a ti ga onda pojedi odmah, šta da ti kažem?

Luštička kozaStopira jedan seljak s poluostrva Luštica, sa sve kozom pored sebe. Niko

da stane. Ipak, poslije dva sata čekanja, staje vozač juga. Kaže seljaku da ide do Krašića i Tivta, te da može njega da poveze, ali ne i kozu, jer zaudara.

Seljak se složi i kaže vozaču da će koza ići za njima. I krenu oni.Vozač vozi 20 km/h, gleda u retrovizor, a koza ih prati. Nagazi on na 50

km/h, a koza trči i dalje. Vozač ubrza na 100 km/h, pogleda u retrovizor, kad: koza isplazila jezik ulijevo.

Kaže on seljaku:- Koza nas i dalje prati, ali je isplazila jezik ulijevo.- Isplazila je jezik ulijevo!? Pazi, sad će da te pretiče.

CrnogorciŠeta cura obalom pored kafića u kome se okupljaju Crnogorci.- E, mala, đe si, bas si zgodna! – dobaci jedan. - Hvala na komplimentu, to je od plivanja – uzvrati ona.- A što, jadna, nijesi i glavu malo skvasila?

13

StudentkinjeNa plaži, pričaju dvije studentkinje Filozofskog fakulteta u Nikšiću:- Kako se ono pravilno kaže: čela ili pčela?- Pa, pčela.- Au, danas me nešto ujelo po sred pčela.

Želje, čestitke, pozdraviDragoj svekrvi srećan povratak iz dobrotske psihijatrije želi nevjesta s

pjesmom: Ostala si uvijek ista!

Anegdote

Kao iz basneDimitrije Jovanov je živio u Bijeloj, a kako je bilo ljeto, dođe mu jedna

zgodna izvanjska đevojka kao ćuku tica.Izveo on nju uveče, pa sjeli na neku terasu, a uto naiđe njegov dobar

prijatelj Ljubo Vulović. Da bi ga napravio ljubomornim, Dimitrije prigrli đe-vojku, pa će Ljubu:

- Kako ti izgledamo?Ljubo brzo odvrati:- Ona, kao princeza iz bajke!- A, ja? – nestrpljivo će Dimitrije.- Ti, kao iz basne! – dodade Ljubo.

TestamentU jednom našem mjestu stogodišnja starica imala je dva sina sa više od

osamdeset godina. Oni naglo staraju, primičući se sudnjoj uri, a majka se ne mijenja.Kažu da je jedan od sinova pričao:- Nas dva brata smo se dogovorili da svu imovinu poslije smrti zavješta-

mo majci.

Stane i kapetanPožalila se Stane kapetanu Iveliću, kad su se ono sreli u starogradskoj

kaleti u Risnu, da joj tamo neki momci stalno dobacuju: Stane, kurvo! Stane, kurvo!

- A vi znate, šjor kapetane, stara sam žena; tim sam se zanatom ja prestala baviti imaće tome 40 godina!

- Eh, Stane. Imaće i meni 40 godina kako ne navigavam, ma me narod i dalje zove: šjor kapetane!

14

ALEKSANDAR BALJAK

БИОГРАФИЈА• Александар Баљак (Црвенка, 1954), афористичар и антологичар.• Књиге афоризама: Убедили сте бога у мени (1982), У границама демо-

кратије (1988), Крвави провод (1995), Сумњиво окупљање речи (2000), Рат је први почео (2007), Зидови на хоризонту (2016).

• Књиге изабраних афоризама: Афоризми (2007), Избрани афоризми (2007, на македонском), Демократијада (2008).

• Антологије: Историја афокалипсе (1987), W krzywym zwierciadle : antologia serbskich aforymów (2009, на пољском), Antologija srbskih aforizmov (2011 – на словеначком).

• Добитник је Признања за врхунски допринос националној култури које додељује Министарство културе Републике Србије (2011).

• Књижевне награде: „Радоје Домановић“, „Милош Црњански“, „Бранко Ћопић“, „Јован Хаџи Костић“, „Драгиша Кашиковић“, „Равногорска награ-да“, „Вук Глигоријевић“, „Раде Јовановић“ „Смели цвет“ и „Златна значка“.

• Међународне књижевне награде: Награда „Торино у синтези“ за живот-но дело (Торино, 2016); Награда „Наџи Наман“ за укупно стваралаштво (Џуније, Либан, 2011); Награда „Типар“ за сатиричара године (Пљевља, 2009). 

• Превођен је на више страних језика (пољски, немачки, енглески, фран-цуски, шпански, италијански, руски, арапски, чешки, словачки, бугар-ски, румунски, дански, баскијски, белоруски, мађарски, македонски и словеначки).

15

• Заступљен је у бројним домаћим и страним антологијама сатире.• Члан је Српског књижевног друштва.• Живи и ради у Београду.

АФОРИЗМИ – Востани, Сербие! Разбила си се од спавања.– Берлински зид није срушен, него се померио на исток. Тренутно је на

турнеји по Балкану.– Распад Југославије најтеже је погодио Србију. Њој је припало највише

Срба.– Југославија је спомен-костурница српског народа. – Да су сви српски гробови достојно обележени, у Хрватској не би било

обрадивих површина. – Има ли код вас слободе говора? – Има, али нећемо о томе преко

телефона.– Главе просто лете колико је мисао слободна.– Већ су спремни извештаји о догађајима који тек треба да се догоде.

Режимски новинари су бржи од истине.– Добио сам медијски рат. Разбио сам телевизор.– Из главе у коју ништа не може да уђе свашта може да изађе. – Свака је власт од Бога, само је наша плач Мајке Божје. – Код нас се не зна ко је од кога луђи, иако се о томе изјашњавамо сваке

четири године.– Вођа револуције ни мрава није згазио. Увек су га носили на раменима.– Вођа није имао намеру да јаше народ, него га је понела маса.– Свака част Ричарду Бартону, али улогу Тита најбоље је одиграо Јосип

Броз.– Кад је умро велики вођа, дан жалости је трајао два дана. Ко првог дана

није био жалостан, тај је већ сутрадан зажалио. – Наш владар је безосећајан, али је зато његова болест душевна!– Кад велики вођа пиша уз ветар, његови следбеници се не буне. Сви

ћуте као заливени!– Мали је ово народ за тако великог вођу. Он може много више људи да

унесрећи.– Кажете да за њега не бисте гласали ни мртви? Не будите тако сигурни у

то!– Вођа је прва виолина нашег дувачког оркестра. – Кад су му рекли да је говно, жив се појео. – Вођа је, с опроштењем, најистуренији део бирачког тела.– Кад сте ме прошли пут изабрали, обећао сам вам бољи живот, па вам то

исто и сада обећавам. Нисам ја од оних који данас говоре једно, а сутра друго.

16

– Једно индискретно питање: “Ако се разведу Вучић и Дачић, коме ће припасти Вулин?”

– Наша полиција је доказала да не сарађујe с криминалцима. У време пљачки нигде је није било.

– Шеф мафије ће бити ухапшен кад лежећи полицајац устане. – Нема ни говора о спрези политичара и криминалаца. Реч је о истим

људима.– Толико страшила, а приноси мали.– Информативни разговор је прилика да сазнате све што нисте знали о

себи а нисте смели да питате.– Поука о правном леку: ко правду тражи на суду, тај и треба да се лечи.– Овде мало ко може пристојно да живи. Плате су или срамно мале или

безобразно велике.– Хтели бисте и посао и плату?! Е па не може и јаре и паре. – Мала плата не треба да вас брине. Величина није битна.– Народу није ни до чега, па је томе и садржај потрошачке корпе

прилагођен.– Сви кукамо да је ово пасји живот, а нико ни репом да мрдне.– Многи наши академци који студирају у иностранству кажу да ће се по

завршетку студија вратити у Србију. Где су млади, ту је и шала. – Зашто наши људи масовно одлазе у иностранство? Зато што је свету

свака помоћ добродошла, а нама помоћи нема.– Одлив мозгова не забрињава политичаре. Они су давно рекли збогом

памети!– Будуће генерације неће бити оптерећене наслеђем прошлости. Ништа

им нећемо оставити.– Код нас је школство бесплатно. Џаба смо се школовали. – – Професоре, шта имате од школе?  – Ако је судити по мојим примањи-

ма, немам богзна шта.– Захваљујући квалитету наших друмова, страни туристи непланирано

дуго бораве у Србији. – У Београду је забележен још један случај вршњачког насиља. У аутобу-

су број 16 потукла су се два пензионера око слободног седишта. – Становници Панчева дишу као један. Управо толико кисеоника има у

њиховом граду. – Право је време да посетите Пекинг. Кинеска престоница има ваздух од

ког застаје дах. – Волео сам је онако с ногу. Као химну. – У кревету мушкарци траже опипљиве аргументе, а жене необориве

доказе.– Кад год ја хоћу, она неће. Тако да мени увек припадне комплетно

задовољство.

17

– Лепота долази с годинама. Сада ми се свиђају и жене које раније нисам примећивао.

– Ја сам сада у годинама кад не могу да разочарам, могу само пријатно да изненадим.

– Ако вас жена вара, не очајавајте, јер сте своју несрећу поделили с другима.

