14.2.2019

1

ZNAČAJ I ULOGA HRANE U ORGANIZMU

14.2.2019

2

Hranom se nazivaju sve materijebiljnog, životinjskog i mineralnogporekla, koje služe za odvijanjeodredjenih funkcija u čovečijemorganizmu (fizički i umni rad, rast, obnavljanje ćelija, kretanje, održavanje energije tela itd).

Jedinjenja, koje organizam koristi kaohranu nazivaju se hranjivimmaterijama ili nutrientima.

14.2.2019

3

Osnovna namena hrane:- obezbeđivanje opstanka

Posmatrano kroz istoriju:- u ritualima

- za prikazivanje bogatstva(države, organizacije, pojedinca)

- politi čko oružje

Uloga hrane u ljudskom organizmu:

• fiziološka- izgradnja novih ćelija- obezbeđenje energije- zaštitne materije (vitamini i mineral. mat.)

• izaziva ose ćaj uživanja

• lekovita uloga- preventivna

(normalan rast, razvoj i funkcionisanjeorganizma)

- kurativna

“Šta god da je otac bolesti, majka joj je loša ishrana”

Kineska poslovica

14.2.2019

4

Nosilac izaziva ča - zaraznih oboljenja- toksikoinekcija- intoksikacija- hemijsko-bioloških sredstava

”zdrava” i “bolesna”

Biološki i nutritivno više ili manje vrednai

Zdravstveno bezbedna hrana

Oprez!

Osnovne komponente hrane

� proteini� ugljeni hidrati� lipidi� vitamini� mineralne materije� voda

nutrijenti(hranljive materije)

zaštitne materije(“pseudo hranljive mat.)

14.2.2019

5

• Sa aspekta ishrane ni hranljive ni "pseudohranljive" materije se ne mogu posmatrati odvojeno• U pogledu bioloških vrednosti i potreba one seuzajamno dopunjavaju

TEK AKO SE MEĐUSOBNO KOMBINUJU

(zajedno unose u organizam) POSTAJU BIOLOŠKI

PUNOVREDNE

• Zato je potrebno detaljno poznavanje hem. sastavai specifi čne vrednosti pojedinih jela, odnosnonamirnica u celini da bi se osigurala pravilnaishrana.

Proteini (belan čevine)

Proteios = najvažniji

Nijedna grupa jedinjenja nema tako važnu i raznovrsnu ulogu u organizmu:- strukturnu

- kataliti čku- zaštitnu

- transportnu- energetsku

- naslednuBez proteina život ne bi bio mogu ć

14.2.2019

6

Proteini su visokomolekularna, organska jedinjenja, izgra đena povezivanjem ve ćeg broja

aminokiselina peptidnom vezom

Jedna od podela proteina (prema sastavu):

• prosti proteini – izgrađeni samo od aminokis.

• složeni proteini (sadrže i prostetsku grupu):- nukleoproteini (nukleinske kis.)- glikoproteini (ugljeni hidrati)- fosfoproteini (fosforna kis.)- lipoproteini (masne kis.)- hromoproteini (boja)

14.2.2019

7

Podela proteina prema složenosti nivoa organizacije m olek.:

� primarna – broj i vrsta am.kis. i na čin njihovog povezivanja

� sekundarna - ukazuje na na čin uvijanja polipeptidnih lanaca u izuvijane strukture koje su me đusobno povezana disulfidnim i vodoni čnim vezama

(najstabilniji α-heliks odnosno desni zavrtanj)

� tercijarna - slaganje i me đusobni odnos izuvijanih polipeptidnih lanaca (globularni i fibrilarni prote ini)

� kvaterna – nekoliko monomernih jedinica povezanih preko odgovaraju ćih primarnih, sekundarnih i tercijarnih nivoa.

