7/28/2019 ivotne strategije

1/8

ivotne strategije

ivotne strategije-neophodne vetine potrebne za uspeh u ivotnoj utakmiciU igri zvanoj ivot, potrebne su vam efikasne ivotne strategije koje se zasnivaju na poznavanju

ivotnih pravila.Rei emo vam koja su to ivotna pravila, kako se mogu napraviti efikasne ivotne strategije,

ponudiemo vam neke osnovne principe uspeha.ime emo se baviti? Koji je na model uspeha?Ono u ta verujemo, a to nam se pokazalo kao delotvorno u praksi je formula uspeha kojusainjavaju sledei sastojci:

Poznavanje pravila ivotne igre i pridravanje ivotnih zakona (znanje o tome kako funkcionieivot, odnosi meu ljudima, ljudska priroda, drutvo, sistem u kojem elimo da uspemo)

Poznavanje sebe, vlastitih moi i nedostataka. Spremnost da se razvijamo i otklonimonedostatke. (Ono to ne vidimo ne moemo ni promeniti. Priznavanje sopstvenih nedostatak nuno je dabismo uopte usmerili sebe na to da ih prevaziemo. Prepoznavanje vlastitih sposobnosti nuno je dabismo te sposobnosti adekvatno usmerili i iskoristili za uspeh)

Prepoznavanje svojih sutinskih elja. (Svako je stvoren za neto, u neemu je najbolji, ime nekusvoju misiju, svrhu postojanja. Ako ovek promai sopstvenu sutinu, ako ne ostvari svoje sutinske elje,

ne moe dosei uspeh u ivotu, ako je uspeh mera ostvarenosti, zadovoljstva i oseanja ispunjenosti.)Prioriteti-sposobnost da se uoe prioriteti i reavaju po hijerarhiji.Vizija-jasno vienje cilja-Postavljanje ciljeva,Strategija-planiranje, razvoj efikasnih ivotnih strategija.Upravljanje sobom. Posedovanje i uenje vetina samoregulacije, vladanja sobom.Motivacija i disciplina. Strast.Krug podrke-ljudi koji nas podravaju i koje mi podravamo. Vera u sebe i druge ljude.

Samopotovanje i potovanje drugih.ZdravljeIstina. Odbacivanje svih samoobmanjivanja. EtikaOdgovornost-spremnost da se odgovori zahtevima situacije, fleksibilnost.Hrabrost-spremnost da se suimo sa rizicima, da se istupi iz zone sigurnosti i proba neto novo.Ljubav. Sposobnost da se voli-daje i prima ljubav. Sposobnost da se voli ono to se radi.

Radta ete dobiti na seminaru?

Proi ete kroz protokole, upitnike, testove koji e vas, korak po korak, dovesti do:

Prepoznavanja uzroka neuspeha u sebi. Prepoznavanja psiholoke dobiti koju imate od neuspeha.Proverite da li imate neka od vrstih, odraniavajuih uverenja u odnosu na sebe il i na druge ljude.Napravite sistematsku samoprocenu.Prepoznavanje vaih skrivenih potencijalaOtkrijete i definiete svoje sutinske elje. ta stvarno hoete od sebe i ivota.Definiete ciljeve.Odredite prioriteteNapravite planove i ivotne strategije.Operacionalno definiete zadatke, prepreke i sopstvene resurse. Napravite akcioni plan.

Napravite menadment vremena, odredite rokove i raspored aktivnosti.Donesete ivotne odluke i napravite ugovor sa samim sobom.

ivotna pravila - ta morate znati o ivotu da biste bili uspeni u njemu:O izborima - Birajui ponaanje, biramo i poslediceSvakog dana, svakog asa i minuta, mi pravimo neke izbore i time odreujemo sopstvenu budunost.itajui ovaj tekst, vi pravite izbor-ta ete od onoga to proitate primiti, koliko ete biti iskreni prema sebidok odgovarate na pitanja koje vam postavljamo, ta ete uiniti povodom onoga to o sebi otkrijete, da liete i kakve promene napraviti u svom ivotu... Od toga kako ovek bira, zavisi i to kako ivi. Svaki izborima svoju cenu.