– Жар на џоинту је сјај у трави.– Јуче сам ухватио себе како причам сам са собом, а онда смо сва троји-

ца отишли на пиво.– Јуче сам био видно расположен, али је све прошло без тежих

последица.– Јутрос се нисам умио. Једноставно, није било политичке воље да се то

уради.– Радим за двојицу, вредим за тројицу, сам чиним кворум, а погодан сам

и за масовна окупљања. – Имам такав си-ви да бих могао да будем и пи-ар и ди-џеј.– Једни ми кажу: „Једи говна!”, а други: „Немој да једеш говна!” Свету се не

може угодити.– Пошто ђаво никако није долазио по своје, морали смо ми да одемо до

ђавола да видимо где је запело.– У животу су ме нападале многе болести, али не толико колико разни

пацијенти.– Да ли се радујем што живим у Србији? Радујем се, шта ћу...

18

AЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ

БИОГРАФИЈА• Александар Чотрић рођен је 25. септембра 1966. године у Лозници, у

Србији. Дипломирани је правник.• Од 1984. године објављује афоризме и приче у новинама и часописима.• Објавио је двадесетак књига.• Књиге су му објављене и у Румунији, Македонији, Словенији, Пољској,

Мађарској и Бугарској.• Приредио је антологију српског афоризма за децу „Раздељак”, зборник

афоризама о спорту „Дриблинг духа”, Антологију савременог ствара-лаштва за децу српских писаца у расејању, зборник српског хумора и сатире у региону и дијаспори „Смех није грех“ и Антологију савреме-ног руског афоризма „Велико у малом“.

• Заступљен је у антологијама које су објављене у десетак земаља.• Добитник је више од тридесет књижевних награда.• Лауреат је и књижевних признања у Бугарској, Румунији, Македонији,

Црној Гори, БиХ и Либану.• Приче и афоризми Александра Чотрића превођени су више од дваде-

сет језика.• Чотрић је члан Удружења књижевника Србије, Београдског афористи-

чарског круга и Московског клуба афористике.• Живи и ради у Београду.

19

Руски афоризам, тај кратко формулисани парадокс, сличан је Лецовом, чије су „горке мисли у слаткој глазури” познате српским читаоцима. У већини, дакле, реч је о моралистичким, дидактичким и рефлексивним порукама. Многи афоризми, па и најкраћи, говоре о најкрупнијим и најважнијим темама, као што су живот, здравље, разум, истина, добро, зло, правда, слобода, љубав, Бог, уметност, наука, идеје, друштво, породица... Неке од ових формулација по својој дубини, поучности, лапидарности и универзалности подсећају на античке мудрости, или вековима старе пословице древних народа.

Често нас ове сентенце хране горким хумором. Руски афористичари имају особени дар да изазову осмех, не шалама, већ тачним уочавањем. Они не теже јефтином хумору, већ вредним мислима. Њихове књиге су зборници корисних савета и помажу да читалац погледа себе са стране и да се осмехне другоме, али и себи.

Александар Чотрић (из предговора Антологији савременог

руског афоризма „Велико у малом“)

Аркадиј Давидович (Адолф Фрејдберг, 1930), књижевник. Живи у Вороњежу, у Русији. – Афоризми су крем филозофије.– Квантитет прелази у непостојање квалитета.– Док се жена свиђа мушкарцима, свиђа се и сама себи.– Друга страна добра и зла су, такође, добро и зло.– У рату за буџет армија је непобедива.

Фаина Раневска (1896–1984), глумица. Живела је у Москви.– Нема пунијих жена. Постоји само тесна одећа.– Жене су много паметније. Да ли сте икад чули да је нека жена изгубила

главу само зато што неки мушкарац има лепе ноге?!– Ако болесник заиста жели да живи, лекари су беспомоћни.– Породица замењује све. Зато пре но што је напустиш, размисли шта ти

је важније – све или породица.– Одавно ми нису рекли да сам курва. Губим популарност.

Константин Мелихан (1952), књижевник, карикатуриста, телевизијски и радио водитељ. Живи у Санкт Петербургу. – Кад муж и жена не слушају једно друго, слушају их комшије.– Постоје две врсте глупака: једни не мисле шта говоре, а други говоре

све што мисле.

20

– Музика уједињује све људе осим суседа.– Политичар је човек код кога долазиш с једним питањем, а одлазиш са

три.– За мушкарце је посао друга кућа, а за жене је кућа други посао.

Михаил Задорнов (1948), писац, стендап комичар, сатиричар и драматург. Живи у Москви.– Ако хоћемо да разбијемо неку државу, ми с њом треба да будемо прија-

тељи. Трку у наоружању с нама некако су издржали, а пријатељство с нама нико не може да издржи.

– Гиљотину су измисли наши људи. Били су сувише лењи да замахују секиром.

– Ако се више од једног дана осећате срећним, нешто се крије од вас.– Користан савет баштованима: ако се читав дан мувате по врту, не треба

вам страшило.– Једини начин да људи у Русији поштују законе јесте да се озакони крађа.

Јевгениј Кашејев (1961), инжењер. Живи у Рјазању, у Русији. – Дуги прсти прљају руке.– За покусне куниће здравство је бесплатно.– Хоће да вас поједу. Имају добар укус.– Свака је епоха ренесанса, само је питање – чега.– Ако те сви сматрају идиотом, могуће је да је неко од њих у праву.

Сергеј Сидоров (1960), правник, књижевник и издавач, председник Московског клуба афористике. Живи у Москви.Ако је током секса заспала жена – крив је мушкарац. Ако је заспао мушка-

рац – крива је друга жена.Кад би наше мисли имале мирис, сви би ходали с гас-маскама.Ако жена није хировита, то значи да мушкарац испуњава све њене хирове.Ако је афоризам добро редигован роман, онда је тачка добро редигован

афоризам. Ратови почињу због спорова, на пример – ко ће први да повуче дим из

луле мира.

21

MILAN TODOROV

BiografijaMilan Todorov je rođen 1951. U Banatskom Aranđelovu. Diplomirao je jugo-slovenske književnosti.

Prva objavljena knjiga: zbirka satiričnih priča „UHOM ZA KRUHOM“, MATICA SRPSKA 1976 godine. Napisao još: zbirke pesama „BOCA POD PRITISKOM“ (1980) i „PRETAKANI SRBI“ (2009); knjige aforizama „CRVENI I PLAVI“ (1981), „SIROTINjSKA ZABAVA“ (1990), „OSTRVO BEZ BLAGA“ (2003)“POKORI SE I POČNI“ koja je proglašena najboljom knjigom aforizama koja je objavljena na srpskom govornom području 2013.; dramu „KUNINSKO LETO“ u sezoni 1985/86 izvođena u SRPSKOM NARODNOM POZORIŠTU u Novom Sadu. Pozorišni kabare “GDE DA SE NOSIMO” subotičko Narodno pozorište, 1981. Kabare PATKA, Novi Sad, 1983. Napisane i izvedene radio drame: „POZDRAV IZ AUSTRALIJE“ 1981.; „KUNINSKO LETO“ 1984; „PRINC OD MONOKLA“ 1982. Napisana i emitovana na TV NOVI SAD tv drama „ŠPANSKI VETAR SA SIROM“ 1979. ; koautor TV kabarea na TV NOVI SAD „TIKVARIJUM“ 1985.; koscenarista tv filma na TV NOVI SAD „NA LEPOM PLAVOM DUNAVU“ (režija Branko Milošević) 2000. Godine 2011. objavio knjigu priča „BEZBROJ NAŠIH ŽIVOTA“. U izdanju beogradskog Arhipelaga 2014. godine objavio je zbirku priča „NE MOGU OVDE DA DOČEKAM JUTRO“. Beogradska „Čarobna knjiga“ objavila je 2016. njegov prvi roman „LEK PROTIV SMRTI“.

„Dobitnik je međunarodne nagrade za književnost Nadži Najman u Libanu.

Prevođen je na mnoge svetske jezike i zastupljen u relevantnim srpskim i svetskim antologijama satire.

22

AFORIZMI– Zvezdanog neba, ljudskog lica i neizgrađenih mostova, nikada se u Srbiji

neću nagledati.Narod uvek ima vlast kakvu zaslužuje. A naš narod je stoka jedna grdna!Policija je nekad hapsila u zoru, a sad pred tv Dnevnik.Misliti i srati nije isto. Opasnije je misliti.I ovaj kamen zemlje Srbije što preteć Suncu dere kroz oblake, kamen je Sizifov.Kad je obavio službu, pop se malo zabavio sa dečacima. Jer, služba je služba a

družba je družba.Osramotio sam se pred sveštenikom. Poljubio sam mu ruku, umesto da nešto

tutnem u nju.U paklu je veselije, jer tu čovek više nema šta da izgubi.Mi danas imamo snage da budemo mnogo slabiji nego što smo ikada bili.Ne samo da je naša taraba starija od Amerike, nego je i trulija.Cene gasa u Aušvicu su znatno niže nego u Srbiji, pa sad vi razmislite...Nismo sigurni ko će da nas kupi. Davanje informacija o tome moglo bi da

naudi našem ugledu.Nismo ni primetili da sedimo na dve stolice. Toliko smo se navikli na jaja u

procepu.Ne dopuštamo nikome spolja da se meša u naše unutrašnje stvari. Zato su

ambasadori velikih sila u Beogradu.Prijatelje možemo, a rodbinu ne možemo da biramo. Recimo, ujka Sema.Ako uđemo u NATO, nećemo morati da se branimo kad nas napadnu.Imamo problem sa orijentacijom. Oni, kojih nam je preko glave, nalaze nam

se na čelu.Mi se ničega ne stidimo, sram da nas bude!Ovo je Srbija, a ne tamni vilajet. Onaj ko uzme, neće se kajati.Bog vam dao sreće i zdravlja, a ostalo ćete već ukrasti.Iz vlade stižu lepe vesti. Šteta što lepota i pamet ne idu zajedno!Naša slaba tačka nije Ahilova peta, nego ceo Ahil.Nije tačno da vođa iskače i iz frižidera. Frižider nam je potpuno prazan.Njegove poslednje reči će biti: Glasajte za mene!Ona je do posla došla transparentno. Na razgovoru sa direktorom sve joj se

videlo.Razgovori sa operaterom se snimaju. Kao i svi ostali.Nas niko ne može da osvoji vojnički. Nas hvataju na šarm.Ne damo im metar naše svete zemlje. Ili sve - ili ništa!Sad još ne znamo kako da sačuvamo svetinju, ali smislićemo mi već neku foru.Položaj novinara u Srbiji je izuzetno težak. Nije lako ceo radni vek provesti u

klečećem položaju.Zašto bi srpski ministar inostranih poslova morao da zna engleski? Dovoljno

je što ne zna francuski.

