Naslov originala Zenon Kosidowski OPOWIESCI BIBLIJNEZenon Kosidovski Preveo sa poljskogMR JOVAN JOVANOVIC Copyright © za Jugoslaviju Agencija TrivicBIBLIJSKE LEGENDE agencija/Beograd 2002.Citati biblijskog teksta, biblijska imena i nazivi mesta preuzeti su izDanicicevog prevoda Starog zaveta.

J. Jovanovic UVOD Fotografija na korici:Grob Avesaloma, sina Davidovog(1000 g.p.n.e.) koji se nalazi u dolini Hevron. U svom dana�njemobliku grob je izgraden u l veku p.n.e.Moje knjige obicno se svrstavaju u kategoriju naucno-popularne literature. Nepodcenjujuci nikako tu korisnu oblast, moram priznati da moje ambicije se�udalje. Mo�da sam u zabludi, ali sebe smatram piscem koji je za umetnicku gradujednostavno izabrao naucna dostignuca. Odu�evljavaju me otkrica, ali jo� vi�esam pronalazac kao covek, njegov trud, njegov napor i dramatican dogadaj na putudo istine, njegovi upesi koje cesto posti�e po cenu zdravlja i �ivota.�ta, naime, mo�e biti zanosnije od tog dugog niza tihih istra�ivaca, genijalnihi plemenitih cudaka ili nesebicnih avanturista �ednih znanja, koji su uprkossvemu ru�ili predrasudu za predrasudom i pu�tali sve vi�e svetlosti u na�ezamracene glave. Njihovo stradalni�tvo i njihovi trijumfi - to su valjdanajcudesnije literarne teme. U strahotama, kojih nas istorija nije po�tedela ine �tedi nas, oni su u su�tini jedina afirmacija i opravdanje na�egovozemaljskog �ivota. Parafrazirajuci Stendala, moglo bi se reci da bicovecanostvo bez znanja bilo kao brod bez balasta prepu�ten neobuzdanoj vodenojstihiji.Ako sam pisao o sudbinama drevnih kultura, onda sam to uvek cinio tra�eci upravotu afirmaciju �ivota, tu dragocenu osnovu ljudskog napretka koja se probija krozburne periode ratova, strahota i mraka. Tra�io sam coveka koji je otimajuci seokovima iskonskih nagona i sujeverja ipak, i�ao napred ka svetlim horizontimabitisanja. Pracenje njegovog lutanja punog rizika, kroz ere, epohe i stoleca to je upravo tema mojih knjiga. Naime, nema uzbudljivije epopeje od hodaljudskog roda od pecinskog coveka do pronalazaca atoma i tajni kosmosa.Zenm %psiU toj perspektivi deo od velikog znacaja cini upravo Stari zavet. On jehiljadama vlakana protkao na�u kulturu, pod njegovim uticajem obrazovala se na�apokoljenja, na� jezik i na�i obicaji.A ipak kako smo malo upoznati sa njegovim sadr�ajem. Starije pokoljenje pamtiizvodene fragmente, dok dana�nji nara�taj odgajan u laickom duhu, valjda ni�tane zna o Bibliji. Stari prevodi, pa cak i neki savremeni, svojim arhaicnimjezikom ne podsticu prosecnog coveka na citanje, a ljude racionalnih uverenjaodbija mi�ljenje da je to sakralna knjiga, puna mitova i ritualnih propisa.Medjutim, zahvaljujuci nauci izvr�en je proces reva-ndikacije Biblije kaosvetovnog dokumenta koji sadr�i veliku kolicinu istorijskih podataka. Pocecisistematskih istra�ivanja u toj oblasti, izuzimajuci ranije sporadicne poku�aje,dogadaju se polovinom XIX veka. Ali u relativno kratkom periodu, za nepunih stogodina, kako su se samo desile temeljne, revolucionarne promene u na�impogledima na Bibliju.Sve do polovine pro�loga veka ona je bila u domenu iskljucivog prava teologa.Kao sveta knjiga, nadahnuta Bogom, u odnosu na prohteve nauke u�ivala je

svojevrstan imunitet koji su obezkedivali strogi propisi crkvenih institucija.Poku�aj kritickog ugta dugo je smatran za svetogrde i napad na religijskaverovanja.Vladalo je uverenje da su Mojsije, Isus Navin, David, Solomon i proroci zaistanapisali odgovrajuce delove Biblije, da je Jehova na Sinajskoj gori ustanovio"Deset bo�jih zapovesti", da je prorok Ilija na plamtecoj dvokolici odleteo nanebo, a Danilo iza�ao citav iz jame sa lavovima.Kad je biblijski tekst na veomaocigledan nacin bio u raskoraku sa onim �to spada u pojam sakralnosti, tumaci suu njemu nalazili alegoricni smisao, pun mistike. Tako se, na primer, "Pesma nadpesmama", ljubavna lirika koja odi�e istocnjackom culno�cu, u njihovoj verzijipreinacila u religioznu poemu u kojoj se pod simbolom mlado�enje krije Jehova, au doba hiri�canstva Hristos. Naime, ljudima epoha velikih prirodnih otkrica, te�ko je shvatiti da je takonedavno Biblija va�ila za jedini autoritet u stvarima koje se odnose na znanje osvetu. Divne u svojoj naivnosti, biblijske price o Adamu, Evi i raju vecinaljudi je uzimala kao poslednju rec o nastanku �ivota na zemlji. Kada je. <Bit>(ijsl(e legende

Darvin godine 1859. objavio svoju teoriju evolucije u jeku "O poreklu vrste",izazvao je buru protesta ne samo medu pobornicima Biblije, vec i u nekim naucnimkrugovima.U drugoj polovini pro�loga veka kada se vidokrug na�eg znanja naglo pro�iriozahvaljujuci nizu izvanrednih naucnih otkrica, silom prilika morao je da nastupii zaokret u odnosu na Bibliju. Njenim problemima pozabavili su se pravinaucnici. Postepeno se razvijala biblistika ciji poceci dose�u do XVII veka.Izdvojila se nova grana nauke sa sopstvenim istra�ivackim metodama koje su seusavr�avale iz dana u dan. Toj promeni doprinela je op�ta atmosfera u Evropi koja je izlazila iz svojekulturne izolacije. Putnici i istra�ivaci nepoznatih zemalja izazvali su �ivointeresovanje za velike kulture Bliskog i Dalekog istoka. Tada je, poredostalog, shvaceno da Biblija ne mo�e da pola�e iskljucivo pravo na nazivotkrovenja. Jer indijski bramani imaju Rivedu, poklonici novijeg hinduizmaMahabharatu i Ramajanu, budisti sa reke Gang u Indiji, Japanu, Kini i Mongolijiknjigu Mahajana, Persijanci, poslednji pobornici Zaratustre Zend Avestu,muslimani Koran. Ova lista nikako nije iscrpljena jer tu jo� treba dodati sveteknjige kineskog konfucija-nizma i taoizma kao i japanskog �intoizma.Sve te svete knjige po mi�ljenju njihovih poklonika sadr�e iskljucivo objavljenuistinu, iako se medusobno mnogo razlikuju. Medu njima Biblija zauzima jednomesto i to nikako najva�nije, jer u pogledu broja njenih poklonika ustupa predmnogima od njih. Li�ena oreola jednostavnosti Biblija je prestala da budeizuzetan i neponovljiv fenomen, ali pokazala se kao jedna od mnogih pojavaljudske te�nje za istinom. Podloga iz koje je nastala normalni su psiholo�ki idru�tveni procesi isti kod naroda svih kontinenata, bez obzira na rasu, jezik ikulturu. Naucnici koji se bave izucavanjem biblijskog teksta izgradili su novu naucnuoblast zvanu biblijska kritika koja se deli na ni�u i vi�u.Ni�a kritika trudi se da koliko je to moguce utvrdi autenticni tekst otkrivanjemgre�aka kopista i prevodilaca. Nas radije zanima vi�a kritika, jer zahvaljujucinjenim zadivljujucim zakljuccima saznali smo �ta je u biti stvari vStari zavet.Pioniri te nove istra�ivacke oblasti su pored ostalih �traus, Renan i Velhauzen.Besprekorna logika njihovih lingvistickih metoda dovednih do izuzetnepreciznosti, slomila je najzad otpor dogme, pa je cak

i katolicka crkva morala da popusti.

Godine 1943. Papa Pije XII najzad je prihvatio kritiku Biblije i samim timkatolickim istra�ivacima otvorio put ka znanju. Njihova argumentacija je imalatakvu neuporedivu snagu da je bilo nemoguce dalje je negirati.Kojim metodama se slu�i vi�a kritika u svom istra�ivackom radu? Stvar je dostaslo�ena i za laike mo�da dosadna. U cilju svodenja tog pitanja na par osnovnihelemenata dozvolice-mo sebi dosta upro�ceno poredenje koje ima tu dobru stranuda taj problem obja�njava na veoma ocigledan nacin.Zamislimo polonistu koji pred sobom ima pricu kompilo-vanu u jednu narativnucelinu pozajmljenu od Reja, Paska, Na-ru�evica, Njedevica i Lelevela. Po�topoljski jezik, slicno drugim jezicima, tokom vremena podle�e znatnim razvojnimpromena-ma, a uz to svaki od pomenutih autora ima svoj sopstveni stil, na�polonista ce u pojedinim delovima teksta lako otkriti razlike u sintaksi,leksici i frazeologiji. Vr�eci detaljnu analizu teksta brzo ce prepoznatimistifikaciju, i ne samo to, utvrdice autore pojedinih delova, a u slucaju damu to nije uspelo, na osnovu karakteristicnih obele�ja jezika, konacno,ocenice da je prica me�avina fragmenata razlicitog porekla i da prema tome ne mo�e biti delo jednog autora.Sa slicnim, ali mnogo slo�enijim problemima, imaju posla kriticari Biblije,Knjiga Staroga zavela, koje priznaju Jevreji, sacuvale su^pe u hebrejskomjeziku, uzimajuci malobrojne arame-jske fragmente. Zahvaljujuci dokumentima nadenim u Tel el-Amarni i Ras Samri, kao i nekim najstarijim delovimaBiblije, kao �to je, na primer, pesma Marije, Mojsijeve sestre, i pesma De-bore,naucnicima je uspelo da rekonstrui�u razvoj herbrejskog jezika, pocev�i od XIIIveka pre na�e ere. Naucnici su tako dobili izvanredno orude za lingvistickuanalizu pojedinih biblijskih knjiga. To je naravno mukotrpan posao koji zahtevaveliki napor i ogroman fond znanja. Taj posao nikako nije zavr�en, a postignutirezultati jo� uvek su predmet novih naucnih rasprava. Izvesne osnovne tvrdnjeipak ne podle�u nikakvoj sumnji.Utvrdeno je, pre svega, da je Stari zavet zbirka istori-jskih svedocanstava,narodnih legendi, zakona, ritualnih propisa i mitova koji vode poreklo izrazlicitih epoha i dru�tvenih sredina. Tu zaostav�tinu sakupili su i obradilidosta kasnije jevrejski kompilatori, uglavnom posle vavilonskog ropstva. PodpritiskomBfijs^e legendetih cinjenica, izgubilo se naravno mnogo ustaljenih tradicija, kao �to je aksiomda su autori "Petoknji�ja" Mojsije i Isus Nevin, da su proroci sami pisali svojaucenja (s nekim izuzecima) da je David sastavio Psalme, a Solomon "Pesmu nadpesmama" i Poslovice.U Bibliji su tekstovni slojevi prekrivali jedan drugi ili su se tolikoisprepletali da ce njihovo razgranicenje i naucno identi-fikovanje jo� dugo bitipredmet rada kriticara Biblije. Pored toga, problem su komplikovale dopune kojeje iz razlicitih razloga dodavao dugi niz redaktora, kompilatora i prepisivaca.U tu oblast spadaju, pored ostalog i takozvani etiolo�ki mitovi, tj. mitovidoterani ex post da bi se objasnili neki dogadaji ciji se pravi tok izgubio upamcenju pokoljenja. Etiolo�ki mitovi su, na primer, cudo prelaska Crvenog mora,cudo mane i cudo zaustavljanja voda Jordana. Istra�ivanja su pokazala da se izatoga kriju sasvim prirodne pojave, koje su tek docnije, potiskivane tokomvremena, izrasle u natprirodne pojave.Kruna svih tih naucnih radova je, ipak, istorijska kritika Biblije. Potrudicemose da u nekoliko recenica objasnimo na cemu se zasnivaju njeni radovi i zasluge.Do pocetka XIX veka na�e znanje o drevnim kulturama Bliskog istoka bilo je veomaoskudno i u vecini slucajeva dosta maglovito. Jedini izvodi koje smo imali bilesu nejasne bele�ke u Bibliji i price grckih istoricara Herodota, Ksenofona,Ktesije i Diodora, pri cemu poslednjoj dvojici ne treba verovati. Imena narodakao �to su Vavilonci, Asirci, Egipcani i Persijanci malo su nam govorila, ateritorije njihovih dr�ava predstavljale su na mapi bele mrlje. Zato nije cudno,�to je Biblija, istrgnuta iz istori-jskog konteksta, postala polje

najfantasticnijih tumacenja. Nije postojala nikakva mogucnost potvrde �ta je unjoj legenda a �ta istorijska istina.Magle neznanja pocele su da se di�u tek pocetkom epohe velikih arheolo�kihotkrica polovinom pro�loga veka. Ispod pustinjskog peska izvadeni su na povr�inudivni istorijski spomenici zaboravljenih kultura: hramovi i grobnice faraona kaoi ru�evine hramova kraljevskih dvoraca u Horsabadu, Hatu�i, Ninivi, Vavilonu,Uru, Ugaritu, Mari i mnogim drugim drevnim gradovima Mesopotamije i Sirije. Uarheolo�kim nalazi�tima pronadena je ogromna kolicina pisanih dokumenata,doslovno citave biblioteke i arhive. Tako se u ru�evinama dvorca asirskog10 Zerwn "Kosufovsfe cara Asurbanipala u Ninivi sacuvalo cak dvadeset pet hiljada glinenih plocica stekstovima pisanih klinastim pismom. Ono sadr�i diplomatsku prepisku, ugovore,molitve, spomenike knji�evnosti i religiozne mitove proteklih vekova, poredostalog i ep o Gilga-me�u u kome se nalazi prica o potopu. Godine 901. u Suzi jepronaden kodeks zakona vavilonskog cara Hamurabija (1750-1890. godine pre noveere). Kako se pokazalo, taj kodeks bio je izvor nekih pravnih propisaPetoknji�ja.Kada je Francuz �ampolion (1790-1832.) de�ifrovao egipatske hijeroglife, a NemacGrotefend (1775-1853.) prodro u tajne klinastog pisma, pocelo je odgonetanje tihdokumenata. Taj posao nikako nije zavr�en, ali vec danas stoje pred nama u punomsvetlu malo poznati ili potajno zaboravljeni narodi staroga sveta: Sumeri,Vavilonci, Asirci, Haldejci, Fenicani, Filistejci, Hetiti, Mitani, Persijanci,Aramejci i Egipcani. Znamo vec dosta o njihovoj kulturi, religiji i obicajima, aistoriju mnogih od tih naroda danas znamo tako detaljno da su na tu temu vecnapisane op�irne knjige.Polovinom pro�log veka zapoceta su arheolo�ka ispitivanja i u Palestini.Otkopana je vecina gradova cija smo imena znali iskljucivo iz Biblije. Unjihovim ru�evinama nadena je potvrcm niza biblijskih svedocanstava, poredostalog i nepobitni dokazi osvajacke kampanje Isusa Navina, ostacigradevinarstva iz vremena Saula, Davida i Solomona kao i pusto�enja izazvananajezdama Aramejaca, Asiraca i Haldejaca. S druge strane, egipatski, asirski,haldejski i persijski natpisi i dokumenti omogucili su nam da utvrdimo da uBibliji nije sve legenda i fantazija i da su tu neke istorijske istinitecinjenice.Jevrejski narod, slicno svakom drugom narodu, nije mogao da �ivi u potpunojkulturnoj i obicajnoj izolaciji, pogotovo �to je to bio mlad nanrod u odnosu nastare, bogate i zrele civilizacije koje su ga okru�ivale. Istorijska kritikabavi se otkrivanjem tih veza i u tom pogledu mo�e da pripi�e sebi nekenesumnjive uspehe. Pre svega, metodom korelacije uspela je da delimicnorekonstrui�e hronologiju biblijske istorije, dopuni ili utvrdi neke epizode kojeBiblija ili precutkuje ili opisuje lakonski ili jednostrano i da osvetlipoliticke motive mnogih dogadaja koje nismo razumeli. Jednom recju - da dostanaivno ispricanoj biblijskoj istoriji da neki pragmaticni red uzroka iposledica.Za nas je bilo va�nije da utvrdimo tesnu povezanost11 obicaja, zakonodavstva i religije. Tim pitanjima posvecujem u knjizi dostaprostora. Dovoljno je tu istaci kao primer da su se zakoni Mojsijevih "Desetbo�jih zapovesti" obrazovali pod utica-jem mesopotamskog zakonodavstva, da suprica o nastanku sveta, potopu i niz drugih prica pozajmljene iz vavilonskemitologije, da su cak i cela eshatologija proroka, kao stra�ni sud, nagrada ikazna posle smrti, nebo i pakao, andeli i sotone, stranog porekla. Jednom recju

-sve na�e religijske koncepcije i zakoni vere stariji su desetak stoleca odBiblije koja nam ih je prenela.Pod uticajem svih tih otkrica poceli smo na Bibliju da gledamo drugim ocima i nana�e iznenadenje shvatili smo da je ona jedno od najvecih remek-dela svetske

knji�evnosti, delo izuzetnog realizma u kome kulja i kljuca autenticni �ivot.Jednostavno, te�ko je poverovati da je taj bogati kaleidoskop prica punihplasticnosti, �ivota i kolorita kao i ljudi od krvi i mesa - mogao da nastane utako dalekoj pro�losti i da se odr�ao do na�ih dana.U toj zbirci prica, bajki, poema, poezije i nadahnutih prorocanstava, nadareninarod pokazao je svoju �ivotnu mudrost, pronikao u najintimnije dubine ljudskeprirode i hrabro postavio pitanje o smislu �ivota. Tema Biblije je vi�evekovnaistorija jevrejskih plemena, tokom vremena ulep�ana raznim neobicnim pricama ilegendama.Sadr�aj Biblije je tako bogat, koliko je bogat i sam �ivot. Idilicne scene iduuporedo s krvavim ratovima, ekscesima, scenama raskala�nosti i razvrata, kao iepizodama koje potresaju svojom tragikom. A kakvo je tu bogatstvo u galerijilicnosti koje se pojavljuju! Dovoljno je u jednom dahu navesti Samsona, caraSaula koji se razdire u osamljenosti, poluludilu i porazu ili pre-finjenog,mnogo snala�ljivijeg Solomona, koji je na trgovini konjima i proizvodnji bakrastekao veliki imetak. Vrhunac tih dogadaja je kolektivna tragedija jevrejskog naroda, oteranog uvavilonsko ropstvo. Ali kao u dobro napisanoj tragediji, na kraju dolazikatarza, oci�cenje i rehabilitacija. Izgnanicima nije bilo ba� toliko lo�e uVaviloniji, a ipak umirali su od ce�nje za svojom zemljom. Sedeci pored Eufrata,pevu�ili su svoje pokajnicke pesme i nisu gubili nadu da ce im svanuti sloboda.Kada im je persijski car dozvolio povratak, pateci i�li su12 Zenm %jkroz pustinju i neprohodne planine da na ru�evinama opusto�enog i osiroma�enogJerusalima grade novi �ivot. Pod utica-jem patnji i iskustva neki proroci su unadahnutim vizijama propovedali sopstvenu etiku, socijalnu pravdu i vi�i stupanjmonoteizma, oslonjenog na veru i da svima vlada samo jedan Bog. U pohodujevrejskog naroda ka vi�im oblicima �ivota upravo vidim ranije pomenutu razvojnuliniju koja cini su�tinu istori-je ljudskoga roda.Eto, tako mi je izgledala Biblija kada sam pristupao pisanju ove knjige. Te�kocaje bila u tome �to sam imao posla s dvojno�cu materijala: s tekstom Biblije iogromnim naucnim podacima koji su cela poglavlja jevrejske istorije ili njenedetalje predstavljali u zadivljujucem svetlu. Trebalo je ta dva elementa spojitiu knjizi koja je trebalo da se razlikuju od naucnih ili cak i od naucnopopularnih rasprava.Radilo se o tome da se citaoci upoznaju sa sadr�ajem Biblije i da je citaju takokako je danas tumaci nauka. Zato sam knjizi dao dvokolosecnu kompoziciju:posebno sadr�aj Biblije, a posebno komentar. Tako je nastala ta cudna i pomalorizicna forma koja se, nadam se, nece pokazati previ�e nepodesna za citanje.Parafrazirajuci biblijski tekst trudio sam se da ga predstavim na �tokomunikativniji nacin, kako bi ga dana�nji citalac mogao citati bez napora iusresrediti pa�nju na samu sadr�ajnu vrednost. .... toga sam se oslonio naosavremenjeni prevod Vujka koji je tako odu�evljavao Mickjevica, Slovockog iSjenkjevica, a koji sadr�i mnoge nepreciznosti kao i puno izraza i jezickihobrta koji su promenili znacenje ili su postali nerazumljivi. Moja pricasacuvala je ponegde tu laku poetiku arhai-zma koji stvara �eljenu klimudrevnosti. Op�te uzev, trudio sam se da se doslovno dr�im dvo-kolosecne kompozicije knjige.Ali u slucajevima kada je pricu bilo moguce dopuniti, naslikati ili o�ivetipodacima dobijenim zahvaljujuci arheolo�kim otkricima, nisam se ustezao da toucinim. To se, na primer, odnosi na grad Ur i cinjenice koje pricu o Avramu cineplasticnom i �ivom.Ostali problemi s kojima sam se borio bili su psiholo�ki motivi nastali natemelju mnogih dogadaja. Biblija je u tom pogledu uglavnom umerena, mada jecesto u toj meri nejasna da nagoni na razmi�ljanje. Za�to su Leviti podigli bunuprotiv Moj

�ija, za�to su mu otkazali poslu�nost njegova braca i sestre, za�to seprvosve�tenik Aron odrekao Jehove i ustanovio kult zlatnog teleta? Takvihintrigirajucih pitanja u Bibliji ima mno�tvo. Ako sam se odva�io da na neka odnjih odgovorim, odgovore sam poku�ao da nadem ili na temelju istorijskihpodataka ili u logicnom zakljucku koji spontano proistice iz okolnosti kojeprate dati dogadaj.OD STVARANJA SVETA DO VAVILONSKE KULE MESOPOTAMIJA, SIRIJA PALESTINA, EGIPAT oko 2000.g.pre na�e ereSTVARANJE SVETA. U pocetku Bog stvori nebo i zemlju. Zemlja je bila bezoblicna,pusta i utonula u vecnu tamu. Svuda se rasprostirala samo voda, a nad njomlebdeo duh bo�ji, l Bog rece: neka bude svetlost! Videci da je svetlost dobra,odvoji je od tame i nazva dan, a tamu noc. Sutradan stvori nebeski svod kojirazdvoji vodu na dva dela: na onaj na zemlji i na onaj koji kao oblaci i ki�elebdi na nebu. Trecega dana sakupi vodu ispod neba na jedno mesto i ukaza sesuvo kopno, l vodenu masu nazva morem, a kopna zemljom. Zatim naredi da zemljaobraste mnogim vrstama biljaka koje daju seme i drvece koje rada plod. Cetvrtogadana stvori dva nebeska tela koja svetle na svodu: vece koje svetli danju imanje da osvetli noc. Tako nastado�e sunce i mesec da odvoje dan od noci i daoznacavaju godi�nja doba, dane i godine. Na nebeski svod smesti bezbroj zvezda.Petoga dana dade �ivot morskim nemanima i svim ostalim �ivim bicima �to se krecuu vodi, i pticama �to lete nad zemljom, l blagoslovi ih govoreci: rastite imno�ite se i punite vodu i vazduh. �estoga dana stvori stoku, vodozemce i svedruge vrste �ivotinja �to hodaju zemljom. Na samom kraju nacini coveka "pooblicju svojemu", da vlada zemljom i svim �to �ivi i raste na zemlji. Sedmogadana odmori se Bog od svih dela svojih, blagoslovi taj dan i ucini ga praznikomza vecna vremena. ADAM l EVA U RAJU. U plodnoj ravnici na istoku Bog Jehova stvorio je vrt, poznatkao rajski vrt, stavio u njega Adama (�to znaci: coveka), da njime upravlja i dase o njemu stara. .,Raslo je tamo svakojako drvece, lepo za oko i korisno za jelo "i drvo od �ivotausred vrta i drvo od znanja dobra i zla". Iz raja je tekla velika rekanatapajuci biljke. Na mestu gde je izlazila iz raja granala se na cetiri glavnereke sveta. Jedna se zvala Fison i tekla oko zemlje Evilske, gde se nalazinajfinije zlato, mirisna smola i dragi kamen oniks. Druga se zvala Geon i teklaoko zemlje Huske. Trecoj je ime bilo Hidekel i tekla je istocno od Asirije, acetvrtoj Eufrat. Jehova je dozvolio Adamu da mo�e jesti voce sa svih drveta osims "drveta od znanja dobra i zla", cije plodove mu je zabranio da jede podpretnjom smrti. Bog Jehova je video, da nije dobro da covek bude sam i doveo muje u raj sve �ivotinje koje �ive na zemlji i ptice koje lete vazdu-hom. Adam jedao imena sisarima, pticama i svim drugim bicima, ali ipak se osecao usamljenim,jer nije imao druga sebi ravnim. Tada Gospod pusti na Adama tvrd san, izvadi mujedno rebro i stvori od njega �enu. l tada Adam rece: "Sada eto kost mojihkosti, i telo mojeg tela. Neka joj bude ime covjecica, jer je uzeta od covjeka.Za to ce ostaviti covek oca svojega i mater svoju, i prilepice se k �eni svojoj,i bice dvoje jedno telo." Oboje su bili nagi, ali se nisu stideli. Medu�ivotinjama koje je Bog stvorio najlukavija je bila zmija i ona jednom upita�enu za�to im je Bog zabranio da jedu plodove s "drveta od znanja dobra i zla".Na to �ena odgovori: "Da ne bismo umrli". "Sigurno necete umreti" - tvrdila jelukava zmija i uveravala da Bog ne dozvoljara da jedu plodove sa tog drveta, jerce im se otvoriti oci i tako ce kao i Bog da spoznaju dobro i zlo. �ena izblizapogleda "drvo od znanja doba i zla" i vide njegovu lepotu i plodove �to dajumudrost. Uzbra, dakle, zabranjeno voce, okusi ga, a potom nagovori i mu�a na to.Tada im pade zaslon sa ociju i vide�e da su nagi. Bi ih sramota, pa nakida�esmokvino li�ce da zaklone tela. Kad Bog prolazi�e rajem, Adam se sa �enom sakrimedu drvece. A Gospod viknu Adama: "Gde si?". A on odgovori: "Cuh glas tvoj u

vrtu, pa se popla�ih, jer sam go, te se sakriti". Na to Bog upita: "Ko ti kazada si go? Da nisi jeo s onog drveta �to sam ti zabranio da jede� s njega?"..Adamje svu krivicu svalio na �enu, a ona je za sve okrivila zmiju koja ju je zavelai nagovorila da pojede zabranjeno voce. Gospod se razgnevi na zmiju, prokle je ikazni da za vecna vremena puzi, jede zemlju i bude u neprestanom ratu sacovekom. �eni, pak, rece da ce u mukama radati decu i od19 sada biti pod vla�cu mu�a. Na kraju se obrati Adamu: "... zemlja da je prokletas tebe: s mukom ce� se od nje hraniti do svojega veka. Trnje i korov ce tiradati, a ti ce� jesti zelje poljsko. Sa znojem lica svojega je�ce� hleb, doklese ne vrati� u zemlju od koje si uzet, jer si prah i u prah ce� se vratiti."Adam dade svojoj �eni ime Eva, jer je trebalo da bude majka svih ljudi nazemlji. A Gospod nacini gre�nom paru odecu od �ivotinjske ko�e da pokrijenjihovu nagost i izgna ih iz raja, jer ne htede dopustiti da jedu voce s "drvetaod �ivota" i tako steknu besmrtnost. Na vratima raja postavi ogromnog krilatogheruvima sa ognjenim macem.KAIN l AVELJ. Adam i Eva imali su dva sina: starijeg Kaina i mladeg Avelja.Avelj je bio pastir, a Kain ratar. Jednoga dana Kain je Bogu prineo na �rtvuplodove zemaljske, dok mu je Avelj podario prvorodeno jagnje svoga stada. Gospodje s ljubavlju primio darove Avelja, dok Kainovu �rtvu nije ni pogledomudostojio. Kain se zbog toga neizmerno rasrdio i smrknuo. Tada ga Gospod upita:"�to se srdi�? �to li ti se lice promeni? Nece� li biti mio, kad dobro cini�? Akad ne cini� dobro, greh je na vratima." Kain nije poslu�ao opomenu. Razjarenzavi�cu namamio je Avelja u polje i podmuklo ga ubio. Kad Bog vide zlocin ponovose oglasi i upita Kaina: "Gde ti je brat Avelj? A on odgovori: "Ne znam. Zar samja cuvar brata svojega?" Tada Bog u velikom gnevu rece: "�ta ucini? Glas krvibrata tvojega vice sa zemlje k menL.Bice� potukac i begunac na zemlji, a ko tebeubije, stici ce ga sedmostruka kazna." Krijuci se pred Gospodom, Kain je oti�aou izgnanstvo i naselio se u zemlji Naidskoj, istocno od Edena. Tamo se o�enioEvom i sa njom imao sina Enoha. Enohov praunuk bio je Lameh koji je imao dve�ene. Sa Adom je imao sina Jovila, za�titnika nomada i pastira. Njegov bratJuval bio je za�titnik muzicara koji su svirali na citri i flauti. Druga �ena,Sela, rodila je Tovela, ve�tog majstora u obradi bakra i gvozda. Adam je �iveo930 godina. Eva mu je izrodila sinove i kceri, a od njih je nastalo brojnopotomstvo. Jedan od potomaka, Metuzalem, �iveo je 969 godina. Unuk mu je bioNoje koji je imao tri sina: Sima, Hama i Jafeta.POTOP. Potomstvo Adama i Eve postepeno je naseljavalo zemlju. Ali ljudski rodbio je �igosan praroditeljskim gre20 Zerwn 3(psidJovsl(ihorn. Covek je te�kim znojem dolazio do hleba nasu�nog, u njegovom srcuugnezdili su se zloba i nemoral. Ljudi su dizali ruke jedan na drugog, ubijalise u neprestanim ratovima i medusobno pljackali. Zemlja je bila puna nasilja izlocina, a u tom mete�u nije obracana pa�nja na upozoravajuci glas Stvoritelja.Gospod se pokajao zbog svoga dela i iskreno patio zbog zlocina ljudskog roda.Resio je da uni�ti sve �to �ivi na zemlji, i ljude i �ivotinje, kako bi stao naput gresima. Ipak nije hteo da se njegovo delo pretvori u prah i pepeo i da odnjega ni�ta ne ostane. Nadao se da ce nova, druga generacija ljudi i �ivotinjabiti poslu�nija i urediti bolji i srecniji svet. Od gre�nika, samo je Noje,covek smeran, stekao milost u ocima Gospoda. On je imao tri sina: Sima, Hama iJafeta koji, takode, nisu skrenuli s puta cestitosti. Na bo�ju preporuku Noje jesagradio kovceg od drveta, a otvore je zalio smolom. Kovceg je bio dugacaktrista, �irok pedeset i visok trideset lakata, imao je tri tavanice, a samojedan prozor i jedna vrata. Uz pomoc sinova Noje je_ zavr�io kovceg, iako mu jetada bilo vec �est stotina godina. Cim vide da je kovceg gotov, Bog objavi da cena zemlju pustiti potop. Odlucio je da spase samo Noja i njegova tri sina sa�enama i po jedan par svih cetvorono�aca, gmizavaca i ptica, da bi se iznova

mno�ili. Noje je u kovceg ubacio �ivotinje, nagomilao hranu i zatvorio se sporodicom. Nakon sedam dana srucila se strahovitaltki�a, koja je padalacetrdeset dana i cetrdeset noci. Voda je sve vi�e rasla, dok najzad nijepotopila celu zemlju, cak i najvi�e planine. Sve �ivo, ljudi, �ivotinje i ptice,bili su uni�teni. Samo Nojev kovceg sa njegovom porodicom i �ivotinjama dizao seiznad povr�ine vodenog beskraja. Ki�a je najzad prestala da pada, ali je vodaopadala veoma sporo i jo� sto pedeset dana nije moglo da se vidi ni parce kopna.Sedmog meseca kovceg se zaustavio na vrhu planine Ararat u Armeniji, a desetogmeseca izronili su iz vode vrhovi planina. Noje je sacekao jo� cetrnaest dana, aonda je kroz prozor pustio gavrana da se uveri da li ce naci suvo kopno. Aliptica se brzo vratila. Zatim je pustio golubicu, ali i ona se vratila ne na�av�imesto na koje bi se spustila. Posle sedam dana ponovo je pustio golubicu koja sepredvece vratila sa maslinovom grancicom u kljunu, �to je na-gove�tavalo da suse na zemlji pojavila suva mesta. Noje je sacekao jo� sledecih sedam dana i tadaje treci put pustio golubicu, koja se ovog puta nije vratila, jer se zemlja vecpotpuno21 osu�ila. Noje je iza�ao iz kovcega i sagradio �rtvenik Gospodu, kome je u znakzahvalnosti prineo �rtvu paljenicu. Gospod je odlucio da vi�e nikada necekazniti covecanstvo potopom, a kao znak vecnog zaveta izmedu njega i svih �ivihbica na zemlji, postavio je na nebu luk svetlosti sedmobojne duge. Noje jeponovo poceo da obraduje zemlju i gaji stoku. Zasadio je vinograd i naucio dapravi vino. Jednom je malo vi�e popio, u o�a-mucenosti je skinuo sa sebe odecu itako nag zaspao u �atoru. U takvom stanju zatekao ga je Ham, otac Hananaca, ismejuci se, preneo braci �ta je video. Ali Sem i Jafet pokazali su vi�epo�tovanja prema ocu i, da ne bi videli njegovu nagost, okrenuli su se i pokriliga ogrtacem. Kada se Noje probudio i cuo kako se poneo Ham, tako se rasrdio daga je prokleo i predskazao da ce njegovi potomci postati robovi potomstva Sima iJafeta. Noje je posle potopa �iveo jo� 350 godina, dakle u trenutku smrti imaoje 950 godina. Od njegovih sinova nastale su tri velike grane ljudskog roda nazemlji. Jafet je praotac severnih naroda, od Sima poticu Semiti, a Hamovipotomci su africki narodi Hamiti. Jedan od Hamovih potomaka bio je Nevrod, kojise pred Gospodom proslavio kao veliki lovac.VAVILONSKA KULA. Ljudi su u pocetku govorili jednim jezikom. Oni su naseljavaliravnicu u zemlji Senarskoj u slivu Tigra i Eufrata. Zemlja je bila neizmernoplodna, pa su �iveli sve bolje. Postali su gordi pa su resili da podignu kulukoja svojim vrhom dose�e samo nebo. Umesto kamena koristili su opeku koju suspajali glinom. Kula je sve vi�e rasla, dok se Gospod nije zabrinuo i odlucio daje vidi. Razgnevila ga je ljudska na-dmenost, pa im je pome�ao jezike da ne bimogli da se medu sobom sporazumevaju. Medu graditeljima je nastao takav mete� dasu morali da odustanu od dalje gradnje i raspr�ili su se na sve strane sveta,ostavljajuci nagomilanu gradu i oruda kojima su se slu�ili. A grad u kome seuzdizala kula i gde su izme�ani jezici nazvan je Vavilon.22 Zerwn y(osuNEOBICNA OTKRICA O STVARANJU SVETA, RAJU, POTOPU l VAVILONSKOJ KULIIz Biblije doznajemo da je prvobitna domovina Jevreja bila Mesopotamija.Avramova porodica, pre nego �to se doselila u Hanan, dana�nju Palestinu, �ivelaje u Uru, drevnoj prestoni-ci Sumera. Jevreji su, dakle, pripadali velikoj grupinaroda koja je u basenu Eufrata i Tigra stvorila jednu od najbogatijih kultura uistoriji covecanstva. Pravi tvorci te velike kulture bili su Su-meri. Jo� utrecem milenijumu pre na�e ere podizali su divne gradove, navodnjavali zemljurazgranatom mre�om kanala, razvili zanatstvo i stvorili sjajne spomenikeumetnosti i knji�evnosti. Akadi, Asirci, Vavilonci, Hetiti i Aramejci, koji sukasnije, redom osnivali svoje dr�ave u Mesopotamiji i Siriji, bili su ucenici....., od kojih su primili veliko kulturno naslede.

Despotovine XIX veka o kulturi tih naroda imali smo veoma oskudne, cak nejasnepodatke. Tek arheolo�ka iskopavanja �irih razmera izvr�ena u Mesopotamiji,otkrila su nam njihovu velicinu i bogatstvo. Otkopane su mocne metropole, kao�to su Ur, Vavilon i Niniva, a u carskim palatama nadene hiljade tablicaispisanih klinastim pismom, koje su vec procitane. Ti dokumenti sadr�eistorijske hronike, diplomatsku prepisku, ugovore, mitove i religiozne spevovemedu kojima se nalazi najstariji ep covecanstva, o sumerskom narodnom junakuGilgame�u.De�ifrovanje tekstova pokazalo je da Biblija, vekovima smatrana originalnomtvorevinom Jevreja i knjigom objavljenom, svojim korenima se�e u mesopotamskutradiciju i da su mnogi detalji i price - u vecoj ili manjoj meri - pozajmljeneiz bogate riznice sumerskih mitova i legendi.U tome nema niceg cudnog. U svetlu dana�njeg istorij23 skog znanja smatrali bismo neobicnim da je drugacije. Znamo da kulture icivilizacije ne umiru bez potomstva, da najdragoce-nije plodove svog dostignuca,cesto vijugavim putevima, prenose na mlade kulture. Smatrali smo donedavna daevropska kultura sve duguje Grckoj, ali najnovija istra�ivanja pokazala su dasmo u mnogim pogledima jo� uvek naslednici onoga �to je pre pet hiljada godinastvorio genije sumerskog naroda. Kulture i narodi, u svom vecnom proticanju,cvetaju i propadaju, ali njihova iskustva �ive i obogacuju se u narednimpokoljenjima, zajednicki deluju u stvaranju novih, zrelijih kultura.U tom istorijskom kontinuitetu Jevreji nisu predstavljali niti su mogli dapredstavljaju izdvojenu grupu. Njeni koreni le�e u mesopotamskoj kulturi, iz njesu preneli u Hanan predstave, obicaje i religiozne mitove koji su tokom milenijanastali pored Eufrata i Tigra. Jasne tragove tih dalekih uticaja nalazimo danasu biblijskim tekstovima.Otkrivanje tih zavisnosti i pozajmica ipak nije tako jednostavno. Naseliv�i se uHananu, Jevreji su se postepeno udaljavali od mesopotamskog uticaja. Mitove,price i predstave, koje su poneli odande, prenosili su usmeno s pokoljenja napokoljenje i tokom vekova su ih u tolikoj meri preinacili, da se jedino pomocumesopotamskih izvora njihovo poreklo mo�e prepoznati.Zatiranju tih drevnih srodnosti najvi�e su doprineli sve-�tenicki krugovi, kojisu po povratku iz vavilonskog ropstva, dakle u periodu od VI do IV veka pre na�eere, redigovali tekst Starog zaveta i preneli ga nam u obliku u kakvom ga imamodanas. U svojoj kompilaciji slu�ili su se pradavnim narodnim predanjima, ali suih bez skrupula preradivali za svoje unapred odredene religiozne svrhe.Savremeno shvatanje o istorijskoj istini bilo im je strano. Price koje suprenosila pokoljenja, slu�ile su im samo za to da doka�u da je Jehova jo� odAvramovih vremena upravljao sudbinom svog izabranog naroda.Na srecu naucnih istra�ivaca, u tom svom radu na pre-pravkama, sve�tenici nisuuvek bili dosledni. U biblijskim tekstovima prevideli su mnoge pojedinosti kojeotkrivaju tesnu povezanost s mesopotamskom kulturom. Njihov smisao nije se mogaoprotumaciti vekovima. Tek velika arheolo�ka otkrica koja su nam omogucila darekonstrui�emo zaboravljene kulture Sumera, Akada, Asiraca i Vavilonaca, bacilasu snop svetlosti na24 Zerwn 9(psidbvs%ite nekada nerazumljive pojedinosti i iznela na videlo njihovo drevnoporeklo.Biblijska prica o nastanku sveta mo�e da poslu�i kao primer kako su sve�teniciprepravljali stare mesopotamske mitove. Poznati arheolog D�ord� Smit procitao jena tablicama sa klinastim pismom ceo vavilonski spev o stvaranju sveta, poznatpod nazivom Enuma eli�, koji naizgled nema niceg zajednickog s biblijskompricom. Sadr�aj tog mitolo�kog epa, veoma skraceno, izgleda ovako:U pocetku je postojala samo voda i vladao je haos. Iz tog strahovitog haosanastali su prvi bogovi. Posle mnogih vekova neki bogovi odlucili su da zavedu

red na svetu. To je izazvalo gnev boga Abzua i njegove �ene Tijamat, stra�neboginje haosa. Buntovnici su se ujedinili pod vodstvom mudrog boga Ea i ubiliAbzua. Tijamat, predstavljena u vidu a�daje, odlucila je da osveti smrt mu�a.Tada su bogovi reda, pod vodstvom Marduka, u krvavom boju ubili Tijamat, a njenoogromno telo rasekli na dva dela. od kojih je jedan deo postao zemlja a druginebo. A Abuzovu krv su pome�ali s glinom i od te smese postao je prvi covek.Odmah nam se namece pitanje �ta ta mracna, neizmer-no primitivna kosmogonijamo�e da ima zajednicko sa uzvi�enom, monoteistickom pricom sve�tenika koji suredigovali Stari zavet. A ipak postoje izvesne indicije po kojima se vidi da jeona na nel4 nacin morala predstavljati sirovu gradu za jevrej-sku, neuporedivoplemenitiju verziju.Americki arheolog D�ejms J. Pricard potrudio se da detaljno uporedi oba teksta iu njima je otkrio mno�tvo zapanjujucih analogija. Pada u oci, pre svega, istiredosled dogadaja u oba teksta: nastanak neba i nebeskih tela, odvajanje vode odzemlje, stvaranje coveka �estoga dana, odmaranje Boga u Bibliji kao i zajednickagozba vavilonskih bogova sedmoga dana u tekstu Enuma eli�.Neki naucnici smatraju da tekst Knjige Postanja (3,5): "... pa cete tako kao bogznati �ta je dobro a �ta zlo" treba shvatiti u politeistickom smislu: " tako kaobogovi". Kada bi to stvarno bilo tako, tu bismo, zbog nepa�nje judejskihredaktora, primetili tragove davna�njih politeistickih shvatanja u biblijskimtekstovima. U �estom poglavlju iste knjige (stih 2), ljudi su nazvani "sinovimaBo�jim", a upravo tako vavilonski mit oznacavapobunjene bogove, po�to su stvarno bili sinovi boga Abzua i boginje Tijamat.Dugo vremena istra�ivaci su lupali glavu nad drugim stihom prvog poglavljaKnjige Postanja, u kome se govori o �ivo-tvornom duhu bo�jem koji se di�e nadvodom. Taj stih je tumacen na razlicite, ponekad i fantasticne nacine, sve dok uru�evinama fenickog grada Ugarita (u blizini dana�njeg Ras �amra u Siriji) nisunadene tablice s klinastim pismom koje sadr�e zbirku mitolo�kih poema. Ukosmogonicnom mitu naucnici su nai�li na tekst prema kome je Bog sedeo na vodikao ptica na jajima i iz haosa izlegao �ivot. Nema razloga za sumnju da jebiblijski duh bo�ji koji se di�e nad vodom odjek ovog ugaritskog mita.Biblijska prica o stvaranju sveta zacelo je nastala u miru sve�tenickog rada ikao intelektualna koncepcija teologa nije stekla popularnost u �irokim masamajevrejskog naroda. Na uobrazilju obicnih ljudi izgleda da su vi�e delovalidramaticni mitovi o herojskim borbama bogova sa d�inovskim cudovi�tem haosa. Utekstovima Staroga zaveta sacuvali su se jasni tragovi tih narodnih verovanja. Uugaritskoj poemi bog Bal odnosi pobe-du nad sedmoglavim zmajem Levijatanom. UKnjizi proroka Isaije (27,1) citamo doslovno sledece: "Tada ce Gospod pokaratimacem svojim ljutim i velikim i jakim levijatana, krivuljastu zmiju, i ubicezmaja koji je u moru." Zmaj se javlja i pod imenom Ra-hab. Sukob Jehove saRahabom pominje se i u Knjizi o Jovu, u jednom od psalama kao i Knjizi prorokaIsaije.Nalazimo se u srecnoj situaciji �to mo�emo da sledimo put kojim se kroz istorijuprenosio mesopotamski mit o borbi bogova sa cudovi�tem. U vreme Sumera, bogpobednik koji je savladao zmaja, bio je Enlil. Kad je Mesopotamiju pokorio akadski car Hamurabi, ukrotitelj zmaja bio je Marduk. Minuli su veko-vi i hegemonijunad medurecjem Tigra i Eufrata zadobili su Asirsci, a tada je pocast najvi�egbo�anstva u dr�avi stekao A�ur. Asirski pisari izbrisali su na tablicama imeMarduka, a na njegovo mesto ispisali ime svog plemenskog boga A�ura. To su,medutim, uradili nepa�ljivo i na nekim mestima teksta prevideli Mardukovo ime.Mit je potom dospeo u Palestinu i Jevreji su nalo�ili Jehovi da se bori sacudovi�tem Levijatinom ili Rahabom. Po mi�ljenju pojedinuh naucnika mit jedospeo cak u hri�canstvo u vidu legende o svetom Ðordu koji ubija a�daju.J

U vezi s biblijskom pricom o stvaranju sveta treba na kraju, kao zanimljivost,da dodamo cinjenicu veoma karakteristicnu za ljude koji su u Starom zavetu

videli alfu i omegu celokupnog ljudskog znanja. Godine 1654. nadbiskup A�er izIrske izjavio je da posle ozbiljnog proucavanja Svetoga pisma proizlazi da jeBog stvorio svet godine 4004. pre na�e ere. Taj datum je tokom citavog vekastavljan u naredna izdanja Biblije, a onaj ko bi u to izra�avao sumnju, smatranje za jeretika.Nadbiskupa A�era ipak je napao biskup Lajtfut, prebacujuci mu nepreciznost uproracunima. Prema njegovom mi�ljenju svet je nastao 23. oktobra 4004. pre na�eere u 9 sati ujutru.Kada je rec o raju, on je takode plod sumerske ma�te. U mitu o bogu Enkiju rajje predstavljen kao vrt pun vocaka u kome ljudi i �ivotinje �ive u najboljojslozi, bez patnje i bolesti. On le�i u zemlji Dilnum u Persiji. Biblijski rajnesumnjivo mo�e da se smesti u Mesopotamiju, jer iz njega izviru cetiri reke, odkojih su dve Eufrat i Tigar.U oba mita postoje upadljive slicnosti. Nije na� zadatak da ulazimo u najsitnijedetalje, ali treba podvuci da i jedna i druga prica sadr�e ideju o padu coveka.U Bibliji zmija nagovara Adama i Evu da okuse voce sa "drveta od znanja dobra izla", a u mesopotamskom mitu dvolicni savetodavac je bog Ea. Obe virzijeizra�avaju misao da poznavanje dobra i zla, tj. mudrost, izjednacava coveka sabogovima i obezbeduje mu besmrtnost. Setimo se da je u raju pored "drveta odznanja dobra i zla" raslo i "drvo od �ivota" koje daje besmrtnost. Jehova jeprognao Adama i Evu ne samo zbog neposlu�nosti, vec i u strahu da ne posegnu zavocem sa "drveta od �ivota" i postanu besmrtni kao Bog. U trecem poglavljuKnjige Postanja (stih 22) citamo sledece: "l rece Gospod Bog: eto, covek postakao jedan od nas (opet ostatak politeizma) znajuci �to je dobro �to li zlo; alisada da ne pru�i ruke svoje i uzbere i s drveta od �ivota, i okusi, te do veka�ivi!" U izvesnoj meri je i razja�njeno poreklo biblijske zmije-isku�itelja. Sumerskijunak Gilgame� oti�ao je na rajsko ostrvo gde je �iveo miljenik bogova Ut-Napi�tim da od njega dobije biljku �ivota. Kad se vracao preko reke, jedan odbogova, ne �eleci da covek postane besmrtan i njemu ravan, pretvorio se u zmijui izroniv�i iz vode oteo je Gilgame�u cudotvornu biljku.27 Uzgred receno, u toj sumerskoj legendi verovatno treba tra�iti obja�njenje zbogcega su Jevreji vekovima, od Avramovih vremena, predstavljali Jehovu u viduzmije. Tek su sve�tenici, u svom ikonoborackom �aru, uni�tavali te simbole�igo�uci ih kao znak idolopoklonstva.U ru�evinama jednog mesopotamskog grada arheolozi su na�li akadski pecat saugraviranom scenom koja verovatno predstavlja prototip price o Adamu i Evi. Natom duborezu vidimo drvo sa zmijom, a sa obe njegove strane po jednu figuru:mu�karca sa rogovima i �enu. Treba po�teno priznati da su konture figura jakonejasne i zato ih je te�ko razaznati, zbog cega su neki istra�ivaci izrazilisumnju da taj pecat ima bilo �ta zajednicko sa mitom o prvom coveku. Po�to ipaknisu uspeli da nadu drugo, ubedljivije obja�njenje scene, preovladuje gledi�teda je zaista naden dokaz po kome je jo� u Mesopotamiji postojao mit o Adamu iEvi. Ljude je od pamtiveka intrigiralo pitanje za�to je Bog stvorio Evu na takoneobican nacin, od rebra Adamovog. Naime, imao je dovoljno zemlje od koje jemogao da napravi i �enu, kao �to je to uradio sa covekom. Tablice sa klinastimpismom otkopane u ru�evinama Vavilona dale su nam upravo zapanjujuceobja�njenje. Ispostavilo se da se cela stvar zasniva na veoma zabavnomnesporazumu. U sumerskom mitu bog Enki ima bolesno rebro. Na sumerskom jezikurec rebro glasi ft. Boginja koju su pozvali da izleci rebro boga Enkija zove seNin-ti, odnosno �ena od rebra. Ali nin-tt takode znaci i dati �ivot. Prema tome,Nin-ti mo�e da znaci �ena od rebra kao i �ena koja daje �ivot.l u tome je upravo izvor nesporazuma. Jevrejska plemena zamenila su Nin-ti Evom,po�to je Eva bila njihova legendarna pramajka covecanstva, odnosno �ena koja

daje �ivot. Ali se ni drugo znacenje reci Nin-ti (�ena od rebra) nije nekakoizbrisalo iz pamcenja Jevreja.U narodnim predanjima zbog toga je nastala zbrka. Jo� od mesopotamskih vremenase pamtilo da Eva ima neceg zajednickog sa rebrom i zahvaljujuci tome nastala jecudnovata verzija da je ona stvorena od Adamovog rebra.To je jo� jedan dokaz u kojoj meri Jevreji u svojim predanjima duguju narodima Mesopotamije.*Ali izgleda da je legenda o Kainu i Avelju iskljucivo tvorevina jevrejske ma�te.Jevrejska plemena su nastojala da u toj legendi objasne sebi za�to je Jehova,njihov dobrodu�ni tvorac, osudio ljudski rod na stalan naporan rad, patnje ibolesti. Medu nekim istra�ivacima Biblije postoji mi�ljenje da je ona i odrazsukoba koji su u drevna vremena izbijali izmedu nomadskih stocarskih naroda istalno naseljenog stanovni�tva koje se posvetilo zemljoradnji, l Jevreji su u tovreme bili stocari i zato je Avelj, pastir, u njihovom predanju bio miljenikJehove i nevina �rtva zemljoradnika Kaina. Treba uzgred naglasiti da je uistoriji razvitka covecanstva bilo upravo obrnuto: nomadska plemena bila su takoja su napadala miroljubivo nastrojene zemljoradnike. Ta pristrasnost ubiblijskoj legendi je u svakom slucaju karakteristicna i svedoci o tome da jeprica o Kainu i Avelju nastala u veoma davnim vremenima, jo� dok su Jevrejivodili nomadski nacin �ivota. U vreme kada su se vec naselili u Hananu i sami morali da se brane od napada ratobornih pustinjskih plemena, legenda je uizvesnom smislu postala anahro-nizam, ali se ipak odr�ala kao dragocenazaostav�tina od predaka nomada.Sedamdesetih godina pro�log veka ogromno uzbudenje izazvalo je otkrice koje seodnosi na biblijski potop. Skromni radrA Britanskog muzeja u Londonu, D�ord�Smit, jednoga dana lb prihvatio de�ifrovanja tablica sa klinastim pismom poslatim iz Ninive i slo�enih u podrumu muzeja.Na svoje zaprepa�cenje, nai�ao je na prvi spev u istoriji covecanstva kojiopisuje dela i do�ivljaje legendarnog sumer-skog junaka Gilgame�a. U jednomtrenutku cinilo mu se da sanja. Naime, na nekim tablicama na�ao je odlomke price

o potopu, zapanjujuce slicne biblijskoj verziji. Kada ih je objavio, podigla sebura protesta medu bogomoljcima viktorijanske Engleske, za koje je Biblija bilasveta knjiga, Bogom nadahnu-ta. Nisu mogli da se pomire s mi�lju da je prica oNoju mit,*U vezi sa postankom Adama treba navesti neobicno zabavan dogadaj koji se prenekoliko godina desio u Kongresu Sjedinjenih Americkih Dr�ava. U vladinojbro�uri Ljudske rase crtac je prikazao Adama s pupkom. To je izazavalointerpelaciju kongresmena iz Severne Karoline Karla T. Darhema. On je crte�oznacio kao jednu od pojava �irece komunisticke propagande, jer Adam, koga jeBog nacinio od zemlje nije imao majku i stoga nije mogao da ima pupak. U burnojdiskusiji, vatrenog poklonika Biblije umirila je cinjenica da se u Vatikanunalazi slika Mikelandela na kojoj je Adam takode prikazan s pupkom.legende29 pozajmljen od Sumera. To �to je Smit procitao, po njihom mi�ljenju bila je samoslucajna podudarnost detalja. Spor bi definitivno mogao da se resi samopronala�enjem tablica koje nedostaju, �to je izgledalo potpuno neverovatno. AliD�ord� Smit nije odustajao. Otputovao je u Mesopotamiju i - gle cuda - uogromnim ru�evinama Ninive na�ao je nedostajuce delove price koji su upotpunosti potvrdili njegovu tezu. O tome su svedocili takvi identicni detalji,kao �to je pu�tanje na slobodu gavrana i golubice, planina na kojoj se zaustaviokovceg, vreme trajanja potopa i moralna poruka potopa: ka�njavanje covecanstvazbog grehova i spa�avanje pravednog coveka. Naravno da postoje i razlike.Sumerski Noje zove se Ut-napi�tim, u prauzoru mita postoji mno�tvo bogova sasvim ljudskim slabostima, dok u Bibliji potopom ljudski rod ka�njava Jehova,tvorac sveta, prikazan u svom velicanstvu svoje moci. Prerada mita umonoteistickom duhu potice nesumnjivo iz kasnijih vremena, a svoju konacnu

religioznu i eticku produbljenost verovatno duguje redaktorima iz sve�tenickihkrugova.Iskusni istoricar zna da su legende cesto poetizovana istorija i da mnogo putasadr�e neku istorijsku istinu. Namece se, dakle, pitanje da li je mo�da prica opotopu odraz neke pradavne elementarne katastrofe koja se duboko urezala usecanje ljudskih pokoljenja.To pitanje je na neverovatan nacin resio veliki engleski arheolog Lionard Vuli,pronalazac Ura. Na ogromnom smetli�tu, na kome su se hiljadama godina talo�ilenaslage pod zidovima sumerske prestonice, iskopao je jamu i na dubini odcetrnaest metara otkrio grobnice sumerskih kraljeva s pocetka treceg mi-lenijumapre na�e ere, u kojima se nalazilo ogromno blago, cak i posmrtni ostacisahranjenih vladara.Ali Vuli je po svaku cenu �eleo da utvrdi �ta se krije ispod ogromnog groblja.Kada su probili sledeci sloj, radnici su nai�li na recni mulj, bez tragovaljudskog bitisanja. Da li su mo�da vec doprli do prvobitnog terena iz doba kadau Mesopotamiji jo� nije bilo ljudskih naselja? Pomocu proracuna metodom triangulacije, arheolog je do�ao do zakljucka da jo� nije dosegao netaknuto tlo, jerje mulj le�ao iznad okolnog terena i cinio je vidljivi bre�uljak. Daljeprekopavanje groblja donelo je nesvakida�nje otkrice. Pod slojem mulja debljinetri metra pojavili su se novi tragovi naseobine: cigle, smece, pepeo sa ognji�tai koma-Zetwn di keramike, l oblik i ornament grncarskih komadica potvrdivali su da teiskopine pripadaju sasvim drugoj kulturi od onih koje su le�ale na sloju recnogmulja.Taj raspored slojeva mo�e se objasniti samo ovako: neka poplava stravicnihrazmera uni�tila je nepoznatu nam ljudsku naseobinu zagonetne starosti, a kad sevoda povukla do�li su drugi ljudi i ponovo naselili Mesopotamiju. To su biliSumeri, stvaraoci najstarije poznate civilizacije sveta.Da bi se nagomilalo tri metra mulja i blata, voda je na tom mestu morala dastoji veoma dugi vremenski period na visini od skoro osam metara. Izracunato jeda bi pri takvom nivou vode bila poplavljena cela Mesopotamija. Bila je tokataklizma takvih razmera kakva se u istoriji retko srece, ali ipak lokalnogkaraktera. Ali za onda�nje stanovni�tvo oblast koju je zadesila katastrofapredstavljala je citav svet, a poplava je znacila op�ti potop kojim su bogovi kaznili gre�no covecanstvo. Price o katastrofi kru�ile su vekovima od Sumera do Akada i Vavilona-ca. Iz Mesopotamije u Hanan su ih preneli Jevreji,izmenili na svoj nacin i upravo tu verziju stavili u svete knjige Staroga zaveta. U svim gradovima pored Eufrata i Tigra uzdizale su se veoma visoke gradevineneobicnog oblika. Sastojale su se od cetvrtastih ili oblih blokova koji su senastavljali jedan na drugi a prema vrhu su se su�avali tako da je gradevinalicila na ste-penastu piramidu. Na zasecenom vrhu obicno se nalazio mali hramposvecen lokalnom bogu. Do hrama su vodile trokrake kamene stepenice. Za vreme bogoslu�enja u belo obuceni sve�tenici koracali su po njima usvecanoj povorci uz pevanje hora i zvuke muzickih instrumenata. Najcuvenija odtih piramida, zvanih zigurat, nalazila se u ogromnoj i velelepnoj metropoli,Vavilonu. Arheolozi su iz ru�evina otkopali njene temelje i donje delove zidina.Znamo tacno kakav je bio arhitektonski izgled piramide, jer je na plocicama saklinastim pismom bila i opisana i urezana. Imala je sedam spratova i biladevedeset metara visoka. Postavljalo se pitanje da li je vavilonska piramida bila prauzor za Vavilonskukulu iz Biblije. Poznati francuski naucnik Andre Paro posvetio je toj zagonetkicelu knjigu i na osnovu niza dokaza do�ao do zakljucka da u to nema nikakvesumnje.Ovde nije moguce da navedemo celokupnu njegovu

dosta slo�enu i iscrpnu dokumentaciju. Zadovoljimo se zato samo najva�nijimdokazima. Po biblijskoj prici, dok su jo� govorili jednim jezikom, ljudi su Vavilonskukulu gradili u "zemlji Senarskoj", koju neki naucnici poistovecuju sa Sumerom.Grada koju su oni koristili -opeke i recna glina kojom su spajane, tacnoodgovara gradi vavilonske piramide.!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!U Knjizi Postanja (11,7) citamo sledece: "... da im pome-temo jezik da nerazumeju jedan drugoga �ta govore." Za�to su Jevreji Vavilonsku kulu smatralisimbolom ljudske oholosti i za�to je, po njima, Jehova ba� tamo pome�ao jezikeNojevih potomaka? Treba najpre reci da naziv metropole Vavilon na vavilonskomjeziku znaci "bo�ja vrata" (bab-ilu), a na hebrejskom, rec koja slicno zvucibalal, oznacava postupak me�anja. Zbog glasovne slicnosti ovih reci Vavilon jelako mogao da postane simbol jezickog haosa na svetu, ba� zato �to je bio grad ukome se govorilo raznim jezicima.Ne mo�emo da se cudimo ni tome �to su Jevreji u Vavilonu i njegovoj piramidivideli otelotvorenje greha i arogancije prema Bogu. Vavilonski kraljeviizgradili su piramidu radom robova i ratnih zarobljenika, doteranih sa raznihstrana sveta. U VII veku pre na�e ere vavilonski kralj Nabopolasar pristupio jerestauraciji drevne kule i izmedu ostalog naredio da se ureze i sledecarecenica: "Ljude mnogih naroda primorah da rade na obnavljanju kule."Na taj robovski rad bili su sigurno primorani i Jevreji. U svom secanju sacuvalisu te�ko vavilonsko ropstvo, a ta gorka uspomena na�la je svoj odraz u prici oVavilonskoj kuli. Kao �to cemo videti kasnije, reminiscencija Vavilonske kuleodrazice se jo� jednom u viziji nebeskih lestava, koje su se prisnile Jakovu,unuku Avramovom. Od vavilonskog doba tada je vec bilo proteklo mnogo vremena ijevrejska pokoljenja rodena u Hananu gotovo su potpuno zaboravila nepravde kojesu njihovim precima naneli vavilonski kraljevi. Slika piramide nije im se istinaizbrisala iz secanja, ali je dobila sasvim drugi smisao: bile su to lestve kojesimbolizuju slogu coveka i Jehove.Najstariji tip sumerskogpismaVavilonska kula Rekonstrukcija na osnovu iskopina u Vavilonu.AVRAM, ISAK l JAKOV

~S/-"SREDOZEMNO ei,, MOREJ�fol Tu Sifiem AVRAMOV PUT pravac puta35 AVRAMOVA PORODICA �IVI U URU. Tara je imao tri sina: Arana, Avrama i Nahora.Najstariji Aran umro je prerano ostaviv�i za sobom sina Lota. Avram se o�enioSarom, svojom sestrom po ocu, koja je bila nerotkinja. Tara je �iveo u izobilju,u lepoj kuci sa brojnom poslugom i imao je robove, na stotine ovaca, zlato isrebro i sinove koji su ga odmenjivali u poslovima i starali se o pastirima napa�njacima van grada. Sem toga bavio se i trgovinom buduci da je odavno napustionomadski �ivot. Bio je, dakle, ugledni gradanin cuvenog grada Ura Haldej-skog,kako ga naziva Biblija. Po�to nam Biblija ne daje nikakve informacije o tomgradu, mi tu prazninu popunjavamo podacima koje nam pru�aju arheologija iistorija. Prestonica drevnih Su-mera vec tada je bila stara preko hiljadugodina. Izmedu tesno zbijenih kuca vijugale su uske, nekaldrmisane ulice, punevreve. Kroz masu ljudi probijali su se karavani natovarenih magaraca i odredikraljevskih telohranitelja. Samo kada su se pojavljivali dostojanstvenisve�tenici u beloj lanenoj odeci, guste gomile su se razmicale sa izrazomsmernog po�tovanja. Visoko nad gradskim krovovima dominirala je kupasta piramidana cijem se vrhu nalazio hram boga meseca Nanar Sina. Bio je to jedan od onih

zigurata, cuvenih ne samo u zemlji kraj Tigra i Eufrata, vec i u dalekom Egiptu,gde su od davnina postojale faraonske piramide, ubrajane u svetska cuda. U tovreme je okolina Ura izgledala kao pravi cvetajuci vrt. Sred mre�e ve�tackihkanala i kanalcica, koji su dovodili �ivotvornu vodu iz sporog toka Eufrata,kupala su se u suncu polja pod jecmom i povrcem, maslinja-c', gajevi urmi ibujne livade. Dokle pogled se�e, videli su se36 polunagi, preplanuli seljaci i robovi kako posluju na poljima. Eufratom suplovile barke pretovarene robom. Pred kapijom i pod zidinama grada logorovali suputujuci trgovci i nomadi sa svojim stadima, izmorenim od dugog puta.TARA ODLUCUJE DA SE SELI U HARAN. Tarina porodicna kuca nalazila se pod samimodbrambenim bedemima. Je-dnospratna kuca, sagradena od opeke i okrecena,izledala je rasko�no, kako je i dolikovalo slobodnom gradaninu Ura. Kroz malitrem, odmah iza ulazne kapije, gde je gost u malom bazenu mogao da opere noge iruke, ulazilo se u svetio i cisto kaldrmisano dvori�te. Na sprat su vodilekamene stepenice. Tamo su se nalazile sobe, sa spoljne strane povezane galerijomkoja se oslanjala na cetiri stuba. Sa kosog krova iznad galerije, ki�nica jemogla slobodno da se sliva u dvori�te, a odatle je kanalom oticala na ulicu. Izastepeni�ta nalazio se toalet od terakote, kuhinja, ostava, kupatilo i prostorijau kojoj su robinje na �rvnju mlele �ito. U prizemlju je bio sanktuarijum samalim kipom kucnog bo�anstva, a ispod njegovog kamenog poda u glinenim kovcezimacuvani su ostaci umrlih clanova porodice. Tara je upravljao imanjem, izdavaonaredenja, svodio racune i trgovao. Ujutru i uvece svakoga dana klanjao sekucnom bo�anstvu, a za praznike odlazio pod piramidu i predano se molio �agumeseca, dok se povorka sve�tenika u sjajnim odorama kretala stepeni�tem gore-dole uz zvonku jeku truba i pojanje hramskog hora. Izgledalo je da ce mu �ivotproteci u miru i zadovoljstvu. Docekao je poodmakle godine i stekao lep imetak.Pa, ipak, jednoga dana je odlucio da zatvori velika vrata svoje kuce, da seodrekne udobnosti, zauvek napusti rodni grad i krene u novo lutanje, do dalekoggradica Harana, koji je le�ao u slivu gornjeg Eufrata, na pritoci Nar Balih.Prvi putnici i posrednici u tgovini u davnim vremenima bili su nomadi, koji susvoja stada gonili sa pa�njaka na pa�njak i u tim lutanjima zalazili veomadaleko. U pocetku su razmenjivali svoje proizvode - ko�u, tkanine od kostreti,loj, maslac, mleko i meso - za robu koju nisu sami proizvodili. Vremenom suotkrili da mogu uvecati zaradu, kupujuci robu na jednom mestu i unosno jepreproda-juci na drugom. U tome im je na ruku i�la cinjenica �to su stalno bilina putu, a ljudi koji su �iveli po selima i gradovima rado su koristili njihovoposredni�tvo. Tara je upravo na taj nacin ste/epende37 kao imetak. Kasnije se uverio da je bolje napustiti nomadski nacin �ivota,naseliti se za stalno u Uru i posredovati izmedu prijateljskih, cesto irodbinski vezanih nomadskih plemena i kupaca njihove robe. Od tih putujucihtrgovaca i uzgajivaca stoke doznao je zanimljive stvari o gradicu Haranu injegovoj okolini. Haran se nalazio na jednom od naj�ivljih trgovackih putevastaroga sveta. Taj put koji su utrli karavani i�ao je od Persijskog zaliva uzEufrat, kod Harana je naglo skretao na jugozapad, prolazio pored samih gradovaKadi� i Damask, presecao Hanan du� obale Sredozemnog mora i stizao do granicaEgipta. Bio je to veoma zaobilazan put. Za�to su prakticni trgovci prevaljivalistotine kilometara vi�e umesto da se iz Ura spuste pravo na zapad u Hanan?Morali bi tada precicom da idu kroz u�asnu, bezvodnu Sirijsku pustinju. Na to semoglo odva�iti jedino s kamilama, ali u to vreme covek jo� nije bio pripitomiokamilu i tek u XII veku pre na�e ere one su se pojavile kao tovarna �ivotinja.Pripitomili su je Beduini, na dalekim granicama Arabije, u tajanstvenoj zemljikoja je kasno stupila na istorijsku scenu. Tara je svakako znao da je okolinaHanana neverovatno plodna, da je imala vocnjake, obradiva polja i prostranepa�njake. Znao je da tamo ima vode u izobilju, jer su Eufrat i Nar Balih

natapali zemlju i u tom pogledu nikada nisu izneverili ratare. Osim toga, �to jemo�da bilo najva�nije, Haran je postao medunarodno trgovacko sredi�te. Tamo suzastajali na odmor trgovacki karavani i razmenjivali vrednu robu donetu izMesopota-mije i Egipta. Tara se tamo mogao i dalje baviti unosnom trgovinom, nezanemarujuci porodicnu tradiciju gajenja stoke. U to vreme u Uru nije i�lodobro. Mocni vavilonski car i veliki zakonodavac Hamurabi nastojao je da nametnepokorenim narodima jednu dr�avnu religiju i u tom cilju uzdizao svog plemenskogboga Marduka iznad svih bogova Mesopotamije. Neposlu�ne gradove ka�njavao jeognjem i macem, a stanovnike terao na robovski rad. Vatrenim pristalicama bogameseca, a njima je pripadao i Tara, nije preostalo ni�ta drugo nego da se iseletamo gde nije dosezala ruka cara ugnjetaca. Tako se u Haranu sakupila brojnakolonija izbeglica. S vremenom je tamo podignut divan hram i Haran je, odmahposle Ura, postao drugo po znacaju sredi�te kulta boga Sin. Medu tim dalekimistovernicima Tara je imao mnogo poznanika, prijatelja i bliskih rodaka, pa jesvom du�om stremio nepoznatoj zemlji novih obecanja.38 TARA, NAHOR l AVRAM U NOVOJ DOMOVINI. Tarinoj porodici u Haranu je dobro i�lo.Tara se i dalje bavio trgovinom, a sinovima je prepustio brigu o stadima napa�njacima van grada. Bila je to neizmerno plodna zemlja i podesna za vredneljude. Gradic, pun kupastih kucica koje su na suncu blje�tale zaslepljujucombelinom, le�ao je medu zelenim bre�uljcima. Danonocno su tamo �uborili potocikoji su odisali sve-�inom, a livade i planinske padine bile su prepune cvecasvih boja. Na zapadnoj strani, pod nebom obasjanim suncem, ocrtavao se planinskilanac Antitavora. Cuvajuci poverena mu stada, Avram je cesto provodio noci uzvatru medu svojim pastirima. Bile su to noci prijatno hladne, pune bla�eneti�ine, koje su navodile na razmi�ljanje. Satima je Avram lebdeo pogledom prekotreperavih zvezda, pratio njihov put kroz prostranstvo slicno crnom baldahinu isve vi�e je shvatao ogromnost sveta, njegovu velicanstvenost, lepotu iharmoniju. U njegovom srcu budila se nedoumica: vera u boga meseca krunila sesve vi�e, dok mu jednog dana nije sinula misao da je tvorac svemira, sunca,meseca i zvezda mogao da bude samo jedan Bog, mocan, sveprisutan, nevidljiv,milostiv, ali i u gnevu neumoljiv. Svoju novu misao Avram uop�te nije krio ijavno ju je �irio po gradu. Oko verskog reformatora okupila se grupica vernih iodanih ljudi. Sledbenicima novog bo�anstava pri�la je njegova �ena Sara, sinovacU| i najbli�a posluga, za koju je on uvek bio dobrodu�ni hranilac. �iteljiHarana, okoreli obo�avaoci boga Sin, okrenuli su leda Avramu kao otpadniku. Malazajednica nove religije, okru�ena zidom netrpeljivosti, pocela je da �ivi svojim�ivotom. Strogi, puritanski moralni kodeks pripadnika sekte, njihov povratakjednostavnosti bitisanja praotaca iz doba nomadskog pastirskog �ivota,�rtvovanje ovnova na bre�uljcima nekom nepoznatom, bli�e odredenom bogu - sve jeto navuklo na njih prezir i osudu, cak su Tara i Nahor zamerali Avramu, anarocito ih je sabla�njavalo to �to je svojim bogohulnim ucenjem zaveo i mladogLota. Kod naroda Istoka narocito je jak porodicni instinkt i dok je Tara bio �ivu kuci se ni�ta nije promenilo. l dalje su pomagali jedan drugom u vodenjugazdinstva i dalje je u porodici vladala uzorna sloga. Ali do�ao je dan kada seTara rastao od �ivota. Po predanju pokoljenja, bilo mu je tada dve-sta pedesetgodina. Avram i Nahor pravedno su podelili njegov veliki imetak i porodica serazdvojila na dve grane. Od tog tre(egendenutka Avrama vi�e ni�ta nije vezivalo za grad u kome je do�iveo toliko poni�enjai zlostavljanja. Bilo mu je vec sedamdeset pet godina, ali i pored toga iznenadaje osetio sna�an nagon za nomadskim �ivotom otaca na �irokim prostranstvima, podcrnim �atorima od kostreti. Tamo se osecao beskrajan dah nezavisnosti i slobode,mogao je do mile volje da se klanja svome bogu i da mu prinosi �rtve paljenicena �rtvenicima od poljskog kamenja, mogao je svoje ljude da uci cistoti obicajai cuvati ih od svih isku�enja gradskog �ivota.