7/28/2019 ivotne strategije

2/8

ivot je igra koja ima svoja pravila. ivotni zakoni su pravila igre. Ima ljudi koji shvataju ivotne zakone ipridravaju ih se, i oni uspevaju u ivotnoj igri. Oni koji ne shvataju zakone ivota, ili ih se ne pridravaju,gubitnici su.ivotni zakoni su pravila igre koja nismo mi izmislili. Oni su jednostavno takvi kakvi jesu, i niko nas ne pitada li se sa njima slaemo, da li ih smatramo pravednim i loginim, da li smatramo da treba da postoje.Upali smo u igru zvanu ivot, a da nas niko nije pitao da li to hoemo. Koje su nae mogunosti izbora?Da se povuemo iz igre? Da, moemo da se ubijemo. Da se pravimo da pravila ne postoje? Da, ali stiie nas kazna (neuspeh, nezadovoljstvo, beda, bol, loe zdravlje, nesrea...). Da se pritajimo i ekamo daivot proe, da budemo manje upadljivi i igramo epizodne uloge? Da, ali i to ima svoju cenu-mali ivot -malo zadovoljstva, malo uivanja u ivotu. Da pokuamo da pobedimo ne poznajui pravila igre i nepotujui ih? Nema anse. Uvek emo biti gubitnici. Da razumemo i prihvatimo pravila igre i igramo igrusvim srcem? Da, jedino tako emo uivati u ovoj igri i biti pobednici. Zbog toga igra i postoji. Sa ivotnimpravilima nema demokratije, kao to je nema ni sa fizikim zakonima. Moete li se demokratskiraspravljati sa zakonom gravitacije?

Ali, znate li koji su to ivotni zakoni? Ili ste u kolu, roditelji i drugi vaspitai pokuavali su da vas naueneemu. Da li su vam rekli koji su to neosporni ivotni zakoni kojih se treba pridravati da biste biliuspeni? Da li vam je neko dao mustru?

Ako ljudi koji su nas uili nisu i sami uspeni, ako nisu uspeli da svoj ivot pretvore u uzbudljivu iispunjavajuu igru koja ih dovodi do oseanja radosti, blagostanja, uivanja u ivotu, kako su onda moglida nas naue ivotnim zakonima kad ih ni sami nisu poznavali? Pa, nikako. Ne moete nauiti nekoga

neemu to ne znate. Da znate, nauili biste prvo same sebe, primenili biste znanje. Znanje koje se neprimenjuje niemu ne vredi. Kada imate znanje kako neki sistem funkcionie, potreban vam je plan,strategija vezana za to kako da postignete ono to elite u okviru tog sistema. U igri zvanoj ivot,potrebne su vam efikasne ivotne strategije koje se zasnivaju na poznavanju ivotnih pravila.ivotna pravila:

Ako sedne u pogrean voz, svaka ti je stanica pogrena- ovek mora da zna ta eli da bi u tome iuspeo. Koji je smisao naeg ivota? Ljudi esto trae ispunjenje, uspeh, sreu i zadovoljstvo tamo gde ihne mogu nai. esto teimo ispunjavanju ciljeva koji nisu nai, koje smo pokupili negde kroz procesvaspitanja, kroz medije i imide koje nam nude...Ako sedne u pogrean voz, svaka ti je stanicapogrena(ivotno pravilo). Lo izbor ciljeva, ciljeva koji ne proizilaze iz naih sutinskih elja, vodi dotoga da nam je svaka stanica pogrena i da nemamo ni dovoljno motivacije da putujemo tim putem. aki ako uspemo u ostvarivanju ciljeva koji nisu nai, koji ne izviru iz naih sutinskih elja, neemo bitiispunjeni, osetiemo prazninu. Ako putujemo ka svom sutinskom cilju, oseaemo zadovoljstvo na

svakoj stanici i radovati se svakom osvojenom koraku do cilja. I samo putovanje ispunjavae nas radoui zadovoljstvom, pa neemo biti tako nestrpljivi da to pre stignemo do krajnje stanice. Zbog toga neemoimati ni doivljaj prevelikog odricanja, imaemo dovoljo strpljenja i temeljnosti u radu na ostvarivanjuciljeva. Mnogi od nas mogu da definiu ta ne ele, ali zapnu kod toga da jasno definiu ta ele, ko su,ta je njihov ivotni put. Ako ne znamo gde elimo da stignemo, vrlo je verovatno da emo sesti upogrean voz.