23

Nije u redu što se otadžbina ne zove materina, pored svega što joj radimo.Kad nam je stigla kolona crnih audija, osetili smo da nešto smrdi, ali smo mislili

da je to od izduvnih gasova.Pred svake izbore idem na groblje, da pitam pokojnog dedu za koga će on ove

godine da glasa.Ne mogu da prepoznam one za koje sam glasao. Čekam njihov fotorobot.Tek sad mi je jasno zašto se za svaki uspeh, u Srbiji kaže: usralo nas.Najviše nam para ode na kućnu hemiju, tačnije mesne prerađevine.Posebna kobasica staje 160 dinara. A zašto, to pitajte patologa.Naše turističke organizacije beleže mali broj noćenja, za ovoliki mrak.Rusi i Srbi su braća. Samo, Rusi su trenutno veća braća.(Za Panfilova)Ja verujem da će nas spasiti neka viša, kosmička pravda. A povremeno viđam

i leteće tanjire.Neko vreme smo živeli u jednoumlju, a onda je polako počelo da nastupa

vreme maloumlja.U Japanu somovi predskazuju zemljotrese, a i kod nas obavljaju značajne

društvene funkcije.Strani vojnici mogu ići kroz našu zemlju samo ako ih pozovemo. Ili ako

odbijemo da ih pozovemo.Magarac ide u svatove iz dva razloga. Da nosi vodu ili da se ženi.Mi svoju kuću zidamo od krova, jer ne želimo da nam neimari kisnu.Za deset godina bićemo kao Švajcarska. Čak ćemo u siru imati više rupa od

njih.Bez alata nema ni najstarijeg zanata.Nismo odustali od izgradnje besklasnog društva. Kad uništimo srednju,

odmah prelazimo na nižu klasu.Odnosi sa međunarodnom zajednicom su toliko popravljeni, da sada sa njima

redovno opštimo.Nije tačno da smo dobro živeli samo dok je deda bio živ. Živeli smo mi od

dedine penzije i posle njegove smrti, sve dok nije počeo da se oseća.Žalio sam se upravi vodovoda i kanalizacije. Jedino su mi iz kanalizacije

odgovorili. Rekli su: jedi govna!Vreme poluraspada najlonske kese je sto godina. Država to radi mnogo brže.Publika na fudbalskom stadionu je još jednom imala priliku da uživa u

vrhunskom kik boksu.Poštujem deset božjih zapovesti. Ali – umereno.

24

MИЛАН МИХАИЛОВИЋ-ЦАЦИ

БИОГРАФИЈА

Милан Цаци МИХАИЛОВИЋ, глумац и књижевник. Рођен у Београду дру-гога дана Божића, на крају прве половине прошлога века, 1949. Радни век провео у “Атељеу 212”. Играо и на другим сценама: у Народном позо-ришту, Звездара театру, Позоришту Славија, Театру поезије, на Вечерњој сцени “Радовић”, у Павиљону “Вељковић”, у Театру “Култ”, у Битеф театру, у Позоришту Carte Blanche, у Будва град театру, у Позоришту тимочке крајине “Зоран Радмиловић”... Гостовао на многим светским сценама: у Шведској, Француској, Немачкој, Швајцарској, Аустрији, Бугарској, Румунији, Мађарској, Италији, Мексику, Русији, Великој Британији, Канади...

Моментално игра у неколико београдских позоришта: у Атељеу 212, Звездара театру, Позоришту Славија, и у Земуну у Позоришту Carte Blanche.

У позоришту, на филму, телевизији и радију одиграо преко 900 (деветстотина) улога.

Члан је Удружења књижевника Србије.Објавио је више књига:

• збирку поезије за децу ”СРЦЕ И ДРУГЕ ПЕСМЕ”., • збирку љубавне поезије:”37 ПРСТЕНОВА”• “УСПОМЕНАР 212” први део• “УСПОМЕНАР 212” други део• “ТРЕЋИ ЧИН”

25

• Објављивао је у “Развитку”, “Ђурђевку”, “Књижевним новинама”, “Театрону”, “Лудусу”, “Повељи”...Песме су му објављене у Антологији песама за децу Андреја

Базилевског, “Књига радости”, 2012.Ове године је добио награду ЗЛАТНИ БЕОЧУГ за трајни допринос

култури Београда.

ИСПОВЕСТРетко се исповедао Зоран Радмиловић. Ево како је то једном изгледало:– Ја сам добар човек. Чак и кад неког отерам у пизду материну, питам се да ли је добро и безбедно стигао!

ГРАЂАНКАПрича Мира Траиловић сећајући се времена када су је, као младу, предлагали за СКОЈ:– Устаде један младић пун револуционарног жара и заноса и изговори у једном даху: “Ако ова грађанка уђе у нашу организацију, ја овог момента излазим!”- Мислим се ја, - каже Мира - е, мали, платићеш ти ово мени кад тад! И платио је: постао је мој муж!Био је то дугогодишњи дописник из Париза и директор “Политике” Драгољуб Гуца Траиловић. 

СРПСКИ СЕЉАКУ некој паланци имао наступ Марко Николић. Пошто је раније допутовао, решио Марко мало да прошета, да види где је дошао. Шетајући тако угледа сељака са шајкачом и опанцима како му се приближава, а лице му се развлачи у осмех. Кад је пришао на неколико корака, упита:- Је л, бре, јеси ти Гига Моравац?Марко, шта ће, куд ће, рече помало стидљиво:- Јесам.- Јууу, што си пропао! - закључи српски сељак и - оде!

ЗДРАВЉЕ НА УСТА УЛАЗИГлумци су на гостовању, имају слободно преподне. Обилан доручак је обављен, попијена јутарња кафа. Приближава се ручак који им организује домаћин. Горица Поповић има конструктиван предлог:- Људи, хајде нешто да презалогајимо, не ваља да се руча на празан стомак!

26

MИНИСТАРКада је постао министар културе, глумац Војислав Брајовић понудио свом дугогодишњем колеги и другару Драгану Гаги Николићу место управника Позоришта “Атеље 212”. Чувени Прле из “Отписаних” одмах одговорио:- Ма, не, Војо, јеси ли нормалан, ја то не умем да радим!- А да ли мислиш да ја умем да будем министар? - покуша Воја да убеди Гагу Николића - али безуспешно!

ДРУГ ЧЛАНЈедан од најшармантнијих, најдуховитијих људи Атељеа 212, био је Бора Тодоровић, звани Бора Чвока. У време вишестраначја, кад су и неки глумци потражили залеђину по разним партијама. Чвока констатује:- Кад изађеш на сцену, ту ни странка не може да ти помогне

ВАШИ ТАПКАРОШИДрамски писац Душан Ковачевић се сећа:- Једног дана заглависмо нас неколико у чувеном бифеу Атељеа 212. После више тура зовемо шефа да платимо.- Све је плаћено! - каже нам шеф Мило.- Ко је платио? - питамо.- Она два господина, - показа нам Мило двојицу за шанком.Један од њих машући рече:- Била нам је част, ми смо ваши тапкароши!

ЕПИТАФ - МИЛАН ЦАЦИ МИХАИЛОВИЋ ЈУРИО ЗА ДРУГЕ А НЕ ЗА СЕБЕ, ЗЕВНУО МУШКИ И КО ГА ЈЕБЕ!!!

27

MИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ

БЕЛЕШКА О АУТОРУМиљурко Вукадиновић (Горње Сварче, 1953), песник, прозаиста, ро-мансијер, есејиста, антологичар, преводилац... Пише на српском и румун-ском језику.

Објавио је 20 књига песама на српском језику: Слободно Средоземље (1977), Сплав прокишњава (1979), Књига живих сасвим (1981), Пољски ра-дови (1984), Кап румунске крви (1985), Водјездик (1986), Водјездик 2 (1987), Водена република (1989), Чини и кучине (1990), Своје воде господар (1992), Америка је нео/брађени виноград (2004), Еп о Шљивамешу (2007), Ухођење Вишњића Филипа (2009), Колачевина (2011), „Шкр gut“ (2012), Вевчаница (2014), Вевчаница 2 (2014), „Jесењи монах“ (2015), Конт Ејнер 65 (2015).