SEOBA U ZEMLJU HANANSKU. Jednoga dana Avram dade znak za polazak na put. Odlucioje da krene u zemlju Hanansku, o kojoj se pricalo da je malo naseljena, da imabujne pa�njake i da postoje mogucnosti bavljenja trgovinom, jer su preko celezemlje prolazili trgovacki karavani za Egipat. Tamo su vec po�la mnoga semitskastocarska plemena u potrazi za boljim �ivotom. U dr�avama oko Tigra i Eufratapostajalo je sve tesnije, a neprestani ratovi, rastuci nameti i pritisakadministracije vec su im bili dozlogrdili. Stocari i trgovci nisu prestajali dagovore o Hananu, pa nije ni cudno �to je Avram u tom dalekom kraju video zemljuod Boga obecanu. Karavan koji je napustio kapije Harana, svedocio je o imucnostinjegovog vlasnika. Na celu, na velikim i sna�nim magarcima, jahali su Avram,Sara i Lot. Odmah iza njih i�lo je stotinak magaraca natovarenih zalihama hrane,me�inama sa vodom, �atorima i balama sa pone-tom imovinom. Malo iza njih pastirisu gonili stada koza i ovaca, a povorku je zavr�avala licna Avramova vojska odtrista robova naoru�anih strelama i prackama. U to vreme putevi nisu bilibezbedni i trebalo je racunati s napadima pustinjskih razbojnika. Nijedantrgovac ni plemenski �eik nisu se usudivali da putuju bez oru�ane pratnje. DoHanana je bilo preko hiljadu kilometara, ali putnici nisu imali razloga da se�ale na dosadu. Tim prometnim drumom stalno je neko prolazio, cesto su sretalikaravane koji se vracaju iz Egipta i tada su od bradatih trgovaca doznavalimnoge zanimljivosti o Hananu i mocnoj dr�avi faraona. Nailazili su i na sela igradice, a jednom su pro�li i ispod zidina velikog grada Kadisa. Poslevi�enedeljnog mar�a, na svoju radost, ugledali su cuveni grad Damask. Avram jeodlucio da se tu zadr�e du�e vreme, da ljudima i �ivotinjama pru�i zaslu�eniodmor. Na ledini, pred gradskom kapijom, naredio je

Zerum y(pda se razapnu �atori, dok je on sa darovima pohitao gradskom vladaru da gazamoli za gostoprimstvo. U Damasku se govorilo aramejskim jezikom, veoma^bliskom hebrejskom, pa nije bilo te�ko da se sporazumeju. �itelji su saogromnom znati�eljom, kako to obicno biva sa svetinom, posmatrali Avramoveljude. A, zaista, bilo je �ta da se vidi. Izmedu crnih �atora vrzmali su semu�karci, �ene i deca. Njihova odeca nije licila na bele burnuse koje su nosilibeduini iz obli�nje pustinje. Mu�karci su oko bedara imali suknjice sa crvenimi plavim prugama. Za vreme hladnoca, na golo telo navlacili su ko�uljice sakratkim rukavima a preko ramena prebacivali �arene ogrtace koji su im nocuslu�ili kao pokrivaci. �ene su ocigledno volele zelenu boju, jer je upravo taboja preovladavala na njihovoj odeci. Ispod ogrtaca koji im je u naborima padaodo polovine listova, nosile su �arene tunike. Glavu su, pak, uvijale kao burnus,veoma dugim, �arenim �alom ciji su se krajevi spu�tali niz leda, cak do rubaogrtaca. Nisu prezirale, kako se vidi, koketeriju i nakit. Kosu su garavileantimonom, ocnim kapcima davale tamniju nijansu pomocu malahita i tirkiza uprahu, a usta i obraze rumenile crvenim okerom. Na rukama i nogama nosile susrebrne grivne, dok su im oko vrata visili raznobojni derdani. U suton bi,prido�lice iz dalekog Harana, posedali oko vatre i uz pratnju malih lira pe-valisetne, cudno dirljive pesme. Deca su, pak, uspavljivana melodijom, slatko tonulau san na majcinim rukama. Avram je trcao po graddl �estoko se cenkao i nabavljaostvari koje su mu bile potrebne za dalje putovanje. Pri tome je sklapao brojnapoznanstva. Tako je jednom upoznao i mladog, veoma preduzimljivog ipredusetljivog �itelja Damaska Elijezera. Avram ga je prihvatio kao rodenog sinai poverio mu poslove upravljanja njegovim imanjem.U ZEMLJI OBECANOJ. Do�ao je trenutak rastanka od Damaska, ali Avramovi ljudi sunevoljno odlazili, jer im je grad svojim bazarima i veselim Zagorom pru�ao mnogerazonode. Po citave dane su provodili muvajuci se kroz masu ljudi i u cudublenuli u robu iz dalekih krajeva sveta. Dopala im se i okolina grada. Na svestrane su se prostirala obradena polja i livade, a na blagim planinskim padinamavideli su se maslinjaci i vocnjaci cije su se grane povijale pod teretom kajsijai badema. Ne obracajuci pa�nju na zlovoljna lica sunarodnika, Avram izda

41 de naredbu za pokret. Dugi karavan natovarenih magaraca i stoke koja jepovremeno tu�no blejala, krenuo je na jug. Posle izvesnog vremena stigao je navisiju i brdske predele i put se penjao sve vi�e. Na granici izmedu Sirije iHanana, sa leve strane, ukazala se beskrajna Sirijska pustinja, dok se sa desnestrane dizao u nebo Hermon, ogromni planinski masiv gde izvire reka Jordan.Hanan je u to vreme jo� bila prete�no divlja i malo naseljena zemlja. Podolinama, gde je zemlja mogla da se obraduje, retko se nailazilo na ra�trkanegradice, bolje reci utvrdenja, u kojima su boravili samo mesni vladalac injegovi naoru�ani odredi. Stanovni�tvo je �ivelo izvan zidina, u kolibama i�atorima, i bavilo se zemljoradnjom i vinogradarstvom. U tvrdavu se sklanjalosamo u slucaju opasnosti, kada su se pojavljivala razbojnicka pustinjska plemenakoja su harala Hananom u potrazi za plenom. Avram je oprezno obilazio doline iveca naselja. Dr�ao se samo stenovitih visija, gde je slobodno mogao da na-pasasvoja stada. Na tom pohodu niko mu nije smetao. Lokalno stanovni�tvo bilo jenaviknuto na karavane nomada koji su prolazili uzdu� i popreko njihove zemlje upotrazi za pa�njacima. Kada bi se uverili da nomadi nemaju lo�e namere, rado susa njima razmenjivali robu. Osim toga, za Avrama su preko uhoda doznali da uzsebe ima trista naoru�anih ljudi, pa su vi�e voleli da ga ostave na miru. Posle kratkog zastajanja u Sihemu, Avram je razapeo �atore u okoliniVetilja. Na brdu izmedu Veti-Ija i Gaja podigao je bogu �rtvenik i prineo �rtvuu znak zahvalnosti za za�titu koju mu je dotad pru�io. Ali tamo�nji pa�njaci supresu�ili i trebalo je ici dalje. Takva je sudbina stocara. Avram se selio s pa�njaka na pa�njak, pre�ao preko Hebrona i Virsaveje, dok se najzad nijezaustavio u ju�nom delu Hanana, zvanom Negeb, koji se granici sa Egiptom. Hanan,koji su toliko hvalili putujuci trgovci, doneo mu je, u stvari, samorazocaranja. Na visijama, gde je slobodno mogao da se krece, pa�njaci su bilidosta lo�i, a drveca ta^ko malo da je cesto nedostajalo ogreva za pripremanjehrane. Cak i vodu je ponekad trebalo donositi sa velike udaljenosti. S vremena na vreme Hanan je pogadala su�a. Upravo takva su�a je zadesila Avramadok je boravio u oblasti Negeb. Pa�njaci su se pretvorili u spr�ene stepe,ljudima i �ivotinjama pretila je smrt od gladi. Doveden u bezizlaznu situaciju,Avram se zaustavio na granici Egipta i zamolio faraonove cinovnike da mu pru�e gostoprimstvo.42 SARA U FARAONOVOM HAREMU. Egipcani su bili naviknuti na takve posete. Cesto sedogadalo da su stocarski narodi, be�eci od su�e, tra�ili kod njih utoci�te.Obicno su se naseljavali na prostranim, bujnim pa�njacima na u�cu Nila. Granicnizid, zvani "Kne�evski zid", kule i oprezne stra�e imali su zadatak da odbijajunapade pustinjskih razbojnika, ali mirnim stocarima, posle proveravanja nagranici, uglavnom nije zabranjivan ulazak. Naravno da su egipatski cinovnici teusluge naplacivali, a ponekad su cak uzimali najlep�e devojke za haremdostojanstvenika, pa i samog faraona. Avram je to znao, i kada se pribli�iegipatskoj granici, odvede u stranu svoju �enu Saru i rece joj: " Gle, znam dasi lepa �ena u licu. Zato kad te vide Misirci reci ce: ovo je moja �ena. Pa ceme ubiti, a tebe ce ostaviti u �ivotu. Nego hajde ka�i da si mi sestra, te cemeni biti dobro tebe radi i ostacu u �ivotu uz tebe." Sara je bila poslu�nasupruga. Da bi spasla mu�a, pristala je na to lukavstvo i izdala se za njegovusestru. Ucinila je to ciste savesti, po�to je i bila njegova sestra po ocu idonekle nije zaobi�la istinu. Kne�evi su o njenoj lepoti obavestili faraona i onje uze u svoj harem. Ubrzo ju je tako zavoleo, da je njenog tobo�njeg bratapoceo da obasipa bogatim poklonima, l Avram "... ima�e ovaca i goveda i magaracai sluga i slu�kinja i magarica i kamila". Ali Egipat su sna�le velike nevolje, afaraon je, malo po malo, saznao pravu iftinu. Ubeden da se zamerio bogu Jevrejadr�eci u haremu �enu njihovog predvodnika, pozva Avrama preda se i prekorno gaupita: "�ta mi to ucini! Za�to mi ne rece da je ona tvoja �ena?" Avram sepravdao kako je znao, ali ipak cinjenica je cinjenica: car je bio prevaren, a to

je licilo na uvredu njegovog velicanstva. Ali faraon, mo�da u strahu od ponovnoggneva stranog boga, ili voden jo� neugaslom ljubavlju prema Sari, ne samo �to jeoprostio Avramu, vec mu je dozvolio da napusti zemlju s celim imetkom kojim gaje svojevremeno obdario. Avram se vratio u Hanan sa �enom Sarom i Lotom,bogatiji nego �to je bio pre svog boravka u Egiptu.LOT PADA U ROPSTVO. Avram se vratio u Vetilj, gde je nekada podigao �rtveniksvome bogu. Njegov sinovac Lot se o�enio i sam poceo da se bavi gajenjem stoke.Ubrzo se pokazalo da je tamo tesno za dva stada koja se mno�e, pa su pastiriAvrama i Lota poceli zapodevati kavge i tuce oko pravalegende

na kori�cenje pa�njaka. Avramu su brzo dodijale te porodicne svade, pozvao jeLota i rekao mu: "Nemoj da se svadamo ja i ti, ni moji pastiri i tvoji pastiri,jer smo braca. Nije li ti otvorena cela zemlja? Odeli se od mene. Ako ce� ti nalevo, ja cu na desno; ako li ce� ti na desno, ja cu na levo." Avram jevelikodu�no prepustio Lotu da bira zemlju, a on je to rado prihvatio. Izabrao jedolinu na ju�noj obali Mrtvog mora, gde je pa�njaka bilo u izobilju i nastaniose u Sodomi, iako je grad bio poznat po razuzdanosti svojih �itelja. Avram senaselio u Mamrijskoj ravnici, u okolini Hebrona. Tamo je, u hladu razgranatihhrastova, razapeo �atore i sagradio novi �rtvenik Gospodu. Jednoga dana do�ao jekod njega glasnik, donoseci mu stra�nu vest. U zelenoj dolini, pored ju�ne obaleMrtvog mora, gde je Lot na-pasao svoja stada, pored Sodome i Gomore, le�ala sujo� tri grada. Vladari tih gradova bili su vazali cara elamskoga i dvanaestgodina placali mu poslu�no danak, ali trinaeste godine otkazali su muposlu�nost. Tada se car elamski udru�io sa tri ostala cara s Eufrata, krenuo sasvojom vojskom protiv buntovnika i naneo im stra�an poraz. Vladari Sodome iGomore poginuli su u boju, a ostaci razbijene vojske pobegli su u planine. Sogromnim plenom i mno�tvom zarobljenika pobednici su se vracali u svojedr�avice. Medu zarobljenicima bio je i Lot sa porodicom i celokupnim imetkom.Avram je bez razmi�ljanja pohitao da oslobodi zarobljenog Lota. Na celu 318naoru�anih slugu i saveznika krenuo je u poteru za neprijateljem, ne obazirucise na njegovu brojcanu nadmoc. Vojske mesopotamskih careva ulogorile su se kod naselja Dan, u blizini severne granice Hanana. Medu vojnicimakoji su govorili raznim jezicima zavladala je opu�tenost i neopreznost. Opijenipobedom i zaplenje-nim vinom, zaspali su, ne postaviv�i nocne stra�e. Razdeliv�ivojsku na manje grupe, Avram je pod okriljem noci napao logor sa svih strana iizazvao takvu paniku medu iznenadene neprijatelje da su se razbe�ali kud koji.Gonio ih je sve do Damaska i trijumfalno se vratio u zemlju Hanansku, vodecioslobodene zarobljenike zajedno sa Lotom i vracajuci otetu imovinu. Novi carSodome i kraljevi ostala cetiri grada pozdravili su ga kao izbavitelja. U susret mu je iza�ao, s hlebom i vinom, i Mel-hisedek, car iprvosve�tenik grada Salima* i blagoslovio ga u'Pretpostavlja se da je grad �alim kasnija prestonica Izrailja, Jerusalim, tadagrad Jevuseja.

44 ime Jehove, Boga Svevi�njega, ciji je vatreni pristalica bio, kao i Avram. Avramje prineo na �rtvu Bogu deseti deo plena, a kada ga je car Sodome zamolio da muvrati samo ljude, a da ostatak plena zadr�i za sebe, Avram mu ponosno odgovori:"Di�em ruku svoju ka Gospodu Bogu vi�njemu, cije je nebo i zemlja, zaklinjucise: ni konca ni remena necu uzeti od svega �to je tvoje, da ne rece�: ja samobogatio Avrama." Zatra�io je samo da se stare�inama prijateljskih plemenaEsholu, Avnanu i Mamriju, koji su mu pomagali u pobednickom pohodu, vrati deoplena koji im pripada.AVRAMOVA BRIGA ZA POTOMSTVO. Avrama je neprestano mucila tuga. U snu je cuo glasJehove koji ga je uve-ravao da ce Hanan da bude domovina njegovih potomaka.Medutim, on nije pa nije imao sina. Izgledalo je da ce njegov na-slednik da bude

Elijezer iz Damaska. Usvojio ga je, dodu�e, ali ipak on je bio samo kucni sluga,a ne sin njegove krvi. Be-zdetna Sara, videci patnju mu�a, sa�alila se iodlucila da pribe-gne prastarom zakonu otaca. On je dozvoljavao da �ena nerotkinja dovede mu�u robinju, a sina iz takve veze priznavao za zakonitognaslednika sa svim pravima prvorodenog sina. Izbor je pao na egipatsku robinjuAgaru. l zaista, na Avramovu radost, Agara je zatrudnela. Ali u kuci su ubrzopocele razmirice. Agara nije znala z$ granice u hvalisanju �to u utrobi nosiAvramova sina i bila je sve drskija. Mucena ljubomorom i strahujuci za svojpolo�aj u porodici, Sara se posvadala sa mu�em, prebacujuci mu da je on za svekriv. A Avram je samo rezignirno uzdahnuo i rekao: "Eto, robinuja je tvoja utvojim rukama, cini s njom �to ti je volja." Nije pretpostavljao da ce Sara ugnevu da ode tako daleko i da robinju istera iz kuce. Sva uplakana, Agara jeoti�la gde su je oci vodile. Lutala je pustinjom bez cilja i, nemajuci gde glavuda spusti, zaspala je pod vedrim nebom pored studenca. Tada joj se javi andeo iupita je: "Agaro, robinjo Sarina, otkuda ide�, kuda li ide�?" A ona odgovori:"Be�im od Sare, gospode svoje." Tada joj andeo rece: "Vrati se gospodi svojoj ipokori joj se." Agari je vec bilo dosta potucanja i spremno je poslu�ala glasandela.Vratila se kuci i pred svojom gospodom pokajala. Ubrzo je na svet donelasina, kome su dali ime Ismail.

�Btffi/sfe fyetute---------------------------------------------------------------------� AVRAM MENJA IME. Od tada je pro�lo trinaest godina. Avramu je bilo vec 99godina, a sin Ismail izrastao je u nesta�nog i neposlu�nog decaka. Jednoga danBog je poverio Avramu da sve svoje ljude ujedini u jedan narod i jednu verskuzajednicu. U tom cilju naredio je da svi mu�karci i decaci, bez obzira da li suslobodni gradani ili robovi, budu obrezani u znak s Bogom sklopljenog svetogzaveta. Takode je naredio da se za sva vremena obavezano obrezuje svako mu�kodete staro osam dana. Onaj ko nije hteo da pristane na taj obred samim tim seiskljucivao iz plemenske zajednice. Avram, koji je nekada dobio to ime u castjednog od mnogih mesopotamskih bogova, odlucio je da ga promeni u znak prekidasa idolopokloni-ckom pro�lo�cu i uzeo je ime Avram, �to znaci "otac mnogihnaroda". Istovremeno svojoj �eni dao je ime Sara, �to bi odgovaralo tituli "va�evisocanstvo"*. Promenom imena Avram je sebi dodelio izvesno plemickodostojanstvo koje je trebalo da ga izjednaci sa kraljevima susednih dr�avica ida ga izdigne iznad ljudi vlastitog plemena.POSETA TROJICE TAJANSTVENIH LJUDI. To samou-zdizanje nije izmenilo Aramov �ivot,l dalje je �iveo pod �atorom, zadr�ao jednostavan nacin �ivota, a za svoje ljudeostao blag i pravedan otac. Jednog vrelog dana posle radova, sedeo je ispred�atora i uz �um hrastova i zujanje pcela zadre-mao je. U jednom trenutku cuo jebat koraka i kada se prenuo ugledao je tri nepoznata putnika. Po starompastirskom obicaju, primio ih je gostoljubivo, poklonio im se i pozvao ih u�ator. Naredio je da im se donese voda za umivanje i Sari rece: "Br�e zamesi trikopanje belog bra�na i ispeci pogace." Zatim je otrcao do goveda, uhvatio mladotele i naredio da ga ispeku. Robinje su na platnu ispred �atora postavile vrceves mlekom i cinije s maslom, mesom i hlebom. Avram je pozvao goste na obed, a uznak po�tovanja nije seo nego je stajao pored njih, dodavao posude i nudio.Posle jela gosti zapita�e: "Gde je Sara, �ena tvoja?", on im odgovori: "Eno jepod �atorom." Tada naju-va�eniji od putnika rece da ce Sara da mu rodi sina. Tereci je cula �ena u �atoru, pa kako je vec bila u godinama, to joj*lme Avram potice od vavilonskog Abi-Ramu, �to znaci Otac je uzvi�en. "od ocemse ovde podrazumeva bog meseca. A ime Sara je nastalo od vavilonske reci �aratu-kneginjica.je izgledalo neverovatno. Nije mogla da se uzdr�i od smeha i u sebi jepomislila: "Po�to sam ostarela, sad li ce mi doci radost? A gospodar mi jestar." Kad cu njen smeh, tajanstveni covek se naljuti i upita prekornim glasom:"�to se smeje Sara govoreci: istina li je da cu roditi kad sam ostarela? Ima li

�to te�ko Gospodu?" Upla�ena Sara je poricala da se smejala. Ali gost odgovori:"Nije istina, nego si se smejala." Zatim su gosti ustali i krenuli put Sodome.Avram ih je otpratio delic puta i tada je shvatio da je ugostio Boga i dvaandela. Doznao je i da Bog ide u Sodomu i Gomoru s namerom da kazni stanovniketih gradova zbog njihovih grehova. Avramu je to izledalo nespojivo sa poimanjempravednosti. Zato je upita Boga da li je pravedno, ako u Sodomi nade pedesetnevinih ljudi, da i oni stradaju zajedno sa gre�nicima. Bog mu na to odgovori dace po�tedeti grad ako u njemu nade pedeset pravednika. Ali to nije umiriloAvramovu savest. Dajuci na znanje da je samo prah i pepeo u odnosu na Boga, ipakga upita da li ce uni�titi grad ako u njemu nade samo cetrdeset pet pravednika."Necu", odgovori mu Gospod. Avram nije ustupao. Pitao je redom hoce li grad bitika�njen ako u njemu mo�e da nabroji cetrdeset, ili trideset, ili dvadesetpobo�nih ljudi. Bog mu je svaki put strpljivo odgovarao da ce uzdr�ati ruku odkazne. Kada Avram na kraju pomenu deset nevinih, Bog mu ponovo dade umirujuciodgovor i ode zavr�iv�i dugi razgovor. Onda se Avram vrati kuci. 4SODOMA l GOMORA. Bog nije sam oti�ao u Sodomu, vec je tamo poslao dva svojaandela. Bilo je vec vece, kad su bo�ji izaslanici pred gradskom kapijom sreliLota. Avramov sinovac im se poklonio i pozvao ih u svoju kucu. Ali oni su mu se,kako to dolikuje ljudima lepog pona�anja, uctivo zahvaljivali i uveravali ga dabi radije ostali na ulici. Ali Lot je navaljivao tako uporno da su na krajuprihvatili gostoprimstvo. Obradovan time, domacin je naredio robinjama da ispekuhleb i da spreme gozbu, a kada su se gosti najeli, pripremio im je postelju. Jo�nisu stigli ni da legnu, a ispred kuce se okupio najveci olo� Sodome i vicucizahtevao da im se predaju sumnjivi stranci. Lot je smatrao za svoju svetudu�nost da brani goste koji borave pod njegovim krovom. To mu je nalagao obicajgostoprimstva koji su mu usadili preci. Zatvoriv�i oprezno za sobom vrata,<Bi6fijs/{e fyfende47 iza�ao je na ulicu i prekinjao Sodomljane da ne cine zlo: "Imam dve kceri kojejo� ne pozna�e coveka, njih cu vam izvesti, pa cinite s njima �to vam je volja;samo ne dirajte u one ljude, jer su zato u�li pod moj krov". Ali rulja je na svemolbe ostala gluva. Zgrabila je Lota, u�asno zlostavljala i mo�da bi ga i ubilada ga andeli u poslednjem trenutku nisu uvukli u kucu. Beskrajno razjareni �toim je �rtva utekla, napasnici su poku�avali da razvale vrata kako bi se domoglistranaca. Andeli su tada izgubili strpljenje i oslepili sve mu�karce koji su setiskali oko vrata. Sodomljane je zahvatio u�as. Placuci i proklin-juci tumaralisu u mete�u, dok se nisu nasumce raspr�ili po gradu. Pred kucom je zavladao miri tada su se andeli pover-ili Lotu ko su i kakvu im je misiju poverio Bog.Naredili su mu da povede �enu i kceri sa njihovim verenicima i da smesta napustigrad osuden na propast. Lot je poverovao strancima, ali su mu do�li zetovi,samouvereni nevernici, podsmevali se pred-skazanju do�ljaka i nije im padalo napamet da napuste rodni grad. U zoru, kada je do�lo vreme za polazak, i Lota jeobuzela sumnja. Neckao se i oklevao, dok ga andeli nisu uzeli ispod ruke i silomizveli iz grada. Ispred kapije su nalo�ili svim clanovima Lotove porodice da sesklone u planine i da se ne osvrcu. Begunci su vec bili stigli u gradic Sigorkad su iza sebe culi strahovit tresak. Na grad se srucila ki�a sumpora i vatre.Zemlja se stra�no zatresla, a kuce su se pretvorile u gomilu zadimljenihrazvalina. Niko od gre�nih �itelja nije se spasao iz katastrofe. Nad Sodomom iGomorom zavladala je grobna ti�ina. Na �alost, Lotova �ena je podlegla �enskojradoznalosti, nije poslu�ala strogu naredbu andela, osvrnula se i odmahpretvorila u stub soli.KAKO JE CAR AVIMELEH DOVEDEN U ZABLUDU. Avram je smotao �atore i ponovo krenuona jug Hanana. Ulogorio se na pa�njacima izmedu gradova Kadisa i Sura. Tamo jebio cest gost kod Avimeleha, cara gerarskog, s kojim se sprijateljio. Po�to jeopet govorio da mu je Sara sestra, car ju je uzeo u svoj harem. Tada je Bog,zapretiv�i Avimelehu kaznom, naredio da je vrati mu�u neokaljane casti.Prevareni vladar pozvao je Avrama i prekorno ga upitao: "�ta si nam ucinio! �ta

li sam zgre�io, te navuce na me i na carstvo moje toliko zlo?" Avram se pravdao:"Veljah, jamacno nema straha Bo�ijega u

ovom mestu, pa ce me ubiti radi �ene moje. A upravo i jest mi sestra, kci ocamojega; ali nije kci moje matere, pa pode za me. A kad me Bog izvede iz doma ocamojega, ja joj rekoh: Ucini dobro, i ka�i za me gde god dodemo: brat mi je."Avimeleh je zaboravio Avramovu podvalu, pa mu je cak darovao ovce, volove ikrave, robove i robinje. Poklonio mu je i hiljadu srebrenjaka za Saru, kaonagradu za sramotu koja joj je nane-ta medu stanovnicima Gerara.ROÐENJE ISAKOVO. Kada je Avram napunio sto godina, ispunilo se bo�je obecanje:Sara je rodila sina. Opijena srecom, po ceo dan se smejala i htela je da se svioko nje raduju. Dojeci dete, nije mogla da mu se nadivi i u sebi jeponavljala: ..."Ko bi rekao Avramu da ce Sara dojiti decu? Ipak mu rodih sina ustarosti njegovoj." U spomen radosnog dogadaja detetu je dala ime Isak, koje imaveze sa recju "smejati se". Dete se lepo razvijalo i posle nekoliko godina vecse igralo s bratom po ocu Ismailom. Sara je posmatrala njihovo igranje sa svevecom zabrinuto�cu. Proganjala ju je misao da ce posle Avramove smrti glavni deoimetka da pripadne Ismailu kao prvorodenom sinu, dok ce Isak morati da sezadovolji bednim ostacima nasledstva. Pod uticajem tih briga u njoj je raslanetrpeljivost prema egipatskoj robinji Agari i njenom sinu. Najzad odluci da ihse zauvek otarasi i rece Avramu: "Oteraj ovu robinju sa s<|om njenim, jer sinove robinje nece biti naslednik s mojim sinom Isakom." Avram se dugo opirao�eninom zahtevu, jer se iskreno vezao za mladu i lepu Egipcanku, dok je Ismailavoleo pravom ocinskom ljubavlju. Ali kad se Bog u to ume�ao i objavio da ceupravo Isaka, a ne Ismaila odrediti za oca potomstva, Avram je s bolom u srcuispunio Sarinu �elju. Sutradan u zoru, otpremio je nesrecne prognanike. Dao imje hleb i me�ine s vodom, ne�no zagrlio i savetovao da krenu u Egipat, gde jeAgara imala rodbinu. Put je bio dug i opasan. Na pustinjskim bespucima nestaloim je vode u me�inama i samotnim putnicima pretila je smrt od �edi. Agara jeostavila Ismaila ispod drveta i udaljila se na domet strele da ne gleda sinovepredsmr-tne muke. Sela je u pesak okrenuta njemu ledima i tu�no plakala. Tadajoj se javi andeo gospodnji i naredi da uzme sina i odvede ih do studenca, gdeugasi�e �ed i napuni�e prazne me�ine. Bog je hteo da Ismaila ostavi u �ivotu,jer ga je odredio49 'Bififijsfe legende

-za pretka arabljanskih plemena. Spa�eni prognanici iz Avra-movog doma srecno suse okucili u tom pustinjskom kraju. Ismail je postao nedosti�an strelac iprednjacio je u lovu. Ponekad je kao placenik odlazio u Egipat i borio se unajamnickim odredima. Majka ga je o�enila Egipcankom, a Avram vi�e nikada nijesreo svog odbacenog sina.*�RTVOVANJE ISAKA. Jednoga dana Bog je hteo da isku�a Avrama, da se uveri kolikomu je odan, pa mu je naredio da prinese na �rtvu svoga voljenog sina Isaka. Svesvoje �ivotne nade Avram je polagao u svoga jedinca. Duboko potresen naredbombo�jom, ipak se poslu�no spremio za te�ku �rtvu. Kradom je nocu ustao, nacepaodrva za �rtvenik, pripremio hranu i sa sinom i dvojicom robova krenuo na put.Treceg dan zaustavio se u podno�ju brda. Rekao je slugama da sa magarcem ostanudole, a on se sa sinom popeo na sam vrh. Sinu je rekao da ponese drva za vatru,a on je u jednoj ruci poneo zapaljeni luc, a u drugoj je dr�ao o�tar no�. Uz putga Isak upita: "Oce... eto ognja i drva, a gde je jagnje za �rtvu?" Avramodgovori: "Bog ce se, sinko, postarati za jagnje sebi na �rtvu". Na vrhu brdapodigao je �rtvenik od kamenja, svezao prenera�enog Isaka i postavio ga na drva.Zatim je zamahnuo no�em, ali mu je Bog preko svog andela u poslednjem trenutkuzadr�ao ruku i blagoslovio ga �to je poslu�ao njegovu naredbu i bio spreman damu �rtvuje prvorodenog sina. Za nagradu je jo� jednom rekao Avramu da ce mupotomstvo biti tako brojno kao zvezde na nebu i zrna peska na morskoj obali. Ba�

u tom trenutku zalutali ovan se zapleo u grmlje rogovima, pa ga je Avram prineona �rtvu Bogu umesto Isaka i krenuo natrag kuci.SARINA SMRT. Po dogodoru sa carem Avimelehom, Avram je dobio pravo da u njegovojzemlji napasa svoja stada i da koristi studence. Ali ta zemlja suvi�e ga jepodsecala na tu�ne trenutke kada je izgubio voljenu Agaru i prvorodenog sinaIsmaila. Stoga se preselio u Hebron, gde je nekada, u dolini Mamrijskoj, vodiosrecan �ivot pod hrastovima �to �ume. Ali tamo, na njegovu veliku �alost,zavr�ila je �ivot Sara. Bilo joj je*Arabljani i danas izvode svoje poreklo od Ismaila i verujuda on i njegova majkapocivaju u Meki, pod Crnim kamenom u Kabi, najvecom svetinjom islama. ToPredanje u�lo je i u tekst Korana.vec sto dvadeset sedam godina i verovatno su njenoj smrti doprineli napori zavreme dugog puta. Avram je oti�ao kod tamo�njeg hetitskog cara, poklonio mu se izamolio ga za pravo da drago telo sahrani u njegovoj zemlji. Vladar ga je primiopre-dusretljivo i ponudio mu mesto na hetitskom groblju. Avramu to nijeodgovaralo iz verskih razloga. Sem tog, bojao se da ce Hetiti sahranjivanjemrtvih na zajednickom groblju da protumace kao podredivanje njihovom caru. Avramje bio vezan za slobodni pastirski �ivot i ljubomorno je cuvao svoju versku iplemensku nezavisnost. Stoga je odbio da prihvati ponudeno mesto na hetitskomgroblju i zamolio cara da se zauzme kod bogatog Hetita Efrona da mu proda pecinuu Makpeli, podesnu za porodicnu grobnicu. Efron je bio velikodu�an covek i hteoje da ustupu pecinu besplatno. Ali Avram na to nije hteo da pristane i nastojaoje da plati. Kupio ju je najzad za cetiri stotine sikala srebra. Sara jesahranjena u pecini uz sve pogrebne ceremonije u kojima su ucestvovali i mnogiHetiti medu kojima je Avram u�ivao veliki ugled. Pecina u Makpeli kraj Mamrijepostala je porodicna grobnica praotaca i mesto vecnog pocinka Avrama, Isaka iJakova. KAKO JE ISAKU ISPRO�ENA �ENA. Avramu su prolazile godine i bilo je vreme da semisli o �eni za Isaka. Nikako nije .... da bude Hetitka ili Hananka, jer bi ukucu unela tudu krv i tude bogove. Zahvaljujuci putujucim trgovcima Avram jeznao da u Haranu �ivi porodica njegovog brata Nahora. Jedino je tamo, u svomrodu, trebalo potra�iti odgovarajucu �enu za sina. Stoga je Avram pozvao sluguod poverenja i dao mu zadatak da isprosi devojku. Dodelio mu je za put desetkamila sa poslugom i poverio mu bogate darove za nevestu i njene roditelje.Posle dugotrajnog puta po dolini Eufrata, karavan se zaustavio kod grada Harana,kraj studenca. Putnici su bili premoreni. Kamile su polegale cekajuci da budunapojene. Do�lo je predvecerje kada su devojke dolazile na studenac po vodu.Avramov sluga odlucio je u sebi da za nevestu Isaku izabere devojku koja ce munajusrdnije dati vodu za pice. Sunce je dodirivalo horizont i obasjalo svetzlatno-rumenim bleskom. Iz grada su nai�le devojke u grupicama caskajuci iveselo se sme-juci. Medu njima je bila i devojka neobicno lepa i stasita. Naramenu je dr�ala krcag i hodala tako dra�esne da su se Ijudi<Bi6(ijsl<e legende

ma u�agrile oci. Avramov izaslanik se uctivo pokloni i zamoli je da mu da vodeza pice. Devojka se ljubazno osmehnu i hitro mu pru�i napunjen krcag. Zatim neoklevajuci brzo potrca, napuni vedro vodom i napoji kamile, cinila je to takodomacinski uslu�no da se izaslaniku odmah veoma dopala. Zapita je uctivo kakojoj je ime i cija je. l, gle cuda, bila je to Reveka, kci Vatu-ilova i unukaNahorova. Provodad�ija pomisli kako mu je Bog, u milosti svojoj, ucinio da odmahpored gradske kapije sretne kcer Tarina roda. Nije vi�e sumnjao da je za Isakana�ao savr�enu �enu, obdarenu svim osobinama koje je Avram zahte-vao od svojebuduce snahe: lepu, blage naravi i domacicu. Kada obavi posao, Reveka pozvaputnike da prenoce pod krovom njenih roditelja, uveravajuci ih da ce se u �upinaci mesta i hrana za deset kamila. Tada izaslanik, koga je devojka vec sasvimosvojila svojom dobrotom, izvadi iz putne torbe mindu�e i grivnu od cistog zlata

i svecano ih predade devojci. Iznenadena Reveka gledala je nakit sa cudenjem inije bila sigurna da li da primi skupoceni poklon. Ali �enska sujeta brzoprevlada i, uz odu�evljene uzvike ostalih devojaka, okiti se nakitom. Zatimotrca kuci da se pohvali i da obavesti porodicu o dolasku Avramovog izaslanika.U susret gostu izade joj brat Lavan. Uvede ga je u kucu, dade mu vode da seumije, a kamile odvede u �upu, rasedla ih i polo�i im hranu. U meduvremenu jepostavljen obed i gost pozvan za sto. Ali gost odbi da jede dok ne iznese zbogkakvog je posla do�ao. Pricao je o Avramu i njegovom sinu Isaku, o njihovomvelikom imanju i na kraju je izvadio darove: zlatno i srebrno posude, divnetkanine i druge skupocene stvari. Domacini su s divljenjem gledali sku-pocenepoklone a onda se provodad�ija pokloni i zaprosi devojku za Isaka. Roditelji nato rado pristado�e, ali i pored osve-�tanog obicaja, od nje same je zavisilakonacna odluka. Kad je pozva�e u kucu i upita�e hoce li da ide u tudu zemlju ida se uda za nepoznatog coveka, devojka odgovori kratko i odlucno: "Hocu daidem." Za put su joj dodelili dadilju i robinju. �ene su Posadili na kamile ipovorka je, uz plac i dirljive �elje, krenula Prema Hananu. Isak, nestrpljiv,nije mogao da doceka karavan sa svojom verenicom. cesto se iskradao na drum izaklanjajuci °ci rukom upravljao pogled u daljinu da vidi hoce li se najzadpojaviti na vidiku. Jednoga dana u predvecerje zacuo je zvecka-nJe bakarnihpraporaca, a odmah zatim iz oblaka pra�ine pomo52 lio se karavan kamila koje su leno koracale. Dok je tako stajao i trudio se darazazna da li su to vec oni, ugledala ga je Reveka i upitala Avramovog slugu:"Ko je onaj covek �to ide preko polja pred nas?" A on joj odgovori: "Ono jegospodar moj." Devojka odmah side s kamile, pokri lice, kao �to prilici verenicii smerno stade pred svog buduceg mu�a. Sav srecan, Isak je odvede u �atorpokojne Sare, kao znak da ce odsada njegova �ena da bude majka roda, a zatim seodmah, po drevnom obicaju, uz svadbene svecanosti obavi vencanje mladog para.Avramov sin je tako zavoleo svoju �enu Revbeku da mu je to ubla�ilo bol zaizgubljenom majkom.AVRAM SE PONOVO �ENI. Avramu je dosadio �ivot udovca. Osetiv�i novu mladalackuenergiju resio je da se po drugi put o�eni i uzeo je �enu po imenu Heturu. Imaoje sa njom �est sinova, a kasnije i mnogo unuka. To brojno potomstvo iz drugogbraka moglo je na ne�eljeni nacin da zamrsi pitanje nasledstva. Isak je nastojaoda obezbedi pravo prvorodst-va pre oceve smrti, dok ne bude kasno. Avram je biozabrinut zbog tih porodicnih razmirica, ali je u su�tini morao priznati da jeIsak u pravu. Nije smeo dopustiti da se usitnjavanjem imanja prenebregne vekovnirodovski zakon. Glavni naslednik mogao je da bude samo prvorodeni sin. Te�kasrca Avram je odlucio^da udalji sinove i unuke od druge �ene. Obdario ih jebogato i savetovao da krenu istocno od Hanana, gde su lako mogli da nadu jo�nicije pa�njake i da zapocnu novi �ivot. Od njih su tamo vremenom nastala novaplemena, koja su postala tuda i bila neprijatelji Isakovim pokoljenjima, mada suvodila poreklo cak od Avrama. Avram je umro u sto sedamdeset petoj godini.Sahranjen je pored Sare u pecini kupljenoj od Hetita Efrona. Na pogrebnesvecanosti do�ao je iz daleke pustinje Ismail, sin nesrecne Agare.ISAKOVI l REVEKINI BLIZANCI. Isak i Reveka veoma su se voleli. Ali u kuci jevladala tuga, jer ni posle dvadeset godina braka nisu imali dece. Najzad je Bogusli�io njihove molitve i Reveka je osetila da je u drugom stanju. Isaku je bilovec �ezdeset godina kad mu je rodila blizance. Svetlost dana prvi je ugledaoIsav i zato je smatran za prvorodenog sina. Drugi sin je nazvan Jakov, �to bi semoglo prevesti recju dr�ipeta,

jer je prilikom porodaja svoga brata dr�ao za petu.* Braca ni po cemu nisulicila jedan na drugoga i nikada nisu �ivela u slozi. Reveka se �alila da su sejo� u njenoj utrobi tukli, a kada su odrasli, te�ko je bilo poverovati da sublizanci. Isav je bio jak i plecat, uz to jo� rid i kosmat po celom telu.Odlikovao se drsko�cu i hrabro�cu, voleo je grube �ale i rado se nosio sa

ukucanima. Lakoveran, dobrodu�an i naivan, lako je padao u srd�bu i tada jepostajao opasan. Po citave dane lovio je po okolini ili boravio na pa�njacima,dru�eci se sa pastirima. Uop�te nije vodio racuna o svom spolja�njem izgledu,hodao neuredan, a njegova znojava odeca osecala se na njivu i koze. �ivot je zanjega znacio �iroka prostranstva, sunce i slobodu. Nikada nije razmi�ljao o tome�ta ce ce mu doneti novi dan. Kad se iz skitnje vracao kuci, nije se brinuo zaimanje. Kad je bio gladan, seo bi da jede; kad je bio �edan, pio je; kad bi muse prispavalo, legao bi gde stigne i zaspao. Koliko je drugaciji bio Jakov! Uvekje i�ao utabanim stazama i poslovao oko imanja, jednom recju, bio je primervrednog i poslu�nog sina. Isav ga je smatrao za nespretnjakovica i odnosio seprema njemu s blagim prezirom. Nije ni slutio koliko je taj mamin sin u su�tinibio prepreden i bistar. Stari Isak pokazivao je ociglednu slabost prema Isavu.Bez sumnje mu je odgovarala njegova ve�tina u lovu i fizicka snaga. Bile su tomu�ke osobine koje su ga podsecale na pretke iz nomadskih vremena. Isav je, pak,voleo oca na svoj nacin, s po�tovanjem, zabavljao ga i razveseljavao, a kada sevracao iz lova uvek mu je donosio ulovljenu divljac. A Jakov je za Reveku biooko u glavi. Isava je smatrala za neotesanog prostaka i pomalo ga se stidela. lsama pomisao da ce on biti glavni naslednik roda nije joj davala mira ni u snu.Strahovala je da ce lakomisleno upropastiti porodicno imanje, dok ce Jakov,domacin i trgovac za po�tovanje, dobiti samo bedne ostatke nasledstva. Danima inocima lupala je glavu kako da spreci nesrecu i usmeri stvari tako da za Jakovaizdejstvu-je pravo prvorodstva.ZA CINIJU SOCIVA. Jednoga dana Jakov je stajao pri ognji�tu i pripremao sebijelo od sociva. U tom je u�ao Isav i zatra�io od njega da jede. Bio je umoran igladan kao vuk. Ceo'Dr�ati za petu kod Jevreja ie znacilo eliminisati, ukloniti nekoga, steci nadnekim nadmoc. Zenon J(psidbvs%idan je jurio za divljaci i ni�ta nije ulovio. A kad je bio gladan, morao je dajede, i to smesta, takve je bio naravi taj �estoki covek. Jakovu nije padalo napamet da deli sa njim ugotovljeno jelo. Isav je pohlepno udisao prijatan miris isve je upornije navaljivao. Tada ga brat, kao u �ali, upita: "Ho�e� li da miproda� pravo prvorodstva sa cinuju sociva?". Isav mu bez razmi�ljanja odgovori:"Hocu". - "Ho�e� li da se zakune�?"- "Zaklinjem se", odgovori lakomisleno, nerazmi�ljajuci. Koliko se puta tako kleo i zaklinjao kada je padao u vatru; takoje to bilo kod pastira i lovaca. Kad su hteli da izraze svoja osecanja nisuumeli da dr�e jezik za zubima. Ali za Jakova je zakletva bila sveta i neopozivai zato je smatrao da je stekao pravo prvorodstva. Isav se prihvatio jela sau�ivanjem, ne sluteci uop�te kakve ce mu velike posledice doneti njegovanepromi�ljenost.NEVOLJE ISAKOVE. Zemlju Hebronsku, gde je Isak vec godinama �iveo, zadesila jesu�a i glad. Odlucio je zato da ode u zemlju Avimeleha, gerarskog cara,nekada�njeg Avramovog prijatelja. Kad je stigao u grad, tamo�nji ljudi nisuimali reci da izraze divljenje prema Revekinoj lepoti. U strahu da ga ne ubiju ida mu �enu na silu ne odvedu, svuda je �irio pricu da je Re-veka njegova sestra.Ali dogodilo se da je jednom prilikom car pogledao kroz prozor i veoma sezacudio. Video je kako Isak zadirkuje Reveku, ali ne onako kako se braca �ale sasestrama. Pozva ga preda se i rece: "Ta to ti je �ena; kako si kazao: sestra mije?" Isak se postide i odgovori: "Rekoh: da ne poginem s nje." Kralj mu strogoprebaci: "�ta si nam ucinio? Lako je mogao ko od naroda ovoga leci s tvojom�enom, te bi nas ti uvalio u greh." Ali mu je ipak oprostio prevaru, kao �to jesvojevremeno oprostio i Avramu. Svom narodu je, pak, objavio da ako se nekousudi da dirne Reveku, bice osuden na smrtnu kaznu. U zemlji Gerarskoj Isak jegajio stoku i prvi put se poceo baviti ratarstvom. U tome je imao mnogo uspeha icesto je sabi-rao stostruke prinose. Ubrzo je postao veoma bogat, imao je brojnastada ovaca i goveda i mno�tvo posluge. To je izazivalo ljubomoru tamo�njegstanovni�tva. Gerarski pastiri zapodevali su s njim svade i tuce oko studenaca

koje je u svoje vreme iskopao Avram. Isak je prelazio s mesta na mesto, ali cimbi iskopao novi studenac, zlobnici su ga zatrpavali peskom. Najzad se preselio uVirsaveju, gde je podigao �rtvenik Gospodu. Tamoje do�ao Avimeleh s prijateljem i svojim vojskovodom, da mu se izvini za nanetenepravde. Isak ih s gorcinom upita: "�to ste do�li k meni, kad mrzite na me ioteraste me od sebe?" A oni na to odgovori�e: "Videsmo zaista da je Gospod stobom, pa rekosmo: neka bude zakletva izmedu nas, izmedu nas i tebe; hajde dauhvatimo veru s tobom. Da nam ne cini� zla, kao �to se mi tebe ne dotakosmo ikao �to mi tebi samo dobro cini-smo, i pustismo te da ide� na miru, i eto siblagosloven od Boga." Tako je opet nastao mir izmedu Jevreja i mesnog vladara.Isak je priredio gostima gozbu, a kad su se najeli i napili, pustio ih je da namiru odu kuci. REVEKINA l JAKOVLJEVA PODVALA. Isak je u starosti izgubio vid i nije prepoznavaoni svoje najbli�e, �to je jo� gore, i Isak mu je zadavao brige. O�enio se dvema�enama hetitskog roda, ne obaziruci se na plemensku tradiciju i ne mareci zacistotu krvi. Isak ipak nije prestao da ga i dalje voli i da ga smatra zaprvorodnog sina. Jednom ga pozva k sebi i rece: "Evo ostario sam, ne znam kad cuumreti. Uzmi oru�je svoje, tul i luk, i izidi na planinu, te mi ulovi lova. lzgotovi mi jelo po mojoj volji, i donesi mi da jedem, pa da te blagoslovi du�amoja dok nisam umro." Isak je ne oklevajuci oti�ao u lov, da ispuni �elju svogstarog oca. Taj razgovor je cula Reveka i smislila je lukav plan. Iskoristila jeodsutnost Isava i odlucila da umesto njega podmetne Jakova, da za njega od mu�aizvuce blagoslov koji se daje samo prvorodenom sinu. Kad Jakov doznade zaprevaru, zabrinu se i rece: "Ali je Isav brat moj rutav, a ja sam gladak. Mo�eme opipati otac, pa ce se osetiti da sam ga hteo prevariti, te cu navuci na seprokletstvo mesto blagoslova." Reveka je rasterala strah i naredila mu da donesedva jareta. Ugotovila je od njih jelo, obukla Jakova u odecu Isava, da se iz nje�iri smrad polja, a glavu i vrat mu uvi u jarecu ko�u. Tako preobucen Jakovstade pred Isaka i izdajuci se za Isava, pru�i mu jelo. Oslepeli otac se zacudi�to se prvorodeni sin tako brzo vratio iz lova i, da se uveri, opipa Jakova."Glas je Jakovljev, ali ruke su Isavove", rece. Kad se najeo i napio vina,ponovo ga je obuzela sumnja. Tra�io je od tobo�njeg Isava da ga polju-bl i kadoseti miris znoja bratove odece umiri se i rece: "Gle, miris sina mojega kaomiris od polja koje blagoslovi Gospod." l odmah pristupi davanju svecanogblagoslova koji je Jakova cinioprvorodenim sinom i glavnim naslednikom. Kad se Isav vratio iz lova, doznao jena kakav necastan nacin je li�en nasledstva. Ocev blagoslov je bio mistican cins neopozivom snagom delo-vanja, iako je dobijen na prevaru. Isak i Isav nisuvi�e mogli da izmene ovaj cin. Isav je bio van sebe od besa i zapreti da ce daubije Jakova. Ali iz sa�aljenja prema voljenom ocu, naoru�ao se strpljenjem iodlucio da ostvari svoju pretnju tek posle njegove smrti.NEBESKE LESTVE. Strepeci za �ivot Jakova, Rebeka mu rece: "Gle, Isav brat tvojte�i se time �to hoce da te ubije. Nego, sine, poslu�aj �to cu ti kazati: ustanii be�i k Lavanu bratu mojemu u Haran, l ostani kod njega neko vreme dokle prodesrdnja brata tvojega, dokle se gnev brata tvojega odvrati od tebe, te zaboravi�to si mu ucinio; a onda cu ja poslati da te dovedu odande." l Isaku jeodgovaralo da Jakov ode u Haran. Tamo je mogao da nade �ivotnu drugu svoga rodai da izbe-gne gre�ku koju je pocinio Isav, o�eniv�i se Hetitkama. Videlo se damu je stari otac oprostio podlu prevaru, jer se ne�no s njim oprostio iblagoslovio ga na put. Jakov je krenuo na daleki put kao ubogi hodocasnik, storbom o ramenu i �tapom u desnoj ruci. Iz logora je morao nocu da se iskrade,dok je stra�ni Isav tvrdo spavao u svom �atoru. Celim putem je i�ao pe�iceispavao pod vedrim nebom. Jednog dana, kada je palo vece, stavio je kamen podglavu i zaspao premoren posle ce-lodnevnog hoda. l tada mu dode veoma cudan san:ugleda lestve koje su dosezale do neba; po njima su hodali andeli, a na najvi�ojprecanici stajao je Jehova i govorio mu: " Ja sam Gospod Bog Avrama oca tvojegai Bog Isakov; tu zemlju na kojoj spava� tebi cu dati i semenu tvojemu, l semena

ce tvojega biti kao praha na zemlji, te ce� se ra�iriti na zapad i na istok i nasever i na jug, i svi narodi na zemlji blagoslovice se u tebi i u semenutvojemu, l evo, ja sam s tobom..." Pred zoru Jakov se probudi i dade zavetGospodu da ce ga priznavati za svoga Boga i davati mu deseti deo svoga imetka,ako ga sacuva od opasnosti, ne uskrati hleba i dozvoli mu da se vrati u ocevdom. U spomen neobicnog videnja postavio je sveti kamen, prelio ga maslinovimuljem, a mesto zaveta s Bogom nazvao je Vetilj, �to znaci "dom Bo�ji".$i6(ijs/(e legende ------------�---------------------------------------------------------------------KAKO SU JAKOV l LAVAN VARALI JEDAN DRUGOG. Jakov je stigao u Hanan predvece.Ispred kapije grada pored studenca okupljali su se pastiri da napoje svojastada. Jakov ih zapita da li poznaju Lavana, Nahorovog unuka. U tom se pojavilepa cobanica vodeci svoje malo stado ovaca. "... evo Rahilje, kceri njegove",povika�e pastiri. Kad ugleda kcer svoga ujaka, Jakov se razne�i i sa suzama uocima poljubi je u obraz. Ra-hilja se vrati kuci i obavesti oca o dolaskurodaka. Lavan odmah pohita do studenca, cvrsto zagrli Jakova i odvede ga svojojkucu. Za vreme vecere neprestano se raspitivao za Isaka i Reve-ku, a kad se sitnaslu�ao upita sestrica �ta ga je dovelo u Hanan. Jakov zamoli ujaka da ga primiu slu�bu. Lavan, kao praktican covek, upita sestrica kakvu naknadu tra�i.Razgovor su radoznalo prislu�kivale njegove dve kceri, stidljivo bacajuci pogledna rodaka. Jakov je prozreo njihovu nameru i u sebi je ne�to smi�ljao. Starija,Lija, imala je krmeljive oci i nije bila ba� narocito lepa. Zato je mlada kcer,Rahilja, bila toliko lepa da nije skidao pogled sa nje. Najzad se naka�lja daprikupi hrabrost, pa odgovori ujaku: "Slu�icu ti sedam godina za Rahilju, mladukcer tvoju." Lavan se nasmeja na tako drsku ponudu, ali po�to mu je nagodbaizgledala povoljna, prisrtade rado. Na ujakovom imanju Jakov se prihvationadgledanja stoke. U to se sjajno razumeo, pa su se stada mno�ila kao nikaddotad. Sedam godina je pro�lo kao sedam dana. Do�ao je trenutak da se slu�baplati. Lavan je potvrdio Jakovu da ce po�tovati dogovor i na Rahiljino vencanjepozvao je mnogo gostiju. Svadba je bucno proslavljena, nije nedostajalo ni jela,ni vina, gosti se nisu ni na �ta �alili i sjajno su se zabavljali. Krajem dana,po svadbenom obicaju, mlado�enja je oti�ao u mracnu odaju, gde je tast trebaloda mu dovede nevestu. Na radost gostiju, i�ao je tamo dosta nesigurnim korakom,jer ga je uhvatilo vino. Sve se ipak odigralo tacno onako kako to nala�etradicija. Pred zoru, kada je odaja osvetljena, Jakov se probudi trezan izaprepasti se kad pored sebe umesto Rahilje ugleda Liju. Odmah je shvatio da gaje Lavan necasno prevario, podmetnuv�i mu ru�niju kcer. Obuzet besom skoci izkreveta i otrca do tasta �estoko prigovarajuci. Ali stari lisac nimalo se neuzbudi zbog toga i s najnevinijim izrazom na svetu odgovori: "Ne biva u na�emmestu da se uda mlada pre starije." Bezobrazan odgovor pogodi Jakova u srce.Drhtao je od besa, vikao, proklinjao i udario u takvu kuknjavu, da je u kuci nastao pakao. Ali Lavan se nije dao izvesti iz strpljenja itek �to se zet, iscrpljen vikom, koliko toliko smirio, predlo�i mu da jo� sedamgodina radi kod njega i tada ce dobiti Rahilju. �ta je jadnik mogao da ucini?Hteo ne hteo, morao je da pristane na novi ugovor, kako bi dobio voljenuRahilju. Ali, jednom prevaren, sad je zahtevao da mu tast slu�bu unapred plati,l zaista, vencanje s Rahiljom obavilo se nedelju dana posle nemilog incidenta, ltako je Jakov imao dve �ene. Ne treba mu se cuditi �to je favorizovao Rahiljudok se prema Liji pona�ao macehinski. Ali to ga je ko�talo mira u kuci, jer suse ljubomorne sestre utrkivale koja ce da zadobije naklonost mu�a i cestozapodevale svadu. Osim toga, sudbina kao da se pod-smevala Rahilji. Pokazalo se,naime, da je nerotkinja, dok je Lija, taj kucni predmet omalova�avanja, izgodine u godinu podarivala Jakovu sinove, dok nije izrodila cetrnaest potomaka.Gadura nije znala za meru u hvalisanju. Kada je dojila decu sva je sijala i nijese ustrucavala da pecka svoju lepu, ali veoma utucenu sestru. Rahilja je usvojoj muci i�la toliko daleko da je svu krivicu za svoju nesrecu svalila namu�a: "Daj mi dece ili cu umreti", zakukala je u ocajanju. Jakov se naljuti i

odbrusi joj o�tro: "Zar sam ja a ne Bog koji ti ne da poroda?" Ne videci drugogizlaza, Rahilja najzad odluci da iskoristi stari zakon svoga naroda: izabra lepurobinju Valu i predade je mu�u kao nalo�nicu.^/ala zaista ubrzo zatrudni. Zavreme porodaja Rahilja ju je dr�ala na svojim kolenima da se zadovolji zakon ida dete robinje bude priznato za njeno. Tako se rodio decak kome dado�e ime Dan.Rahilja je zracila rado�cu i ushiceno govorila: "Gospod mi je sudio i cuo glasmoj, te mi dade sina." Kako je tek bilo kad je Vala rodila jo� jednog sina!Rahilja s olak�anjem rece: "Borah se �estoko sa sestrom svojom, ali odoljeh."Ali sad se Lija smrknula, jer je iznenada prestala da rada i ocigledno je gubilaoslonac u tom duelu za materinstvo. Po�la je sestri-nim stopama i izabrala jemu�u nalo�nicu sa zvucnim imenom Zelfa. Stasita nalo�nica stekla je Jakovljevunaklonost i u dve godine rodila mu dva sina. Kako se Lija osecala ohrabrenom kadje opet stekla premoc nad sestrom. "Blago meni, jer ce me bla�enom zvati �ene",pobedonosno je klicala. Slucaj je hteo da njen sin Ruvim, dok je skupljao ivezivao poko�enu p�enicu, na�ao na strnji�tu mandragoru, neobicno retku biljku,efikasan lek protiv neplodnosti. Smesta je odnese majci da i dalje rada si59 nove. Radoznala Rahilja odmah doznade za to, otrca kod Lije i stade navaljivatida i njoj da malo te cudotvorne trave. Ali sre-cnoj vlasnici leka ni na pametnije padalo da poma�e sestri, pa joj odbrusi svadljivo: "Malo ti je �to si miuzela mu�a? Hoce� da mi uzme� i mandragoru sina mojega?" Pora�ena Rahilja odekao pokisla i poce da se brine za svoju buducnost. Imala je za to osnovanerazloge, jer je Lija rodila jo� dva sina i kcer, pa je mogla da se ponosi�estoricom sinova i jednom kceri iz sop-stvene utrobe kao i dvojicom sinovarobinje Zelfe. Sve je ukazivalo na to da je nepobediva. Ali sad odjednom iRahilja, kao da se ponovo sa sestrom takmici, rodi sina kome dado�e ime Josif.Najzad je pobedila svoju neplodnost. Da li zahvaljujuci mandragori od koje jemo�da kri�om otkinula parcence u trenutku nepa�nje ljubomorne sestre? Pro�lo jejo� sedam godina slu�be i Jakov je odlucio da se vrati u Hanan. Cenkao se sLavanom oko dodatne plate kao nagradu �to je tako revnosno i uspe�no radio zanjegovo dobro. "Jer je malo bilo �to si imao dokle ja ne dodoh; ali se umno�iveoma, jer te Gospod blagoslovi kad ja dodoh. Pa kad cu i ja tako kucu kuciti?"strpljivo mu je obja�njavao. Lavan je tra�io nove izgovore. Priteran uza zid,ipak poce da popu�ta, pogotovo �to je morao priznati da je zet u pravu. Videcida se Lavan koleba, Jakov predlo�i da mu i dalje slu�i ako mu i sada i ubuducepripadnu sve koze, ovce �arene i s belegom. Lavan se u sebi smejao zetovojnaivnosti i rado prihvatio uslove novog dogovora, jer su u njegovom stadupreovladavala crna i bela grla, a �arenih i s belegom ako je bilo i za lek.Obradovao se �to ce ga Jakovljeva pomoc tako malo ko�tati. Ali se u svom racunugrdno prevario. Zaboravio je da Jakov gajenje stoke kao da je s majcinim mlekomposisao i da se izvanredno razumeo u komplikovanu ve�tinu ukr�tanja. Jakov jenakupio sve�e grancice i olju�tio sa njih koru da bi se videle bele pruge. Takonarezane grancice zatim je stavio pored pojila. Dok su pile vodu, ovce su setako zagledale u grancice da su na svet donosile samo priplod �aren i s belegom.Lavan je prekasno primetio kako se zastra�ujuce brzo mno�e �arena grla, dok secrna i bela neprestano prore-duju. Najzad je do�lo do toga da je Lavan sve vi�esiroma�io, a Jakov je postao bogat stekav�i nebrojena stada ovaca i koza imno�tvo robinja i robova, kamila i magaraca. Jednom recju, ovog puta udario jetuk na luk. To, naravno, nije odgovaralo La60 Zenon y&sivanovim sinovima. Videv�i da ih je dovitljivi zet ogulio skoro do gole ko�e,udari�e u veliku kuknjavu i ovako se poce�e tu�iti: "Jakov uze sve �to besena�ega oca, i od onoga �to bese na�ega oca stece sve ovo blago." Braneci se,Jakov je tvrdio da je Bog kaznio Lavana zbog njegovog pokvarenja�tva i zato jeucinio da se mno�e samo grla �arena i s belegom. "Tako Bog uze stoku ocu va�emui dade je meni", pravdao se pred svojim �enama. A zaljubljene �ene, u tom

porodicnom sporu stale su na stranu mu�a. Kada im je Jakov u najvecoj tajnostisa-op�tio da mu je Bog nalo�io da se vrati u Hanan, podr�a�e ga iz sveg srca itom prilikom dado�e odu�ka svom davna�njem nezadovoljstvu prema ocu: "Nije linas dr�ao kao tudinke kad nas je prodao? Pa je jo� i na�e novce jednako jeo. Jersve ovo blago �to uze Gospod ocu na�emu, na�e je i na�e dece. Zato cini sve �toti je Gospod kazao."JAKOVLJEVO BEKSTVO. Nezadovoljstvo i napetost u Lavanovoj kuci postali sunepodno�ljivi. Jakov je s pravom strahovao da ce mu �uraci silom oteti imetakkoji je stekao svojim radom i sposobno�cu. Stoga je odlucio da tajno pobegne izHarana. Ali nije znao da se Rahilja u�unjala u roditeljsku kucu i da je ukralamale kipove kucnih bo�anstava koja su od pamti-veka �titila Tarino pleme.Jakubov karavan bio je ogroman: cinile su djl kamile, magarci, ovce i koze kao idve �ene, dve nalo-�nice i jedanaest Jakovljevih sinova, ne racunajuci mno�tvoposluge s njihovim porodicama. Zato nije bilo lako neopa�eno uteci iz Harana. Paipak je Lavan primetio bekstvo tek posle tri dana. Odmah je dozvao sinove i nacelu naoru�ane pratnje krenuo u poteru za beguncem. Ali na putu mu Bog naredi dase ne usudu naneti zlo Jakovu i da ne dovede do prolivanja krvi. Posle sedamdana potere, Lavan je stigao Jakova na gori Galadu, dok je razapinjao �atore.Gnevni tast pride beguncu, koji ga je cekao na celu svojih naoru�anih ljudi, iprekorno rece: "�ta ucini te kradom pobe�e od mene i odvede kceri moje kao namac otete? Za�to tajno pobe�e i kradom otide od mene? Niti mi rece da teispratim s veseljem i s pesmama, s bubnji-ma i s guslama? Niti mi dade daizljubim sinove svoje i kceri svoje? Ludo si radio. Mogao bih vam dosaditi; aliBog oca va�ega nocas mi rece govoreci: cuvaj se da ne govori s Jakovom ni leponi ru�no. Idi dakle kad si se tako u�elio kuce oca 'Bi6Rjs/(e legende

svojega; ali za�to ukrade bogove moje?" Jakov se na to iznenadi, jer o kradini�ta nije znao. Zajamci da ce krivca kazniti smrcu ako ga otkrije i dopustitastu da u logoru sprovede detaljan pretres. Lavan pretra�i �atore Jakova, Lijei dve nalo�nice, a zatim se uputi u Rahiljin �ator. A prestupnica brzo sakrikipove pod samar svoje kamile i sede odozgo. Lavanu nije padalo na pamet da bikipovi mogli biti sakriveni na tako nepristojnom mestu i naravno, nije ihprona�ao. Sada se Jakov rasrdi na tasta �to ga je tako �estoko gonio i pretresomponizio. Na-broja mu sve nepravde koje je za dvadeset godina slu�be kod njegado�iveo: "Pipao si sav prtljag moj, pa �ta si na�ao iz svoje kuce? Daj ovamopred pred moju i svoju racu, neka rasude izmedu nas dvojice. Evo dvadeset godinabejah kod tebe: ovce tvoje i koze tvoje ne jalovi�e se, a ovnova iz stadatvojega ne jedoh. �to bi zverje zaklalo, nisam ti donosio, sam sam podmirivao;od mene si iskao �to bi mi bilo ukradeno danju ili nocu. Danju me ubija�evrucina a nocu mraz; i san mi ne pada�e na oci. Tako mi je bilo dvadeset godinau tvojoj kucu; slu�io sam ti cetrnaest godina za dve kceri tvoje i �est godinaza stoku tvoju, i platu si mi menjao deset puta. Da nije Bog oca mojega, BogAramov i strah Isakov bio sa mnom, bi me zacelo otpustio prazna." Lavan jeuporno ostajao pri svome, da sve �to je uzeo Jakov njegova svojina. Ali i poredtoga nije nastojao da ostvari svoja prava i pristao je da zet ode u Hanan. "Ovesu kceri moje kceri, i ovi su sinovi moji sinovi, i ova stoka moja stoka, i �togod vidi� sve je moje; pa �ta bih ucinio danas kcerima svojim ili sinovimanjihovim koje rodi�e?" rekao je Jakovu i predlo�io da se izmire. U znakpomirenja na vrhu Galadu napravi�e uzvi�enje od nagomilanog kamenja. Lavan ganazva Jegar-Sahadut, a Jakov ga nazva Galed. Lavan jo� do-dade: "Svedok je ovagomila i svedok je ovaj spomenik: da ni ja necu preci preko ove gomile k tebi niti k meni da nece� preci preko ove gomile i spomenika ovoga na zlo. Bog Aramov ibogovi Nahorovi, bogovi oca njihova, neka sude medu nama." Posle zajednickogobeda izljubi kceri i unucad, pa se sa sinovima vrati kuci svojoj.

JAKOV SE BORI S BOGOM. Jakov je pre�ao granicu Hanana i ulogorio se u gradu kojije nazvao Mahanaim (logori). Od tamo�njih ljudi doznao je obeshrabrujuce vesto obratu

Zenon %psubvsl(iIsavu. Isav se nastanio pored Mrtvog mora, na visiji Sir, odnosno na visiji"kosmatoj", "obrasloj drvecem" i postao vladar zemlje Edomske. Bavio se prete�nolovom u divljim planinskim cestarima, ali i razbojni�tvom kada mu se za toukazala prilika. Zbog toga, naravno, nije u�ivao dobar glas medu Hanancima udolinama.Vesti koje je cuo, Jakovu nisu slutile na dobro, pa mu se srce steglood straha. Nije mu bila cista savest i smatrao je da brat nije zaboravionepravde koje mu je naneo pre dvadeset godina. Stoga mu je poslao glasnike smolbom za opro�taj, a kad su se glasnici vratili i obavestili ga da mu Isav saodredom naoru�anih ratnika hita u susret, prepade se i poce se moliti Bogu ovimrecima: "Izbavi me iz ruke brata mojega, iz ruke Isavove, jer se bojim da nedode i ubije mene i mater s decom. A ti si kazao: zaista ja cu ti bitidobrotvor, i ucinicu seme tvoje da ga bude kao peska morskoga, koji se ne mo�eizbrojiti od mno�ine." Zatim je preduzeo sve mere bezbednosti da se osigura predmogucim napadom brata. Podelio je na dve grupe magarce, volove, kamile, ovce iljude i rasporedio ih tako da u slucaju napada bar jedna grupa mo�e da pobegne.Potom je poku�ao da Isava pridobije bogatim darovima. "Ubla�icu ga darom kojiide preda mnom", mislio je u sebi, "pa cu mu onda videti lice, da ako me lepoprimi." Odvojio je od karavana dves-ta koza sa dvesta jaraca, dvesta ovaca sadvesta ovnova, trideset klmila sa �drebadima, cetrdeset krava, dvadeset bikova,dvadeset magarica s desetoro magaradi. To ogromno stado podelio je na tri ravnadela i pu�tao ih u jednakim vremenskim razmacima da brata postepeno umilostivi.Jakov je noc proveo u logoru i tada mu se desi ne�to veoma neobicno. Prisnio muse stra�an san da se rve s Bogom. "Necu te pustiti dok me ne blagoslovi�",povika oholo, kao da ima posla sa sebi ravnim. Borio se s njim svim silama i nakraju ga prisilio da ga blagoslovi kao zakonitog Isakovog naslednika. Bog senosio s njim sve do zore, pa kad vide da se ne mo�e i�cupati iz njegovogzagrljaja, dotace mu venu na bedrima, koja se odmah osu�i. Oslobodiv�i se, Bogga blagoslovi i nalo�i mu da od sada nosi nadimak "Izrailj", �to znaci "onajkoji se borio s Bogom". Probudiv�i se u zoru, Jakov primeti da hramlje na jednunogu. Osecao se ipak krepkim duhom, jer je nocni do�ivljaj odagnao sumnje inedoumice koje su vec odavno remetile njegov mir. Pravo prvorodstva, bespravnosteceno, Bog je ozakonio svojimlegende

blagoslovom i uz to ga je odredio za oca roda koji ce da zavlada drugim ljudima.Mesto gde se to dogodilo, Jakov je nazvao Fanuil, �to znaci "oblicje bo�je", a uspomen na taj dogadaj, sinovi Izrailjevi vi�e nikada nisu jeli �ile sa bedaraubijenih �ivotinja.SUSRET S ISAVOM. Najzad se pojavi Isav na celu svojih ratnika. Ali se Jakov, ipored blagoslova bo�jeg, jo� uvek bojao zasede. Na vest da mu je brat vec blizu,u strahu na brzinu podeli porodicu na tri grupe. Na celo je stavio obe nalo�nices decom, za njima je poslao Liju s njenim potomstvom, a na samom kraju ostavioje Rahilju s Josifom, koje je najvi�e voleo. Kad se uverio da njegovoj porodicinije naneto nikakvo zlo, odva�io se i on da pride bratu i sedam puta mu se dozemlje poklonio. Ispostavilo se da je Isav odavno zaboravio nekada�nje nepravde.Ne�no i iskreno zagrli Jakova i obojica od silne radosti zaplaka�e. Kad Isavopazi gomilu �ena i dece, ne mogade sakriti svoje cudenje i mora�e da se uverida li je to stvarno porodica njegovog brata, te to i upita. A Jakov odgovori:"Deca, koju Bog milostivo darova sluzi tvojemu." Tada nalo�nice s decom islu�kinjama prido�e bli�e i pokloni�e se. Tek tada Isav obrati pa�nju na ogromnastada koja je Jakov gonio pred sobom. "�ta ce ti citava vojska ona koju sretoh?"upita, a kad mu Jakov spremno odgovori da je to za njega, dugo nije hteo da cuje

ni za kakve poklone. Bogate darove primio je tek posle upornog navaljivanja, �tavi�e, pozvao je brata u svoje planinsko boravi�te i prelo�io mu da zajednonastave put. Ali Jakov jo� uvek nije verovao Isavu. Prividno je prihvatio poziv,ali ipak se lukavo pravdao da ne mo�e s njim zajedno putovati, jer mora sekretati veoma polako i cesto du�e zastajati da ne muci �ivotinje i da mu stadozbog brzine ozbiljnije ne strada. Ipak je dao rec da ce sigurno poci stopamabrata i odsesti u njegovom domu na brdu Sir.KAKO SU JAKOVLJEVI SINOVI OSVETILI SESTRU. Jakov je samo cekao da Isav nestaneiza horizonta prema Edo-mu, pa da odmah skrene s puta. �urno je pregazio rekuJordan ' zaustavio se kod grada Sihema. Tamo�nji kralj Emor dozvolio mu je da senastani u njegovoj dr�avi, pa je Jakov kupio komad zemlje i razapeo �atore. Alise ubrzo odigrao stra�an dogadaj64 koji mu je pokvario planove. Sihem, najstariji kraljev sin, oteo mu je kcerDinu, koja je iza�la da pogleda devojke iz okoline, i ucinio je nasilje nadnjom. Ali pokazalo se da mladi knez nije bio nitkov, zavoleo je svoju �rtvu ibio spreman da se njome o�eni. Smesta je oti�ao sa ocem kod Jakova da jezaprosi. Jakovljevi sinovi su u to vreme radili u polju, a kada se vrati�e icu�e za kne�ev postupak, stra�no se razgnevi�e. Otmica sestre smatrana je tadaneoprostivom sramotom, koju je po pustinjskim obicajima samo krv mogla da spere.Tarini potomci bili su ponosni pastiri koji su voleli slobodu i nisu mogli darazume-ju gradske ljude za koje cast, osecanje dostojanstva i rasna solidarnostnisu vi�e bili na nekoj ceni. Videv�i gnev Jakovljevih sinova, kralj Emor sejako zabrinu, pa pomirljivo rece: "Sin moj Sihem srcem prionu za va�u kcer;podajte mu je za �enu. l oprijateljite se s nama; kceri svoje udajite za nas ikcerima na�im �enite se. Pa �ivite s nama, i zemlja ce vam biti otvorena;nastanite se i trgujte i dr�ite ba�tine u njoj." A skru�eni Sihem dodade: "Danadem milost pred vama, i dacu �to mi god ka�ete. I�tite mi koliko god hoceteuzdarja i dara, ja cu dati �to god ka�ete; samo mi dajte devojku za �enu." Kakoje samo kralj Emor malo poznavao jevrejske pastire kada je mogao da im predlo�ida se udru�e u jedan narod! Jakov i sinovi su se upravo toga bojali kao vatre.Nisu hteli da se rasplinu u mesnom stanovli�tvu, tude vere i rase. O plemenskojcistoti su toliko brinuli da su po �ene i�li na daleki put u Haran, a sinovekoji su se �enili tudinkama, prezirali kao otpadnike. Jakovljevi sinovi supostavili uslov, za koji su verovali da je za kralja Emora neprihvatljiv.Zatra�i�e da se on, njegovi sinovi i svi mu�karci njegovog naroda obre�u ireko�e: "Onda cemo udavati svoje kceri za vas i �enicemo se va�im kcerima, ipostacemo jedan narod. Ako li ne pristanete da se obre�ete, mi cemo uzeti svojudevojku i otici cemo." Kako su bili iznenadeni kada je kralj prihvatio i tajuslov. Zaista je velika morala biti ljubav Sihema prema Dini! Pokazalo se da jekralj bio voden i svojim skrivenim prakticnim interesima. Kad je svoje podanikeubedivao da pristanu na kolektivno obrezivanje, izmedu ostalog, obja�njavao imje: "Ovi ljudi hoce mirno da �ive s nama, da se nastane u ovoj zemlji i datrguju po njoj... Ali ce tako pristati da �ive s nama i da postanemo jedannarod, ako se sve mu�kinje medu nama obre�e, kao �to su oni obrezani. Njihovastoka i njihovo blago i sva go

veda njihova nece li biti na�a? Slo�imo se samo s njima, pa ce ostati kod nas."Izgledalo je da ce se spor zavr�iti nagodbom. Stanovnici Sihema i okolone bilisu obrezani. Ali trecega dana, dok su jo� nemocno le�ali u kucama zbognezaceljenih rana, Simeun i Levije, braca Dinina, sakupi�e svoje ljude, pobi�estanovnike Sihema i oslobodi�e sestru iz dvora, a ostala braca opusto�i�eokolinu grada, zarobi�e �ene i decu i odvedo�e svu stoku. Jakov nije bio upoznatsa zaverom, pa ga je krvoprolice koje sinovi pocini�e, neizmerno zabrinulo.Pozvav�i Simeuna i Levija, prekoravao ih je ogorceno: "Smetoste me, i omrazisteme narodu ove zemlje, Hananejima i Ferezejima; u mene ima malo ljudi, pa ako seskupe na me, hoce me ubiti, te cu se istrebiti ja i dom moj."