Ne moete uspeti ako ne razumete dobro kako funkcionie sistem u kojem elite da postignete uspeh,ako ne znate koja su pravila igre. Kada je u pitanju ivot kao sistem, morate poznavati kako onfunkcionie da biste uspeli u njemu. Nuni minimum je da poznajete ivotna pravila i da ih imate u glavivrsto usaena, da vas neko probudi u gluvo doba noi i pita vas koja su to pravila, morate znati odgovor.Znanje je mo. Ako elite uspeh u vezi, morate znati kako veze funkcioniu. Ako elite da budeteuspean roditelj, morate znati tajne roditeljstva. Za uspeh u svakoj kljunoj kategoriji ivota pokrebno vam

je jasno i upotrebljivo znanje o tome kako funkcionie ta ivotna oblast.Vaa stvarnost je proizvod vae percepcije, naina na koji tumaite i doivljavate stvarnost. To je vaodgovor, vaa mo izbora, vaa odgovornost. Odgovornost je adekvatan odgovor na zahteve situacije.Ne treba brkati odgovornost i dunost. U korenu rei dunost je re dug. Kada imamo oseaj dunosti, toznai da oseamo da smo nekome ili neemu duni i da taj dug treba da vratimo. Ljudi ne vole da seoseaju dunima. Ako imaju neki dug, onda gledaju da taj teret skinu sa vrata ili da pobegnu od svogduga. Ima i onih koji su spremni i da poginu da bi oduili svoj dug (otadbini, ili nekom (neemu)drugom. Dunost je optereujua, ak i kada smo vrsto reeni da vratimo svoj dug. Odgovornost jeneto drugo. Odgovornost je neprestano oslukivanje, skeniranje stvarnosti, koje ima za cilj da odredi i danajadekvatniji odgovor na tu stvarnost. Odgovornost znai realnost, objektivnu procenu stvarnosti.

7/28/2019 ivotne strategije

3/8

Odgovornost znai sposobnost da se proceni koji je odgovor na situaciju e dati najbolje rezultate.Odgovornost je spremnost da se takav odgovor i prui. Sami stvarate svoj doivljaj sveta birajuiodgovore. Birajui odgovor, biramo i posledice.

Odgovorni ste za svoj doivljaj sveta, hteli vi to ili ne. Tako stoje stvari. Ako niste mogli da izaberetebolji odgovor na povredu kad ste bili dete, moete sada kao odrasla osoba. Sada ste odgovorniji. Lepezavaih moguih odgovora je ira. Sloboda izbora izmeu razliitih odgovora je vea. Vae je da izabereteodgovor koji vam poboljava ivot. Odgovorni ste.Ono to traim, to i vidim. Nae naoare kroz koji gledamo na svet, naa uverenja, najee snanoiskrivljuju sliku kada gledamo sami sebe. Najvee probleme nam stvara ono to mi zovemo vrstauverenja. Umesto da donesu neku konstruktivnu ivotnu odluku koja bi im poboljala ivot, ljudi na njenomesto postavljaju neka vrsta uverenja koja su negativna i koja toliko boje opaanje i miljenje da postajunjegov sastavni i nepromenjivi deo. vrsto ubeenje paranoika je da je svet protiv njega. Sve to sedeava tumaie u skladu sa tim uverenjem. U ljubaznom postupku traie skrivenu nameru,nametaljku, odvlaenje njegove panje...vrsta uverenja su neto to smatrate tanim i istinitim i uopteto ne dovodite u pitanje, ne proveravate. Ako su ta vrsta uverenja negativna mogu vam unititi ivot. Tosu ograniavajua uverenja. esto ih niste ni svesni, zato to ih tako dugo imate, pa ste se navikli na njih ivie ih ni ne primeujete, a ona vas polako i podmuklo truju i podrivaju sve vae napore da uspete uivotu.Ona boje vau sliku sveta. Vi stvarate i bojite vau sliku sveta jer to su vaa uverenja. Vi ihodravate, ne priznajete ih i tako gubite sposobnost da ih proverite i menjate. Ako ih ne proveravate, vaa

percepcija je bajata, zasniva se na zakljucima iz prolosti. Tako vaa prolost odreuje vau budunost.Postoji izreka koja kae: Ako misli da moe, u pravu si. Ako misli da ne moe, opet si u pravu. Onoto misli, to e i uraditi...tako da si u pravu.

ivot ne nagrauje namere, misli ili elje, ve dela.Odgovorni ste za sopstveni ivot, niko ga nee iveti umesto vas.Optuujui druge ljude, ili okolnosti, za vlastiti neuspeh, gubite mogunost da promenite ono to

moete-sebe.Ono to ne priznajem ne mogu promeniti. Moete promeniti samo ono to priznajete kao svoj problem-

problem za koji ste vi odgovorni. Ono to ne priznate, neete ni promeniti.