На румунском језику објавио књигe песама: Чини и кучине (1996), Са Истока на Исток (1999), Исток – Запад (2001), Ја, моја породица и Еминеску (2004, 2016), Зовем се Никита (2005, двојезично издање 2007).

Три прозне књиге Провокативне фигурице (1987), Нишоловка (2011), Мушка природа (2012, три издања) и роман Ловци на пукотине(1994).

Има четири антологије песама на српском језику: Звуци и комешања – новије песништво у Србији, Похвала реду вожње – антологија светске поезије о возовима) (1995), антологију светске поезије о болести, болни-цама, болу – Нису све болести за мене (са Душаном Стојковићем, 2014), као и антологију Трезор српске поезије хх века (са Душаном Стојковићем). У припреми су још два тома Трезора (песници рођени у ХIХ веку који су стварали и у ХХ веку и песници ХХ века, са Душаном Стојковићем ). Има и две антологије на румунском: Разуђеност архипелага – новије песништво у Србији (у сарадњи са Маријаном Дан, 1998) и Антологију поезије српске авангарде са манифестима(2005).

28

Аутор је студија: Приближавања (огледи о роману код Срба у Румунији) (1993) и Физичка књига (25 година физизма) (2007).

Укупно 78 (на српском и румунском) (43 + 35) превода.Заступљен је у бројним антологијама поезије и лексиконима писаца

у земљи и иностранству.Са румунског и српског превео је 33 књиге (сам или у сарадњи) и 2

књиге са словеначког на румунски ( Сречко Косовел, Томаж Шаламун), као и текстове стотинак румунских аутора у српским листовима и часописима.

Добитник је угледних домаћих, румунских, молдавијских и македон-ских признања – за књижевни рад (за песму, за књигу, за поезију, за кратку причу, за есеј, за антологију, за животно дело) и преводилаштво. Укупно, тридесетак награда. Помињемо најзначајније: за песму („Златна струна“ Смедеревске песничке јесени, 2010 „Сија Мајка Ангелина“,2014), за причу (награда часописа Акт, 2008), за књигу (поезије: Књига жи-вих сасвим – „Драгојло Дудић“, 1979, Америка је нео/брађени виноград – „Арка“, 2005, Еп о Шљивамешу – награда „Шумадијских метафора, 2007, Колачевина – „Печат Кнеза Лазара“. 2011, Шкр gut – „Ђурин Шешир“, 2013, Вевчаница – „Књижевна далга“, Македонија, 2014; за књигу про-зе Нишоловка – „Слово“,2012; за есеј: „Павле Бихаљи“, 1979; за анто-логију: Звуци и комешања – „Захарије Орфелин“, 1989, за укупан до-принос: „Златни Орфеј“, 2008, „Сретењска повеља“, 2008, награда „Раде Драинац“ за поетску трилогију Еп о Шљивамешу, Колачевина и Шкр gut, “Раваничанин“, 2014, „Повеља Карађорђе“, 2014, наградa „Збиље“, 2014, наградa Интернационалне Академије „Иво Андрић“ за животно дело, 2014. За преводилаштво: јубиларна медаља „Михај Еминеску“, 2000, специјална награда Савеза књижевника за 2003. годину, награда „Никита Станеску“, 2004, награда часописа Књижевни разговори, 2005 – све у Румунији.

Између осталог, носилац је Ордена са златним венцем Михај Еминеску Републике Молдавије за заслуге у култури и „Златног беочуга“, КПЗ Београда за заслуге у култури Београда.

Бави(о) се издаваштвом и уређивањем листова и часописа у Србији (Књижевни преглед, Унус Мундус) и Румунији (Paradigma, Poezia, Feat beck, Axioma).

Члан је Удружења књижевника Србије, Савеза књижевника Румуније, Удружења књижевних преводилаца Србије. Био је секретар Књижевне омладине Србије и едиције „Пегаз“, лектор српског језика и књижев-ности на Универзитету у Букурешту, уредник издавачке куће и култур-ног друштва „Еуропоинт“ у Букурешту и секретар Удружења књижевни-ка Србије а сада је уредник и водитељ гласовите трибине „Француска 7“.

29

ИЗАБРАНА ДЕЛА МИЉУРКА ВУКАДИНОВИЋА (1-10), DINEX,БЕОГРАД/НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „РАДЕ ДРАИНАЦ“, ПРОКУПЉЕ

2015. прво коло

• Изборник 1 – Магазин за народни живот и коментари/Шљивамеш и друге поето диверзије, изабрана поезија – Награда „Душан Срезојевић“, награда „Печат вароши сремско-карловачке“

• Изборник 2 – Провокативне фигурице/Трогласник, изабрана проза• Изборник 3 - Књига насред друма, изабрани преводи• Изборник 4 – Нису све болести за мене, изабрана антологија

2016. друго коло

• Изборник 5 – Проветравање (1-2), изабране критике и есеји• Изборник 6 – Неукњижено (1-2)

KAKO САМ У КЛОКОТРИЗМУ ЗАРАДИО СРЧАНУ МАНУТаман сам се са Јоаном Флором сложио да нам је Адам дражи од истине кад је искрсло да треба да се однекуд вратимо Адам и ја у истим општин-ским колима из туђине одакле се мало ко враћа у клокотризам и кући. Живи и здрави из румунског Каларашија у поледњи српски престонички град који никако није бео...

Прва сцена (Адам Миљурку): Амиго, напиши и једну мени, уживо – као и осталима, на наслов који ћу сад да ти кажем.На влашком нр на нашком...ГЛОБАЛ ТРУСТ, изусти а Миљурко сузу чуђења пусти: Па ту нишчег нема, нема ни наслова...Немам ни артију ни сучим... Адам поте-же оловку из најунутарнијег џепа, оловку која сама не пише а срцем још мање... Како артије не би нигде око нас ни у близини Адам отвори касету возачеву и одатле извади какав жућкаст документ – нешто као полиса осигурања „Дунав“ и даде ми тај документ исписавши наслов GLOBAL TRUST...Дрктао је возач као три прута, море као јасика...ал ни реч не из-усти...Шта ће човек – његово је да возио а ми пишемо и кад се возимо.Пусти музику и додаде гас...

Наравно, не знате ни влашки а камоли румунски па вас нећу ни сад пуштати у песму.Елем на румунско-влашком труст се римује са трист – тужан, бре... Видео сам у парку прелепом прелепог голуба како из ваз-духу бомбардује изметом прелепу главу румунског песника Еминескуа, оног што се ни са једним румунским песником не пореди...Излетом па

30

изметом итд. Ја и то замрљх на хартији...У клокотизму највише трпи артија...

Из клокописах то некако и свакако и потписах и баш кад Адаму из-декламовах све па и датум, Папа клокотризма ми истрже папирчину из нимало невиних мојих клокотристичких руку..Не, не важи тај датум – дајем ти још две године живота...Пребледех као нико мој, ама – као нико мој у клокотризму, ој...па ја тад пуним 57 година... Ошину ме муња да је Адам распечатио оно што смо пре 18 зима запечатили као одговор на анкету „Довиђења животе и смрти“ где смо нажврљали како ће ко и кад живот да заврши...А нимало наивни клокотриста Вукадиновић сј. или свј. десноручно написао и зацрнио потписо: у 57-мој ћу ваљда бити и од себе већи и могу тад и живот да окончам...

Драги моји, тамновинци, тамнопојци од Бео Града ја сам залуд чинио понешто да се клокотристичке речи заветног обећања сасвим обешчас-те илити пониште. Нарочито како се ближио мој 57 рођендан...

Под један,

Јесам код клокотристичког кума Бране Вељковића написао на првокласној жутој као клокотристичка смрт артији песму „НЕЋУ ДА СЕ САМОУБИЈЕМ“,

Под десет, рецимо,

Седео сам са једном гавранастом (црнка са неком страшном слутњом у очима и лепоти!) на репу ноћи пред само рођење – дакле 6 децембра, у невреме, у кафани „Memento mori“, на страшној кривини која завија ка Маричкој....Изађосмо некако из те последње предубиствене кафане,како се већ излази из ње и паде одлука. Њена и мазна : бићу с Тобом, нећу да се убијеш тако неславан итсл. Из подземне собе где сам живео тад , близу певца који не кукуриче нисам ни ја запевао..Изашао сам 8 ујутру из Њеног тела и отишао журно на посао у УКС. Ипак, кад сам на пушкомет од Светог Саве опет славио неубијање хитна ме хитно пребацила у Ургентни центар где су ме прикачили за неке апарате и где сам за тих 10 дана који нису променили свет стентиран (3-пут) зарадио књигу „Шкр gut“ и Ђурин ше-шир који ме носи и сад...

Миљурко Вукадиновић Књиговенчани на захтев нимало светог Димитрија П.

31

БОЖИДАР ПЕШЕВ

БЕЛЕШКЕ О АУТОРУ

Божидар Пешев рођен је 9.1.1946. године у Скопљу, Македонија. Одмах после рођења са родитељима долази у Београд где и сада живи, ради и ствара. Песник, романописац, драмски писац, писац уметничких бајки, прича, хумориста, сатиричар, понекад преводилац и критичар. Дипломирао је на ВПШ- енглески језик и књижевност, Филозофском факултету- група етнологија где је и магистрирао.Завршио је у Хјустону- САД школу за инжењере исплаке. Има звање виши библиотекар. Сада пензионер. Члан УКС-а.