JAKOV U VETILJU l MAMRIJI. Trebalo je �to pre pobeci iz Sihema, dok se susedninarodi ne povrate od u�asa i ne izvr�e odmazdu za izdajnicki i krvavi prepad.Kad pade noc, Jakovu se javi Bog koji mu rece: "Ustani, idi gore u Vetilj i ondestani; i nacini onde �rtvenik Bogu, koji ti se javio kad si be�ao od Isava bratasvojega." Sutradan ujutru Jakov pozva svoj narod da se ocisti od grehova i da seodrekne svakog idolopoklonst-va. "Bacite tude bgove �to su u vas, i ocistite sei preobucite se. Pa da se dignemo i idemo gore u Vetilj, da nacinim onde�rtvenik Bogu, koji me je cuo u dan nevolje moje i bio sa mnom na putu kojim sami�ao." Razne predmete la�nog kulta, donete iz Mesopotamije, kao �to su malikipovi domacih bogova i na-u�nice-amajlije, zakopa�e u zemlju ispod velikoghrasta u blizini Sihema u znak novog zaveta s Bogom Avramovim. Kad krenu�e naput, veliki strah spopade stanovnike okolnih gradova i niko se ne usudi da ihgoni. Stigav�i u Vetilj, Jakov podi�e Bogu �rtvenik i nazva to mesto El Betel(Bog Vetiljski), jer mu se tu javio Bog kad je be�ao pred svojim bratom Isavom.Zahvaljujuci Bogu za za�titu koju mu je dotad pru�io, Jakov mu prinese �rtvu odulja i �ivotinja. Bog mu se ponovo javi i jo� jednom potvrdi njegovo novo imeIzrailj, a onda mu rece: "Ja sam Bog svemoguci; rasti i mno�i se; narod i mnogice narodi postati od tebe, i carevi ce izaci iz bedara tvojih, l dacu ti zemljukoju sam dao Avramu i Isaku, i nakon tebe semenu tvojemu dacu zemlju ovu." A kadsu krenuli iz Vetilja i hitali ka Efrati, kasnijem Vitlejemu, Rahilja je pocelada se porada i66 umrla na porodaju rodiv�i Jakovu sina. Po�to se mnogo mucila, pred smrt dadedetetu ime Venonija, �to znaci "sin muke", ali Jakov, radostan dolaskom na svetdvanaestog sina, promeni mu ime u Venijamin, �to znaci "sin desnice". Izgleda daje Jakovu bilo pisano da vi�e ne nade mira u Hananu. Jer kad se smesti iza kuleMigdolederske, sin mu Ruvim se upusti u nedozvoljenu ljubav s njegovomnalo�nicom Valom. Skrhan tim novim udarcem, Jakov se preseli u Mamriju, gde jestari otac Isak �eljno i�cekivao njegov povratak. Zagrliv�i sina i naradovav�ise do mile volje, Isak zavr�i svoj �ivot u sto osamdesetoj godini. Na pogreb jedo�ao i Isav, i braca u najboljoj slozi sahrani�e oca u porodicnoj grobnici uMakpeli, gde su vec pocivali Avram i Sara.67 ISTINA l LEGENDA O PRAOCIMA Vec znamo da je biblijski tekst u sada�njoj verziji nastao ralativno kasno, tekpo povratku Jevreja iz vavilonskog ropstva, dakle u periodu od VI do IV veka prena�e ere. Autori konacne redakcije bili su sve�tenici. Namera irn je bila dapoucavaju, a ne da pi�u istoriju jevrejskog naroda. Istorija je po njihovomshvatanju bilo sredstvo kojim se slu�io Bog da objavljuje svoju volju, danagraduje i ka�njava. U duhu tih religijskih i vaspitnih postavki, menjali sutradicionalno istorijsko naslede, izbacivali sve �to im nije odgovaralo, pa idopunjavali vlastitim pricama da istaknu neku religioznu ideju. Biblijskelicnosti, koje su se po njihom mi�ljenju pokoravale bo�jem zakonu, ocenjivali sublagonaklono, dok su licnosti koje su iz nekog razloga bile u sukobu s njim,prikazivali kao gre�nike koje je Jehova opravdano ka�njavao.Nema sumnje da sve�tenici nisu bili originalni autori, vec kompilatori iredaktori starijih svedocanstava. Analiza biblijskog teksta pokazala je da unjemu treba razlikovati tri sloja. Najstariji deo napisan je u IX veku pre na�eere. Karakteristicna osobina mu je ta �to nepoznati autori za oznacavanje Bogakoriste rec Elohim. U mladim delovima koji poticu iz VIII veka pre na�e ere, Bogse vec javlja pod imenom Jehova. U VII veku pre na�e ere ta dva dela spojena suu jednu celinu i toliko izme�ana da u tekstu srecemo naizmenicno i jedno i drugoime. Ta spojena verzija je kasnije prepisivana i podvrgnuta novim redakcijama.Konacna verzija poslu�ila je sve�tenicima kao osnova za tumacenje price u oblikukoji je u�ao u biblijski kanon.Za kriticnu analizu biblijskog teksta i utvrdivanje hrono

logije pojedinih delova biblije ogromne zasluge ima nemacki naucnik JulijusVelhauzen. Posle dugog i detaljnog proucavanja biblijskog teksta do�ao je dozakljucka da je istorija Jevreja, kako je predstavljena u Bibliji, napisanamnogo kasnije i da prema tome price o praocima, o Mojsiju, pa cak i o sudijamatreba svrstati u legende relativno novijeg datuma. Velhauzenova �kola bila jeuspe�na trideset godina, pa jo� i danas ima svojih pristalica, ali nauka je odvremena Velhauzena napredovala. Izvr�ena su velika arheolo�ka otkrica kojazahtevaju korekciju zakljucaka do kojih je do�ao Velhauzen. Ogromne vavilonskearhive, pronadene u gradovima kao �to je, na primer, Niniva, otkopavanjepalestinskih gradova koji se pominju u pricama o praocima kao i uporedivanje tihotkrica s biblijskim tekstovima -potvrdili su bez ikakve sumnje da je istorijskonaslede na koje su se oslanjali sve�tenici u VI veku pre na�e ere mnogo starijenego �to je Velhauzen pretpostavljao.To istorijsko naslede jevrejski narod usmeno je prenosio s pokoljenje napokoljenje. Zahvaljujuci narodnom karakteru prica, pored istinitih dogadaja,nagomilalo se toliko legendi, narodnih predanja, bajki i pricica da je danaste�ko odvojiti istinu od ma�te. Sve�tenici-kompilatori, koji su priznavali samoJehovin i Mojsijev zakon, bezobzirno su preradivali predanja prilagoda-vajuci ihsvojoj religijskoj tezi, ali su kao osnovu za svoje ucenje uzimali stwa narodnapredanja koja su predstavljala odraz stvaralacke ma�te Jevreja, njihovogmentaliteta, obicaja i te�nji. Sve�tenici su nepa�njom ne�to i prevideli i nisuizbrisali iz tekstova sve �to ukazuje na njihovo vreme nastanka. U KnjiziPostanja nesumnjivo su se sacuvali tragovi politeizma i feti�izma, a u pricama opraocima veoma cesto nailazimo na obicaje i mitove koji poticu iz Mesopotamije.Zahvaljujuci de�ifrovanim tablicama s klinastim pismom nadenim u ru�evinamaNinive i Ugarita, saznali smo da price o Adamu i Evi, Vavilonskoj kuli i potopuu vecoj ili manjoj meri poticu iz sumerskih i vavilonskih mitova, a neki obicajiopisani u Bibliji, imaju svoj ekvivalent u mesopotamskim dru�tvima, pa su cakdelimicno kodifikovani u Hamurabijevom zakoniku. Ukratko, zaceci nekihbiblijskih prica se�u u veoma daleke epohe.Dugo je smatrano da su narodna predanja samo usmeno preno�ena. Ali se na osnovuotkrica koja je 1905. godine izvr�io engleski arheolog Ser Flinders Pitri,pojavila pretpostavkai6(ijs%e legendeda su autori najstarijih biblijskih prica mogli da raspola�u i nekim pisanimizvorima. Pitri je u rudniku bakra i malahita na Sinajskoj gori nai�ao na staro,u steni uklesano fenicansko alfabetsko pismo koje potice iz XV veka pre na�eere. Ono jo� nije u dovoljnoj meri procitano, ali se zna da se sastoji od 32znaka i da sadr�i tekst na semitskom jeziku. Tekst su verovatno u stenu uklesaliizrailjski robovi koje su Egipcani poslali na prinudni rad u rudnike. Prematome, nije iskljuceno da su Jevreji pisali svoje dokumente jo� u drugommilenijumu pre na�e ere. Treba se po-dsetiti da je Fenikija, koja se granicila sHananom, domovina alfabetskog pisma. Osim toga, medu dokumentima iz XIV veka prena�e ere, koji su nadeni u EI-Amarni, nalazi se bogata prepiska izmedu Hanana iEgipta. Sve te cinjenice potvrduju pretpostavku, da su se Izrailjci jo� u vremeMojsija, ako ne i ranije, slu�ili pismom.Za�to su onda iskopine nadene u Palestini tako siroma�ne pisanim izvorima? Zato�to su u Egiptu i Mesopotamiji nadene ogromne arhive pomocu kojih mo�e detaljnoda se rekonstrui�e istorija tih zemalja, dok je u Palestini otkriven samo malibroj pisanih dokumenata, kao �to je cuveni zakonik iz Ge-zera iz X veka,Jezekijin natpis iz VII veka i pisma iz Lakisa iz VI veka. Odgovor jejednostavan. U Pelestini se pisalo tu�em na krhkim glinenim plocicama, dok su uMesopotamiji klinasti znaci dletom urezivani u debele pecene tablice. U vla�nojpalestinskoj klimi glinene plocice su bile izlo�ene propadanju, a ako su senekim cudom do na�ih dana i ocuvale, tu� se toliko izbrisao da natpis nije bilomoguce procitati. Godine 1960. arheolozi su na glinenoj plocici prona�liizuzetno dobro ocuvano pismo iz VII veka pre na�e ere. Sadr�aj pisma, upucenog

knezu, bila je tu�ba izrailjskog seljaka kome je poreznik uzeo ogrtac zbognavodno neizmirenog poreza. To otkrice za nauku ima veoma veliki znacaj, jersvedoci da su se u Palestini slu�ili pismom cak i u svakodnevnom �ivotu. Starostbiblijskih predanja otkriva nam i pa�ljiva analiza njihovog sadr�aja. �ivotkakav je vodio Avram u Hananu, tipican je za nomadska stocarska plemena. Izvesnovreme u godini praotac je logorovao pod zidina-ma gradova i razmenjivao svojurobu - mleko, vunu i ko�u - za zanatske prizvode iz grada. Logor mu se sastojaood �atora postavljenih u krug. Ispred njih su sedele �ene, prele vunu i pevusile svoje mesopotamske pesmice. Veliki praocev �ator nala�----------------------------------------------------------------------------Zetwn 'J(psi(fovs/(izio se u sredini i slu�io je za okupljanje stare�ina. Tu je Avram izdavaonaredenja posluzi i pastirima, re�avao sporove i primao goste.Bila su to surova i jo� nedovoljno civilizovana vremena. Kod Jevreja je vladaozakon krvne osvete: "oko za oko", "zub za zub". Krvavi dogadaj vezan za Dininuotmicu svakako nije bio usamljen, mada cinjenica �to Jakov nije odobravaopostupak, svedoci da je surovost tih obicaja jo� tada pocela da slabi. U prilogstarosti biblijskih predanja govori i proces postepene promene dru�tvenih odnosakoji mo�emo da pratimo u tekstovima. U Avramovom klanu jo� se vidi tipicnopatrijarhalno ustrojstvo, ali vec tad se javlaju izrazite klasne razlike. Avramje bogata� i vlasnik robova; od ostalih clanova klana deli ga provalija koju jenastojao da ozakoni dajuci sebi i svojoj �eni plemicka imena.Vidimo i to da Jevreji korak po korak prelaze s nomadskog na zemljoradnickinacin �ivota u stalnom boravi�tu. Avram je tipicni beduinski �eik koji �ivi uuslovima idilicne jednostavnosti. Sam kolje tele da ugosti tri tajanstvenaputnika, a za pice im daje mleko. Isak kupuje zemlju i ima uspeha u obradizemlje i ne pije mleko vec vino, dok je Jakov, sa svojim vrlinama i manama, vecproizvod naseljene, gotovo gradske sredine. Citav taj razvojni proces, takojasno opisan u biblijskim pricama koje slede.^otpuno je u saglasnosti s onim �toje dana�nja nauka uspela da utvrdi o ranim fazama dru�tvenog razvitka. Izbiblijske tradicije mo�e se izvesti zakljucak da je Avram postao pristalicamonoteizma. Zahvaljujuci detaljnom proucavanju raznih redakcionih slojevaBiblije, u stanju smo da proverimo koliko tu cinjenicu mo�emo da pripi�emoispravkama koje su izvr�ili sve�tenici u VI veku pre na�e ere. Znamo da se ukasnijim vekovima Jevrejski narod cesto klanjao kultovima hanan-skih bogova i dasu ga proroci zbog toga u svojim vatrenim propovedima o�tro kritikovali.Verovatnija je pretpostavka da se u doba praotaca ne radi toliko o cistommonoteizmu koliko o henoteizmu, odnosno o verovanju po kome postoje brojnibogovi, ali treba slaviti samo boga za�titniku plemena. Avramov bog nemauniverzalnih crta, on je tipican plemenski bog koji se brine samo za buducnost idobro naroda koji je izabrao.Koncepcija tog boga je veoma primitivna. On se pona�a kao covek, mesa se upitanja zemaljskog �ivota, raspravlja salegende71 Avramom, pa cak odobrava u moralnom pogledu njegove sumnjive postupke. Jakov senosi s njim celu noc i primorava ga da mu ozakoni pravo prvorodstva koje je naprevaru oduzeo Isavu.Posle povratka Jevreja iz vavilonskog ropstva, kad se monoteizam pod uticajemproroka konacno iskristalisao i eticki produbio, takva religijska koncepcijapostala je vec anahronizam. Prisustvo tih naivnih i primitivnih religioznihshvatanja mo�e se objasniti jedino cinjenicom �to su ih sve�tenici-redaktoridoslovno preneli u biblijske knjige zajedno s drevnim narodnim pre-danjima nakoja su se u svom radu oslanjali.U biblijskim pricama posebno pada u oci plasticna i jezgrovita karakteristikapraotaca. Svaki lik je drugaciji, individuali-zovan i naslikan sa zadivljujucimosecanjem za realizam. Koliko se razlikuju jedan od drugog Avram, Lot, Isak ili

Jakov. Koliko su uverljive u svojim �enskim osobinama Sara, Reveka, Rahilja ilinesrecna Agara! A Isav, taj enfant terrible porodice, koji voli lov, skitapoljima a prezire poljske radove. Plahovit je i napra-sit a ipak dobrodu�an izaboravlja nanete mu nepravde. Neobicno je recita cinjenica da mu je Biblijaocigledno naklonjena, cak i Isak, koji je s njim morao imati mnogo neprilika,pokazuje prema njemu ocinsku slabost. Ne mo�emo se oteti utisku da je u licnostiIsavovoj jevrejski narod izrazio vecitu podsvesnu nostalgiju za starim dobrimvremenima, kad su mu pradedovi bili slobodni pastiri i nomadi.Sve �to citamo o praocima izvanredno je zanimljivo, bogato dramaticnimsituacijama, puno dogadaja i neobicnih anegdota. U pricama se prikazuje covekcelovit, nama blizak po svojim manama, vrlinama i konfliktima. Upravozahvaljujuci tome Biblija je bila i uvek ce biti savremena. Ona je kao isecak izpulsi-rajuceg �ivota davnih epoha, koji je nekim cudom pre�iveo burna vremena isada nam omogucava da se zagledamo u samu dubinu onoga �to je neprolazno iarhiljudsko.Price o praocima imaju sve karakteristicne osobine narodnih predanja i prikazujumentalitet davnih jevrejskih pokoljenja. Nije te�ko da zamislimo tada�njepastire kako sedeci oko vatre pricaju zabavne pricice i anegdote o precima: kakoje Avram namagarcio faraona, kako je Isakov sluga sreo Reveku pored studenca,kako je lukavi Jakov iznudio od brata pravo prvorod-stva, a zatim Lavana oguliodo gole ko�e, kako su se Lija i Rahilja takmicile u radanju sinova.Bila su to caskanja priprostih ljudi, intelektualno neizgradenih, koji suobo�avali razne dosetljivosti svojih narodnih junaka. Bili su osetljivi napoetsku lepotu svojih legendi, ali se cesto nisu snalazili u moralnoj ocenipostupaka koje su svojim precima pripisivali. Pastirski �ivot bio je surov i punopasnosti; da bi se covek odr�ao na povr�ini u varvarsko doba stalnih ratova iokrutnosti, nije mogao imati suvi�e osetljivu savest.U tim pricama pastiri su davali ma�ti na volju. Njihovi praoci, osnivaci rodova,odlikuju se neobicnom dugovecno�cu i plodno�cu. Sara, i kao starica, ocaravakraljeve svojom lepotom. Bog i andeli me�aju se u ljudska pitanja da upute tokprice u �eljenom pravcu ili da razre�e bezizlazno dramaticnu situaciju. U timintervencijama cesto ima bajkovite lepote. Prisetimo se potresne scene upustinji, kad andeo savetuje prognanoj Agari da se vrati kuci ili kad je sasinom Ismailom spa�ava od smrti. Iskljuceno je da su sve te pojedinosti isitnice, koje nam tako verno prikazuju sliku dalekih epoha, mogli da smislesve�tenici koji su �iveli u VI veku pre na�e ere, dakle kada su dru�tveni uslovii obicaji bili potpuno drugaciji, cak ni daroviti pisac ne bi bio u stanju da toucini. Preradujuci tekstove sve�tenici su, istina, uneli u njih izvesneanahronizme, ali tih propusta ima relativno malo. Kada tvrde da su praociposedovali kamile, to je zato �to se u Nfiovo vreme kamila sretala svakodnevno.Tek je relativno skoro otkriveno da se kamila u slu�bi coveka pojavila negde uXII veku pre na�e ere, a to znaci nekoliko stotina godina kasnije. Nemamorazloga za sumnju da su sve�tenici imali pri ruci veoma stara narodna predanja opraocima, mo�da cak i pisane izvore, i da su ih u svoju kompilaciju unosiliuglavnom u originalnom obliku. Stoga su price autenticne i verno repro-dukovane,onako kako ih je prenela vekovna tradicija.Na �alost, iz toga nikako ne proizlazi da je mi�ljenje onih naucnika koji dovodeu pitanje istoricnost praotaca li�eno osnova. Sasvim je razumljivo da su udrevna vremena jevrejska plemena morala da imaju svoje vode, ali ne znamo da lise mogu poistovetiti s Avramom, Isakom i Jakovom iz biblijskih prica. �tavi�e,nagomilavanjem novih arheolo�kih dostignuca to pitanje se pre komplikuje nego�to se razja�njava. Poku�ajmo ukratko da prika�emo �ta je nauka u toj oblastiuspela dosad da utvrdi.

U Tel el-Amarni u Egiptu, otkriveno je trista tablica s klinastim pismom kojepoticu iz XV veka pre na�e ere. To su pisma koja su sirijski i palestinski

kne�evi pisali faraonima Amenofisu III i Ahenatonu. U jednom pismu palestinskiknez saop�tava da su se u njegovoj dr�avi pojavila plemena Habiru i da su do�laiz Mesopotamije. Proucavaoci Biblije smatraju da se pod imenom Habiru krijuJevreji, mada se mi�ljenja po tom pitanju ne sla�u. Te iskopine su va�ne utoliko�to bismo tu mogli imati eventualni trag prisutnosti Jevreja u Palestini jo� prevremena Mojsija.Senzacionalno otkrice dugujemo francuskom arheologu Andre Parou. Na putu izmeduMosula i Damaska uzdi�e se brda�ce koje Arabljani zovu Tel Hariri. Za vremekopanja rake, grobari su tamo prona�li statuetu izradenu u neobicnom stilu, kojije pokazivao da ona pripada nekoj nepoznatoj kulturi.Na vest o pronalasku tamo je 1934. godine pohitao Paro i preduzeo sistematskaarheolo�ka iskopavanja. Vec prvih dana izvadio je iz ru�evina figuricu bradatogmu�karca s rukama sklopljenim kao za molitvu. Natpis na njenom postolju, urezanklinastim znacima, glasio je: "Ja sam Lami-Mari, kralj dr�aveMari..." Uzbudenje je bilo ogromno. Da je postojala dr�ava Mari dodu�e se znalo, ali nikonije uspeo da utvrdi gde se prostirala. U XVII veku pre na�e ere osvojila ju jevavilonska vojska i njenu prestonicu tako razorila da od nje nije ostalo nitraga. Dalja istra�ivanja Paroa konacno su potvrdila da se pod brda�cem krijuru�evine prestonice. Otkopani su hramovi, privatne kuce, odbrambeni bedemi,zigurat i pre svega velicanstveni kraljevski dvorac koji potice iz trecegmilenijuma pre na�e ere. Gradevina se sastojala od 260 soba i dvorana. U njemusu se nalazile kuhinje, kupatila s kadama, prestona dvorana i sanktuarijumposvecen boginji Istar. Svuda su bili vidljivi tragovi po�ara i name-rnoguni�tavanja, nepobitni znaci vavilonske invazije.Ali najkapitalniji pronalazak bila je ipak kraljevska arhiva k°ja je sadr�avala33 600 tablica s klinastim pismom. Iz tih tablica doznali smo izmedu ostalog dasu stanovni�tvo dr�ave Mari cinila amorejska plemena. U sastav dr�ave ulazio jei grad Haran, i to u vreme kad su tamo stigli Tarini potomci.Kad je pocelo odcitavanje hronika, izve�taja i prepiske arzave Mari, iza�la jena videlo u svakom pogledu iznenadujuca74 cinjenica. Nazivi gradova Nahur, Turahi, Sarugi i Peliga, koji se pominju udokumentima, zapanjujuce su podsecali na imena Avramovih rodaka: Nahora, Tare,Seruha i Faleka. Osim toga, tamo se pominju i imena plemena Abam-ram i Jakob-el,pa cak i pleme Venijamin, koje se pojavilo na granici dr�ave i uznemi-ravalostanovni�tvo. Nije moglo biti sumnje da su ti plemenski nazivi u tesnoj vezi sAvramom, njegovim unukom Jakovom kao i najmladim Jakovljevim sinom Venijaminom,praocem jednog od izrailjskih plemena. Ovom prilikom treba podsetiti da se uBibliji i Nahorov tast zove Haran, pa se i u tom slucaju pokazuje iznenadujucaidenticnost imena licnosti i naziva gradova.To izuzetno otkirice nametalo je zakljucak da su imena praotaca u stvari naziviplemena ili gradova koja su ta plemena osnovala ili oru�jem osvojila. U tomslucaju Avram bi vero-vatno bio mitolo�ka personifikacija jednog od jevrejskihplemena koje se odselilo u Hanan. U njegovoj licnosti u narodnom secanjusakupila se sva sudbina koju su ova plemana do�ivela za vreme tih seljenja unovo boravi�te. Lingvisticka analiza tablica iz dr�ave Mari pokazala je da su Jevreji bili ubliskom srodstvu s Avramom i da su cak predstavljali jednu od njegovih etnickihgrana. To njihovu emigraciju stavlja u daleko �iru istorijsku perspektivu. Udrevno doba, od Persijskog zaliva prema severu, kretao se ogromni migracioniti<as semitskih naroda poznatih pod nazivom Amorejci. Nezadr�ivi pohod i�ao jeuz Eufrat, zbrisao dr�avice Sumera, i preplavio skoro citavu Mesopotamiju. Naru�evinama pokorenih dr�avica Amorejci su osnivali svoje brojne dr�avneorganizacije. Medu njima nikad nije bilo sloge, dok ih najzad nije ujedinio ujednu veliku dr�avu najveci njihov car, Hamurabi. U toj seobi amorejskih narodanesumnjivo su ucestvovala i jevrejska plemena. To mo�e da se zakljuci iz

cinjenice �to su ona najpre �ivela u Uru, a zatim su pre�la u Hanan, grad u komesu �iveli Amorejci, �to nam je danas poznato iz tablica nadenih u dr�avi Mari.U docnijim epohama u Mesopotamiju su prodrli sa seve-ra narodi nesemitskogporekla. Potiskivani iz svojih naseobina, povlacili su se na jugozapad. Tokom tenove migracije, Siriju su zauzeli Aramejci, a zapadne i ju�ne krajeve Hanananaselili Moavci, Amonci i Edomci. Ne�to kasnije njihovim stopama krenulo je iAvramovo pleme, a kao �to proizlazi iz Biblije, na tu^e legende

seobu bilo je primorano i zbog nekih verskih sukoba. Nejasne uspomene o timdogadajima urezale su se u secanje jevrejskih pokoljenja u vidu legendi ianegdotskih prica, koje su posle mnogih vekova sve�tenici uneli u biblijskeknjige.Zahvaljujuci arheolo�kim otkricima, danas se u pricama o Avramu, Isaku i Jakovumo�e ukazati na konkretne fragmente koji otkrivaju neposrednu vezu smesopotamskom tradicijom i s drevnim religijskim kultovima. Nekim od tihfragmenata treba se pozabaviti malo detaljnije, da bi se pokazalo koliko jeispravna teza o starosti tih narodnih predanja.Pre svega, osetljivo pitanje davanja Sare u carske hareme. Ne treba zaboravitida se to dogodilo u prvoj polovini drugog milenijuma pre na�e ere, u vreme kadsu nomadska plemena �ivela u uslovima veoma primitivnog dru�tvenog uredenje, ukome su mu�karci smatrali �enu za svoje vlasni�tvo kojim su mogli slobodno daraspola�u kao i svakim drugim vlasni�tvom. cak i nekoliko vekova kasnije Jehovaopominje cara Davida da ce mu za kaznu uzeti �enu i dati je njegovom susedu.Stoga je lako razumljivo za�to Sara tako pasivno i bez ikakvog otpora ispunjava�elju svoga mu�a.Drevni mesopotamski narodi, dakle i Jevreji, smatrali su preljubom odnos udate�ene s drugim mu�karcem, ne zato �to on nije bio njen mu�, vec jedino zbog toga�to na nju nije imao nikakvo pravo vlasni�tva. To se odnosilo i na verenicuukoliko je buduci mu� za nju platio otkup. Medutim, odnos sa neudatom �enom,koja jo� nije verena i otkupljena, smatran je za manje prestupe koji su uglavnomka�njavani placanjem od�tete roditeljima. Kako iz toga proizlazi, glavna �eninadu�nost je bila da rada decu i da podr�ava rod svoga mu�a, a stroga za�titanjene nepovredivosti imala je za cilj da obezbedi pravo potomstva i nasleda.U skladu s tim shvatanjima, nije pridavan ni najmanji znacaj devicanstvuneudatih devojaka. Kad Lot hoce da prepusti svoje kceri na milost i nemilostsodomskoj rulji samo da spase goste, on postupa u duhu te duboko ukorenjenetradicije. Kceri jo� nisu bile udate �ene i majke roda, pa �teta ne bi bila takovelika. To nikako ne znaci da su Jevreji odobravali taj Lotov postupak. Pa, Jakovljevisinovi, Simeun i Levije, krvavo su osvetili sestru koju je oteo knez Sihem.Epizoda s Lotom je bez su76 mnje tipicna prica koja se prenosi s pokoljenja na pokoljenje.Preteranom metaforom narod je svakako hteo da istakne koliko mu je iznad svegabio drag obicaj gostoprimstva. Osim toga, ne mo�emo se oteti utisku da u Biblijiimamo posla sa zajedljivom spletkom koju je narod �irio, jer je Lot bio praotacMoavaca i Amonaca, dakle naroda prema kojima su se Jevreji odnosilineprijateljski i prezrivo.Obicaji koji se ticu dru�tvenog polo�aja �ena pravno su obuhvaceni uHamurabijevom zakoniku. Iz njegovih postavki logicno proistice da je i preljubabila dopu�tena ako iz nekih razloga na nju pristaje mu�, izmedu ostalog u strahuda ne izgubi �ivot. Avram u dva navrata daje Saru u harem tudih careva podizgovorom da mu je sestra. To nikako ne svedoci o izopacenim moralnimshvatanjima Jevreja, kako je ranije sa ustrucavanjem smatrano. Kako se unajstarija vremena gledalo na ove stvari, mo�e da se zakljuci i po tome, �to Bogpo svoj prilici opravdava Avramovu podvalu. Ne ka�njava njega, vec careve, iako

su oni bili nevine �rtve podvale. Verovatno samo zato �to su carevi posrednobili krivi ne znajuci za granice u nasilju i samovolji, tako da je Avram imaoopravdane razloge �to ih se bojao. Ta kazna ima i svoju prakticnu stranu. Radilose o tome da se carevi primoraju da vrate Saru, kojoj je bilo pisano da postanepramajka izrailjskih pokoljenja.^Po�to smo vec kod Sare, dotaknimo se i zabavnog pitanja njene lepote. Imala je�ezdeset i pet godina kada ju je faraon uzeo u svoj harem, a u osamdesetojgodini svojom lepo-tom izazvala je divljenje u Avimelehovoj dr�avi. U biblijskimpredanjima, jevrejski plemenski junaci odlikuju se nadprirodnom dugovecno�cu iplodno�cu; kada se rastao od �ivota Tara je imao 250 godina, a Avram je do�iveo175 godina. Jevrejski narod zato je lako poverovao da je �ena njihovog praoca,koja je po legendi morala da ostavlja dubok utisak na savremenike, tako dugosacuvala �enske cari. Biblijsko predanje o njenoj lepoti odr�alo se kroz celu istoriju Izrailjaca. Upecinama kraj Mrtvog mora, u divljim, nenaseljenim, stenovitim urvinamaotkriveni su godine 1947. smotuljci s biblijskim tekstovima koji poticu izperioda izmedu III veka pre na�e ere i l veka na�e ere. Oni su pripadalijevrejskoj sekti esenima, cije je sredi�te bio manastir u Kumranu, sagradenverovatno u II veku pre na�e ere. Jedan smotuljak sadr�i ara

mejski komentar Knjige Postanja, u kome se pored ostalog nalazi i opis Sarinelepote. U prevodu on glasi ovako:"O kako je rumeno lice njeno, kako su carobne oci njene, kako je divan nos njeni kako lik njen zraci! O, kako su joj skladne grudi, kako je neporocna belinatela njenog! O, kako je slatko pogledati na njena ramena i ruke punesavr�enstva! Kako su joj tanani i ne�ni prsti, kako zanosna stopala ibesprekorna bedra!"l tu�na Agarina prica nalazi svoje obja�njenje u meso-potamskim obicajimakodifikovanim u Hamurabijevom zakonodavstvu. Zakon je tacno odredivao ulogunalo�nice i njene dece u porodici. On je nalagao da nalo�nica rodi na kolenimasupruge nerotkinje. To je bio cin formalnog priznavanja sina robinje zapunopravnog naslednika roda. Taj cudan obicaj Biblija po-minje i u prici oLavanovim kcerima. U arhivi otkopanoj u ru�evinama vile bogatog mesopo-tamskog trgovca u gradu Nuzinaden je bracni ugovor porodice Tehaptili (oko 1500. godine pre na�e ere) kojiizmedu ostalog sadr�i sledecu odredbu:"Ako �ena bude imala dece, mu� nema pravo da uzme drugu �enu. Ali ako ih ne budeimala, tada ce sama izabrati mu�u robinju, a decu rodenu iz tog odnosa odgajacekao da su njena rodena."Treba jo� dodati, da je na osnovu Hamurabijevog zakonika, Sara zaista mogla dakazni robinju Agaru, ali nije imala pravo da je istera iz kuce.Predimo sada na jedan od najcudnijih i najtajanstvenijih ritualnih obreda kojije Avram ustanovio za vreme svog puta po Hananu, na cin obrezivanja. Taj zahvatse ubraja u najstarije obicaje primitivnih naroda i mi u stvari ne znamo njegovpravi smisao. Srecemo ga u svim epohama i na svim kontinentima sveta. Herodot gaje pripisivao brizi za telesnu cistocu, dok sa-vremeni istra�ivaci u njemu videmagicni cin koji treba da sim-bolizuje krvavu �rtvu prinetu bo�anstvu.Obrezivanje su primenji-vala i neka indijanska plemena pre otkrica Amerike, kaoi narodi Australije, Polinezije i Afrike. Za nas je va�no to �to su se cinuobrezivanja podvrgavali i egipatski sve�tenici. Jevreji su se s tim ritualomupoznali verovatno za vreme svog kratkog boravka u Egiptu i pod utiskom njegovereligiozne simbolike uveli ga kao spolja�nji znak zaveta Bogu. Herodot tvrdi dasu gaJevreji, Edomci, Amonci i Moavci preuzeli od Egipcana. To je tim preverovatnije, jer obrezivanje nije bilo poznato u Mesopo-tamiji, odakle supomenuti narodi do�li u Hanan. Osim toga, grcki istoricar tvrdi da su Egipcanisvojevremeno obicaj obrezi-vanja primili od Etiopljana. Pretpostavlja se da su

ga i Arabljani uveli pod uticajem Etiopljana, i to jo� pre pojave Muhameda.Uporedo s islamom ra�irili su ga svuda dokle god je dopirao njihov uticaj;medutim, Kuran ne samo da ne nala�e obrezivanje, vec ga precutkuje.Ako genezu obrezivanja treba tra�iti u Egiptu, onda je Avramov razgovor s Bogomi njegovo cenkanje za �ivot nevinih Sodomljana, ocigledno mesopotamskog porekla.U sumerskoj prici o potopu, boginja I�tar pojavljuje se pred likom najvi�egboga, koji je odgovoran za potop, i optu�uje ga za nepravdu, pa cak i zlocin. Ponjenom mi�ljenju, bog nije imao prava da uni�tava celo covecanstvo, jer su �rtvebili i nevini i pobo�ni ljudi. Svoju optu�bu ona zavr�ava karakteristicnomsentencijom: "Svaki gre�nik licno odgovara za svoje grehe."U tom sumerskom mitu odbacen je princip kolektivne odgovornosti. Pitanje patnjei smrti pravednih i pobo�nih ljudi od pamtiveka muci savest ljudskih pokoljenja.Za�to Bog dozvoljava da pate pravednici, a da gre�nici u�ivaju u izobilju?Poku�aj odgovora na to pitanje srecemo i u biblijskoj girici o tragicnoj sudbiniJova kao i u nekim drugim drevnim legendama.Koliko se u secanje Jevreja urezao boravak u Mesopo-tamiji, mo�da najboljepokazuju nebeske Jakovljeve lestve s andelima koji idu gore-dole po njima. One�ivo podsecaju na zigurate ili piramide u Uru i Vavilonu, s njihovim kamenimstepeni�tem po kome su u svecanoj povorci koracali sve�tenici. Svaku sumnju u tootklanjaju reci koje je, probudiv�i se, izgovorio Jakov: "Kako je stra�no mestoovo! Ovde je doista kuca Bo�ja, i ovo su vrata nebeska!" Ova vrata nebeska ukontekstu s lestvama bila bi sasvim nerazumljiva kad ne bismo znali da recVavilon u prevodu znaci bo�ja vrata. Ta vizija je, dakle, nesumnjiva asocijacijana vavilonski zigurat.Da ovekoveci do�ivljeno snovidenje Jakov je postavio kamen i prelio gamaslinovim uljem. Ucinio je to u skladu s prastarim semitskim obicajima. Kultkamena (na hebrejskom mass-aba) jedan je od najstarijih kultova drevnih naroda.Crni kamen (egetuk79 u Kabi u Meki predstavlja relikt prastare religije Arabljana iz doba politeizma.Kult kamena upra�njavali su i Fenicani i Hananci. U Palestini ih je otkopanomno�tvo. Izmedu ostalog u ru�evinama grada Gezera nadeno je osam svetih stubova,postavljenih na brdu. Semiti su verovali da u njima �ivi Bog i zato su ihnazivali Betel, odnosno kuca bo�ja. Tako je upravo i Jakov nazvao mesto gde sumu se u snu javile nebeske lestve s andelima. Ta epizoda je dokaz da se uJakovljevom pokoljenju nije ugasio arhaicni feti�izam.Istra�ivacima je najvi�e muka zadavala scena prino�enja Isaka na �rtvu. Tomracno poglavlje biblijske povesti u potpunoj je suprotnosti sa shvatanjem odobrom Bogu, koji u ovom slucaju na tako surov nacin stavlja na isku�enje svogpobo�nog pobornika. Ali danas znamo da ta epizoda predstavlja poslednji odrazvarvarskih kultnih obicaja, a zahvaljujuci arheolo�kim otkricima upoznali smo injegovu genezu.U Mesopotamiji, Siriji kao i u Hananu postojao je veoma stari ritual �rtvovanjabogovima prvorodene dece. U arheolo�kim nalazi�tima u Gezeru, jednom odnajcenjenijih sredi�ta hanan-skog kulta, arheolozi su u pecini i njenoj okolinina�li urne sa skeletima dece od osam dana, �rtvovane bogovima. Deca su �rtvovanai prilikom podizanja hramova i javnih zgrada. Ostaci tih ritualnih �rtava cestose srecu zazidani u temeljima kuca, a u gradu Megidonu, pod gradskim zidinama,nadeni su zacementirani posmrtni ostaci petnaestogodi�nje devojcice.Ova epizoda ima neceg zajednickog s mesopotamskim mitovima. Na to ukazuje ovankoji se rogovima zapleo u grmlje. To je, bez sumnje, neki kultni simbol, jer jeengleski arheolog Vuli iz ru�evina grada Ura otkopao skulpturu takvog ovna, srogovima zapetljanim u grmlju. Ta skulptura za Sumere je morala da predstavljaveliku svetinju. O tome ne svedoci samo cinjenica �to je nadena u jednojkraljevskoj grobnici, vec i njena izrada. Izrezbarena je u drvetu i okovanazlatom, a rogove ovna i grane grmlja drevni majstor izrezbario je od lazurita.

Narodi koji su u Aramovo vreme �iveli u Hananu, vecim delom su pripadalizapadnoj grupi Semita i govorili su jezikom veoma bliskim hebrejskom. O njihovimreligijskim verovanjima imali smo veoma oskudne podatke. Tek su nam tablice sklinastim pismom, otkopane iz ru�evina fenickog grada Ugarita, omogucile dadetaljno rekonstrui�emo njihovu mitologiju i religijski ri80 tual. Njihov najvi�i bog bio je El (bog), koji se cesto javlja i pod imenomDagan ili Dagon. Smatran je tvorcem sveta i zami�ljan kao starac s dugom bradom.Najpopularniji bog ipak je bio Bal, gospodar vetra i ki�e, za�titnikzemljoradnika i �etve. Od brojnog hananskog panteona treba jo� pomenuti boginjuljubavi Astartu, ili A�eru. Kult u njenu cast imao je karakter orgija, a unjenim svetili�tima vr�en je sakralni razvrat. Osim toga, svaki hananski gradimao je svog boga za�titnika.Religija Hananaca pokazuje mnoge slicnosti s verovanji-ma Vavilonaca. Nekihananski bogovi imaju svoj ekvivalent u Vavilonu, cak su im i imena cestoslicna. Nema sumnje da je prvobitni politeisticki kult Jevreja u mnogimdetaljima bio blizak hananskom kultu. Biblijski tekstovi svedoce o tome da su sei Jevreji za oznacavanje boga cesto slu�ili recju Bal; Elohim-Bog u svom imenusadr�i isti koren kao i najvi�i hananski bog El, a njegov sin, cestopoistovecivan s Balom, zvao se Jav, �to bez sumnje predstavlja dijalekatskumodifikaciju imena Jehove, plemenskog boga Jevreja.Hananci su, dodu�e, svojim bogovima prinosili i ljudske �rtve, ali sucivilizacijski bili na daleko vi�em nivou od nomadskih jevrejskih plemena.�iveli su u gradovima, bavili se zemljoradnjom i imali izvanredno zanatstvo. Tajvi�i civilizacijski nivo i srodnost jezika i kulta, morali su da imaju jakuticaj na nove emiralle koji su �iveli pod �atorima.Avram se nesumnjivo suprotstavljao tim uticajima, a izraz njegovog stanovi�tavidi se u epizodi sa Isakom. Kako to obicno u Bibliji biva, varvarski kultniobicaj podle�e sublimaciji i postaje simbol duboke religiozne misli. U ovomslucaju radi se o isticanju bezuslovnog pokoravanja volji Bo�joj, ali i osu�tinskoj promeni koja se odigrala u religioznim shvatanjima Jevreja. U KnjiziBrojeva, �rtvovanje dece osuduje se kao najte�i zlocin Hananaca. Dogadaj sIsakom je, dakle, neka vrsta formalnog odricanja od krvavih rituala koji sunesumnjivo jo� uvek postojali u Hananu.Statuete kucnih bo�anstava koje je ukrala Rahilja, dugo su bili nere�ivazagonetka. Proucavaoce Biblije intrigralo je to za�to je Rahilja ukrala testatuete, koje se na hebrejskom zovu terafim, i za�to im je Lavan pridavaotoliki znacaj. Odgovor na to pitanje dobijen je tek nedavno. U arhivi tablica sklinastim pismom u gradu Nuzi naden je testament u kome otac prepisu

01 je najstarijem sinu statuetu kucnog bo�anstva zajedno s glavnim delom nasleda inapominje da ostali sinovi imaju pravo da dolaze u kucu glavnog naslednika i daprinose �rtve tome bo�anstvu. Iz postavki Hamurabijevog zakonika proistice dazet koji poseduje tastovu statuetu kucnog bo�anstva, stice pravo na po-delunasledstva sa sinovima. Na osnovu tih cinjenica mo�emo sumnjati da se Rahilja nije toliko rukovodilaidolopoklonstvom koliko prakticnim razlozima. Kradom kucnih bo�anstava htela jeda obezbedi mu�u pravo uce�ca u podeli nasledstva posle smrti svoga oca. Lavanje to znao i zbog toga je tako �estoko nastojao da vrati ukradene statuete.Nije manje star ni obicaj da se u tastovoj kuci odradi izvestan broj godina za�enidbu njegovom kcerkom i, za divno cudo, odr�ao se do dana�njeg dana kod nekihnaroda Dalekog istoka. Arkadi Fidler u svojim Divljim bananama govori o takvomjednom slucaju na koji je nai�ao kod vijetnamskog naroda Taja. Kod Tatara iSirijaca slu�enje kod tasta bilo je obavezno jo� i u XIX veku. Nemacki putopisacBurkhart u knjizi Putovanje po Siriji, pi�e: "Jednom prilikom sam sreo mladogcoveka koji je osam godina radio samo za hranu; na kraju tog perioda trebalo je

da se o�eni cerkom svoga poslodavca, za koju bi inace morao da plati sedamstotina pjastera. Kad sam ga sreo, bio je vec tri godine o�enjen. Ali gorko se�alio na svoga tasta, koji je i dalje zahtevao od njega da radi najte�e poslovebesplatno. To ga je ometalo da osnuje svoje domacinstvo i porodicu. Bilo je to uokolini Damaska." Kakva neverovatna slicnost s prepirkama Lavana i Jakova.U poglavljima Knjige Postanja, koja sadr�e povest trojice praotaca, srecemo sesa nazivima niza gradova koji su pvobi-tno smatrani za legendarne. Ali velikadostignuca arheologije na prelomu XIX i XX veka potvrdila su njihovu istoricnosti samim tim dokazala da je Biblija u tom pogledu verodostojna.To se pre svega odnosi na grad Ur, iz koga je Avramov otac emigrirao u Haran.Godine 1922. veliki engleski arheolog Lionard Vuli zapoceo je arheolo�kaiskopavanja na uzvi�ici koju Arabljani zovu Brdo smole i otkrio ru�evineogromnog grada koji su osnovali Sumeri tri hiljade godina pre na�e ere. Na vrhugradevine, koja je po obliku slicna piramidi, zvanom zigurat, nalazio se hramposvecen bogu meseca, koji je bio kultno mesto ne82 Zenon ftpprekidne skoro dve hiljade godina.Vuli je po iskopinama rekonstrusao kucu imucnog gradanina iz perioda izmedu XIXi XVIII veka pre na�e ere, znaci iz vremena kad je, po svoj prilici, tamo �ivelaTarina porodica. Na osnovu te rekonstrukcije, engleski arheolog u svojoj knjiziUr Haldejski pi�e: "Moramo iz osnova da revidiramo na�e poglede na jevrejskogpraoca po�to smo saznali u kakvim kulturnim uslovima je proveo svoje ranegodine. Bio je �itelj velikog grada i naslednik stare, visoko razvijenecivilizacije. Kuce svedoce o �ivotu u komforu, pa cak i o rasko�i."Jo� je zanimljivija prica o otkricu Harana. Iz biblijske povesti proizlazi da jerazlog emigracije Tarinih potomaka iz Ura u Haran bila religija. Po mi�ljenjuamerickog orijentaliste Olbrajta, ta emigracija pripada razdoblju od XX do XVIIveka pre na�e ere, u vreme Hamurabijeve vladavine. Vreme Hamu-rabijeve vladavinejo� je predmet sporenja. Naucnici iznose tri perioda: 1955.- 1913. 1792.-1714. i1728.-1686. Postoje osnove po kojima se mo�e suditi da su Tarini potomci bilipo�tovaoci boga meseca. Potvrdu za to nalazimo u 24. poglavlju Knjige IsusaNavina (stih 2): "S onu stranu reke �ive�e negda oci va�i, Tara otac Avramov iotac Nahorov, i slu�i�e drugim bogovima." Iz biblijskog teksta doznajemo za�toje Avram napustio Haran i krenuo u zemlju Hanansku. Razlog emigracije bio jeAvramov prelazi* na henoteizam, koji se po biblijskom tekstu desio jo� u Uru. Touverenje bilo je duboko ukorenjeno u izrailjsku traici-ju i na�lo je svoj izrazi u Knjizi o Juditi (5, 8 - 9). Junakinja te knjige Judita ovako prica AsircuHolofernu o svojim precima: "...ne htedo�e ici za bogovima otaca svojih, kojibehu u zemlji Haldejskoj. Napustiv�i tada obrede otaca svojih, koji su mnogebogove priznavali, jednog Boga nebeskoga su slavili, koji im naredi da odatlekrenu, i da se nasele u Haranu."Jedna od legendi, zapisana na tablicama s klinastim pismom nadenih u Ugaritu,govori o borbi izmedu po�tovalaca meseca i po�tovalaca sunca i o proterivanjupoklonika meseca. Tragovi kulta meseca otkriveni su i u Palestini. Naucnicipretpostavljaju da ime Avramovog oca Tara potice od reci zajednicke svimsemitskim jezicima, i koja znaci mesec.Britanski arheolog Dejvid Storm Rajs doputovao je 1957. godine u ju�nu Tursku iotkrio ru�evine Harana. Ispostavilo se da se grad Tarinih potomaka nalazio nareci Nar Balih, pritoci<Bi6&js$gS3 gornjeg Eufrata, nepunih 500 kilometara severno od Ura. O tome da je Hanan biosredi�te kulta boga meseca i da su njegovi stanovnici bili poznati po verskomfanatizmu, doznali smo iz raznih starovavilonskih tekstova. Ali niko nije nipretpostavljao koliko su oni bili privr�eni tom svom bo�anstvu. Istra�ivanjakoja je u ru�evinama izvr�io engleski arheolog pokazala su da je kult meseca

tamo nad�iveo radanje i pad Rimskog carstva, da se hri�canstvo zadr�alo prednjegovim vratima, pa se cak i islam vekovima morao miriti s njegovimpostojanjem. Tek za Saladi-nove vladavine sru�en je mesecev hram, a na njegovimtemeljima, godine 1179. na�e ere, podignuta je d�amija, koju su, opet, sravnilisa zemljom Mongoli u XIII veku na�e ere.Ispod ru�evina triju velikih vrata d�amije, dr. Rajs je otkopao tri kamene plocena kojima je bio urezan znak boga meseca. Ploce su bile postavljene tako da susledbenici Muhameda, ulazeci u d�amiju, gazili po njima �to je bio znak da jedrevna religija Harana zauvek uni�tena.Na osnovu tih podataka dr. Rajs izvlaci hipotezu da se kult boga meseca odr�aosve do dvanaestog veka na�e ere.Kakve zakljucke mo�emo odatle da izvucemo? Ako prihvatimo da je Avram izbiblijske price zaista postojao, njegovu emigraciju mo�emo da smatramo kaobekstvo osnivaca novog kulta, progonjenog od fanaticnih stanovnika Harana. Tu senamece analogija s Muhamedom, koji je morao da be�i iz Meke. Ako, pak,posumnjamo u Avramovu istoricnost, onda cemo ga, u skladu sa sugestijama tablicaiz Marija, smatrati personifikacijom svega onoga �to je jedno od jevrejskihplemena pre�ivelo za vreme svojih seoba, �ta vi�e, neki biblijski tekstovi dajunam pravo da pretpostavimo da praocev monoteizam nije bio monoteizam u dana�njemsmislu te reci, vec kult plemenskog bo�anstva koje se javlja pod imenom Elohim.Da li hipotezu da je do emigracije do�lo zbog religijskih razloga onda trebaodbaciti? Mislim da ne treba. Treba samo Avramovu licnost zameniti plemenom, ihipoteza ce postati ve-rovatna. Jedno od jex'rejskih plemena koje je �ivelo uHaranu, moglo je da dode u o�tar sukob s poklonicima meseca u tom gradu, jerosim svog plemenskog boga za�tinika, nije htelo da prizna druge bogove, l tajsukob ih je na kraju primorao da potra�e novo boravi�te u Hananu. Odjeci tihdogadaja, kao �to smo vec pominjali, odr�ali su se u legendama i anegdotskimnarodnim pricama, koje su kasnije sve�tenici uneli u biblijski tekst.Iz uporedne istorije religija znamo da su bogovi podle-gali istim promenama kaoi njihovi poklonici. Pod uticajem politickih potresa i stradanja, Izrailjci supostepeno produbljavali svoju plemensku religiju, dok je na kraju, poslepovratka iz vavi-lonskog ropstva, nisu uzdigli na visine cistog, etickogmonotei-zma. Jehova postaje univerzalni bog, koji odgovara zahtevima vremena irazvijenije civilizacije izrailjskog naroda. Sve�tenici-redaktori izvr�ili su utom duhu ispravke u tekstovima drevnih predanja i nastojali da prika�u Avramakao najcistijeg poklonika monoteizma. Kao �to znamo, u tome nisu ba� potpunouspeli, po�to se u nekim fragmentima teksta mogu otkriti plemenska obele�japrvobitnog jevrejskog bo�anstva.Arheolo�ka istra�ivanja u Palestini daju sve bolje rezultate. U poslednje vremeotkrivene su ru�evine nekoliko gradova drugorazrednog znacaja pomenutih upovestima o praocima. Tako su, na primer, u blizini dana�njeg naselja Tel Balataotkopane razvaline grada kralja Emora, gde su Jakovljevi sinovi izvr�ili krvavuosvetu. Najstariji sloj nalazi�ta se�e do XIX veka pre na�e ere. Tamo su nadeniostaci sna�nih odbrambenih bedema, dvorca i hrama. Kao �to se iz ovoga mo�ezakljuciti, kralj Emor nije bio makar kakav vladar.Ali Mamrija, gde su Avram, a kasnije i Isak, �iveli medu hrastova, nikada nijenestala i nalazi se tri kilometra severno od Hebrona. Arabljani to mesto zovuHaram Ramet el-Halil (sveto brdo Bo�jeg prijatelja, tj Avrama). Tamo odpamtiveka postoji kult Avramovog hrasta, bunara i �rtvenika. Arheolo�kaistra�ivanja otkrila su navodni praocev bunar i temelje �rtvenika na kojima je udocnijim vekovima podignut hri�canski oltar. Osim toga, u okolnim pecinamanadeni su ostaci ljudskih kostiju koji svedoce da je Mamrija u prastarimvremenima bila veliko groblje. Iznad pecine u Makpeli, u blizini Mamrije, gde supo biblijskom predanju sahranjeni Avram, Isak i Jakov, sad stoji jedna odnajpo�tovanijih d�amija islama.Danas vec znamo i gde se nalazio Avimelehov grad Gerar. Njegove ru�evineotkrivene su u Tel D�emlehu, trinaest kilometara jugoistocno od Gaze. Godine

1927. engleska arheolo�ka ekipa dospela je do sloja iz bronzanog doba. Uru�evinama je nadeno mno�tvo vaga, �to bi svedocilo o tome da jeGerar u Avramova vremena bio va�no trgovacko sredi�te.Naucnicima do sada jo� nije uspelo da utvrde polo�aj Sodome i Gomore, iakoposlednjih godina sve vi�e preovlada-va mi�ljenje da su ti gradovi zaistapostojali. Rezultati dosada�njih istra�ivanja izgledaju ovako:

1. Jo� polovinom XIX veka Englezi su otkrili da se od uskog grebena Lisan, na istocnoj obali Mrtvog mora, prote�e pod vodom stenoviti prag koji preseca morena dva basena. U ju�nom delu voda je veoma plitka, a u severnom dno se naglospu�ta do dubine od cetiri stotine metara. Zato se pretpostavlja da je plitkokorito nekada bila dolina koja je potopljena za vreme neke geolo�kekataklizme. Biblija tvrdi da su gradovi Sodoma i Gomora le�ali u dolini �umovitoj (na hebrejskom Sidim), "...u dolini Sidimskoj, koja je sadaslano more" (Postanje, 14, 3). Nedavno su otkriveni fragmenti Stare istorijefenicanskog sve�tenika Sanhunijatona, koji pi�e: "Sidimska dolina se provalila i postala jezero..."2. Geolo�ka ispitivanja otkrila su tragove stra�nih vulkanskih kataklizama udolini Jordana, u podno�ju planine Tavor, u Arabijskoj pustinji, u Akabskom zalivu i du� Crvenog mora. Geolozi su cak uspeli da utvrde vreme te prirodnekatastrofe. Dogodila se dve hiljade godina pre na�e ere, dakle za Avramovih vremena. 3. U neposrednoj blizini Mrtvog mora nalazi se niz bre�uljakakoji se uglavnom sastoje od kamene soli. Neki od njih, usled procesa vetrenja,dobili su oblike koji podsecaju na ljude. Nema sumnje, dakle, da se tu rodilalegenda o Lotovoj �eni koja se pretvorila u stub soli.4. Odatle proistice da se u secanju izrailjskih pokoljenja sacuvala nekaprirodna katastrofa koja se u drevnim vremenim dogodila u okolini Mrtvog mora.Narod je - �to je razumljivo -okitio stra�ni dogadaj mno�tvom legendi ianegdota, �to ipak ne znaci da njihova su�tina nije istorijski istinita.5. Piloti koji redovno lete iznad Mrtvog mora tvrde da su primetili obrisenekih razvalina, i to upravo na onom mestu gde bl se, prema proracunu,morali nalaziti Sodoma i Gomora. Gnjurci su nastojali da prodru domorskog dna. Tako je, na Primer, voda baptisticke misije u Vitlejemu dr RalfBeni, godine 1958. objavio da je dopro do samog dna i nai�ao na ostatke nekognasipa, ali njegova tvrdnja primljena je s nepoverenjem.86 Zenon Nije ba� tako jednostavno roniti u Mrtvom moru i snaci se na njegovom dnu. Vodasadr�i 25% soli i toliko je mutna i te�ko je bilo �ta opaziti na du�inu ruke.Pored toga, toliko je gusta da covek mo�e da legne na njenu povr�inu i da citanovine. Gnjurac mora da ponese sa sobom gotovo cetrdeset kilograma tereta da bise spustio na dno. Uz to, visoki procenat soli izaziva neprijatno zapaljenjeko�e i bolno oticanje usana. U poslednje vreme za podvodnu ekspediciju ozbiljnose priprema americko-kanadska arheolo�ka ekipa. Mo�da ce uspeti da ra-zre�itajnu Sodome i Gomore.Ovde se treba dotaci i pitanja Damaska. U Bibliji nema pomena o tome da se Avramna putu za Hanan zadr�ao u tom gradu. Opisujuci tu epizodu puta, nismo se vodilineosnovanim pretpostavkama, vec smo se oslanjali na neke izvore i tragove kojitaj boravak cine vrlo verovatnim:1. Avramov boravak u Damasku pominje jevrejski istoricar JosifFlavije (37.-95. g.n.e.) u svom delu Jevrejska starina, oslanjajuci se verovatnona nama nepoznate izvore ili narodna predanja.2. Drevni, veoma prometan put iz Harana u zemlju Hanansku vodio jepreko Sirije, znaci preko Damaska. Nema razloga za pretpostavku da je Avramizabrao neku drugu, manje pogodnu i zaobilaznu mar�rutu.4 3. Boravak u Damasku podvrduje i cinjenica �to se u Avramovom �ivotu odjednomjavlja lik Elijezera Dama�tanina. Praotac mu je poverio rukovodecu ulogu u svom

domacinstvu i, do rodenja sina Isaka, smatrao ga za svog glavnog nasledni-ka, uskladu s Hamurabijevim kodeksom, koji je u slucaju ne-manja dece dozvoljavaousvojenje.Zemlja u koju je emigrirao Avram prvobitno se zvala Hanan, to jest "zemljaravnicarska" ili, po drugim naucnicima "zemlja purpurne vune", po�to je bilapoznata po proizvodnji dra-gocene boje, izradivane od morskih pu�eva murex. Tekju je Herodot nazvao Palestina. Taj naziv potice od reci Peli�tim, biblijskogimena za Filistejce, narod koji je u XIII veku pre na�e ere zauzeo ju�nu obaluHanana. Palestina se mo�e podeliti na tri glavna dela: na nizinski pojas du� Sredozemnogmora, na visoravan koja se prote�e zapadno od Jordana, zvanom Predjordanija i nastenovitu zonu na istocnoj strani reke, Zajordaniju. Na ju�noj obali Sredozemnog mora tlo je bilo neobicno plodno, navodnjeno recicama. Okolna dolina Saronnazivana je "rajskim vrtom". U mnogim svojim delovima bila je plodna i visija nazapadnoj strani Jordana. Zahvaljuci toploj klimi tamo su uspevale cak i urme. Poplodnosti je narocito cuvena bila Galileja i od najdavnijih vremena gustonaseljena. Tamo su otkopane ru�evine mnogih drevnih gradova koji se pominju uBibliji, l istocno od Jordana nalazile su se omanje oblasti gde se razvilazemljoradnja.Ali je Hanan uglavnom bio stocarski kraj. Visoravni, travnate padine i suvestepe snabdevale su stada pa�om, iako su s vremena na vreme podbacivale usledjakih periodicnih su�a. U dolini Jordana zemlja je mogia da se obraduje samo okoGe-nezaretskog jezera, dok je u ostalim oblastima bujalo rastinje, gde je bilocak i divljih zveri.Primitivni nacin obrade zemlje bez upotrebe dubriva, brzo ispo�cavanje tla isu�a, dovodile su do toga da je Palestinu cesto pogadala velika glad.Egipcani su bili naviknuti na pojavu nomadskih stocarskih plemena koja su sepojavljivala na granici i molila za utoci�te. Znali su da ih na to tera velikaglad i da su to mirni ljudi, bez prikrivenih neprijateljskih namera. Zato su ihbez smetnje pu�tali na svoje jo� ne tako naseljene oblasti pored delte Nila. Zatu uslugu naravno da su od njih tra�ili da�bine. Zidna slika u jednoj egipatskojgrobnici prikazuje potresne figure nomada, izgladnelih toliko da su od njihostali sama kost i ko�a. Freska u grobnici u Beni Hasanu na realistican nacinpredstavlja pleme semitskih stocara kako na granici pregovaraju s egipatskimcinovnicima. Egipatski granicni zid, podignut za odbranu od napada ratobornih pustinjskihplemena, postojao je jo� na dve hiljade godina pre na�e ere, dakle za vremenaAvramovih. O tome do-znajemo iz avanturistickih do�ivljaja koje je opisaoegipatski dostojanstvenik Sinuhe, upetljan u neke dvorske intrige, zbog cega jemorao da be�i preko granice. On pi�e kako je pod okriljem noci pre�ao "Kne�evskizid" i pobegao u severni Hanan. Tamo je na�ao utoci�te kod plemenskog stare�ine,upravo onakvog kakvi su bili Avram, Isak i Jakov. U svojoj prici nadugackogovori o plodnosti te zemlje, �to bi mogla da potvrdi i Biblija, koji oznacavaHanan kao zemlju u kojoj "tece med i mleko". Razu-me se da se ta pohvala moglaodnositi samo na one delove gde su postojali zemljoradnja i povrtarstvo. Sinuhe izmedu ostalog pi�e: "Dobraje to bila zemlja. Smokava i gro�da bilo je u izobilju, a vina smo imali vi�enego vode. Ni meda ni ulja nikad nam nije ponestalo. Na drvecu je bilonajrazlicitijeg voca. Gajila se i p�enica i jecam. Stoke je bilo bezbroj.Svakodnevno sam se hranio hlebom, vinom, kuvanim mesom i pecenom �ivinom. Osimtoga, jeo sam i divljac, jer su mi priredivali lovove, a i ja sam cesto slovackim psima odlazio u lov."l opis jevrejske odece dugujemo arheolo�kim otkricima izvr�enim u Egiptu. Ugrobnici egipatskog velikodostojnika u Beni Hasanu iz XVIII veka pre na�e ere,nalazi se zidna slika koja prikazuje pleme semitskih nomada iz Palestine, nakojoj se vide bradati mu�karci, �ene i deca. Neki mu�karci nose kratke suknjices prugama u boji, dok su �ene i drugi mu�karci ogrnuti dugim �ivopisnim

plastovima. Nomadsko oru�je sastoji se od kopalja, strela i pracaka. Jedan nomadsvira na maloj liri, �to govori da su Semiti jo� tada veoma voleli muziku.Preovla-davaju zelene, crvene i plave boje.l Biblija, uostalom, na nekim mestima potvrduje da su Jevreji voleli boje. UKnjizi Izlaska (25, 2-5) Bog nala�e Mojsiju da skupi od svojih ljudi prilog za�rtvu, i to: "...zlato, i srebro i med, i portiru i skerlet i crvac i tankoplatno i kostret, i ko�e ovnujske crvene obojene, i ko�e jazavcje..." U drugojKnjizi Samujovoj (1, 24) David uzvikuje: "Kceri Izrailjeve! Placite za Saulom,koji vas je oblacio u skerlet lepo, i kitio vas zlatnim zakladima po haljinamava�im." BURNA POVEST JOSIFOVA

91 EGIPAT U VREME RAMZESA II CRVENO MORE PRODAN U ROPSTVO. Jakov je imao dvanaest sinova, ali najveca slabost bili su munajmladi izdanci, Josif i Venijamin, koje mu je rodila voljena Rahilja.Venijaminje bio jo� dete, dok je Josif izrastao u izuzetno bistrog momka i u porodici porazboritosti niko mu nije bio ravan. Otac je na njega, razume se, bio veomaponosan i, kako to vec biva, lako popu�tao njegovim prohtevima. Kupio mu je i�arene haljine divnih boja i nije ba� od njega zahtevao da se bakce poslovima nagazdinstvu. Ostali sinovi brinuli su o stoci i po citave dane provodili napa�njacima, dok se Josif za to vreme nalickan i zalizan kao kico� �etao po kuci.Pona�ao se nadmeno, razmetao bez mere i sve je bolje znao od brace po ocu. A �toje najgore, de�avalo se da ih uhodi i odmah javljao ocu ako su ne�to skrivili.Boraveci dugo van kuce, Jakovljevi sinovi imali su puno toga da sakriju, pa suiz dna du�e omrzli tog naduvenka i potkazivaca koji im je zagorcavao �ivot. AliJosif, zaslepljen svojom velicinom, nije zapazio koliko njihova ozlojedenostraste. Nije bilo dana da ih na neki nacin nije zajedao. Narocito ih je nerviraopricanjem svojih snova u kojima su oni uvek bili u nekoj poni�avajucoj ulozi.Jednoga dana, kad se cela porodica okupila oko stola za obed, isprica im ovakavsan: "Vezasmo snoplje u polju, pa moj snop usta i uspravi se, a va�i snopoviidahu unaokolo i klanjahu se snopu mojemu." A braca skoci�e i zapita�e izazovno:"Da nece� jo� biti car nad nama i zapovedati nam?" Jakov, kao Jakov, i ovog putastade na stranu omiljenog sincica. Ali Josifu se ubrzo prisnio drugi san, u komemu se duboko klanjalo ne samo jedanaest zvezda, vec i sunce i mesec. To je bolnopogodilo cak il 92 starog oca. "Kakav je to san �to si snio? E da li cemo doci ja i mati tvoja ibraca tvoja da se klanjamo tebi do zemlje?", upita ga srdito. Izgrden takoneocekivano, Josif je neko vreme hodao kao pokisao. Ali nemio dogadaj jezaboravljen, a on je ponovo u�ivao naklonost i privilegije. Jednon se dogodilo,da su se braca u tra�enju pa�njaka zaputila cak do Sihema i o njima se dugoni�ta nije znalo. Zabrinut, Jakov je poslao Josifa da sazna �ta se sa njimade�ava. Josif se rado prihvatio nadzornickog zadatka, zbog cega se osecaopocastvovanim.U Sihemu je doznao da su mu braca sa stadom pre�la u okolinu gradaDota-ima, pa je krenuo za njima. Braca su boravila na pa�njaku i odmah gaopazi�e cim se pojavi na vidiku. Jedan od njih zajedljivo povika: "Gle, evoonoga �to sne sanja". Gledajuci do-teranog kico�a, koji je najverovatnije opetdo�ao da ih uhodi, braca odluci�e da s njim zavr�e zauvek. Bilo je mi�ljenja dase ubije i baci u presahli bunar, a ocu da se ka�e kako ga je pro�drala divljazver. Ali Ruvim se usprotivi i stade ih preklinjali da ne prolivaju bratsku krv.Predlo�i da bace Josifa u bunar �ivog, gde bi i onako umro od gladi. Ali udubini du�e odlucio je da pod okriljem noci izvuce brata iz bunara i da gaodvede ocu. Posle dugih savetovanja ogorcena braca pristado�e na taj predlog. lcim im Josif pride, skoci�e na njega, skido�e ga do naga i svezanog baci�e na

dno dubokog bunara. Nesrecnik je u prvfmah izgibio prisebnost i obamro, a kad senade u mracnoj jami, obuze ga takav u�as da stade glasno zapomagati. Gre�nabraca, gluva na njegove molbe i preklinjanja, mirno se-do�e da jedu i ne baci�emu ni parce hleba. Pro�lo je nekoliko dana i Josif je trpeo glad i �ed. Alijednoga dana pojavi se kara-van Madijanaca ili Ismailjaca*, koji su iz Galadavozili u Egipat miri�ljavo korenje, izmirnu i balsam. Bili su to imucni trgovci,bogato odeveni. Oko vrata i na rukama blistao im je na suncu nakit od cistogazlata, cak i oprema na magarcima bila je gusto iskicena zlatnim dugmadima. TadaJakovljevim sinovima pade na um da prodaju Josifa u ropstvo. Putujuci trgovcidobro osmo-tri�e slabunjavog momka i pogodi�e se plativ�i za njega dvadesetsrebrnjaka, jer su dobri znali da ce im se mladi rob na egipatskom tr�i�tu dobroisplatiti, cim karavan produ�i svojim putem, opaka braca umoci�e Josifovu odecuu jarecu krv i po'Biblija nedosledno navodi cas jedne, cas druge. Neki istra�ivaci poistove-cujuIsmailjce s beduinima.<Bi6Ujs/(e93 sla�e je ocu s pitanjem da li je prepoznaje. Videv�i krvavu odecu voljenog sina,Jakov umalo �to ne side s uma. Razderao je svoju odecu i zakukao u neute�nombolu: "Sina je mojega haljina; ljuta ga je zverka izjela." Onda se odenuo ukostret i dugo oplakivao gubitak sina. Porodica se na sve nacine trudila daubla�i ocev bol, ali neute�ni Jakov ponavljao je slomljenim glasom: "S tugom cuu grob leci za sinom svojim". Dok je on tako bio u �estokoj muci, trgovci sui�li dalje svojim putem odvodeci u egipatsko ropstvo nesrecnog, uplakanogJosifa, koga su braca tako sramotno izdala.JOSIF U PETEFRIJEVOJ KUCI. Putujuci trgovci prodali su Josifa Petefriju,zapovedniku faraonove telesne garde. Tako je Jakovljev sin dospeo u slu�bujednog od najvecih egipatskih dostojanstvenika. Nije mu tamo bilo lo�e. Vredan,cestit i u svakom pogledu snala�ljiv, stekao je milost svoga gospodara, koji muje poveravao sve odgovornije zadatke. Na kraju ga je cak postavio za glavnogupravnika svojih imanja i nije se me�ao u njegovo upravljanje. �ta god da jeJosif resio, bilo je dobro. Pe-tefrije je imao dobre razloge da favorizujejevrejskog roba. Otkad mu je dao upravljanje domacim poslovima, uvecao mu seimetak, a on je pak, oslobodiv�i se svakodnevnih briga, mogao mirno da seposveti vojsci i prepusti svojim zadovoljstvima. Ali, kako se to ka�e: kolosrece se okrece. Josif je bio naocit i veoma lep mladic. Petefrijeva �ena gorelaje od strasti i slu�ila se svim sredstvima da ga namami na preljubu. Odbijao jenjene izazove, ne �eleci da uzvrati sramnom izdajom na dobrocinstvo svogagospodara. Na �alost, po�udna �ena uvrtela je sebi u glavu da po�to-poto morazavesti mladica. Iskoristiv�i jednom priliku kad u kuci nije bilo mu�a niposluge, domami ga pod nekim izgovorom u spavacu sobu, obesi mu se o vrat ite�inom svoga tela svali ga na postelju. Josif se ocajnicki branio i na krajupobegao ostaviv�i svoj pla�t u rukama sablazniteljke. Duboko uvredena u svom�enskom ponosu, odbacena �ena osveti mu se za te�ku uvredu. Di�e stra�nu viku, akad se odasvud slete posluga, pokaza joj pla�t kao dokaz njegovog prestupa. Kadse vrati kuci, Petefrije doznade �ta se desilo, poverova svojoj lukavoj supruzii baci Josifa u tamnicu. Ali ni u nesreci Jakovljev sin nije izgubio ni�ta odsvoje snala�ljivost. Ubrzo je stekao naklonost tamnicara i preuzeo nadzor nadsu�njima s94 Zenon y&kojima je tamnovao. Bio je jednostavno podesan covek na koga su mogli da seprenesu svakodnevni poslovi i brige oko vodenja gazdinstva. Josif je imao i tuosobinu da svuda gde se pojavi izbije na prvo mesto svojom usrdno�cu ispremno�cu da pomogne. Nezadovoljena ambicija podsticala ga je kako u va�nijimtako i u beznacajnim poslovima, a u tom nagonu za sticanje pohvala pomagao mu jeprakticni i odlucni razum kao i dar za pridobijanje pretpostavljenih. Jednoga

dana dopado�e tamnice faraonov peharnik i pekar. Josif se trudio da im pomogne iolak�a nevolju. Uzvracajuci mu prijateljstvom, nesrecni dvorani caskali su snjim po citave dane, upucivali ga u tajne dvorskih odnosa i upoznali saslabostima vladara. Josif je sve pamtio i posle kratkog vremena orijentisao setako dobro kao da je i sam slu�io na kraljevskom dvoru. U jednom takvomrazgovoru dotakli su se snova i oba dvorana reko�e da su cudne snove sanjali.Peharniku se prisnio izdanak vinove loze sa tri grancice na kojima su se najprepojavili pupoljci a potom zrna gro�da. Tada je podmetnuo vrc iscedio sok i daopice faraonu. Josif se na trenutak zamislio i prorekao peharniku da ce za tridana ponovo steci faraonovu milost i vratiti se na raniju du�nost. Tom prilikomzamolio ga je da se kod faraona zauzme za njega, jer je nevin bacen u tamnicu.Zatim je svoj san ispricao stare�ina nad pekarima: cinilo mu se da nosi na glavitri kotarice s pecivom koje kljucaju ptice. Josif se smrknu i prorece mu da ceza tri dana biti predat u d�elatove ruke.NA FARAONOVOM DVORU, l zaista, kroz tri dana ispunilo se Josifovo predskazanje.Faraon je upravo proslavljao rodendan i za vreme gozbe setio se kako ga je dobroposlu�ivao peharnik. Oprostio mu je krivicu i ponovo mu predao kljuceve dvorskogpodruma. Ali prema upravniku pekare ostao je neumoljiv i poslao ga na gubili�te.Na �alost, kako to cesto biva, peharnik je u svojoj sreci zaboravio druga unevolji koji mu je prorekao slobodu. Josif je jo� dve godine proveo u tamnici ivec je izgubio svaku nadu da ce nezahvalnik odr�ati rec. l nije moguce nipredvideti kakva bi bila njegova sudbina da i faraona ne poce�e da spopadajusnovi. Jedne noci sanjao je kako je iz reke izronilo sedam debelih krava i paslona livadi pored obale. A onda odjednom iz reke izade sedam mr�avih krava kojepoje-do�e debele krave. Drugom prilikom mu se prisnilo kako iz zemije izrasta sedam jedrih klasova, a zatim sedam klasova neplodnih i trulih kojipojedo�e jedre klasove. Neobicni snovi obe-spokoji�e faraona. Sazva najboljevrace i mudrace iz celog Egipta, vicne tumacenju snova. A oni su samo klimaliglavom, savetovali se i prepirali, dok na kraju bespomocno ne ra�iri�e ruke iprizna�e bo�anskom vladaru da ne mogu odgonetnuti tajanstveno znacenjesnovidenja. Faraona obuze utucenost a u dvorcu zavlada sumorna poti�tenost.Peharnik se tek tada seti Josifa. Videci priliku da zadobije jo� vecu faraonovunaklonost, isprica mu o mladom Jevrejinu koji mu je nekad u tamnici tacnopredvideo buducnost. U faraonovom srcu pojavi se nova nada. Ni casa ne caseci,naredi da mu dovedu Josifa. Kad su�anj, obrijan i obucen u nove haljine, padenicice pred njega, vladar mu nestrpljivo rece: "Usnih san, pa mi niko ne ume daka�e �ta to znaci; a za tebe cujem da ume� kazivati sne." Josif pa�ljivo saslu�afaraonove snove o debelim i mr�avim kravama i o jedrim i neplodnim klasovima.Malo razmisli, pa saop�ti da ce Egipat do�iveti sedam rodnih godina, posle kojihce nastupiti sedam godina su�e i gladi. Nije se zadr�ao samo na proricanju, vecje savetovao faraonu da neodlo�no odredi mudrog upravitelja koji ce u godinamaobilja ubirati petinu letine, da se spreci oskudica u neradnim godinama. Ovajsavet se veoma svideo faraonu. Pronicljivo se zagledao u otvoreno lice naocitogmladica i odjednom mu je sinulo u glavi da je na�ao spasitelja. Smesta ga jenaimenovao za dr�avnog namesnika i predao mu u ruke upravu nad Egiptom. Samodiktatorskim merama mogao je da se sprovede privredni plan koji je zahtevaouvodenje te�kih nameta feudalcima- veleposednicima, kao i seljacima koji su�iveli u bedi. Josifu je bilo trideset godina kad se iznenada iz dubokog padapopeo na vrhunac uspeha i sjaja. Posle cetrnaest godina ropstva postao jenaredbodavac svojih nekada�njih gospodara i desna ruka monarha, koji je u Egiptusmatran za boga. U skladu s osve�tanim dvorskim protokolom, vlast mu je predalana najsvecaniji nacin. Sedeci na zlatnom tronu, faraon rnu je urucio znakevisoke du�nosti: zlatni prsten, skupocenu ogrlicu i pla�t umetnicke izrade,izgovoriv�i osve�tanu formulu: "Ja sam faraon, ali bez tebe nece niko maci rukesvoje ni noge svoje u svoj zemlji Misirskoj." Istog dana ceo dvor je krenuo uhram divnim konjski zapregama. Josif je kao namesnik bio u kolima koja su upovorci i�la odmah iza faraonovih kocija, a kad

96 Zenon 9(psufovs/(ilegende97 je prolazio ulicama glasnici su pozivali stanovni�tvo da padne na kolena prednovim velikodostojnikom. U hramu faraon dade Josifu egipatsko ime Psontomfanih,koje znaci bog ka�e neka �ivi. \ o�eni ga Asenetom, kcerkom Potifere, uticajnogsve�teni-ka iz grada On (grcki Heliopolis), obezbedujuci mu tako podr�ku mocnesve�tenicke kaste. JOSIF UPRAVLJA EGIPTOM. Tokom sedam rodnih godina Josif je putovao po celojzemlji i licno nadgledao izvr�avanje naredaba. Ambari su su bili dupke punip�enice, a u zemlji je i pored uzimanja poreza vladalo toliko izobilje da suljudi bla-gosiljali novog namesnika. Ni porodicna sreca nije Josifa izneve-rila:�ena Aseneta mu je rodila dva sina: Manasiju i Efrema. Kao �to je i predvideo,nastupile su godine su�e i gladi, koje nisu pogodile samo Egipat, vec i svesusedne zemlje. Ljudi su gladovali, a kad su preklinjali faraona da naredi da seotvore ambari, upucivao ih je Josifu. Kao mudar domacin, on je izlazio u susretnjihovoj molbi, ali �ito nije delio besplatno. U pocetku su ljudi za hranumorali da placaju novcem, a kad ga vi�e nisu imali, prodavali su konje, ovce,volove i magarce samo da se spasu od gladi. Na kraju su se li�avali zemlje isami se prodavali u ropstvo. Tako je posle sedam su�nih godina sva zemlja sanjihovim oracima postala iskljucivo faraonove vlasni�tvo. Samdisu sve�tenicisacuvali imanja, jer im je faraon, racunajuci na njihov uticaj, odobrio da urodnim godinama stvaraju so-pstvene zalihe, cim je sva zemlja pre�la u faraonoveruke, Josif je poceo da je daje pod zakup i objavi narodu: "Evo kupih danas vasi njive va�e faraonu; evo vam semena pa zasejte njive. A �to bude roda, dacetepeto faraonu, a cetiri dela neka budu vama za seme po njivama i za hranu vama ionima koji su po kucama va�im i za hranu deci va�oj." A narod je jemcio da ceverno slu�iti faraonu. Od toga vremena uveden je zakon prema kome je egipatskinarod predavao petinu svoje letine. Ali taj zakon nije va�io za sve�tenike kojisu se tako bogatili i postajali sve mocniji.JAKOVLJEV ROD GLADUJE, l u Hananu je vladala su�a. Na vest da se u Egiptu mo�ekupiti p�enica, Jakov je u faraonovu zemlju poslao desetoricu svojih sinova. Kodkuce je zadr�ao samo Venijamina, koga je toliko voleo da nije hteo daga pusti ispod svog okrilja. Braca su prazne vrece stavila na magarce i krenulana daleki put. U Egiptu su ih odveli pred najvi�eg dr�avnog dostojanstvenika,jer im je samo on mogao izdati �ito. Josif se veoma uzbudio kad je videodo�ljake iz Ha-nana. U trenutku je prepoznao bracu, koja su ga nekada prodala zadvadeset srebrnjaka. Nije se izdao ko je i razgovarao je s njima preko tumaca.Ali nije mogao da odoli zadovoljstvu da ih prestra�i. Gromkim glasom ih jeoptu�io da su do�li u Egipat da uhode, a ne da kupe hranu. Prepla�enu .bracuprobi sto znojeva. Stado�e se bogzna kako pravdati da su do�li samo po �ito, daih je poslao stari otac koji je imao dvanaest sinova, da je najmladi brat ostaokod kuce, a jedan nestao bez traga. Josif ih je slu�ao namr�tena cela i nijedozvolio da primete kako ga je duboko dirnula vest da su Jakov i Venijamin �ivi.Pretvarajuci se, uporno ih je optu�ivao za uhodenje i saop�tio im je da ce ihbaciti u tamnicu, a samo jednoga pustiti kuci da dovede najmladeg brata kaodokaz da to �to govore nije la�. Gluv na sva njihova uveravanja i preklinjanjapozvao je stra�u i naredio da odvede bracu u tamnicu. Ali posle tri dana sa�alise na njih i odluci da im ubla�i kaznu. Pozva ih jo� jednom preda se i rece dace im prodati �ito i dozvoliti da se vrate u Hanan, ali ce jednog od njih dazadr�i u tamnici kao jemstvo da ce da dovedu najmladeg brata. Nepretpostavljajuci da egipatski dostojanstvenik razume hebrejski jezik,Jakovljevi sinovi poce�e jadi-kovati da ih je sna�la zaslu�ena kazna za podlostprema bratu. Tako je Josif doznao da krivci �ale zbog svog postupka i da usu�tini nisu lo�i ljudi, l obuze ga takva tuga da ode u susednu sobu i u samoci

isplaka patnje svoga srca i nezaceljenu ce�nju za rodbinom. Izbrisav�i suze,savlada se i rece braci da napune vrece �itom, a Simeuna odvede u tamnicu kaotaoca. Potajno je nalo�io da braci vrate novac kojim su platili �ito i da gakri-�om stave u vrece. Heto je tako da proveri njihovo po�tenje. Sa magarcimanatovarenim d�akovima sa p�enicom, Jakovljevi sinovi krenu�e u Hanan. Uz put sezaustavi�e da prenoce u gostionici. Kad odveza�e d�akove s namerom da nahranemagarce, nado�e svoj novac kojim su platili �ito. Uvereni da je u pitanju nekagre�ka, odluci�e da iznos vrate za vreme svog drugog boravka u Egiptu. Ali to senije dogodilo tako brzo i Simeun je vec poceo da gubi svaku nadu da ce izaci iztamnice, jer se Jakov niza�ta na svetu nije hteo rastati od Venijamina. Po�to jeZenon 9(psidbvs%iizgubio Josifa, strepeo je za �ivot najmledeg sina i u njemu je video jedinuutehu u starosti. Nisu pomogle ni pretnje ni molbe, pa cak ni Ruvimova izjava dace dopustiti da se ubiju dva njegova sina ako ne dovede natrag Venijamina. Jakovje bio neumoljiv, pa braca odluci�e da ne idu ponovo u Egipat bojeci se da izadubez Venijamina pred egipatskog dostojanstvenika. Hrane je brzo nestalo i ljudeje ponovo pritisla beda. l Jakov nije imao drugog izlaza; te�ka srca morao je sostalim sinovima da pusti i Venijamina. Da bi odobrovoljio egipatskogdostojanstvenika poslao mu je malo balsama i meda, miri�ljavo korenje, izmirnu,orahe i badem. Nalo�io je sinovima da vrate i novac koji se na neobja�njiv nacinna�ao u vrecama. Braca su krenula u Egipat s najgorim predosecanjem, ali Josifih je ljubazno primio videv�i Venijamina. Kuvarima je naredio da spreme gozbu, agoste poverio brizi kljucara da bi mogli da se operu od pra�ine. Bracaiskoristi�e tu priliku i htedo�e da vrate novac naden u vrecama. Ali, na njihovoiznenadenje, sluga nije hteo da primi novac i umirio ih je ovim recima: "Bog va�i Bog oca va�ega metnuo je blago u vrece va�e; novci su va�i bili u mene." Bracas olak�anjem odahnu�e, a odmah zatim snade ih nova radost. Kljucar je doveoSimeuna iz tamnice i dao mu novu odecu, da i on sedne s njima na gozbu.Egipatskom dostojanstveniku braca su se do zemlje poklonila i predala mu poklone4d Jakova. Josif ih je pozdravio, pogledao darove i pitao ih za ocevo zdravlje.U jednom trenutku podigao je pogled na Venijamina, svog maloga brata, i tolikose razne�io da je samo s najvecim naporom mogao da zadr�i suze. Brzo ode ususednu sobu i isplaka se bez svedoka. Onda se umi i, vrativ�i se u trpezariju,naredi slugama da postave sto. Za vreme obeda Josif se brinuo da mladi Venijamindobije najbolju hranu. Za stolom je ubrzo nastalo takvo veselje da su se svinapili.JOSIF PONOVO ISKU�AVA BRACU. Sutradan je Josif naredio kljucaru da opet svakomeod brace stavi u vrecu novac, a Venijaminu da podmetne svoj srebrni vrc za vinoiz koga je cesto predvidao buducnost. Jedva �to su Jakovljevi sinovi snatovarenim magarcima napustili grad, Josif je u poteru za njima poslao svojutelesnu stra�u. Jakovljevim sinovima je od straha si�lo srce u pete kada su ihubrzo opkolili naoru�ani vojnici na bojnim kolima. Zapovednik stra�e pri�ao imje stroga lica i okri99 vio ih za kradu srebrnog namesnikovog vrca. Braca su to odlucno odricala ipristajuci da se obavi pretres izjavila: "U kojeg se izmedu sluga tvojih nade,onaj neka pogine, i svrh toga mi cemo biti robovi gospodaru mojemu." Alizapovednik saop�ti da ce samo lopova da odvede u tamnicu. Kakvo je bilo zaprepa�cenje kada je srebrni vrc naden u Venijaminovoj vreci! Jakovljevi sinovi su uocajanju cepali odecu i oplakivali svoju nesre-cnu sudbinu, l opet su dobropolo�ili ispit po�tenja na koji ih je stavio Josif. Odlucili su da ne ostavljajuVenijamina samog u nevolji i da se s njim vrate u egipatsku prestonicu. U dvoruse baci�e pre noge Josifa i preklinja�e ga da ih zadr�i u ropstvu zajedno sVenijaminom. Ali egipatski dostojanstvenik odbi njihovu �rtvu i uporno zahteva�eda samo Venijamin snosi kaznu. Tada istupi Juda i odva�no rece: "Gospodar mojzapita sluge svoje govoreci: imate li oca ili brata? A mi rekosmo gospodarusvojemu: imamo stara oca i brata najmladega, koji mu se rodi u starosti; a

njegov je brat umro, i on osta sam od matere svoje, i otac ga pazi... Umrece kadvidi da nema deteta, te ce sluge tvoje svaliti staroga slugu tvojega a ocasvojega s tugom u grob... Zato neka sluga tvoj ostane mesto deteta da bude robgospodaru mojemu a dete neka ide s bracom svojom." Videci da su braca po ocucestiti ljudi, Josif vi�e nije mogao da sakrije svoja osecanja. Udalji sveEgipcane iz sobe i priznade braci ko je. Sve njegovo dostojanstvo odjednomnestade i on bri�nu u tako glasan plac koji se cuo po citavom dvoru. A braca subila kao gromom pogodena; nekako su se nisu ni obradovala, vec se zabrinu�e daim se brat ne osveti za nanetu mu nepravdu. Ali Josif ih je sve izljubio, anarocito ne�no je zagrlio najmladeg brata Venijamina. Kad se do mile voljenaradovao i obrisao suze radosnice, rekao im je: "Vratite se br�e k ocu mojemu ika�ite mu: ovako veli sin tvoj Josif: Bog me je postavio gospo-darem svemuMisiru, hodi k meni, nemoj oklevat. Sedece� u zemlji Gesemskoj i bice� blizumene, ti i sinovi tvoji i sinovi sinova tvojihi ovce tvoje i goveda tvoja i �toje god tvoje, l ja cu te hraniti onde, jer ce jo� pet godina biti glad, da nepogine� od gladi ti i dom tvoj i �to je god tvoje." Vest o neobicnom su-sretubrzo je stigla do dvora. Faraon, u milosti svojoj, odobrio je Josifu da dovedeiz Hanana celu svoju porodicu i da po�alje kola da joj olak�a preseljenje. Josifje ucinio tako kako mu je dopustio njegov gospodar. A osim toga obdario jebogato celu. 100 svoju porodicu. Naredio je da mu se braci po ocu daju po dve haljine, aVenijaminu pet najboljih haljina i trista srebrnjaka, dok je ocu sem odece inovca poslao mnoge vredne predmete iz Egipta. Darovi su natovareni na desetmagaraca, dok je deset magarica nosilo p�enicu i drugu hranu da Jakovljevi ljudina putu ne trpe glad. Kad sinovi Jakovljevi stigo�e u Hanan i isprica�e ocu �taim se dogodilo na faronovom dvoru, on im u pocetku ne htede verovati i tek kadvide donete darove kao da se preporodi. Placuci od radosti, povika: "Dosta mi jekad je jo� �iv sin moj Josif; idem da ga vidim dokle nisam umro."ROD IZRAILJEV NASELJAVA SE NA DELTI NILA. Izrailjev rod od �ezdeset i �est osobakrenu na put u Egipat i zaustavi se u zemlji Gesemskoj, na delti Nila. Obave�ten

o dolasku oca, Josif mu pohita kolima u susret i placuci pade mu oko vrata. Astari otac uzbudeno mu rece: "Sada ne marim umreti kad sam te video da si jo�te�iv." Zatim Josif odvede oca i petoricu brace pred svoga dobrotvora. Na njihovumolbu, faraon im odobri da se nasele u zemlji Gesemskoj, a onda s po�tovanjempogleda starog, dostojanstvenog Jakova, koji je stajao pred njim ogrnut �irokimvunenim plastom, s pastirskim �tapom u desnoj ruci, i upita ga koliko mu jegodina. "Meni ima sto i trideset godina, kako sam do�ljak. Malo je dana �ivotamojega i zlj|su bili, niti sti�u veka otaca mojih koliko su oni �iveli",odgovori starac faraonu i blagoslovi ga podizanjem desne ruke. Pa�njaci u zemljiGesemskoj bili su bujni i socni. Izrailjski doseljenici dobro su �iveli, pa suse mno�ili brzo. Jakov je �iveo jo� sedamnaest godina, a kad je osetio da mu sepribli�ava kraj, zamolio je Josifa da ga sahrani u grobnicu dede i oca u Makpelikod Mamrije. Pred smrt je primio u svoju porodicu Manasiju i Jefrema, sinoveJosifa i Egipcanke. Blagosloviv�i dvanaest svojih sinova, od kojih ce potecidvanaest izrailjskih pokoljenja, okrenuo se zidu i izdahnuo. Prema egipatskomobicaju telo mu je balsamovano. Pogrebne svecanosti trajale su cetrdeset dana,posle kojih je do�lo sedamdeset dana �alosti koja je ogla�ena u celom Egiptu. DoAvramove grobnice u Hananu pratila je Jakova duga pogrebna povorka u kojoj suucestvovali svi faraonovi dostojanstvenici. Kovceg su pratile i narikace.Naricale su tako tu�no da su se Hananci pitali kakvog li to velikog Egipca-ninasahranjuju u njihovoj zemlji. Josif je docekao i unuke i101 umro u sto desetoj godini. Pred smrt je izrazio �arku �elju, da narodizrailjski, ako se ikad vrati u Hanan, ponese sa sobom njegovo telo u grobnicu

Jakovljevu. l njegovo telo je^ balsamovano i stavljeno u kovceg po staromegipatskom obicaju.