Podela proteina prema rastvorljivosti:Albumini - rast. u vodi i razbl. rast. soli 15%; leucin, lizi ni glutaminska kis. (ovoalbumin i laktoalbumin)Globulini - nerast. u vodi, rast. u razbl. ras. soli 3-4%; gli cin, leucin, valin, lizin, serin i glutaminska kis. (globulini k rvi i mleka, miozin iz mesa)Prolamini - nerast. u vodi i apsolutom alkoholu , rast. u 70- 80% alkoholu; biljni proteini – prolin i glutaminska kis elinaGlutelini - nerast. u vodi i razbl. ras. soli, a rastvaraju se u razbl. kiselinama i bazama; u zelenim delovima biljaka – gl utaminska kis. i lizinHistoni - rast. u vodi i razbl. ras. kiselina, nerast. u amo nijaku; ima ih u hemoglobinuProtamini - rast. u vodi; ima ih u ribi, jetri, slezini, bubre zima – 70-80% argininSkleroproteni - nerast. u vodi i ras. baza, kiselina i soli; kerat in, kolagen

14.2.2019

8

Dve najzna čajnije promene u strukturi proteina:

Koagulacija – formiranje agregata i pove ćanje koloidnih čestica, pa dolazi do njihovog taloženja(povratan proces ako se naruši samo solvatna opna)

Denaturacija – dolazi do narušavanja tercijarne, a delimi čno i sekundarne strukture proteina(temp. iznad 50-60 oC, povišeni pritisak, smrzavanje, promena pH, uticajem org. rastvar.)

EsencijalneEsencijalneEsencijalneEsencijalne ((((nezamenjivenezamenjivenezamenjivenezamenjive) ) ) ) aminokiselineaminokiselineaminokiselineaminokiseline

Izoleucin Lizin Treonin

Leucin Metionin Triptofan

Fenilalanin Valin

SemiesencijalneSemiesencijalneSemiesencijalneSemiesencijalne aminokiselineaminokiselineaminokiselineaminokiseline

Arginin

Histidin

NeesencijalneNeesencijalneNeesencijalneNeesencijalne ((((zamenjivezamenjivezamenjivezamenjive) ) ) ) aminokiselineaminokiselineaminokiselineaminokiseline

Alanin Cistein Prolin

AsparaginGlutaminska

kiselinaSerin

Asparaginska kiselina

Glutamin Tirozin

Glicin

20 L-alfa-aminokiselina proteina ljudskog organizma

14.2.2019

9

Za svaki molekul proteina redosled aminokiselina je specifi čan i strogo definisan

Ako nedostaje samo 1 aminokiselina ne može se dalje nastaviti sinteza proteina

Struktura proteina karakteristi čna je za svaki biološki sistem i za svaku ćeliju

Proteini su esencijalni sastojak hrane1g proteina = 4kcal ili 17 kJ

0,8 – 1g proteina po kg telesne mase (WHO)

Postoji fiziološki maksimum unosa proteina preko kojeg oni truju organizam intermedijarnim produktima svog metabolizma

14.2.2019

10

Biološka vrednost proteina se meri procentomiskoriš ćenja u organizmu, a posledica je sadržajaesencijalnih aminokiselina.

Proizvodi životinjskog porekla su bogatiesencijalnim aminokiselinama , zbog čega se onibolje iskorištavaju

Dva ili više proteina koji su me đusobno “slabi” ili“relativno dobri” zajedno mogu imati dobrubiološku vrednost jer se me đusobno dopunjuju usadržaju aminokiselina.

Ugljeni hidrati

Ugljeni hidrati u biljkama imaju gradivnu ulogu, ka kvu proteini imaju u životinjskim tkivima

UgUgUgUgljen en en en dioksiddioksiddioksiddioksid

Hrana i Hrana i Hrana i Hrana i kiseonikkiseonikkiseonikkiseonik

Najraširenija grupa jedinjenja koja se nalazi u prirodi

CCCCnnnnHHHH2n2n2n2nOOOOnnnn

HHHH2222O + COO + COO + COO + CO2222 + Energija + Energija + Energija + Energija →→→→ CCCCnnnnHHHH2n2n2n2nOOOOnnnn+ O+ O+ O+ O2222

Fotosinteza:

14.2.2019

11

Finalni proizvod fotosinteze skrob prostiji uglj. hid.