КЊИЖЕВНО СТВАРАЛАШТВО

ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ• „Мала башта песама“ , поезија за децу, Београд: Књига 1991.• „Зу-легенде или сањарприче“, приче за децу, Београд: Проналазаштво

1993.• „Испод свиленог плашта“ , поезија за децу, Београд:Рад 1994.• „Најлепше речи“, поезија за децу, Београд:Књиготека 1994.• „Стаклена лопта“, роман за децу, Београд: Младост 1996.• „Одрастање до смрти“, роман, Београд: Ју презент 1997.• „Чуварприча и његово благо“, приче за децу, Београд: Нолит 2000.• „Сећања“, поезија, Београд: Књиготека 2000.• „Легенда о Водгори“, роман за младе, Београд: Рад 2000.• „Враголије и чаролије“, поезија за децу, Београд: Просвета 2003.• „Књигочувар у контејнеру, сатира- под псеудонимом Стефан Ј. Божић,

Београд:андерграунд издање 2003.• „Чуваре планете Акраш“, роман за децу, Београд, Народна књига 2006.

32

• „ С неба“, басне, Београд, Бокленд 2008. • „ Бисер приче и легенде“ Београд, Букленд 2009 • „Премрежавања“, поезија, Београд, Свети Сава 2010.• „Пчела на шљивином цвету“, хаику, Београд, Свети Сава 2011.• „Кашика и дуга“, поезија, Београд, Свети Сава 2013.• „Необичан дан“ недовршена прича за децу, Београд,ПД Воздовац и

Земуна“ 2013.• „Магарећа симфонија“, афоризми, сатира, мисли, Београд, ПД Вождовац,

2015.• „Зима у Прованси“, роман, Београд, ПДВождовац, 2015.• „Кад је гуска била крушка“ мешовита дечја књига, Београд, Поезија

Стенка• Заступљен у зборницима „Афоризми и афористичари“, Алма, Београд

Позоришни комади за децу и младе:• „Заробљено сунце“, позориште „Душко Радовић“ од 1991-2000, 135

представа• „Бајка о златној лопти и џиновском патуљку“, позориште „Палчица“,

1993/94, 35 предтсва• „Вилењакова шума“, позориште „Палчица“, 1993/94, 35 представа• „Сеоске свезналице“- комад написан заједно са Љиљаном Стојановић,

позориште „Палчица“, 1993/94, 30 представа• „Зашто цар Тројан има козје уши“, монодрама, Змајеве дечје игре и Тв

Нови Сад, 2000.• „Девојчица и сенка“, монодрама, Змајеве дечје игре и ТВ Нови Сад, 2002.• „Девојчица и лаж“, монодрама, Змајеве дечје игре“ и Тв Нови Сад, 2004.• Мале драмске форме и приче за емисију“Добро јутро децо“ Радио

Београда, 2004,2011, 2012, 2013, 2014, 2015. • Заступљен у „Даници“ за млада Вукове задужбине од броја два па све

до броја девет из 2017.

Позоришни комади:• „Дамски гамбит“, дуодрама, Бар, Београд, 2015-16.• „Клацкалица“ комедија, Београд, Србија, 2016,2017.• „Он она и ја“ мелодрама, Београд, Србија, 2017.

Заступљен у антологијама поезије, прозе, афоризама за децу и одрасле, у Буквару, листовима и часописима писаним и електронским.

Адреса: Божидар Пешев, Леди Пеџет бр.6, 11040 Београдтел. 063 203 627; 011 405 17 44mail: pesevmrb@yahoo.com

33

HADŽI-BOGDAN TODOROV

BIOGRAFIJA• Rođen 1946. u Somboru, diplomirani elektroinženjer nuklearne fizike,

magistar, akademik.• Oblasti naučnog i stručnog delovanja su: -elektrometrologija;elektromedicinski uređaji, razvoj i konstrukcije; para-

energetski fenomeni i zračenje oblika, bioenergetski generatori; tretmani voda; neuropsihijatrija; bolesti zavisnosti;sekte; onkologija; intelektualna svojina; zaštita i prijava patenata iz oblasti paraenergetskih fenomena.

KNJIGE I TEMATSKI ČLANCI1. Todorov, Bogdan; „Bezvezna trilogija“, „Teovid“, Beograd. 2006.godine2. Todorov, Bogdan; „Niščima Nič Nigdino“, „Teovid“, Beograd, 2006.godine3. Todorov, Bogdan; „Cerekologija sa osnovama cerekoterapije“, „Teovid“,

2008. godine, Beograd.4. Todorov, Bogdan“; „Zelengradski Uncuti Landarala Ugursuzi Mangaši“,

„Poeta“, 2009. godine, Beograd.5. Tododrov, Bogdan; “Iza zaborava”, “Poeta”, 2009. Beograd6. Todorov Bogdan; “Dnevni defektni deformizmi”, “Poeta”, Baograd, 2010.7. Todorov, Bogdan; “Divna davnašnja dečija dešavanja”, “Lotina”, Beograd, 2016.8. Todorov, Bogdan; “Kombinovana kobajagi knjiga”, “Lotina”, Beograd, 2016

STEČENA STRUČNA I NAUČNA ZVANJA:– UNIDO (United Nations Industrial Developement Organisation) ekspert za

biomedicinsku tehniku;– Unesco ekspert za bibliotečku informatiku;

34

– Vitez Krsta Kraljevine Belgije– Ktitor – zadužbinar spomen Hrama Svetog Save na Vračaru u Beogradu– Potpredsednik Srpske Akademije izumitelja i naučnika SAIN– Patentni inženjer– Profesionalni novinar, član Saveza novinara Srbije– član Internacionalne federacije novinara

Naučne i stručne radove je objavljivao u zemlji i inostranstvu na francus-kom, engleskom, ruskom, nemačkom, slovenačkom i srpskom jeziku. Ima 10 međunarodno priznatih patenata.

AFORIZMI-DEFEKTIZMI-ATROFIZMI (C,C,C):– Srbi su nebeski narod. Zato jоš uvek imaju bezgraničnu državu, što ih razli-

kuje od drugih.– Dok smo bili drugovi, gospoda su se nalazila u foteljama. Sada smo

gospoda raspoređena po kontejnerima.– Ostala mi je navika iz detinjstva da poštujem vlast. Kad’ god ga očepim

aforizmom, naglasim da je u pitanju poštovani gospodin Predsednik.– Ministar zdravlja je otišao iz zdravstvenih razloga. Iz pouzdanih izvora

saznajemo da se zdravstvo postepeno oporavlja.– Vlada je samo strankama od poverenja prepustila vrlo unosan posao opozicije.– Žena i ja smo se odlično slagali. Sada ona samo slaže na mene.– Sadržaj najkraćeg rialiti šou-a: napaljena, opaljena, ispaljena.– Vlada je vanserijski sledbenik Super Hika iz Alena Forda: uspešno pljačka

siromašne i udeljuje bogatima.– Od članova vlade se danas traži amoralna politička podobnost.– Moje treće doba će da se završi opštim hepiendom. Deca su naslednici.– U porodici su svi vredni, sem kada treba nešto da se uradi.– Čim sam preminuo, svuda se dobro osećam.– Od kada sam dospeo u treće doba, deca tvrde da sam od nas troje ja

najveće dete.– Radi ekonomskog preživljavanja države, vlada primenjuje ekonomsko

odumiranje populacije.– Došlo je i treće doba da se ljubav proba, samo da se setim šta je to.– Ispunila mi se želja da budem satir. Satima satirem satirom.– Uspeli su da poprave narodno raspoloženje: svi su tako široko nasmejani da

se vide čak i očnjaci.– Odrastao je na selu, pa se ipak u gradu osećao kao kod kuće. Zatekao je

obilje urbane marve.– Iskusne žene i pored velikog izbora za drugog muža uzimaju šonju, jer duže traje.– Novi budući zakon: životni vek Srbina je 65 godina; uslov za Evropu je da

muškarci tek sa 67 godina dobiju penziju. Nedostajuće godine će uplaćivati naslednici dragog pokojni

35

MILORAD VUJNOVIĆ

BIOGRAFIJA• Rođen na dan, kada je bila noć u ravnici pa mu se ne može ući u trag čije je

gore list (u Novom Sadu 1963). Živi na padinama Fruške Gore te mu usponi i padovi u životu nisu nepoznanica.

• Voli vino, zbog istine i istinski voli ženski rod. Aforizme počeo da piše sa 18 pa napravio pauzu od tridesetak godina, taman dovoljno da sazri.

BIBLIOGRAFIJA• Zastupljen u dve knjige: Bričenje na petelot (antologija erotskog aforizma)

I Jedan za sve zbornik aforizma, priređivača Gorana Radosavljevića.• Aforizme objavljuje na internet portalima koji se bave satirom. Na

Pokazivaču portalu za kulturu ima svoju rubriku Bekrija.

AFORIZMI– Toliko smo se ložili na demokratiju da smo na kraju zapalili skupštinu.

– Kad krene iz dupeta u glavu, vrat mu dođe kao usko grlo.