NARODNA LEGENDA ILI ISTINA Prica o Josifu od pamtiveka je u�ivala veliku popularnost i u�la u folklor onihnaroda koji su u Bibliji nalazili podlogu za svoju ma�tu. U tome nema nicegcudnog. Jer to je tipicno narodno predanje sa �ivom pricom, puno neobicnihdogadaja, pro�eto lepotom bajke, skoro balade. Njegovo naravoucenije odgovaraduhovnoj potrebi prostog, potlacenog coveka, vecno gladnog pravde.U toj prici postoji jo� ne�to �to zaslu�uje divljenje. U njoj ne srecemo likoveizrazito zle ili dobre, crne ili bele karaktere. Josif je Uginladosti bionepodno�ljivi uobra�enko i razma�eni tatin sin, alfje u docnijim godinama, poduticajem patnji i neugasle ce�nje za porodicom, uspeo da se promeni i postanevelikodu�an. Njegova braca po ocu, u nastupu gneva, poneli su se prema njemusramno, ali kako se kasnije pokazalo, u osnovi nisu bili lupe�i. Celog �ivota ihje grizla savest, iskreno su voleli starog oca, po pitanju novca postupali supo�teno, a kad je Ve-nijaminu zapretilo ropstvo, odlucili su da dele s njimnevolju i samim tim bili spremni za najvece �rtve.To duboko poznavanje ljudske prirode u svoj njenoj slo�enosti, to razumevanje zacoveka sa svim njegovim manama, govori o velikoj �ivotnoj mudrosti, neobicnoj zadoba sveop�teg varvarstva. Jevrejski pastiri, autori price o Josifu, bili suljudi surovih obicaja, neotesani i puni predrasuda. A ipak, �iveci na stepama,medu vrletnim stenama, uspeli su da izgrade izvornu emotivnu zrelost ipoznavanje ljudske du�e, �to im slu�i na cast. Neko bi naravno mogao da ka�e daje prica o Josifu u stvari ditiramb u slavu rodovske solidarnosti, koja je takokarakteristicna za narode Istoka i ne�to razumljivo i potpuno prirodno za Semite. S tim seuglavnom mo�emo slo�iti. Ali to ne iskljucuje cinjenicu da u nacinu vodenjaprice i slikanju karaktera izbija neko zrelije videnje stvari ovoga sveta.Zahvaljujuci ba� tim odlikama, prica o Josifovoj dobroj i zloj sreci uvek jedirala ljude u srce i sacuvala neprolaznu sve�inu.Naucnici su neko vreme verovali da ce poreklo te biblijske price naci uknji�evnosti naroda koji se granice s Palestinom, kao �to se cesto de�avalo sdrugim pricama Staroga zaveta.Svojevremeno je izgledalo da su otkriveni tragovi koji vode u egipatskuknji�evnost. Na takozvanom Orbinijevom papirusu procitana je prica O dva brata,bajka s naravoucenijem, tipicna za to vreme. Rec je o o�enjenom Anubisu injegovom mladem bratu Bati. Bata nije imao �ene i radio je na imanju starijegbrata. Jednoga dana Anubisova �ena po�elela je da ga zavede. Ali mladic je sogorcenjem odbio njeno udvaranje. Tada ga je licemerna �ena optu�ila pred svojimmu�em da ju je silom uhvatio i stra�no istukao kad je poku�ala da se brani.Anubis se razbesneo i ubio nevinog Batu.Egipatska prica zaista podseca na epizodu s Josifom i Petefrijevom �enom. Alislicnost se ogranicava iskljucivo na dogadaj koji u biblijskoj prici predstavljasamo mali fragment, cak se mo�e sumnjati da li je i to pozajmica iz egipatskeknji�evnosti. Tema o nevernoj �eni i preljubi u to vreme bila je veoma u modi,zato se ponavlja i u pricama mnogih drugih naroda drevnog Istoka, pa je bezsumnje kru�ila i po Hananu. Prema tome, treba prihvatiti mi�ljenje da je cudesnaprica o Josifovim do�ivljajima, koja se po svojoj osobenosti ne mo�e ni sa cimporediti, delo jevrejske ma�te.Ali da li je samo tvorevina ma�te? Da li se u su�tini te price ne krije ne�to�to se zaista dogodilo? Zna se da znacajne istorijske cinjenice u narodnompredanju prelaze u legendu, cesto u tolikoj meri da je te�ko odvojiti istinu odfikcije. Potka o Josifovoj sudbini mo�da i jeste legendarna, ali to neiskljucuje mogucnost da se jedan Jevrejski ogranak stvarno naselio u Egiptu, gdeje dobro �iveo. Mo�da je medu tim doseljenicima bio i Jakov i njegovi sinovi, i

da je jedan od njih, po imenu Josif, napravio sjajnu karijeru na faraonovomdvoru. Naucnici lupaju glavu nad tom zagonetkom, ali kako ne

Zenon 1(psidovs/(iraspola�u nikakvim istorijskim dokumentima, moraju da se zadovolje postavljanjemhipoteza do kojih dolaze metodom dedukcije. Pa podimo tragom njihovograzmi�ljanja. Bice to neobicno fascinantan izlet. On ce nam omoguciti da udemo utajne nacina kojima se naucnici slu�e u rekonstrukciji istorije. To ce nam, semtoga, pru�iti i estetsko zadovoljstvo koje razum oseca prilikom logicnogre�avanja problema na osnovu nepovezanih tragova.Pomocu veoma mukotrpnih proracuna, koje zbog njihove iscrpnosti necemo daiznosimo, medu naucnicima se uvre�ilo mi�ljenje da je Jakov �iveo dvesta pedesetgodina posle Avra-ma. Prica o Josifu u tom slucaju de�avala bi se u XVII vekupre na�e ere. Datum koji iznose naucnici varira izmedu 1730. i 1630. godine.Kratko vreme pre toga Egipat je prolazio kroz najburniji period svoje dugeistorije. Oko godine 1780. zemlju su uzdrmali revolucinarni neredi. Na ustanakse digao potlaceni narod: seljaci, zanatlije, vojnici i robovi na velikimfeudalnim po-sedima. Podjarmljeno stanovni�tvo na izvesno vreme cak je uzelo ikormilo dr�ave u svoje ruke. Posledice te kataklizme osecale su se jo� dugo i uXVII veku Egipat je u svojoj nemoci bio dr�ava te�ko paralizovana.U vreme tog politickog pada zadesila ga je nova, jo� strasnija nesreca. SaIstoka je nagrnula nebrojena masa tudinskih ratl|ka i srucila se na zemlju kaoplaninska lavina. Za�ticeni oklopima i naoru�ani dugim macevima, osvajaci sumunjevitom brzinom jurili na oklopnim bojnim kolima u koja su bili upregnutikonji. Egipcani su se tada prvi put sreli s novim nacinom borbe; zapenu�enikonji i bojna kola nacickana kopljima izazvali su medu njima veliku pometnju.Egipatski vojnici borili su se pe�acki i bili su gotovo nagi; dok stignu daupotrebe svoja koplja, pracke i strele, vec su ih gazila konjska kopita i mrvilitockovi kola. Jednostavno su se pokazali nemocni prema nametnutoj im brzinibitke. Vekovima nepobediva, egipatska sila bila je pretvorena u prah, a sjajfaraona ugasio se u trajanju od skoro dva stoleca.Pokazalo se da su osvajaci bili Hiksosi. Njihovi poglavari prisvojili su sveunutra�nje atribute faraona i odr�ali su se u pokorenom Egiptu oko 150 godina,gu�eci ognjem i macem svaki poku�aj pobune. Okupirali su istina samo DonjiEgipat s deltom Nila, ali su provincijski kne�evi Gornjeg Egipta postali nihovivazali i placali im te�ki danak.Prestonica novih gospodara Egipta bila je Avaris, grad koji le�i u istocnom deludelte Nila. Naziv Hiksosi tumacen je na razne nacine: ranije je smatrano da znaci "poglavaripustinje" ili kraljevi pastira. Prema poslednjim istra�ivanjima, prihvaceno jeipak da ga pre treba tumaciti kao gospodari stranih zemalja. Hiksosi su biliSemiti i govorili su jezikom koji je izgleda bio blizak ranom razvojnom oblikuhebrejskog jezika. Sa natpisa na skarabejima znamo da su njihove vode nosilitipicno semitska imena, na primer: Anater, Hijan, Jakober. Pretpostavlja se dasu Hiksosi predstavljali samo malobrojni sloj ratnika, dok je vojnicku svetinusacinjavala razuzdana rulja svakojakih pustinjskih i planinskih plemena,otimaca, pustolova i probisveta raznih rasa i jezika. Bila je to pljacka�ka,krvo�edna razbojnicka banda koja se srucila na Egipat kao oblak skakavaca.Invazija Hiksosa bila je, izgleda, posledica velikih etnickih preobra�aja kojeje pre�ivljavala Mesopotamija, taj nemirni kotao naroda. U drugom milenijumuprodrla su sa severa azija-tska plemena Huriti. Semitske narode, medu njima iHiksose, ona su potisnula u Siriju i Palestinu. Arheolo�ke iskopine iz Jeri-honapokazale su da su taj drevni grad neko vreme dr�ali Hiksosi. Mo�e se, dakle,pretpostaviti da su u to vreme i narodi Palestine bili pod hegemonijom osvajacaEgipta.

Sada se namece pitanje �ta s tim dogadajima imaju zajednicko Josif i njegovaporodica. Danas se naucnici sla�u u tome da se emigracija sedamdeset Izrailjacau Egipat dogodila u vreme Hiksosa. Verovatno je i Jakovljevu porodicu zahvatioop�ti talas najezde, ili da je stigla u Egipat po�to su njime vec ovladaliHiksosi. Tamo je nai�la na gostoljubiv prijem, jer je bila blisko srodnaosvajacima, kojima je bilo stalo do toga da u pokorenu zemlju dovedu �to vi�eAzijata. Jevrejski istoricar Josif Flavije govori o Hiksosima kao o svojimprecima, a egipatski tekstovi iz XVI veka pre na�e ere pominju hananska nomadskaplemenia koja su se naselila u Egiptu.Na tom politickom terenu, mnoge sumnjicavosti u biblijskim pricama nalaze svojelogjcko obja�njenje. Pre svega, postavljanje Josifa na polo�aj dr�avnognamesnika. Te�ko je po-verovati da bi pravi Egipcani, u normalnim uslovima,poverili tako visoku du�nost jednom od Azijata, prema kojima su ispo106 ljavali prezir. U Knjizi Postanja (46, 34) citamo o Jevrejima doslovno ovo: "...jer su Misircima svi pastiri necisti". Razumljivo je �to su se hiksoski faraoni,nemajuci poverenje u domace stanovni�tvo, vi�e pouzdavali u Azijate doseljene izHanana, rasno i jezicki njima srodne, cak su i faraoni egipatskog porekla primenjivali ponekad slicnu personalnu politiku. Faraon Ehnaton, osnivac monoteizma ipoklonik boga sunca Atona (1377.-1352.) borio se s opozcijom sve�tenstva,aristokratije, pa cak i �irih dru�tvenih masa, odanih tradicionalnom bogu Amonu.U takvoj situaciji birao je saradnike iz zapostavljenih slojeva, u koje je imaovi�e poverenja. U grobnici jednog od njegovih visokih cinovnika naden je sledecinatpis:"Po ocu i majci bio sam niskog porekla, ali car me podi�e. Dozvoli mi da seistaknem... bio sam covek bez svojine a on mi u svojoj �tedrosti dadesvakodnevnu opskrbu, meni koji nekad morah prositi komad hleba."U Tel el-Amarni (ru�evine prestonice faraona Ehnatona) otkriven je sarkofagdostojanstvenika koji je bio u slu�bi kod Ehnatona. Zvao se Nehemem i bio jeAzijat. A Janhamu, fara-onov vezir, postao je svemocan na dvoru iako je pripadaosemi-tskoj rasi.Kako iz ovih cinjenica mo�emo zakljuciti, nagli Josifov usporunije bio ne�tonemoguce. Uostalom, on je upravljao Egiptom ngnjetackom politikom, tipicnom zaokupatora. Iskoristiv�i sedam gladnih godina, �ito nije delio besplatno, vec jezahte-vao da se placa zlatom, srebrom i nakitom, a zatim zemljom i najzad licnomslobodom. Na taj nacin je li�io imovine i bacio u ropstvo slobodnog seljaka ioslabio klasu veleposednika. Sva zemlje i ljudi koji je obraduju postali sufaraonove vlasni�tvo. Od tog vremena, bez sumnje, datira u Egiptu sistemkmetovske zavisnosti i neogranicene crske vlasti. Jedino su sve�tenici izbe-glitu sudbinu, jer su sami na svojim velikim imanjima gomilali zalihe hrane, aHiksosi se, racunajuci na njihov uticaj, nisu usudivali da im u tome smetaju.Preko Josifa je, dakle, u Egiptu izvr�ena radikalna ekonomska revolucija sdugotrajnim posledi-cama.Vec smo pominjali da je Egipat u svojoj istoriji pre�iveo nekoliko krvavihrevolucija. Ta tradicija �ivela je u podjarmljenim masama. Neposredni povodustanaka bila je masovna glad koja je pogadala zemlju periodicno, svakih pet�est ili svakih desetlegende107 petnaest godina. O �estini tih ustanaka izve�tava nas egipatski bogata� po imenuIpuver. U njegovom zapisu izmedu ostalog nalazimo i ovakvu recenicu: "Siromahpostade vlasnik bogatstva i dok ranije nije bio u mogucnosti da nabavi sebisandale, sada poseduje blago." Na drugom mestu citamo: "Kne�evsku decu razbijaju

o zid, sve be�i iz grada... Ko ne imade gde da spusti glavu, sada raspola�eposteljom, ko nije posedovao ni camac, sada je vlasnik lade, ko nije imaoparceta hleba, danas mu pripadaju �itnice... Ko je nekad zbog neima�tine spavaobez �ene, sad lako nalazi gospodu plemenitog roda." l poslednji, veoma recit

citat: "Carska prestonica osvojena je u toku jednoga sata. Cara zarobi�esiromasi. Dvorane istera�e iz carskih kuca. Cinovnike pobi�e i dokumente imoduze�e." Hiksoski faraon bez sumnje dobro je poznavao tu revolucionarnu egipatskutradiciju i zato je strahovao da novi ustanak narodnih masa ne uzdrma njegovuvlast, utoliko pre �to je bio tudinski, omrznuti despot. Zato je Josif , kad sepojavio s razumnim planom za otklanjanje buduce katastrofe od gladi, biopozdravljen kao izbavitelj. Time se i obja�njava njegov svemocni polo�aj nadvoru i milost kojom ga je obasipao faraon.Neki skeptik mogao bi ovde primetiti da se sva ta vesta struktura poimanjaoslanja samo na kratke napomene u Bibliji, pre svega na pretpostavke, po�to nijekonacno dokazano da su se Izrailjci naselili u Egiptu u doba vladavine Hiksosa.Redosled dogadaja u Bibliji jo� uvek je jako problematican, pa se ne mo�e sasvimpouzdano tvrditi kad su Jakov i njegova porodica krenuli u Egipat. To je mogloda se dogodi pre dolaska Hiksosa kao i posle njihovog proterivanja.Odgovor na te sumnje daje nam izvanredna analiza biblijskog teksta koju jeizvr�io francuski egiptolog Pjer Monte u knjizi Egipat i Biblija. Pitanje sesvodi na sledeca zapa�anja:Kao �to znamo, Jakov se naselio u zemlji Gesemskoj, koja le�i istocno od delteNila. Josif je kao namesnik svakako �iveo uz faraona, u prestonici. Na vest odolasku svoje porodice odmah je seo u kola i pohitao u susret ocu. Zatim sevratio pred faraona da ga izvesti o svome putu. Iz Biblije nepobitno proisticeda su se ovi dogadaji odigrali jedan za drugim u veoma kratkom vremenskomrazmaku, mo�da cak i u toku jednog dana.U Knjizi Postanja (45, 10) Josif saop�tava ocu da ce

108 �iveti u zemlji Gesemskoj, znaci blizu njega. Time se namece zakljucak da seprestonica u kojoj je �iveo Josif morala nalaziti blizu zemlje Gesemske, daklena samoj delti. To nikako nisu mogli biti gradovi Memfis, Fajum ili Teba. Oni sule�ali suvi�e daleko od Gesemske zemlje i Josifovo putovanje kolima moralo bitrajati nekoliko dana. Uostalom, kao �to tvrdi francuski egipto-log Maspero, uEgiptu kola nikad nisu kori�cena za du�a putovanja, s obzirom na nepostojanjeodgovarajucih puteva. Takva putovanja po pravilu su se odvijala barkama, glavnomsaobracajnom arterijom, Nilom.Sve gore pomenute okolnosti su neka vrsta putokaza cije su strelice slo�nookrenute prema Avarisu, prestonici Hiksosa. Danas vec znamo da je Avaris le�aona delti Nila, jer su njegove ru�evine, i u njima mno�tvo hiksoskih pecata,otkopane u blizini dana�njeg sela San el-Hagar. Po�to je, dakle, Josif upravljaou Avarisu, otpada svaka sumnja: pricu o njegovom �ivotu treba smestiti u dobavladavine Hiksosa. Kasniji datum je sasvim iskljucen, po�to su posleproterivanja osvajaca, pravi egipatski faraoni XVIII dinastije preneli svojuprestonicu u Tebu. Kao �to vidimo, teorija o Hiksosima oslanja se na sasvimsolidne postavke i zato je danas priznaju mnogi naucnici.U biblijskoj prici o Josifu iznenaduje istorijska tacnost u prikazivanjuegipatskih obicaja. To se, pre svega, odnosi na pogrebni obred u opisuJakovljeve i Josifove smrti. Njihova tela su balsamovana cetrdeset dana, amumije polo�ene u drveni kovceg. Jo� Herodot saop�tava da je postupakbalsamovanja u Egiptu trajao cetrdeset dana, �to su, uostalom, potvrdili itekstovi na papirusima nadeni u grobnicama faraona i njegovih dostojanstvenika.Prisetimo se da je Josif obrijan pre nego �to je izveden pred faraona. Tajdetalj, na izgled beznacajan, toliko je recit da ponovo svedoci o poznavanjuegipatskih prilika. U Egiptu nikome nije bilo dozvoljeno da nosi bradu; tuprivilegiju imao je iskljucivo faraon, koji je, uostalom, stavljao ve�tackubradu. Kao Jevrejin, Josif je bez sumnje pu�tao bradu, i morao je biti obrt jan,kao �to je to zahtevao dvorski protokol. *

Slicno je i sa postavljanjem Josifa na polo�aj faraonovog namesnika. l toksvecanosti je u skladu s onim �to smo doznali iz papirusa i crte�a u grobnicama.Kao oznake svoje visoke du�nosti, novi dostojanstvenik primio je iz faraonovihruku sku109 pocenu ogrlicu, rako�ni pla�t i �enu visokog roda. Za vreme svecane povorkevozio se u zlatnim dvorskim kolima odmah iza faraonovih kocija, l posleproterivanja Hiksosa, Egipcani su zadr�ali obicaj kori�cenja konja, pa se tajceremonijal i dalje ocuvao u Egiptu.U biblijskoj prici znacajno je i to �to su navedena imena prava egipatska.Faraon je dao Josifu ime Psontomfanih, �to znaci "bog ka�e neka �ivi". �ena muse zvala Aseneta, to jest "ona koja pripada boginji Net" (boginja Net slavljenaje na delti Nila), a Potifera je iskvareni oblik imena "Pa-d/'-pa-Re, koje znaci"ona/ koga je dao bog Ra".Na kraju treba jo� dodati da se u prici o Josifu vidi tacno poznavanje egipatsketopografije. Iz datih detalja nije te�ko odrediti polo�aj zemlje Gesemske, aposredno se cak mo�e ide-ntifikovati i prestonica u kojoj je �iveo Josif.Kratko receno, realnosti od kojih je sacinjen egipatski ambijent junacki suizdr�ale probu savremenih naucnih istra�ivanja. Danas je te�ko lomiti koplja okotoga da li je Josif bio istorijska licnost, ali nema nikakve sumnje da je pricanastala u samom Egiptu. Njeni autori bili su ljudi koji su tu zemlju tako dobropoznavali da su nesumnjivo u njoj morali dugo �iveti. S obzirom na to, imamopotvrdu da se neki ogranak Jevreja -mo�da ba� Jakovljev rod - zaista naselio nadelti Nila, u plodnoj zemlji Gesemskoj.Nije cak iskjluceno, da je ta biblijska prica odjek istori-jske cinjenice i daje jedan od Jevreja, po imenu Josif, dosegao visoki polo�aj na faraonovom dvoru.Docnije je oko njegove licnosti nastala legenda koju su stvorili Jevreji,ponosni na svog cuvenog pretka.Ako je bilo tako, za�to onda o Josifu nema ni pomena u egipatskim hronikama? Onesu, po pravilu, iscrpne i tacne, a polo�aj namesnika koji je zauzimao Semita bioje dogadaj suvi�e znacajan da bi se mogao precutati. Takva praznina u egipatskojistoriji bila je sumnjiva i izazivala podozrenje u Josifovu istoricnost.Ali zaboravlja se na jednu veoma bitnu cinjenicu. Hiksosi su bili tolikoomrznuti da su Egipcani uni�tavali sve �to je podsecalo na njihovu vladavinu,cak i hronicari precutkuju period njihove okupacije, vreme patnje i poni�enjaegipatskog carstva. Hronicarski zapisi se naglo prekidaju s godinom 1730. i110 ponovo se javljaju tek posle godine 1580. pre na�e ere. Po prirodi stvari �rtvate akcije brisanja 150 godina istorije, morao je biti i Josif, slepi izvr�ilachiksoske politike i vinovnik dubokih ekonomskih pramena, nepopularnih meduEgipcanima. Josifovi postupci kasnije su se bolno odrazili na Izrailjce, koji suposle Josifove smrti jo� dugo ostali u zemlji Gesemskoj.MOJSIJE $&&jsfe legende113 SREDOZEMNO MORE PRAVCI BEKSTVA IZ EGIPTA Put preko mocvara "Gorkih jezera"e KULUK. Jakovljevi potomci �iveli su u zemlji Gesemskoj gotovo cetiri stoleca.Tamo im uop�te nije i�lo lo�e, te su se brzo mno�ili. Ali, na egipatski prestostupio je novi faraon, koji ni�ta nije znao o Josifovim zaslugama i zabrinuo sezbog plodnosti jevrejskih pastira. Bio je uveren da su to bili Azijati, stranciopasni za dr�avu, i zato je naredio svojim cinovnicima: "Gle, narod sinovaIzrailjevih veci je i silniji od nas. Nego hajde mudro da postupamo s njima, dase ne mno�e, i kad nastane rat da ne pristanu s neprijateljima na�im i ne udarena nas i ne otidu iz zemlje" (Izlazak, 1, 9-10). U to vreme faraon je u delti

Nila dizao dva nova grada: svoju prestonicu Ramzes i grad ambara i vojnihskladi�ta Pitom. Bespomocni Izrailjci predstavljali su povoljan izvor jeftineradne snage, te su jednog dana u gomilama saterani na gradili�te, gde su moralida mese glinu i prave opeku. Mucili su se tako iz dana u dan, od jutra do mraka,na ubitacnoj �ezi, dok su ih nadzornici po�urivali �tapovima. Faraonovaocekivanja bila su, ipak, izneverena. Izrailjski narod, navikao na te�kusudbinu, kojom ga nije �tedelo kolo �ivota, i pored proganjanja i dalje semno�io. Razgnevljeni vladar tada je pozvao jedine dve izrailjske babice i strogojm naredio da prilikom porodaja usmrcuju svu mu�ku decu. �ene su pokornosaslu�ale naredenje, ali vrativ�i se u zemlju Gesemsku i ne pomisli�e da seukaljaju cedomorstvom. Faraon je ubrzo doznao za drsku neposlu�nost babica inaredio da ih izvedu pred njega, ne bi li ih pozvao na odgovornost. VesteIzrailjke, strogo ispitivane, veoma spretno skinule su krivicu sa sebe tvrdecida su �ene jednostavno prestale da koriste njihove usluge. "Jevrejke nisu kao�ene 114 Misirke; jace su; dok im dode babica, one vec rode". Faraon je, hteo ne hteo,morao babice da pusti na slobodu. Izrailjski narod pozdravio je hrabre �ene kaojunakinje i u znak zahvalnosti sagradio im prelepe kuce. Ali vladar nije odustaood svojih okrutnih planova. Ovoga puta izdao je svojim d�elatima naredenje damu�ku novorodencad oduzimaju od majki i bacaju u Nil. Zemlja Gesemska odjekivalaje od placa i proklinjanja; izledalo je da je za Jakovljeve potomke nastupiosudnji dan.CUDESNO SPASENJE. U jednoj porodici Levijevog roda bilo je dvoje dece: Aron iMarija. U vreme najgoreg progona dobili su trece dete. Na nesrecu, to je biodecak, unapred osuden na smrt u vodama Nila. Majka je pala u veliki ocaj irizikujuci strogu kaznu, odlucila je da ga sakrije od egipatskih d�elata. Trimeseca ga je dojila u najtamnijem kutku kuce i sigurno bi uspela da do krajaostvari svoj plan da dete nije suvi�e brzo napredovalo. Sna�no mlatarajucino�icama, plakalo je ili gukalo tako glasno, da se culo daleko izvan kuce. Usvakom trenutku mogao je da je otkrije jedan od faraonovih cinovnika koji jenju�kao po gradu, a tada bi nesreca zadesila citavu porodicu! Na jednom delureke svakodnevno se kupala faraonova kcerka, poznata po svom milostivom srcu zatlacene Izrailjce. Zbogatoga je majka deteta do�la na veoma zanimljivu ideju:polo�ila ga je u kotaricu zaptivenu smolom i odnela u �evar, gde je princezamogla lako da ga nade. Naredila je, istovremeno, Mariji da iz daljine brine omalom bratu i da stupi u akciju kada se uka�e potreba. Dogodilo se ono �to jemajka planirala. Posle kupanja, princeza se sa dvorskim damama uputila u �etnjudu� obale. Odjednom je zacula decji plac i naredila slu�kinjama da pretra�e�evar. Kako se samo iznenadila kada su joj ispred nogu stavili kotaricu sauplakanim mali�anom. Ne�no se nadvila nad nahoce i trudila se da ga milovanjemuti�a. Odmah je shvatila da je prona�la izrailjsko dete, a po�to je potajnoosudivala ocevu neljudsku naredbu, odlucila je da ga uzme pod svoju za�titu.Marija je iz daljine posmatrala citavu tu scenu i u jednom trenutku je pri�laprincezi nudeci joj da nade dojilju za tobo�nje nahoce. Dobiv�i pristanak, svaradosna pohi-ta kuci po majku. Tako se zaobilaznim putem odojce bezbedno vratilou majcino narucje. Nije mu vi�e pretila smrt u dubinama Nila, po�to se niko odegipatskih krvnika nije usudio da se115 suprotstavi �elji faraonove kcerke. Posle nekoliko godina, kada je dete vecodraslo, majka ga je odvela u dvor, a princeza je usvojila malog Izrailjca dav�imu ime Mojsije. Od tog trenutka Mojsije je rastao na dvoru kao da je po rodenjupripadao carskom rodu. �epurio se u skupocenoj odeci od finog lana i �kolovao uhramu gde su mu sve�tenici otkrivali tajne svog znanja. Imao je na usluziposlugu, kru�io je gradom u zaprezi od vatrenih konja i stanovao u odajama punimprefinjene rasko�i. Izgledalo je da ce se odnaroditi i postati Egipcanin. Ali,majka se postarala da se ne odrekne izrailjskog porekla. Krijuci od princeze,

ucila ga je hebrejskomi jeziku i istoriji predaka, i na kraju mu otkrila kako jeizbegao smrt u vodama Nila. Mojsije je, dodu�e, saznao svoje poreklo, ali munije bilo lako da se rastane od lagodnog �ivota egipatskog aristokrate.Obrazovanje, dvorski prijatelji, sjaj egipatske kulture - sve ga je to vezivaloza sredinu na koju se od malena navikao, �ta je zajednicko mogao da ima ovajprosvecen i prefinjen covek sa prezrenom i zaostalom izrailjskom sirotinjom? lmada mu se ponekad srce stezalo dok je gledao svoje sunarodnike kako te�kokuluce, nije imao dovoljno snage da se odrekne privilegija i sjaja dvorskog�ivota. Punih cetrdeset godina u�ivao je u svim prijatnostima usvojenogprincezinog sina, a dobio je cak i zvanje egipatskog sve�tenika. Dvorskom ladomplovio je Nilom, dok su ga zabavljali sviraci i madionicari, a lepe igraciceulep�avale vreme plesovima uz pratnju harfi i flauta. Nova prestonica Ramzesbila je prelepa. Sagradena po uzoru na drevnu Tebu, imala je �iroke ulice,predivne palate, javne zgrade i brojne hramove posvecene egipatskim bogovima. Nakraju grada uzdizala su se skladi�ta puna jecma i p�enice, a recnom lukompromicali su brodovi i barke koje dovoze robu. Lagune su vrvele od ptica i ribe,a odmah iza gradskih kapija pru�ale su se bri�ljivo obradene leje sa crnim lukomi vlascem i rodni vocnjaci cije su se grane povijale pod te�inom narova, jabuka,smokava i maslina. Mojsije je, dakle, vodio bezbri�an i rasko�an �ivot. Ali nijebio praznoglavi besposlicar. Marljivo se udubljivao u papiruse koji susadr�avali celokupnu mudrost Egipta. Vecerima, kada bi osve�ilo i mesec se^pomolio na nebu, �etao je dvorskim vrtom okru�en sve�tenicima i vodio sa njimaduge razgovore o bogovima, faraonima i smislu covekovog postojanja. Tek nocu,kada nije mogao da zaspi, u njemu se budio duboko pritajeni nemir. Tada116 Zenon 117 su mu se pred ocima pojavljivali preci, video je kako pate, proklinju svojusudbinu, cuo fijuk biceva koji ih teraju na robovski rad, lovio njihovetu�aljke, jecaje i preklinjanja za spasenje. U snu mu se javljalo majcino lice,puno majcinske ne�nosti, ali tu�no i kao malo razocarano. Posle takvih noci nijemogao da izade na kraj sa mucnim nemirom. Osecao je da je ne�to zgre�io i da jesve �to je do tada u �ivotu radio bilo prazno i li�eno smisla. Tada bi se poputprestupnika iskradao iz dvora i hitao izvan grada da bi iz daljine posmatraokako se, sjajna od znoja, polunaga tela^ Jevreja povijaju nad zemljom i drvenimkalupima za opeke. �iveo je, tako, dvostrukim �ivotom: danju je bio hladniegipatski aristokrata, a nocu, pak, bludni sin koji je u mukama, nasumice tra�ioput povratka svome narodu. Jednom prilikom je opazio kako se egipatski nadzorniknemilosrdno i�ivljava na Izrailjcu koji je pravio opeke. U nastupu velikoggneva, probo ga je macem bezdu�nika i, po�to u blizini nije video drugeEgipcane, les zakopao u pesak, da ubistvo sakrije od faraona. Ali svedocidogadaja bili su neki njegovi sunarod-nici. Nisu umeli, na �alost, da dr�e jezikza zubima. Vec istoga dana po citavoj Gesemskoj zemlji �aputalo se o ubistvu.Mojsije je uglavnom hvaljen za hrabar cin, ali bili su i takvi koji su sigurnoiz zavisti govorili zajedljivo o njemu. Mojsije nije bio sveston kakvom sezastra�ujucom brzinom ra�irila prica. Sutraaan je prisutvovao tuci dvojiceIzrailjaca. Odmah razdvoji nakostre�ene protivnike i izgrdi jacega: "Za�to bijesbli�njeg svoga?". Na to zlobnik odbrusi drsko: "Ko je tebe postavio za kneza isudiju nad nama? �eli� li da me ubije� kao �to si juce ubio Egipcanina?" Mojsijese veoma upla�io. Po�to su vec svi znali za ubistvo, lako je za njega prekouhoda mogao da sazna i faraon, l zaista, ubzo su Mojsija upozorili dobronamerniljudi da je po njega poslata dvorska stra�a. Gotovo u poslednjem trenutku, onakokako je bio, iskrao se iz grada, preskocio pod okriljem noci granicni zid ikrenuo pe�ke na istok, gde mu je pustinja pru�ala sigurno utoci�te pred poterom.CETRDESET GODINA IZGNANSTVA. Istocno od Akab-skog zaliva rasprostirala se zemljaMadijanska, zemlja potomaka jednog od �est Avramovih sinova i njegove druge �ene

Hetu-re. Po�to su mu to bili rodaci, Mojsije je odlucio da ih zamoli zagostoprimstvo. Put je bio dug oko cetiri stotine i pedeset kilometara i prete�no je vodio kroz pustinjsko-stepske oblasti. Kada je stigao doMedijanaca, bio je izuzetno iscrpljen od dugog puta. Njegova dvorska odeca,prljava i natopljena znojem, vi�e ni�ta nije imala od nekada�njeg sjaja i skoroda je podsecala na rite skitnica koje su lutale po zemljama Istoka u potrazi zamilostinjom. Mojsije je seo pored gradskog bunara i radoznalo posmatrao kakosedam devojcica napaja ovce i koze. U jednom trenutku pojavila se gomila pastirai grubo odgurnula devojcice, zauzimajuci preko reda mesto na pojilu. Razgnevljentim pona�anjem skocio je na noge i, iako umoran, zauzeo tako stra�an stav da suse nitkovi pokunjeno pokupili. Zatim je pomogao devojcicama da napoje �ivotinjei vratio se na svoje mesto. Ispostavilo se da su pastirice bile kceri uticajnogmadijanskog sve�tenika Jotora. Zahvalni otac je pozvao Mojsija u svoju kuci, akada je jo� saznao da je do�ljak njegov daljni rodak, primio ga je u svojuporodicu i dao mu kcer Seforu za �enu. Mojsije je sa njom imao dva sina: Girsamai Eliezera. Na imanju se bavio uzgajanjem tastove stoke. Nagla pramena �ivotnihuslova ostavila je dubok trag u njegovoj du�i. Taj kico�, naviknut na udobnostegipatskih gradova, obreo se sada u divljem, stenovi-tom kraju, nad kojim su sedimili visoki vrhovi vulkana. U pocetku mu je bilo te�ko da se pomiri sa tompramenom. Dok je usamljeno provodio vreme na pa�njacima, nedostajali su munjegov dvor, papirusi i razgovori sa sve�tenicima. Kako je samo bolno osetionesrecni �ivot begunca! Ali vremenom su ovi te�ki uslovi delovali na njegov duhoslobadajuce. Divlja priroda, jednostavan, casni pastirski �ivot, dugi satiprovedeni pod vedrim nebom u samoci, doveli su do toga da je polako poceo darazmi�lja o smislu svog �ivota. U secanju su mu postepeno bledele stare dobregodine, a sve je vi�e bivao svestan da je Izrailjac, da je potomak Levija,Jakovljevog sina i Avramovog praunuka. Madijanci su se ponosili time �toneposredno poticu od Avrama. Pricali su mu nebrojene legende i anegdote o tomvelikom praocu, sahranjenom u Hananu. Govorili su mu i o Bogu kojeg su slavilinjegovi preci, l tada mu se cinilo da se posle dugog lutanja konacno vratio urodnu kucu. Kada bi se Pppeo na brdo i pogledao unaokolo, na zapadu bi videopustinju. Iza nje je le�ao Egipat, zemlja ropstva. Na istoku se, pak, negde izaplanina krio Hanan, otad�bina njegovih predaka, Zemlja obecana, zemlja mira idobrobiti. U takvim trenucima u 118 njemu je sazrevala velika odluka: resio je da oslobodi bracu iz egipatskogropstva i odvede ih u rodni Hanan, zemlju gde teku med i mleko. Ta borba savlastitom save�cu trajala je gotovo cetrdeset godina u nemirima, sumnjama ilomovima. Nailazili su i dugi prekidi, kada bi podlegao isku�enju pastirskog�ivota i u potpunosti se predavao obicnim, svakodnevnim poslovima. Tada je usebi gu�io sve obzire i grizu savesti. Bio je u osamdesetoj godini i cinilo seda je vec prekasno bilo da na svoja pleca preuzme tako opasnu misiju i da jebolje mirno umreti u zemlji Medijanskoj, koja mu je postala druga domovina. Alinova ideja je i protiv njegove volje i dalje klijala, dok na kraju zov nijepostao toliko jak da je bilo te�ko odupreti mu se. Poslednje godine boravka kodMedijanaca do�ivljavao je verske ekstaze, snove i prorocanske vizije. Jednogdana napasao je ovce u podno�ju planine Horiv, svete planine, jer je, poverovanju Madijanaca, na njenom vrhu, medu oblacima, �iveo Bog njihovih otaca,Bog Avrama, Isaka i Jakova. Dok je gledao unaokolo opazio je cudnu pojavu: neki�bun je goreo svetlim plamenom, a nije sagorevao. Odjednom ga iz plamenog �bunapozva glas Boga da odmah krene u Egipat i oslobodi Izrailjce iz ropstva. Uvelikom strahu, Mojsije zakloni rukama lice, ali je, ipak, sakupio hrabrost daiska�e svoju sumnju: "Evo kad otidem k sinovima Izmiljevijem, pa im recem: Bogotaca va�ih posla me k vama,%ko mi reknu: kako mu je ime? �ta cu im kazati?" Kaoodgovor Bog mu se prvi put objavi pod imenom Jehova. Bilo je to velikoobjavljenje, ali ono, ipak, ne raspr�i Mojsijeve strahove. Kako je mogao dastekne poslu�nost Izrailjaca, �alio se, kada ce im otici bez ikakvih dokaza

svoga poslanstva, vec samo s imenom Jehovinim na ustima? Tada ga Bog naoru�aprotiv malovernika cudotvornom moci, tako da je od toga trenutka bio u stanju dapreobrazi �tap u zmiju, leci gubu i vodu pretvori u krv. lako je bio naoru�anmoci cinjenja cuda, Mojsije je poku�avao da izbegne nametnutu misiju, pravdajucise da muca i da stoga nece moci govorom da ubedi sunarodnike. Jehova se razgnevina taj novi izgovor, ali ga, na kraju, ute�i, obecav�i mu da ci mu u pomoc datinjegovog starijeg brata Arona, koji ima dar govora i besedice u njegovo ime.Mojsiju nije preostalo ni�ta drugo nego da se sprema na put. Oprostiv�i se odtasta, posadio je na magarce �enu i decu i te�ka srca krenuo za Egipat. Na putuje do�iveo ne�to stra�no. U jednoj gostioni119 'Btffijsfe legende----------------------�----------------------------------------------------ci pored puta Jehova je iznenada hteo da ga ubije zato �to nije bio obrezan.Pobesnelog Boga uspela je tek da umoli Sefora, obrezav�i svoje sinove. U Egiptuje Aron iza�ao u susret Mojsiju. Braca su sazvala zbor Izrailjaca i zajednickimsnagama uspeli da ih ubede da po Jehovinoj volji moraju da napuste zemljuGesemsku. Na njihovu odluku nisu toliko presudni uticaj imala cuda koja jeMojsije cinio dokazujuci svoje poslanstvo, ni Aronova krasnorecivost, kolikoprogon koji se iz dana u dan povecavao i ugro�avao njihov opstanak.IZLAZAK IZ EGIPTA. Od nezaboravnog dana ubistva koje je izvr�io Mojsije unastupu gneva, proteklo je cetrdeset godina. U Egiptu je vladao drugi faraon, nanjegovom dvoru je slu�ilo novo pokoljenje cinovnika. Zlocin se zato izbrisao izpamcenja ljudi i nekada�njem beguncu nije vi�e pretila nikakva opasnost. Ko bi,uostalom, prepoznao u tom bradatom Azijatu, odevenom u grub, dugacki pla�t i sapastirskim �tapom u ruci, onog otmenog Egipcanina i usvojenog princezinog sina,koji je nekad bio tako cuven! Za cetrdeset godina je toliko ostario da se nijemogao prepoznati, izbrazdalo mu se preplanulo lice borama. Bio je to vecosamdesetogodi�nji starac cija je brada gusto osedela. Mojsije i Aron su oti�likod faraona sa molbom da dozvoli Izrailjcima da odu na tri dana u pustinju, gdesu �rtvama i molitvama �eleli da odaju pocast Jehovi. To je, naravno, bilaprevara, po�to nisu nameravali da se vrate pod jaram Egipcana. Ali, faraon jegnevno odbio njihovu molbu, a za kaznu je povecao Izrailjcima kuluk narediv�i imne samo da izraduju dotada�nji broj opeke, vec i da nabavljaju plevu za njenoojacavanje. To je zahtevalo dodatne casove rada, po�to u Egiptu nije bilo mnogopleve i morala je da se tra�i po citavoj zemlji. A ko zbog toga nije stigao daizradi odreden broj opeka, izlagao se velikim �ibanjima od strane egipatskihkrvnika. Ogorceni takvim tokom dogadaja, Izrailjci su okrivljavali Mojsija �toje njegovo zauzimanje kod faraona donelo vi�e �tete nego koristi. Za njega je tobio izuzetno bolan trenutak, trenutak ocajanja. Cinilo mu se da Jehova nijeodr�ao rec i da je uvalio izrailjski narod u jo� vece patnje. Mojsije ponovo odekod faraona cvrsto odluciv�i da ovoga puta probudi njegovu savest slu�eci semagijom. Stupiv�i pred njegov tron, baci svoj �tap i on se odmah pretvori uzmiju koja puzi. Ali faraon sa sa�aljivim osmehom pogledaI2O Zenon 9(pbradatog carobnjaka i naredi da dovedu sve�tenike, koji su izveli istucaroliju. Na njega nije ostavilo jaci utisak ni to �to je Mojsijevazmija pro�drala zmije egipatskih sve�tenika. Od tog trenutka rasplamsala seogorcena borba sa tvrdom uporno�cu vladara. Mojsije je poslao na Egipatredom deset nesreca: najpre se voda Nila pretvorila u krv, zatim su se nazastra�ujuci nacin namno�ile �abe, komarci i muve, stoka crkavala od nekezaraze, ljudska tela bila prekrivena gnojavim ranama, grad upropastio letinu, nazemlju srucio ogromni oblak skakavaca, a na kraju je zavladala takva tama da suljudi hodali pipajuci. Posle svake nesrece faraona je spopadao u�as i pristajaobi da oslobodi Izrailjce, ali ubrzo bi povlacio obecanje, iako su njegovipodanici glasno tra�ili da ih neispunjavanjem svojih obecanja ne izla�e novimnesrecama. Doveden do krajnosti, Mojsije je konacno odlucio da slomi faraonovu

volju desetom, najpogubnijom nesrecom. Ali prethodno je upozorio Izrailjce dabudu pripravni. Naredio im je, pre svega, da svaka porodica zakoljejednogodi�nje jagnje i da njegovom krvlju obele�i vrata svojih kuca. Za veceruje trebalo da pojedu peceno jagnjece meso sa beskvas-nim hlebom i gorkimtravama, a svima je naredio da za sto sednu odeveni za put, da bi u svakom trenutku mogli da napuste Egipat. Kada je do�la ponoc, Jehova je i�aood kuce do kuce, i tamo gde na vratima nije video krvavi znak, usmrci-vaojaprvence, ne zaobilazeci ni faraonovog ni robinjinog sina. cak su* i prvencad�ivotinja padala mrtva. Zemljom su se razlegli jauci i plac, smrt nije po�tedelanijednu egipatsku porodicu, l tek tada je faraon razumeo stra�nu Mojsijevu moc idozvolio mu da izvede izrailjski narod iz ropstva. Sveteci se za progon i kuluk,Izrailjci su opljackali egipatske kuce, koristeci mete� koji je u zemljizavladao zbog nesrece. Tako su stekli zlatne i srebrne posude, odecu i mnogedruge dragocene stvari, pre svega oru�je, koje je moglo dobro da im poslu�iu borbi sa pustinjskim plemenima. Mojsije je ovekovecio ovaj dogadajuspostavljanjem praznika Pashe, �to znaci "praznik prolaska, zaobila�enja", jerje Jehova zaobilazio domove Izrailjaca, a Egipcane ka�njavao smrcu prvenaca.PRELAZAK PREKO CRVENOG MORA. Zasvira�e srebrne trube i povorka Izrailjacanapusti zemlju Gesemsku i krenu na istok ka pustinji. Cinilo ju je �esto hiljadanaoru�anih ljudi,1 01 ne racunajuci �ene, decu i poslugu. Na celu je hodala svita sa drvenim kovcegomu kojem se nalazila balsamovana mumija Josifa, a povorku se zavr�avalanebrojenim stadom ovaca, koza i magaraca. U pustinji su izbeglice, na svojuradost, shvatile da ih predvodi Jehova, jer je danju ispred njih i�ao stub oddima, a nocu ognjeni stub koji je dosezao samo nebo. Mojsije je u pocetku slediostari put karavana du� obale Sredozemnog mora, zatim je skrenuo na jug, kapustinjskoj zemlji Etam, jer se bojao da ga pomorska utvrdenja tamo�njih narodanece bez borbe propustiti u Hanan. U Etamu je naredio prvi du�i odmor, a zatimse ponovo uputio na sever i razapeo �atore u Pi-Airotu. To je bilo naselje kojeje le�alo izmedu Migdola i mora, nedaleko od grada Vel-Sefona, poznatog po hramuhananskog boga Bala. U meduvremenu, faraon, uvreden i besan, bacio se u poteruza beguncima na celu �est stotina bojnih kola. Kako su se samo preneraziliIzrailjci kada se iz pra�ine pojavila gomila stra�nih egipatskih ratnika ugalopu! Kao opcinjeni gledali su u propast koja im se pribli�avala, lomili rukeu ocajanju i kukali �to su tako lakomisleno dozvolili da budu izvedeni iz zemljeGesemske, gde je bilo bolje �iveti u ropstvu nego sada ginuti od ruku egipatskihvojnika. Mojsije ih je umirivao i uveravao da Jehova nece napustiti svoj narod unesreci, l zaista, cim je pao mrak Egi-pcanima je preprecio put ogroman zid oddima i plamena, koji je stajao do samog jutra i nije mogao da se prede. Mojsijeje u praskozorje iza�ao na morsku obalu i podigav�i ruku naredio talasima da serazdvoje. Odmah se izmedu dva naslagana vodena zida stvorio suvi prolaz, kojimsu Izrailjci po�urili na drugu obalu. Faraon je shvatio �ta se dogada i �estokoza njima pojurio na celu cele konjice. U trenutku kada se nalazio na sredinimora, Mojsije je jo� jednom podigao desnu ruku, i na taj znak vodeni zidovi suse sru�ili na gonioce i odvukli ih u dubine pobesnelog vrtloga. Nekoliko satikasnije talasi su na obalu izbacili tela ljudi i konja, i polomljena bojna kola

-�alosne ostatke ohole egipatske konjice. U izrailjskom logoru zavladaneopisiva radost. Mojsije i citav narod zapeva�e pesmu zahvalnicu u slavuJehove, a �ene sa prorocicom Marijom na celu izvedo�e Ples pun trijumfalnogzanosa, udarajuci takt na glasnim tambu-rinama.L 122 Zenm y(psiPUTOVANJE KROZ PUSTINJU. Izrailjci se zatim uputi�e ka pustinji Sur. Put ihvodio kroz predele bez vode i tri dana nisu imali ni kapi vode za pice, a kadasu se najzad dovukli do Mere, tamo�nja voda je bila gorka. Za izmorene i �edne

putnike to je bio izuzetno bolan udarac i u logoru je ponovo pocelo da se �irinezadovoljstvo i ocaj. "�ta cemo piti?", gundali su ljudi. Ali, Mojsije je brzoiza�ao na kraj sa zlom. Ubacio je u bunar neke grancice koje je sakupio uokolini i na radosno cudenje Izrailjaca voda je postala slatka i pitka.Okrepljeni putnici krenu�e potom u Elim, rajsku oazu cuvenu po sedamdeset palmikoje tamo rastu i dvanaest izvora bistre vode. Trebalo je, ipak, nastaviti put.Tacno �est nedelja nakon prelaska egipatske granice, povorka se ulogorila upustinji Sin, izmedu Elima i Sinaja. Tamo je boravak bio izuzetno te�ak. Sunceje nemilosrdno pr�ilo, a da zlo bude vece istro�ile su se zalihe hrane i vode."Daj nam vode da pijemo!", zvali su, a Mojsije je odgovarao: "Za�to se prepiretesa mnom? Za�to izazivate Gospoda?". Za mu�karce, �ene i decu, koji se jo� nisubili navikli na te�ak pustinjski �ivot, glad i �ed postajali su prava muka. Kaoi obicno, citava krivica za nesrecu pripisivana je lakomislenosti Mojsija iArona. Uzbudene gomile naroda opkoljavale su �atore dvojice voda, proklin-jucisudbinu i u ocajanju gnevno ih optu�ujuci: "Kamo da smo pomif od ruke Gospodnjeu zemlji Misirskoj, kad sjedasmo kod lonaca s mesom i jedasmo hljeba izobila!Jer nas izvedoste u ovu pustinju da pomorite sav ovaj zbor gladu." Po tim recimaMojsije je postao svestan koliko je duboko u Izrailjcima bila uko-renjena ropskadu�a, po�to su iznad slobode stavljali ugodan hleb i lonce mesa. To ga je do dnasrca zabolelo, ali ih je uve-ravao da Jehova sigurno nece da napusti svojesledbenike i da ce ih nahraniti i napojiti pre nego �to se i nadaju, l pred veceobecanje se ispuni. Sa istoka dolete�e nepregledna jata prepelica i u jednomtrenutku pado�e na zemlju. Iznemogle od dugog leta bespomocno su mlataralekrilima i lako se hvatale golim rukama. U logoru nasta groznicava vreva, planu�evatre i ubrzo se ra�iri slatki miris ptica pecenih na ra�nju. Po�to su utoli�eglad, Izrailjci polega�e da spavaju, do nebesa uzdi�uci cudotvornu moc Mojsija.U zoru, tek �to ih je probudio znak za ustajanje srebrnih truba, protrlja�e ociod cudenja, citavo prostranstvo stepe, dokle je pogled dopirao, bilo jeprekriveno lopticama, be-lim kao sneg, koje su podsecale na grad. Istrcali su dabolje123 �*-' '-J-v, £/osmotre pojavu. Iz �atora je iza�ao i Mojsije i sa trijumfalnim osmehom objavioda je to mana koju je Jehova poslao umesto hleba. Ljudi su oklevali da probajucudne loptice, ali kada su se uverili da imaju ukus slican hlebu sa medom,uzvicima su izrazili prijatnu iznenadenost i odu�evljeno su prionuli na njihovoskupljanje. Ubrzo se ispostavilo da se za dan mo�e skupiti onoliko koliko jepotrebno da se utoli glad. Od tada, pa narednih cetrdeset godina pustinjskoglutanja, mana je bila njihov svakodnevni hleb. Sledece mesto odmora bilo jeRafidin. Tamo nije bilo nijednog bunara i izrailjski narod je ponovo trpeo �ed.U logoru je uzavrelo od protesta i buntovnickih pretnji. Mojsije se tada uputipod planinu Horiv, koja se nedaleko od logora dizala do neba. Stade je u njenompodno�ju i pred ocima utucenog naroda udari �tapom po strmoj steni. U istomtrenutku �iknu iz pukotine mlaz sve�e planinske vode. Videv�i to cudo, Izrailjciprvo zaneme�e, a zatim podivlja�e od radosti i blagosiljajuci Mojsija gura�ese jeden preko drugog da napune vodom krcage i druge posude koje su im se na�lepri ruci. Jedva da su uspeli da utole �ed i napoje �ivotinje, kada suzaprepa�ceni zaculi borbene poklice koji su im se pribli�avali. Po prvi put sumorali oru�jem da odmere snage sa ratnickim pustinjskim plemenima. To su biliAmalicani, koji su hteli da preprece put nepoznatim uljezima i napljackaju se.Ali, ako su racunali na laku pobedu, ljuto su se prevarili. Mojsije je poveriokomandu nad svojom vojskom Isusu Navinu, koji se pokazao kao sposoban i hrabar voda. Brzo je i vesto poveo svoje cete u borbu sa napadacima i ubrzo serasplamsala ogorcena bitka. Mojsije je sa Aronom i Orom stao na brdo da bipratio tok bitke, koja se sa promenlji-vom srecom vodila od jutra do mraka. Kadaje Mojsije podizao ruke, pobedivali bi Izrailjci, a kada ih je spu�tao,nadjacavali bi Amalicani. Satima je trajalo tako, dok mu na kraju ruke nisu

utrnule i nemocno pale. Da bi izbegli poraz, Aron i Or su posadili Mojsija nakamen i sa obe strane podupirali mu ruke. Tako je pred vece Isus Navin razbio napadace i primorao ih da se povuku. Na boji�tu je podignut �rtvenikza prino�enje �rtava zahvalnica, a Jehova je naredio Mojsiju da za vecnuuspomenu pobedu zabele�i u knjige: "Zapisi to za spomen u knjigu, i ka�i Isusuneka pamti da cu sasvijem istrijebiti spomen Amalikov ispod neba." Za velikupobedu uskoro je saznao Jotor, sve�tenik rnadijanski i Mojsijev tast. Bezodlaganja je do�ao u izrailjski

logor i doveo zetu �enu i dva sina, Girsama i Eleizera. Mojsije je, naime, prenego �to se razracunao sa faraonom i izveo narod iz Egipta, poslao svojenajbli�e natrag u zemlju Madijansku. Sutradan je poceo da sudi ispred svog�atora. Sedeo je od jutra do veceri, saslu�avajuci svedoke i izricuci presudecak i u najsitnijim sporovima. Jotor je posmatrao i sve vi�e se cudio kako seMojsije ceo dan mucio i tracio vreme na re�avanje sitnih sporova. Po tom pitanjuje bio znatno iskusniji i zato je zetu otvoreno rekao �ta o tome misli: "�ta toradi� s narodom? Za�to sjedi� sam, a vas narod stoji pred tobom od jutra dovecera?... Nije dobro �to radi�. Umorice� se i ti i narod koji je s tobom; jerje to te�ko za tebe, nece� moci sam vr�iti." Kada ga Mojsije upita �ta bitrebalo da uradi, posavetova mu da Izrailjce podeli na grupe od po hiljadu, sto,pedeset i deset ljudi, nad svakom grupom da postavi stare�inu koji biistovremeno bio sudija i re�avao sitne �albe, a samo u va�nijim slucajevimapozivali bi se preko vi�ih instanci na Mojsija. Savet mudrog madijanskogsve�tenika je sproveden u �ivot i rasute izrailjske mase dobile su zacetak svogbuduceg dru�tvenog uredenja.PLES OKO ZLATNOG TELETA. Tri meseca nakon napu�tanja Egipta Mojsije se zaustavina du�i odmor pod gorom Sinauskom. Turobni stenoviti masiv sa svojim vrhovimakoji doticl nebo, nosio je u sebi ne�to tajanstveno i ulivao sujeve-ran strahmedu Izrailjcima naviknutim na ravnicu delte Nila. Ali je zato najbli�a okolinabila veoma povoljna za du�i boravak. Tamo je bilo dovoljno vode, rasle su urminepalme i bagremi, koji su davali dovoljno drveta za ogrev i gradu. Logor je ubrzopoceo da bruji �ivotom punim u�urbanosti i vreve. Novo uredenje zavelo je red iznatno pobolj�alo administraciju. Mu�karci su se prihvatili zanata, �ene kuvale,prele i tkale, a deca veselo igrala izmedu �atora. Jednoga dana Mojsije jenapustio logor i popeo se na sam vrh Sinajske gore. Tamo se susreo sa Jehovom,koji mu je saop�tio da namerava da sklopi zavet sa izrailjskim narodom.Vrativ�ise u logor sa radosnom ve�cu, naredio je svim Izrailjcima da obuku sve�e opranehaljine i poste tri dana da bi se dostojno pripremili za veliki trenutak. Kadaje pro�ao trodnevni period pripreme, narod se okupio u podno�ju Sinajske gore.Mojsije ih je upozorio da niko ne sme da stupi na Svetu goru i pastirskim �tapomoznacio granicu upo<Bi6(ijsl(e kgendezoravajuci da ce svako ko je prekoraci poginuti. Mu�karci, �ene i deca, svecanoobuceni, poredali su se du� oznacene linije. Odjednom se razbesne stra�na oluja.Poce�e da udaraju gromovi i sevaju munje, a gora nesta u gustom oblaku dima. Akad jo� odjeknu�e glasni zvuci nekakvih tajanstvenih truba, ljudipopada�e na zemlju i u u�asu prekriva�e rukama oci. Zbog toga nisu videli kakose Mojsije u tom trenutku uspeo na padinu gore i odmah zatim nestao uneprozirnim oblacima dima, koji su se valjali oko vrha. Tokom ponovnog boravkana Sinajskoj gori Je-hova mu je predao niz zakona i verskih propisa, koji bi odtada trebalo da reguli�u dru�tveni �ivot Izrailjaca. S tim dragocenim daromMojsije se vrati u dolinu i u slavu velikog dogadaja naredi Jakovljevimpokoljenjima, bilo ih je dvanaest, da svako od njih podigne vlastiti �rtvenik.Zatim pode od jednog do drugog �rtvenika redom, prinoseci na �rtve ovce, anjihovom krvlju poprska vernike u znak zaveta sklopljenog sa Jehovom. Mojsije jejo� jednom oti�ao da se sretne sa Jehovom, ali je ovog puta sa sobom poveo

Arona, Nadava, Avijuda i sedamdeset izra-iljskih stare�ina. Ostavio ih je,ipak, na padini brda na polovini puta, a na vrh je oti�ao sam. Boravio je tamocetrdeset dana i cetrdeset noci. Jehova mu je predao dve kamene tablice nakojima je bilo urezano deset bo�jih zapovesti. Dao mu je i tacna uputstva kakoda napravi "kovceg zaveta", i "�ator od sastanka", u kome je kovceg trebalo dapociva. Na kraju mu je objavio da je du�nost prvosve�tenika poverio Aronuzajedno sa privilegijem da se ona u njegovoj porodici prenosi sa koleno nakoleno. A za to vreme, ljudi ostavljeni na polovini puta, ne mogav�i da sa�ekajuMojsija, vrati�e se u logor. Aron se na�ao u velikoj nedoumici i nije znao �tada radi, po�to je strahovao da mu je brat nastradao. U srcima Izrailjaca slomilase vera u Jehovinu za�titu. Uostalom, to je bio Bog ciji im je kult usadivanodne-davno. Sada, kada nije bilo Mojsija i njegovog neodoljivog �ara, vratili suse pod za�titu svojih bogova iz vremena boravka u Egiptu. Ispred Aronovog �atoraokupila se velika masa. U strahu �to su ostali sami, ljudi su na sav glastra�ili: "Hajde nacini nam bogove, koji ce ici pred nama, jer tome Mojsiju kojinas izvede iz zemlje Misirske ne znamo �ta bi." Aron, ispunjen ocajanjem, nijeimao snage da se suprotstavi tom sna�nom zahtevu. Na njegov poziv �ene su u�rtvenom zanosu davale svoj nakit, tako da se nagomilalo toliko zlata da sumogli da izliju statuu zlatnog126 Zenon y&siteleta. Sledeceg dana postavljena je na sred logora, a narod, obradovanpovratkom idola kojeg je obo�avao od pamtiveka, pri-neo mu Je �rtve paljenice od�ivotinja i zatim seo za svecanu gozbu. Citav dan orili su se bubnjevi isvirale; pevajuci i igrajuci oko statue, mu�karci, �ene i deca padali su uverski zanos. Samo Leviti nisu ucestvovali u tom ludilu. Dr�eci se po strani, sau�asom su posmatrali kako se narod odrekao Jehove i svom du�om se predaoidolopoklonstvu. Silazeci sa vrha Sinajske gore, Mojsije je jo� izdaleka zacuostravicnu viku. Ubrzao je korak da bi �to pre stigao u logor. Ugledav�i u�asnurazuzdanost, obuze ka takav gnev, da je o stenu razbio tablice sa Jehovinimzapovestima. Zlatno tele je razbio u paramparcad i bacio u bunar, a Izrailjcimanaredio da iz njega piju vodu. Skru�enog Arona je stra�no ukorio zbogotpadni�tva i pozvav�i Levite dao im ovakvo naredenje: "Ovako ka�e Gospod BogIzrailjev: pripa�ite svaki svoj mac uz bedro svoje, pa podite tamo i amo pookolu od vrata do vrata, i pobijte svaki brata svojega i prijatelja svojega ibli�njega svojega." Leviti se naoru�a�e macevima i ubi�e na hiljade otpadnika.ZAVET S JEHOVOM. Po�to je uspostavio red u logoru, Mojsije se ponovo uputio navrh Sinaja, da izmoli od Jehove opro�taLza sve �to se dogodilo. Tada je iznjegovih usta jo� jednom*uo obecanje da ce narod izrailjski dobiti Hanan, zemljuu kojoj teku med i mleko. Ispunjen osecanjem zahvalnosti, po�urio je ka logoru inaredio da se izvan njegovih granica postavi posebni �ator, koji je trebalo daim slu�i kao hram. Samo je on smeo tamo da ude, a kada je stajao ispred ulaza sauzdignutim rukama, sav narod bi izlazio iz �atora i u strahu po-smatrao kakorazgovara sa Jehovom. Niko nije znao �ta se de�avalo u njegovoj du�i. Do tada jeslu�ao samo glas Boga, kome je verno slu�io. Sada mu, ipak, to nije bilodovoljno, ce-znuo je da mu pogleda u lice. Ali Jehova mu odlucno rece dasmrtnicima nikada nece pokazati svoje lice. Ipak se jednom smi-lova izmucenomMojsiju i, postaviv�i ga u pukotinu stene, prode pored njega zakloniv�i licerukom, i dopusti mu da ga na tren pogleda s leda. Nedugo zatim Jehova narediMojsiju da iskle�e dve nove kamene tablice, na koje je �eleo po drugi put daureze deset zapovesti. Prorok je sa tablicima oti�ao na vrh gore i tamo ostaocetrdeset dana i cetrdeset noci, ne jeduci i ne pi127 juci. Jehova mu je tada ne samo ponovio deset zapovesti, vec mu je predao i skupzakona i verskih propisa po kojima su Izrailjci imali da se vladaju. Mojsije sezatim vratio u logor, a sa njegovog lica izbijao je takav velicanstveni sjaj, dasu zasle-pljeni sunarodnici morali da odvracaju pogled. Zato im je pro-povedao

sa prekrivkom na licu, a kada je u nadahnucu govorio u Jehovino ime, vernicimase cinilo da na njegovoj glavi vide rogove, znak svetosti. Mojsije je poletnopoceo da organizuje institucije i uredenje vezano za religijski �ivotIzrailjaca. Odlucio je, pre svega, da sagradi kovceg zaveta i prenosni �atorhram. Po�to mu je za njihovu gradnju bilo potrebno mnogo zlata, srebra i bakra,objavio je sakupljanje priloga, koje je u potpunosti uspelo. Tako je odmahpristupio ostvarenju svojih planova, po-veriv�i sve radove vezane za njihdvojici cuvenih zanatlija, Veseleilu i Elijavu. Ta dva majstora, vesta udrvodeljstvu, kao i u obradi metala, sagradili su kovceg od bagremovog drveta ioblo�ili ga zlatom. Na poklopcu se nalazila zlatna tablica sa natpisom koji jesaop�tavao da je tu nastanjen sam Jehova. Dva zlatna heruvima, postavljena saobe strane kovcega, zaklanjali su tablice �iroko razapetim krilima, kao da suhteli da je za�tite od ne�eljenih pogleda. Mojsije je u kovceg polo�io tablicusa dekalogom i druge sinajske zakone. �ator-svetinja stajao je nasredcetvorougaonog dvori�ta, okru�enog nizom bronzanih stu-bova sa srebrnim,umetnicki izradenim glavama. Sa poprecnih greda visilo je tanko laneno platnotako da je prostor sa svih strana bio zatvoren visokim paravanom. Unutra seulazilo kroz vrata zaklonjena zavesom od plave, purpurne i skerletne tkanine.Hram su sagradili majstori od bagremovih dasaka, takode oblo�enih zlatom. Alinisu ih zakivali. Iz dasaka su virili zlatni prstenovi kroz koje se provlacilauska traka. Zahvaljujuci tome hram je u slucaju preno�enja mogao lako da sepostavi ili rastavi na delove. Ali spoljni zidovi hrama nisu blistali zlatom.Grube tkanine od kostreti �titile su ga od ki�e i sunca, a krov su cinile ovcijeko�e ofarbane u crveno. Ispred ulaza u hram stajao je oltar izliven od bronze ivelika bakarna cinija sa vodom. Samo tu, u dvori�tu, narod je smeo da se molidok je prvosve�tenik prinosio Jehovi na �rtvu �ivotinje. Njegova ode�da, koju jeMojsije do detalja propisao, izgledala je velicanstveno. Preko pan-talona odbelog lana i ljubicaste tunike ogrtao je dugacki pla�t od plave vune, ciji jerub bio op�iven zlatnim zvoncicima i re128 Zenm 3(psidbvs/(isama. Tako je svaki njegov pokret bio pracen tihim, metalnim zvucima. Na grudimamu su prelivao vi�ebojni opr�njak na kojem je svetlucalo dvanaest dragulja saurezanim imenima dvanaest pokoljenja Jakovljevih. Velikom bogatstvu ukrasadoprinosile su i naramenice op�ivene dragim kamenjem i ogrlica od te�kog zlata uobliku lanca. Sa prednje strane turbana bila je pri�ivena zlatna tablica surezanim natpisom: "Svetinja Gospodu!". Umiv�i se, prvosve�tenik je sam ulazio upredvorje hrama. Zidovi su bili prekriveni lanenim platnom, na kome suizrailjske �ene izvezle tajanstvene likove heruvima. Nasred odaje stajao jeoltar protkan zlatom, sa kandilom iz kojeg se �irio mirisni dim, stocic saosvecenim hlebom i sedmokraki bronzani svecnjak. Iza rasko�no vezene zavese biloje skriveno najsvetije mesto hrama, mesto gde je boravio Jehova. Tamo je utajanstvenom polumraku pocivao zlatni kovceg zavela, koji je sadr�avaonajdragocenije blago izrailjskog kulta. Privelegija opslu�ivanja hrama i no�enjakovcega za vreme svecanog hoda dodeljena je iskljucivo Levitima. Iz njihovihredova Mojsije je imenovao i sudije, pisare, ucitelje, vidare i poreznike. Poredskupa sve�tenika, to je bila druga izdvojena dru�tvena grupa kojoj su bilepoverene du�nosti od op�teg znacaja. Leviti su bili najodanije Mojsijevepristalice i verno su mu slu�ili tokom putovanja kao telesna garda.NA PUTU U KADI�. Pod Sinajskom gorom Izrailjci su logorovali citavu godinu.Kakve su se samo ogromne promene dogodile za to vreme! Zahvaljujuci Mojsiju,bezoblicna masa izbeglica postala je dru�tvo kojim je upravljala hijerarhijacinovnika. Zajednicki �ivot bio je regulisan pravnim propisima, a kult Jehovedobio je konkretne oblike u vidu institucija hrama, sve-�tenstva i liturgijskihrituala. Pojacana je i bezbednost putnika, po�to je stvorena regularnadisciplinovana vojska. Pojedina plemena mar�irala su u odredenom rasporedu podsvojim zastavama i sa svojim vodama. U podno�ju Sinajske gore pojavili su se

tako prvi temelji buduceg izrailjskog naroda, zajednicki interesi i ciljevinadvladali su plemenski partikularizam. Izvr�iv�i to veliko istorijsko delo,Mojsije se osecao dovoljno jak da se odva�i na osvajanje Hanana. Ali meduIzrailjcima nije bilo nikoga ko je znao put do te obecane zemlje. A u divljimneprohodnim planinama i na beskonacnim pustinjskim prostranstvima<Bi6(tjs%e legendelako je moglo da se zaluta ili padne u zasedu Beduina razbojnika. Mojsije je biosvestan tih opasnosti, te je tra�io vodica koji dobro poznaje krajeve kroz kojeje vodio put. Za ovu ulogu najpogodniji je bio Madijanac Jovav, njegov �urak isin sve�tenika Jotora. Ali Jovavu se nije rastajalo od porodice. Tek nakon dugognavaljivanja i pogadanja, kada mu je Mojsije obecao znatan udeo u buducem plenuiz Hanana, prihvatio je ulogu vodica. U osvit odjeknu�e dve srebrne trube iizrailjski narod, sklopiv�i �atore, spremi se za pokret. Duga kolona putnikakrenula je na put u ustaljenom poretku. Na celu su bili Leviti, koji su namotkama nosili kovceg zaveta, rastavljene delove hrama i posude za obred. Izanjih su i�la plemena pod svojim zastavama, a na zacelju su bila ogromna stadaovaca i magaraca. Kolonu su �titili posebni naoru�ani odredi i izvidaci. Posletri dana mar�a kroz pustinju, po stra�noj �ezi, Izrailjci su opet poceli dagundaju i okrivljuju Mojsija. Po�to nije bilo dozvoljeno da se ubijaju�ivotinje, morali su da se hrane samo manom, koju vi�e ocima nisu mogli gledati.A da zlo bude vece, jednog dana u logoru je izbio po�ar i progutao mnogodragocenih dobara. Obeshrabreni naporima, gladu i podnetim gubicima, utuceni susedeli ispred �atora i �alili se na Mojsija �to ih je nagovorio da napusteEgipat. Sa setom su se secali starih dobrih vremena, zaboravljajuci na ropstvo iprogon: "Opomenusmo se riba �to jedasmo u Misiru zabadava, i krastavaca i dinjai luka crnoga i bijeloga. A sada posahnu du�a na�a, nema ni�ta osim mane predocima na�ima". Mojsije je, naravno, bio duboko pogoden malodu�no�cu svoganaroda. Po�to ga je obuzelo osecanje bespomocnosti, sazvao je savet stare�ina,da razmisle o tome �ta im je ciniti. Ali iz nevolje ga je izbavilo jo� jednocudo, jer se na logor po drugi put spustio nepregledni oblak prepelica. Klicuciod radosti, Izrailjci su se bacili na ptice i lakomo navali�e da utole glad.Palo je toliko prepelica da je meso cak moglo da se su�i za zalihe.Nezadovoljnike i hu�kace stigla je, ipak, surova kazna, jer se ispostavilo da suprepelice bile otrovne. U logoru su se �irile bolesti i ljudi su umirali kaomuve. Ubrzo je ceo kraj bio prekriven grobovima i zato su ga, napu�tajuci tomesto patnje i �alosti, Izrailjci nazvali "Grobovi lakomosti", po�to su tamosahranjeni oni koji su postali �rtve lakomosti. U Asirotu, gde su se zaustavilina sledeci odmor, dogodilo se ne�to znatno strasnije - izbio je bunt u samojMojsijevoj porod130 131 ici. Marija i Aron su zamerili svom bratu �to je o�enio Etioplja-nku, odnosno�enu tudinku i robinju. Ne znamo kako se to dogodilo; da li je njegova prva�ena, kcerka sve�tenika Jotora, umrla, ili mu je Etiopljanka bila nalo�nica. Toverovatno nije bilo presudno: ogorcenje u porodici izazvala je cinjenica �to jeprorok pogazio drevnu hebrejsku tradiciju. Ali u temelju tih sukoba krile su sedublje nesuglasice. Prorocica Marija i prvosve�tenik Aron bili su nezadovoljni�to je Mojsije smatrao da samo kroz njegova usta govori Jehova i da samo njemupripada pravo da vlada u Jehovino ime. Do�li su do uverenja da su i oni pozvaniza to. Zato su i�li po logoru i �alili se: "Zar je samo preko Mojsija govorioGospod? Nije li govorio i preko nas?" To je bilo otvoreni sukob za uticaj, iMojsije je odlucio da ga ugu�i u zacetku. Krivce je pozvao u hram, gde ih jeJehova, govoreci iz oblaka, stra�no ukorio i pozvao na poslu�nost. Aronu jeoprostio krivicu, ali je Mariju, koja je bila glavni vinovnik pobune, zaraziogubom i proterao iz logora. Tek nakon sedam dana, po�to je popustio predMojsijevim molbama, gnevni Bog povratio joj je zdravlje i dozvolio da se vrati ulogor. Izrailjci najzad dospe�e do ju�ne granice Hanana i postavi�e logor u

pustinji Faranskoj, u neposrednoj blizini grada Kadisa. Ispunjeni rado�cu, odtmhpotrca�e na visoko uzvi�enje, odakle se pru�ao pogled na granicne oblasti buducedomovine. Od Avramovog vremena tamo su se dogodile mnoge promene. Doline su bileprekrivene cilimom bujne trave, po kojoj su cvetale jarkocrvene �a�e. Na blagimplaninskim padinama videli su se vrtovi maslina, narova i urmi, a tu i tamo, ibri�ljivo negovani vinogradi. Za Izrailjce, iznurene monotonim pustinjskim�ivotom, bio je to prizor pun neopisive lepote. Putnici, opijeni rado�cu, padalisu jedni drugima u zagrljaj i uzajamno se podsticali da odmah krenu u osvajanjete divne zemlje. Ali Mojsije je bio previ�e oprezan covek i nije dao da gaodu�evljenje sunarodnika lako ponese. Najpre je trebalo poslati uhode da utvrdesa kakvim ce se protivnikom suociti. Zatim je izabrao po jednog coveka iz svakogplemena i poslao ih u izvidanje uz sledece reci: "Idite ovuda na jug, pa iziditena goru. l vidite zemlju kakva je i kakav narod �ivi u njoj, je li jak ili slab,je li mali ili velik, l kakva je zemlja u kojoj �ivi, je li dobra ili rdava; ikakva su mjesta u kojima �ivi, eda li pod �atorima ili u tvrdim gradovima".Izvidaci su bez te�koca ispunili povereni zadatak. Nakon cetrdeset dana vratilisu se u logor, a kao dokaz plodnosti Hanana doneli su na motkama te�ke grozdove,narove i socne smokve. Voce je izazvalo neopisivo uzbudenje i izraljski narod jeuporno tra�io da se odmah krene u osvajacki pohod. Ali odu�evljenje je brzosplasnulo, kada su uhode saop�tile sve ono �to su videle. Prema njihovommi�ljenju, zemlja Hananska je zaista plivala u svakom izobilju, ali o njenomosvajanju nije se moglo ni pomi�ljati po�to su granice branila sna�na utvrdenjasa posadom od divova. Bila je to pora�avajuca vest. Neposlu�ne izrailjske mase,koje su tako lako prelazile iz jedne krajnosti u drugu, ponovo su dozvolile daih zahvati ocajanje. "Kamo da smo pomrli u zemlji Misirskoj ili da pomremo uovoj pustinji! Za�to nas vodi Gospod u tu zemlju da izginemo od maca, �ene na�ei djeca na�a da postanu roblje? Nije li bolje da se vratimo u Misir?",oplakivali su svoju sudbinu. Po�to je svanulo, grdnje i jadikovke pojacavale suse iz minuta u minut, dok na kraju nisu medu gomilom izazvale velike nerede.Grupe podstrekaca zahtevale su da se Mojsije zbaci i izabere novi voda, koji bivratio narod u Egipat. "Da postavimo starje�inu pa da se vratimo u Misir",vikali su. A Isus sin Navin i Halev sin Jefonijin, koji su ucestvovali uuhodenju, poku�avali su da se suprotstave zahtevima bukaca i poderav�i svojehaljine uveravali da se uz bo�ju pomoc Hanan mo�e osvojiti, te da su ostaliucesnici izvidackog pohoda zbog kukavicluka preterali u opisu snage te zemlje.Tek to je razjarilo ljude. Eto, predlo�eno im je da idu u samoubilacku smrt, uzemlju divova koji na njih cekaju iza sna�nih zidova utvrdenja. Zaslepljeniludackim strahom i besom, baci�e se na Isusa i Ha-leva da ih kamenuju. Junake jespasilo samo to �to su se sklonili u dvori�te hrama. Tada Jehova odluci dauni�ti citav izrailjski narod, poslav�i na njega pomor. Ipak, popustio je predMojsijevim preklinjanjima i ubla�io kaznu. Odlucio je da svi koji su pre�lidvadesetu godinu �ivota ne dozive srecu da vide Hanan. Imali su cetrdeset godinada tumaraju po pustinji i da u njoj zavr�e svoj ni�tavni �ivot. Samo oni kojijo� nisu navr�ili dvadeset godina, kao i pokoljenje rodeno u te�kim uslovimanomadskog �ivota stici ce u Zemlju obecanu. Kazna se nije odnosila na Isusa iHaleva. Kao nagradu za nepokolebljivu veru u Jehovinu za�titu, cekala ih je castpredvodenja Izrailjaca u osvajanju Hanana.l 132 CETRDESET GODINA U PUSTINJI. Povrativ�i vlast nad svojim narodom, Mojsije gaodmah povede na jug, gde su izve-sno vreme boravili kod Akabskog zaliva, uzemlji Madijanskoj. Zatim je krenuo u potragu za prostorom gde su Izrailjcimogli da se nastane za stalno. Kao najpogodnija pokazala se okolina grada Kadi�.Dva studenca sa svezom vodom i prostrani pa�njaci pru�ali su povoljne uslove zauzgajanje stoke, a narodi koji su �iveli u blizini nisu bili ratobornorasoplo�eni i rado su uspostavljali trgovacke odnose sa novim jiaseljenicima.Ali medu izrailjskim pokolenjima nije bilo sloge. �ivot im je zagorcavala

neprestana zavist i svade oko pa�njaka. Uz to, izvor nezado-voljsva, nesuglasicai nereda bile su rastuce dru�tvene suprotnosti, cak su i Leviti, najodanijepristalice Mojsija, otkazali poslu�nost. Razljucivalo ih je pona�anje Arona injegove sve�teni-cke kaste, koja se nadmeno izdvajala od ostalih Levita iprisvajala sve vi�e privilegija i materijalnih koristi. Tako je medu o�tecenimajednom prilikom pod Korejevim vodstvom skovana zavera 250 Levita. Buntovnici sepojavi�e ispred �atora Mojsija i Arona i glasno ih upita�e: "Za�to se vipodi�ete nad zborom Gospodnjim?" Saslu�av�i ih strpljivo, Mojsije ode u hram inici-ce pade ispred kovcega zaveta moleci za savet. A zatim izade predbuntovnike i rece: "Cujte sinovi Levijevi! Malo li vam je �to vas ie BogIzrailjev odvojio od zbora Izrailjeva pustiv�i vas k sebi *a vr�ite slu�bu u�atoru Gospodnjem i da stojite pred zborom i slu�ite za nj? Pustio je k sebitebe i svu bracu tvoju, sinove Levijeve, s tobom, a vi tra�ite jo� isve�tenstvo? Zato ti i sva dru�ina tvoja skupiste se na Gospoda. Jer Aron �ta jeda vicete na nj?" Mojsije na zaverenike baci kletvu i naredi da se niko nepribli�ava njihovim �atorima. U jednom trenutku zemlja se otvori i progutaKoreja, a ostale krivce proguta vatra, koja je pala s neba. To je biloupozorenje da se ubuduce niko vi�e ne usudi da se digne protiv sve�tenika. Alisurova kazna nije upla�ila narod, naprotiv, izazvala je nevideni bes. U logorusu izbili stravicni neredi, a Mojsije i Aron su jedva uspeli da izvuku �ivuglavu skloniv�i se u hram. Tada Jehova porazi napadace vatrom u kojoj jepoginulo 14700 pobunjenika. Ustanak je ugu�en, ali Mojsiju je bilo stalo dadoka�e da je Aron prvosve�tenicku du�nost dobio iz ruku samog Jehove. Zato jesvakom od dvanaest pokoljenja, kao i Aronu, naredio da donesu u hram po jedanpastirski �tap. l tako se sutradan pred ocima vernika do'Btfjfysfe legende

godilo cudo: od svih �tapova samo je Aronov pustio pupoljke, zatim se prekriocvecem, da bi na kraju rodio bademe. Tada se narod povinovao Jehovinoj volji ivi�e se nije bunio protiv privilegija Aronovog roda. U Kadisu se od �ivotarastala prorocica Marija, Aronova i Mojsijeva sestra. Izrailjski narod jo�jednom je do�iveo stra�nu su�u, a kada je �edan poceo da se buni, Mojsije jeudarcem �tapa ponovo stvorio vodu. Gotovo trideset i osam godina izrailjskaplemena vodila su u Kadisu miran pastirski �ivot. Raspr�ila su se po okolnimpa�njacima i �ivela svako svojim �ivotom, slabeci na taj nacin spone narodnogjedinstva. Prepu�teni sami sebi, postajali su lenji i ravnodu�ni na religijskapitanja do te mere da su prestali da prinose �rtve Jehovi i po�tuju obavezuobrezivanja decaka. Taj nemar je zahvatio i Mojsija i Arona. Po�to se nisusuprotstavili tom nemaru, Jehova im je odredio veoma te�ku kaznu da umru upustinji i da njihova noga ne stupi na Zemlju obecanu. Neposredni uzrok testra�ne kazne bilo je nepostojanje vere u Jehovinu moc, �to su pokazali udariv�i�tapom dva puta u stenu da bi se stvorila voda.U ZEMLJI OBECANOJ. Proteklo je cetrdeset godina kako su Izrailjci napustiliEgipat. U tom periodu stasalo je novo izrailjsko pokoljenje koje je odraslo upustinji i nije poznavalo udobnosti gradskog �ivota. U okr�ajima sa pustinjskimrazbojnicima ono se prekalilo i izve�tilo u ratnickoj ve�tini, tako da jeMojsije do�ao do uverenja da najzad mo�e da se odva�i na osvajanje Hanana.Istocno od Kadisa nalazila se dr�ava Edom, koju je presecao dobar karavanskiput, zvani "Carski put". Mojsije je preko izaslanika zamolio edomskog cara da ihpropusti kroz svoju zemlju, svecano obecav�i da ce se dr�ati samo druma, da neceda gazi njive i vinograde, a za vodu i pa�u ce platiti onoliko koliko od njegabude zatra�io. Ali kralj je, siguran u svoju snagu, odbio izaslanike i odmahposlao vojsku na granicu u nameri da silom zaustavi Izrailjce. Borba sa mocnimkraljem Mojsiju nikako nije i�la na ruku, te je odlucio da zaobide Edom sa juga,odmar�ira na sever du� njegove istocne granice ' na taj nacin stigne na levuobalu Jordana, iza koje se prostirao Hanan. Pred sam polazak razboleo se Aron.