Dakle: inei ono to ste i do sada inili, iveete onako kako ste i do sada iveli.Napravite vaan izbor - izaberite uspeh! Mi vam moemo pomoi da ostvarite svoj izbor!

Uspeno vladanje stresom

Uspeno vladanje stresom - ivot vas pritiska i dovodi do stresa.Nauite kako da ga prevladate.Da biste pobedili stres, morate da razumete ta je to stres, kako nastaje i kako funkcionie. Pokazaemovam tri mogunosti borbe:

1. Da smanjite izloenost stresnim situacijama i bolje organizujete ivot 2. Da promenite percepciju, nain tumaenja stvarnosti, nain na koji pridajete znaaj

odredjenim dogadjajima i reagujete na njih.3. Da nauite vetine samoregulacije kako biste bolje tolerisali stres.

Na naim seminarima moete nauiti da koristite sva tri osnovna oblika borbe protiv stresa

ta je to stres?Negativni stres:

Negativni stres je sve ono to izaziva alarmnu reakciju naeg organizma, reakciju bori se-bei iaktivaciju simpatikog nervnog sistema. Stresni dogadjaji izazivaju snane emocije, koje su praeneodredjenim fizikim, fiziolokim odgovorima. Mnoge od tih odgovora, fiziolokih reakcija, kontroliesimpatiki nervni sistem, mrea nervnog tkiva ija je funkcija da pripremi organizam za sluaj opasnosti,za borbu ili za beg. Taj tipini obrazac odgovora nastao je, verovatno, u ona davna vremena istorijeljudske vrste kada je veina ljudi bivala suoena uglavnom sa fizikim opasnostima. Iako su opasnosti sakojima se dananji ovek suoava mnogo redje fizike, nae telo reaguje kao da jesu. Zenice nam se ire

7/28/2019 ivotne strategije

4/8

da bi propustile vie svetla. Znoj izbija na povrinu, smanjujui tako mogunost povrede koe. Krvnisudovi blii koi se skupljaju da bi smanjili mogue krvarenje izazvano povredom, dok se oni u mozgu imiiima ire da poveaju dotok kiseonika. Gastrointestinalni trakt, ukljuujui stomak i creva, usporavasvoje aktivnosti da bi smanjio koliinu energije koja se troi na varenje. Srce kuca jae, a krvni pritisakskae. Normalno, kada se stresni dogadjaj zavri, ljudi se smire, posebno ako su mogli da urade neto daizadju na kraj sa tom opasnou. Da pobegnu od opasnosti, ili da se izbore sa njom. Ali, ako to nisu ustanju, dolazi do akumulacije stresnog odgovora i mogueg oteenja zdravlja.Pozitivni stresPozitivni stres su sva ona deavanja koja daju uzbudljivost ivotu i aktiviraju vei nivo nae energije.Takmienje je stres. Iako moemo uivati u tome, snana oseanja koja nas podstiu na nekevisokoenergetske aktivnosti su stres. Stres moe da nas pokrene na akciju, na snanije doivljavanjeivota. Ljubav i zaljubljenost su stresni. ivot je stresan. Nedovoljno stresa moe da uini ivot dosadnim.Moe nas uspavati. Koja je prava mera stresa, i kakav stres nam je potreban?Stres se ne moe eliminisati, i ne treba ga eliminisati potpuno. Mogu se umanjiti izvori negativnog stresa.Moemo se bolje organizovati, jasnije definisati cil jeve i mendament vremena, i tako izbei stres kojiproizilazi iz haotinosti, preoptereenosti, nesigurnosti. Moemo nauiti kako da bolje izadjemo na kraj sastresom. Da ga upotrebimo u nau korist kada deluje motiviue na nas, i da umanjimo ili odstranimoviak i negativne efekte stresa.