Životinje glikogen (životinjski skrob)U mleku laktoza

Sa aspekta ishrane, ali ne kao nosioci energije važni su i celuloza, hemiceluloza, agaragar – kao i brojni produkti mikroorganizama

1 g ugljenih hidrata = 4,1kcal ili 17 kJ- energetska uloga- gradivna uloga (kod biljaka)- u sastavu nukleinskih kiselina

GrupaStepen

polimerizacije

PodgrupaKomponente - važne

u ishrani

Prosti šećeri 1 MonosaharidiGlukoza, Galaktoza, Fruktoza, Manoza

Oligosaharidi 2 do 9 DisaharidiSaharoza, Laktoza, Maltoza, Trehaloza

Polioli Sorbitol, Manitol

Polisaharidi veći od 9 SkrobAmiloza, Amilopektin, Modifikovani skrob

Ne-skrobni polisaharidi

Pektini, Celuloza, Hemiceluloza

GlikozidiNukleotidi

Polinukleotidi

Najčešća podela ugljenih hidrata:

14.2.2019

12

Monosaharidi:triozetetrozepentozeheksoze aldoze (glukoza, galaktoza, manoza)

ketoze (fruktoza)

Glukoza (grožđani še ćer) – do 20% u grož đu- polimerna jedinica skroba, celuloze i glikogena- zamena za saharozu (manje slatka)- najbrže se resorbuje od svih še ćera- sastojak krvi - polazna sirovina u procesu vrenja

Fruktoza (voćni še ćer) – najsla đi šećer, 70% veća slast od saharoze

- u voću, 40% u medu- u prevenciji gojaznosti- kod dijabeti čara

Oligosaharidi:(2-10 glikozidno vezana monosaharida)Saharoza (konzumni ili beli še ćer) – glukoza + fruktoza

GlukozaGlukoza GlukozaFruktoza GlukozaGalaktoza

GlukozaGlukoza GlukozaGlukozaGlukozaGlukoza

SaharozaSaharozaSaharozaSaharoza LaktozaLaktozaLaktozaLaktoza MaltozaMaltozaMaltozaMaltoza

14.2.2019

13

Laktoza (mlečni še ćer) – u svim vrstama mleka- podložna mle čnokiselinskom vrenju- može izazvati intoleranciju

Maltoza (sladni še ćer) – u skrobu i glikogenu- manje slatka od saharoze- nastaje iz skroba u toku klijanja žita

Polisaharidi:(od velikog broja monosaharida)

�rezervne, (skrob, glikogen i inulin)

�skeletne (celuloza, hitin i pektin)

�polisaharide sa mešanim karakterom

Skrob – biljni rezervni polisaharid- ljudski organizam iskoriš ćava kuvani ili pe čeni skrob- skrobna zrna (razli čite veli čine i oblika)

Inulin – biljnog porekla- do 30 molekula fruktoze- kao prebiotik – podsti če rast korisne crevne

mikroflore

Glikogen – životinjskog porekla (u jetri i miši ćima)- značajnu ulogu u zrenju mesa

Celuloza – najrasprostranjeniji uglj.hid. u biljnom svetu (izgrađuje zidove ćelija)

- organizam čoveka je ne vari- male koli čine poboljšavaju peristaltiku creva

14.2.2019

14

Pektinske materije – u plodovima vo ća i povr ća- u ćel. soku biljaka su u rastvorenom obliku- sa vodom bubre i nastaje pihtijasta masa (žele)- obuhvataju: protopektin, pektin (pektininsku

kiselinu), pektinate, pektinsku kiselinu i pektate

Ugljeni hidrati nisu esencijalni sastojci hrane, jer se u organizmu mogu izgraditi glukoneogenezom iz am.kis.