Mojsije naredi da brata na samrti odnesu na vrh gore Or. Tamo je sa njega skinuohaljine i oznake dostojanstva prvosve�tenika i predao ih

Eleazaru, trecem Aronovom sinu. Tako je prvi put obavljen obredpreno�enja visoke du�nosti sa oca na sina. Aron je preminuo na gori Or i tamosahranjen u prisustvu naroda koji ga je oplakivao. Nakon pogrebnih svecanostiIzrailjci su se uputili na jug ka Akabskom zalivu. I�li su dugim stenovitimklancem gde nije bilo ni vode ni hrane. Iznureni putnici ponovo su gubilistrpljenje, �alili se na Mojsija i pretili da ce mu otkazati poslu�nost. Zato ih je stigla kazna - u logor je upalo nepregledno mno�tvozmija otrovnica. Od njihovih ujeda razbolelo se toliko ljudi da je put morao dabude prekinut. Mojsije je, ipak, na�ao nacin da se suprostavi nesreci: naredio je da se od bronze izlije zmija i obesi na stubu nasred logora. Ko godbi pogledao na tajanstveni simbol, odmah bi povratio zdravlje i sposobnost dahoda. Iznad Akabskog zaliva kolona je skrenula na sever, zaobi�la neprijateljskiEdom sa juga i istoka, da bi se na kraju zaustavila na reci Zared. S drugestrane reke, du� obale Mrtvog mora, prostirala se zemlja Moavska. Mojsije jeznao da su Moavci nakon rata s Amorejcima bili veoma oslabljeni, tako da nije ocekivao da ce pru�iti otpor, l zaista, pro�ao je kroznjihovu zemlju bez prepreka i stigao do reke Arnon. Ona je predstavljala granicuzemlje Amorejske, koju nije bilo lako osvojiti, po�to je i�la dubokom klisuromsa visokim i strmim*liticama. Osim toga, amorejski kralj Sion bio je sposobanvojskovoda i resio je da brani prelaz. Ali u dve bitke pretrpeo je stra�an poraz, a izrailjski osvajaci, razjareni zbog otpora, pobi�e svestanovni�tvo, ne �tedeci ni �ene ni decu. Preko granicne reke Javok,koja svojim gornjim tokom deli dr�avu Siona od dr�ave Amonaca,Izrailjce je cekao te�ak oru�ani sukob, jer se s druge strane reke nalaziladr�ava Vasan. Njen kralj zvao se Og i bio je div cuven po ratobornosti ifizickoj snazi. Postelja mu je bio nacinjena od �eleza i bio je dug devet stopa.Izrailjci se nisu upla�ili od tih vesti, jer su tek bili odneli veliku pobedu istekli veru u svoje snage. Lako su slomili otpor protivnika, prodrli uneprijateljsku zemlju i nezadr�ivim juri�em je osvojili. Osvojiv�i Vasanzavladali su celom Zajordanijom, cak do Genezaretskog jezera. Stekav�i takopovoljnu bazu za napad na Hanan, Mojsije je naredio grupisanje svoje vojske naMoav-skim poljima, na istocnoj obali Jordana. Tamo je reka bila plitka, i nju susa druge strane cuvale kule i zidine Jerihona.

�BiBfi/sfe legende----------------------------------------------------------------------------� CAROBNJAK VALAM. Car moavski Valak, koji se do tada pasivno dr�ao premauljezima, zabrinuo se za svoju sudbinu, jer su Izrailjci posle pobede nadAmorejcima i carem Ogom, postali previ�e velika sila i opasan sused. Ali nije seosecao dovoljno jakim da im se oru�ano suprotstavi, tako da je odlucio dapribegne magiji. U Faturi na Eufratu �iveo je cuveni carobnjak i bogoboja�ljivicovek, Valam. Kralj je poslao k njemu poslanstvo sa bogatim darovima i pozvaoga sebi da baci cini na Izrailjce i oduzme im volju za borbu. Valam je saslu�aoizaslanike i nakon noci provedene u molitvi saop�tio im je da mu je BogIzrailjaca zabranio da se prihvati takve misije. Ali, Balak nije odustajao.Poslao je drugo, sjajnije poslanstvo i jo� skupo-cenije darove, ali carobnjak nepopusti i otvoreno rece: "Da mi da Valak kucu punu srebra i zlata, ne bih mogaoprestupiti rijeci Gospoda Boga svojega..." Ipak, tokom noci Bog se predomisli idozvoli Valamu da ode u Moav, pod uslovom da postupa onako kako mu bude naredio.Slavni majstor umetnosti magije seo je na svoju vernu magaricu i krenuo na dalekput. U meduvremenu Bog je poceo da sumnja da on potajno ima zle namere premaIzrailjcima i odluci da ga zaustavi. Naredio je andelu da stane na drum saisukanim macem. Videla ga je samo magarica. Ugledav�i blistavo providenje,�ivotinja se propela i, prepla�ena, skrenula u otvoreno polje. Valam nije znao

�ta se dogodilo, po�to je andeo za njega bio nevidljiv. Zato se razjario i

poceo iz sve snage �tapom da udara cudljivu �ivotinju, kako bi je naterao da sevrati na put. Ali to nije dalo nikakve rezultate. Magarica je jurila napred kaopomahnitala i uletela izmedu dva zida vinograda. U uskom prolazu andeo joj jeponovo preprecio put, a ona zari kopite u zemlju i, sna�no se okrenuv�i,prignjeci svome gospodaru nogu uza zid. Valam zajauka od bola i nastavi da je�iba. Poni�ena magarica po�ali se tada placnim glasom: "�ta sam ti ucinila, teme bijes vec treci put?" Valam kao da se uop�te nije iznenadio �to je magaricaiznenada progovorila ljudskim glasom, i jo� uvek ispunjen u�asnim besom izgrdije: "�to mi prkosi�? Da imam mac u ruci, sad bih te ubio." "Nijesam li tvojamagarica?", �alila se magarica. "Ja�e� me otkako sam postala tvoja dodanas; jesam li ti kad tako ucinila?" Valam je morao da prizna da mu je uvekverno slu�ila i zato joj kratko odgovori: "Nijesi." U tom trenutku i on odjednomugleda svetli lik andela. Smesta sjaha s magarice i pokloni se do136 zemlje. Andeo ga pogleda prekorno i rece: "Za�to si bio magaricu svoju vec triputa? Evo ja izidoh da ti ne dam, jer tvoj put meni nije po volji. Kad me ugledamagarica, ona se ukloni ispred mene vec tri puta; a da se nije uklonila ispredmene, tebe bih vec ubio a nju ostavio u �ivotu." Skru�eni Valam se pravdao:"Zgrije�io sam, jer nijesam znao da ti stoji� preda mnom na putu; ako tebi nijepo volji, ja cu se vratiti." "Idi s tijem ljudima", andeo ga je upozoravao, "alisamo ono govori �to ti ja ka�em." U zemlji Moavskoj kralj je docekao slavnogcarobnjaka ra�irenih ruku i obasuo novim darovima. Zatim ga je odveo na brdo,odakle se video izrailjski logor, carobnjak tada zapoce sa svojom magijom. Najpeje podigao �rtvenik i prilo�io na �rtvu ovcu, a zatim je poceo da govoriosve�tanu kletvu, koja je trebalo da porazi Izrailjce. Ali - gle cuda - umestokletve iz njegovih usta su protiv volje iza�le reci blagoslova. Sedam puta jepoku�avao da izvr�i carevo naredenje, podigao sedam �rtvenika na kojima jeprinosio nove �rtve, ali svaki put Bog ga je primorao da blagosilja Izrailjce.Moavski kralj je posmatrao njegove postupke sa sve vecim podozrenjem, a kadasedmi put cu isti blagoslov, �estoko se razgnevi i progna nepouzdanog carobnjakaiz svoje dr�ave. Valama je veoma zabrinuo citav dogadaj i u �elji da nekakopopravi �tetu pred kraljem, odlazeci dade mu lukav savet, da zavede Izrailjce ipodrije njihovu snagu uz po-mod| moavskih �ena. Car je postupio po njegovomsavetu. Siti jednolicnog logorskog �ivota i strogih propisa Mojsijeve religije,Izrailjci su lako podlegli zavodnicama. Moavske �ene su se klanjale svom idoluBal Peoru na veoma razuzdan nacin. U taj ritualni razvrat uvlacile su iIzrailjce, i tako ih navodile na idolopo-klonstvo. Jednom prilikom jedanIzrailjac visokog roda doveo je u svoj �ator Moavku, ne obaziruci se na to �tosu se u tom trenutku vernici molili u Jehovinom hramu. Tada je Fines, sinprvosve�tenika Eleazara, ogorcen sramnim prizorom, macem probo gre�ni par. To jebio signal za odlucujuci obracun sa gre-�nicima. U pokolju, koji se rasplamsaopo logoru, palo je dvadeset i cetiri hiljade prestupnika, koji su izdali Jehovuzbog moav-skog boga. l Moavite je stigla kazna za �irenje bluda. Dvanaesthiljada odabranih izrailjskih vojnika opusto�ilo im je zemlju ognjem i macem,pobiv�i celo stanovni�tvo. U op�tem pokolju poginuo je i carobnjak Valam i takoplatio glavom za podli savet koji je dao moavskom caru. Plen osvojen u zemljiMoavskoj bio(BiBfijsfglegende------------------------------------------------------------------------

je ogroman. Pored trideset i dve hiljade robinja, Izrailjci su oteli sedamdeseti dve hiljade grla stoke i �ezdeset i jednu hiljadu magaraca. Plemenima Ruvima iGada, kao i polovini Manasiji-nog plemena, svide se osvojena oblast Zajordanijei izrazi�e �elju da se tamo nastane za stalno. Mojsije im rado dodeli tu zemlju,ali im postavi uslov da prvo ucestvuju u osvajanju Hanana.POSLEDNJI MOJSIJEVI DANI. Mojsije je znao da po Jehovinoj presudi nece ostvaritiglavni cilj svoga �ivota, da nece do�iveti srecu da prekoraci granicu Hanana.

Bilo mu je vec stodvadeset godina i, mada su mu telo i um bili sacuvani, ose-caoje da mu se bli�i kraj. Ali pred smrt morao je da uradi jo� mnogo toga. Izvr�ioje, pre svega, op�ti popis stanovni�tva i saznao da izrailjski narod broji �eststotina i jednu hiljadu se-damsto i trideset ljudi. Za svog naslednika odredioje Isusa Na-vina, vernog saradnika i sposobnog vojskovodu. Koristeci secetrdesetogodi�njim iskustvom, dopunio je zakonik novim zakonima i verskimpropisima, pola�uci tako cvrste temelje buduceg dru�tvenog uredenja Izrailjaca.Da bi sprecio sukobe, Mojsije je podelio Hanan izmedu rodova. Jedino Leviti isve�tenici nisu dobili zemlju, jer je trebalo da slu�e Jehovi u celom Hananu.Ali i njima je dao u posed cetrdeset i osam malih i velikih gradova, da budusredi�ta njihovog delovanja i da obezbede bogate uslove �ivota. Odredio je i�est gradova u kojima su skloni�te mogli da nadu ljudi krivi za nenamernaubistva i tako izbegnu osvetu �rtvinog roda. Mojsije je potom sazvao zbor svoganaroda i upozorio ga da ostane veran zavetu sa Jehovom. Zatim je napisaouzvi�enu, nadahnutu pesmu u slavu svoga Boga, kojem je slu�io celog �ivota, inaredio Izrailjcima da je nauce napamet, da ih bodri i u dobru i u zlu.Oprostiv�i se od svoga naroda, uputio se na vrh gore Navav. ce�njivim pogledomobuhvatio je velika prostranstva Zemlje obecane, na koju mu nije bilo sudeno dastupi. Kao na dlanu video je Jordan kako tece kroz klance ka Mrtvom morupovr�ine poput ulja, i strme stene u �utim, purpurnim, plavim i braon prelivima,koje su ga opasavale. Odmah iza Jordana, nad palminom oazom, uzdizale su seodbrambene zidine Jerihona, prve sna�ne stra�arske kule na pragu Hanana, a nakraju horizonta pru�ao se uski rub Sredozemnog mora. To je Zemlja obecana,zemlja u kojoj teku med i mleko, buduca138 domovina Izrailja! S tugom je okrenuo leda predelu koji se pred njimrasprostirao i izdahnuo u samoci. Njegova smrt je obavije-na vecitom tajnom i dodana dana�jeg niko ne zna gde treba tra�iti njegov grob. Narod je trideset danaoplakivao svoga ucitelja, a zatim je digao �atore, da bi pod vodstvom Isusa Navina pre�ao Jordan.<Bifj(ijsl<g legende139 MOJSIJE U OREOLU MITOVA Istorija bekstva iz ropstva i puta do Zemlje obecane istovremeno je i istorijajevrejske religije. Izrailjci su verovali da ih je Jehova posebno zavoleo, da jepostao njihov izbavitelj, dao im zakone, moralne norme i dru�tveno uredenje,ustanovio ve-rske institucije, sve�tenstvo i liturgijski ceremonijal, i na krajuih odveo u Hanan kao ujedinjen i organizovan narod. Iz duboke vere u Jehovinuza�titu Izrailjci su crpli moralnu snagu i nadu u trenucima poraza i nesrece.Uostalom, bili su izabrani narod, pozvan da ispuni vecnu istorijsku misiju, tenisu mogli da propadnu, iako su katkad padale na njih te�ke kazne za kr�enjesinajskog zaveta.Istorija tog dramaticnog bekstva Izrailjaca iz ropstva postepeno je gubilarealne odlike. Preno�enjem predanja sa kole-na na koleno, sve vi�e mu jepridavan natprirodan karakter, a zanemarivane istorijske cinjenice, koje susmatrane za tako malo va�ne da nije bilo potrebno navesti ni ime faraonaprogonitelja.U nadahnutim vizijama proroka Osije, Miheja i Jeremije, izlazak Izrailjaca izEgipta dobio je misticno znacenje kao objavljenje Jehovine volje i cistoreligiozni dogadaj. Kada je izrailj-ski seljak prinosio na �rtvu prvine svojeletine, molio se ovako: "...Ali Misirci stado�e zlo postupati s nama, muci�e nasi udari�e na nas te�ke poslove, l mi zavapismo ka Gospodu Bogu otaca svojih, iGospod cu glas na�, i pogleda na muku na�u, na trud na� i na nevolju na�u. lizvede nas gospod iz Misira rukom krepkom i mi�icom podignutom, i strahotomvelikom i znacima i cudesima, l dovede nas na ovo mesto, i dade nam zemlju ukojoj\

Zenan 9(psufovs%itece mlijeko i med" (Zakoni ponovljeni, 26, 6-9).U svetlu tog psiholo�kog procesa mo�emo lak�e da ra-zumemo sve�tenike, koji sunapisali istoriju bekstva iz Egipta i uneli je u svoje svete knjige. Oni nisubili istoricari u savreme-nom znacenju te reci, vec teolozi, koji su posmatraliistoriju Izrailja sa njima svojstvene religiozne tacke gledi�ta. Ukoliko bi nekopoku�ao da im predstavi nacela istorijskog kriticizma, nai�ao bi na njihovopotpuno nerazumevanje. �ta god da je Mojsije cinio, njegovi razgovori saJehovom, njegova cuda i naredbe, za njih su bili najociglednija istorijskaistina. Uostalom, u trenutku kada su se prihvatili redigovanja istorijskognasleda, vec je proteklo nekoliko stotina godina od Mojsijevog vremena i zato jestvarni tok dogadaja podlegao procesu koji nazivamo mitolo-gizacijom pro�losti.Iz tog razloga, naucnici se danas bore sa ogromnim te�kocama da iz legendeizvuku jezgro istine, ali i pored velikih napora medu njima nema saglasnosti �tase zaista dogodilo i ko je ustvari bio Mojsije. Udaljavanjem od drevnih epohaprevagu obicno dobija element istorijske istine i smanjuje se uloga legende.Kada je rec o Mojsiju, pre se odigrava suprotan proces. Avram, Lot, Isak, Isav iJakov relativno su realni likovi i svojim ljudskim osobinama razumljivi nam ibliski. Nasuprot tome, neki naucnici smatraju da je Mojsije najmitologizovanijai naflajanstvenija licnost u biblijskoj prici. Veliki voda, zakonodavac i prorokje sugestivan, dramatican i potresan u svojim tragicnim borbama sa sopstvenim islabostima svoga naroda. Ali kako malo znamo o njemu kao coveku! Valjda samotoliko da je lako padao u gnev, da je imao trenutke kada ga je obuzimala sumnja,da se dva puta �enio i da je imao probleme sa rodbinom. Uvek ga vidimoidealizovanog, u punom sjaju pomazani-ka, medu oblacima i munjama, neumoljivogizvr�ioca Jehovine volje.Svake godine za praznik Pashe izrailjski narod je slavio himnama i psalmimaJehovu i njegovog opunomocenika Mojsija, a iskustvo putovanja kroz pustinjupoprimalo je u njihovim obredima karakter liturgijske misterije, drame koja kaoda je bila iz ^ drugog sveta.W Da li iz toga proistice da Mojsije nije bio istorijska licnost? Ni najmanje!Dana�nja nauka je opreznija u izricanju ocena po tom pitanju otkako je na dnuvelikog broja legendi i141 'Bi6(ijsi(e legende �-------------------------�--------------------------------------------------------mitova otkrila naslage stvarnih dogadaja. Tako se, na primer, Solon, Likurg iliNuma Pompilije vi�e ne smatraju mitskim likovima. To su bili predvodnici koji sudelovali u prelomnim istorij-skim trenucima i zato su u predanju pokoljenja biliuzdignuti u rang velikih simbola.Vi�e je nego verovatno da je izrailjska sredina iznedrila vodu, zakonodavca iverskog reformatora velikog formata, koji je izbavio svoj narod iz egipatskogropstva i odveo ga u Hanan. Zahvaljujuci njegovom geniju, ra�trkana i zavadenaizrailjska plemena ujedinila su se u jednu organizaciju i pobedonosno se odr�alau Egiptu, u pustinji i u Hananu.Zato se ne treba cuditi �to je u narodnom predanju Mojsije postao obo�avaninarodni junak i prorok, �to je uzdignut na pijedestal svetosti. Objavljivao jeJehovine reci, i zato je sve �to je rekao i ucinio postalo pravo i nepogre�ivadogma.Legenda o Mojsijevom rodenju i smrti zapanjujuce je slicna legendama drugihdrevnih naroda. U Aziji, Grckoj, pa i u Japanu, rodenje narodnih heroja obicnoje bilo praceno dramaticnim okolnostima. Kao novorodencad pu�tani su niz vodu uko�aricama ili kovcezima. Narodna predanja obicno ne govore ni�ta o njihovojmladosti, vec znamo samo to da su odrastali na dvorovima tudinskih kraljeva. Iztekstova sa klinastim pismom znamo, na primer, da je veliki kralj Sargon, kojije godine 2350. p.n.e. osnovao u Mesopotamiji mocnu akadsku dr�avu, imao sudbinuslicnu Mojsijevoj. Njegova majka sve�tenica donela ga je tajno na svet i pustila

niz reku u ko�arici zalivenoj smolom. Novorodence je iz reke izvadio radnik poimenu Aka, koji je navodnjavao polja. Prica sadr�i izrazita obele�ja narodnelegende, ali Sajgon je zaista postojao. Za to su nadeni nepobitni dokazi udokumentima otkopanim u ru�evinama mesopotamskih gradova. Prema tome, legende,cuda i druge natprirodne pojave ne iskljucuju mogucnost da je i Mojsije biostvarna licnost. Iz tog razloga, kao istorijsku cinjenicu moramo da priznamo ibekstvo Izrailjaca iz Egipta i njihove zgode i nezgode u pustinji. Ali to, na�alost, ne mo�emo da tvrdimo sa potpunom pouzdano�cu, po�to egipatske hronike idrugi izvori te dogadaje potpuno pre-cutkuju. Zato ukoliko �elimo da dodemo bardo delimicne istine, moramo da pribegnemo posrednim metodama, slu�eci sededukcijom na osnovu oskudnih, te�ko razumljivih tragova u istori-jskimdokumentima. 142 Zenon 9(psidbvs/(iNaucnici su u tom pogledu izvr�ili veoma zanimljivu rekonstrukciju. Potrudicemose da predstavimo njene glavne elemente:Nakon Josifove smrti, u Bibliji nastupa upadljiv prekid koji obuhvata cetiristotine godina izrailjske istorije. Zatim odjednom imamo pricu o dogadajimavezanim za licnost Mojsija. Za�to redaktori biblijskog teksta preskacu tako dugperiod �ivota izrailjskog naroda? Postavljena je teza da su to namerno ucinili,jer je to bio ne mnogo pohvalan period za Izrailjce. Posle prote-rivanjaHiksosa, faraoni XVIII dinastije preneli su prestonicu iz Avarisa u rodnu Tebu.Izrailjci su i dalje ostali u Gesemskoj zemlji gde su vodili svoj izdvojenipastirski �ivot. Niko nije obracao pa�nju na proste stocare, koji su �iveli postrani od glavnog politickog centra, u dalekim pogranicnim oblastima dr�ave. ZaEgipcane to su bila veoma burna vremena i nikome nije padalo na pamet daugnjetava Izrailjce, pogotovo �to su sve vi�e potpadali pod uticaj egipatskekulture i, kako pokazuju neki podaci, upra�njavali cak i kult egipatskih bogova.Uostalom, Isus Navin sledecim recima opominje Izrailjce: "... i povrzite bogove,kojima su slu�ili oci va�i s onu stranu rijeke i u Misiru, pa slu�ite Gospodu"(Knjiga Isusa Navina, 24, 14). Od konacnog odnaro-denja sacuvao ih je,verovatno, zid netrpeljivosti u neprijateljskom okru�enju i sna�na privr�enostjeziku, obicajima i tra-d$iji predaka. U svakom slucaju, mo�e se prihvatiti kaoneosporno da je cetiri stotine godina boravka u Gesemskoj zemlji za Izrailjcebila epoha duhovnog mrtvila, konformizma i ispraznog �ivota od danas do sutra.Iz te opasne euforije Izrailjce je trgla nagla promena politickih prilika uEgiptu. Na vlast su do�li faraoni XIX dinastije. Treci faraon te dinastije,Ramzes II, vladao je od 1292. do 1234. godine p.n.e. Bio je to velikivojskovoda, koji je �eleo da osvajanjem Azije povrati moc egipatske dr�ave.Najpodesnija vojna baza za prodor na istok bila je delta Nila, zajedno sazemljom Gesemskom. Uz to, Ramzes je smatrao deltu za svoj najbli�i zavicaj,po�to je njegova porodica poticala iz okoline Avarisa. Ime njegovog oca ( Setil) etimolo�ki je izvedeno od * imena boga Seta koji se u toj oblasti slavio.* Ramzes se nije osecao siguran u tudoj mu Tebi, sredi�tu kulta boga Amona, a hteoje da bude i �to dalje od mocne sve�tenicke kaste, koja je poku�avala da munametne svoju$.jsf<e tkgeruft:----------------------------------------------------------------------------� volju kao i prethodnim faraonima. Resio je, dakle, da se preseli na deltu itamo, na mestu propalog Avansa, izgradi sebi novu prestonicu, Ramzes (poznatukasnije kao Tanis). Pripremajuci se za osvajacki pohod, podigao je jo� grad,Pitom, koji je zapravo bio skup ambara i vojnih skladi�ta.Zahvaljujuci arheolo�kim istra�ivanjima tacno znamo polo�aj oba grada, po�to sunjihove ruine otkopane i identifikovane. Sa pojavom Ramzesa zavr�ila se idilicna izdvojenost

Gesemske zemlje. Jednog dana izrailjski pastiri su od cudenja protrljali oci.Preko njihovih pa�njaka vukle su se kolone vojnika, na dvokolicama galopiralidostojanstvenici, �urile gomile slu�benika, poreznika, izaslanika i nadzornika,koji su motkama po�urivali robove. Zurili su u taj prizor pun vreve iu�urbanosti, ali nisu shvatali �ta ih ceka. Ali ubrzo su na svojoj ko�i osetiliblizinu faraona. U njihova dvori�ta su sa kricima upadali vojnici i poreznici,oduzimali �ito i stoku, a one koji su protestovali i pru�ali otpor brutalnotukli motkama. U izrailjskim kucama i �atorima razlegali su se plac, kuknjava ijauci.Ali to je bio tek pocetak. Za ostvarenje gradevinskih planova, zami�ljenih uvelikim razmerama, Ramzesu su bili potrebni radnici. Tako je primorao Izrailjcena robovski rad i kuluk. Prema njegovom shvatanju, sa svojim bradama i �irokimplastovima, oni su bili ljudi Istoka, koji su se previ�e brzo razmno�avali, tesu u slucaju rata s Azijom mogli da postanu opasni. Uz to, Egipcani su se saprezrenjem odnosili prema svim primitivnim stocarskim narodima; u KnjiziPostanja (43, 32) citamo: "... jer ne mogahu Misirci jesti s Jevrejima, jer jeto necisto Misir-cima". Nije, uostalom, nemoguce da su se setili da su u vremete�ke hiksoske okupacije Egipta Izrailjci bili hiksoski �ticenici iverni podanici.Ramzes II brzo je pokorio Palestinu i Siriju, ali se u Aziji suocio sa znatnosna�nijim protivnikom. Bili su to Hetiti, koji su u Maloj Aziji osnovali velikui mocnu vojnu dr�avu. Do nedavno0 njima smo znali veoma malo. Tek prvih godina na�eg stoleca, nemacki arheoloziVinkler i Puh�tajn otkrili su ru�evine hetitske prestonice u Turskoj, na reciHalis, koja na tom mestu pravi luk1 uliva se u Crno more. Prestonica se zvala Hatu�a� i zauzimala je prostor od170 hektara. Ispod peskovitog tla otkopana je kraljevska palata ogromnihrazmera, hram, odbrambene zidii 144 Zenon "J(psufovs%ine i statue od crnog bazalta. Statue predstavljaju mu�karce sa dugom kosom kojaim pada na leda, sa visokom kapom na glavi, sa �irokim pa�om, kratkim suknjicamai �picastim cipelama.Pronadena je i arhiva sa mno�tvom tablica sa klinastim pismom na do tadanepoznatom jeziku. Velika zasluga za njegovo de�ifrovanje pripada ce�komnaucniku Bed�ihu Hroznom. On je dokazao da je hetitski jezik blisko srodanhindu, grckom i latinskom jeziku, iz cega je proizlazilo da su Hetiti, ili unajmanju ruku vladajuci sloj, bili indoevropskog porekla. Zahvaljujuci radovimaHroznog i engleskog arheologa Vulija, rekonstru-isana je prilicno kompletnaslika istorije, kulture, religije i obicaja toga naroda.Ramzes II vodio je sa Hetitima rat koji je sa prekidima trajao petnaest godina,a godine 1286. p.n.e. zavr�io velikom bitkom u dolini reke Oronte, u okolinigrada Kadisa. Bitka je bila veoma krvava, ali nije presudila, mada je Ramzes umnogobrojnim zapisima predstavljao sebe kao pobednika. Dugotrajni oru�ani sukobioslabili su oba protivnika, a Hetitima je u Mesopo-tamiji pretila opasnost i odsve mocnijih Asiraca. Zbog toga je, godine 1278. p.n.e., do�lo do sklapanja"vecitog saveza", potvrdenog brakom kceri Hetitskog cara Hatu�ila s Ramzesom II.Ali Izrailjcima taj mir nije doneo olak�anje. Ugnjetavanje i kuluk i dalje sutrajali, po�to se pokazalo da je Ramzes manijak gmdenja i da mu je bilo potrebnosve vi�e radne snage. Ne samo da je podizao nove gradevine, vec je naredio i dase sa starih zgrada obrisu imena faraona osnivaca i na to mesto postavi njegovoime. Naredba o ubijanju izrailjske novorodencadi svedoci o tome da su progonivremenom postali krvavi i okrutni. Cinilo bi se da se tu susrecemo saprotivrecno�cu, po�to je faraonu, s jedne strane, bilo potrebno sve vi�eradnika, a s druge strane, zbog ove drakonske naredbe ostajao je bez njih.

Pretpostavlja se da je uzrok izdavanja naredbe bilo veliko mno�enje Izrailjaca irastuca prenaseljenost delte nakon �to je tamo sme�tena centralna administracijas mno�tvom cinovnika, dvorana i vojnika. Iz Biblije proizlazi i to da mnogiIzrailjci u to vreme nisu mogli da se prehrane gajenjem stoke, pa su morali dase presele u gradove, gde su se prihvatili sitne trgovine i zanatstva. To je bezsumnje izazvalo mr�nju Egipcana, koji su osetili posledice konkurencijesnala�ljivih Izrailjaca.,,.. , , , _______________________________________ 145 'Bmysfelegende-------------------------------------------------------------------------Kao �to obicno biva, tlacenje i progon proizveli su sasvim suprotne posledice.Doveli su do budenja rasnog jedinstva, do pasivnog i na kraju i aktivnog otporaugnjetenih. Ovaj proces se otkriva u Mojsijevom primeru. Nosio je tipicnoegipatsko ime, stekao obrazovanje na faraonovom dvoru, gde je �iveo kaovelikodostojnik, a ipak je pod utiskom proganjanja sunarodnika zbacio tudinskumasku i ponovo se osetio Izrailjcem. Ubistvo i bekstvo na Istok nisu bili samoizraz njegovog licnog bunta, vec je to i prvi signal bunta izrailjskog naroda.U Bibliji nalazimo dva zagonetna stiha, koja navode na ozbiljno razmil�ljanje. UKnjizi Izlaska (3, 21) Jehova ka�e: "l ucinicu da narod nade ljubav u Misiraca,pa kad podete, necete poci prazni; nego ce svaka �ena zaiskati u susjede svoje iu domacice svoje nakita srebrnoga i nakita zlatnoga i haljina; i metnuce nasinove svoje i na kceri svoje, i oplijenicete Misir." A u dvanestom delu (stih36) te iste knjige citamo: "l Gospod ucini, te narod nade ljubav u Misiraca, teim dado�e; tako opli-jeni�e Misirce."U oba ta teksta zacuduje odsustvo doslednosti, jer se u isti mah govori opozajmici i pljackanju Egipcana, �ta se zapravo krije iza toga? Uzmimo da suIzrailjci na prevaru pozajmili zlatno i srebrno posude pod izgovorom da ce, kao�to su uvera-vali faraona, u pustinji ostati samo tri dana i da ce ga doneti cimse vrate. Ali nikako se ne mo�e prihvatiti da bi egipcani bili tako lakomislenida povere svoje blago mrskim i prezrenimJevrejima.Neki naucnici izvlace odatle zakljucak da su Izraljci podigli ustanak,opljackali egipatske kuce i pobegli preko granice. U prilog ove teze govori icinjenica da su za vreme puta kroz pustinju vodili pobedonosne bitke. To znacida su iz Egipta morali da izadu do zuba naoru�ani. Odakle im oru�je? Nisu moglida ga steknu u toku jednog dana, vec su ga, po svemu sudeci, potajno sakupljalitokom poslednjih godina ropstva. Nije, prema tome, iskljuceno da su sloboduzaista izborili oru�jem. U tom slucaju bilo bi razumljivije za�to ih je faraongonio tako besno cak do Crvenog mora. U svetlu te pretpostavke, Mojsije je, baru prvom razdoblju svoje delatnosti, pre svega verovatno bio voda izrailjskogustanka. Naucnici do dana dana�njeg imaju velike muke da utvrde datum Izlaska. Nemapotrebe da se bavimo razlikama u146 mi�ljenju, koje su po tom pitanju jo� uvek predmet polemika u naucnim krugovima.Danas se znacajna vecina naucnika priklonila mi�ljenju da je Izlazak iz Egiptanastupio u drugoj polovini XIII veka p.n.e.Prisetimo se da je Ramzes II vladao od 1292. do 1234. godine p.n.e. Nema sumnjeda je on sagradio gradove Ramzes i Pitom i nametnuo Izrailjcima kuluk. To su upotpunosti potvrdila arheolo�ka istra�ivanja. Utvrdeno je, naime, da ru�evineoba pomenuta grada poticu iz XIII veka.Ramzes je bio izuzetan faraon, a Egipat se za njegove vladavine nalazio navrhuncu svoje moci. Zato treba sumnjati da su Izrailjci uspeli da se oslobode zanjegovog �ivota. U recima: "A poslije mnogo vremena umrije car Misirski..."(Izlazak, 2, 23) skriva se sugestija da se Mojsije vratio iz izgnanstva u Egipatnakon stupanja na presto faraona Merneptaha, nasledni-ka Ramzesa II. Egipat jeza njegove vladavine morao da brani zapadnu granicu od opasnih najezda Libijaca,

a sa istoka su dr�avu napali indoevropski narodi, koji su napustili svojubalkansku postojbinu, prodrli u Malu Aziju, zdrobili mocnu hetitsku dr�avu izauzeli obalu Sredozemnog mora. Merneptah je dodu�e iz tih bitaka sa osvajacimaiza�ao kao pobednik, ali Egipat je bio toliko iznuren, da dugo posle toga nijeuspeo da povrati svoju moc. Izrailjci su verovatno iskoristili trenutnu slabosti metal u Egiptu da se oslobode ropstva.Postoje i drugi razlozi da se Izlazak smesti u drugu polovinu XIII veka.Arheolozi su uspeli da otkopaju ru�evine hananskih gradova koje je, po Bibiliji,osvojio izrailjski narod pod vodstvom Isusa Navina, Mojsijevog naslednika. Uslojevima iskopina, koji nesumnjivo poticu iz druge polovine XIII veka, prete�nosu pronadeni tragovi po�ara i namernog pusto�enja, jasan dokaz nasilnogosvajanja.Kao �to nam je poznato iz Biblije, Mojsije je molio edomskog cara da mu dozvoliprelaz preko njegove teritorije, i bio je odbijen. Ali nije se odlucio daupotrebi silu, po�to je Edom bio sna�na vojna dr�ava, tako da je odlucio dazaobide njegove granice. Zahvaljujuci arheolo�kim otkricima, znamo da u XIV veku p.n.e. Edom jo� nije postojao i da je stupio na istorijsku pozornicu tek uXIII veku kao dobro organizovana i sna�na dr�ava. Izrailjci su, dakle, morali dase pojave na njegovoj granici ba� u tom stolecu, ne pre.

Ipak postoji jedan ozbiljan problem u tom proracunu. Sumnja se pojavila u vezisa otkrivanjem Jerihona, utvrdenja koje je navodno osvojio Isus Navin. Najnovijiarheolo�ki radovi, vr�eni pod vodstvom engleskog arheologa dr Ketrin Kenion,bacili su jaku svetlost na istoriju tog drevnog grada. Od 1952. godine britanskaekspedicija tamo neprekidno vr�i iskopavanja. Ru�evine grada cine ogromnouzvi�enje na zapadnoj obali Jordana. Rezultati dosada�njih istra�ivanja suprosto senzacionalni. Iskopani su odbrambeni zidovi, kuce, bunari i u nekolikoslojeva naslagani grobovi. Jo� uvek se nije doprlo da samog dna, na kojem senalazilo najstarije naselje, ali vec sada je nepobitno utvrdeno da je Jerihonpostojao sedam hiljada godina pre na�e ere. Dakle, to je verovatno najstarijigrad u istoriji covecanstva. Ova cinjenica je dovela do preokreta u gledanju narazvoj materijalne kulture. Smatralo se, naime, da ljudi iz neolitskog doba nisupodizali gradove, vec da su �iveli u malim, ra�trkanim zemljoradnickimnaseljima. Pretpostavljalo se, osim toga, da su najstariji gradovi nastali uEgiptu i Mesopotamiji, a otkrica u Jerihonu pokazala su da prvenstvo u tompogledu pripada Palestini.Ali u na�em slucaju nije to najva�nije. Britanska ekspedicija je utvrdila da suosvajaci zaista razorili Jerihon, ali zgari�ta i zdrobljeni gradevinski elementinalazili su se u sloju koji potice iz XIV, a ne XIII veka pre na�e ere. Njegovastarost je utvrdena na osnovu nadenih skarabeja i karakteristicnih crte�a nakeramickim krhotinama. Medu naucnicima je nastala velika pometnja: s jedne strane iskopine iz stareedomske dr�ave i istorijske prilike u Egiptu govore u prilog tome da je Izlazaknastupio u XIII veku, a s druge strane imamo otkrice da je Jerihon osvojen citavvek ranije. A mo�da Izrailjci i nisu osvojili tu sna�nu tvrdavu? Mo�da ce sepokazati da je doticni fragment biblijske price legenda, izmi�ljotinakompilatora Biblije sa ciljem da se uvelica vojnicka slava Isusa Navina?Tra�eni su razliciti izlazi iz te neprijatne situacije. Neki istra�ivaci tvrdeda postoje izvesni tragovi da su Izrailjci izi�li iz Egipta u XIV veku, alinjihova hipoteza ima toliko slabih strana da je vecina naucnika nije prihvatila.Ozbiljnije su primedbe koje je izneo cuveni francuski orijentalista Pjer Monte.On izra�ava sumnju da je datum koji su dali arheolozi ispravan. Utvrden jeprevashodno na osnovu ska

rabeja pronadenih u zgari�tima, a oni, po njegovom mi�ljenju, nisu pouzdanosvedocanstvo. Skarabeji su bili dragocen porodicni ukras: prenosili su se sa ocana sinove, putovali s njima iz mesta u mesto. Poznato je, osim toga, da na njima

urezana imena kraljeva u najmanju ruku nisu dokaz da su nastali ba� u vremenjihove vladavine. Egipatske zanatlije pravile su, na primer, skarabeje saimenom faraona Tutmesa III i u doba Ptolo-mejaca. Kako je lako pogre�iti priodredivanju starosti kulturnih slojeva na osnovu tako nepouzdanih svedocanstava!U ni�ta manjoj meri ovo se odnosi i na keramicke krhotine, kojih je, uostalom, uJerihonu otkopano malo. Jednom recju, Pjer Monte smatra da kulturni slojJerihona u kojem su pronadeni tragovi po�ara i nasilnih uni�tenja, mo�e istotako dobro da potice i iz XIII veka, iz cega proistice da biblijska prica orazaranju tog grada nije neopozivo oborena.Ali pronalazaci Jerihona odbacuju Monteovu tezu. Oni tvrde da njegovi argumenti,iako u velikom broju slucajeva nisu li�eni osnova, ne mogu da se primene nanalazi�te u Jerihonu, po�to su iskopine na kojima su zasnovali svoj zakljucakbile izlo�ene veoma strogoj kritickoj oceni.Kao posledica svega toga, u naucnim krugovima danas ..../ladava mi�ljenje da jeJerihon razoren u XIV veku pre na�" ere.Tako su se poznavaoci Biblije na�li pred dilemom: ili su Izrailjci napustiliEgipat u XIV veku i zaista osvojili Jerihon, ili u XIII veku pre na�e ere, aonda Isus Navin nikako nije mogao da bude njegov osvajac. Kasnije cemo videti nakoji nacin naucnici poku�avaju da razve�u taj Gordijev cvor.Sa istoricarima smo do�li do uverenja da je Izlazak bez sumnje morao da sedogodi za vreme faraona Merneptaha, koji se navodno utopio u Crvenom moru.Desetine pokoljenja duboko je verovalo da je ba� takva bila sudbina togavladara, da ga je Bog na taj nacin kaznio za ugnjetavanje i progon Izrailjaca.Na primeru ove dramaticne price mo�e se videti kako *^ su se u Biblijizamrsile istorijske cinjenice sa legendama. Krajem W pro�log veka, dvaArabljanina su otkrila podzemne katakombe, usecene u steni, u koje su egipatskisve�tenici polo�ili trideset i sedam kraljevskih mumija u drvenim kovcezima, dabi ih sakrili 149 $i6tys/(e legende-------------------�-------------------------------------------------------od pljacka�a grobnica.* Tamo su pocivali ostaci Setija l, Ram-zesa II i mnogihdrugih faraona sa suprugama i kcerkama, ali je nedostajao Merneptah, �to jetrebalo da potvrdi biblijsku pricu. Ali godine 1898. odnosno 13 godina kasnije,biblijska prica je bila ponovo dovedena u pitanje. U "Dolini kraljeva" pronadenaje druga zajednicka grobnica sa cetrnaest faraonskih mumija, a medu njima se,gle cuda, nalazio i Merneptah. Tako je iza�lo na videlo da se nije utopio umoru, vec da je umro prirodnom smrcu u svom dvorcu. Trebalo je uzeti u obzir jo�i mogucnost da je njegovo telo more izbacilo na obalu i da je nakon toga, premapogrebnom obredu, balsamovano. Ali, lekarska ispitivanja, koja su strucnjaciveoma savesno izvr�ili, nisu utvrdila ni najmanje tragove delovanja morske vodena telu mrtvog faraona. Biblijska prica se nije odr�ala pred neumoljivomtacno�cu nauke.** Ukoliko podatak da se faraon utopio ima marginalni karakter, to se ne mo�e reciza drugu, po svojim posledicama va�niju legendu. Prema ortodoksnoj tradiciji,autor prvih pet knjiga Staroga zaveta, takozvanog Petoknji�ja, bio je samMojsije, a kad se filozof Baruh Spinoza (1632.-1677.) slediv�i, uostalom,Pilona, Josifa Flavija, Ibn Ezru i Urijela d'Akostu, usudio da dovede u sumnjunjegovo autorstvo, amsterdamska sinagoga ga je izop�tila zbog �irenja jeresi.Medutim, cak i povr�no citanje Petoknji�ja ukazuje na neosnovanost tradicionalneteze, da se covek ne mo�e nacuditi kako je tako dugo mogla biti ozbiljno uzimanau obzir. Kako je Mojsije mogao da opi�e svoju smrt, kojim cudom je znao da ce muse grob izgubiti i da nikada nece biti pronaden. Na zavr�e*Vidi: Zenon Kosidovski: Kad je sunce bilo bog, poglavlje: Posmrtne mukefaraona. **Kada se ovaj deo knjige pojavio u casopisu "Oko sveta", primio sam nekolikopisama od citalaca, koji su mi skrenuli pa�nju na protivrecnost izmedu gornjegtvrdenja i mi�ljenja koje sadr�i knjiga V.H. Bultona Vecnost piramida i

tragedija Pompeja. Autor te knjige navodi pismo koje je arheolog E. Smit objaviogodine 1929. u londonskom listu The Times. U njemu se tvrdi da je mumija faraonaMerneptaha, koju su, inace, o�tetili pljacka�i grobnica, nosila "znakeinkrustracije kristalima soli", �to je trebalo da bude dokaz da se faraon zaistautopio u moru. Treba, pre svega, obratiti pa�nju na cudnu cinjenicu, da je tajva�an detalj objavljen tek 30 godina nakon �to je mumija otkrivena. Osim toga,novija nauka je odbacila taj dokaz iz sledecih razloga. Telo faraona je bilobalsamovano, a dugotrajni i komplikovani proces balsamovanja sigurno je morao daukloni svaki, pa i najmanji trag morske soli. Ako su na mumiji zaista pronadenikristali soli, onda su oni mogli da poticu iz drugih izvora. Treba imati na umuda je Merneptah, zajedno sa ostalim faraonima, bio prenet !z prvobitne grobniceu zajednicku katakombu...-Zerwn 3(psitku knjige Zakoni ponovljeni (34,10) citamo: "Ali ne usta vi�e prorok u Izrailjukao Mojsije..."Danas je vec poznato da je izraz prorok u�ao u upotrebu u hebrejski jezik znatnokasnije. Navedimo jo� jedan primer izrazitog anahronizma u Petoknji�ju: "A ovosu carevi koji care-va�e u zemlji Edomskoj prije nego se zacari car nad sinovimaIzrailjevijem" (Postanje, 36, 31). Otkud je Mojsije mogao da zna da ce Izrailjciimati cara? To bi bilo isto kao da je na� istoricar Adam Naru�evic (1733.-1796.) napisao: "Pre nego �to su Poljaci imali predsednika Dr�avnog saveta".Prvi jevrejski car bio je Saul, koji je vladao u poslednjoj cetvrti XI veka prena�e ere, dakle mnogo posle Mojsijeve smrti.Iz Petoknji�ja doznajemo i to da je Avram gonio neprijatelje sve do grada Dana.Danas je poznato da se u Avramovo vreme pomenuti grad zvao Lais, a tek znatnokasnije preimenovan je u Dan. Slicni anahronizmi mogli bi da se nabrajaju ubeskonacnost, ali i ovi koje smo naveli, predstavljaju dovoljan dokaz da osnovnioblik Petoknji�ja nije mogao da nastane pre kraja XI veka pre na�e ere.Petoknji�je cini izvesnu zatvorenu narativnu celinu. Ono obuhvata najstarijuizrailjsku tradiciju, koja se odnosi na �ivot jevrejskih praotaca, bekstvo izegipatskog ropstva i put kroz pustinju, kao i zbornik zakona i liturgijskihpropisa.fj III veku pre na�e ere, zajedno sa ostalim hebrejskim knjigama Staroga zaveta,Petoknji�je je prevedeno na grcki jezik za zajednicu aleksandrijskih Jevreja,koji su zaboravili svoj ma-ternji jezik. Prema legendi, prevod su u tokusedamdeset i dva dana izvr�ila sedamdeset i dva naucnika poslana iz Jerusalima.Stoga je prevod nazvan Septuaginta, odnosno prevod sedamde-setorice (zaokru�enoreceno).*Kriticka analiza teksta pokazala je da je Petoknji�je sklop najraznovrsnijihpredanja, koja poticu iz perioda od IX do IV veka pre na�e ere. Namerno smoupotrebili rec sklop, po�to je kompilacija �ivena tako grubim nitima da nijete�ko raspoznati njene sastavne delove.U pricama vrvi od protivrecnosti i nedoslednosti. Kada bismo hteli sve da ihiznesemo, trebalo bi tome posvetiti veliki*U IV veku na�e ere, sveti Jeronim je preveo Stari zavet na latinski. Nazvao gaje Vulgata (od vulgatus - rasprostranjen). Jakub Vujek je preveo Stari zavet napoljski iz Vulgate.>Bi6ujs%§ (e/ende

prostor. Zato cemo se ograniciti samo na neke, posebno upadljive primere.Ko pa�ljivo procita prvo i drugo poglavlje Knjige Postanja, odmah ce primetitida se trecim stihom drugoga poglavlja zavr�ava jedna prica o stvaranju coveka ipocinje potpuno druga na istu temu, koja se razlikuje od prve u veoma va�nimpojedinostima. U prvoj prici Bog stvara mu�karca i �enu �estog dana istovremeno.U drugoj prici Bog stvara mu�karca od blata, uvodi ga u rajski vrt, daje mu u

dru�tvo �ivotinje, i tek na kraju od njegovog rebra stvara �enu. Ocigledno je dase suocavamo sa dva savim nezavisna izvora koji su mehanicki spojeni, bezpoku�aja uskladivanja njihove price.Putem kriticke analize teksta utvrdeno je da je u celom Petoknji�ju rec o cetiriposebna izvora, koji poticu iz razlicitih epoha. Prema tome, pripisivanjenjegovog autorstva jednom co-veku, odnosno Mojsiju, nema osnova.Naucnici su stavili pod lupu i navodna Mojsijeva cuda i nepobitno utvrdili da suu mnogim slucajevima to bile najprirodnije pojave. Kako su onda mogle da seuzdignu do cuda? Odgovor je jednostavan. Mojsije je �iveo na Sinajskom poluostrvu tokom svog progonstva i naucio je od Madijanaca kako da pre�ivi u surovomokru�enju pustinje, stepa i planinskih pre-dela. Znanje koje je stekao iskustvomiskoristio je kasnije za vreme Izlaska. Medutim, njegovi saputnici, koji su, kaoi pokoljenja njihovih predaka, navikli na �ivot na stalnom boravi�tu u Egiptu, ibili novajlije na Sinajskom poluostrvu, sigurno su neke njegove postupke moralismatrati za cuda. A �ta tek da ka�emo za Izrailjce koji se posle toga vekovima�iveli u Hananu i prirodu Sinajskog poluostrva uop�te nisu poznavali. Kodkasnijih pokoljenja vladala je op�ta tendencija da se od Mojsija pravi licnostikoju je Jehova obdario natprorodnom moci. U vreme opisivanja njegovih dela ovajproces mitologizacije bio je vec sasvim okoncan, a po�to je odgovarao interesimasve�tenstva i kompilatora Petoknji�ja, Mojsijeva cuda postala su sastavni deovere jehovizma.Nije, uostalom, iskljuceno da je sam Mojsije predstavio neke svoje postupke kaocuda, da bi na taj nacin stekao vecu poslu�nost praznovernih Izrailjaca. UEgiptu im je, na primer, ispricao kako mu se Jehova obratio iz grma koji jegoreo, a nije sagorevao. Danas vec znamo da ovaj grm nije bio njegova izmi-

Zerwn 9(psidbvs/Q.�ljotina, vec da se i danas mo�e naci na Sinajskom poluostrvu. Naziva se diptamili Mojsijev grm. Ta narocita biljka ispu�ta isparljivo, etericno ulje, koje selako pali na suncu. Jedan primerak je prenesen i u Poljsku, i zasaden u stepskostenovit-om rezervatu u Skorocicama, u srezu Busko. Godine 1960. �tampa jeobjavila da je na veliko cudenje tamo�njih stanovnika Mojsijev grm jednog vrelogdana planuo plavo-crvenim plamenom.Neocekivani su bili i rezultati ispitivanja vezanog za cuvenu biblijsku manu.Godine 1927., zoolog Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, Bodenhajmer, prilikomobilaska Sinajskog poluostrva, nai�ao je na jednu vrstu metljike, koja uprolece, na mestu gde je ubode insekt, luci sladunjavu tecnost koja se brzostvrdnjava na vazduhu u bele kuglice nalik gradu. Lokalni beduini su velikiljubitelji te poslastice i, s dolaskom proleca, masovno idu u stepu dasakupljaju bele, lepljive kuglice, kao �to mi bere-mo jagode. Jedna osoba mo�eda sakupi kilogram i po dnevno, dakle dovoljnu kolicinu da utoli glad. Ono �toje jo� zanimljivije, bagdadski ulicni prodavci i danas nude na prodaju slatkusmolu metljike pod nazivom man. U svetlu tih otkrica biblijska mana prestaje dabude cudo. Mojsije je, iz vremena svog izgnanstva, poznavao njenu prehrambenuvrednost i zahvaljujuci tome mogao je da nahrani Izrailjce.

* Isto tako stoje stvari i sa prepelicama. Dana�nji stanovnici Smajskogpoluostrva neizmerno bi se zacudili kada bi im neko rekao da je nalet tih pticacudo. U prolece, prepelice se u ogromnim jatima sele iz dubine Afrike u Evropu.Iscrljene dalekim putem, obicno padaju na zemlju du� morske obale i toliko suiznemogle da ih tamo�nji stanovnici hvataju golim rukama. Izrailjci sunesumnjivo nai�li upravo na takvo jato prepelica i, naravno, iskoristili srecnupriliku da prirede lov na njih.Biblija pripoveda da je Mojsije u podno�ju gore Horiv udario �tapom u stenu i daje odmah �iknula izvorska voda. l tu ve�tinu Mojsije je nesumnjivo naucio kodMadijanaca. Do dana dana�njeg to rade beduini. Oni znaju da se, i pored

dugotrajne su�e, u podno�ju brda, pod krhkim slojem peska i kre-cnjaka, obicnosakuplja ki�nica. Dovoljno je razbiti tu koru da se dode do vode i ugasi �ed.

Nakon trodnevnog puta kroz pustinju Sur, Izrailjci su se zaustavili u Meri. Bilisu ogorceni, jer im je ponovo nedostajala

voda. Tamo ih je cekalo veliko razocaranje, jer se ispostavilo da je izvorskavoda gorka i da nije za pice. Tada je Mojsije bacio u izvor neku grancicu i vodaje nekim cudom postala slatka. U vezi s tom pricom utvrdeno je da u okolini Merei danas postoji gorki izvor. Englezi su izvr�ili hemijsku analizu njegove vode iutvrdili da ona sadr�i izvestan procenat kalcijum-sulfata. Kada se toj vodi dodaoksalna kiselina, sulfat se talo�i na dnu i voda gubi svoju gorcinu. Beduinislade gorki izvor �bunastom biljkom zvanom elvah, koja u svojim sokovima sadr�iznacajnu primesu oksalne kiseline.Na putu od podno�ja Sinajske gore do Kadisa, Izrailjci su ponovo osetilinesta�icu hrane. Zbog toga su nastale nove jadikovke i optu�be. Tada je na logorpalo drugo jato prepelica i izgladneli putnici halapljivo su se bacili na njih.Ali ovoga puta pokazalo se da je meso ptica veoma opasno po zdravlje, gotovo svisu se te�ko razboleli, a mnogi su lakomstvo platili �ivotom. U Petoknji�ju je tadramaticna epizoda postala prica sa na-ravoucenijem da Bog ne pra�ta onima kojise bune protiv njegove volje.Sve je govorilo u prilog tome da ovaj deo price treba ba� tako shvatiti. Onpokazuje tipicne odlike poucnog narodnog predanja, koje se prenosilo od usta dousta kroz nebrojena izrailjska pokoljenja. Iznenadenje je bilo utoliko vece kadase ispostavilo da dogadaj nipo�to nije plod bujne ma�te.Direktor Pasterovog instituta u Al�iru, profesor Ser�an, otkrio je da se naSinajskom poluostrvu zaista povremeno pojavljuju "otrovne prepelice". To suptice koje se pre odletanja za Evropu zadr�avaju u Sudanu i tamo se hranezrnevljem koje sad�i otrovne materije. Njihovo meso je �tetno, pa cak i opasnopo ljudski �ivot. Izrailjci su imali tu nesrecu da ulove ba� takve prepelice, anjihov nesrecni dogadaj na�ao je izraz u biblijskoj prici.Upravo u istu kategoriju treba ubrojati i nevolju sa otrovnim zmijama, koja jesna�la putnike na pola puta izmedu Kadisa i Akabskog zaliva. �vajcarskiputopisac Jakob Ludvig Burk-hart boravio je od 1809. do 1816. godine naSinajskom poluostrvu i na delu izrailjske mar�rute, navedenoj u Bibliji, nai�aona dolinu koja je bila prekrivena mno�tvom otrovnih zmija. Ta dolina je odvajkada bila boravi�te tih gmizavaca, pa je beduini oprezno zaobilaze na svojimputovanjima. Dakle i taj frag154 Zenon %osidbvs/<iment price mogao bi da bude zasnovan na autenticnim do�ivljajima.Vec odavno skrenuta je pa�nja da su egipatske pokore (osim desete) u faraonovojdr�avi bile, moglo bi se reci, normalna pojava. U periodu rasta Nila, voda jecesto postajala sme-decrvena, zbog nanosa iz etiopskih jezera. Pored toga,svakih nekoliko godina, u vreme poplava, u tolikoj meri su se razmno�avale �abe,komarci i drugi insekti, da su egipatski seljaci to do�ivljavali kao nesrecu.Kada je rec o gradu, on je na Nilu, zaista, izuzetno retka pojava, ali ponekadje nailazio i tada je �teta koju je izazivao bivala ogromna. Medutim, mnogoce�ce Egipat je snalazila nesreca najezde skakavaca. Ako govorimo o tami, ona jebila prouzrokovana jakim vetrom sirocco. On je u pustinji dizao ogromne oblakepeska i bacao ih na Egipat, zaklanjajuci sunce tako gustim velom, da je nastupaogusti mrak.Po Bibliji, sve te pokore prouzrokovao je Mojsije s na-merom da izvr�i pritisakna nepopustljivog faraona. Kako je takva legenda mogla da nastane? Ukoliko sunavedene nesrece pogodile Egipat u vreme vladavine faraona Merneptaha, dakle uperiodu kada je tamo delovao Mojsije, odgovor bi bio lak. Izrailjci, ljudiprosti i skloni praznoverju, mogli su da dodu uve-renja da je Mojsije, velikicarobnjak i opunomocenik Jehove, na taj nacin ka�njavao progonitelje, �tavi�e,cak i Egipcani su mogli u to%te poveruju, po�to su ionako verovali u postojanjecarobnjaka koji imaju moc da cine cuda. Uostalom, kao �to nam je poznato iz

dokumenata i Biblije, nekim njihovim sve�tenicima pripisivane su upravo te istenatprirodne sposobnosti kakve je pred faraonovim prestolom demonstrirao Mojsije.U ovom slucaju, radilo bi se o obicnom vremenskom redosledu pojava (post hoc),koje su ljudi skloni da me�aju sa uzrocnim odnosom (propter hoc). Po mi�ljenjuIzrailjaca Mojsije je bio mocni cudotvorac, koji je svojim cudima cesto izazivaodivljenje, tako da je i na Egipat mogao da po�alje deset uzastopnih pokora.Zanimljiv primer takve zablude nalazimo u cuvenom Rostanovom delu Chanteclair.Tamo se pojavljuje petao, koji je primetio da sunce izlazi kad god zakukurice;tako je stekao duboko uverenje da ga on poziva na nebo.Uzrocno me�anje medusobno nezavisnih pojava ili dogadaja le�i, dakle, u osnovimnogih religijskih legendi i mitova. Na �alost, nemamo nijedan dokaz da subiblijske pokore zaista'Bififijsfe legendeItt pogodile Egipat u vreme vladavine faraona Merneptaha. One su mogle da se dogodei nekoliko ili cak desetak godina pre Mo-jsijevog povratka u prestonicu Ramzes.Da li je zbog toga na�a teorija neosnovana? Nacelno nije, po�to joj u pomocdolazi jo� jedna odlika nastanka mitova. Ona se zasniva na tome da se u narodnojpredstavi, sa protekom godina, vremensko rastojanje izmedu dva znacajna dogadajapostepeno smanjuje, dok na kraju ne dode do potpune sinhronizacije. Izrailjcisu, po predanjima, pamtili prirodne katastrofe, koje su s vremena na vremepogadale Egipat, i tokom vremena, da bi istakli Mojsijevu moc, stvorili sulegendu da ih je on izazvao. To im je pru�alo moralno zadovoljenje, jer je nataj nacim nadmeni faraon bio poni�en, a njegova okrutnost prema izrailjskomnarodu nije izbegla bo�ju kaznu.U Bibliji nailazimo i na druge primere prenebregavanja vremena prilikomstvaranja legendi. Znamo, na primer, da je ha-nanski grad Gaj , koji je premaBibliji osvojio Isus Navin, prema nekim arheolozima u to vreme vec pet stotinagodina le�ao u ru�evinama. Potomci izrailjskih osvajaca Hanana bez sumnje sucesto razmi�ljali o njegovim ru�evinama i govorili: "Eto, to je grad koji jerazorio Isus Navin". Popularna verzija kasnije je u�la u Bibliju i tek savremenaarheolo�ka istra�ivanja uspela su da je obore. Analogan slucaj imamo i u vezi saJerihonom, koji je, kako je pokazala engleska arheolo�ka ekspedicija, osvojensto godina pre pojave egipatskih Izrailjaca u Hananu.Nije besmisleno navesti jo� jedan, neobicno zanimljiv primer iz te oblasti.Mojsijevi izvidaci, poslani u Hanan, vratili su se sa ve�cu da u Hebronu �iveEnakovi sinovi iz roda divova. Setimo se da je i car Vasanski Og bio div, kojije spavao u deset lakata dugoj, a cetiri �irokoj �eleznoj postelji. Pokazalo seda je legenda o tim divovima nastala pod utiskom drevnih me-galitskih grobova,zvanih dolmeni. Takvi dolmeni su pronadeni i u evropskim zemljama i zbog tihvelikih dimenzija nazvani su "postelje divova". Godine 1928. nemacki arheologGustav Dalman otkrio je dolmene ba� u okolini Hebrona i na teritoriji drevnevasanske dr�ave. To su grobovi od velikih kamenih blokova, koji poticu iz mladegkamenog doba, sagradeni od bazal-ta tvrdog kao celik i sigurno je zato nastaobiblijski izraz: "odar gvozden." Narodna ma�ta, nesvesna ogromne vremenskedistance koja deli te grobove od Mojsija, povezala ih je sa nizom

dogadaja oko Izlaska. Zato u biblijskoj prici citamo da je u Hebronu �ivelopleme divova i da je i car Vasanski Og bio div.Nekoliko reci moramo da posvetimo i desetoj egipatskoj pokori. Te�ko nam je,naravno, da olako prihvatimo kao verodo-stojnu biblijsku tvrdnju da je smrtizabrala ba� prvu decu i prvu mladuncad domacih �ivotinja. Ne mo�e, ipak, da seodbaci pretpostavka da je legenda odjek neke epidemije, koja je desetko-valadecu u gornjem Nilu, ali nije doprla do zemlje Gesemske, tako da od nje nisustradala izrailjska deca. Ostalo je vec dodala narodna ma�ta. Jevrejska plemena,kao �to nam je poznato iz price o Isavu i Jakovu i drugih biblijskih prica,pridavala su veliku va�nost prvorodenim sinovima. Oni su bili glavni na-slednici

i nastavljaci roda. Smrt prvorodenog sina bila je neupo-redivo veca nesreca odsmrti njegove mlade brace. Izrailjci su zato stvorili legendu da je Jehova veomasurovo kaznio gre�ne Egipcane ubijajuci njihove prvorodene sinove i prvumladuncad �ivotinja.Predmet �estokih naucnih rasprava vec odavno je i cudo prelaska preko Crvenogmora. Pitanje je utoliko slo�enije, jer je povezano s topografskim utvrdivanjemMojsijeve mar�rute. U nekim popularnim monografijama nailazimo na tezu da je putIzlaska van svake sumnje utvrden na osnovu biblijskih tekstova i arheolo�kihiskopina. U stvari, savremena nauka, u najmanju ruku, wije u to sigurna. Tozavodljivo upro�cavanje imalo je za cilj da doka�e da se Mojsije, pre�av�i prekoCrvenog mora, uputio pravo na Sinajsku goru, koja se poistovecuje sa planinom naju�nom rtu Sinajskog poluostrva.Treba, pre svega, reci da u biblijskoj prici u tom pogledu postoje ozbiljnepraznine, precutkivanja, cak i neke protivre-cnosti, tako da je te�ko stvoritijasnu sliku cele mar�rute. Arheolo�ka istra�ivanja nisu uspela da sa punomsigurno�cu identi-fikuju ru�evine gradova koji su navedeni u Bibliji. Tako je,na primer, va�na etapa u mar�u Izrailjaca bio grad Migdol. Ali Mig-dol nahebrejskom i egipatskom jeziku znaci utvrdena kula, a naselja s takvim imenomotkopana su na vi�e mesta.Ovde ne mo�emo da ulazimo u veoma slo�ene i podrobne rasprave na ovu temu, alije dovoljno reci da uop�te nije sigurno da se Mojsije direktno uputio natradicionalnu Sinajsku goru. Raspola�emo znacajnim podacima da je prvi ciljnjegovog puta bio grad Kadi� Varnija, u Negebu, koji le�i u ju�nom157 delu Palestine. �to se tice gore na kojoj je sklopljen zavet sa Jehovom, mnogi istaknutiistra�ivaci sme�taju je u drevnu zemlju Madija-naca, istocno od Akabskog zaliva,dakle u Arabiju, a ne na rt Sinajskog poluostrva.Prema tome, svi poku�aji rekonstrukcije mar�rute Izlaska imaju, silom prilika,hipotetican karakter. Danas se navode tri moguca puta: ju�ni, srednji i severni.Bilo bi previ�e zamorno da navodimo njihove deonice, zato prila�emo kartu nakojoj je prikazan njihov pretpostavljeni tok.Kao �to smo vec naznacili, to pitanje je tesno povezano sa prelaskom Crvenogmora. Pre tri hiljade godina, zapadni ogranak toga mora, koji se danas zavr�avakod Sueca, dopirao je mnogo dalje na sever, spajajuci se s Gorkim jezerima, amo�da cak i s jezerom Timsah. To su nesumnjivo dokazala geolo�ka ispitivanja.Danas se na tom mestu nalazi Suecki kanal, ali se u Mojsijevo vreme na tomodsecku nalazio plitko poplavljen teren ispresecan mocvarama i uskim prevlakamazemlje. More, koje su Izrailjci pre�li ne ukvasiv�i noge, na hebrejskom jezikuzove se Jam Sul. LJ pravilnom prevodu to znaci Tr�cano more. Tek u Novom zavetunailazimo na tvrdnju da je to bilo Crveno more. Medutim, na Crvenom moru nijebilo i nema trske, dok je u mocvarnim predelima laguna i plicaka rasla veomaobilno. Odatle moramo da izvucemo zakljucak da je biblijskiJam Suf, upravo Gorka jezera.U tom slucaju, Mojsijevo "cudo" mo�e bez te�koca da se objasni. Izrailjci sui�li pe�ke i s lakocom su mogli da se provuku izmedu blata i poplavljenogterena, koristeci plitke gazove i uske prevlake zemlje. A Egipcani su na svojimte�kim bojnim kolima, u �estokoj poteri, verovatno zalutali u lavirintu mocvarai zaglibili se u blatu. Mo�da su se, kako tvrdi Biblija, cak i utopili, jer suse tamo cesto dizali sna�ni severozapadni vetrovi, koji su gurali ispred sebeogromne vodene talase i naglo pretvarale plicake u opasne dubine.Kao �to vidimo, ta teorija je savim ubedljiva. Na �alost, ima jednu slabustranu. Egipcani su sigurno dobro poznavali predeo Gorkih jezera sa njegovimopasnim zamkama i ne bi postupali tako lakomisleno. Na kraju krajeva, egipatskuvojsku je predvodio sam faraon i njegovi u bitkama iskusni komandanti,

15S Zerum 9(psidbvs%i.a njih je te�ko osumnjiciti za diletantizam i nedostatak opreznosti. Tako sepojavila potreba da se potra�i neki drugi nacin za obja�njenje "cuda".Medu mnogim hipotezama, najvece priznanje je dobila smela hipoteza vec vi�e putapomenutog francuskog orijentaliste Pjera Montea. On polazi od pretpostavke da suse Izrailjci, po�to su napustili prestonicu Ramzes, uputili pravo na sever, azatim i�li du� obale Sredozemnog mora prema granici Hanana. Ali na putu sunai�li na egipatska utvrdenja i na otpor primorskog stanovni�tva, koje Biblijapogre�no naziva Filistejcima, po�to su Filistejci prodrli u Palaestinu teknekoliko desetina godina kasnije. Prepreke su, prema tome, primorale Izrailjceda naglo skrenu na jug.U Bibliji nailazimo na bele�ke koje potvrduju tu severnu varijantu Izlaska. Takose, na primer, Migdol tamo opisuje kao najseverniji grad u Egiptu. Arheolozi suprona�li njegove ru�evine u Abu Hasanu. U Knjizi Izlaska (14, 2) citamo: "Ka�isinovima Izraeljevim neka saviju i stanu u oko pred Pi-Airot izmedu Migdola imora prema Vel-Sefonu." Danas znamo da je Vel-Sefon bio znacajno sredi�tehananskog kulta boga Bala Sefona, cije ime u prevodu znaci Gospodar severa. Grcisu ga poisto-vecivali sa Zevsom Kasiosom. Njegov hram se nalazio na brda�cu MonsCasius, koje le�i na uskom zemljouzu izmedu Sredozjfnnog mora i jezera Sirbonis,kasnije nazvanog jezerom Bardavil.Izrailjci su verovatno izabrali stari, prometan drum koji je vodio obalomSredozemnog mora i uskim pojasom kopna koje deli Sredozemno more od jezeraSirbonis. Njega su cesto koristili i Rimljani, a 68. godine pre na�e ere Tit jetim putem vodio svoje legione protiv pobunjenih jerusalimskih Jevreja.Jezero Sirbonis le�i nekoliko metara ispod povr�ine mora i cesto tolikopresu�uje da njegovim dnom mo�e da se prede, pa cak i kolima bezbedno da sepreveze. U vreme grcke vladavine u Egiptu, tamo se dogodilo nekoliko katastrofa.Iznenadne bure na Sredozemnom moru prekidale su usko parce kopna i potapaleputnike koji su i�li dnom jezera u �elji da skrate sebi put.Na osnovu tih cinjenica, Pjer Monte je rekonstruisao tok dogadaja opisanih uBilbliji. Izrailjci su uspeli da predu preko uskog pojasa zemlje i pribli�avalisu se istocnoj obali isu�enog<Bi6ft/sl(g legende--------------------�jezera. Egipcani, u nameri da opkole begunce i preseku im put, u galopu supojurili preko suvog dna jezera. Kad su se na�li na samoj sredini ogromneudubine, na Sredozemnom moru iznenada se podigla bura. Sna�ni vetar, koji jeduvao sa severa, dizao je ogromne talase, koji su presekli usku branu i srucilise na Egipcane. Jezero je bilo sedamdeset kilometara dugo i dvadeset �iroko.Visoka obala, gde su mogli da se sklone, bila je previ�e udaljena, tako da sunestali u pobesnelim vrtlozima bujice.Izrailjci su svojim ocima videli iznenadnu propast svojih progonitelja, i netreba se cuditi �to su neocekivano spasenje pripisali cudotvornoj moci Mojsija.Izrailjske �ene, sa prorocicom Marijom na celu, pesmom i igrom su odale pocastJehovi i svome vodi koji je, po njihovom uverenju, pokretom �tapa naredivaomoru. Predimo sada na drugo pitanje iz Petoknji�ja. Mojsije je, navodno, izveo izEgipta �est stotina hiljada mu�karaca, ne racunajuci �ene i decu, odnosno ukupnooko dva miliona ljudi. Vec na prvi pogled taj broj izgleda veoma preuvelican.Iskusni poznavalac pustinjskog �ivota, ce�ki putopisac Alojz Muzil, izracunao jeda beduinsko pleme, koje broji pet hiljada porodica, za vreme mar�a cini kolonu�irine dvadeset i du�ine preko tri kilometra, �to je front kretanja �iri, tim sumogucnosti pronala�enja pa�njaka i vode vece, ali istovremeno raste opasnost odnapada neprijateljskih beduina. Muzil tvrdi da je potpuno iskljuceno da bi oazeSinajskog poluostrva mogle da prehrane dva miliona Izrailjaca. A vec o tome dabi svi mogli da se smeste u jedan logor, kako tvrdi Biblija, ne mo�e biti nigovora.