Ljudi se razlikuju po tome ta je stresno za njih. Za one koji ele promene i avanturu, jednolianposao, posao bez promena moe biti stresan. Za one koji vole rutinu i sigurnost, stresan je posao u kojem

su promene este. Ono to je za jedne zabavno, za druge moe biti prilino stesno. Uspeni ljudi umejuda izadju na kraj sa stresom i iskoriste ga za svoje ciljeve. Ono to je jednoj osobi ogromna,nezaobilazna prepreka na putu, drugoj je samo jedna stepenica koju treba da preskoi na putu douspeha. Mi sami oblikujemo svoj doivljaj stvarnosti. Nain tumaenja, doivljavanja stvarnosti,percepcija stvarnosti, moe biti najvei izvor stresa, ili najbolje orudje protiv stresa. Nivo i nainpodnoenja stresa moe se menjati sa godinama. Mnogi problemi i bolesti su posledica nivoa stresa koji

je iznad nae sposobnosti tolerancije.Kako se moete bolje nositi sa stresom-opte preporuke

Identifikovanje neispranjenog stresa i njegovih efekata u naim ivotima nije dovoljno da bi seotklonoli njegovi negativni efekti. Da biste znali odakle da krenete, potrebno je da prvo postanete svesnita kod vas izaziva stres, i kakve su vae emocionalne i fizike reakcije na stres.

1. Postanite svesni izazivaa stresa kod vas i svojih emocionalnih i fizikih reakcija na stres.Primetite stres na samom poetku. Ne ognoriite ga. Ne ekajte da se nakupi. Ne zanemarujte

svoje probleme. Stres je najlake otkloniti dok je u manjem intenzitetu, onda kada osetite svojeprve reakcije na stres.Identifikujte ta kod vas dovodi do stresne reakcije. Koji dogadjaji vas previe uzbudjuju i

uznemiravaju? Koliko vam ti dogadjaji znae? Zato? Prisetite se-stvarnost je neutralna, mi jojdajemo znaenje i pridajemo znaaj. Da li pridajete preveliki znaaj nekim problemima? Da li steokupirani negativnim mislima? Da li vie panje obraate na loe aspekte ivota nego na onedobre? Birajui ponaanje, birate i posledice. I misli su ponaanje. One imaju direktan efekat natelo, to emo vam i pokazati u narednom tekstu. Birajui misli, birate i fiziologiju. Birajui nainpercepcije, birate i fiziologiju.? Identifikujte kako vae telo reaguje na stres. Da li postajete nervozni, razdraljivi, napeti,ukoeni, uplaeni...Kako se to odraava na vae telo (glavobolja, napetost miia, bolovi ustomaku, krstima...hladjenje ruku, znojenje dlanova...skoi vam pritisak).

2. Razmislite o tome ta je to to vi moete da promenite.

Moete li da promenite izazivae stresa tako to ete ih izbegavati ili otkloniti iz vaeg ivota?ta moete da promenite? Na koji nain?Moete li da smanjite njihov intenzitet vremenom? Moda boljom organizacijom,

raiavanjem nekih odnosa, promenom uslova u kojima radite, naina na koji radite...Moete li da smanjite vau izloenost stresorima uvodjenjem neke pauze, kraih odmora,

nekim promenama u vaoj radnoj ili ivotnoj okolini.?Moete li da odvojite vreme i energiju potrebne da se napravi promena (za postavljanje ciljeva,

menadment vremena, promene u okolini i navikama, uenje tehnika samoregulacije...)?Ako imate problem sa manjkom vremena, dobra ideja je da pogledate da li su kod vas prisutni

7/28/2019 ivotne strategije

5/8

takozvani kradljivci vremena. Kau da je vreme novac. Ako biste se poigrali, i odredili kolikonovca vredi odredjena jedinica vremena, moda biste postali svesniji toga koliko troite.

Na naim seminarima moete nauiti kako da se bolje organizujete i u veoj meri otklonite spoljanjeuzroke stresa.Druga mera zatite od stresa - Promena percepcije

Moete li da na stvari pogledate iz drugog ugla, iz ptije perspektive. Moete li da pormenite neto usopstvenoj percepciji, nainu na koji doivljavate stvarnost, probleme, u znaaju koji im pridajete? tabiste mogli da promenite u svojoj percepciji stresogenih dogadjaja i situacija?3. Smanjite intenzitet svoje emocionalne reakcije na stres.Reakciju na stres okida vaa percepcija opasnosti i strah. Percepcija fizike ili emocionalne opasnosti,strah od neuspeha...Vaa reakcija na stres zavisi od naoara kroz koje gledate na svet, od vaepercepcije. Napravite jednu blic procenu sopstvene percepcije kroz odgovore na sledea pitanja:

Da li preuveliavate svoje stresore nainom na koji ih doivljavate? Da li ste skloni da pravite odkomarca magarca, da preuveliavate opasnosti i znaaj negativnih dogadjaja?. Da li svojom reakcijomumete da jo vie zakomplikujete situaciju, da uinite ivot komplikovanijim nego to jeste? Da li sejedete u sebi, ili se esto prepirete sa ljudima isterujui pravdu, pokuavajui da dokaete da ste upravu? Kako to inite? Budite precizni, i opiite svoj doprinos stresu. Postoji li neki obrazac, neki naintipian za vas koji ponavljate u razliitim situacijama i inite ih stresnijim nego to bi morale da budu?Pokuajte da precizno opiete taj obrazac. Moete li neto da promenite u tome? Gde biste mogli da

preseete svoju tipinu reakciju? Kako?Da bismo vam malo pomogli da preciznije odredite svoj doprinos stresu, naveemo neke tipine reakcijekojima ljudi sebe uvode u stres i pojaavaju dejstvo stresogenih faktora. Procenite da li sebe nalazite utome i u kom stepenu.

Da li ste skloni da zadovoljite svaija oekivanja? Takve sklonosti su esto izvor stresa. Zapiite svojaopaanja.

Da li oekujete da svi zadovolje vaa oekivanja? Da li burno reagujete ako se to ne desi? I ovakvesklonosti su esti izvor preteranog stresa.

Da li preterano reagujete tako to esto vidite da su stvari kritine i urgentne? Da li oseate da uvekmorate da izadjete kao pobednik u svakoj situaciji?

Razmislite o tome da li moete da nadjete neki umereniji nain doivljavanja, oekivanja i reagovanja?.Da li ste voljni da to promenite kod sebe? Da li biste takvom promenom izgubili na svojoj autentinosti?Da li se neto u vama buni protiv promene? elite li, uopte, da menjate sebe? ta tano elite da

promenite? Ako znate ta elite da promenite kod sebe i zato, postoje naini koji vam mogu pomoi dato i uinite. I uspeete u tome, ako sami sebe ne opstrukujete. Zato, razmislite jo jednom da li to stvarnoelite, koliko vam je stalo do promene, i koliko ste voljni da uloite truda u tu promenu.Vaa stvarnost je proizvod vae percepcije, naina na koji tumaite i doivljavate stvarnost. To jeva odgovor, vaa mo izbora, vaa odgovornost.Ono to je najtee, a najdelotvornije, kod promena percepcije je pronalaenje vlastite odgovornosti zanegativna iskustva.Mi vam moemo pomoi da analizirate i promenite svoj nain percepcije koji vas ini podlonijima stresu.3. Vetine samoregulacije:BiofidbekBiofidbek je proces uenja kontrole nad sopstvenim psihofiziolokim funkcijama. Nad sopstvenimritmovima. Biofidbek nije leenje, nije medicinska procedura, nije lek. On je pre jedan edukacioni procesuenja posebnih um-telo vetina. Uenje da se prepoznaju fizioloki odgovori i da se menjaju neto jeslino kao uenje vonje bicikla, tenisa, ili sviranja klavira. To zahteva vebanje. Kroz vebu, upoznajemo

sopstvene psihofizioloke obrasce reagovanja na stres, i uimo da ih kontroliemo, da ne bi onikontrolisali nas. Na taj nain se odvikavamo od loih navika, naviknutih reakcija, i uimo nove, boljeodgovore na ivot i tekoe koje on nosi. Uimo da se natimujemo i uhvatimo ritam ivota.Zato bi ljudi uopte eleli i uloili trud da naue da kontroliu te nesvesne, fizioloke procese? Zato tona taj nain mogu da poboljaju svoje zdravlje bez upotrebe lekova, da se oslobode nekihpsihosomatskih tegoba, i da poboljaju sopstveno funkcionisanje i uspenost u mnogim aktivnostima ioblastima ivota.Na emu se zasniva biofidbek?U sutini, to nije nita posebno novo. Re biofidbek znai povratna informacija o biolokim funkcijama.Uenje kontrole ivotnih funkcija na osnovu povratnih informacija. U tom procesu se koristi savremena