– Novinama su nekad ljudi brisali dupe. Sad kad nekim hoće da obrišu dupe, stave ga u novine.

– Nemojte gledati šta država može da vam da, već šta ne može da vam uzme.

36

– Ako ste propali na svim nivoima, probajte sa politikom. Tamo su sve propalice na nivou.– Dobar vođa ne ide izokola. On zna prečicu do provalije.

– Kod nas se krade kao da je džabe.

– Sedeo je na dve stolice pa se čudi što mu je zinulo dupe.

– Svako ima svoj pogled na svet. Moj je recimo onaj ispravan.

– Nikad nisam imao napad panike. Iskustvo me je naučilo da napadnem prvi.

– Đavo koji mi je ušao u ženu, liči na komšiju.

– Nije uvek do mojega. Nekad je i do njene.

– Što se tiče teorije ja u nju praktično ne verujem.

– Ljubav je kad te ona pošalje u tri lepe a ti odeš samo kod jedne.

– Kad je videla da ne može da me promeni kao ličnost, promenila me je kao muža.

– Muškarac bez žene je pola čovek pola konj. Muškarac sa ženom je kompletan konj.

– Kad sam uhvaćen u švaleraciji imao sam čvrst alibi. Bio mi je mekan.

– Kad god sam se prepio izvršio sam povrat poreza a bogami i akciza.

– Rano oženjen muškarac razvodi se u godinama najboljim za ženidbu.

– U novčaniku nosim sliku voljene žene. Nosio sam ja u njemu i pare ali ih je potrošila žena sa slike.

37

ДИМИТРИЈЕ ПАНФИЛОВ

БИОГРАФИЈАКрајем Другог Светског рата, мој је тата силно навалио на моју маму. У том влажном заглушујућем метежу, пуном страсти, знојења и стењања, десило се да је мој сперматозоид, међу 300 милиона конкурената, ПРВИ стигао на циљ. Која привилегија, које чудо, која страхота. Нико ме није питао хоћул‘ ил‘ нећул‘ у ову долину суза. Сада сам ту, глумим да ми је лепо и трудим се да то делује уверљиво. Десило се то (случајно) у Жупањи, на Богојављење 1945. Да сам могао да бирам – родио бих се у Сремским Карловцима. Са годину дана сам стигао у Вуковар, који ће постати пупак мог универз-ума. Завршио сам вуковарску Гимназију (која је тачно 100 година млађа од карловачке) па Медицински факултет у Београду, па специјализације опште, пластичне и естетске хирургије, хирургије шаке и спортске меди-цине у Немачкој, основао три одељења-клинике за пластичну хирургију (у Вуковару, Бону и Новом саду), Написао 10 књига из струке (на српском, али и на хрватском, руском, енглеском, шпанском, немачком; уджбеник AESTHETIC SURGERY OF THE FACIAL MOSAIC су Американци у свом зва-ничном часопису прогласили најкомпетентнијим те врсте на свету) и 5 ван струке. 1999 је „Прометеј“ издао моју „Мисаоницу и По(л)етилиште“ са 3.500 туђих и100-тињак сопствених афоризама. 2009. је „Орфеус“ објавио моју збирку поезије „Исповест цврчка“. Одстрелио сам два вепра, заса-дио два маслинова дрвца, стекао 2 сина и троје унучади, имам шансе и за праунучад. Званично сам асоцирани професор на четвртом најстаријем

38

eвропском Универзитету у Вилни, оснивач, председник и гостујући про-фесор ИААПС (International Academy for Aesthetic Plastic Surgery), oсни-вач и предсеник ИАСКА (International Academy for Spiritual and Corporal Aesthetics), оснивач ГЕСАПС-а (Global Expert Service for Aesthetic Plastic Surgery) и главни и одговорни уредник његовог часописа „AESTHETIC NEWS“, члан ИСАПС-а и АСАПС-а (International & American Society for Aesthetic Plastic Surgery), почасни члан YUPRAS-a, подпредседник Српске Академије Иновационих Наука САИН (због 20 иновативних оперативних метода), пети у свету носилац Сусрутине медаље (Сусрута – први плас-тични хирург у древној Индији 600 г.п.н.е.) коју ми је 2004. уручилла пред-седница Индије Г-ђа Пратиба ПАТИЛ. Сократов комитет из Оксфорда ме је наименовао за „Менаџера године“, а мојој Clinic Olymp доделио бренд „Best Clinic“ са петогодишњом лиценцом. Од 2015. члан Црпске Краљевске Академије Научника и Уметника. Од 2016. сам члан Научног комитета Европске Медицинске Асоцијације (ЕМА). „Извршио сам преко 16.000 опе-рација, организовао 15 интернационалних симпозијума, направиои 21 стручни филм и био аутор 7 емисија у ЈРТ-мрежи и серије „Карусел“ од 13 получасовних TВ-наставака. Од 2000. сам Хаџи-Димитрије, а од 2001. кти-тор Храма Христа Спаситеља у Москви. Поред тога сам:– Дипломирани Донски Козак (од 2008.)– Маршал, витез и први легатор Београдског легата Европског Винског

Витешког Реда Св. Ђорђе, са ознаком servitium nobile.– Сертификовани „кршиломац“– Цигански побратим (Петар, звани Новица Николић ме је означио „бра-

том Димитријем – белим Циганином“)– „Микеланђелом скалпела“ ме је назвала једна драга пацијенткиња– „Деканом Панонске Академије за Боеме и Доајене“ ме је у „Слободној

Далмацији“ прогласио шјор Миљенко Смоје.– „Адмиралом од Вуке“ и „Атаманом Панфилохијем“ су ме назвали моји

Вуковарци.

СМЕХЧувени београдски неуропсихијатар Петар-Пејо БОКУН написао је сјајну књигу „Хумористички манифест“. У њој он образлаже како је осећај за хумор квалитет којег поседује предњи, чеони мождаани режањ – еволу-тивно најмлађа мождана структура задужена за наш интелект. По томе је осећај за хумор највиши, најсуптилнији експонент нашег интелекта.

Наука о смеху зове се ГЕЛОТОЛОГИЈА. У основи сваког вица, кажу гелотолози, лежи рафинирано прикривана агресија. Увек се смејемо ономе ко је настрадао – кад неком саксија падне на главу или кад неко, читајући новине, пропадне у шахту. Ето, ташта звони код ћерке и зета на вратима по ужасном пљуску. Зет отвара врата: „Мама, зашто ту стојите

39

на киши – идите кући!“ И сад се сви смејемо јадној жени која ће дупло да покисне. То је био мој први виц, којег је немачки „Playboy“ објавио, за шта сам добио чек на 100 ДМ. После сам им 8 година слао вицеве. На 4 послата вица, један би ми објавили. Да откуцам 4 вица треба ми 20 ми-нута. Ја не знам бржи начин да зарадим 100 ДМ.

Иначе, ни један виц нисам сам измислио, све сам их чуо од познани-ка, пријатеља. Грозничаво сам трагао за тим изворним виц-мајстором, али генуиног креатора вицева никада нисам нашао. Постоји чак једна смела теорија, коју не би требало лакомислено одбацити. По њој – нама Марсовци ноћу, док спавамо, усађују те вицеве у мозак!?!

Када се у друштву причају вицеви, треба се држати одређеног бонтона:Ако неко прича виц којег ми већ знамо, то ћемо ми оћутати, а не улета-

ти да би виц испричали пре овог забављача, нити ћемо му рећи да тај виц „има браду“. С друге стране, постоје људи, који своје вицеве причају наду-гачко и нашироко. Воле да себе слушају док причају виц. Ни то не ваља.

Једно време се у београдској крчми „Зора“ у Македонској улици окупљала група духовитих људи, чијим сам сеансама и ја имао прили-ке да присуствујем. То су били галеристи, пилоти, архитекти, новина-ри, разноразни узалудисти. Момо Капор и ја смо инсистирали да се у тако одабраном друштву не смеју причати дужи вицеви од 30 секунди, бољи су они од 15 секунди, а најбољи слеп-стик-гегови од 7 секунди. Но и онда треба после испричаног вица пустити да се друштво „изсмеје“. Потребно је бар 5 секунди да се серотонин у мозгу регенерише, да би мозак био спреман за пријем новог вица.

Човек, када се смеје, има главу забачену уназад, искежене зубе и из-бацује гутуралне гласове – као животиња кад режи. Уствари, режање код животиња има свој еквивалент у смејању код човека. Али смех је протуот-ров за стрес, а намрштеност и мржња штете здрављу. Приликом смејања трбушни мишићи добро издробе храну у цревима и добро дренирају тр-бушни крвоток у јетру, па је варење много ефикасније. Зато су смешљивци – дебељуце, пикници. А Лец је говорио: „Дебели живе краће, али једу дуже!“

Осећање за хумор је животни став, животно опредељење. Оно ос-пособљава да можемо да видимо око својих мисли, а то значи проши-рење простора саме свести, која је много шира од разума. Ето, Чарли Чаплин је имао ту просторно-кинетичку интелигенцију. Имао је вели-ки простор око ума, могао је да гледа на себе као извана. Није био изгубљен у својој глави.