Savremeni covek, kome je poznata velicina dvomilion-skog grada, lako mo�e dazamisli, koliki bi prostor takav logor morao da zauzima.Uostalom, i sama Biblija u kasnijim knjigama navodi daleko manje brojke. Takoje, na primer, Jerihon osvojilo samo cetrdeset hiljada izrailjskih ratnika, iakoje Mojsije, kao �to nam je poznato iz teksta, obavezao sva plemena da uzmuuce�ce u osvajanju Hanana. U vreme vladavine sudija, najvece pleme opremilo jecetrdeset hiljada ljudi pod oru�jem, a popis stanovni�tva je pokazao daIzrailjaca tada nije bilo vi�e od pola miliona.Odakle ta fantasticna brojka? Neki naucnici smatraju da

su redaktori Biblije jednostavno nacinili gre�ku, da se tu radi o �est hiljadanaoru�anih mu�karaca, �to bi, kada se dodaju �ene i deca, ukupno iznosilodvadeset pet hiljada ljudi. Skrenuta je pa�nja i na hebrejsku imenicu e/e/; onane oznacava samo broj hiljadu, vec i deo, porodicnu grupu, pokoljenje. Takvimtumacenjem dobili bismo jo� manju brojku, odnosno samo �est stotina porodica, lcini se da je ovaj poslednji broj najbli�i istini. Tome u prilog govori icinjenica da su u Egiptu dve babice bile u stanju da pomognu svim izrailjskimporodiljama.Ocigledno je da tako slabe snage ne bi bile u stanju da osvoje Zajordaniju iHanan. Zato se pretpostavlja da su se tokom cetrdesetogodi�njeg boravka upustinji, Izrailjci ujedinili sa drugim plemenima, izmedu ostalih i sa bliskosrodnim Kenitima, koji su bili etnicki ogranak Amalicana.Nismo ni svesni koliko neke legende ponekad mogu da budu tvrdokorne. U to se, naprilicno neprijatan nacin, uverio izaelski premijer Ben Gurion. Godine 1960. onje javno izneo mi�ljenje da je prema njegovom proracunu Mojsije imao da prehrani�est stotina ljudi, a ne dva miliona. To je izazvalo ogroman gnev meduortodoksnim predstavnicima izraelskog parlamenta i umalo da je Ben Gurion moraoda podnese ostavku. Pitanje broja izrailjskih izbeglica, koji nam daje Biblija,u su�tini nema veliki znacaj. Ali to se ne bi moglo reci za zbornik i genezudakona Petoknji�ja. Sve do XIX veka kru�ilo je mi�ljenje da je autor najstarijegjevrejskog zakonika, takozvane Knjige za-veta, bio sam Mojsije. Medutim,savremene metode analize teksta nepobitno su dokazale neosnovanost takvetvrdnje. Danas je vec te�ko poreci da, pravne i religijske postavke sakupljene uPetoknji�ju bez ikakvog reda, poticu iz razlicitih epoha i predstavljajurezultat vi�evekovne evolucije drevne pravnicke misli.Surovost nekih zakona govori i njihovoj velikoj starosti. Tu spada i u Biblijipropovedano nacelo: "Oko za oko, zub za zub, ruku za ruku, nogu za nogu". Uvelikom broju slucajeva predvidena je smrtna kazna kamenovanjem i istice segotovo robovski polo�aj �ene.Jedan od primera te varvarske surovosti jeste i zapovest da u slucaju kada voubije coveka, a vlasnik, iako je znao da je �ivotinja opasna, nije to sprecio,kazni kamenovanja podle�e kako �ivotinja, tako i njen vlasnik.Sa druge strane, u Petoknji�ju se srecemo sa <Bi6(ijsl(e legende --------------�--------------------------------------------------------------------------zacudujuce humanim zakonima. Oni se, pre svega, odnose na robove i robinje:odmah bi povratili slobodu, ukoli bi im gospodar izbio oko ili zub. Zakoni subranili i udovice, sirocad i uboge od nepravdi bogata�a i lihvara.Evo jo� nekih primera kako doslovno glase u Bibliji:"Ne budi osvetljiv, i ne nosi srdnje na sinove naroda svojega; nego ljubibi�njega svojega kao sebe samoga; (Knjiga Levitska (19,18)"Nemojte cvijeliti udovice i sirote" (Izlazak, 22, 22)"Kad da� u zajam novaca narodu mojemu, siromahu koji je kod tebe, nemoj mu bitikao kamatnik, ne udarajte na nj kamate." (Izlazak, 22, 25)"Do�ljake ne cvijeli, jer vi znate kaka je du�a do�ljaku, jer ste bili do�ljaciu zemlji Misirskoj." (Izlazak, 23, 9)

Zakoni Petoknji�ja prevashodno su odraz dru�tvenih odnosa iz vremena kada suIzrailjci u Hananu vec prihvatili �ivot na stalnom boravi�tu i bavili sezemljoradnjom i zanatstvom. Prema tome, nisu mogli da nastanu za vreme nomadskihlutanja po pustinji, �to znaci da Mojsije nije mogao da bude njihov autor. Onipretpostavljaju postojanje njiva, vinograda, vrtova, sela, zajednickih bunara imalih gradova. Niz propisa koji se odnose na vr�enje verskih du�nosti, obrede iobaveze gradana prema sve�tenicima jo� je novijeg datuma, po�to su tesnopovezani sa teokratskim poretkom, koji je zaveden u Jerusalimu tek nakonpovratka iz vavilonskog ropstva. Jednom recju, takozvana Knjiga zaveta daje namsliku evolucije izrailjskog zakonodavstva od epohe sudija do Jezdrinih vremena.Dokazanao je i da je najstariji zbornik izrailjskih zakona iz Knjige zavetaadaptacija pozajmica iz zakonodavstva drugih drevnih naroda. Nemacki naucnikAlt, u delu Die Ursprunge des israelitischen Rechts, otkrio je u njemu zavisnostod Hamurabi-jevog zakonika i hetitskog, asirskog, egipatskog i hananskogzakonodavstva, cak ni Deset bo�jih zapovesti nije originalna tvorevinaIzrailjaca. Italijanski istoricar Ðuzepe Ricoti, autor Povesti Izraela,prihvatio se detaljnog uporedivanja nekoliko drevnih tekstova i otkrio u Desetbo�jih zapovesti zapanjujucu analogiju sa egipatskom Knjigom mrtvih ivavilonskim liturgijskim tekstom �u-pnu. Kako proizlazi iz toga poredenja,Izrailjci su i u tom pogledu koristili zaostav�tinu Mesopotamije i Egipta.Sada prelazimo na najfascinantniji problem na�ih razma162 tranja, na pitanje ko je bio Mojsije kao tvorac jevrejske religije. Naucnicikoji su se posvetili istra�ivanju ovog pitanja, do�li su do prostosenzacionalnih zakljucaka. Poku�ajmo da ih prika�e-mo �to je moguce jasnije ikrace, ogranicavajuci se na najznacajnije elemente njihovog rezonovanja.Vec znamo da je Mojsije, prema biblijskoj prici, cetrdeset godina svogizgnanstva proveo medu Madijancima. To je bilo Izrailjcima blisko srodno pleme.Biblija izvodi njihovo poreklo od Madijama, jednog od sinova Avrama i njegovedruge �ene Heture. Oblast u kojoj su �iveli nalazila se istocno od Akabskogzaliva, u dana�njoj Arabiji. Mojsije se tamo osecao kao kod svoje kuce i cak jeza �enu uzeo jednu od kceri njihovog sve�teni-ka po imenu Jotor. U zemljiMadijanaca, u podno�ju vulkanske planine Horiv, Bog mu se prvi put pokazao podimenom Jehova. U Knjizi Izlaska (6, 2-3), u prevodu sa hebrejskog citamo: "Jasam Jehova i javio sam se Avramu, Isaku i Jakovu imenom El �adaj, a imenomsvojim Jehova ne bih im poznat." U prethodnim odeljcima Petoknji�ja srecemododu�e ime Jehova, ali danas vec znamo da su ga tamo znatno kasnije unelikompilatori Svetoga pisma.Mnogi naucnici pretpostavljaju da je Jehova bio bog rata Madijanaca i da jeMojsije postao njegov poklonik. Nakon povratka u Egipat, prihvatio se misije�irenja njegovog kulta u izra-iljfckom narodu, pri cemu je naj�e�ce inajsigurnije pristalice svoje nauke na�ao u Levijevom rodu, kojem je i sampripadao. Time se obja�njava izuzetna uloga koju im je dodelio u �ivotuizrailjskog narod. Iskljucio ih je, dodu�e, iz podele hananske zemlje, ali ih jezato oslobodio brige za opstanak, ovlastiv�i ih da za svoje izdr�avanje ubirudesetinu. Oni su u hramovima vr�ili du�nosti sve�tenika, cuvara, cinovnika,pevaca i pomocnika sve�tenika.Ta vi�a, natplemenska uloga svedoci o tome da je trebalo da budu misionarijehovizma u narodu, koji se lako priklanjao idolopoklonstvu, kultu egipatskih ihananskih bogova. Naime, nedavno primljen od Madijanaca, jehovizam jo� nijepustio duboko korenje u izrailjskim du�ama, �to su pokazivale veoma ceste^pojave otpadni�tva, kako tokom lutanja kroz pustinju, tako i §*� samom Hananu.Pod Sinajskom gorom narod je tra�io vracanje starih bogova. Tada je Aronuspostavio kult zlatnog teleta. To tele je prezriv naziv za bika Apisa, ciji sukult, prema Bibliji,

gicfi/s/felegende-----------------------------------------------------------------------�-----Izrailjci nekada upra�njavali u Egiptu. Tu su mogli da dodu u obzir i hananskiuticaji.Pitanje Levita je dosta slo�eno i puno zagonetki. Neki naucnici su iznelipretpostavku da Leviti nisu predstavljali posebno pleme, vec sve�tenicku kastu uKadisu. U spisima pronadenim u arapskom mestu EI-OI, koje le�i istocno odnekada�nje teritorije Madijanaca, sve�tenice bo�anstva Vad zvale su se Iv, asve�tenici Ivi. Od tih reci trebalo bi da potice naziv levit. Mojsije se o�eniokcerkom madijanskog sve�tenika i primio njegovu religiju, a zatim i sam postaosve�tenik, odnosno levit. Nakon toga se na celu grupe sve�tenika-levita uputio uEgipat, da bi preveo svoje sunarodnike u jehovizam. Bio je, dakle, neka vrstamisionara medu Izrailjcima, koji su slavili egipatske bogove.To je frapantna hipoteza, ali se, na �alost, zasniva na previ�e krhkim osnovamada bi bila prihvacena bez rezervi. Utoliko pre �to postoji i drugaciji pogled nato pitanje. Ima naucnika koji su skrenuli pa�nju na to da je naziv Levit bliskosrodan s hebrejskom recju koja oznacava zmiju (na arapskom laha - viti se,savijati se). Koren levi nalazi se, izmedu ostalog, u nazivu mitskog cudovi�taLevijatana. Utvrdena je i znacajna cinjenica koja skrece pa�nju, da su Leviticesto nosili imena koja u svom korenu sadr�e pojam zmije.Kakav zakljucak odatle proistice? Prema toj teoriji, Leviti su u Egiptu bilipoklonici boga zmije i te�ko su se rastajali od svog kulta. Arheolo�kaistra�ivanja su pokazala da se kult zmije odr�ao u Palestini jo� nekoliko vekovai da je medu Izrailjcima imao mno�tvo poklonika. U svetlu tih otkrica, postajerazumljiva zagonetna epizoda kada Mojsije u logoru uzdi�e lik zmije da bipovratio zdravlje ljudima koje su ujele zmije otrovnice. To su, verovatno,tra�ili Leviti, po�to su bili uvereni da je nesrecu poslao bog-zmija, kao kaznu�to su ga se odrekli. Pod njihovim pritiskom Mojsije je morao da prihvatikompromis i da se slo�i da pored kulta Jehove bude upra�njavan i stari egipatskikult. Takvi sinkreticni kompromisi nisu bili retkost u drugim religijama, pa nikod Izrailjaca. Kao primer mo�e da poslu�i kralj Solomon: dodu�e slavio je bogaJehovu, ali je istovremeno naredio da se u Jerusalimu postave statuete hananskimbo�anstvima. l pored velikog moralnog autoriteta i oreola svetosti, Mojsije nije izbegaote�ke prekore ogorcenih jehovista �to je okaljao jevrejsku religiju dopu�tajucikult zmije. To se jasno vidi\

Zenon iz Druge knjige o carevima (18, 4). Tamo citamo da jevrejski car Jezikija (721

693. g. p.n.e.) "obori visine, i izlomi likove i isjece lugove; i razbi zmiju odmjedi, koju bje�e nacinio Mojsije, jer joj dotada kadahu sinovi Izrailjevi; iprozva je Neustan".Iz ovog stiha mo�emo da izvedemo dva zakljucka: 1. hipoteza prema kojoj suLeviti bili poklonici zmije veoma je verovatna; 2. kult zmije odr�ao se u Hananupreko pet stotina godina, pozivajuci se na odobrenje samog Mojsija.Zemlju Madijanaca Mojsije je smatrao za svoju drugu otad�binu. Tamo je proveocetrdeset godina �ivota i vezao se za nju �enidbom iz ugledne sve�tenickeporodice. Bilo bi, dakle, besmisleno sa njegove strane da nije egipatskeIzrailjce pravo poveo svojim proverenim prijateljima i rodbini. Samo je kodnjih, a ne negde drugde, mogao da ocekuje dobar prijem i pomoc u ostvarivanjuzacrtanih planova.l zaista, raspola�emo izvesnim dokazima koji govore u prilog tome da se uputiotamo, a ne na rt Sinajskog poluostr-va, da je Horiv, a ne Sinaj, bio mesto gdeje sklopljen savez sa Jehovom. Kada se u godinama izgnanstva na�ao u podno�ju

madijanske gore, Jehova mu je izdao sledecu naredbu: "Kad izvede� narod iz

Misira, slu�icete Bogu na ovoj gori" (Izlazak, 3, 12). Iz ovih, nesumnjivoapokrificnih reci, nedvosmisleno sledi da je jevrejska tradicija sve do epohekompilatora Svetog pisma smatrala Horiv za svetu goru zaveta. Taj stih ne mo�edrugacije da se*protumaci.Ne mo�e se zaobici jo� jedan argument vezan za ovo pitanje. U Bibliji doslovnocitamo: "A gora se Sinajska sva dim-Ija�e, jer side na nju Gospod u ognju; i dimse iz nje podiza�e kao dim peci, i sva se gora tresija�e veoma, l truba sve jacetrublja�e, i Mojsije govora�e a Bog mu odgovara�e glasom" (Izlazak, 19, 18-19).To je jasan opis vulkanske planine, vatre i tutnjave, �to su Izrailjci shvatilikao natprirodno javaljanje Jehove. Znamo da na Sinajskom poluostrvu nikada nijebilo vulkana, dok se na istocnoj strani Akabskog zaliva, odnosno na madijanskojteritoriji, uzdi�e lanac vulkanskih planina, koje su, dodu�e, vec odavnouga�ene, ali su u vreme Mojsija bile jo� aktivne.Postavimo sada sebi izuzetno intrigantno pitanje: da li je Mojsije biomonoteista u doslovnom znacenju te reci? Odgovor nije lak. Pre svega zato �tonismo u mogucnosti da utvrdimo ufyetuk

kojoj meri su sve�tenici, kasniji kompilatori Biblije, izvr�ili u biblijskomtekstu ispravke, da bi ga prikazali kao monoteistu.Ne mo�e se odbaciti mogucnost da su se u tom nesumnjivo velikom delatniku imisliocu javljale monoteisticke ideje. Nije, uostalom, bio usamljen u tome.Americki orijentalista Olbrajt dokazao je, na osnovu dokumenata na klinastompismu, da su se u periodu od 1500. do 1200 godine p.n.e. u zemljama zapadneAzije pojavile monoteisticke tendencije. Ta op�ta intelektualna atmosfera moglaje da zahvati i Mojsija, pogotovu �to je bio obrazovan covek i sigurno se �ivozanimao za sve nove ideje iz oblasti religijskog i filozofskog mi�ljenja.Ipak, verovatno najveci uticaj na njega izvr�io je egipatski faraon Ehnaton,preteca monoteizma i osnivac religije Boga Atona, slavljenog pod simbolomsunca.* Mojsije je naucio "egipatsku mudrost" u Heliopolisu, tako da nije iskljuceno daje njegova religijska doktrina na neki nacin povezana sa kultom Atona.Ehnaton je vladao od 1377. do 1358. godine p.n.e., dakle oko sto godina preMojsija. Nakon njegove smrti, sve�tenici Heliopolisa su surovo proganjalipristalice novog kulta i doveli do njegovog nestanka. Ali, zahvaljujuciarheolo�kim pronalasci-ma, danas znamo da su sve do XIII veka p.n.e. postojaletajne sekte boga Atona. Njima su, pre svega, pripadali obrazovani ljudi, po�toje samo njima odgovarala apstraktna koncepcija Boga jedinoga, tvorca sveta idobrog za�titnika covecanstva, kao i jednostavnost kulta i njegov plemenitmoralni kodeks. Mojsije je, dakle, mogao na neki macin da dode u dodir sa pripadnicima tihsekta, a cak i da ucestvuje u njihovim tajanstvenim obredima u slavu boga suncaAtona. Ali, sigurno je znao da je Ehnatonov bog bio previ�e intelektualnakoncepcija, pervi�e te�ka za proste ljude, da bi mogla da bude prihvacena u�irokim izrailjskim masama. Zato je bio prinuden da nacini razne kompromise, dabi njima nakalemio makar zacetke monoteizma. Iz tog razloga, odlucio je da seobrati njihovoj su-jevernoj ma�ti nastupajuci kao cudotvorac, a u svojimmagicnim postupcima koristio je kako tajne koje je primio u egipatskom hramu odsve�tenika, tako i iskustva koja je stekao kod'Bli�e pojedinosti o tom faraonu mogu se naci u knjizi Kad je sunce bilo Bog, upoglavlju pod naslovom: "Pobunjeni faraon i sve�tenici osvetnici".\v

Madijanaca u pustinji.Vec znamo da se trudio da pomiri kult zmije sa jehovi-zmom. Njegov bog nijenevidljivo bice, vec uzima sve atribute madijanskog boga rata. Koncepcija togboga jednako je primitivna kao �to je bio primitivan duh Izrailjaca. Jehova iz

Petoknji�ja veoma podseca na beduinskog vodu sa svim njegovim vrlinama i manama.Uvek je i�ao na celu izrailjske kolone, �iveo u logoru, pod �atorom, upravljaovojskom u bitkama i bio tako pla-hovit da je u gnevu mogao da ubije na hiljadeljudi ukoliko bi se neko suprotstavio njegovoj volji. Osim toga, posedovao jetipicne vrline pustinjskih nomada. Bezobzirno se borio protiv nemorala, brinuo ocistoci logora i naredivao da izrailjski narod bude gostoljubiv prema strancima,milostiv prema ubogima i blag prema ratnim zarobljenicima. Cak je i �ivotinje�titio od nasilnika. Ukoliko teorija o Ehnatonovom uticaju na religijske poglede Mojsija imaiskljucivo spekulativni karakter, drugi egipatski uticaji mogu se, pak,nepobitno dokazati. Tako, na primer, kod Jevreja nije postojala posebnasve�tenicka kasta. Ona, jednostavno, nije mogla da se uklupi u patrijarhalniporedak jevrejskih nomada, a Izrailjci nastanjeni u Gesemskoj zemlji verovatnosu upra�njavali kult egipatskih bogova.Tek je Mojsije uveo posebnu kastu sve�tenika sa prvo-sveswnikom na celu. Kaousvojeni sin careve kcerke, do�ao je u bliski dodir sa institucijom sve�tenstvai shvatio u kolikoj meri je ona potpora vasti i cinilac koji usagla�ava brojneprovincijske partikularizme na Nilu. Ta opa�anja je iskoristio za vremeputovanja prema Hananu da savlada jo� uvek �iv plemenski instikt kod Izrailjacai od njih nacini jedinstvenu dru�tvenu organizaciju. Spajajuci materijal trebaloje da bude posebna sve�tenicka kasta sa Aronom na celu, natplemenska kasta,uzdignuta na vlast dodeljivanjem raznih privilegija, kojoj je legitimitet davaoJehovin autoritet. Kao �to svedoci, izmedu ostalog, Korejeva pobuna, nova vlastnije mogla Izrailjcima da se nametne bez otpora i protesta. Naime, zajedno sauspostavljanjem teokratskog poretka, produbljivale su se klasne razlike inastajali posebno privilegovani dru�tveni slojevi.Egipatski uticaj u uspostavljanju sve�tenicke kaste jasno se vec ogleda uliturgijskom odelu, opisanom u Bilbliji, koje je skoro verna kopija sve�tenickeode�de u Heliopolisu. Razlika selegende

sastojala uglavnom u tome �to su izrailjski sve�tenici nosili bradu, suprotno odegipatskih, koji su brijali glavu i lice. U tom slucaju Mojsije bez sumnje nijesmeo da raskine sa drevnim semitskim obicajem.l kovceg zaveta je egipatska pozajmica. Sve�tenici u Heliopolisu i Tebi nosilisu za vreme procesije male �krinjice sa nekim kultnim predmetom. A �to je jo�zanimljiije te �krinjice krilima su �titila dva genija, odnosno duha za�tatnika.Kao �to iz toga proizlazi, cak i heruvimi koji ukra�avaju kovceg zavetaegipatskog su porekla.Ovde vredi istaci kao veoma interesantnu stvar, da su kovceg zaveta i �ator-hramod Izrailjaca zatim pozajmila beduin-ska plemena. Bareljef iz rimske epohepronaden u ru�evinama Palmire prikazuje kamilu koja na ledima nosi mali sveti�ator. Tragovi tog egipatsko-izrailjskog obicaja sacuvali su se cak i do na�ihdana. Naime, beduini iz plemena Ruvala, koji �ive u sirijskoj pustinji, nose nakamili cudnu �krinjicu nacinjenu od stubica i prekrivenu pticjim perjem. Ovavrsta �krinjice zove se markab, ili Ismailov kovceg, i predstavlja neku vrstusvete plemenskezastave. U biblijskom tekstu mo�e se naci niz drugih primera egipatskih uticaja. Setimose slucaja kada Mojsije prekriva svoje lice zastorom, a kao znak svetosti nanjegovoj glavi pojavljuju se rogovi. Tako su i egipatski sve�tenici u svecanomtrenutku religijskog rituala ili tokom saop�tavanja prorocanstava zaklanjalisebi lice velom. Sa druge strane, rogovi su zaostala reminiscencija egipatskogkulta bika Apisa, koji je, kao �to svedoci epizoda sa zlatnim teletom, ostavioduboke tragove u du�i Izrailjaca. To je imalo kao posledicu da su rogovi za njihpredstavljali simbol svetosti. Rogati Mojsije u biblijskoj prici je pomazanik,

ozaren sjajem bo�anske tajne. Upravo takvog, stra�nog i uzvi�enog Mojsija,predstavio je Mikelandelo u svojoj genijalnoj skulpturi.Ne treba se cuditi �to je Mojsije ostao pod jakim egipatskim uticajem i �to jebio upucen u sve egipatske mudrosti. Njegovo ime (na hebrejskom Mo�eh) nijeizrailjskog porekla i etimolo�ki se izvodi iz egipatskog "m-v-�", �to oznacavanovorodeno dete, ili iz egipatskog glagola "msj" - roditi. Srecemo ga, u grckomobliku, u imenima mnogih faraona, kao na primer u imenu Tutmozis, �to znaci"dete boga Tota". Neki naucnici su, zbog toga, izneli pretpostavku da je Mojsijebio Egipcanin, koji16S se kao progonjeni begunac prikljucio hebrejskim plemenima i s vremenom preuzeonad njima vodstvo.Rekli smo da je Mojsijeva religija bila neka vrsta sinkre-tizma, u kome su sestopila drevna hebrejska verovanja iz vremena patrijarha, kult madijanskog bogarata i obredi i religiozne predstave Egipcana. Ne treba, takode, zaboravitiznacajne me-sopotamske i hananske uticaje. Mojsije je, na taj nacin, stvoriosintezu, koja je postala stvaralacki osnov za kasniji eticki mo-noteizamjevrejskih proroka.U povesti Izlaska svaki cas nailazimo na izuzetno zacudujuce stvari. Posebno jeintrigantna licnost Isusa Navina, Moj-sijevog naslednika i osvajaca Hanana,licnost u svakom pogledu zagonetna. Pronalazaci Jerihona, kao �to vec znamo,odlucno tvrde da je ta tvrdavu postala plen nepoznatih osvajaca u XIV vekup.n.e., dakle oko sto godina pre dolaska egipatskih Izrailjaca. Biblijski IsusNavin, prema tome, nije mogao da je osvoji.Neki biblisti, i to veoma istaknuti, poku�avaju da rese tu dilemu na neobicnozanimljiv nacin. Njihova hipoteza svodi se na sledece argumente:Tokom citave svoje istorije jevrejski narod se delio na dve izrazito podeljenegrupacije: na Izrailjce, koji su naseljavali severni deo Palestine, i naJudejce, koji su nastanjivali ju�ni. Izmedu .... je zavladao duboki antagonizam.Samo su u relativno kratkom periodu bili ujedinjeni u jednu dr�avu, i to podpritiskom, u vreme vladavine Saula, Davida i Solomona. Odmah posle So-lomonovesmrti ona se raspala na dve odvojene d�ave, koje su se toliko ogorcenosukobljavale, da su bez skrupula sklapale saveze cak i sa svojim zajednickimvekovnim neprijateljima. Severni Izrailjci podigli su sebi novu prestonicu,Samariju, dok je Jerusalim postao prestonica judejskog carstva.Pretpostavlja se da ovaj antagonizam nije bio samo posledica suparni�tva dvekraljevske dinastije, koje su vladale u obe dr�ave, vec da je njegov uzrok le�aomnogo dublje, u nekim etnickim razlikama.Kako te razlike mogu da se objasne? Odgovor mo�da sadr�e tablice sa klinstimpismom, otkopane iz ru�evina Ehnato-** nove prestonice u dana�njem arapskommestu Tel el-Amarna.To je diplomatska prepiska iz XIV veka p.n.e., u kojojhananski vazali Egipta obave�tavaju faraona da njihove dr�avice uznemi%i6lys/(e legende------------ravaju napadima i pljackanjem neka pustinjska plemana, zvana Habiru. Ukoliko sepod tim nazivom kriju Jevreji, kako smatraju neki naucnici, u tim pismima imalibismo dokaz da su jevrejs-ka plemena prodrla u Hanan vek i po pre egipatskihIzrailjaca. Frapantna je i cinjenica da pomoc za borbu protiv osvajaca tra�evazali iz takvih gradova kao �to su Megidon, Gezer, Askalon, Lahis i Jerusalim(Urusalim). U njima se, pak, ne spominju gradovi Sihem, Silom, G avaj a, Mispa iJerihon. Za�to? Da ih nisu vec bili osvojili Jevreji? �to je jo� zanimljivije, ujednom od pisama naveden je i neki voda pod imenom Isus. Postavlja se pitanje danije to slucajno na� poznanik iz Petoknji�ja?Americki orijentalista Pauel Dejvis, zajedno sa jo� nekim naucnicima, izvodi iztoga zakljucak da je jedan ogranak Jevreja ili napustio Egipat jo� stolece i popre Mojsija, ili da je prodro u Hanan sa istoka i, izmedu ostalih gradova,razorio u XIV veku p.n.e. Jerihon, pod vodstvom nekog nama nepoznatog Isusa.

Mojsije je iz Egipta verovatno izveo samo pleme Levita. U prilog te teze govori,izmedu ostalog, i okolnost da su iskljucivo Leviti, uostalom kao i Mojsije,imali tipicno egipatska imena, kao na primer: Fines, Or, Hofnije, Faltije,Merarije i Ka�ir. U pustinji su im se priljucila i druga plemena, �to im jeomogucilo da stvore oru�anu snagu sposobnu za osvajanje. Leviti su, pak, zbogsvog porekla i krvne povezanosti sa Mojsijem, u toj plemenskoj skupini sacuvalipoziciju vladajuce i privilegovane kaste.U svetlu tih cinjenica, situacija u Hananu postaje razumljiva. Severni deozemlje naseljavali su potomci onih Jevreja, koji nikada nisu bili u Egiptu ilisu ga tako davno napustili, da se toga vi�e nisu secali. Oni su primili kulturuHananaca i postali poklonici njihovih bogova. Ju�ni deo zemlje, Judeju, zauzelisu, pak, egipatski Izrailjci. Te dve grupacije delile su tako duboke razlike utradiciji, obicajima i religijskim verovanjima, da ni stotine godina susedstva ipoliticke zajednice nisu uspele da ih potru. Odatle poticu antagonizmi ibratoubilacke borbe, koje su na kraju donele Izrailjcima nesrecu i propast.Izrailjci severnog dela Hanana imali su svog narodnog junaka pod imenom Isus. Onje nekada bio pobednicki voda i osvajac Jerihona. Sa druge strane, stanovnicijuga slavili su Mojsija, svog velikog vodu, zakonodavca i proroka.170 Kasnije, u epohi dr�avnog ujedinjenja, za vladavine kraljeva Saula, Davida iSolomona, jerusalimski sve�tenici, koristeci hegemoniju Judeje, objavili su rathananskim bogovima i poku�avali severnom delu stanovni�tva da nametnu kultJehove kao jedinu dr�avnu religiju. Ta borba jehovizma sa Balom i Astartomispunjava veliki deo biblijskih prica i bila je naposredni uzrok mnogihtragicnih dogadaja.U te�nji za ucvr�cenjem dr�ave i monarhije, kao i za ocuvanjem judejskehegemonije nad ostatkom zemlje, sve�tenici su uni�tili sve hramove u Hananu i odjerusalemskog hrama nacinili jedinstveno sredi�te Jehovinog kulta. Te�ili su,pored toga, da otklone razlike u tradiciji i kulturi obe grupe stanovni�tva, dabi doveli i do njihovog duhovnog ujedinjenja. Zato su spojili u jednu fabulu dvaposebna ciklusa narodnih predanja: severni ciklus o Isusu i ju�ni ciklus oMojsiju. Isus je, naravno, u tako preradenoj prici zauzeo drugo mesto izaMojsija, kao pomocnik i naslednik. Sa Isusom Navinom, potomci egipatskihIzrailjaca sebi su, prirodno, pripisali i zasluge za osvajanje Jerihona. Novaverzija je uspela da se ucvrsti zahvaljujuci tome �to su sever-no izrailjskocarstvo osvojili i opusto�ili Asirci. Judejska dr�ava tada je postala jedininaslednik i nastavljac narodne tradicije, dok je severni deo stanovni�tva,desetkovan i odveden u ropstva zapravo prestao da postoji.

* Po�to prema toj hipotezi (treba imati na umu da se citava ta grupa argumenatazasniva na pretpostavkama) pitanje Isusa Navina izgleda ovako, necemo bitiiznenadeni kad saznamo da i sa Aronom ne�to nije u redu. U najstarijim delovimaPetoknji�ja on se uop�te ne pominje, a u tekstovima kasnijeg porekla uglavnomigra drugostepenu ulogu. U toj nedoslednosti krije se sledeca alternativa: ilije Aron stvarna istorijska licnost, i u tom slucaju nije mogao da bude Mojsijevbrat i od njega imenovan prvosve�tenik, ili je bio potpuna izmi�ljotinabiblijskih pripovedaca.Vec pomenuti americki orijentalista Pauel Dejvis na neobican nacin tra�i izlaziz te dileme. On tvrdi da se kult bika, koji je ustanovio Aron, zasniva naistinitim dogadajima. Naime, severna jevrejska plemena upra�njavala su kult bikastotinama godina, prvo kao boga plodnosti, a kasnije, u vreme �irenja judejskihuticaja, kao simbol Jehove. Nakon otcepljenja od Judeje, car Izrailja Jerovoamuzdigao je znacaj tog kulta, postavljajuci(egende------------------------------------------------------------------------statue bika u Vetilju i Danu. Dejvis pretpostavlja da je Aron nekada bio cuveniprvosve�tenik tog kulta i da ga je tamo�nja sve-�tenicka kasta po�tovala kaosvog praoca.

Sada se postavlja pitanje za�to su autori biblijske kompilacije u svoju pricuuveli Arona kao Mojsijevog brata i Jehovinog prvosve�tenika. Sve�tenik severnogkulta bika pre bi trebalo da bude izlo�en njihovoj osudi, l zaista, upredstavljanju Arona kao slabog coveka, koji je pod pritiskom svetine, uMojsijevom odsustvu, dozvolio da bude gurnut u idolopoklonstvo, bez sumnje seoseca neprijateljska nota.Vec sama cinjenica da je taj dramaticni dogadajzabele�en u svetim knjigama veoma je recita i svedoci da se medu Izrailjcimanije uzgubilo secanje na Arono-vo poreklo i njegovu ulogu u severnom kultu bika.Opis plesa oko zlatnog teleta bio je poslednji odraz tog secanja.Ti veoma znacajni detalji iz Biblije poslu�ili su Pauelu Dejvisu kao osnov zaizvodenje zanimljivog zakljucka. Jehovini sve�tenici, ka�e on, prvobitno sumogli da budu iskljucivo Levi-jevi potomci. Oni su delovali ne samo nateritoriji Judeje, vec i u severnom delu Hanana, gde su medu tamo�njimjevrejskim plemenima vr�ili du�nost misionara Mojsijeve religije. Ali osimLevita tamo je postojala i druga sve�tenicka kasta, koja je slavila kult Jehoveu vidu bika i svoja prava zasnivala na poreklu od velikog prvosve�tenika Arona.Tako su se formirale dve odvojene, medu sobom suprotstavljene sve�tenickegrupacije, koje su imale svoje vlastite tradicije i vlastito poreklo.S padom severne izrailjske dr�ave sve�tenici su te�ili momopolisanju kulta uJerusalimskom hramu. Zbog toga je usledilo ukidanje svih kultnih sredi�ta uHananu, a izvla�cenim sve�tenicima priznavano je pravo da sve�tenicke funkcijevr�e u Jerusalimu. Po�to ih je, naravno, bilo suvi�e, onda je samonajistaknutijim i najuticajnijim priznavana ta privilegija, a ni�e sve�tenstvodobilo je ulogu vr�enja drugih slu�bi u hramu. Na taj nacin, vecina Levita jeizgubila sve�tanicke polo�aje i zauzela ni�i stepen u hijerarhiji preuzimajucipomocne du�nosti.To korenito pregrupisavanje nije pro�lo bez borbe. Odjeci tih sukoba, odnekoliko vekova ranije, vide se u prici o pobuni Levita i Marije i Arona. UKnjizi Brojeva (12, 2) citamo: "Zar je je samo preko Mojsija govorio Gospod?Nije li govorio i preko nas?" Redaktori Petoknji�ja nastojali su, naravno, dadoka�u da je nova sve�tenicka kasta izbor samog Jehove. Kao dokaz su172 Zenon 9(psidbvs/(inavodili cuda koja su imala za cilj da taj izbor podvrde. Aronov �tap jeprocvetao i na njemu su rodili bademi, Levite je progutala zemlja, a Marija serazbolela od gube. Samo Arona nije sna�la kazna. Lako je shvatiti za�to. Nijebilo u interesu nekih sve-�tenika da njihovom pretku i prvosve�teniku, od kogasu izvodili svoje povlastice, nanesu �tetu u ocima naroda. Jehova je oprostioAronu pocinjeni greh, jer mu je unapred odredio va�nu ulogu medu svojimpoklonicima.Nova sve�tenicka kasta konacno se formirala na osnovu kompromisa izmedu eliteLevita s juga i Aronida sa severa. Trebalo je opravdati povla�ceni polo�aj prednezadovoljnim mno�tvom ni�ih sve�tenika. Nije se moglo pozivati na tradicionalnelevitske privilegije, po�to je vecina Levita tih povlastica bila li�ena. Semtoga, u novostvorenu kastu primljena je sve�tenicka aristokratija iz severnihoblasti Hanana, koja nije bila ni u kakvom srodstvu s Levitima.Iz tih te�koca naden je veoma domi�ljat izlaz. U Peto-knji�ju je lansiranaverzija da je Aron bio Mojsijev brat i da ga je Mojsije imenovao za Jehovinogprvosve�tenika. Postaviv�i ga na tako visok polo�aj, sve�tenici su opravdalisvoje privilegije time da su direktni njegovi naslednici. Na taj nacin nastojalisu da u ocima obespravljenih Levita sankcioni�u svoj posebni polo�aj u verskom�ivotu naroda. Tako je prvosve�tenik kulta bika uved$n u povest Izlaska, iakonikada nije imao niceg zajednickog s Mojsijem i �iveo je u drugom kraju Hahana iu drugoj epohi.Kao �to vidimo, u Petoknji�ju se srecemo s mno�tvom zagonetnih dogadaja iproblema. Cak i Mojsijeva smrt ima ne�to �to navodi na raznovrsna nagadanja.Biblija ka�e da je umro u zemlji Moavskoj i ne zna se gde je sahranjen. Dakle,

veliki narodni voda, zakonodavac i prorok nestaje bez traga; nije bilo i nemanjegovog groba, koji bi zahvalan narod mogao okru�iti kultom! Stvar u svakompogledu neobicna i veoma intrigirajuca.U tra�enju re�enja te cudne zagonetke neki naucnici ukazali su na cinjenicu da udrevnim mitologijama narodni junaci veoma cesto nestaju pod tajanstvenimokolnostima. Dovoljno je pomenuti samo Herkula, Tezeja i sina KorintaBelerofonta. Prorok Ilija i Romul di�u se u nebo na ognjenim kolima, a Edipnestaje u svetom gaju Eumenida, neumoljivih boginja osvete.Ali ne mo�e se reci da ba� svi istra�ivaci u biblijskojff , . . 173 *BibujSl(e legende -------------------------�-------------------------------------------------------verziji vide tipican primer stvaranja mita oko Mojsijeve licnosti. U okolnostimau kojma je zavr�io �ivot oni otkrivaju tragove nekih istinitih, tragicnijihdogadaja. Predstavicemo ukratko razne hipoteze koje su dosad iznesene.U Petoknji�ju nalazimo zagonetno pominjanje neke Mojsijeve krivice. Morala je tobiti ozbiljna krivica, jer mu je Jehova za kaznu uskratio srecu da s Izrailjskimnarodom kroci u Hanan, a upravo je to bio cilj njegovog �ivota. Po nekimaluzijama u biblijskom tekstu, izgleda da je krivicu nacinio u Kadisu. Mo�da jeona bila u tome �to su zbog njegovog nemara Izrailjci zapustili svoje obavezeprino�enja �rtava Jehovi, pa cak odustali i od cina obrezivanja.Naravno mo�e se sumnjati da su verziju o krivici i kazni stvorili ex postjudejski sve�tenici da bi na Mojsijevom primeru pokazali kakve te�ke posledicesnose oni koji se ne pridr�avaju Jehovinih zakona i propisa. Ali nije iskljucenoda je tvorac te verzije i sam Izrailjski narod i da je ona po tradicijipreno�ena s pokoljenja na pokoljenje. Izrailjci su mo�da na taj nacin izra�avalineku ljutnju prema Mojsiju, neku staru zamerku, a u isto vreme i poku�ajopravdanja svog vlastitog pona�anja.Kakva je mogla da bude ta ljutnja i kakav postupak? Kao �to se secamo, odnosiizmedu Izrailjaca i Mojsija uop�te nisu bili idilicni, cesto su se de�avale istra�ne stvari. Pomenimo ovde, primera radi, samo ceste sukobe i krvoprolica ukojima je gubilo �ivote na hiljade ljudi. Vinovnik toga bio je sam Mojsije, kojije svaku najavu neposlu�nosti, svako otpadni�tvo od Jehove neobicno surovo ifanaticno ka�njavao. U du�i izrailjskih pokoljenja to je moralo ostaviti duboku,nezaceljenu ranu.U vezi s tim cinjenicama, neki poznavaoci Biblije iznose rizicnu pretpostavku daje za vreme nereda izrailjskih idolopoklonika, na odmoru u zemlji Moavskoj,Mojsije ubijen i sahranjen u zajednicku grobnicu sa ostalim poginulim.Pristalice te neobicne teze isticu nekoliko okolnosti koje zista navode naozbiljno razmi�ljanje. Pre svega, iz biblijskog teksta nedvosmisleno proisticeda je Mojsije u poslednjem periodu svoga �ivota bio dobrog zdravlja. Bio je,dodu�e, vec tada veoma star, ali, kao �to citamo u Knjizi Zakoni Ponovljeni (34,7): "... ne benu potamnele oci njegove niti ga snaga izdala". Zapa�eno je i toda se oko Mojsijeve smrti oseca neka zavera cutanja. To je valjda jedan odmalobrojnih primera gde je smrt174 velikog narodnog junaka opisana na tako lakonski nacin. Ne mo�emo da se otmemoutisku da je prvobitan i tacan opis jednostavno istrgnut iz teksta i da suredaktori odlucili da sakriju neke detalje koji se ne bi uklapali u lik koji jesvoren o Mojsiju. Prema nekim biblistima, nejasne aluzije na temu upravo takveMojsijeve sudbine mogu se naci u pismima i knjigama proroka Osije i Amosa i uPsalmu 106. U ocima svojih savremenika Mojsije je bio despot, ali su naredna pokoljenja svevi�e bila svesna njegovog genija i ogromnih zasluga za jevrejski narod. Protokomvremena, uporedo s njegovom rehabilitacijom, tekao je proces ovencavanja njegovelicnosti oreolom mitova i cuda. Te�ko je bilo pomiriti s tim likom Mojsijevu

iznenadnu smrt; krivica i nezahvalnost njegovog naroda bila bi tada suvi�edrasticna i suvi�e mucna za potomstvo. Tako je nastala verzija da je Mojsijeumro prirodnom smrcu, da ga je Jehova na taj nacin kaznio za neke pocinjenegrehe, ili drukcije govoreci, izrailjski narod ne snosi odgovornost za njegovusmrt, jer je sam Bog hteo da Mojsije zavr�i �ivot na samom pragu Zemlje obecane.Ta efektna teorija mo�e se naravno prihvatiti ili odbaciti, jer su postavke odkojih polazi suvi�e nepouzdane. Na njenom primeru se vidi koliko malo znamo oMojsiju i kako je tajanstvena njegova licnost. Ali uz sve to, pre se mo�eprihvatiti kao pouzdano da je zaista postojao veliki voda po imenu Mojsije, kejije izrailjski narod izveo iz egipatskog ropstva.U tradiciji preno�enoj s pokoljenja na pokoljenje, voda iz dalekih vremenapostajao je simbol borbe za nacionalnu nezavisnost. Postepeno su nestajalestvarne crte istorijske licnosti. Ako se prihvati da je Mojsije zaista postojao,sigurno je i to da je u malo cemu licio na onog Mojsija kavim ga predstavljaStari zavet. ISUS NAVIN l SUDIJE j JSREDOZEMNO / MORE7 OSVAJANJE HANANA PRAVAC KOJIH SC "NASTUPALI IZRAILJCT 177 JERIHON - PREDSTRA�A MANAMA. Izrailjski narod je isposlovao poslednju Mojsijevu�elju i predao svoju sudbinu u ruke Isusa Navina, koji je u okr�ajima sapustinjskim plemenima i u ratovima za osvajanje Zajordanije stekao slavusposobnog vojskovode. Trenutak je, uostalom, zahtevao da izabranik bude covekkoji je vest u ratovanju, po�to je njemu dodeljen zadatak osvajanja Hanana. IsusNavin je bio svestan da ce morati da ru�i kamene bastione hananskih vladara i daodmeri snage sa njihovom vojskom, sjajno uve�banom i opremljenom bojnim kolima.Zato je odlucio da pojaca disciplinu u svojim odredima. Do tada su se Izriljci,po obicaju pustinjskih hordi, borili neorganizovano i lako podlegali anarhiji.Izglede za pobedu imala je samo regularna vojska, bezuslovno pokorna naredenjimajednog vode, a ne prikupljeni ratnici pod vodstvom dvanaestorice plemenskihstare�ina. Veliki autoritet, koji je Isus Navin stekao za vreme Mojsijevog�ivota, omogucio mu je da postavljeni cilj postigne u kratkom roku. Ubrzo jestvorena armija od cetrdeset hiljada vojnika u kojoj je vladala surovadisciplina. Niko vi�e nije smeo prigovarati ili se buniti protiv njegovihnaredenja; cak i najmanji poku�aj neposlu�nosti ka�njavan je smrcu. Stvoriv�iorganizovanu vojsku, kojom je mogao uspe�no manevrisati, Isus Navin je doveonarod na istocnu obalu Jordana i ulogorio se u Sitimu. S druge strane reke, uvelikom palminom gaju, videle su se zupcaste kule Jerihona. Tvrdava je gordogledala logor pustinjskih hordi, koje su ma�tale o plenu i osvajanjima. Nisu seprvi put talasi napadaca sa istoka razbijali o njene zidine i zatim povlacili usvoja daleka boravi�ta. Vekovima je Jerihonnesalomivo stra�ario na ulasku u Hanan. Isus Navin je bio suvi�e iskusanvojskovoda da bi nasumice bacio svoje jedinice u napad. �eleo je, pre svega, dase obavesti o snazi garnizona i odbrambenoj moci tvrdave. Zato je poslao uuhodenje dva co-veka preru�ena u Hanance. Pod okriljem noci, uhode su preplivaleJordan i u zoru, kada je otvorena kapija, u�unjale se u grad, skrivene umravinjaku trgovaca, zanatlija i seljaka. U toku dana bez ikakvih smetnji suizvr�ili zadatak. Ali, kad su pred vece hteli da se iskradu iz grada,ispostavilo se da su zakasnili, po�to je kapija vec bila zatvorena. Zato suodlucili da prenoce u kuci naslonjenoj na gradske zidine. Vlasnica kuce,bludnica Rava, odmah je svojim ve�tim okom prepoznala strance, cak je ipretpostavila da su uhode, l pored toga, pru�ila im je gostoprimstvo, da bisebi, za svaki slucaj, obezbedila naklonost buducih osvajaca, cije su se vatrevidele nocu s druge strane Jordana. Ali se na�ao neko kome su se do�ljaci

ucinili sumnjivi. Taj budni gradanin Jerihona upozorio je lokalnog vladara, a onje odmah poslao stra�are u gostionicu sa naredbom da uhapse sumnjive osobe.Naredeno im je da pozovu Ravu sledecim recima: "Izvedi ljude koji su do�li ktebi i u�li u tvoju kucu, jer su do�li da uhode svu zemlju." Rava je kroz prozorugledala carsku stra�u koja se pribli�avala i smesta povela uhode na krov isakrila ih ispod hrpe netrvenog lana koji se su�io na suncu. Stra-�ari su|pretresli kucu, ali im nije palo na pamet da pogledaju ispod gomile lana. Lan seobicno su�io po krovovima svih kuca u Jerihonu, tako da je to bio tolikouobicajen prizor, pa je promakao njihovoj pa�nji. Rava, koju su poceli daispituju, pravdala se na sledeci nacin: "Jest istina da su ljudi do�li k meni,ali ja ne znam odakle bejahu; i kad se vrata zatvarahu u sumrak ljudi izido�e;ne znam kuda otido�e; idite brzo za njima; stignucete ih." Stra�ari, ocigledno...... mnogo bistri ljudi, dopustili su da ih lukava �ena obmane. �estoko sukrenuli u poteru za begu-ncima i stigli cak do Jordana. Zatim su se pokunjenovratili u grad, duboko uvereni da su uhode uspele da se prebace preko reke ivrate svojima. Za to vreme Rava je pocela groznicavo da deluje. Popela se nakrov gostionice i obecala uhodama da ce im pomoci da pobegnu ukoliko se zakunuda ce u slucaju osvajanja grada po�tedeti njen i �ivot oca, majke, brace isestara. Uhode se zakle�e punim srcem, po�to su joj zaista bili zahvalni zaspasenje. Samo su joj savetovali da kroz prozor sa179 ulice pusti jarkocrveni konop, kako bi znali da kucu treba po�tedeti za vremeborbe. Zatim su se spustili niz konop preko gradskih zidina i pritajili uobli�njim planinama, da zavaraju pa�nju stra�ara. Nakon tri dana srecno supreplivali Jordan i podneli izve�taj Isusu Navinu. U logoru je naredeno da ljudispreme suvu hranu za tri dana, a tokom noci su vojska i sav izrailjski narodiza�li na samu reku da otpocnu prebacivanje. Ali to nije bilo jednostavno.Pocelo je prolecno doba, i od ki�a u Hermonskim brdima reka je veoma narasla, pase gaz na tom mestu nije mogao preci. Izrailjci su sa strahom gledali uzburkane,mutne dubine, u kojima se veoma lako moglo utopiti. Nisu ih ohrabrivali nistanovnici Jerihona; nagrnuli su u gomilama na gradske zidine, i verujuci da imje nado�li Jordan sigurna za�tita, zasipali uljeze ki�om uvreda i pretnji. AliIsus Navin nije gubio veru u uspeh pohoda. Tokom noci je cuo Jehovin glas, kojije jo� jednom objavio pobedu Izrailjaca nad narodima Hanana. U jednom trenutkuzacule su se srebrne trube i, po naredenju vode, u reku su najpre u�li Leviti sakovcegom zaveta na ramenima. S mukom su se probijali kroz struje i virove, vodaim je dosezala do ramena, ali nisu gubili tlo pod nogama. U trenutku kad su sena�li na sredini reke, dogodilo se cudo nalik onom prilikom prelaska Crvenogmora. Nekoliko milja uzvodno nalazio se grad Adama. Tamo se, medu stenovitimobalama, Jordan odjednom zaustavio i uspravio u visok zid. Voda koja se jo� uveknalazila u koritu brzo je otekla u Mrtvo more i izrailjski narod je mogao daprede na drugu stranu ne okvasiv�i noge, stupiv�i tako nakon cetrdeset godinapotucanja, na prag Zemlje obecane. Samo �to su Leviti s kovcegom zavetanapustili korito, Jordan je ponovo potekao normalnim tokom. U Gilgalu, gde jebilo prvo zaustavljanje, medu Izrailjcima je zavladala nevidena radost. Citavdan su pevane pesme i himne u slavu Jehove, a �ene i deca iskazivali su svojuzahvalnost veselo igrajuci uz pratnju tamburina i svirala. Isus Navin je izabraodvanaest mu�karaca, po jednog iz svakog plemena, i naredio im da iz reke izvadedvanaest velikih kamenova i postave ih u obliku kruga u spomen velikog cuda.Izrailjci su u Gilgalu po cetrdeseti put slavili Pashu. Nisu vi�e morali da sehrane manom, po�to je na njivama Jerihona bilo dovoljno �ita, od kojeg su peklibeskvasni hleb. Prestra�eni stanovnici Jerihona zatvorili su se medu svojezidine i vi�e nisu smeli da se rugaju stra�nim do�ljacima. U Gil180 galu je otklonjena i velika verska zapu�tenost. Stariji Izrailjci, koji suiza�li iz Egipta, svi su vec pomrli, a mlada pokoljenja su se za vreme boravka uKadisu priklonila hananskim bogovima i nisu po�tovala obavezu obrezivanja. Po

naredenju Isusa Navina svi mu�karci i decaci morali su da se podvrgnu zahvatu,koji je bio osve�tani obred pristupanja izrailjskoj zajednici i obnavljanjesinajskog zavela sa Jehovom. Nekoliko dana nakon te svecanosti, kada su imzarasle rane, Isus Navin je zapoceo opsadu Jerihona. Tom prilikom je primenioveoma neobicnu taktiku. �est dana zaredom, ratnici s nenaoru�anim narodomizlazili su iz logora i u svecanoj povorci jedanput dnevno obilazili zidinetvrdave, dr�eci se na sigurnom odstojanju od strela i kamenja. Opkoljeni su ugomilama izlazili na zidine i posmatrali ih u cudu i strahu, pretpostavljajucida se tu kriju neke zloslutne vrad�bine. Jer otkad postoji Jerihon nikada senapadaci nisu pona�ali tako neobicno. U tome je bilo neceg uznemiravajuceg, �toje nerve opkoljenih stavljalo na te�ku probu. Na celu povorke mar�irali su uzbijenim redovima naoru�ani ratnici. Odmah iza njih, bradati mu�karci u dugackimplastovima mahnito su svirali u srebrne trube, ispred grupe drugih mu�karaca,koji su na zlatnim motkama nosili zlatni kovceg sa statuama krilatih heruvima.Povorka se zavr�avala gomilom svecano obucenih �ena, dece i staraca. Svi sucutali kao ukleti, a samo je vazduh odjekivao od (|uba koje su zloslutnosvirale. Sedmog dana, Isus Navin je zapoceo konacni obracun. U zoru je opetizveo narod iz logora, ali ovoga puta se nije zadr�ao na jednom obila�enjugrada. �est puta su Izrailjci obi�li zidine u grobnoj ti�ini, kao i prethodnihdana. Za vreme sedmog obilaska, na dati znak kriknuli su tako silno, da su sezidine iz temelja zatresle i sru�ile. Izrailjski vojnici su sa svih strana upaliu grad i poceli da seju smrt. Osim Rave i njene porodice, pobili su svestanovnike, ne �tedeci ni �ene, ni decu, cak ni �ivotinje. Na kraju su zapalilikuce i javne zgrade, pretvoriv�i tako tvrdavu u ogromno zgari�te. Zlato, srebro,bakar i gvo�de nisu prepustili plamenu, po�to su ti drago-ceni metali unapredbili odredeni za potrebe hramova i Jehovi-nih sve�tenika.DRAMATICNI DOGAÐAJI POD ZIDINAMA GAJA. U planinskom predelu severno odJerusalima, nedaleko od gradica Vetilj, uzdizao se utvrdeni grad Gaj. l ovogaputa Isus Navin je

odlucio da prvo po�alje uhode. " Idite i uhodite zemlju", naredi. Uhode koje jeposlao zakljucile su da grad predstavlja prepreku za dalji pohod i da ga zato najuri� treba osvojiti. Bila je to manja tvrdava od Jerihona i zato se cinilo daje za njeno zauzimanje bilo potrebno samo tri hiljade vojnika. Ali njenibranioci pokazali su se borbeniji od stanovnika Jerihona. U okr�aju ispredgradskih kapija naneli su Izrailjcima te�ak poraz i gonili ih cak do gradaSivarima. U logoru je zavladala op�ta poti�tenost. Isus Navin je bio svestante�kih posledica neuspeha. Branioci Gaja pokazali su svim hananskim gradovima dase navodno ne-pobedivi osvajaci mogu poraziti, samo ako im se odva�nosuprotstave. Isusa Navina je obuzelo takvo ocajanje da je poderao na sebi pla�ti tuniku. Zatim se citavu noc kajao i pred kovcegom zaveta molio Jehovu da muka�e za�to im nije pru�io podr�ku. l tako je doznao zastra�ujucu stvar: neko odIzrailjaca pogazio je sveti zakon ratne zakletve i prisvojio deo plena na-menjenhramu. To je bio zlocin koji se morao kazniti; samo smrt vinovnika mogla je daumilostivi razgnevljenog Boga. Sutradan Isus Navin je sazvao zbor celogizrailjskog naroda da otkrije bezbo�nika. Sva plemena, rodovi i porodice moralisu da vuku kocku. Oznacenu kocku izvukao je Ahan, iz plemena Judina. Odmah jepokajnicki priznao krivicu: "Istina je, ja zgrije�ili Gospodu Bogu Izrailjevu, iucinih tako i tako". Ispod svog �atora zakopao je skupoceni skerletni pla�t,izvesnu kolicinu srebrnih predmeta i zlatnu polugu. Prisvojeni plen je zaistapronaden na ukazanom mestu. Zlocinca su kamenovali u dolini Ahor, a svu njegovuimovinu spalili. Na mestu kazne Izrailjci su naslagali gomilu kamenja, da za svavremena predstavlja opomenu onima koji se ikada usude da prekr�e sveti zakonratne zakletve, zakon koji je zaveo Jehova. Poucen neprijatnim iskustvom, IsusNavin je opreznije pripremio plan napada na grad Gaj i odlucio da ga zauzme naprevaru. Pod okriljem noci, sakrio je trideset hiljada vojnika u obli�njimbrdima, a cim je svanulo sa ostatkom ratnika krenuo na zidine grada,

ostavljajuci utisak da se sprema na otvoreni juri�. Car grada Gaja, samouverennakon po-slednje pobede, naredio je da se otvori kapija i sa svom vojskom jurnuu odlucujucu bitku. Posle kratkog okr�aja Isus Navin dade znak za povlacenje. Upoteri za navodno pora�enom vojskom osvajaca, branioci su oti�li previ�e dalekoi, kada su se u jednom trenutku osvrnuli, sa zaprepa�cenjem su videli

1&O da je njihov grad zahvacen plamenom. Izrailjci, koji su bili skriveni u zasedi,munjevito su osvojili tvrdavu bez odbrane, sejuci smrt i pusto�. Car je odmahnaredio da se zatrubi na povratak i pohitao u pomoc gradu. Tada ga je Isus Navinnapao s leda, a trideset hiljada izrailjskih vojnika, koji su osvojili Gaj,preprecili su mu put. Na�av�i se izmedu dve vatre, branioci su bili razbijeni isvi do jednog pobijeni, a car je uhvacen �iv. U skladu sa zakonom ratnezakletve, Isus Navin je naredio da se pogube svi stanovnici grada, ukljucujuci�ene i decu, ukupno dvanaest hiljada ljudi. Bogati plen u stoci i dragocenostimaovoga puta bio je podeljen izmedu ucesnika bitke. Cara su obesili ispredgradskih kapija. Telo mu je skinuto tek nakon zalaska sunca i sahranjeno ispodgomile kamenja. Izrailjci, koji su se nastanali u toj oblasti Hanana, jo� duginiz godina pokazivali su humku hrabrog vladara. Posle pobede, Isus Navin ispisaoje na kamenu sve Mojsijeve zakone i procitao ih izrailjskom narodu na goriEvalu, opominjuci ih da budu verni Jehovi i da ga se nikada ne odricu.LUKAVSTVO GAVAONJANA. Oko petnaest milja jugozapadno od Jerihona le�ao je gradGavaon. Njegovi stanovnici nisu se odlikovali borbeno�cu. Cuv�i za pobedeIzrailjaca, odlucili su da po svaku cenu izbegnu borbu s njima. Ali s pravomsu«e bojali da stra�ni osvajaci nece hteti da pregovaraju s gradom koji senalazio tako blizu na putu njihovog pobedonosnog pohoda i za njih predstavljaoprimamljiv ratni plen. Kako da privole osvajace na sklapanje primirja?Gavaonjani nisu bili vesti ratnici, ali ih je zato priroda bogato obdariladiplomatskom ve-�tinom. Tacno pretpostaviv�i da Izrailjci nisu dobro poznavaligeografiju Hanana, pribegli su izuzeto domi�ljatom lukavstvu. Posle uni�tenjaJerihona i Gaja, Isus Navin se vratio u logor u Gilgalu. Jednog dana pojavili suse izaslanici Gavaona i predlo�ili mu sklapanje ugovora o prijateljstvu:"Dodosmo iz daljne zemlje; hajde uhvatite veru s nama." Tvrdili su da se njihovgrad nalazi veoma daleko od Galgala i da ce ugovor biti koristan za obe strane.U pregovorima su se slu�ili i laskanjem, isticuci da je slava Isusa Navinadoprla cak i do njihovog dalekog grada i da . bi savez sa tako velikim vodomsmatrali za cast. Isus Navin je dobro odmerio poslanike i poverovao da suprevalili dug put. Izgledali su veoma umorni od puta, njihova obuca, odeca iflitifijslg legendeme�ine za vino bile su zakrpljene na vi�e mesta, a hleb u torbama prekrila jeplesan. Ni�ta nije stajalo na putu da se mir sa gavaonskim carem sklopi, utolikopre �to bi se tako stvorila pukotina u redovima ostalih hananskih careva, kojisu, kako se proneo glas, stvarali ofanzivno-odbrambeni savez. Mir je sklopljen iIsus Navin ga je potvrdio svecanom zakletvom. Ali ubrzo je doznao, �to ga jerasrdilo, da su poslanici bili lazovi i da je bio �rtva njihovog lukavstva,po�to je Gavaon le�ao veoma blizu Jerihona i Gaja. Gladni plena, izrailjskiratnici su odlucno tra�ili da se odmah krene na prepredeni grad i da ga kazne zapre-varu. Ali Isus Navin nije hteo da prekr�i zakletvu i odbio je njihovezahteve. Gavaonjani su izbegli uni�tenje, ali su zato bili osudeni na vecitoropstvo. Vekovima su od tada obavljali najni�e poslove, sekli drva i nosili voduza svoje izrailjske gospodare.SAVEZ PET KRALJEVA. Jerusalimski car Adonisedek sa zaprepa�cenjem je doznao zakukavicku predaju Gavaonjana i, u strahu da i drugi hananski gradovi ne podunjihovim putem, resio da ih na odgovarajuci nacin kazni. S tim ciljem, sklopioje savez sa carevima Hebrona, Lahisa, Jeglona i Jermuta, i na celu ujedinjenevojske do�ao pod zidine grada, koji je vi�e voleo da �ivi u poni�enju, nego dase hrabro suprotstavi osvajacima. Ali Gavaonjani su na vreme stigli da obaveste

Isusa Navina o opasnosti. Izrailjska vojska je odmah krenula iz Galgala, i,posle celonocnog usiljenog mar�a, neocekivano se pojavila pred Gavaonom.Rasplamsala se ogorcena bitka u kojoj je savez pretrpeo strahovit poraz.Potuceni do nogu, Hananci su se ra-zbe�ali, ostavljajuci za sobom gomilu le�eva.Uz put su stradali jo� od jake oluje i grada. Razbijenu vojsku mogao je spastisamo mrak. Tada Isus Navin, ponavljajuci reci iz Knjige pravednoga, svecanimglasom povika:"Stani sunce nad Gavaonom, i mesece nad dolinom Elonskom."Sunce i mesec su se zaista zaustavili na nebu i svetlo-st se produ�ila, tako dasu Izrailjci stigli da potpuno razbiju neprijatelja i bez otpora zauzmu njihovegradove. U mete�u za vreme povlacenja, pet careva se sakrilo u pecinu kod gradaMakide. Isus Navin je naredio da se ulaz u pecinu zatrpa velikim kamenjem i dase zarobljenici, posle bitke, izvedu pred184 njega. Pora�eni mu se baci�e pod noge, a on naredi svojim sta-re�inama da im uznak pobede stanu nogom na vrat. Po ratnom obicaju, pet kraljevih zarobljenikasu obe�eni na drvece. Visili su tako citav dan. Tek nakon zalaska sunca skinuli su ih i bacili u pecinu u kojoj su se prethodno krili. Njihov zajednicki grob,koji je zatrpan kamenjem, jo� dugo je podsecao potomstvo na veliku izrailjskupobedu nad savezom pet kraljeva. Osvojiv�i gradove Makidu, Livnu, Lahis, Jeglon,Hebron i Davir, Isus Navin se uputio jo� dalje na jug i munjevitim mar�evimazauzeo celu oblast od Kadisa do Gaze. Zatim se vratio u logor u Galgalu, dapru�i zaslu�en odmor svojim iznurenim ratnicima i pripremi se za dalju borbu.RAT S KRALJEVIMA SEVERNOG HANANA. Kraljevi severnih hananskih dr�avica pasivnosu posmatrali pobedonos-ni pohod Izrailjaca, i tek kad su pali i neki utvrdenigradovi srednjeg i ju�nog Hanana, shvatili su kakva se opasnost nadvila nadnjihove glave. Pod vodstvom Javina, asorskog cara, stvoren je savez kome supristupili skoro svi vladari dr�ava na morskoj obali do gore Karmil, kao iplaninskih oblasti i dolina, koje su se protezale na sever sve do planine Ermon.Saveznicka vojska se okupila pored voda Meroma (na jezeru EI-Huleh). Njenu snagupredstavljala su bojna kola. Izrailjski ratnici do tada nisu znaluda se boreprotiv tog stra�nog naoru�anja, ali je Isus Navin, na osnovu ratnih iskustava,prona�ao nacin za njihovo uni�tenje. Svojim odabranim jedinicama naredio je damacevima presecaju puti�ta konja, a u kola da ubacuju upaljene baklje. Zatim jeubrzanim mar�em krenuo na vode Meroma i neocekivanim napadom iznenadio ulogoreneHanance. Nakon ogorcene borbe, naneo im je stra�an poraz i u poteri zarazbijenim neprijateljem pobio gotovo sve ratnike. Boji�te je bilo prekrivenole�evima ljudi i konja i ostacima zapaljenih bojnih kola. Isus Navin je na juri�zauzimao grad za gradom, pretvarajuci ih u prah i pepeo i ubijajucistanovni�tvo. Ogromni plen u skupocen-im predmetima i stoci pravedno je podelioJakovljevim plemenima.KAKO JE ISUS NAVIN UPRAVLJAO HANANOM. Osvajanje Hanana trajalo je sedam godina.U krvavim borbama poginuo je trideset i jedan hananski car i mno�tvo njihovihpo

danika. Osim Jerusalima i nekoliko drugih utvrdenih gradova na morskoj obali i uplaninama, cela zemlja od ju�nih granica, pa do Val-Gada u Livanskoj dolini,pala je pod vlast Izrailja. Tada je Isus Navin pristupio podeli Hanana medupojedina izrailjska plemena. Bilo ih je ukupno trinaest, jer se Josifovopokolenje podelilo na dve plemenske grupe njegovih sinova Jefrema i Manasije.Po�to su Ruvimovom i Gadovom plemenu, i polovini Manasijinog plemena, pripaleoblasti u Zajordaniji, a Leviti nisu dobijali zemlju, za podelu je ostalo jo�devet plemena i druga polovina Manasijinog plemena. Tako je Hanan podeljen nadeset okruga. Na jugu su se naselili potomci Simeuna, Jude i Ve-nijamina. Ostalideo osvojene zemlje, prema severu, zauzela su plemena Jefrema, Manasije,Zavulona, Isahara, Neftalima i Asi-ra. Malobrojno Danovo pleme dobilo je uskipojas izmedu mora i planina, zapadno od Venijaminove i Judine zemlje, u opasnom

susedstvu Filistejaca, koji jo� uvek nisu ratovali sa Izrailjcima. Na Jefremovojteritoriji nalazio se grad Silom. Tamo su preneti sveti �ator i kovceg zaveta.Silom je na taj nacin postao prva prestonica Izrailja, koja je imala da sjedinipodvojena plemena u jedan narod. Levitima je dodeljeno cetrdeset i osam gradova,u kojima su oni, po Mojsijevom naredenju, vr�ili svoju versku misiju,izdr�avajuci se gajenjem stoke i desetinom ubiranom od okolnog stanovni�tva.Odredeno je �est gradova u Zajordaniji i samom Hananu, u kojima su se predkrvnom osvetom mogli skloniti izvr�ioci nehoticnog ubistva. Isus Navin je zasvoje se-di�te izabrao gradic Tamnat-Sarah na gori Jefremovoj. Po�to su ispuniliobecanje dato Mojsiju, Ruvimovo i Gadovo pleme i polovina plemena Manasijinogza�elela su da se vrate u svoje zemlje u Zajordaniji. Isus Navin ih jeblagoslovio na put i opomenuo da ostanu verni zajednickom hramu u Silomu, u komeboravi Jehova. "S velikim blagom vracate se u �atore svoje", rekao im je narastanku, "sa srebrom i zlatom i mjedu i gvo�dem i odelom vrlo mnogim; podeliteplen od neprijatelja svojih s bracom svojom". Ali ubrzo je u Silom stigla veomauznemi-ravajuca vest: vracajuci se u Zajordaniju, Ruvimovi, Gadovi i Manasijiniratnici sagradili su na brdu �rtvenik na kome su prinosili �rtve Jehovi. Tako suprisvojili pravo koje pripadalo samo sve�tenicima u Silomu. Dakle, od samogpocetka Mojsijevoj religiji zapretila je �izma, �to je moglo da izazove ipoliticki ras-cep Izrailja. Isus Navin je odlucio da ugu�i u zacetku ovu pojavu186 J otpadni�tva i sazvao je u Silom vojsku ostalih plemena, da se oru�jem obracuna sprestupnicima. Ali, u trenutku kada se Izrailj jo� uvek nije ucvrstio u tekosvojenoj zemlji, bratoubilacki rat mogao je imati pogubne posledice. Zato jeodluceno da se prvo po�alje poslanstvo na celu sa Finesom, sinom prvosve�tenikaEleazara. Stigav�i u zemlju Galadsku, Fines napade potomstvo Ruvimovo, Gadovo iManasijino sledecim recima: "Kakav je to greh kojim se ogre�iste Bogu Izrailjevuodvrativ�i se danas od Gospoda naciniv�i oltar da se odmetnete danas odGospoda?" Bojeci se rata sa svojim sunarodnicima, stare�ine zajordanskihIzrailjaca vatreno su poricale da su imale nameru da otkazu poslu�nostsve�tenicima iz Siloma, i pravdale se da je �rtvenik, koji su podigli naJordanu, bio zami�ljen samo kao spomenik zahvalnosti Jehovi za odnete pobede.Odgovor nije bio mnogo ubedljiv, ali poslanici su hteli da izbegnu bratoubilackirat po svaku cenu, pa su ga prihvatili. Bili su, uostalom, ubedeni da zastra�enaplemena Zajordanije vi�e nikada nece poku�ati da se izdvoje iz verske zajedniceIzrailja. Isus Navin je jo� dugi niz godina predvodio Jakovljeva pokoljenja.Njegov veliki autoritet bio je izvor narodnog jedinstva. Plemena ra�trkana poHananu bespogovorno su priznavala njegovu vlast, a hram u Silomu bio je jedinoboravi�te Jehovino. Ali Isus Navin se brinuo �ta ce biti nakon njegove smrti.Nije video nikoga ko bi mogao da zauzme njegovo mesto i bojao se da ce plemena,ostavljena bez sna�nog vodstva, te�iti nezavisnosti na �tetu zajednicke religijei op�teg dobra. U �elji da to spreci, sazvao je u Sihemu zbor svog naroda, i jo�jednom mu procitao Mojsijeve zapovesti i naredio im da se zavetuju da neceslu�iti tudim bogovima. U spomen obnovljenog zavela sa Jehovom postavio je podhrastom veliki kamen i rekao: "Evo, kamen ovaj neka vam bude svedocanstvo; jerje cuo sve reci Gospodnje, koje nam je govorio; i neka vam bude svedocanstvo dane biste slagali Bogu svojemu." Isus Navin je umro kada mu je bilo sto i desetgodina. Sahranjen je na gori Jefremovoj, u njegovom sedi�tu u Tamnat-Sarahu. Ugrob su mu polo�eni kameni no�evi kojima su obrezani Izrailjci kad su pre�ligranicu Hanana.IZRAILJCI SE NASTANJUJU U HANANU. Nakon smrti Mojsija i Isusa Navina, nije bilocoveka koji bi im bio ravan. Izrailjska plemena su se raspr�ila po Hananu, milomili silom 107

$i6ujs/(e legende

-zauzimajuci dodeljene im zemlje. Medu njima nije bilo sloge. Plemenska zavist,sukobi oko granica i lokalne ambicije pokidali su medusobne spone, oslabilinarodno jedinstvo, toliko neophodno za ocuvanje osvojenih teritorija. Zavadenaplemena, prepu�tena iskljucivo vlastitim snagama, nisu uspela da dovr�eosvajanje. Narodi Hanana, ciji otpor nije bio sasvim slomljen, cekali su napriliku da povrate izgubljene zemlje. Jeveji, Hananci, Amorejci i Jevusejipotpuno su sacuvali snage za odbranu svoje nezavisnosti. Utvrdeni gradovi kojeIsus Navin nije osvojio, Jerusalim, Gaza, Askalon, Eglon i mnogi drugi, rasejanipo vrletima i dolinama, predstavljali su stalnu pretnju za osvajace. U istovreme, izrailjska plemena, umorna od dugogodi�njeg potucanja i borbe, ceznula suda �to br�e u�ivaju plodove pobe-de. Osvojila su bogate pa�njake, njive,maslinjake i vinograde. Njihovi snovi o mirnom i bogatom �ivotu stocara izemljoradnika konacno su se ostvarili. Kako sada da se misli na rat kad seispunilo Jehovino obecanje. Sa hananskim narodima, kojima su bili okru�eni,mogli su se nekako sporazumeti, uspostaviti miroljubive odnose i tako dobitimogucnost da se na osvojenim teritorijama okuce. l �ta se dogodilo: Izrailjci sustvorili mala ostrvca u moru hananskog stanovni�tva. Nije trebalo mnogo da prodeda bi se osetile posledice te slabosti. Izrailjci su bili prosti i surovipustinjski ljudi, dok su ih Hananci daleko prevazilazili bogatom civilizacijom ikulturom, podizali velike gradove i, da zlo bude vece, govorili jezikom veomabliskim hebrejskom. Jakovlje-vim potomcima pretila je vecita sudbina varvaraosvajaca: nestajanje u razvijenijim narodima koje su pokorili. Me�oviti brakovipostali su rasprostranjena pojava; Izrailjci nisu smatrali za nemoralno da se�ene tudinkama, a Izrailjke su se rado udavale za Hanance. Postojale su i druge,strasnije posledice tog biskog zajednickog �ivota. Izrailjci su, dodu�e, uvekslavili Jehovu kao svog Boga, ali to je bio Bog surov i neumoljiv, Bog velikihdogadaja, koji je hitao u pomoc izabranom narodu samo u trenucima opasnosti.Osim toga, boravio je daleko, u hramu u Silomu. Tri puta godi�nje vernici suodlazili tamo na hodoca�ce, da mu preko sve�tenika prinesu �rtve i da ga slavemolitvama, pevanjem himni i ritualnim plesovima. Ali Izrailjci su sesvakodnevno, na svakom koraku, sretali s mesnim bogovima, koji su im bili bli�ipo svojim ljudskim manama i vrlinama. Bal, Astarta i drugi bogovi bili suvladari Hanana od pamtiveka. Na to su18S Zenon !%psidbvs/(ipodsecali kameni stubovi, koji su podignuti po brdima, gajevi i sveto drvece,statue od bronze i terakote, �rtvenici pod vedrim nebom, na kojima su se dimile�rtve i mirisne trave, mitovi, pe-sme i price. U jesen, kada je boga �etve Balaotimao i odvlacio u podzemlje bog smrti Mot, Hananci su priredivali �alobnepovorke, pune placa i jauka, a s dolaskom proleca, cim bi voljeni bog vaskrsao,veselo bi igrali po ulicama gradova i sela. Takav je bio ritam �ivota u Hananu,�ivota punog uzbudljivih obreda i bogatog kolorita. Izrailjci su od Hananacaprimili zemljoradnju. Od njih su doznali da Bal i Astarta, i druga lokalnabo�anstva, upravljaju prirodom i godi�njim dobima, da ih treba moliti za ki�u ibogatu �etvu, kao i za sprecavanje najezde skakavaca, grada ili su�e. Plemenskibog Izrailjaca, koji je boravio u Silomu, bio je previ�e nepristupacan, previ�estra�an i uzvi�en, da bi ga opterecivali obicnim stvarima. Ali Jehova serazgnevio i odlucio da kazni otpadnike. Ucinio je da izrailjska plemena, jednoza drugim, padaju u Hanansko ropstvo. Povijajuci se pod jarmom neprijatelja,gre�nici su se duboko kajali i vapili za milost. Jehova je bio strog, alimilosrdan. U tim slucajevima, dodeljivao im je velike predvodnike, koji supreuzimali visoku du�nost sudi-ja i oslobadali iz ropstva svoje sunarodnike. Alinepopravljivi sinovi Izrailja, cim bi osetili da im je opet dobro, po pravilu biponovo upadali u sabla�njive mre�e la�nih bogova. Izrailjska plerrena ju�nog