7/28/2019 ivotne strategije

6/8

tehnologija. Nae ivotne funkcije se snimaju senzorima, ti signali se prenose u kompjuter, posebansoftver obradjuje signale, i nama na ekranu pokazuje promene koje se deavaju u naim modanimtalasima, pritisku, provodljivosti koe, temperaturi, napetosti miia, pulsu...i drugim funkcijama. Ako jeneka od naih ivotnih funkcija na nezadovoljavajuem nivou, mi pokuavamo da je dovedemo dooptimalnih vrednosti, a na monitoru vidimo da l i u tome uspevamo.Od samog rodjenja mi, zapravo, uimo na osnovu povratnih informacija. Tako uimo sve svoje vetine:govor, socijalna ponaanja, motorne vetine...Da nemamo povratnu informaciju o tome da li neto radimodobro ili ne, nita ne bismo ni nauili. Ako pogreno izgovorimo re, neko nas ispravi. Ako napravimopogrean korak, padnemo pa nas zaboli. Ako smo nevaljali, dobijemo po guzi. I to je povratnainformacija, ili, to bi rekli Englezi, feedback. Ne bojte se, u biofidbek treningu nema lupanja po guzi. Mito samo onako, primera radi. Da objasnimo proces.Medjutim, nae fizioloke funkcije se odigravaju iznutra, u nama. Ne vidimo ih, ne ujemo, niko nam nanjih ne ukazuje panju. Nemamo dobru povratnu informaciju. A vremenom prestanemo i da obraamopanju na ono to se odvija automatski, sve dok nas ne zaboli, il i dok ne ponemo da se oseamo loe.To to nas boli jeste povratna informacija, ali mi ne znamo ta da radimo sa njom. Nismo uili vetinusvesne kontrole tih ivotnih funkcija. Onda traimo spoljanju pomo od ika doktora, ili nekih drugihpomagaa, psihologa, psihijatara. Najee dobijemo lekove koji umesto nas, hemijskim putevima,relativno uspevaju da dovedu te fizioloke funkcije u normalu. Medjutim, lekovi mogu imati i negativnadejstva a, ako ih esto uzimamo, moemo postati zavisni od njih. Da li je to nuno? Zato bismo to radili,ako moemo biti sami svoj doktor i nauiti da kontroliemo brojne fizioloke reakcije naeg organizma

bez upotrebe lekova? Najefikasniji i najbri nain da to nauimo je biofidbek. Savremena tehnologija namomoguava da vidimo sebe iznutra, da u istom trenutku vidimo da li greimo ili inimo neto pravilno sasvojim organizmom. To je odlina osnova za uenje.Mnoge fizioloke funkcije se mogu svesno kontrolisati. Ovladavanje tim vetinama moe imatidalekosene posledice na zdravlje. I fiziko i psihiko zdravlje. Bez mnogo napora moemo nauiti dapopravimo nau cirkulaciju, da promenimo ritam disanja, da razmekamo napetost miia, podignemosvoje enegretske potencijale, ak i da treniramo svoj mozak da proizvodi talase koji su vezani za stanjarelaksacije ili koncentracije, da aktivira levu ili desnu stranu modane kore po potrebi...ak se iindividualni nervi mogu trenirati. Najvea prednost ovog metoda lei u tome da kroz uspehe u uenjusamokontrole sopstvenih fiziolokih, telesnih funkcija, osoba ui da samostalno, brzo i efikasno utie nasopstveno zdravlje i dobrobit, i tako postaje nezavisna od terapeuta. Brojna istraivanja ukazuju na to dabiofidbek kao metod nema premca u uenju samoizleenja, kao i to da nema nikakve negativne efekte.Studije su pokazale da mi moemo imati mnogo vie kontrole nad takozvanim nevoljnim telesnim

funkcijama nego to smo ikada mogli da pomislimo. Poznato je ta su sve jogini u stanju da ine sasvojim telima, da mogu da toliko umanje npr. disanje i otkucaje srca da izgledaju kao da su mrtvi, ne dajBoe. Neki od njih mogu ak da budu zakopani po nekoliko dana u sanduku ispod zemlje i da, kada ihotkopaju u dogovoreno vreme, vrate svoje funkcije u normalu, kao da se nita nije desilo. Naravno, zatakve vetine su potrebne godine posebnog vebanja, samoposmatranja, majstor uitelj...Ali, i njihovosticanje vetina se, u osnovi, zasniva na fidbeku, ili povratnoj informaciji koju dobijaju dubinskimoslukivanjem i posmatranjem sebe. Veina nas nema vremena ni volje za to. No, sreom, savremenanauka nam moe pomoi da uz mnogo manje truda i upornosti nauimo neke od tih vetina. Neemo bapostati jogini ili zen majstori, ali moemo u velikoj meri ovladati svojim telom i te vetine upotrebiti zakvalitetniji ivot. Nije nuno da budemo bolesni da bismo uili ove vetine kao sretstvo za prevladavanjebolesti. I ako nam je dobro, moemo, uz pomo ovih vetina, nauiti kako da nam bude jo bolje.U stvari, mi to esto i inimo, ali nismo znali da se to zove biofidbek. Kad pogledamo u toplomer, i vidimoda imamo povienu temperaturu, preduzimamo neto da je smanjimo, pijemo ajeve, jedemo voke...