Dnevne potrebe za ugljenim hidratima:400-500 g na dan

sportisti 800-900g na dan

Potrebe organizma za ugljenim hidratima su 4-5 puta veće od potrebe za mastima i proteinima

Koli činu rafinisnih uglj. hidrata smanjitiU obroku što više složenih uglj. hid. iz žitarica, leg uminoza

i lako usvojivih prostih še ćera iz vo ća i povr ća

ZapamtitiMonosaharidi i disaharidi se apsorbuju u krv

već nekoliko minuta nakon jela

14.2.2019

15

Lipidienergetska uloga 1g masti = 37,6kJ

gradivna (fosfolipidi)

nosioci liposolubilnih vitamina

izvori esencijalnih masnih kis.

nosioci ukusa, teksture i sočnosti hrane

Zajedni čka karakteristika:jedinjenja koja nisu rastvorljiva u vodi, ali su ra stvorljiva u organskim rastvara čima

Podela lipida:prosti lipidi : estri viših masnih kis. + alkohol

ulja i masti (glicerol)voskovi (monovalentan alkohol)steridi (policikli čni alohol)

složeni lipidi :fosfolipidi (derivati fosforne kis.)glikolipidi (ostaci ugljenih hidrata)lipoproteini (proteini)

14.2.2019

16

Prosti lipidi – masti / neutralne masti / trigliceridi

glicerol više masne kiseline

Uobi čajeninaziv mas. kis.

Br. C atoma i dvostrukih veza

Pripadnost ω - familiji

Zasićene masne kiseline

Laurinska C12:0

Miristinska C14:0

Palmitinska C16:0

Stearinska C18:0

Mononezasićene masne kiseline

Palmitoleinska C16:1

Oleinska C18:1 ω - 9

Eruka C22:1 ω – 9

Polinezasićene masne kiseline

Linolna C18:2 ω – 6

Linolenska C18:3 ω – 3

Arahidonska C20:4 ω – 6

EPA C20:5 ω – 3

DHA C22:6 ω - 3

14.2.2019

17

Prema ECC obeležavanju (End of Carbon Chain):ω – 3 (lipidi riba, repičino, sojino, laneno, konopljino,

orahovo ulje)ω - 6ω – 9

Označava položaj prve dvostruke veze u lancu masne kiseline na C atomu u odnosu na metil grupu

cis - izomeritrans - izomeri: ravnog lanca

nemaju efekat esencijalnih mas.kisuti ču na pove ćanje LDL i snižavanje HDL

holesterola

Iskoriš ćenje lipida u organizmu je izuzetno dobro, preko 90%

Vitamini

“vita amin” = “amin života”Imaju važnu, esencijalnu ulogu u organizmu

Vitamini su delotvorna organska jedinjenja čiji nedostatak u ishrani prouzrokuje specifi čne promene metabolizma

nisu izvor energije ve ć katalizatori brojnih procesa

pomo ćni elementi hrane ili zaštitne materije

uglavnom su proizvodi biljaka i mikroorganizama,u načelu se ne sintetišu u organizmu

14.2.2019

18

Najveći značaj vitamina je u održanju zdravljaNeophodni su za:

Normalno održanje životaZa rast i razvojZa probavu hraneZa izlučivanje nusprodukata metabolizma

Dnevne potrebe znatno variraju, ali se smatra da je ljudskom organizmu dnevno potrebno manje od 20mgsvih vitamina (izuzev askorbinske kiseline)

Do nedostatka vit. u organizmu može do ći usled:- nedovoljnog unosa putem hrane- poreme ćaja u resorpciji

AVITAMINOZA – potpuni nedostatak nekog vitamina

HIPOVITAMINOZA – usled nedovoljne koli čine nekog vitamina (sezonskog karaktera- češće u zimu i prole će)

HIPERVITAMINOZA – prekomerni unos nekog vitamina u organizam

avitaminoza = posledica jednoli čne ishrane

hipervitaminoza = generalno se ne može nutritivnim putem izazvati

Antivitamini - strukturni analozi vitaminima koji istiskuju vitamine iz odre đenih reakcija razmene materija