Наполитанци кажу – када се смејеш цео свет је с тобом, а када пла-чеш, онда си – сам. За Ирце је смех – музика душе. Откако је света и века, три ствари се користе у лечењу људи: травка, нож и реч. Томе теба додати и смех. Смех је мелем, који човеку, као емотивној скулптури, уб-лажава сваку бољку, сваки јад.

40

Ако, као лекар у болесничкој соби код пацијента изазовем осмех, наговестио сам оптимизам, који је предуслов сваком излечењу. Када ми пацијент, на пример каже да има тврду столицу, упитам: „Да ли сте пробали са меким јастучетом?“ Наравно да му, ако треба, препишем и лаксатив. Или, кад пацијента шаљем на Рентген, кажем му да се насмеши док га сликају. „Зашто“ – чуди се пацијент? „Па да слике боље испадну“ – мој је одговор, који изазива осмех.

Осмех је читаво једно уметничко дело. Ако бисмо човека упоредили са биљком, онда би лице било цвет на тој биљци, а осмех – његов мирис. Чини ми се да је осмех лепши од било ког цвета, јер је топлији.

У Риму има један Сунчани сат испод којег пише: „Бројим само ведре сате“. Невоља је човека у томе да он мора да преживи и своје облачне, тмурне дане. А шта све, сем Сунца, може човека да разведри? Лепа реч, лепа мелодија, лепа слика, лепа мисао... Ако је ум човеков једна башта, онда су искричаве мисли понајлепши цветови у том врту. Па ето, и ја пресујем свој хербариум таквог цвећа.

Понекад седнем, па измишљам и ја мисли великих људи. Претпостављам да више вреде велике мисли малих људи, него мале ми-сли великих. Лец је писао своје „неочешљане мисли“, а ја сам моје цен-трифугалне мисли (све срећне што су се ослободиле свог аутора) наз-вао АФРОИЗМИМА, јер су коврџаве, уврнуте. Као што је уврнута мода „afro-look-a“. Ево пар примерака:– Срећа је само за срећне; дај срећу баксузу – одмах је поквари.– Вилин коњиц живи само један дан, али он цео свој живот лети.– Кад си сам, пази да не боравиш у лошем друштву.– Једино жена може од врапца у руци да направи голуба.– Дијаспорни Срби нису спорни, али њихове споре су спорне.– Живим као вештачки бубрег у лоју.– Нови Архимедов закон: мушко тело уроњено у женско-даје исто толи-

ки гејзир радости.– Шутња је злато за онога који нема шта да каже.‚– Ајд‘ да се напијемо док смо још трезни, после ће бити касно.– И живот шкоди здрављу – што дуже живиш, мање здравља – па ипак

многи живе.– Живот је луда трка. Пази да први не стигнеш на циљ. Или да те не прог–

ласе победником.– Ја стварно волим себе, али бар имам достојног обожаваоца.– Живот је кео дрога, што више живиш – више ти се живи.– Кад си сам, пази да не будеш у рђавом друштву.– Детонација секс-бомби није погибељна.– Бити фотогеничан само значи – на слици испасти мање ружан него у

природи.

41

– За срећу је, као и за љубав, потребан необјашњив таленат – па или га имаш или га немаш.

– Сажаљиво гледа Едип Сизифа, па му каже: „Дај Сизифе, поравнај то брдо, да ти се камен стално не котрља уназад!“ Сизиф га ошину погледом, па каже: „Дај Едипе, јеби си матер!“ И овај га послуша.

– Не значи да добро и исправно мисли онај који много и брзо говори.– Много причаш. Ћути мало, да те боље разумем.– Новац квари карактер оним људима који га немају.– Усамљен, патим од колективне хистерије.– Кројачи имају само једну врсту непријатеља: нудисте.– Понеко, и кад се ухвати за главу, остане празних шака.– Тачност је највећа врлина оних, који немају других врлина.– Ко нема у глави, мора имати међу ногама.– Више волим да ме анимирају, него да ме реанимирају.

Одјек или одслик лепих призора, мелодија, речи, погледа, идеја – резо-нирају, одзвоне у човеку, разгале му душу. То се на лицу очитује као осмех.

Једном сам, у Оукленду на Новом Зеланду, видео уличног свирача октогоналне хармонике. Поред њега је био шешир за убацивање нов-чића, а изнад шешира натпис: „Ако немаш ситниш – довољан је осмех“. Дакле, осмех као платежно средство. Па то је универзално примењива философија. Осмехом се све може купити. И поткупити.

У једном таксију у Хонолулуу – на Хавајима, којег је возио један Полинежанин, испред сувозача је била налепница на којој је писало: „You be nice to me – I be nice to you“ (Ти бити добар према мени – ја бити добар према теби). Дакле, вреди научити да наше устаљено мишљење није једино на свету, и још горе – није једино исправно. Треба имати и довољно самоироније за властиту комичност, поготово у неком ситу-ацијама. Та још је Де Гол рекао да се „чини смешним онај ко се љути на своју карикатуру.“

ВИЦЕВИ

– Шта пише на вратима пакла? „Џабе сте постили!“

– Како Циго прави оргије? Скромно – у кругу породице!

– На некој забави старија госпођа се жали пензионисаном професору да ју је један тип назвао курвом. То могу да разумем – одговори он – ја већ 10 година не предајем, па ме свеједно сви називају професором.

– Не разумем се у моду, али знам да се кратка сукња дуже памти.

– Шта је то „сигуран сеx“? Кад закључаш врата да ти девојка не побегне.

42

– Фато, одакле ти шљива испод ока? „Мујо ме ударио парадајзом“! Какав је то био парадајз?

Флаширани!

– Лепотица каже љубавнику: „Постоје два места где бих волела да ме љу-биш!“ А која су то места, он ће узбуђено? „Акапулко и Тахити“.

– На крају прегледа доктор каже пацијенту: „Преписаћу Вам ове таблете за смирење живаца: три пута дневно их дајте својој жени“.

– Ви ми веома личите на мог трећег мужа. Стварно, а колико пута сте се удавали? Два пута!

– Каква је разлика између пса чувара и његовог газде? Никаква: ни један ни други не дирају домаћицу, а комшиницу би растргли.

– Самоубице: што их је више – то их је мање!

– Грађански рат је такмичење у којем сви учесници имају предност до-маћег терена.

– Људи без идеја, фризерке и проститутке увек питају: „Како ћемо?“

– У депресији сте када се више не радујете ни туђој несрећи.

– „Човек се учи док је жив“ – изрека је коју су вечни студенти буквално схватили.

– Алкохол не решава проблеме, али опет – с друге стране – не решава их ни млеко.

– За разлику од главе, стомак јавља кад је празан.

– Највећа жеља свих жена није да нађу човека свог живота, већ да једу - а да се не угоје.

– И кокошка има мозак, али је сви памте по батацима.

– Каубоју у салуну прилази лезбејка: „Могул’ да седнем код Вас?“ „Ко си Ти“ – пита каубој? „Лезбејка“. „Шта Ти то значи?“ „По читав дан мислим на жене и кад једем мислим на жене и кад пијем

мислим на жене и кад спавам – сањам жене.“ Испије она своје пиће и оде.

После пет минута прилази дечак каубоју и пита га: „Чико, јесте ли Ви прави каубој?“

„Био сам до малопре“ „А зашто више нисте?“ „Сад сам схватио да сам лезбејка.“

43

– Шта раде младенци прве брачне ноћи? Један броји новце, а други ставља слике на Фацебоок.

– Отворио један тип кафић. Пита га пријатељ - од чега највише зарађујеш? Од пића. Па што га онда не зовеш „Пићић“?

– Директор обилази своју фирму, застане код једног радника И пита га: „Колико Ти столова направиш на дан?“ „Два“ – одговори радник. „Нечувено – љутито ће директор – ја их могу направити и 10“. „Па наравно, јер сте Ви столар, а ја сам дипломирани економиста“ – за-

кључи радник.

– Кампирали Мујо и Хасо у Африци, кад виде да им се приближава лав. Мујо седне и брзо облачи патике. Хасо га пита „Мујо, дал’ стварно ми-слиш да ћеш у патикама бити бржи од лава?“ Мујо: „Нећу бити бржи од лава, али ћу бити бржи од Тебе.“

– Зубар управо улази борером у уста младој, лепој плавуши, али се одједном лецне:

„Опростите гопсођице, али ово што Ви држите у руци – то су моја ја!“ „Знам, знам – одврати нежно пацијенткиња – овако ћемо припазити да

једно другом не наносимо боли!“

– Судија: „Ајде Фато, како се догодило то силовање?“ „Најпре ме је бацио на земљу и почео ми скидати одећу, а онда ми све-

зао уста и руке. Да нисам раширила ноге, и њих би ми свезао.“

– Муж долази на ручак кући и пита: „Жено, шта си ми спремила?“ Она скочи на столицу и рече:“Рецитацију!“

– Драга, шта има за ручак? „Ништа мили.“ Па и јуче је било „ништа“! „Е, па – скувала сам за два дана.“

– Има шансе за нас: ако се Меланија разведе од Трампа, пола Америке је наше!

– Не можемо више живети од дедине пензије. Изгледа да ћемо морати да га запослимо.

– Толико се прича о отварању нових радних места, да ћемо морати и бабу да запослимо.

– Који фонд речи има наша комшиница, сат времена псује мужа, а нијед-ном није поновила псовку.