Kad stanemo na vagu, pa vidimo da smo se ugojili, smanjujemo kalorinu hranu...Biofidbek instrumenti susamo usavrene sprave za merenje biosignala koje su napravljene tako da nam slue kao neka vrstaestog ula koje detektuje unutranje telesne funkcije i ritmove sa veom osetljivou i preciznoinego to mi sami to moemo. Maine nam samo omoguuju da vidimo ili ujemo ta se deavaunutar naeg tela.Uenjem vetina samoregulacije postiu se opti efekti kao to su:

Sposobnost brze i duboke relaksacijeSposobnost energizacijeSposobnost brzog oporavka, regeneracije i homeostazeSposobnost kontrole stresa

7/28/2019 ivotne strategije

7/8

Sposobnost optimalnog radnog funkcionisanjaPoboljanje opteg imunitetaOptimizam i vee zadovoljstvo ivotom

Specifini efekti biofidbek antistres programa zavise od eventualnih problema koje je kandidatimao pre treninga, a koji su posledica njegovog tipinog naina reagovanja na stres. Naveemoneke od tipinih posledica reakcije na stres:

Primarnosomatski Zdravstvenisimptomi Simptomi u ponaanju modalitet registrovanjai treninga mogu se uoiti po:

Skeletalnimiii

-tenzioneglavobolje-Miini tikovi-bolovi u krstima

-Slabija koordinacija-Smanjena fleksibilnost-Izmenjen telesni stav

EMG-elektromiogramskitrening

-podignutim ramenima-grimasama-stegnutim pesnicama-naboranom elu

Glatkimiii

-migrene-log-Raynaudovsindrom(hladneruke, crvenilo...)

-Smanjena sposobnostoporavka-hladnoa i nakonzagrevanja

-trening temperaturekoe-trening poboljanjacirkulacije

-hladne ruke i noge-spor oporavak poslerada ili vebi-zamor

Kardio-vaskularnisistem

-neregularni

otkucaji srca-aritmije-ubrzan rad srca.-Povien krvnipritisak

-ostajanje bez daha-brzo zamaranje

-EKG trening-BVP (blood volumepulse)tren.

-ubrzan puls-Ubrzan govor ili pokreti

Disanje

-sindromhipervenzilacije-esto uzdisanje,zevanje-korienje lekovaza smirenje

-premor-tenzija grudnih miia-munina, stegnutostdijafragme

-Spirometar-respiracioni senzor-RSA (respiratornasinusna aritmija.-proraunava jesoftver)

-estouzdisanje(neprikladno)-ostajanje bez daha-zadihanost(bez veegfizikog napora)-disanjeramenima(podizanjeramena pri disanju)

Imunisistem

-alergije-bolesti:grip,prehlada

-spor oporavak-malaksalost

hemijske analize zadijagnostiku.-svi oblici biofidbektreninga podiuimunitet

uestale prehlade,kijavice, grip, alergije...

Kognicija-miljenje

Busybrainsindrom(nesposobnostrelaksacije misli usituacijama zarelaksaciju).-stalnazabrinutost,nesanica

zaboravnost-pogrene strategije-nesposobnost zapoboljanje

testovi linosti ipanje.EEG profil, EEGtrening koncentracijerelaksacije modanihtalasa

gubljenje niti razgovora,nedostatak poente,skretanje misli na nebitneteme, dekoncentrisanost

Afekti-emocije

-Anksioznost,-depresija-Preteranoemocionalnoreagovanje-fizike tegobe

-preterani, opsesivni rad,-nesposobnost da sestane-zaguenost,odustajanje,predaja

-EEG profil-EDA(elektrodermalniodgovor, reakcija koena stres.)-neurofidbektrening.EDA trening

-preterane reakcije-kratak fitilj-radi suvie brzo ali ne iispravno.

Ponaanje -Promene navika -sporo ili loe donoenje -baterija testova sa -loe strategije

7/28/2019 ivotne strategije

8/8