Hanana pokorio je aramski car Husan Risata-jim, i osam godina stenjali su podnjegovim jarmom. Posle te�kih borbi, oslobodio ih je Gotonilo, iz Judinogplemena, koji je nakon toga cetrdeset godina vr�io du�nost sudije u miru iblagostanju.* Gora sudbina je sna�la Venijamite. Moavski car Eglon, u savezu saAmoncima i Amalicanima, osvojio je svu njihovu zemlju i osamnaest godina ubiraote�ki danak. Tada je Aod, junak iz Venijaminovog plemena, odlucio da ucini krajtlacenju. Aod je bio levoruk. Opasav�i mac o desno bedro ispod pla�ta, oti�ao jekod cara Eglona s darovima. Dvorska stra�a ga je pretresla tra�eci skrivenooru�je, ali mu nije opipala desno bedro, o kome se mac i bode� obicno ne nose.Debeli despot sedeo je zavaljen na tronu, okru�en dvoranima i odaliskama. Naizrailjskog do�ljaka pogleda s visine, ne pomi�ljajuci da je'Carstvo Aram nalazilo se u Siriji, te su neki izrazili sumnju da je car HusanRisatajim mogao da dode u Hanan iz tolike daljine. Verovatno su redaktoriBiblije pogre�ili, pi�uci RM (Aram) umesto DM (Edom). Carstvo Edom naslanjalo sena istocnu granicu ju�nog Hanana.<Bi6fijs$e fegeruk ------------------�naoru�an. Aod je nicice pao pred njega i, predav�i darove, zamolio ga zarazgovor u cetiri oka, kao da je �eleo da mu saop�ti neku va�nu vest. "Imam,care, neku tajnu da ti ka�em", rece. "Rec Bo�iju imam da ti ka�em", dodade. Carga je podozrivo prostrelio svojim krmeljivim ocima i na trenutak se zamislio.Ali odmah je stekao uverenje da je pred njim jedan od mnogih njegovih uhoda,koji su se motali medu Venijaminovim potomcima. Klimnuv�i glavom otpremio jedvorane i radoznalo naculjio u�i. Aod mu je pri�ao bli�e, pretvarajuci se dahoce da mu saop�ti tajnu. Iznenada je potegao mac i munjevitom brzinom gaproburazio, a despot nije stigao cak ni da vikne. A kada se debelo, okrvavljenotelo srucilo na kameni pod, Aod je brzo zatvorio vrata iznutra i umakao nastra�nji ulaz. Sluge su strpljivo cekale u predvorju, misleci da kralj �apatomrazgovara sa tajanstvenim do�ljakom. Po�to se tobo�nji razgovor zabrinjavajuceodu�io, smeliji su poceli da prislu�kuju pred vratima, dok, najzad, uznemirenimrtvom ti�inom, nisu digli uzbunu. Nakon �to su razvalili vrata, dali su se upoteru za odbeglim ubicom, ali tada je vec bilo prekasno. Aod je uspeo da sevrati svojim sunarodnicima i popev�i se na goru Jefremovu, dao je znak zaustanak. Iskoristiv�i mete� izazvan carevom smrcu, Izrailjci su upali u zemljuMoavsku i poput oluje se srucili na svoje ugnjetace. U krvavoj bici zadado�e imte�ak poraz, pobiv�i deset hiljada moavskih ratnika. U nagradu za junackipodvig, narod je izabrao Aoda za sudiju, i od tada je osamdeset godina upravljaozemljom Jefremovom.DEVORA - IZRAILJSKA JOVANKA ORLEANKA. Te�ka je bila sudbina tih sinova Izrailjakoji su se naselili ju�no od doline Jezrael. Asorski car Javin i njegovvojskovoda Sisara, dr�ali su na brdima lanac tvrdava koje su dominirale dolinamai pute-vima. Svoje kljucne polo�aje koristili su da izrailjskim naselje-nicimapreseku veze, da ih iscrpe gladovanjem i, konacno, podjarme. Jefremovo,Venijaminovo, Zavulonovo, Isaharovo, Nefta-limovo i polovina Manasijinog plemenamorali su poni�avajuce da kuluce i placaju harac. Dvadeset godina im je takopro�lo u poni�enju i ropstvu. Bez oru�ja i vere u svoje snage, vec su izgubilinadu da ce im jednog dana svanuti sloboda. U to vreme veliko po�tovanje u�ivalaje Devora, prorocica, pesnikinja i verna slu�benica Jehovina. Sedela je obicnopod palmom kraj putai a

izmedu Vetilja i Rame. Tamo je primala poslanike iz celog Izra-ilja, davalamudre savete, predskazivala buducnost i re�avala sporove izmedu plemena,porodica i pojedinaca. Svi su verovali da kroz usta prorocice govori Jehova, tesu njeni saveti i nalozi prihvatani kao presude. U Hananu niko nije u�ivao takavugled kao ona. Poneta patriotskim zanosom, jednoga dana je odlucila da povedenarod u borbu za slobodu. Osecala je da je za to pozvana, da ce njen glas,nadahnut duhom bo�jim, povratiti hrabrost prestra�enim srcima njene brace i

skloniti ih na oslobodilacki korak. U Kedesu, u zemlji Neftalimovog plemena,�iveo je Varak, covek poznat po svojoj hrabrosti i iskustvu u oru�anim okr�ajimasa Hanancima. Devora ga je pozvala i izabrala za svoga vojskovodu. Ali Varaknije verovao u pobedu, nije ve-rovao da izrailjski narod, izjeden sumnjom istrahom, mo�e da pobedi neprijatelja. Osim, ukoliko bi ga poveo neko ko bi unjima probudio borbenost i veru u Jehovinu za�titu. Samo je Devora, slavljenaprorocica, mogla to da ucini. Pod njenim vodstvom, borba sa ugnjetacem dobila bireligijski karakter i tako postala sveti rat. Po�to je dobro razmislio, Barak jeodlucno rekao: "Ako ce� ti ici sa mnom, ici cu; ako li nece� ici sa mnom, necuici". Devora je bila iznenadena postavljenim uslovom, ali ga je prihvatila. Alizbog ociglednog nedostatka vere, komandant nije mogao da prode neka�njeno:Hananski vojskovoda Sisar^| nece pasti od njegove, vec od ruke nejake �ene. Napoziv prorocice nisu se sva plemena odazvala, l pored toga, okupilo se desethiljada ratnika, slabo naoru�anih, ali na sve spremnih. Prisustvo "majkeIzrailja", kako su zvali Devoru, izazvalo je neopisivo odu�evljenje. Izrailjskavojska se postrojila na padini gore Tavor. Istovremeno, u dolini Jezraelpojavila se hananska vojska kojom je komandovao Sisara. Ispred nje je i�lo devetstotina bojnih kola. Gvo�dem oklopljene dvokolice bile su narocito stra�ne zbogo�trih kosa po stranama, koje su prilikom napada kosile neprijateljsku pe�adiju.Ali Izrailjcima se osmehnu-la sreca. Zbog dugotrajne ki�e izlila se reka Kison,koja je tekla kroz dolinu, i pretvorila bojno polje u mocvaru. Varak je poveosvoju vojsku u napad. Kada se na�ao u dolini, na njega su krenula hananska bojnakola. Medutim, zaglibila su se u raskva-�enoj zemlji, a konji su se prevrtali ublato, izazivajuci ogromnu pometnju u Hananskim redovima. Iskoristiv�i pometnju,Izra-iljci su se besno bacili na neprijatelja i ubrzo mu naneli stra

hovit poraz. Na boji�tu, i, nakon toga, u bekstvu, pali su gotovo svi hananskiratnici; velika vojska cara Javina vi�e nije postojala. Sisara je iskocio izkola i uspeo da pobegne s bojnog polja u Kedes, gde je hteo da se skloni kodEvera, stare�ine prijateljskog kenitskog klana. Ali nije ga zatekao u kuci.Jailja, Eve-rova �ena, pozvala ga je u �ator i pokrila plastom, po�to je iznurenbitkom hteo da se okrepi snom. Tek �to je zaspao, �ena mu je prislonila naslepoocnicu o�tri kolac i udarcem malja probila glavu. Nedugo zatim stigao jeVarak i video da je zakasnio. Devorino predskazanje se ispunilo: nije on usmrtioSisaru, vec Everova �ena. Od maca je pao i najveci tlacitelj Izrailjaca, asorskicar Javin. Nakon pobede, Devora je u nadahnutoj pesmi oglasila trijumf Izraelanad Hanancima. Nije zaboravila ni junacko Jailjino delo. Opisala je kako jeSisarin les le�ao u pra�ini pred njenim nogama, dok je njegova majka bri�noocekivala povratak sina:"S prozora gleda�e majka Sisarina, i kroz re�etku vika�e: �to se tako dugo nevracaju kola njegova? �to se tako polako micu tockovi kola njegovijeh?Najmudrije izmedu dvorkinja njezinijeh odgovarahu joj, a i sama odgovara�e sebi:Nijesu li na�li? Ne dijele li plijen? Po jednu djevojku, po dvije djevojke nasvakoga. Plijen �aren Sisari, plijen �aren, vezen; �aren, vezen s obje strane,oko vrata onima koji zaplije-ni�e".Od toga vremena izrailjska plemena �ivela su u miru cetrdeset godina. U tomperiodu sudila im je prorocica Devora, okru�ena ljubavlju zahvalnog naroda.KAKO JE SKROMNI RATAR POSTAO OSLOBODILAC IZRAILJA. Po�to su povratili slobodu,sinovi Izrailjevi brzo su zaboravili na Jehovina dobrocinstva i opet poceli daslave kult hananskih bogova. Zato ih je ponovo stigla kazna. Madijanci,Amalicani i druga nomadska plemena sa istoka pocela su da prelaze Jordan i poputgomile skakavaca napadali polja izrailjskih ratara. Pojavljivali su se redovnosvake godine, ba� kada je zapocinjala �etva. Njihove kamile, cudna stvorenja,koja su se prvi put pojavila u Hananu, pasla su na livadama i poljima, gazecip�enicu, povrce i vinograde. Pustinjski razbojnici otimali su sve �to im jedopadalo ruku: hranu, stoku i magarce.

Bespomocni ratari be�ali su u brda i krili se po jamama i pecinama. Iz godine ugodinu pusto�ena, zemlja se na kraju pretvorila u ledinu, zavladala je glad iharale te�ke bolesti. Tek nakon sedam godina neprestane nesrece i propastiJehova se smilovao na svoj narod. U Ofri, gradicu koji je pripadao predjordanskom ogranku Manasijinog plemena, �iveo je izrailjski ratar Joas. On je podigao�rtvenik Balu, ali nije bio njegov previ�e vatreni poklonik. Ni njegov sinGedeon nije imao poverenja u Bala, ali je ogorcen nesrecama Izrailja izgubioveru i u Jehovu. Jednog dana, u najvecoj �urbi mlatio je na gumnu p�enicu, da sesnabde hranom i �to br�e pobegne u brda pred Madijancima. Odjednom mu se javioandeo sa ve�cu da mu je Jehova pove-rio zadatak da oslobodi svoj narod. "OGospode, cim cu izbaviti Izrailja? Eto, rod je moj najsiroma�niji u plemenuManasijinu, a ja sam najmanji u domu oca svojega", odgovorio mu je Gedeon. Andeoga je uveravao da ce pobediti Madijance, ali on je tra�io neki znak od Jehove.Ispod hrasta prineo je na �rtvu peceno jare i beskvasni hleb. Andeo mu je rekaoda odnese �rtvu na stenu, i dodirom �tapa ucinio je da oganj proguta i hleb imeso. Videv�i cudo, Gedeon je konacno poverovao u svoju misiju. Nocu, dok sustanovnici Ofre spavali najdubljim snom, medu slugama je izabrao deset pouzdanihljudi i kradom se uputio na ocevo imanje. Sa dva vola razru�io je Balov �rtveniki rj|sekao sveti gaj, koji ga je okru�ivao. Zatim je podigao oltar Jehovi ijednog od volova prineo mu na �rtvu paljenicu. Ujutru su stanovnici Ofre videlirazru�eni Balov �rtvenik, i veoma rasr-deni na bogohuljitelja, gromoglasno sutra�ili da Joas kazni Ge-deona smrcu. Ali, Joas, promocuran covek, rece imrazborito: "Vi li hocete da branite Vala? Vi li hocete da ga izbavite? Ko gabrani, poginuce jutros. Ako je bog, neka sam raspravi s njim �to mu je raskopaooltar". To je delovalo ubedljivo na me�tane Ofre, pa su se razi�li svojimkucama. Od tada je ru�itelj tudinskog idola dobio �aljivi nadimak Jeroval, �toznaci "Sam se spasi, Bale". Posle izvesnog vremena ispostavilo da hananski bognema nameru da se osveti za poni�enje, pa je Gedeon u Izrailju stekao velikiugled. Na njegov poziv smesta su se odazvali svi naoru�ani ljudi iz Avijezerovogroda, kao i Manasijinog, Asirovog, Zavulonovog i Neftalimovog plemena. Kodizvora Aroda okupilo se trideset i dve hiljade izrailjskih vojnika. Gedeon jeznao kako treba da se bori sa neregularnim hordama pustinj193 skih razbojnika. Odlucio je da ih iznenada napadne s malom jedinicom na svespremnih junacina. Brojna, slabo pokretljiva vojska, sacinjena od gomileprikupljenog naroda, mogla je da mu osujeti planove. Svima onima koji nisu�eleli da se bore, dozvolio je da se vrate kuci. Tako se povuklo cak dvadeset idve hiljade Izrailjaca; ostalo je samo deset hiljada hrabrih ljudi, ali mu jeizrailjska vojska jo� uvek izgledala brojna. Kako da od tih sposobnih ljudiizabere najsposobnije? Ideju kako da izvr�i konacni izbor dao mu je sam Jehova.Kad su vojnici pred vece oti�li na recicu da utole �ed, vojskovoda ih jepa�ljivo posma-trao sa obli�njeg uzvi�enja. Vojnici su uglavnom odlagali oru�jei klececi zahvatali vodu obema rukama. Samo �acica vojnika legala je na stomaki, ne ispu�tajuci oru�je, na pseci nacin hla-ptala jezikom vodu pravo iz reke.Bili su to prekaljeni borci, uvek oprezni i spremni na iznenadni napadneprijatelja. Izbrojao ih je svega trista, ali odlucio je da samo s njima krenena neprijatelje, a ostatak po�alje u pozadinu. Nomadi su se ulogorili u doliniJezrael. Sedam godina su neka�njeno pusto�ili zemlju, pa su smatrali da nemapotrebe za oprezno�cu. Nemarno su postavljali stra�e, a u logoru je vladaoveliki nered. Izmedu �atora vrzmali su se mu�karci, �ene i deca, a svuda je bilomnogo kamila, magaraca i opljackane stoke. Kada je pala noc, Gedeon je poveosvoj izabrani odred na goru Gelvuju, odakle se kao na dlanu videla cela dolina.Svakom od svojih junaka dao je ovcji rog i baklju skrivenu u glinenom loncu.Podeliv�i ih u tri grupe, naredio im je da se prikradu logoru sa tri strane. Uponoc, cim su razbojnici zaspali, dao je znak za napad. Izrailjci porazbija�elonce i otkri�e upaljene baklje, i poce�e iz sve snage duvati u rogove iizvikivati stra�ne borbene poklice. Neljudska buka trgla je nomade iz najdubljeg

sna. Uvereni da ih je opkolila velika neprijateljska vojska, dado�e se u panicnobekstvo preko Jordana. Poteri su se uz put pridru�ili ratnici drugih izrailjskihplemena, kasapeci razbojnike. Gedeon je pre�ao preko Jordana, naneo napadacimastrahovit poraz, opusto�io njihovu zemlju i ubio cetiri pustinjska cara. Zavreme potere, dogodio se veoma neprijatan slucaj kukavicluka i nedostatkaplemenske solidarnosti. Zajordanski gradovi Sokot i Fanuil, pla�eci se osvetebeduina, odbili su da gladnim izrailjskim ratnicima daju hranu. Gedeon jeodlucio da ih primerno kazni. Naredio je da se njihove gradske stare�ine, kaoobicne lopu�e, i�ibaju trnovitim

Zerwn 9(psidbvs%iprucem, a zatim ih je prepustio d�elatovom macu. Nije oprostio ni ostalimme�tanima. Sve do jednog je pobio, a prestupnicke gradove sravnio sa zemljom, danjihove ru�evine za sva vremena budu upozorenje onim Izraliljcima kojinameravaju da pocine slicnu izdaju. Plen otet od neprijatelja bio je ogroman.Istocna plemena, a narocito Madijanci, nisu se bavila samo pljackom. Oni su bilii sjajni trgovci i bavili se razmenom robe izmedu azijskih zemalja i Egipta.Voleli su da se razmecu svojim bogatstvom noseci skupocene haljine i kiteci segomilom zlatnog nakita. Cak su se i njihove kamile �epurile sa zlatnim lancimaoko vrata i sa ormom nabijenom zlatnim pucetima. Izrailjska plemena ponudila susvom oslobodiocu carsku krunu. Dogodilo se to prvi put u istoriji Izrailja.Gedeon je bio svestan da medu njegovim zemljacima ima mnogo protivnikamonarhije, pa je odbio ponudenu pocast. Zatra�io je samo da mu od ratnog plenabudu predate sve zlatne grivne. Ispred �atora je razastrt pla�t, i ratnici suredom prilazili i na njega bacali osvojene ukrase. Tako se nakupilo hiljadu isedam stotina sikala zlata (oko 27 kg), lako je formalno odbio krunu, Gedeon je,u stvari, bio nasledni monarh. Za prestonicu je izabrao rodni grad Ofru, odakleje izdavao naredenja plemenima koja je izbavio iz ropstva. Ali cim su zavladalimir i blagostanje, odstupio je od Jehove i naredio da se od dobijenog zlataizlije Balov lik. Svetili�te u Ofri postatje versko sredi�te njegove dr�ave. U skladu sa obicajem isto-lih despota, dr�aoje harem sa sedamdeset �ena i sa njima imao sedamdeset sinova. Vladao je tacnocetrdeset godina. Nakon njegove smrti, vlast su preuzeli njegovi sinovi, koji suupravljali zajedno. Ali u svoj krug nisu primili Avimeleha, po�to se nije rodiou haremu, vec je bio sin �ene koja je �ivela u Sihe-mu. Avimeleh je oti�ao kodmajke i nagovorio svoje rodake po majci da mu pomognu da dode do vlasti: "�tavam je bolje, da su vam gospodari sedamdeset ljudi, svi sinovi Jerovalovi, ilida vam je gospodar jedan covek? l opominjite se da sam ja kost va�a i telova�e", uveravao ih je. Rodaci su mu dali iz riznice Val-Veritovog hramasedamdeset sikala srebra za vrbovanje najamnika. Na njihovom celu krenuo je naOfru, odneo pobedu i pobio svu bracu osim Jotama, koji je uspeo da umakne ki|fprijatelja, a zatim i�ao zemljom i bunio narod protiv uzurpatora. Avimeleh sepokazao kao krvav despot i njegova vladavina postala je vremenom nepodno�ljiva.U Sehemu se narod podi<Bi6(ijsl<e (egetufegao na oru�ani ustanak protiv gradskih velika�a, koji su pomogli Avimelehu daosvoji vlast. Ustanak je predvodio Gal, Evedov sin. Pobunjenici su ovladaligradom i u Balovom hramu priredili orgije sa razuzdanom igrom oko �rtvenika.Pusto�ili su i okolna polja i vinograde, a po brdima su postavljali zasede carui njegovim ljudima. Upravitelj grada Sihema, Zevul, odan caru, tajno je poslaoglasnika Avimelehu, moleci ga da po�alje pomoc. Car je uni�tio ustanike, pobiosve me�tane i grad pretvorio u prah i pepeo. Hiljadu ustanika skolonilo se uvisoku kulu. Po�to uzurpator nije mogao da je osvoji, naredio je da se zapali.Avimeleh je zatim krenuo na grad Teves, koji se takode pobunio. Stanovnici su sesklonili u visoku kulu, gde su se branili do posled-njeg. U trenutku kada sekralj pribli�io kapiji, jedna �ena ga pogodi kamenom u glavu. Te�ko ranjen,pozvao je svog �tito-no�u i izdi�uci mu rekao: "Izvadi mac svoj i ubij me, da ne

reknu za me: �ena ga je ubila". Tako je, nakon tri godine burne vladavine,okoncao svoj �ivot Avimeleh, Gedeonov sin. Krv �ezdeset i osam sinova Gedeonovihbila je osvecena.JEFTAJ - NESRECNI JUNAK GALADA. U planinskim predelima Zajordanije, izmedu rekaArnona i Javoka, pru�ala se pokrajina Galad. Izrailjski stanovnici, koji su jeoru�jem zauzeli jo� u vreme Isusa Navina, uglavnom su �iveli od gajenja ovaca ikoza. Jednom je tamo umro Izrailjac, ostaviv�i za sobom udovicu i sirocad. Kadasu mu sinovi odrasli, proterali su iz kuce brata po ocu, jer je bio sinbludnice, a ne njihove majke. Vrebali su i priliku da ga ubiju, da u buducnostine bi mogao polagati pravo na udeo u ocevom nasledstvu. Jeftaj je na vreme pobegao i na�ao utoci�te u zemlji Tov, nedaleko od izvora Jordana. Tako seprikljucio bandi beduina, koja se bavila razbojni�tvom i iznudivanjem haraca odokolnog stanovni�tva. Posle nekog vremena postao je voda razbojnika i �iriostrah i trepet drsko�cu svojih pljacka�kih pohoda. A za to vreme nastala sute�ka vremena za Izrailjce u Galadu. Nekada prognana plemena Amona-ca pocela suda di�u glavu i vracaju izgubljene zemlje. Uzne-miravala su napadima ne samoGalad, vec su se prebacivala preko Jordana i pusto�ila Judinu, Venijaminovu iJefremovu zemlju. Osamnaest godina Galad je morao trpeti poni�enje i poraze, akada je to prevr�ilo svaku meru, selili su se Jeftaja. Samo je on, nepobedivivoda na sve spremnih ubica, mogao196 da se suprotstavi napadacima i oslobodi zemljake ispod te�kog jarma. Galadani muposla�e poslanstvo sa pozivom za pomoc, ali Jeftaj nije zaboravio nekada�njenepravde i ogorceno im odbrusi: "Ne mrzite li vi na me, i ne isteraste li me izdoma oca mojega? �to ste dakle do�li k meni sada kad ste u nevolji?" Poslanicisu skru�eno izjavili da ce prihvatiti sve njegove uslove, samo da im pritekne upomoc. Tada je Jeftaj zatra�io da ga izaberu za do�ivotnog plemenskog vodu isudiju. Uslov je bio prihvacen. Odmah je oti�ao u rodni grad Mispu, gde jepristupio formiranju ustanickih jedinica. Pozvao je u borbu i Jefremovo pleme,ali nije dobio nikakav odgovor. Zato se jo� uvek nije ose-cao dovoljno sna�nimda zarati i, da bi dobio na vremenu, odlucio je da pregovara sa Amoncima. Uputioim je poslanike sa zahtevom da vi�e ne uznemiravaju Izrailjce. Ali njihov car nato odgovori: "�to je uzeo Izrailj moju zemlju kad dode iz Misira, od Arnona doJavoka i do Jordana; sada dakle vrati mi je s mirom". Nije bilo drugog izlaza,trebalo se odluciti na oru�ani sukob. Jeftaj je molio Jehovu za pomoc i svecanoobecao da ce prineti na �rtvu paljenicu coveka iz svoje kuce, koji mu prvi izadeu susret. Rat se zavr�io potpunim porazom Amonaca, dvadeset gradova, pa�njaci ivinogradi postali su plen Galadana. Jeftaj se trijumfalno vratio u Mispu. Kad sepribli�avao kuci, prva osoba koja ga je pozdravila, bila je njegova najdra�a kcijedinica. Radosna zbog ocevog povratka, istrcala mu je u susret, igrajuci iudarajuci u tamburinu. Jeftaja obuze stra�an ocaj. Cepajuci odecu na sebi,jadikovao je kroz suze i jauke: "Ah, kceri moja! Vele li me obori! Ti si odonijeh �to me cvijele; jer sam otvorio usta svoja ka Gospodu, i ne mogu poreci".Devojka je znala da je zakletva data Jehovi neopoziva. Kroz suze je samozamolila da joj otac dozvoli da sa vr�njakinjama ode na dva meseca u planine, daoplace svoju sudbinu. Tako se i dogodilo. Kad se vratila, Jeftaj je ispuniozakletvu; uz potresnu kuknjavu citavog naroda devojka je dala �ivot Jehovi. Tadaje u Galadu postao cudan obicaj: svake godine izrailjske devojke u �alosnojpovorci i�le su u planine da cetiri dana oplakuju tu�nu sudbinu Jeftajeve kceri.A Jefremovom plemenu nije zaboravljena sramna pasivnost. Na svakom korakuizlagani su preziru i nipoda�tavanju. Ponosni Jefremovi potomci tvrdili su usvoju odbranu da ih Jeftaj uop�te nije obavestio o predstojecem ratu saAmoncima. Razgnevljeni �to niko nije hteo da poveruje1 Q"7tegetufe

u njihova uveravanja, odlucili su da se sa Jeftajem i Galadanima raspraveoru�jem. Jednog dana su pre�li Jordan i upali u Ga-ladu. Ali pretrpeli su te�akporaz i u rasulu su se vratili kuci. Ali Jeftaj je video dalje od njih. Na vremeje zaposeo sve brodove na Jordanu da bi specio prolaz pora�enih Jefremovihpotomaka. Pojavili su se na reci pojedinacno govoreci da su sinovi drugihizrailjskih plemena. Ali Galadani su znali da oni �u�kaju i da ne moguizgovoriti slovo "�". Na njihov zahtev svaki je morao da izgovori rec �ibolet(klas), a kad bi izustio sibolet, padao bi od maca ili koplja. U bratoubilackomratu poginulo je cetrdeset i dve hiljade potomaka Jefremovih. Jeftaj od Galada�iveo je jo� �est godina posle pobede i bio sudija. Sahranjen je uz velikepocasti u rodnom Galadu.SAMSON. S mora su do�li Filistejci i zauzeli primorsku ravnicu u ju�nom Hananu.Pet njihovih careva vladalo je u gradovima Azot, Akaron, Askalon, Gaza i Gat.Posle nekog vremena postalo im je tesno na obali i poceli su da prodiru u dubinukopna, na teritoriju Jude i Dana. Bili su to okrutni, u borbama prekaljeniratnici, a uz to naoru�ani gvozdenim oru�jem, tada jo� uvek malo poznatom uHananu. Ubrzo su zadobili prevagu nad susedima; Izrailj je cetrdeset godinamorao da podnosi njihov jaram. U gradicu Saraji, �iveo je u to vreme covek izplemena Banovoga, po imenu Manoje, cija je �ena bila nerotkinja. �alosnimsupru�nicima jednog dana javio se andeo i rekao da ce im se roditi toliko�eljeni sin. Ali radosna vest bila je vezana za jedan uslov: buduci potomakmorao je da bude nazirej bo�ji, odnosno morao je da se zavetuje da nece pitivino i �eci kosu. Decak, kome su dali ime Samson, brzo je rastao i po snazi nijemu bilo ravnog. Prema obecanju roditelja, polo�io je nazirejski zavet, ali nijese isticao pobo�no�cu. Samo se uzdr�avao od vina i nije sekao kosu. Turazbaru�enu momcinu priroda nije obdarila samo mi�icama, vec mu nije uskratilani spretnost. Uvek gladan divljenja svetine, Samson je voleo da se razmecesvojom snagom. Osim toga, bio je sklon raznim glupim �alama i u tom pogledu nijemu nedostajalo novih ideja. To su, na�alost, uglavnom bile grube i bezobzirne�ale. Dok se on valjao pd smeha, �rtvama njegovih obe�enjackih nesta�luka uop�tenije bilo do toga. Ali te�ko onome ko bi povredio njegovo samoljublje: tada bimu krv jurnula u glavu i postajao bi previ�e opa198 san za okolinu. Taj plahoviti i napra�iti obe�enjak imao je jo� jednu slabost:veoma lako se zaljubljivao. Kad bi se zatreskao u neku vragolanku, kao krotkojagnje�ce mogla ga je voditi na kanapu.KAKO JE SAMSON HTEO DA SE �ENI. Samson je vo-leo da skita po zemlji i tako jejednog dana stigao u grad Ta-mnat. Tamo se ludo zaljubio u stasitu Filistejku iodmah, naravno, hteo da se �eni. Iz istih stopa vratio se kuci i molio roditeljeda odu da je prose. Stari Izrailjci hvatali su se za glavu od zgra�avanja: sinim je, ionako, zadavao mnogo glavobolje, a sad jo� hoce i da se �eni tudinkom,kcerkom neobrezanog Fili-stejca. Ali raspu�teni jedinac nije hteo da popusti isamo je ponavljao kratko i jasno: "Njom me o�eni, jer mi je ona omiljela".Roditelji, kao roditelji, te�ko su uzdahnuli i pokorili se prohtevu sincica.Samson je postao verenik i od tada je cesto i�ao u ta-zbinu. Jednog dana, kad jebezbri�no i�ao stazom kroz vinograde, preprecio mu je put mladi lav, ricuci.Atleta ga je rastrgao na komade i, kao da se ni�ta nije dogodilo, oti�ao uTamnat, nikome ne spominjuci ovaj dogadaj. Kad se vracao kuci, na svoje cudenjevideo je da se u celjusti ubijenog lava ugnezdio roj pcela i nakupilo se vecpodosta meda. Samson je sace meda odneo roditeljima, ne govoreci gde ga jena�ao. Najzad je do�la i �eljni ocekivana svadba. Prema filistejskom obicaju,svadbene svecanosti trajale su sedam dana. Na jednoj od gozbi Samson sezabavljao sa tridesetoricom Filistejaca odgonetanjem zagonetki. U jednomtrenutku, pala je opklada u trideset ko�ulja i trideset odela da nece uspeti daodgonetnu njegovu zagonetku: "Od onoga koji jede izide jelo, i od ljutoga izideslatko". Filistejci naglo promeni�e raspolo�enje. Tri dana su lupali glavu nadcudnom zagonetkom, ali nikako nisu mogli da odgonetnu �ta je Samson imao na umu.

U krajnjem ocajanju oti�li su njegovoj �eni i bez okoli�enja rekli: "Nagovorimu�a svojega da nam ka�e zagonetku, ili cemo spaliti ognjem tebe i dom ocatvojega. Jeste li nas zato pozvali da nam uzmete imanje?" �ta je nesrecnicamogla da ucini? Zastra�ena bezobzirnom pretnjom, htela - ne htela, morala je daodigra komediju da bi spasila imanje svojih roditelja. Obratila se tako mu�u ironeci gorke suze �alila se: "Ti mrzi� na me, i ti me ne ljubi�; zagonetnuo sizagonetku sinovima naroda mojega, a nece� meni da je ka�e�". Samson je199 'Bi6(ijs/(g legende -----�-----------------------------------------------------------------------vrdao i tra�io izgovore, poku�avao sve da obrne na �alu i skrene razgovor nadrugu stranu, ali �ena je plakala, mazila se i umiljavala sve dok nije omek�ao iodao joj tajnu. Sutradan Filistejci se pojavi�e za gozbenim stolom i spobedonosnim osme-hom saop�ti�e da se u zagonetki radi o ubijenom lavu sa sacimameda u celjusti. Samson je odmah shvatio da su napravili od njega budalu.Savladujuci bes, odgovorio je sa usiljenim mirom: "Da nijeste orali na mojojjunici, ne biste pogodili moje zagonetke". Najgore je bilo to �to je trebalonaci nacina da se opklada plati. Trideset ko�ulja i trideset odela nije bilamala stvar. Roditeljima nije ba� preticalo, te nije mogao da ih moli za pomoc.Razmi�ljajuci kako da se izvuce iz neprilike, najzad je do�ao na jednostavnumisao. U rano jutro oti�ao je u Aska-lon, ubio trideset Filistejaca i svakomuzeo po ko�ulju i odelo. Plativ�i tako podmuklim ucesnicima gozbe dug, vratio seroditeljima i ne pogledav�i verolomnu �enu. Posle nekog vremena gnev mu sesti�ao i poceo je da cezne za svojom vrago-lankom. Razne�eno je pomi�ljao da gaona, u stvari, nije prevarila iz zle namere, vec da je to ucinila pod prinudom izbog ljubavi prema roditeljima. Kako da je kazni za bespomocnost i nedu�nuizdaju. Ponev�i jare za gozbu pomirenja, bez odlaganja pohita u Tamnat. Ali,tamo ga je cekala neocekivana uvreda. Ne mogav�i da izdr�i, uputio se pravo u�eninu odaju, ali mu je tu, kakvog li u�asa, preprecio put tast i saop�tio da jekcer udao za drugog, uveren da ju je Samson zauvek napustio. Pokazao je, ipak,dobru volju, i ponudio mu ruku mlade kceri, jo� lep�e od starije. Ta vest jesna�no pogodila junaka. Nije hteo ni da cuje za mladu devojku, vec je samorazumeo da kao poki-sao stoji pred pragom �eljene supruge, i da je poni�en kaoneki �utokljunac. Kako sa takvom sramotom da izade pred ljude? Treba je spratipo svaku cenu, svetiti se nasiljem i lukavstvom vinovnicima svoje nesrece iponi�enja. Dok su mu se te misli vrzmale po glavi, namrgodio se i zloslutnoprocedio: "Ja necu biti kriv Filistejima kad im ucinim zlo", l tako je zapoceolicni rat atlete protiv Filistejaca. Samson nije smeo da se vrati kuci i samo jekao vuk kru�io oko Tamnata, da bi dozlogrdio omrznutom gradu. Konacno mu je napamet pala originalna i neobicna ideja. Uhvatio je u zamke trista lisica, vezaoih kanapom, okacio o rep upaljene baklje i poterao u pravcu grada. Prepla�ene�ivotinje jurile su kao pomahnitale, potpaljujuci uz put �itna polja,200 vinograde i maslinjake. Sav imetak filistejskih ratara pretvorio se u pepeo.Zaslepljeni ocajanjem, me�tani Tamnata ubili su biv�u �enu i tasta potpaljivaca.Samson je odmah saznao za to i zakleo se da ce im se stra�no osvetiti. Dugo jemucio Filistejce hajduckim ratom. Nicao je kao iz zemlje, ubijao prolaznike iizazivao takav strah da se niko nije usudivao da promoli nos izvan zidina. Ubrzosu zavladali glad i beda, a strah je paralizovao gradski �ivot. Zbog jednogkavgad�ije ponosni grad se na�ao u takvom polo�aju kao da ga je citava vojskaopkolila. Filistejci su konacno odlucili da ucine kraj tom hiru. Vojska je upalau Ju-dinu zemlju i, pod pretnjom da ce je opusto�iti, zatra�ila da im se krivacpreda. Pla�ljivi Judejci su sa sluganjskom predano�cu poslali tri hiljaderatnika u planinu Itam, gde je silnik svio gne-zdo u jednoj od tamo�njih pecina.Vojskovoda je zapoceo pregovore s njim i gnevno ga prekorio: "Ne zna� li daFilisteji vladaju nad nama? Za�to si nam dakle to ucinio? - "Kako su oni meniucinili tako ja ucinih njima", odbrusio im je mrgodno Samson, i odmah zatimdodao: "Zakunite mi se da necete vi ulo�iti na me". Po�to je dobio obecanje da

ga Filistejci nece ubiti, dobrovoljno se predao i dopustio da ga ve�u.Filistejci su docekali zarobljenika sa uvredama i podsmehom. Samson je mirnopodnosio sve uvrede, ali kad su najdrskiji poceli da ga cimaju i udarajupesnicama, silno se razljutio. Napev�i mi�ice, potrga* je konopce kao konce,zgrabio magarecu celjust, koja je le�ala na zemlji, i besno se bacio namucitelje. Besneo je i bacao se kao lud, udarajuci na sve strane, i ko god mu sena�ao pod rukom pao je mrtav razmrskane glave. Filistejce je zahvatio u�as i uzneljudski urlik dali su se u panicno bekstvo. Tako je Samson iskoristio mete� dausmrti �to vi�e neprijatelja i pobio je hiljadu Filistejaca. Bio je neobicnozadovoljan sobom; vracajuci se u svoju gorsku jazbinu, veselo je pevu�io uzritam koraka: "Celju�cu magarecom jednu gomilu, dvije gomile, celju-�cumagarecom pobih tisucu ljudi".Ali tamo nije ostao dugo, jer su ga zahvalni sunarodni-ci izabrali za sudiju. Odtada je dvadeset godina vladao nad njima, i bio strah i trepet za Filistejce,koji posle bolne lekcije nisu imali smelosti da ga izazivaju.^ SAMSONOVE ZGODE U GAZI. Samson je bio toliko sa-mouveren da je u filistejskegradove odlazio sam. Dok je hodao201 ulicama, razgledajuci izlo�enu robu za prodaju, nije cak ni pogledom udostojavaogradsku svetinu, koja mu se u strahu sklanjala s puta. Tokom tih skitanja,odlazio je cesto u Gazu, gusto naseljen grad koji se obogation trgovinom. Tamoje jedanput sreo lepu bludnicu, koja mu se toliko svidela da je odlucio da jeposeti u njenoj kuci. Vest da Samson namerava da prenoci u Gazi brzo se pronelamedu Filistejcima. Trljali su ruke od zadovoljstva, jer su ga najzad imali uklopci. Kada je do�lo vece, zatvorili su gradske kapije i pored njih postavilistra�u, koja je u zoru trebalo da ga iznenada uhvati i ubije. Ali Samson jenekako predosetio zasedu i vec oko ponoci iskrao se iz bludnicine kuce.Stra�are, koji ga nisu ocekivali tako rano, pa su spavali najdubljim snom,poubijao je, a te�ka gradska vrata izvalio i na plecima odneo na vrh planineprema Hebronu. Taj cin, koji sve-doci ne samo o njegovoj neobicnoj snazi, vec i

o nesvakida�njoj spretnosti, doneo mu je jo� vecu slavu, dok je Filistejce uocima susednih naroda ponovo izvrgao ruglu.SAMSON I DALILA. Zaljubljivi Samson upade, zatim, u mre�u druge Filistejke,Dalile, koja je �ivela u dolini Sorik. Ali podmukla devojka nije bila vrednanjegove ljubavi. Do�li su joj filistejski kne�evi i rekli: "Prevari ga i isku�ajgde mu stoji velika snaga i kako bismo mu dosadili da ga sve�emo i svladamo; ami cemo ti dati svaki po tisucu "i sto srebrnika". Na^pomisao o takvombogatstvu, potkupljivoj davolici zasija�e oci. Cekala je samo na prvi ne�antrenutak da s najnevinijim izrazom lica upita ljubavnika o tajni njegove snage.Ali Samson je vec postao oprezniji sa svojim milosnicama i nije se lako daopovuci za jezik. Odlucio je da se na�ali sa znati�eljnicom i priznade joj,tobo�e u najvecem poverenju, da bi smesta izgubio snagu kada bi bio vezan sasedam mokrih u�eta. Izdajnica je nocu budno vrebala da Samson zaspi da izvr�isvoj plan. Svezala ga je sa sedam konopa, iskrala se tiho iz kuce i dovelaFilistejce. Vrativ�i se u odaju, u�asnuto kriknu: "Eto Filisteja na te,Samsone!" Silnik kao oparen skoci iz postelje, pokida konopce i podrugljivimosmehom isprati zaverenike, koji navrat-nanos pobego�e. Dalila se klela da je iona spavala, i da je, uostalom, najbolji dokaz njene nevinosti to �to ga je navreme upozorila. Samson se pretvarao da joj veruje, ali kad je Ijubopitljiva�ena i dalje navaljivala da joj oda tajnu, odlucio je da se zabavi na njen202 racun i poigra s njom kao macka s mi�em. Pretvarajuci se da polako popu�ta prednjenim molbama i ljubavnim zakletvama, poveravao bi joj neki na brzinu izmi�ljennacin za oduzimanje njegove snage i spokojno bi zaspao u njenom zagrljaju.Jedanput je, na primer, rekao da ga treba svezati nikad ne upotreblje-nimkonopcima, a kada se to pokazalo uzaludno, dao joj je cudno uputstvo, po kome

sedam uvojaka njegove kose treba uplesti u osnovu razboja, a razboj zatimprikovati za pod. Posle svakog takvog poku�aja Dalila bi pretrpela sramotanporaz, a Filistejci su morali da se spa�avaju bekstvom, praceni grohotom�aljivd�ije. Ali na du�i rok ova zabava nije bila bezbedna. Prepredena �ena vecje otkrila slabost svog pohotnog ljubavnika. Jogunasto mu je odbijala svojumilost, zagorcavala mu �ivot durenjem i kuknjavom, dok na kraju nije dovela dotoga da joj radi mira izbrblja istinu: "Britva nije nikad pre�la preko glavemoje, jer sam nazirej Bo�ji od utrobe matere svoje; da se obrijem, ostavila bime snaga moja i oslabio bih, i bio bih kao svaki covek". Dalila je odmahobavestila svoje zemljake da �to br�e dodu sa obecanom novcanom nagradom. Zatimje Samsona uspavala u svom krilu i naredila brijacu da mu obrije glavu. Probudiv�i ga, s prezrenjem ga je odgurnula od sebe i isterala iz kuce. U tomtrenutku dotrcali su i Filistejci. Samson se bacio na njih ne znajuci da jeo�i�an i da mu je Jehova oduzeo snagu, jqf je pogazio nazirejski zavet. Podlegaoje nakon kratkog i slabog otpora. Filistejci su ga okovali u lance, iskopali muoci i trijumfalno ga odveli u Gazu. Nemocnog, oslepljenog roba izlo�ili suporuzi i uvredama svetine, a zatim ga bacili u tamnicu, gde je prikovan uz dolapmorao da okrece mlinski kamen. JUNACKA SAMSONOVA SMRT. Filistejci su odlucili da proslave pobedu nad svojimnajvecim neprijateljem prino�enjem �rtava i velikom gozbom u hramu boga Dagona.Bila je to visoka gradevina poduprta sna�nim stubovima. Prostrano dvori�te biloje okru�eno kolonadom, prizemnim portikom i lodama po spratovima. Bilo je dupkepuno i bucno od veselih gozbenika. Filistejci, strasni ljubitelji svetkovina iterevenki, nisu pili samo vino, veci su bili i veliki ljubitelji piva. Pijankaje bila u punom jeku, buka se povecavala iz trenutka u trenutak, a sluge su,maltene, morale da trce da bi stigle da napune pehare. U jednom trenutku,razdragani gozbenici po�ele�e da ih Samson zateyeruk

bavlja muzikom. Doveli su ga iz tamnice i gurnuli mu u ruke harfu sa sedamstruna. Oslepeli div, koga su sramotno priko-vali za �rvanj, stajao je u hramublizu dva stuba i poslu�no svirao na strunama melodiju koju mu je nekadapevu�ila majka. Ali pijanci ga uop�te nisu slu�ali. Doveli su ga samo zato da biu�ivali gledajuci njegov pad i tako naplatili sve trenutke straha i zla koje supretrpeli zbog njega. Melodicni zvuci jevrejske pe-sme gubili su se u pijanojgalami, odvratnim uvredama i psovkama, koje su bacali na poni�enog silnika. Bledkao mrtvac, praznih ocnih duplji, Samson je strpljivo podnosio uvrede. Izgledaoje kao bespomocan i duhovno slomljen covek. Niko nije mogao ni da nasluti �ta seu njemu zbiva. Niko, takode, nije opazio da mu je kosa, izvor njegove velikesnage, ponovo izrasla. Pome-rajuci usne, preklinjao je Jehovu �apatom: "Gospode,Gospode! Opomeni me se, molim te, i ukrijepi me, molim te, samo sada,0 Bo�e! Da se osvetim jedanput Filistejima, za oba oka svoja". Zatim rece momkukoji ga je doveo iz tamnice: "Pusti me, da opipam stubove na kojima stoji kuca,da se naslonim na njih." Momak mu je ispunio molbu. Tada je Samson zagrlio dvastuba 1 glasno uzviknuo: "Neka umrem s Filistejima!" U Dagonovom hramu nastaiznenadna ti�ina, ljudi skoci�e na noge i u strahu pogleda�e ka slepcu. Ali uistom trenutku Samson se napregao iz sve snage i zatresao stubove. Hram sesru�io uz stra�an tre-sak, sahranjujuci pod ru�evinama silnika i tri hiljadeFilistejaca. Judejci su otkupili telo junaka, koji je vi�e voleo da umre, negoda provede �ivot u ropstvu i poni�enju. Sahranili su ga u grobu oca njegovog,Manoja, i od tada s ponosom pripovedali do�ivljaje iz njegovog �ivota.KAKO SU DANOVI POTOMCI UKRALI JEHOVIN KIP. Neka udovica, koja je imala kucu nagori Jefremovoj, pri�tedela je hiljadu i sto srebrnjaka. Kako je samo bilarasrdena kada je zatekla praznu kutiju. U nastupu ocajanja proklela jenepoznatog kradljivca i preklinjala Jehovu da mu oduzme �ivot. Tada se pojavionjen sin Miha i, u strahu priznajuci kradu, vratio joj srebro. Majka je br�e

bolje povukla kletvu i oprostila krivcu. Odredila je dvesta srebrnjakau�tedevine da se izlije Jehovin kip, koji je dala sinu kao nagradu za pokajanje.Uprkos zabrane Isusa Navina, Miha je napravio sebi Jehovino svetili�te, a zasve�teni-ka je odredio jednog od svojih sinova. Ali od njega nije zaradi

vao onoliko koliko je ocekivao. Okolno stanovni�tvo nije ozbiljno uzimalosve�tenika koji nije poticao iz Levijevog pokoljenja. Jednoga dana pojavio sekod Mihe namernik Levit, moleci ga za gostoprimstvo. Bio je iz Vitlejema Judinai potucao se po svetu u potrazi za poslom. Miha mu je odmah ponudio sve�tenickudu�nost u njegovom hramu, za hranu, deset zlatnika i dva odela godi�nje. A u tovreme na jugu Hanana Danovi potomci borili su se s velikim te�kocama. Susedi suim bili Filistejci, koji su nadirali u njihovu zemlju i iz dana u dan postajalisve opasniji. Zato su Danovi potomci na kraju odlucili da se presele u drugekrajeve Hanana. Poslali su na sever petoricu ljudi sa zadatkom da pronadu novoboravi�te. Poslanici su na putu svratili kod Mihe, sa divljenjem razgledalisvetili�te i zapodenuli razgovor sa sve�tenikom. Ono �to su saznali, veoma im sesvidelo. Kakva je samo sreca i korist imati sopstveno versko sredi�te i bitinezavisan od dalekog Siloma. Ali nisu otkrili svoje misli i nastavi�e put.Zaustavili su se tek u Laisu, gradu koji le�i na severnoj granici Hanana. Tajpredeo je bio veoma plodan, a stanovni�tvo nije bilo previ�e ratoborno. Ubrzo je�est stotina Danovih potomaka, sa porodicama i svom imovinom, krenulo uosvajanje La-isa. Izbeglice su se zaustavile na gori Jefremovoj i, kad je palanoc, u�unjale se u Mihino svetili�te da ukradu srebrni Jehovin kip i sveliturgijske predmete. Levit koji ih je zatekao u trenutku je ...!!. da ce snjima imati bolji �ivot, spakovao je stvari i prikljucio im se. Kad je Miha uzoru otkrio kradu, sazvao je svu poslugu i bacio se u poteru za kradljivcima. Izdaleka ih ugledav�i, viknu im da smesta stanu, ali je ubrzo shvatio da su lopovibili spremni na sve i da je bolje da im se skloni s puta. Potomci Danovi lako suosvojili Lais i pretvorili ga u prah i pepeo, stanovni�tvo poubijali a naru�evinama podigli svoju pre-stonicu Dan. Svetili�te sa srebrnim Jehovinimkipom, koje su tamo osnovali, proculo se po celom Hananu, iako je bespravnopostojalo i od sve�tenika iz Siloma �igosano. Jer tada nije bilo vode ravnogIsusu Navinu, koji bi bio u stanju da povrati jedinstvo razbijenom Izrailju.ZLOCIN POTOMAKA VENI J AM l NOVIH. U podno�ju go-re Jefremove �iveo je Levitcija je �ena bila iz Vitlejema Judina. Supru�nici nisu �iveli u slozi. Na krajusu svade dovele do toga da �ena napusti dom svoga mu�a i vrati se ocu uVitlejem.<Bi6(ijs/<e legende

--------� Posle cetiri meseca, Levit se za�eleo svoje supruge i odlucio da se s njompomiri. Natovario je na dva magarca hranu, hleb i vino i krenuo na put u pratnjijednog sluge. Tast ga je docekao ra�irenih ruku i u svojoj kucu najsrdacnijegostio nekoliko dana. Po�to se i �ena odobrovoljila, izmireni supru�nicipo�uri�e na svoje ognji�te u podno�ju gore Jefremove. Pred zidinama Jeru-salimazatekla ih je noc i sluga je savetovao da prenoce u gradu. Ali tamo su �iveliJevuseji, pa je Levit odgovorio: "Necemo svratiti u tud grad, koji nije sinovaIzrailjevijeh, nego cemo ici do Gavaje". A Gavaja, �iv grad, le�ao je na zemljipotomaka Venijamovih. Po�to nisu na�li prenoci�te, putnici su seli na ulicu. Ugradu je vrvelo od ljudi, ali prolaznici su ravnodu�no prolazili pored do�ljakasa zave�ljajima, ne osecajuci se du�nim da im pru�e gostoprimstvo. Ulicom jeprolazio jedan starac, koji se nakon poljskih radova vracao kuci. lako umoran odgodina i celo-dnevnog rada, zastao je da putnicima ponudi prenoci�te. Nije bioiz plemena Venijaminovog, vec sin Jefremovog pokoljenja, koji se nastanio uGavaji i tamo stekao imanje. Po�to je doveo goste kuci, starac je dodaomagarcima seno i pozvao putnike na veceru. Tada je kucu opkolila gomila najgoreggradskog olo-�a i tra�ila da se stranci predaju. "Izvedi toga coveka �to je u�ao

u tvoju kucu, da ga poznamo", vikali su stra�no. Starac je iza�ao pred kucu imolecivim glasom preklinjao razularene nitkove: "Ne, braco, ne cinite zla; kadje covek u�ao u moju kucu, ne cinite toga bezumlja. Evo kci moja devojka i inocanjegova, njih cu vam izvesti, pa njih osramotite i cinite s njima �to vam jevolja, samo coveku ovome ne cinite toga bezumlja". Napadaci su na kraju oteliLevitovu �enu i zadr�ali je celu noc. U zoru se zlostavljana �ena dovukla predkucu potomka Jefremovog i na pragu izdahnula. Levit ju je stavio na magarca i�urno napustio grad. Kod kuce je isekao telo ubijene �ene na dvanaest delova iposlao ih svim izrailjskim plemenima, kao dokaz stravicnog zlocina stanovnikaGavaje. Izrailjci su se okupili u Mispi da se dogovore. Uputili su u Gavajuposlanstvo sa zahtevom da im se zlocinci predaju, ali Venijaminovi potomci su tooholo odbilli. Zato im je objavljen rat. Ujedinjena izrailjska vojska krenula jepod zidine Gavaje, gde su se skupili vojnici pobunjenog plemena. Krvavi rattrajao je dugo. Dva uzastopna kaznena pohoda pretrpela su stra�an poraz,ostavljajuci za sobom na bojnom polju na hiljade mrtvih, i tek se treci,zahvaljuju206 ci ve�toj zasedi, zavr�io pobedom. Razjareni gubicima i otporom, Izrailjci suizvr�ili nad Venijaminovim potomcima u�asan pokolj. Nikoga nisu �tedeli, nimu�karce, ni �ene, ni decu. Zemlju su im opusto�ili ognjem i macem, stokupobili, a grad spalili. Poslednji odred od �est stotina pre�ivelih na�ao jeutoci�te na vrhu stene Rimon, gde su se cetiri meseca uspe�no branili i na krajudobili opro�taj. Pred polazak u rat, Izrailjci su se zakleli da nikada vi�e necedati svoje kceri za �ene zlocincima. Sada, posle potpunog istrebljenja �ena idece Venijamino-vog plemena, ova zakletva je postala smrtna presuda za jedno oddvanaest Jakovljevih plemena, jer �est stotina pre�ivelih mu�karaca nije mogloda osnuje porodicu. Stare�ine izrailjskih plemena okupile su se u Silomu ijadikovale pred kovcegom zaveta: "Za�to se, Gospode Bo�e Izrailjev, dogodi ovo uIzrailju, da danas nestane jednoga plemena iz Izrailja?" Na kraju je pronadenizlaz iz nevolje. Zajordanski grad Javi� Galadov odbio je da ucestvuje u ratu.Trebalo ga je primerno kazniti za odbijanje poslu�nosti. Potomcima Venijaminovimbilo je dozvoljeno da ga osvoje, da pobiju stanovni�tvo i uzmu devojke za �ene.Tako se i dogodilo. Ali ispostavilo se da su zarobili samo cetiri stotinedevojaka; dve stotine sinova Venijaminovih i dalje je ostalo bez �ena. l za toje pronadeno re�enje: receno im je da se sakriju u vinogradima u blizini kapijegrada Siloma, gde se up^vo slavio neki verski praznik. Po drevnom obicaju,devojke su u povorci igrajuci odlazile na poljske staze, da iska�u po�tovanjeJehovi. U trenutku kada su se zanele igrom i pesmom, potomci Venijaminoviiskocili su iz zasede i najlep�e medu njima odveli. Zatim su se vratili u svojrodni kraj i zapoceli novi �ivot, podi�uci iz pepela poru�ene gradove i sela.Tako se spasio od propasti Venijamonovo pleme.VERNA RUTA GOLUBIJEG SRCA. U vreme vladavine sudija, zemlju Hanansku pogodila jeglad. Stanovnik Vitlejema Elimeleh odlucio je da potra�i hleba u Zajordaniji iodselio se u zemlju Moavsku, povev�i sa sobom �enu Nojeminu i dva sina, Malona iHeleona, kao i citav svoj imetak. Sinovi su se tamo o�enili Moavkama Orfom iRutom. Ali sudbina nije bila naklon-jena izbeglicama: mu�karci su ubrzo pomrli,ostaviv�i bez sredstava za �ivot tri udovice. Nojemina je tada pocela da cezneza Vitlejemom, gde se rodila i provela najlep�e godine mladosti. Od207 putnika koji su stizali otuda doznala je da je tamo ponovo pocelo bolje da se�ivi, pa je odlucila da se vrati. Na putu su je pratile i obe snaje. Putem jestara Nojemina prebacivala sebi �to vodi mlade udovice u neizvesnu sudbinu, utudinu, i nagovarala ih da se vrate u zemlju Moavsku, gde su se mogle ponovoudati. �ene su se rasplakale i izljubile dobru svekrvu. Ali samo je Orfaodlucila da se vrati, dok joj je Ruta sa suzama u ocima odgovorila: "Nemoj menagovarati da te ostavim i od tebe otidem; jer kuda god ti ide�, idem i ja; igde se god ti nastani�, nastanicu se i ja; tvoj je narod moj narod, i tvoj je

Bog moj Bog. Gde ti umre�, umrecu i ja, i onde cu biti pogrebena. To neka miucini Gospod i to neka mi doda, smrt ce me samo rastaviti s tobom". Nojemina iRuta stigle su u Vitlejem u vreme �etve, kad je na prigradskim poljima ko�eno�ito. Bile su uboge, i nisu imale �ta da jedu. Koristeci drevno pravo putnika isiromaha, snaja je odlucila da sakupi klasje koje je za �eteocima ostalo nastrnji�tu. Od svitanja do sutona, korak po korak, i�la je pognuta za njima, dajoj ne bi promakao nijedan klas. Uvece se, pak, vracala svekrvi i prepremalaskromnu veceru od sakupljenog jecma. Jednog jutra, dok je bila zauzetaskupljanjem klasja, iz Vitlejema je do�ao vlasnik njive. Zvao se Voz i bio jerodak Nojemininog pokojnog mu�a. Videv�i devojku, upitao je svoje ljude: "Cijaje ono mladica?" - "Moavka je mladica koja se vratila s Nojeminom iz zemljeMoavske", odgovori�e �eteoci. Voz se pokazao kao milosrdan covek. Ganutvrednocom tudin-ke, ne samo da joj je dozvolio da sakuplja klasje, vec ju jezamolio i da svakog dana podeli rucak s poslugom. Neprimetno je jo� i naredio dase na strnji�tu namerno ostavlja za nju vi�e klasja. "Kako nadoh milost predtobom, da me pogleda�, kad sam tudinka?", pitala ga je Ruta. Voz joj na toodgovori: "Cuo sam ja sve �to si cinila svekrvi svojoj po smrti mu�a svojega, ikako si ostavila oca svojega i mater svoju i postojbinu svoju, pa si do�la knarodu kojega nijesi znala prije". Izuzetno obradovana, Ruta je pohitala kuci,noseci �est merica �ita i polovinu rucka, koju je ostavila za svekrvu. Tada jojNojemina otkri da je Voz bliski rodak pokojnog mu�a Elimeleha. "Kceri moja, netreba li da ti potra�im pocinka, da bi ti dobro bilo?", ne�no joj je govorila. UHananu je postojao obicaj da se �ito mlati nocu, po�to su tada duvali povoljnivetrovi za odvajanje praznog klasja od zrnevlja. Nojemina je doznala da ce Vozmlatiti �ito �flfi sledece noci i da ce posle rada prenociti na stogu. Skovala je lukav plan.Namazala je devojku mirisnim uljima i odenula je u sve�e haljine, pa ju jeposlala na njivu, gde je na senu, prekriven ogrtacem, spavao Voz. Po savetusvekrvinom, Ruta mu je na prstima pri�la, podigla ogrtac i tiho legla porednjegovih nogu. Oko ponoci Voz se probudio i veoma se zacudio kada je video �enukako le�i. "Ko si?", viknuo je pomalo upla�eno, jer je u mraku nije prepoznao."Ja sam Ruta slu�kinja tvoja;, ra�iri krilo svoje na slu�kinju svoju, jer si miosvetnik", odgovori mu devojka drhtavim glasom. Voz je odmah shvatio �ta ona�eli. Stari zakon ga je obavezivao da se o�eni udovicom najbli�eg rodaka kojanema dece. Nije imao razloga da odbije tu obavezu, po�to je upoznao Rutu kaocestitu i vrednu �enu. Ali u Vitlejemu je �iveo i njen bli�i rodak, koji je zbogtoga imao na nju pravo prvenstva. Trebalo ga je najpre upitati da li �eli daiskoristi to pravo. �eleci da razjasni ovo pitanje, Voz je zamolio desetoricustarijih ljudi da mu budu svedoci i sede s njima kod gradske kapije. Ovaj rodakje bio ratar i svakog dana je odlazio iz grada na svoju njivu. Voz ga zaustavi ipostavi do sebe izmedu deset svedoka. Svecanim glasom saop�tio mu je da sevratila Nojemina i da njoj po nasledu pripada deo Elime-lehove njive. Treba jeisplatiti i zato njiva mora da se proda, a on kao najbli�i rodak ima pravo da jeprvi kupi. Rodaku zasija-�Q oci. Kao i svaki zemljoradnik, bio je lakom nazemlju, tako da je bez razmi�ljanja odgovorio: "Ja cu otkupiti". - "U koji danuzme� njivu iz ruke Nojeminine, treba da uzme� i Rutu Moavku �enu umrloga, dapodigne� ime umrlomu u nasledstvu njegovu". Na to se rodak oneraspolo�i. Zemljubi, naravno, rado kupio, ali ne po takvoj ceni. l tako je vec imao mnogobrojnuporodicu, pa kako da se optereti jo� jednom �enom i novim potomstvom. Ra�irio jezato sa�aljivo ruke i izjavio da se odrice prava u Vozovu korist. U Izrailju jeod davnina postojao obicaj ozakonjenja takvog cina: covek koji se odricaoudovice svog rodaka i njenog miraza, skidao je sandalu i u prisustvu svedokaurucivao je svome nasledniku. Bez tog simbolicnog gesta cin odustajanja nije biopunova�an. Voz je zato pozvao rodaka da mu uruci svoju obucu i pokazujuci jesvedocima rece im: "Vi ste svedoci dana^f1 da sam otkupio iz ruke Nojeminine �to

je god bilo Elimelehovo i �to je god bilo Heleonovo i Malonovo". Svedoci uglasodgov-ori�e: "Svedoci smo: da da Gospod da �ena koja dolazi u dom.-. , , ,_____________________209'BmijsKglegende------------------------------------------------------------------------

tvoj bude kao Rahilja i Lija, koje obe sazida�e dom Izrailjev; bogati se uEfrati, i proslavi ime svoje u Vitlejemu!" Izgovaranjem te ceremonijalne pravneformule Voz je postao Rutin mu� i punopravni vlasnik Elimelehovog nasledstva.Supru�nici su primili u svoj dom staru Nojeminu i �iveliv veoma srecno. Ubrzo imse rodio sin, kome su dali ime Ovid. Cekala ga je vecna slava, jer je to biootac Jeseja, oca Davidova, najveceg junaka izrailjskog naroda.210 EPOHA BORBE l HEROIZMA Da li je �esta knjiga Staroga zaveta, kako je smatrano stolecima, dnevnik IsusaNavina. Mo�e li se prihvatiti kao vero-dostojan istorijski izvor? Na oba ovapitanja nauka odgovara odricno.Na osnovu lingvistickih kriterijuma, nedvosmisleno je utvrdeno da je onakonglomerat nekoliko istorijskih predanja, koja poticu iz razlicitih vekova iraznih izrailjskih sredina. Pored toga, ti izvori su tokom vremena podlegalipostupnim redakcijskim izmenama. Preovladava mi�ljenje da su u Knjizi IsusaNavina u pitanju dva osnovna dokumenta: saop�tenje o osvajanju Hana-na, pisanopocetkom IX veka pre na�e ere, i opis podele osvojene zemlje, sastavljen zavreme Solomona. Kratko govoreci, Knjiga Isusa Navina nastala je nekoliko stotinagodina posle smrti Isusa Navina.Namerno smo upotrebili izraz "konglomerat", jer su redaktori Biblije nekritickikoristili nasledene tradicionalne dokumente, ne poku�avajuci da ih sklope ulogicnu celinu. Zato su biblijske price pune ponavljanja i nedoslednosti, kojecitaoca dovode u zabunu. U okviru na�ih ogranicenih mogucnosti, mo�emo navesti samo neke, pa�nje vrednijeprimere. Ali citalac Biblije, vi�e zain-teresovan za ovo pitanje, bez te�koca semo�e uveriti koliko tih nedoslednosti ima. One padaju u oci vec pri prvomcitanju teksta.Doznajemo, na primer, da su posle razbijanja koalicije ju�nog Hanana Izrailjcirazorili Jerusalim i istrebili njegovo stanovni�tvo. A vec u sledecem poglavlju,zaboravni redaktori teksta potpuno mirno pripovedaju da Jerusalim nije bio osvojen i da su Jevuseji unjemu �iveli jo� za njihovih vremena. To, uostalom, potvrduje i slucaj iz �ivotaonog Levita, koji je imao nevolje sa �enom. Vracajuci se kuci, prolazio je usumrak ispod zidina Jerusalima. Tada mu je sluga predlo�io da tamo prenoce.Levit mu je na to odgovorio: "Necemo svrtati u tud grad, koji nije sinovaIzrailjevijeh..." Pri tome treba imati na umu da je cela ta prica nastala pet�est ili cak i desetak-petnaest godina posle smrti Isusa Navina, navodnogosvajaca Jerusalima.Slicno stoji stvar i sa gradom Sihemom. Pred kraj �ivota, Isus Navin je tamookupio Izrailjce i jo� jednom ih upozorio da ostanu verni zavetu sa Jehovom.Ali danas znamo da je Sihem jo� dugo nakon smrti Isusa Navina ostao u rukamaHananaca. Neki biblisti su poku�ali da nadu izlaz iz te te�koce izra�avajucipretpostavku da se cuveni zbor nije odr�ao u samom gradu, vec u njegovojokolini, gde su se Izrailjci, tobo�e, vec naselili. Ali ta pretpostavka nijeubedljiva. Pod uticajem narodnog predanja, kompilatori biblijskih tekstovajednostavno su prebacivali u pro�lost ono �to je bilo za njihovoga �ivota. Sihemje tada bio izrailjski grad, pa se lako moglo stvoriti uverenje da je tako biloi za Isusa Navina. Odatle, naravno, nedostaje samo korak do legende da se upravo tamo odigrao tajistorijski skup. Jer Sihem je grad Avramov i predstavlja kult za Jevreje. Po�tose u njemu odigrao poslednji cin Isusa Navina, svecano potvrdivanje sinajskog

zaveta, uzdignut je njegov ogromnji religiozni i simbolicni znacaj, i nekakonastavljena najstarija jevrejska tradicija iz doba praotaca.Pregr�t upadljivih nedoslednosti nalazimo posebno u onom delu Biblije gde senavode izrailjske pobede u Hananu. Jerusalimski car Adonisedek biva ubijen ponaredenju Isusa Navina, a kasnije ponovo gine od plemena Judinoga. U prvomslucaju, dodu�e, nosi ime Adonisedek (Knjiga Isusa Navina, 10, 1), a u drugomAdoni-Vezek (Knjiga o sudijama, 1, 5), ali je nesumnjivo rec o istoj licnosti.U prvom delu Knjige o sudijama pleme Judino osvaja i gradove Gazu, Askalon iAkaron. Ali vec u sledecem stihu, iako su navedeni gradovi le�ali u primorskojravnici, redaktori Biblije saop�tavaju da Juda "osvoji goru; ali ne izagnaonijeh koji �i-vljahu u dolini, jer imahu gvozdena kola." Oni - to suFilistejci,212 koji ne samo �to tada nisu bili pokoreni, vec su s vremenom i sami podjarmiliIzrailjce.Zbunjeni tim protivrecnostima, pitamo se na kraju koji je od tih gradova osvojioIsus Navin, a koje njegovi potomci i na-slednici, i kojim su Hananskim gradovimaIzrailjci zaista zavladali.Ako se, osim tih sumnji, prisetimo da su u trenutku izrailjske invazije Jerihoni Gaj vec odavno le�ali u ru�evinama i da je licnost Isusa Navina veomaproblematicna, dolazimo do uverenja da �esta knjiga Biblije kao istorijski izvornije verodostojna.Savremeni zahtevi tu se opet razilaze s namerama kompilatora Biblije. Njih nijezanimala istorijska istina u dana�njem smislu te reci, niti su se opterecivalihronologijom. Pred njima je bila samo jedna ideja vodilja: da na odabranimprimerima poka�u kako je osvajanje Hanana bilo ispunjenje Jehovinog obecanja,odnosno da je bilo dogadaj religioznog karaktera. U te�nji da postignu taj cilj,postupali su potpuno proizvoljno sa istorijskim dokumentima: neke suprecutkivali, druge su, pak, preradivali. Tako je �esta knjiga Biblije postalazbirka prica sa religiozno-moralnim tendencijama. Te price govore da Izrailjciimaju za sve da zahvale Jehovi, koji je bdeo nad njihovim osvajackim pohodom, iu slucaju potrebe potpomagao ih cudima. Voda £)hoda, Isus Navin, odnosio jepobede samo zato �to je bio verni pristalica jehovizma. Pred kraj svoga �ivotaucvrstio je "Si-najski zavet" i umro u oreolu svetosti, kao mudri ucitelj narodai nesalomljivi borac za Mojsijevo naslede.Prihvatajuci takvu interpretaciju kao osnovu, redaktori biblijskih tekstovamorali su, silom prilika, da predstave osvajanje Hanana kao svr�en cin. Unjihovoj verziji Hananci su bili sasvim istrebljeni ili podjarmljeni. To je bilapotpuna dominacija izabranog naroda, koja ne dozvoljava nikakav kompromis ilimilost prema pora�enim. Jehova, koji ima karakteristike okrutnog, neumoljivogboga rata, nareduje svojim poklonicima da ne �tede cak ni �ene, decu i�ivotinje. U skladu s ratnom zakletvom he-remu, iz propisa knjige Zakoniponovljeni, u osvojenim gradovima nije ostavljan kamen na kamenu. Cak je idragoceni ratni plen pretvaran u prah i pepeo, a onaj ko bi, kao na primer Ahan,prekr�io sveto pravo heremu, i prisvojio deo plena, placao je to spaljivanjem nalomaci. &ic/t/sfelegende-------------------------------------------------------------------�------� Ovom prilikom treba istaci da bi pogre�no bilo ocenjivati ta zbivanja u duhudana�njih moralnih shvatanja. Bilo je to varvarsko doba, va�eci ratni obicajidozvoljavali su ubijanje zarobljenika i stanovnika osvojenih utvrdenja, okrutnosakacenje ili ubijanje vladara, prevaru i izdaju. U ta davna vremena takav jebio normalni tok ratova. U tom pogledu Izrailjci su bili pravi sinovi svoga dobai nisu se razlikovali od ostalih naroda Staroga sveta. Totalne ratove vodili suVavilonci, Egipcani, Asirci, a kao �to znamo po Homeru, i Grci.