44

– Стара јеврејска пословица каже: „Боље да Руси заврну гас, него да га Немци пусте.“

– Стара кинеска пословица каже: „Пас који лаје, није довољно куван.“

– Дошао поп у ресторан, јео, пио колико је хтео, па пита конобара коли-ко кошта, а овај му каже: „Колико дате, али не мање од две хиљаде.“

– Нисам веровао у летеће тањире док се нисам оженио.

– Син пита оца – шта значи бити мушкарац? Отац одговори: „Мушкарац је онај који те безусовно воли, брине се за тебе и штити те.“

Тада дете рече: „Кад одрастем и ја ћу бити мушкарац, као мама.“

– Мозак је супериоран орган: ради 24 сата дневно, 365 дана у години беспрекорно – све док се не заљубите...

– До своје шесте године мислио сам да се зовем „Не дирај то.“

– Кад је чула моје жеље, златна рибица је рекла: „Поједи ме!“

– Жене су брбљиве зато што се мушкарцима ништа не може обајснити у две речи, па зато кажу: „Ако хоћеш да самном разговараш – онда ћути!“

– Кад се посвађам са женом, одем у шпајз, па јој заврнем све тегле до даске.

– Сећам се да ми је мама говорила: „Надам се да ћеш имати децу као што си Ти“ – само није знала да ће их она морати чувати.

– Јебо ти живот, када ти је крвни притисак већи од пензије.

– Кажу – ако не можеш да заспиш ноћу, то значи да си будан у начијем сну...

...зато молим будалу која ме сања да престане, јер морам у 6 сати да устанем.

– Зашто жене живе дуже од мушкараца? Из ината!!!

– Никако се не могу наспавати! Или су ноћи прекратке, или ја пребрзо спавам!

– Онај ко дигне руку на жену, заувек је убио мушкарца у себи.

– Ко не зна за шалу, треба га озбиљно зајебавати!

– Од свих упала, ако може да се бира, најбоље је када је „упала кашика у мед“.

– Лако је жену довести до лудила. Ај’ ти њу доведи до памети.

– Сиромашни људи су често најдарежљивији.

– О бившима причајте све најбоље. Нек се и неко други зајебе.

45

– Само три реченице могу жени поправити расположење: 1. Волим Те 2. Снижено за 50% 3. Ала си смршала

– Из колико потеза се може сатерати слон у фрижидер? Из три. Како? Отворе се врата од фрижидера, угура се слон и затворе се врата од

фрижидера. А жирафа? Из четири потеза. Како? Отворе се врата, извади се слон, загура се жирафа, па се Затворе врата.

– Сад сте пријатељи кад се ракија испекла. А где сте били кад су се брале шљиве?

– Шта је породични компромис? Муж хоће на скијање, а жена на море у Египат. Компромис: сви путују у Египат, а муж може да понесе скије.

– Бакица је у лијезону са декицом, размишља о удаји, па га пита, шта има од покретне и непокретне имовине?

„Од покретне имам вештачку вилицу, а од непокретне – мог малог пријатеља у гаћама.“

– Мужа у кафани зове жена: „За колико долазиш?“ „За 50 евра“ – одговара он.

– Муж прича како је рекао жени: „Отићи ћу у кафану“. Жена је рекла: „Нећеш ићи!“ „Накнадно сам одлучио да нећу ићи.“

– Ако је супруга именица, онда је љубавница – заменица.

– Како се утерује дуг? Исто као и кратак.

– Ако је време новац – ја сам безвремен!

– Не бих да се хвалим, али комарци су ме прогласили најбољим продук-том за 2017.

46

„АВА“ У РЕТРОВИЗОРУ

Нулти АВА-фестивал одржан је 21.12.2012. као „организовани дочек сма-ка Света“ уз поезију, музику и каламбуре. С обзиром да у овој земљи све пропада пропала нам је и пропаст Света, па ће бити још АВА-фестивала.

AВА 2012

47

48

AВA 2013

49

50

AВA 2014

51

52

53

54

AВA 2015

55

56

57

AВA 2016

58

59

AВA – (НЕ)ЗАБОРАВЉЕНИХ

Mилован Илић Минимакс Новак Новак

Др.агослав Андрић Брана Петровић Бранчило

60

(НЕ)ЗАБОРАВЉЕНИ:

АЛЕК МАРЈАНОАЛЕКСИЈЕ МАРЈАНОВИЋ

ЛЕПТИР-МРЕЖИЦА ШТИХОВА (УБАДАЈУЋИХ СТИХОВА)

БИБЛИОГРАФИЈА:„Приватно гробље“„Ново приватно гробље“„Збило се снебивљивој девојци каравиљки“„Енцименциклопедија“„ТАМОиОВДЕ“„Штуре минијатуре“„Лирика из магареће клупе“„Милисав у дубоком размишљању“„Како сам био мртав“„Ненародни записи“„Два дабра у три чабра“„Приче с краја на почетку“„Епитафи“„Штихови“ Алексије Марјановић, познатији као Алек Марјано, рођен је у Ивановцима код Љига, студирао је светску књижевност, радио је у редакцији „Јежа“.

61

Писао је сатиричну прозу, поезију и пародије за децу у одрастању и децу у одраслима. „Еxпресс Политика“ је свакодневно објављивала по један његов епитаф под његовом карикатуром коју је нацртао његов пашеног Тоша Јукић – вуковарски који је себе титулирао „Овдашњи“, а рубрика се звала „Сваког дана – епитаф Алека Марјана“.

Никад га нисам видео веселог. Умео је да се сетно осмехне, али се болно подсмевао. Целом свету и себи у њему. Његова жена Васка, по-реклом из Вуковара родила им је сина јединца Бодина. Већ одличан но-винар и апсолвент хисторије погинуо је 1991. у оном толико непотреб-ном рату под Вуковаром. Отац трагедију није могао издржати дуже од годину дана. Убрзо за њим од туге преголеме умире и Васка – удовица Алекова и мајка погинулог сина. Ни њено песничко срце није могло из-држати. Остаје њен брат Тоша Јукић да се својим карикатурама подсме-ва остатку света.

У моју „Књигу отисака“ Алек Марјано је оставио запис пун благе ироније:

„Занесењаку Димитрију Панфилову могу да кажем поруку ову: – живот се своди на борбу за лову“.

62

И црни петакдобар је за почетакНи рајније добар за крај. Било нас је двадесет петкад смо кренули у свет,ишли смо један по једанили два по два,при повратку недостајала судвадесетчетворица и ја. Шта има ново, птицо сово?„Надам се да ће доћи још мрачније ноћи“ Моја ће душа свемиромда лута – суманута. Написасмо још једно писмоА истину да кажемо заборависмо.Не, нисмо,истину намерно скрисмо,да буде лепше писмо. Генерале на последњу смотру крениспоменици су прописно постројени. На састанку у лудој кући,најлуђи је председавајући. Кад питах да уђем, она рече – НЕЋЕМ!

Младић хтедеда иде до победе.На пола пута седеи поче да једе.После поклони све победеза добре обеде. У овом животу све ти јекао планина Проклетије. Пролази човекпролази женапролазе времена. И кад се заврше животне пругемртви још увек пролазе једни

друге.Историја се чудног посла лаћа:једне помиче напреда друге назад враћа. У овом тренутку иду кроз кишупутник о Колораду и путник у Нишу.И пада киша на путника из Нишаи киша пада на човека из Колорада.Кораци им постају све тишина крају се изгубише у киши. Нешто на дну светлуца.Да ли је то благо са потонуле шпанске галије?Сијају дијаманти и рубини,узбуди нас тај одсјај фини.Узалудна је била радост нашато сија разбијена флаша.

Ево неколико Алекових „штихова“:

63

За крај, његов

„ПСИХИЈАТАР“

Дошо једном у наш атарнеки доктор – психијатаршто савете разне дајеза психичке осећаје. Приђе мени – ја се стукнемЧекај вели да те чукнемРеакцију да утврдим. Зар ја реакционарка?Иди Ти код газда Маркаон представља у нашем селуреакцију окорелу. Вели мени психијатартребал’ с тобом да промукнему колено да те чукнем. Ја му кажем – иди бенокој се чука у колено.Чукај ти свога дедуа самном је све у реду. Слабо ти је ишла школаШто сам се ја свукла голакад ти не знаш да прегледашод колена па навише.Свако данас докторише.

Дође тако па ме плашида ми колено ишчашигде је колено за чукањето је просто за кукање. У колено блене ћораИшла сам ја код докторакод доктора медецинепа се тамо лепо скине. Скинем џокеј и све рестопа ме чука на право место.Психијатар ту умукнуоде, а мене не чукну. По селу се после вуко,не знам дал’ је коју чукоал код раје пуче брукатео и момке да чука Откуд дође у наш атартако чукнут психијатар?

64

КАРИКАТУРЕ ТОШЕ ЈУКИЋА – „ОВДАШЊЕГ“АЛЕКОВОГ ПАШЕНОГА

Гари Каспаров

Мирослав Крлежа

Димитрије Панфилов Теодор Јукић-Овдашњи

Иво Андрић Бранко Ћопић

Роберт Фишер

Светозар Глигорић

Двочлани Организациони одбор

Лауреат добива ловоров венац од бронзе (4 kg) – баш практично!

Сркаловци: јер се ту срчу најбоља вина!

Ово није двоглави римски бог Јанус већ организациони одбор „АВА 2017“