Uostalom, uvericemo se docnije da su biblijski hronicari u svom religioznomfanatizmu, silno uvecavali izrailjske okrutnosti. Jo� je Isus Navin stupio upregovore sa Gavaonjanima, a iz Knjige o sudijama doznajemo da je zemlja i daljebila naseljena mravinjakom hananskog stanovni�tva.Prema tome, postavlja se pitanje da li je Isus Navin zaista osvojio Hanan. Po�toje Knjiga o sudijama zapravo istori-ja oslobodilackih borbi Izrailjaca shananskim narodima, koji su im s vremena na vreme nametali jaram, odgovor morabiti negativan.�ta je, u tom slucaju, zaista ucinio Isus Navin? To pitanje resila je tekarheologija, pocetkom na�ega veka. Prvo senzacionalno otkrice bile su egipatskevaze, na kojima su faraoni ispisivali nazive neprijateljskih ili pobunjenihpalestinskih gradova. Za vreme velikih verskih svecanosti razbijanjem tih sudovabacana je kletva. Po shvatanju Egipcana, to nije bio samo simbolicni cin, jer seu Egiptu sveto verovalo da uni�tenje imena naroda, gradova ili lica navodi nanjih stvarnu propast.Ali za bibliste je bilo narocito va�no �to su se na tim keramickim krhotinamamogli procitati nazivi mnogih hananskih gradova, pomenutih u Bibliji, �to jepredstavljalo prvi dokaz da ona u tom pogledu zaslu�uje poverenje.Razne arheolo�ke ekspedicije pristupile su, prema tome, tra�enju pomenutihhananskih gradova. Amerikanci su otkrili ru�evine grada Vetilja, koji je le�aokilometar i po od Gaja. Kroz nekoliko kulturnih slojeva najzad su doprli doostataka koji nesumnjivo poticu iz XII veka pre na�e ere. Nadeni su tragoviu�asnog po�ara, u ru�evinama kuca pepeo je dosezao do visine od jednog metra, aporazbijane statuice svedocile su da je uni�tenje izvr�io strani osvajac. Dubljaiskopavanja su pokazala da je Vetilj osnovan u ranom bronzanom dobu, otprilike uvreme 214 kada je Gaj bio razoren. Biblisti iznose pretpostavku da su hro-nicarijednostavno pome�ali grad Gaj sa gradom Vetiljem. Gaj je vec nekoliko stotinagodina pre Isusa Navina le�ao u ru�evinama, i nikada nije bio ponovo izgraden. Ana ru�evinama Ve-tilja Izrailjci su podigli svoje kuce.U tim uslovima lako je moglo nastati mi�ljenje da su ru�evine Gaja spomenikpohoda Isusa Navina.Otkopane su, osim toga, i ru�evine gradova Lahisa, Eglona, Davira, Hebrona idrugih. Svuda su u sloju iz XII veka pre na�e ere nadeni nesumnjivi tragovinasilja i po�ara. Godine 1956., ekspedicija jerusalimskog Hebrejskoguniverziteta nai�la je na ru�evine Asora, prestonice nesrecnog cara Javina.Tvrda-va se nalazila severno od Galilejskog jezera i imala je oko ce-trdesethiljada stanovnika. Na osnovu iskopina utvrdeno je da su u XVII veku pre na�eere grad okupirali Hiksosi, osvajaci Egipta. Velika zaravan od nasute zemlje iostaci konju�njica svedoce da je tamo bila stacionirana jaka posada s bojnimkolima i konjima.Ali za nas je ovde najva�nije da je i Asor u XII veku pre na�e ere bio �rtvavelikog po�ara.Medutim, nisu pronadeni tragovi po�ara i pusto�enja u gradu Gavaonu, �to upravopotvrduje biblijsku pricu. Kao zani-mljivost vredi dodati da su otkopavanjapotvrdila Bibliju u jo� je-dnonf pogledu. U Knjizi Isusa Navina (10, 2) doslovnocitamo: "Jer Gavaon bija�e velik grad kao kakav carski grad..." Ru�evine suotkrivene u jordanskom selu el-D�ib, nekih osam stotina kilometara severozapadnood Jerusalima. Gavaon je zauzimao ogroman prostor i cinile su ga brojne ulice,trgovi, hramovi i ja-vne zgrade. O njegovom bogatstvu govore nam bezbrojni predmeti od bronze, pronadeni u grobovima i ru�evinama kuca. Utvrdeno je i to da sestanovni�tvo na veliko bavilo medunaro-dnom trgovinom, po�to je medu krcazima,peharima, cinijama, statuetama, no�evima, skarabeusima i prstenjem pronadenazapanjujuca kolicina posuda koje poticu i iz Sirije i sa Kipra. Cime suGavaonjani trgovali? Sudeci po otkopanim cisternama za ce-denje gro�da ipecinama za cuvanje mladog vina, bili su proi-zvodaci i izvoznici vina. Nadeni

su cak i krcazi sa urezanim ime-nom Gavaona. U njima je slano vino stranimkupcima.Zahvaljujuci tim arheolo�kim otkricima postalo je jasno za�to su Gavaonjanikapitulirali pod uslovima koji im ba� i nisuBlijsfe legendeslu�ili na cast. Bili su to trgovci, i trgovina im je bila bli�a od ratnogzanata, l izgleda da su svoj cilj postigli, mada po cenu politicke nezavisnosti.Dobro ocuvane odbrambene zidine, kao i drugi arhitektonski ostaci, govore nam daje Gavaon izbegao sudbinu ostalih hananskih gradova i da je nastavio danapreduje pod hegemonijom Izrailjaca.Po�to smo vec kod arheologije, vredi na kraju navesti jo� jedan detalj kojiprivlaci pa�nju. Kao �to znamo, Isus Navin je sahranjen u Tamnat-Sarahu, naJefremovoj gori. Septuaginta dodaje zanimljivu informaciju da su mu u grobpolo�eni kameni no�evi kojima su u Galgalu obrezani Izrailjci. Godine 1870. ujednoj od podzemnih grobnica, otkrivenih u tom kraju, pronadena je velikakolicina kamenih no�eva. Bilo bi, naravno, gre�ka kada bismo iz te cinjenicebrzopleto zakljucili da je pecina grob Isusa Navina. Ali se ne mo�e iskljucitimogucnost da biblijska verzija o obrezivanju ima svoj izvor u drevnim kultnimobredima, koje je vr�ilo tamo naseljeno hanansko pleme. Pojedini stari narodiprimili su taj obicaj nezavisno jedan od drugoga. Namece se teza da su za vremecetrdesetogodi�njeg boravka u pustinji Izrailjci tako temeljno zaboravili naobrezivanje koje je naredio Mojsije, da su ga obnovili tek pod uticajemhananskog plemena u Tamnat-Sarahu.Ali vratimo se na osvajacki pohod Isusa Navina. Ako gradove, za koje znamo da suspaljeni u XII veku pre na�e ere spojimo na karti linijom, dobicemo pravacnjegovog osvajanja. Na taj nacin, pre svega, mo�emo zakljuciti da, bez obzira natvrdenje redaktora Biblije, Isus Navin nikako nije zavladao celim Hananom. Kao�to ka�e Verner Keler, autor knjige Ipak je Sveto pismo u pravu, i�ao je"linijom najmanjeg otpora." Zaobilazio je jaka utvrdenja, zauzimajuci uglavnomslabo naseljene planinske predele, kao, na primer, obe stenovite obale Jordana.Nije se odva�io na osvajanje plodnih dolina, koje su gotovo dva naredna stolecaostala u rukama Hananaca. Izmedu planina Judine i Jefremove zemlje i dalje jestra�arila jevusejska tvrdava Jerusa-lim, a primorski gradovi postali su plenFilistejaca. Ne�to seve-rnije, savez gavaonskih gradova sacuvao je svojunezavisnost. Izrailjska plemena koja su se nastanila u severnom delu zemlje bilasu odsecena od svojih sunarodnika na jugu lancem hananskih utvrdenja u doliniJezrael. Kratko govoreci, doline su sacuvale nadmoc nad planinama. Uzrok takvesituacije bilo je zna_l 216 Zenon 9(ptno bolje naoru�anje Hananaca. Oni su raspolagali velikim brojem bojnih kola sodlicnom zapregom. U taktickom nastupu to je bilo munjevito oru�je, a zaizrailjsku pe�adiju zastra�ujuce.Pohod Isusa Navina pre je, dakle, imao karakter postepenog prodiranja u manjenaseljene delove Hanana, sa slabijim tackama otpora. Legendarni voda, i poredJehovine podr�ke, nije osvajanje doveo do kraja. Posle njegove smrti, pojedinaizra-iljska plemena morala su voditi te�ke bitke za opstanak, i vi�e puta supadala pod jaram Hananaca, a u periodima mirnog zajednickog �ivota, podlegala suuticaju njihove vi�e kulture i religije. O tim dugotrajnim borbama sneprijateljskim starosedelackim stanovni�tvom govori nam Knjiga o sudijama.Treba se cuditi kako je uop�te bila moguca najezda primitivnog, lo�e naoru�anognaroda na zemlju koja je daleko odmakla u razvoju civilizacije, punu utvrdenihgradova i sjajno naoru�anih vojnih jedinica. Ali uspeh Izrailjaca postacerazumljiv ako uzmemo u obzir politicku situaciju u kojoj se nalazio tada�njisvet. Kao spona izmedu Azije i Afrike, Hanan je stalno bio predmet suparni�tvavelikih sila, Mesopotamije i Egipta. Posle proterivanja Hiksosa, tri stoleca je

bio egipatska provincija. Faraoni nisu naru�ili postojece dru�tveno uredenje utoj zemlji. Utvrdenim gradovima upravljali su lokalni vladari, prete�no stranogporekla, dok su se hananske narodne mase, koje su govorile jezikom bliskimhebrejskom, bavile uglavnom zemljoradnjom i bile li�ene politickih prava. To jebilo uredenje koje je po mnogo cemu podseca da feudalizam srednjovekovne Evrope.Te male hananske careve Egipat je tretirao kao vazale. Ostavljao im je izvesnuslobodu, dozvolio im da dr�e vojne dru�ine i da se naoru�avaju bojnim kolima,cak i rado gledao kad su medu sobom ratovali. Njihove medusobne intrige i svadesamo su ucvr�civali hegemoniju Egipta i povecavali njegov autoritet kao najvi�earbitra�ne instance. Rimsko politicko nacelo divide et impera, kao �to vidimo,vec su primenjivali egipatski faraoni.Ali u vecim hananskim gradovima bile su stacionirane egipatske posade i stalnoboravili namesnici, ciji je osnovni zadatak bio ubiranje poreza. A porezi subili strahovito te�ki. Osim toga, poslani poreznici bili su potkupljivi ipotkradali su zemlju za svoj racun, da se �to br�e obogate. Egipatsku vojskucinili su najamnici razlicitih rasa i narodnosti. Po�to im cesto nijeisplacivana najamnina, a zakidano im je i na hrani, vukli su se po selima ipljackali gde god se moglo.Hanansko stanovni�tvo, gonjeno od vlastodr�aca na prisilni rad na izgradnjipalata i utvrdenja, pljackano od soldateske i gotovo svedeno na ulogu robova,siroma�ilo je i smanjivalo se. Nekad cvetajuci Hanan doveden je tako skoro dopropasti.Te prilike na�le su u izvesnom stepenu odraz u nekim delovima Knjige IsusaNavina i Knjige o sudijama. Potvrduju ih, osim toga, i tablice sa klinastimpismom pronadene u Tel el-Amarni, kao i arheolo�ke iskopine. Gradevine iz togperioda, pa cak i aristokratske palate, bile su prilicno siroma�ne, a odbrambeni objekti gradova zapu�teni. O op�tem osiroma�enju svedoci i upadljivo malibroj pronadenih luksuznih predmeta. Pod vladavinom malih careva i njihovihegipatskih gospodara, Hanan je postao gluva, zaostala provincija.Vec smo ranije pisali o tome kako je Ramzes II, posle dugotrajnog rata, sklopiougovor o prijateljstvu sa mocnom hetitskom dr�avom. Posle njegove smrti, Egipatsu napali indoevropski narodi, takozvani "narodi mora". Na svom pohodu prekoGrcke i Male Azije, pregazili su hetitsku dr�avu, zavladali obalom Sredozemnogmora i prodrli do delte Nila. Faraon Merne-ptah uspeo je da odbije napad, alite�ke borbe su veoma oslabile Egipat. Za vladavine poslednjih faraona XIXdinastije u zemlji je zavladao haos. U to vreme izbila je jedna od mnogih bunaugnjetenih seljaka, zanatlija i robova. Egipat se raspao na nekoliko nezavisnihdr�avica, a o faraonski presto vodila se duga i ogorcena borba.Vlast nad celom dr�avom preuzela je najzad XX dinastija. Njen drugi faraon,Ramzes III, odbio je novu najezdu "naroda mora", nanev�i im strahovit poraz upomorskoj bici kod Pe-lusijuma. Ali njegovi naslednici, takozvani Ramzesidi,bili su slabi i nesposobni vladari. Haos je u zemlji postajao sve veci, medusirotinjom je vladala takva beda da su svaki cas izbijali neredi. Glavni krivciza taj haos bili su sve�tenici, koji su prisvojili ogroman deo obradive zemlje,i u svom �lepom egoizmu nisu hteli da daju hranu izgladnelom stanovni�tvu.Posledica tih dogadaja bio je potpuni pad autoriteta Egipta. U kojoj meri je uto vreme nipoda�tavana egipatska dr�ava saznajemo iz papirusa sa izve�tajemegipatskog poslanika Ven Amona, koga su sve�tenici iz Tebe poslali u Liban po

Zerwn %psidovs/(ikedrovo drvo za gradnju svete lade boga Amona Ra. Ven Amon je zaplovio morem kaBiblosu. Uz put je skrenuo u luku Dor, i tamo mu je jedan mornar ukrao sve zlatoi srebro koje je prevozio da plati drvo. Po�to se lopov nalazio u gradu,Egipcanin je zatra�io njegovo izrucenje. Ali lokalni knez je izgleda vi�e vo-leoda plen zadr�i za sebe. Otvoreno se podsmevajuci poslaniku nekada mocne dr�ave,

pod raznim izgovorima je odugovlacio i Ven Amon je, posle devet dana uzaludnogi�cekivanja, kao po-kisao morao nastaviti put.Jo� vece poni�enje do�iveo je u Biblosu. Doznav�i da je poslanik stigao beznovca, vladar te fenicanske luke ne samo da mu nije dao drvo na kredit, vec muje i konfiskovao ladu i naredio da napusti grad kao nepo�eljan stranac. Bezlade, Ven Amon naravno nije mogao odmah izvr�iti to naredenje, a kad je hteo dase udalji drugom ladom, bio je uhap�en.Posle dugog maltretiranja i pogadanja, najzad je napravljena pogodba: Ven Amonje poslao u Tebu po novac i robu za razmenu, da povrati ladu i nabavi kedrovinu.Gena koju je vladar Biblosa zatra�io, koristeci slabost Egipta, bila jeprevisoka. Osim zlata i srebra, dobio je znatnu kolicinu skupocenih egipatskihproizvoda: deset carskih odela od prvoklasnog lana, pet stotina svitakapapirusa, pet stotina volovskih ko�a, pet stotina kotura kanapa, dvadeset vrecasoje i trideset ko�eva ribe.%>ad egipatske moci i�ao je uporedo sa politickim hao-som u Aziji. Hetitska imitanska dr�ava pale su pod naletom "naroda mora". Vavilonija, kojom jeupravljala Kasitska dinastija, bila je oslabljena i ozbiljno ugro�ena sve vecomsnagom Asirije i Elama. Bilo je to jedno od veoma retkih razdoblja u istorijiStaroga sveta, kad se u Hananu nisu sukobljavale imperijalisticke ambicije Azijei Egipta.Nekada�nji egipatski vazali u Hananu odjednom su se osetili kao nezavisnisuvereni. U te�nji da povecaju svoje dr�avice, medusobno su vodili �estoke borbeza svaki pedalj zemlje, za svaku medu. Zemlja je bila politicki razdrobljena icak u trenucima najvece opasnosti nije mogao biti stvoren zajednicki odbrambenifront. Kolika je bila ta razdrobljenost svedoci Knjiga Isusa Navina, u kojoj segovori da je Isus Navin pobio trideset i jednog cara.U takvim politickim uslovima, uspeh Isusa Navina postaje potpuno razumljiv. Nijese on suocio sa ujedinjenim snaga219 ma celoga Hanana, vec je imao posla s pojedinim malim carevima ili s njihovimlokalnim savezima, napravljenim na brzinu u cilju zajednicke odbrane. Izrailjcisu ih nadma�ivali ne samo ratnim odu�evljenjem, vec i brojno�cu.Slabost Hanana le�ala je i u vec pomenutom feudalnom uredenju. Odnosi koje jezatekao Isus Navin, u mnogo cemu podsecaju na period propadanja velike RimskeImperije. Pritisnute velikim da�binama, osiroma�ene mase italskog narodadocekale su germanske osvajace kao oslobodioce. Oni su donosili dru�tvenurevoluciju i najavu boljih vremena, a u svakom slucaju kraj vladavine skupe ikorupcijom razjedene bi-rokratije, koja je za poslednjih cezara narasla doapsurdnih ra-zmera i iscedila sve �ivotne sokove iz dru�tva.Iz mnogih delova biblijskih prica mo�emo zakljuciti da su u osvajanju Hananava�nu ulogu odigrali savim slicni cinioci. Hananski narod doveden je do bedeneprestanim ratovima svojih vladara. Arheolo�ka iskopavanja pokazala su da suosiroma�ili cak i privilegovani slojevi. O tome svedoce primitivno gradeniodbrambeni zidovi i kuce, a pre svega upadljiv nedostatak luksuznih predmeta,nakita i skupocenije keramike. Uzrok te stagnacije nesumnjivo su bila drakonskaporeska opterecenja za pokrivanje ratnih tro�kova. Plate najamnika i kupovinabojnih kola i konja mnogo su ko�tale i, na kraju upropastile stanovnike Hanana.Zamislimo sada prilike u vreme najezde Izrailjaca. Seljaci i zanatlije,desetkovani jo� za vreme unutra�njih ratova, nisu imali volju za borbu. Na siluodvedeni u vojsku, borili su se lenjo i rado be�ali s bojnog polja. Uostalom, tonije bio njihov rat, vec rat njihovih gospodara, koji su imali �ta da izgube.Izrailjski osvajaci su, verovatno, u�ivali njihovu tihu simpatiju: ne samo da subili isti prosti ljudi kao i oni, vec su i govorili semitskim jezikom tolikobliskim njihovom da su se lako mogli spo-razumevati s njima. Da li je, ipak,hananski narod mogao da gaji simpatije prema osvajacima, koji su, po biblijskojverziji, vodili surovi i totalni rat, ubijajuci zatvorenike i istrebljujucicivilno stanovni�tvo? Vec smo ranije rekli da su redaktori Biblije izrailjska

zverstva veoma uvelicali. Ako procitamo Knjigu o sudi-jama, uvericemo se da dasu se osvajaci brzo sprijateljili sa domorocima sklapanjem me�ovitih brakova ida su postali revnosni poklonici njihovih bogova. Cak ni redaktori Biblije nisuto

Zenon %psitfovs/$.uspeli da zata�kaju, obja�njavajuci samo da je Jehova ostavio toliko Hananaca u�ivotu, da bi kaznio Izrailjce za otpadni�tvo i nepo�tovanje Mojsijevihzapovesti.Sve, dakle, govori u prilog tome da su �iroke mase ha-nanskog naroda zaista bilenaklonjene osvajacima, i da su se kasnije bez otpora pomirile s njihovomprisutno�cu.Takvo raspolo�enje bilo je, po svemu sudeci, jedan od osnovnih razloga lakogosvajanja Hanana.Prema Bibliji, nad pobedom Isusa Navina bdeo je sam Jehova, poma�uci Izrailjcecudima. Redaktori teksta ocigledno su �eleli na ovaj nacin da naglasenatprirodan karakter tog osvajanja. Ali i ovog puta, slicno kao i u mnogimranijim slucajevima, nisu svoju verziju izmislili. Samo su, u skladu sa svojimte�njama, tumacili izvesne dogadaje, koji su se zaista odigrali za vremeosvajackog pohoda. U Knjizi Isusa Navina nailazimo na tri cuda i sva tri se moguobjasniti.Prvo od njih bilo je naglo zaustavljanje vode Jordana. O tome citamo u trecempoglavlju (stih 16.): "Ustavi se voda �to tecija�e ozgo, i stade u jednu gomiluvrlo nadaleko, od grada Adama, koji je kraj Zaretane; a �to tecija�e dolje umore kraj polja, more slano, otece sasvijem; i narod prelaza�e prema Jerihonu".Na trag za obja�njenje toga cuda naveo je bibliste u tekstu jlomenuti grad Adam.Dvadeset i pet kilometara severno od Jerihona na Jordanu se nalazi gaz, koji sei danas zove El-Damijeh. Na istocnoj obali reke uzdi�e se brda�ce Tel el-Damijeh.Obe reci nesumnjivo poticu od naziva drevnoga grada Adama, cije su ru�evinenedavno otkrivene pod pomenutim brdom.Jordan tece dubokom klisurom, kroz krecnjacke i glinene urvine. Obe njegovestrane cesto pogadaju zemljotresi vulkanskog porekla. Vi�e puta ogromne stenesvaljuju se u korito i cine branu koja zadr�ava tok vode. Godine 1927. Jordan jena taj nacin bio pregraden skoro jedno godi�nje doba. Dok su se vode gomilaleseverno od EI-Damijeha, ju�ni deo reke, od stvorene brane do Mrtvoga mora,postao je toliko plitak da se mogao preci gotovo da se ne pokvase noge.U svetlu tih cinjenica namece se neizbe�an zakljucak da se prilikom prelaskaJordana neobicni dogadaj zaista odigrao,

ali njegov uzrocnik nije bio Jehova, vec je u tim krajevima to cesta prirodnapojava.Sada se namece pitanje: za�to redaktori Biblije nijednom recju ne spominjuzemljotres? Mislim da su to ucinili svesno i s odredenim ciljem. Izrailjci, kojisu �iveli u brdovitim predelima Jordana, dobro su znali da zemljotres mo�e dapregradi reku ba� kod gradica Adama. Te�ko bi ih, dakle, bilo uveriti da se todogodilo nekim cudom. Redaktori Biblije osecali su da njihova teolo�kainterpretacija mo�e izazvati sumnju, i zato su iz opisa izostavili ono �to imnije odgovaralo.Ali uprkos njihovim naporima, narodna tradicija o zemljotresu nije se sasvimugasila i provlaci se kroz druge delove Biblije. Tako, na primer, prorocicaDevora govori u svojoj nada-hnutoj pesmi u slavu pobede: "Gospode! Kad si slaziosa Sira, kad si i�ao iz polja Edomskoga, zemlja se tresija�e..." (Knjiga osudijama, 5, 4). A u Psalmu 114, koji kao da se poziva na predanje iz vremenaIsusa Navina, nalazimo ovakvu poetsku recenicu: "Jordan se obrati natrag. Goreskaka�e kao ovnovi, brda�ca kao jaganjci". Kao �to vidimo, nezgodna praznina uopisu redaktora Biblije ispunjena je: Jordan se zaustavio usled zemljotresa i

zagradivanja korita od ogromnih kamenih blokova koji su se odvaljivali od stenakanjona.Drugo cudo je ru�enje zidova Jerihona. Biblisti i u toj legendi pronalazecinjenice koje su se zaista dogodile. Ali pre nego �to ukratko iznesemo njihovepretpostavke, moramo se podsetiti na ono �to smo vec razmatrali drugom prilikom.Pronalazaci Jerihona, dakle najkompetentniji arheolozi po tom pitanju, odlucnotvrde da je tvrdava razorena sto godina pre najezde Izrailjaca i da, prema tome,biblijski Isus Navin nije mogaobiti njen osvajac.Zato se pretpostavlja da su Jerihon razorila neka druga jevrejska plemena podvodstvom coveka, koji je bio imenjak poznijeg, biblijskog Isusa Navina. Te dvelicnosti poistovecene su naknadno, za vreme hegemonije Judeje, koja je te�ilapolitickom i duhovnom ujedinjenju hebrejskih plemena severnog i ju�nog Hanana.Prisvajanjem junaka severnih plemena, u riznicu istorijskih predanja unesen je,naravno, i ceo skup s njim povezanih prica o njegovim delima, izmedu ostalih iprica o osvajanju Jerihona. Po toj koncepciji, biblijski Isus Navin bio bidvosloj-na tvorevina, sacinjena od elemenata koji poticu iz raznih epoha220 uspeli da zata�kaju, obja�njavajuci samo da je Jehova ostavio toliko Hananaca u�ivotu, da bi kaznio Izrailjce za otpadni�tvo i nepo�tovanje Mojsijevihzapovesti.Sve, dakle, govori u prilog tome da su �iroke mase ha-nanskog naroda zaista bilenaklonjene osvajacima, i da su se kasnije bez otpora pomirile s njihovomprisutno�cu.Takvo raspolo�enje bilo je, po svemu sudeci, jedan od osnovnih razloga lakogosvajanja Hanana.Prema Bibliji, nad pobedom Isusa Navina bdeo je sam Jehova, poma�uci Izrailjcecudima. Redaktori teksta ocigledno su �eleli na ovaj nacin da naglasenatprirodan karakter tog osvajanja. Ali i ovog puta, slicno kao i u mnogimranijim slucajevima, nisu svoju verziju izmislili. Samo su, u skladu sa svojimte�njama, tumacili izvesne dogadaje, koji su se zaista odigrali za vremeosvajackog pohoda. U Knjizi Isusa Navina nailazimo na tri cuda i sva tri se moguobjasniti.Prvo od njih bilo je naglo zaustavljanje vode Jordana. O tome citamo u trecempoglavlju (stih 16.): "Ustavi se voda �to tecija�e ozgo, i stade u jednu gomiluvrlo nadaleko, od grada Adama, koji je kraj Zaretane; a �to tecija�e dolje umore kraj polja, more slano, otece sasvijem; i narod prelaza�e prema Jerihonu".Na trag za obja�njenje toga cuda naveo je bibliste u tekstu i^jmenuti grad Adam.Dvadeset i pet kilometara severno od Jerihona na Jordanu se nalazi gaz, koji sei danas zove El-Damijeh. Na istocnoj obali reke uzdi�e se brda�ce Tel el-Damijeh.Obe reci nesumnjivo poticu od naziva drevnoga grada Adama, cije su ru�evinenedavno otkrivene pod pomenutim brdom.Jordan tece dubokom klisurom, kroz krecnjacke i glinene urvine. Obe njegovestrane cesto pogadaju zemljotresi vulkanskog porekla. Vi�e puta ogromne stenesvaljuju se u korito i cine branu koja zadr�ava tok vode. Godine 1927. Jordan jena taj nacin bio pregraden skoro jedno godi�nje doba. Dok su se vode gomilaleseverno od EI-Damijeha, ju�ni deo reke, od stvo-rene brane do Mrtvoga mora,postao je toliko plitak da se mo-gao preci gotovo da se ne pokvase noge.U svetlu tih cinjenica namece se neizbe�an zakljucak da se prilikom prelaskaJordana neobicni dogadaj zaista odigrao,ali njegov uzrocnik nije bio Jehova, vec je u tim krajevima to cesta prirodnapojava.Sada se namece pitanje: za�to redaktori Biblije nijednom recju ne spominjuzemljotres? Mislim da su to ucinili svesno i s odredenim ciljem. Izrailjci, kojisu �iveli u brdovitim predelima Jordana, dobro su znali da zemljotres mo�e dapregradi reku ba� kod gradica Adama. Te�ko bi ih, dakle, bilo uveriti da se to

dogodilo nekim cudom. Redaktori Biblije osecali su da njihova teolo�kainterpretacija mo�e izazvati sumnju, i zato su iz opisa izostavili ono �to imnije odgovaralo.Ali uprkos njihovim naporima, narodna tradicija o zemljotresu nije se sasvimugasila i provlaci se kroz druge delove Biblije. Tako, na primer, prorocicaDevora govori u svojoj nada-hnutoj pesmi u slavu pobede: "Gospode! Kad si slaziosa Sira, kad si i�ao iz polja Edomskoga, zemlja se tresija�e..." (Knjiga osudijama, 5, 4). A u Psalmu 114, koji kao da se poziva na predanje iz vremenaIsusa Navina, nalazimo ovakvu poetsku recenicu: "Jordan se obrati natrag. Goreskaka�e kao ovnovi, brda�ca kao jaganjci". Kao �to vidimo, nezgodna praznina uopisu redaktora Biblije ispunjena je: Jordan se zaustavio usled zemljotresa izagradivanja korita od ogromnih kamenih blokova koji su se odvaljivali od stenakanjona.Drugo cudo je ru�enje zidova Jerihona. Biblisti i u toj legendi pronalazecinjenice koje su se zaista dogodile. Ali pre nego �to ukratko iznesemo njihovepretpostavke, moramo se podsetiti na ono �to smo vec razmatrali drugom prilikom.Pronalazaci Jerihona, dakle najkompetentniji arheolozi po tom pitanju, odlucnotvrde da je tvrdava razorena sto godina pre najezde Izrailjaca i da, prema tome,biblijski Isus Navin nije mogao biti njen osvajac.Zato se pretpostavlja da su Jerihon razorila neka druga jevrejska plemena podvodstvom coveka, koji je bio imenjak poznijeg, biblijskog Isusa Navina. Te dvelicnosti poistovecene su naknadno, za vreme hegemonije Judeje, koja je te�ilapolitickom i duhovnom ujedinjenju hebrejskih plemena severnog i ju�nog Hanana.Prisvajanjem junaka severnih plemena, u riznicu istorijskih predanja unesen je,naravno, i ceo skup s njim povezanih prica o njegovim delima, izmedu ostalih iprica o osvajanju Jerihona. Po toj koncepciji, biblijski Isus Navin bio bidvosloj-na tvorevina, sacinjena od elemenata koji poticu iz raznih epoha222 Zenm i razlicitih jevrejskih sredi�ta.Imajuci u vidu prethodna upozorenja, sada mo�emo razmotriti �ta o cudu uJerihonu imaju da ka�u arheolozi i istoricari.Pronalazaci Jerihona izra�avaju mi�ljenje da se tvrdava verovatno sru�ila usledzemljotresa i po�ara. U prilog tome govore pocadale gomile kamenja i opeke,ugljenisani komadi drve-ta i debela naslaga pepela koja pokriva ru�evinenajvi�eg kulturnog sloja. Na sacuvanim delovima odbrambenog zida vide se osimtoga duboke pukotine, a krovovi su se, po svemu sudeci, naglo sru�ili,zatrpavajuci pod sobom predmete svakodnevne upotrebe.Ali to ne bi bilo u saglasnosti sa Knjigom Isusa Navina, u kojoj se tvrdi da suse odbrambeni zidovi sru�ili od trubljenja i poklica osvajaca. U �elji dausklade rezultate arheologa sa biblijskom verzijom, biblisti su izneli drugu,ubedljiviju hipotezu.Zahvaljujuci dokumentima s klinastim pismom, poznato nam je da miniranjeodbrambenih zidova spada u jednu od najstarijih poznatih opsadnih tehnika uistoriji covecanstva. Vojnici su se pod okriljem noci potkopavali pod temeljeutvrdenja i pod-gradivali ih debelim koljem. Zatim su ih potpaljivali, i zidinebi se stropo�tale u iskopanu prazninu, �ireci paniku medu opkoljenima iotvarajuci put ka gradu napadackoj vojsci.Mo�e se, dakle, pretpostaviti da je ta efikasna taktika prima|jena i u Jerihonu.Za vreme potkopavanja ispod zidina, voda napadaca je bez sumnje hteo da odvratipa�nju opkoljenih i zaglu�i podzemni tutanj minerskih radova. Zato se poslu�ioveoma domi�ljatim lukavstvom priredujuci oko zidina mar�eve svojih naoru�anihodreda uz sviranje truba i bojne poklice. Tragovi po�ara nadeni u iskopinamauop�te ne iskljucuju tu pretpostavku, jer u Knjizi Isusa Navina citamo daIzrailjci posle osvajanja "...grad spali�e ognjem i �to bje�e u njemu."Najvecu kontroverziju izazvalo je trece cudo izrailjskog pohoda. Dok je goniovojsku petorice careva ju�noga Hanana, Isus Navin je navodno zaustavio sunce i

mesec, da bi joj osujetio bekstvo pod okriljem noci. Cak ni najzagri�enijifideisti nisu se usudivali tvrditi da je Isus Navin imao takvu moc nad suncem imesecom. Tra�eni su najrazlicitiji nacini za obja�njenja toga cuda, polazeci odpretpostavke da Biblija iznosi istinu i da se, prema tome, opisana prirodnapojava morala zaista dogoditi. Ovde ne mo�emo izneti sve pretpostavke. Za primernave�cemo (yarn223 samo jednu od njih, koja je u svoje vreme stekla najvi�e pristalica. Ona sesvodi na to da je gusti oblak s gradom prouzrokovao potpunu tamu. Sunce, koje jevec za�lo iza horizonta, u jednom trenutku sinulo je iza oblaka, a odblesaknjegovih zraka na vrhovima oblaka izazivao je utisak kao da se naglo razdanilo.Iznenadnu svetlost odmah su iskoristili Izrailjci da dotuku Hanance. Kasnije jenarodna ma�ta oko toga stvorila legendu kako je Isus Navin nacinio cudozaustaviv�i sunce i mesec, da sebi omoguci konacnu pobedu.Ali se naknadno ipak pokazalo da se radi o nesporazumu. Isus Navin klice uradosnom zanosu: "Stani sunce nad Gavaonom, i mjesece nad dolinom Elonskom".l stade sunce i ustavi se mjesec, dokle se ne osveti narod neprijateljimasvojim.Odmah vidimo da obave�tenje o cudu ima izrazit karakter poetske apostrofe. Autortih stihova hteo je metaforom da istakne koliko je velika bila pobeda IsusaNavina, tako munjevita i potpuna, da su cak sunce i mesec zastali u cudu. Saslicnim hiperbolama susrecemo se veoma cesto u starim poemama, izmedu ostalog ikod Homera. Opisano cudo ne treba, dakle, doslovno shvatiti; to je jednostavnostilska figura, koja na uzvi�en i egzaltiran nacin opeva slavu Isusa Navina.l poslednje sumnje u tom pogledu raspr�ila su kasnija lingvisticka istra�ivanja.Iza�lo je na videlo da je taj cetvorostih doslovan citat iz Knjige pravednogakoji su u biblijsku pricu znatno kasnije uneli biblijski hronicari. Knjigapravednoga bila je stara zbirka himni i kratkih epskih poema, veoma popularnakod Jevreja. Jo� jedan citat preuzet iz te antologije otkriven je u Prvoj knjiziSamuilovoj (1,18). Na taj nacin konacno je raspr�ena legenda o cuduzaustavljanja sunca.Knjiga o sudijama predstavlja produ�etak Knjige Isusa Navina i manje-vi�eobuhvata razdoblje od 1200. do 1050. godine pre na�e ere, odnosno od smrti IsusaNavina do zacetaka monarhistickog uredenja koje je uspostavio Samuilo.Redaktori Biblije, medutim, nisu napisali celovitu istoriju tog razdoblja, nisupovezali cinjenice i dogadaje po hronolo�kom redosledu. Slicno kao i uprethodnim knjigama, �eleli su na izabranim primerima da poka�u kakva je sudbinasnalazi izrailjska plemena kad se odricu Jehove i slu�e tudim bogovima. To je224 Zenon 'J&s neka vrsta antologije epskih prica koje �ivo podsecaju na skandinavske sage. Onesu pune mracnih okrutnosti, ratne huke i zveketa oru�ja, jare po�ara istravicnih dogadaja, ali u isto vreme i licnog heroizma, plemenitih poriva iistinskih ljudskih unutra�njih sukoba. U tim pricama nailazimo na odnekud namdobro poznate motive. Devora je zapravo izrailjska Jovanka Orleanka, a Jeftajevakci umire slicno kao Ifigenija, koju je �rtvovao Agamemnon. Samson ima mnogozajednickih osobina sa Herkulom, a groteskno-ko�marni do�ivljaj Venijaminovihpotomaka kao da je prauzor rimske legende o otmici Sabinjanki.Nagomilav�i toliko zverstava, bezakonja i stra�nih dogadaja u jednoj knjizi,redaktori biblijskog teksta kao da su se u jednom trenutku trgli. Naime,antologija tih turobnih saga zavr�ava se optimistickim tonom u predivnoj prici overnoj Ruti, koja je znatno kasnije dodata i potice iz vremena sudija. Idilicni,pun smirujuce ti�ine prizor �etelaca, koji sedaju za zajednicki obed, dobrodu�niratari i �ene blage naravi - koliko je to drugaciji svet na pozadini op�teanarhije, neljudskosti i varvarstva. Prica o Ruti kao da je htela da nas podseti

da je u doba sudija, uprkos svemu, postojao obican svet po�tenih ljudi, koji suu op�tem haosu uspeli da sacuvaju moralnu cistotu, prirodnost i ljudskodostojanstvo.l pored toga �to su redaktori Biblije prilagodavali istoriju svojim^/erskimte�njama, Knjiga o sudijama omogucava nam da stvorimo prilicno jasnu sliku opolitickim prilikama posle smrti Isusa Navina. Doznajemo, pre svega, da ideja orasnom jedinstvu, koju je Izrailjcima nametnuo Mojsije, a podr�ao Isus Navin,nije izdr�ala probu vremena. Prasemitska plemenska organizacija, zasnovana nakrvnoj povezanosti, bila je jo� uvek previ�e vitalna da bi ustuknula cak i unovim uslovima �ivota na stalnim prebivali�tima.Pojedina plemena imala su svoje vlastite obicaje, cak su i govorila doneklerazlicitim narecjima. Posle smrti Isusa Navina kad vi�e nije bilo zajednickogvode, ponovo su do�le do izra�aja stare mr�nje, predrasude i separatistickete�nje. Toj pojavi pogodovala je i cinjenica da se, usled raspada prvobitnezajednice i produbljivanja klasnih razlika, nekada�nje izborno rodovsko stare�instvo pretvorilo u naslednu aristokratiju. Plemenski i rodovski poglavaridodelili su sebi titule kne�eva ili "pretpostavljenih", i nadimke "silni" ili"plemeniti". Upravo ti privilegovani slojevilegende

poceli su medu sobom da se takmice i doveli su ne samo do razbijanja izraelskogzajedni�tva, vec i do bratoubilackih borbi. Za Izrailjce je to, dakle, bioperiod politickog haosa i samovla-�ca. U Knjizi o sudijama citamo: "U to vrijemene bje�e cara u Izrailju: svaki cinja�e �to mu bija�e drago" (17, 6). DanijelRops, u knjizi Od Avrama do Hrista, pravilno pi�e: "Istorija Izrailja u to vremeraspada se na toliko istorija koliko ima plemena".Raspad izrailjske zajednice na dvanaest zavadenih plemena bio je utolikoopasniji �to je Isus Navin samo delimicno osvojio Hanan. U samom srcu zemljenezavisnost su sacuvala sna�na hananska plemena, koja su dr�ala utvrdene gradovei najplodnije doline. Izrailjci su se u pocetku naseljavali po malo nastanjenimplaninskim terenima, gde su, kao stocari, vodili po-lunomadski �ivot. Nisugradili kuce, vec su �iveli u �atorima i drvenim kolibama. Samo u retkimslucajevima osvajali su zemlju oru�jem, bila je to uglavnom postepena, mirnainfiltracija stocara nomada.Pojedina izrailjska plemena, prepu�tena sama sebi, nisu, naravno, mogla dastupaju u borbu s vladarima susednih hanan-skih dr�avica. Da bi mogla da senastane u obli�njim oblastima, cesto su morala priznavati njihovu hegemoniju iplacati im danak. Ta ekonomska i politicka zavisnost cesto se pretvarala uugnjetavanje, kuluk i ropstvo. U Knjizi Postanje citamo o plemenu Isaharovom :"Isahar je magarac jak u kostima... sagnuce ramena svoja da nosi, i placacedanak". Knjiga o sudijama je zapravo zbirka prica o podjarmljenim izrailjskim plemenima,koja su dugi niz godina trpela ropstvo i najzad se dizala u oslobodilacku borbupod vodstvom svojih narodnih junaka, zvanih sudijama. Biblija na�iroko prica o�estorici istaknutih sudija i nabraja �est manje znacajnih, o kojima ni�ta osimimena ne znamo. Sudije su se na hebrejskom zvale �ofetim od glagola �afat - suditi. Ali njihovedu�nosti nisu se samo ogranicavale na sudske poslove. Bila je to veoma starasemitska titula koja je pripadala najvi�im administrativnim cinovnicima. Ufenickim gradovima svake godine su birani namesnici kolonija, zvani sufetes. Kadse Kartagina odvojila od svoje fenicke matice i postala suverena trgovacka sila,na njenom celu su i dalje bili sufetes, koje je svake godine birala trgovackaplutokratija. Ponekad, za vreme meduvla�ca, birani su i u gradovima-dr�avamaFenikije. Tako im

je, na primer, u Tiru povereno kormilo dr�ave od 563. do 556. godine pre na�eere. U Bibliji to pitanje izgleda ne�to drugacije. Izrailjske sudi-je tamo uglavnomnastupaju kao hrabre vode ustanaka ili hajduci, a samo uzgredno kao gradanskiupravnici. Bili su pre vojni diktatori, koji su, zahvaljujuci licnim vrlinama,sticali veliki autoritet medu svojim saplemenicima i u povoljnom trenutku vodiliih u oslobodilacku borbu. Njihova vlast najce�ce nije izlazila iz okvira jednogplemena, iako je nekima po�lo za rukom da stvore privremene saveze nekolikoplemena za borbu s hanan-skim ugnjetacima. Posle sticanja nezavisnosti, sudijesu kao narodni junaci vladali do kraja �ivota, ali su, posle njihove smrti,plemena kojima su upravljale u vecini slucajeva ponovo padala pod hananskijaram.Daleko opasnije od politickog ropstva bila je cinjenica �to su Izrailjci lakopodlegali uticaju hananske kulture i religije, zbog cega im je pretiloodnarodenje. Iz Knjige o sudijama ne mo�e se dovoljno pouzdano zakljuciti za�toje bilo tako. Obja�njavajuci tu pojavu sa stanovi�ta puritanskog jehovizma,redaktori Biblije prikazali su Hanance kao iskvaren i varvarski narod, koji jeslavio sraman i razvratan verski kult. Zbog toga se postavilo pitanje kako semoglo dogoditi da se izrailjska plemena, vaspita-na u duhu Mojsijevih moralnihpropisa, tako lako uvuku u tu navodno nedostojnu religiju.Odgovor na to pitanje nije bio moguc, sve dok se na�e znanje o Hanancimaoslanjalo uglavnom na ono �to nam pru�a Biblija. Preokret po tom pitanjunastupio je tek zahvaljujuci arheolo�kim otkricima u Palestini. Na osnovuiskopina utvrdeno je da su Hananci stvorili visoko razvijenu materijalnukulturu, koja nije mnogo zaostajala za kulturom Egipta, Sirije i Mesopotamije.Mnogi gradovi bavili su se trgovinom i zanatstvom, ponosili su se velelepnimgradevinama i trgovima, odr�avali su trgovacke i kulturne veze sa drugimdr�avama. Pored zemljoradnje i stocarstva cvetalo je i povrtarstvo. Svuda uzemlji mogli su se vide-ti bri�ljivo negovani vocnjaci sa urmama, maslinama,smokvama i narovima, po padinama bre�uljaka u suncu su se kupali vinogradi, a udolinama je raslo svakovrsno povrce. Poznato je da su Hananci u Egipat izvozilivino, maslinovo ulje i povrce.Arheolo�ka nalazi�ta svedoce i o visokom nivou umet-nosti i zanatstva. U ru�evinama hananskih gradova pronadene227 su originalne izvajane statuice bogova i boginja, svetovni potreti, zlatni isrebrni nakit, bareljefi u slonovaci, posude od fajansa s figuralnim ornamentimai precizno izgravirani predmeti za svakodnevnu upotrebu, kutijice, bocice,bode�i, sekirice, oru�je i svakojaka keramika. Faraon Tutmes III saop�tava ujednom od sacuvanih zapisa da se njegov ratni plen u Palestini sastojao od mnogozlatnog i srebrnog posuda. U Bet �anu otkopana je iz ru�evina cuvena kamenaskulptura koja predstavlja dva lava kako se bore. Hanan je, osim toga, bio cuveni po divnim tkaninama, bojenim izuzetno cenjenom domacom purpurnom bojom.Kao �to smo ranije istakli, u XII veku pre na�e ere ha-nanska kultura nalazilase vec u periodu opadanja. Ali i pored toga, morala je izvr�iti izuzetan uticajna izrailjske nomade, koji su cetrdeset godina �iveli u primitivnim pustinjskimuslovima. Sa svojim gusto naseljenim gradovima, punim velelepnih gradevina iducana, Hananci su nesumnjivo imponovali tim prostim stocarima. Zato se ne trebacuditi onome �to o Izrailjcima govori Biblija: "l �enjahu se kcerima njihovijemi udavahu kceri svoje za sinove njihove...", jer su takve rodbinske vezeverovatno smatrali za dru�tveni uspeh.Ali za hananske dr�avice koje nisu uspele da se odbrane, invazija Izrailjacapredstavljala je katastrofu. Iskopine iz tog vremena otkrivaju uocljiv pad nivoazanatstva, a jo� vi�e gradevinarstva. Na ru�evinama hananskih gradova osvajacisu podizali sirotinjske kuce od poljskog kamena, bez odvoda za ki-�nicu.Izrailjska plemena nisu, naravno, mogla u pustinji da steknu iskustvo ugradevinarstvu. Osim toga, to im nije dozvoljavalo njihovo patrijarhalno

demokratsko dru�tveno uredenje: velike gradevine i odbrambeni sistemi mogli suse tada graditi samo u feudalnim uslovima, primenom koordinisanog prisilnog radapodjarmljenih narodnih masa. Izrailjci su jo� dugo ostali slobodni pastiri;njihovo plemensko stare�instvo bilo je, dodu�e, vec nasledno, ali nije imalotako neogranicenu vlast kao �to su imali vladari hananskih gradova.Prodiranje tudinskih plemena na teritorije koje su naseljavali Hananci moralo jeda izazove dubok privredni potres. Hananski gradovi napredovali su uglavnomzahvaljujuci medunarodnoj trgovini. Zato je, cim su osvajaci presekli karavanskeputeve, nastupio postepeni zastoj u trgovini, i, ono �to za tim sledi, op�tesmanjenje blagostanja.228 Zenon Posledice privrednog sloma osecale su jo� nekoliko ve-kova. Kada je Solomonzapoceo izgradnju Jerusalimskog hrama, morao je da dovede zanatlije, umetnike igradevinare iz fenickog grada Tira. Tek zahvaljujuci njegovoj preduzimljivostiponovo je o�ivela trgovina i gradovi su se izvukli iz bede, a neki od njih, kaoJerusalim, mogli su se na kraju takmiciti i sa gradovima Sirije i Egipta.Kao �to vidimo, arheolo�ka otkrica su na veoma iznenadujuci nacin osvetlilaulogu koju su u Hananu odigrali izrailjs-ki osvajaci. Ali bez odgovora je ostalopitanje za�to ih je tako lako privukla hananska religija, o kojoj su seredaktori Biblije uvek izra�avali recima punim gnu�anja i osude.Tek godine 1928, kad su u severnoj Siriji otkrivene ru�evine fenickog gradaUgarita, nastupio je i u tom pogledu odlucujuci preokret. U njima je pronadenonekoliko stotina tablica s klinastim pismom, sa dokumentima, izmedu ostalog, ina ugaritskom jeziku. Po�to su de�ifrovane, ispostavilo se da su to uglavnomreligiozni tekstovi: himne, molitve i mitolo�ke poeme.Te tablice su otkrice od velikog naucnog znacaja, jer se na osnovu njih najzadmoglo otrgnuti od pristrasne biblijske verzije i rekonstruisati hananskureligiju onakvu kakva je zaista bila.Ali, �ta je fenicanska religija imala zajednicko sa Hana-ncNlia? Utvrdeno je,pre svega, da su Fenikija i Hanan predstavljali jedinstven kulturni, religijskii etnicki prostor. Hananski narodi prete�no su govorili fenickim jezikom ilinjemu veoma srodnim narecjima. Osim toga, verovali su u iste bogove kao istanovnici Tira, Biblosa ili Ugarita. Dakle, sve �to je procitano na tablicama sklinastim pismom, moralo se odnositi i na kult koji se slavio u Hananu.Fenicani, semitski narod moreplovaca, trgovaca i putnika, jo� u trecemmilenijumu pre na�e ere nastanio se na obali Sirije. Njihovi lucki gradovi, Tir,Biblos i Sidon, bavili su se pomorskom trgovinom. Fenicke lade stizali su doseverozapadnih obala Afrike i do Engleske, a izgleda da su oplovili i africkikontinent. Od kolonija koje su fenicki trgovci osnovali du� obale Sredozemnogmora, proslavila se Kartagina, koja se odvojila od svoje maticne dr�ave i kaosuverena pomorska sila borila se na �ivot ili smrt sa Rimskom imperijom.Tokom svoje duge istorije, Fenicani su dostigli veoma229 visok stepen kulturnog razvoja. Bez obzira na mesopotamske i egipatske uticaje,to je bila originalna kultura. U fenickim gradovima cvetali su arhitektura,zanatstvo i umetnost. Putem trgovacke razmene, proizvodi umetnickog zanatstvadopirali su do svih kutaka tada�njeg sveta. Ali najvece dostignuce Fenicana bioje pronalazak pisma zasnovanog na alfabetskom sistemu.Arheolo�ke iskopine u Ugaritu pokazale su da religija staroga Hanana nije bilatako gadna, kao �to su se trudili da nas ubede redaktori Biblije. Svet bogova,koji nam se u tim dokumentima otkriva, bogat je i slikovit, pun poezije idramaticnih sukoba. Bogovi i boginje, koji se u njima pojavljuju, razdirani susvim strastima obicnog smrtnika, vole, mrze, bore se medusobno, pate i umiru.Nije to, naravno, religija koja propoveda visoka moralna nacela. Kao i svividovi drevnog politeizma, izra�avala je naivne predstave coveka o tajanstvenomsmislu vasione i dramu ljudskog �ivota s njegovim licnim i dru�tvenim sukobima.

Fenicki religiozni epovi ponekad �ivo podsecaju na Homera. Evo fragmenta kojiopeva Bala:Podi�e pehar carobnog napitka,Ustade, radosno kliknu i zapeva,Prateci se na cimbalu, peva�e divnim glasom,Pope se zatim na vrh gore Zapon,Vide kcer svoju Padriju, boginju svetla,l kcer Taliju, boginju ki�e...Najvi�e fenicko bo�anstvo bio je El. To je bio krvo�edan bog, kao opsednut besomuni�tenja, a u isto vreme dobar i milostiv. Ali najvecu slavu u�ivao je, kao �toznamo, Bal, bog �etve, ki�e i plodnosti stoke. Njegova �ena bila je boginjaljubavi i plodnosti Astarta, jedna od najpopularnijih boginja Staroga sveta,slavljena u Hananu i pod imenom A�era.Bal je bio bog sumersko-akadskog porekla. Kod naroda Istoka javlja se podrazlicitim imenima. Fenicani ga zovu i Ta-muz ili E�mun, u Egiptu ga srecemo kaoOzirisa, a Grci ga slave kao mladog Adonisa.Kao �to proizlazi iz Knjige proroka Jezekilja, kult Tamuza postojao je jo�godine 590. pree na�e ere u dvori�tu Jerusalimskog hrama. Tamo doslovno citamo:"l odvede me na vrata Zenon y&doma Gospodnjega koja su sa sjevera; i gle, �ene sjedahu i plakahu za Tamuzom."O popularnosti toga boga svedoci najvi�e to �to je njegovo ime veoma cestocinilo glavni sastavni deo fenickih, izra-iljskih i kartaginskih imena. Jedan odsudija dobio je nadimak Jeroval, sin kralja Saula nosio je ime Esval, a najvecijunaci Kartagine bili su Hazdrubal i Hanibal.U Tiru su Bala simbolizovala dva stuba, zlatni i srebrni. Narodna ma�ta docnijeih je prenela daleko na zapad, u Gibraltarski moreuz, a Grci su ih uneli u svojelegende kao "Herku-love stubove".Za kult Bala bile su vezane velicanstvene svecanosti i verske povorke, koje nadramatican nacin prikazuju mitsku sudbinu ovoga boga. Pocetkom jeseni bog smrtiMot odvlacio je Bala u podzemlje, �to je prouzrokovalo zamiranje prirode idolazak zimskog doba. Hananski narod je oplakivao umrlog boga, izra�avajuciocajanje razdiranjem odece, sakacenjem tela i tu�balicama. Ali u prolece jeboginja plodnosti Astarta vodila po-bednicku borbu s Motom i izvodila svoga mu�ana zemlju. Tada su ratari u cast vaskrslog boga plodnosti priredivali veselepovorke pevajuci himne i ple�uci uz pratnju tamburina.Mit o smrti i vaskrsenju boga �etve igrao je veliku ne samo kod Fenicana iHananaca. Setimo se, na primer, egipatskog kulta Ozirisa i boginje Izide, grckihmisterija vezanih za bogirau Demetru i njenu kcer Persefonu, frigijske boginjeKibele i njenog mladog mu�a Atisa, kao i misticnih obreda u cast Afrodite iAdonisa u helenistickoj epohi.Zanimljiv opis ovog poslednjeg kulta daje nam u svojim secanjima grcki pisacLukijan Samosacanin (II vek na�e ere): "Posetio sam veliki Afroditin hram uBiblosu u kome su vr�eni obredi u slavu Adonisa. U spomen na njegove patnjeljudi se udaraju u grudi, jadikuju i vr�e razne ritualne cinove, a po celojzemlji se razle�e kuknjava. Posle plakanja i tu�aljki prireduju Adonisu pogreb,kao da je umro. A sutradan bacaju pesak u vazduh i briju glave slicno kao iEgipcani kad umire Apis. A �ene koje nece da im se obrije glava placaju ovakvukaznu: jednoga dana vr�e blud s tudim mu�karcima, a nagradu za to �rtvu-juAfroditi". Pored Bala najvecu slavu u Hananu u�ivala je boginja plodnosti Astarta. Bila jeto tipicna "boginja-majka", koja se po

javljuje i u mnogim drugim religioznim kultovima. U Bibliji nosi ime Astarota io�tro je �igosana, po�to je u njenom kultu naglasak stavljan na seksualizam kaoglavni aspekt �ivota, �to je na�lo izraz u sakralnom bludu. Hramovi su vr�iliulogu javnih kuca u kojima su se "posveceni" - i mu�karci i �ene - bavili

prostitucijom. Darovi za njihovu slu�bu i�li su u kasu hrama, kao �rtva zaboginju. Taj ritual bio je, u su�tini, naivna manifestacija osecanja prostognaroda, koji je culnost smatrao sa ne�to sasvim normalno u svom �ivotu i zato utome nije video ni�ta nemoralno. Kult Astarte nije, dakle, svedocio o razvratu irazuzda-nosti hananskog naroda, kako ga u Bibliji predstavljaju strogepristalice jehovizma.U plejadi fenicko-hananskih bogova bio je, ipak, jedan bog koji je opravdanomogao da izazove zgra�anje. Poznat nam je pod imenom Moloh. To je iskvarenasemitska rec meleh, �to jednostavno znaci "car". U Uru sumerskom nazivan jeMalkum, kod Amonaca Milkom, u Siriji i Vavilonu Malik, a u Tiru i KartaginiMelek-Kart, �to znaci "car grada".Mracna strana njegovog kulta bilo je to �to su njegovi poklonici prinosili na�rtvu ljude, a narocito novorodencad. Po tim jezivim obredima narocito je bilapoznata Kartagina. Arheolo�ka istra�ivanja pokazala su da su u Hananunovorodencad prino�ena na �rtvu jo� dugo po�to su ga osvojili Izrailjci. U Gezeru je nadeno citavo groblje novorodencadi. Na kostima su nadeni jasni tragovivatre. Male �rtve stavljane su zatim u cupove s glavom nadole i pokopavane uzemlju.Hananska religija bila je tesno povezana sa rasporedom radova zemljoradnickogstanovni�tva i te�ila je da objasni tajnu ritmicnog radanja i umiranja prirode.To je upravo i bio razlog za�to su Izrailjci tako lako podlegli njenoj cari.Prelazeci sa nomadskog nacina �ivota na obradivanje zemlje, morali su da se ucezemljoradnji od Hananaca. Od njih su saznali i to da treba slaviti mesne bogove,da bi se obezbedila dobra �etva. Izrailjski zemljoradnik duboko je osecao potrebu da se osloni na razumljive iblagonaklone bogove, od kojih je s pove-renjem mogao tra�iti ohrabrenje usvakodnevnim �ivotnim brigama. Slikovit i pun sjajnih prizora, ritual vezan zakult Bala i Astarte, sna�no je delovao na njegovu ma�tu i vi�e odgovaraonjegovoj primitivnoj prirodi od puritanske Mojsijeve religije.Ti ekonomski i psiholo�ki motivi, koji le�e u osnovi ot232 padni�tva, doveli su do toga da jehovisti zapravo nikada nisu uspeli da iskorene"idolopoklonstvo". U Knjizi o sudijama (10, 6) citamo da Izrailjci "slu�i�eValima i Astarotama, i bogovima Sir-skim, i bogovima Sidonskim, i bogovimaMoavskim, i bogovima sinova Amonovijeh i bogovima Filistejskim; i ostavi�eGospoda i ne slu�i�e mu".Dokle god je izrailjski ratar obradivao zemlju, dotle niti je hteo, niti jemogao da se odrekne kulta hananskih bogova. Povremeno je davao Jehovi ono �to muje pripadalo, ali istinski bliski bili su mu zemljoradnicki bogovi, koji su odnezapamcenih vremena vladali u Hananu. U Knjizi proroka Osije (2, 5-8), kojapotice iz VIII veka pre na�e ere, nalazi se jedan fragment koji sjajnoobja�njava te prakticne motive: "...sramoti se roditelj-ka njihova; jer govori:ici cu za milosnicima svojim koje mi daju hljeb moj i vodu moju, vunu moju i lanmoj, ulje moje i pice moje... Jer ona ne zna da sam joj ja davao �ito i vino iulje, i umno�avao joj srebro i zlato, od kojega nacini�e Vala".Taj fragment svedoci kako se medu Izrailjcima duboko ukorenio kult hananskihbogova. Iz Biblije proizlazi da je postojao tokom nekoliko vekova jevrejskeistorije i da je pre�iveo cak i propast Jerusalima godine 571. p.n.e.U Knjizi o sudijama citamo da je Joas, otac junaka Ge-deona, imao kod sebe�rtvenik Bala. Kada ga je Gedeon uni�tio i na .|. mestu postavio Jehovin oltar,Izrailjci su se toliko rasr-dili da su zahtevali njegovu smrt. Ali je i samGedeon posle po-bede nad neprijateljem naredio da se izlije zlatni efod, odnosnoneki hananski kultni predmet. Iz te iste knjige doznajemo da su stanovniciSihema za finansiranje Avimelehovog prevrata uzeli sedamdeset sikala zlata izkase Balovog hrama.U Mispi su otkopane na maloj razdaljini ru�evine dva hrama, Balovog i Jehovinog,koji poticu iz IX veka pre na�e ere. Ali zacudujuce je bilo to �to je u

ru�evinama oba hrama pronadeno mno�tvo statueta boginje Astarte. Arheolozi suposumnjali da su Sihemljani nacinili od nje Jehovinu suprugu. Nije to takoneverovatna pretpostavka kao �to mo�e na prvi pogled da izgleda. Da jesinkretizam takve vrste kod Izrailjaca bio moguc, imamo dokaz u kasnijoj epohi.Posle propasti Jerusalima, jedna grupa judejskih izbeglica nastanila se naegipatskom os-trvu Elefantini, koje le�i iznad prve katarakte Nila, kod Asuana.Tamo su sagradili zajednicki hram za Jehovu i njegovu �enu<Bi6(ijs%eGyenJe--------------------------------------------------------------------------

Astartu, koja je nosila hanansko ime Anat-Jahu.Mo�da je i u Silomu, tada�njoj prestonici jehovizma, za vladavine prvosve�tenikaIlija, postojao kult Astarte. Jer u Prvoj knjizi Samuilovoj (2, 22) citamo: "AIlije bija�e vrlo star, i cu sve �to cinjahu sinovi njegovi svemu Izrailju, ikako spavahu sa �enama koje dola�ahu gomilama na vrata �atora od sastanka". Kao�to mo�emo da zakljucimo iz Knjige proroka Isaije (8,3), ovaj prorok je oti�ao uJerusalim u jedan od hananskih hramova, da dobije dete sa sve�tenicom boginjeAstarte. Za vladavine cara Solomona, u Jerusalimskom hramu pored Jehove sjavljeni su iBal i Astarta, kojima su postavljeni posebni oltari. Cak i posle preporodajehovizma, za vladavine Josijine i nakon njegove smrti, godine 609. pre noveere, nije bilo moguce da se uni�ti kult hananskih bogova. To je, na svojezaprepa�cenje, utvrdio prorok Jeremija, kada je stigao u Jerusalim, koji suopusto�ili Egipcani i Vavilonci. Po ulicama je sretao decu koja skupljaju gorivoda im ocevi raspale vatru u cast "boginje neba", dok su �ene pekle svetekolacice sa utisnutim Astartinim likom. Na prigovore proroka, ljudi su odgovarajda moraju prinositi �rtve boginji, da im ne bi uskratila hranu. �alili su se daih pogadaju sve same nesrece od kada je Josija poku�ao da uni�ti kult Astarte:Jerusalim su opusto�ili Haldejci, deo stanovni�tva odveden je u Mesopotamiju, adeo se morao skloniti u Egipat. Utuceni Judejci nisu ni najmanje poverovali uJere-mijino obja�njenje da su sve te katastrofe i nevolje kazna zaizdaju Jehove.Hananska religija morala je uticati na biblijsku literaturu. Tako su, na primer,u Psalmu 29. jasno vide tragovi stare ugari-tske himne. Na to ukazuju upadljiveslicnosti u idejama, nazivi navedenih sirijskih gradova i elementi iz ugaritskogjezika. Stihovi od 12 do 15, u petnaestoj glavi Knjige proroka Isaije, doslovnisu citati mitolo�ke poeme pronadene u Ugaritu. Poznato nam je i da su nekebiblijske izreke pisane po uzoru na ha-nanske. Neki istra�ivaci do�li su douverenja da je Pjesma nad pjesmama zbirka liturgijskih tekstova, pevanih u castboga Tamuza. Prema tome, mo�emo s pravom upitati: kojim cudom je u takvim uslovima Mojsijevareligija uspela da se odr�i? Treba, pre svega, imati na umu da se Izrailjci,slaveci hananske bogove, zapravo nikad nisu odrekli svoga plemenskog boga. Umnogim mestima stajali su, jedan pored drugog, hramovi Jehove i Bala. Neki carevi,na primer, Solomon i Ahav, podigli su hram hananskim bogovima, �to im nijesmetalo da i dalje ostanu Jehovini poklonici. Bio je to, dakle, sasvim izrazitpoliteizam, u kojem je Jehova, u zavisnosti od prilika, zauzimao manje ili vi�eznacajno mesto u plejadi drugih bogova.U to vreme velikog nereda postojali su bez sumnje i krugovi nepokolebljivihJehovinih pristalica, koji se nisu prepustili op�tem talasu otpadni�tva, pa su svremena na vreme cak i ustajali u odbranu svoje religije. Kada je �ena kraljaAhava, Jezavelja, progonila proroke jehovizma, carski sluga Avdija "uze... stoproroka, i sakri ih, po pedeset u jednu pecinu, i hrani ih hljebom i vodom"(Prva knjiga o carevima, 18, 4).

Osim sve�tenika i Levita, odr�anju stare Mojsijeve vere doprinela su u izvesnojmeri i bratstva pobo�nih ljudi koji su se zavetovali Jehovi. Vec znamo zanazireje, po�to je njima pripadao i Samson. Nazireji nisu pili vino, nisu sebrijali, nisu jeli ritualno necista jela i nisu smeli dodirivati mrtvace.Mnogo zanimljivije je rehavitsko bratstvo. To su bili potomci Rehavljevog sinaJonadava, koji je za vladavine cara Ahava napadao Balove poklonike. Rehavitinisu pili vino, nisu se bavili zemljoradnjom ni sadili vinograde, �iveli su u�atorima primitivnim pastirskim �ivotom, suprotstavljajuci se na taj nacinurbanorrni�ivotu Hananaca i lo�im dru�tvenim i verskim posledi-cama koje iznjega proisticu. Te�nja za ocuvanjem pastirskog nacina �ivota iz Mojsijevihvremena bila je, naravno, nerealni anahronizam i zato rehavitsko bratstvo nikadnije uspelo da se ra�iri medu Izrailjcima.Docnije, za vladavine judejskog cara Ohozije (640-609. g. p.n.e.), jerusalimskisve�tenici pre�li su u odlucujuci napad protiv otpadni�tva. Bilo im je, presvega, stalo da uspostave teokratske dru�tveno uredenje i da preuzmu stvarnuvlast u ime Jehove. U osnovi su ih, dakle, vodili politicki ciljevi. U verskimzapovestima naglasak su stavljali na spolja�nje vidove kulta, na po�tovanjeobreda i rituala. Tek pod uticajem moralnog ucenja proroka, Izrailjci su postepeno produbljivalisvoju religiju, dok je na kraju nisu uzdigli na nivo cistog, etickog monoteizma.U njihovim verovanjima Jehova postaje jedini, univerzalni bog vasione. Jevrejskimonotei-zam je, prema tome, konacni i prilicno kasni rezultat mukotrpnogs istorijskog puta kroz vekove lutanja, patnje i politickih katastrofa.Za vreme sudija, Izrailj je prolazio kroz period gradanskih ratova i slabljenjaverskih veza. Potresnu sliku tih unutra�njih prilika daju nam narocito triprice: pokolj plemena Jefre-movog na gazu Jordana, istrebljenje skoro celogplemena Venijaminovog i krvavi Avimelehov prevrat.Poslednja prica zaslu�uje posebnu pa�nju, s obzirom na to da nam pru�a dodatneinformacije o klasnoj strukturi izrailj-skog dru�tva i politickim strujama, kojepredstavljaju nagove�taj kasnijeg monarhistickog uredenja.U Knjizi o sudijama (8, 22) citamo: "Potom reko�e Izrailjci Gedeonu: budi namgospodar ti i sin tvoj i sin sina tvojega, jer si nas izbavio iz rukeMadijanske".Ali Gedeon ne prihvata ponudenu carsku krunu, iako je prakticno postao naslednivladar. U svojoj prestonici vladao je kao tipicni istocnjacki despot, dr�eciveliki harem nalo�nica, s kojima je imao sedamdeset sinova.Za�to, onda, nije hteo i formalno da primi carsku titulu? Nema nikakve sumnje daje tada medu Izrailjcima postojala izvesna grupa ljudi koja je u monarhistickomuredenju videla jedini izlaz iz anarhije i spas od propasti. Samo je centralizovana vlast mogla da dovede do ujedinjenja izrailjskih plemena u zajednickifront protiv rastuce opasnosti od neprijateljskih hananskih naroda. Ali jeocigledno da su monarhisti bili u manjini. �iroke narodne mase bojale su sedespotizma i grcevito se dr�ale plemenske podvojenosti. Gedeon je sigurno imao uvidu ta raspolo�enja i zato je odbio krunu. Uostalom, mogao je to sebi dadopusti, jer je, zahvaljujuci svom licnom autoritetu, i tako imao neogranicenuvlast nad podredenim plemenima.Slucaj Avimeleha pokazuje nam koliko je sna�na bila opozicija protivmonarhisticke ideje i u kojim dru�tvenim slojevima se ona najvi�e uvre�ila.Avimeleh zapravo i nije bio car, vec uzurpator, koji je osvojio vlastzahvaljujuci pomoci svoje rodbine u Sihemu. Sredstvima koja je od njih dobio,zavrbovao je najamnike, pobio bracu po ocu i necuveno krvavo vladao.Ali na prestolu se odr�ao samo tri godine. Poziv na ustanak dao je isti tajgrad, Sihem, koji mu je mnogo pomogao da izvr�i prevrat. Za�to ba� njegov rodnigrad? Ako pa�ljivo procitamo odgovarajuce biblijske stihove, dobicemoneocekivano

jasan odgovor.U Knjizi o sudijama (9, 6) citamo sledece: "Tada se skupi�e svi Sihemljani i savdom Milov, i otido�e i postavi�e Avimeleha carem kod hrasta koji stoji uSihemu". Dom Milov nije bio poseban grad, vec aristokratska cetvrt, koja donekle odgovaragrckom akropolju. Arheolozi su otkrili takve delove grada ne samo u Sihemu, veci u Jerusalimu, i drugim palestinskim gradovima. To je najce�ce bio nasip odzemlje i kamenja, opasan odbrambenin zidom, iza koga su se nalazile palatedostojanstvenika i aristokratskih rodova.Nadeno je, dakle, re�enje zagonetke. Doznajemo, pre svega, koliko je izrailjskodru�tvo vec tada bilo klasno raslojeno. Iz te informacije neosporno proistice dasu monarhisti prete�no bili predstavnici privilegovanih slojeva i da su ba� oniizdigli na presto Avimeleha. Sve sumnje po tom pitanju otklanjaju stihovi 23. i

24. prethodno pomenutog poglavlja. Oni nas obave�tava-ju da "... Sihemljaniiznevjeri�e Avimeleha, da bi se osvetila nepravda ucinjena na sedamdeset sinovaJerovalovijeh, i krv njihova da bi do�la na Avimeleha brata njihova, koji ihubi, i na Sihemljane, koji ukrijepi�e ruku njegovu da ubije bracu svoju". Jednomrecju, pobuna grada Sihema bila je narodni ustanak ne samo protiv uzurpatora,vec i protiv vlastitih velika�a. Imala je, dakle, izrazit karakter dru�tvenerevolucije. Iz njenog toka mo-�ern| da zakljucimo da se narod borio neobicno�estoko i s prezirom prema smrti. O masovnosti i narodnom karakteru ustankagovori nam i cinjenica da su u borbi uce�ce uzele cak i �ene. Avimeleha jesmrtno ranila �ena, koja je na njega bacila kamen sa vrha opsednute kule.Posle Avimelehovog pada protecice jo� dosta vremena dok se izrailjska plemenaodluce na izbor zajednickog cara. l to tek pred rastucom opasno�cu odFilistejaca. Ali cak i tada, kao �to se mo�e zakljuciti iz povesti Samuilove,opozicija protiv monarhije bila je i dalje jaka i aktivna, lako je Knjiga osudijama u svom dana�njem redakcionom obliku relativno kasna tvorevina, u tekstuimamo vi�e dokaza da su joj kao osnova cesto slu�ili stari dokumenti iistorijska predanja.Kao primer mo�e da nam poslu�i prica o Devori, izra-iljskoj prorocici ipesnikinji. U njoj su spojena dva posebna, a po sadr�aju cak i protivrecnaizvorna dokumenta: prica u prozi, i pobednicka himna junakinje. U prozi jeprotivnik Izrailja asorski car Javin, dok je Sisara samo njegov vrhovni komandant. U poemi, pak, Javinse uop�te ne pominje, a Sisara se javlja kao suvereni vladar. Su�tinska razlikapojavljuje se i u prici o Sisa-rinoj smrti: u proznom delu umoren je stra�nomsmrcu za vreme sna, a u poemi je ubijen s leda dok je pio mleko.Lingvistickom analizom utvrdeno je da je ova turobna pobednicka himna, punazveketa oru�ja, ipak zavr�ena divnim ljudskim akcentom u opisu straha Sisarinemajke, jedna od najstarijih zaostav�tina jevrejske litereature. Cak sepretpostavlja da je nastala u vreme opisanih dogadaja i da zato predstavljaautenticnu sliku Izrailjaca u najranijem razdoblju njihovog naseljavanja uPalestini. Drevni tragovi kriju se i u prici o Jeftajevoj tragediji. Ne mo�e biti sumnje daje �rtvovanje kceri na Jehovinom oltaru bio obicaj koji vodi poreklo iznajdrevnijih epoha ljudske istorije.Neki istra�ivaci, zbunjeni cinjenicom da je jedan od biblijskih junaka pociniotakvo varvarstvo, izneli su pretpostavku da Jeftajeva kci u stvari nije bilali�ena �ivota, vec da je posvecena za sve�tenicu u jednom od, brojnih u tovreme, ilegalnih Jeho-vinih svetili�ta. Po njima je i pogrebna povorkaIzrailjki, koje oplakuju smrt devojke, zapravo obred u slavu boginje plodnostiAstarte, pozajmljen od Hananaca.Ali jevrejsko predanje nikada nije tumacilo Jeftajevu �rtvu u simbolicnomsmislu. Jevrejski istoricar Josif Flavije (l vek n. e.), kao i vavilonski Talmud(VI vek n.e.) uzimali su Jeftajevu �rtvu doslovno, kao istorijski istinitu

cinjenicu, lako Biblija o�tro osuduje �rtvovanje ljudi kao stra�an zlocin,Jeftajev postupak nije bio usamljen. Tako je, na primer, prorok Samuilo nakomade isekao cara Agaga pred Jehovinim oltarom, a David je obesio sedamSaulovih sinova da odvrati od zemlje glad. Bio bi bez sumnje anahronizam kadabismo na te cinjenice primenili dana�nja moralna merila ili eticke norme prorokaiz doba kristalizo-vanog monoteizma. Naime, ne smemo nikada da zaboravimo okakvoj arhaicnoj epohi se tu radi. To je bio XII, XI ili X vek pre na�e ere, vekIfigenije i Klitemnestre, trojanskog rata i njegovog ucesnika kritskog kraljaIdomeja, koji je Posejdonu prineo na �rtvu sina u zahvalnost sa spasenje izmorske bure. Tada�nja jevrejska plemena u duhovnom razvoju nisu se nalazila nivi�e, ni ni�e od drugih naroda svoje epohe, izmedu ostalog ni od Doraca iAhajaca.O2O Veoma zanimljiv primer spajanja starijih i novijih motiva u jednu narativnucelinu je prica o vernoj Ruti. Brojni arhaizmi u tekstu govore u prilog toga daje predanje nastalo veoma kasno, ve-rovatno nakon povratka iz vavilonskogropstva. Neki biblisti su do�li do uverenja da je ona neka vrsta politickogpamfleta, u kome se uz pomoc alegorije izra�ava protest protiv drakonskihJezdrinih i Nemijinih mera, koji ne samo �to nisu priznavali me-�ovite brakove,vec su iz Jerusalima cak i proterivali strankinje kojima su se Jevreji �enili.Autor price hteo je da podseti judejske fanatike da je Ruta, prababa najvecegizrailjskog cara Davida, bila Moavka i da su, dakle, me�oviti brakovi nepravednoosudivani. Ukoliko je zaista bilo tako, onda je autor morao da iskoristi daleko starijupricu na tu ili slicnu temu, jer su obicaji koje je opisao vec iza�li iliizlazili iz upotrebe u poslevavilonskoj epohi.Pravo na sakupljanje preostalog klasja na strnji�tu bila je prastara privilegijasiromaha, udovica, sirocadi i putnika, za-garantovana Mojsijevim propisima. Aliu vreme izvr�ene urbanizacije izrailjskog dru�tva i ucvr�cavanja klasnihrazlika, ovaj stari obicaj retko je po�tovan. Neki proroci, a posebno Amos,Isaije i Mihej, osudivali su bogata�e zbog izrabljivanja sirotinje. "Cujte ovo,koji pro�direte uboge i satirete siromahe u zemlji...!", vice Amos. ^dilicnidru�tveni odnosi prikazani u predanju, gde zemljo-posednici �ive upatrijarhalnoj slozi sa svojim slugama, i prema siroma�nima su milosrdni, vectada su bili pro�lost.Drugi obicaj bio je jo� stariji. Rec je o obicajnom pravu, takozvanom leviratu,iz oblasti bracnog prava. Ono je propisivalo da se udovicom koja nije imala decemorao o�eniti brat umrlog mu�a. U slucaju odbijanja, udovica je cak moglasudskim putem da ostvaruje svoje pravo. Ruta se udala za Voza po leviratu, kojise odr�ao do l veka pre na�e ere.Ali u poslevavilonskoj epohi vi�e nije postojao, vezan za levirat, obicajdavanja obuce u znak odricanja od prava na udovicu najbli�eg rodaka. Taj vecdavno nestali formalni gest sa pravnim posledicama imao je smisla samo dok suljudi bili nepismeni i jo� nisu sacinjavali pravna akta. Uostalom, u svomnajstarijem obliku, taj obicaj je bio veoma drastican. Ukoliko bi rodak odbio daispuni svoju obavezu, udovica mu je skidala cipelu, pljuvala mu u lice i na tajnacin stavljala ga pred dru�tvom

na stub srama. Pokrecuci najzanimljivije aspekte Knjige o sudijama, na-merno smo za sam krajostavili razmatranje Samsonovog lika, s obzirom na to da je prica o njemu nekavrsta uvoda u povest Samuila, Saula i Davida.Samson je bez sumnje legendarna licnost. Po nekim detaljima podseca na sumerskogjunaka Gilgame�a i grckog Her-kula. Neki naucnici cak sumnjaju da je onprvobitno bio neko mitolo�ko bo�anstvo u kultu sunca, koji je u Hananu imaomnogo pristalica. Njegovo ime etimolo�ki je izvedeno iz hebrejske reci �eme� ivavilonske �am�u, �to znaci sunce. Poznato je, osim toga, da se u Bat-�eme�u,

nedaleko od rodnog Samsonovog sela, nalazio hram posvecen bogu sunca. Nije,dakle, iskljuceno da je neki idol, popularan medu Hanancima, bio prau-zorSamsonovog lika.Ali to ne znaci da on nije proizvod jevrejske ma�te. Taj drski kavgad�ija, punborbenog duha, neiscrpan u desetkama i junacina i ne ba� mnogo bistar atleta kakva je to divna, tipicno narodna figura! U njegovim lukavstvima i �ivotnimneprilikama ogleda se sirovi humor jevrejskih pastira i, karakteristicna zaIstok, ljubav prema fantasticnim avanturistickim pricama.Narod je osecao prema njemu simpatiju i sa zadovoljstvom je pricao o njegovimljubavnim avanturama i odu�evljavao se time kako nije davao mira omrznutimFiilistejcima. U Sam-sonu je na�la svoj izraz i slaba politicka svest Izrailjacaiz vremena sudija, vremena anarhije i plemenskih partikularizama. On nijepredvodnik koji, poput drugih sudija, organizuje otpor protiv ugnjetaca. Njegovisukobi s Filistejcima imaju karakter usamljene odmetnicke borbe plahovitogcoveka, koji �eli da se osveti za do�ivljene ili umi�ljene uvrede. Motiv zanjegove postupke nije toliko patriotizam, koliko �elja za licnim obracunom, ltek pred kraj price, njegova licnost se izrazito oplemenila, postaje herojska iistinski tragicna. U tom duboko potresnom zavr�etku kao da le�i nagove�taj novihvremena koja se pribli�avaju, kada ce zavadena izrailjska plemena, pred rastucomopasno�cu od Filistejaca, najzad shvatiti neminovnost ujedinjenja radizajednicke borbe za slobodu.Samsona je obavezivao nazirejski zavet, koji je dat po volji njegovih roditeljadok je bio odojce. U svom �ivotu ispunjavao je, dodu�e, obaveze nazirejstva,nije sekao kosu i nije pio\ 240 vino. Ali, osim toga, nikada se nije rukovodio religioznim pobudama. Za njegase, dakle, ne mo�e reci da je bio borac za je-hovizam. Koliko ima primitivnog ipaganskog u njegovim ljubavnim avanturama s Filistejkama, usamljenim odmetnickimpohodima i moralno veoma sumnjivim smicalicama, zbog kojih je ljudska krv teklau potocima! Nije on bio ni mudri sudija, ni predvodnik svog plemena, nireligiozan covek koji se bojao Boga.Zato izaziva cudenje �to su redaktori Biblije uneli njegovu povest u kanonskeknjige, isticuci ga donekle kao primer koji treba slediti, l ne samo �to su jeuneli, vec su i s drasticnim naturalizmom prikazali stvari koje nikako nespadaju u knjige smatrane za svete. Mo�e, dodu�e, da se ka�e da je Biblija uvekrealna i da uzima �ivot kakav je u stvarnosti. Stvar je u tome �to ona ovogaputa zacudujuce popustljivo gleda na kratke ljubavi Izrailjca sa tudinkama, i�to sa neskrivenim zadovoljstvom odobrava njegove divljacke ispade.Kako se moglo dogoditi da taj neotesani junak narodnih prica bude uveden u dobrodru�tvo vojskovoda, careva i proroka? Mislim da je odgovor jednostavan. Samsonje za Izrailjce postao olicenje herojske epohe borbi sa Filistejcima i tako jeneraskidivo srastao s narodnom tradicijom da ga nije bilo moguce zaobici.Uostalom, borba sa Filistejcima vodila se za opstanak naroda, a samim tim i zaodr�anje izrailjske religije. Zbog^oga je sve �to je Samson uradio u ocimajehovista dobi-jalo smisao i vrednost religijskog cina.Rekli smo vec da je Samson legendarna licnost, ali je prica zasnovana naistinitim istorijskim dogadajima. Oru�ane borbe s Filistejcima pratile suIzrailjce gotovo dva stoleca i zavr�ile se konacnom pobedom cara Davida.O Filistejcima doskora nismo imali mnogo podataka. Sada, medutim, zahvaljujucivelikim arheolo�kim otkricima i de�i-frovanju egipatskih hijeroglifa imesopotamskog klinastog pisma, do�li smo do prilicno tacnih podataka o tome kosu oni bili i odakle su do�li. Ako hocemo da stvorimo sebi predstavu oFilistejcima i da razumemo prilike u kojima su se pojavili u Hananu, moramobolje da upoznamo vreme u kome su �iveli i radili. U tome ce nam pomociarheolo�ka nalazi�ta u pelo-poneskoj Mikeni, na Kritu, u Troji, u Anadoliji,

Siriji, Palestini i Egiptu. Naime, tim nalazi�tima dugujemo ogromno znanje oepohama koje su ranije za nas bile velika nepoznanica.Zigurat u tjpiivi. Crte� prema asirs(@m bardjeju iz Vll V. p.n.e.Zigurat sa hramom boga meseca na vrhu. ija na osnovu isfypina u liru.l\\ ts. A Stenovita obala Mrtvog mora. Snimafjz vazdufia>z& 'Egipatsfy pogrebna povorka. Jres^a iz grobnice.Bobovi izraduju opefe. y~res/(g. iz grobnice egipatsl^gg namesnifg.,godine pre na�e ere1460. Stub sod nad Mrtvim morem Hgjipodseca na cove/(a'EgipatsUg.pe�adija. Drvene figurice nadene u egipatskoj grobnici 1800. godine

p.n.e.'D�amija u ttebronu S^oja se uzdi�e iznad verovatne grobnice Sare., fturama, 'Bitifijsfa mana na grancicamaJordan i Mrtvo more. fotografija iz vazduna.^Sh *»*-.' 'Egipatskg. statua Oiananca s ispisanim prokletstvom, bacenim na hanansi^e.gradove.'Ru�evine palate u utvrdenju CjajZajordansl^a rei^a Arnon, koja se pominje u Vtib&jiZidine Jerifiona Istopimperinom., noj-/starijeg grada uistanji (ofy6000. g. pre na�eere.). 1)rvena figura iz grobnice faraona 1utanl(amcma,'Boginja plodnosti Astarta. lsf<@pina iz UgaritaFigura boga iz Ugaritafigura boginje iz Ugaritaotapana u 9{imruduTvrdava caraSauta. ftrfieoksfy nalazi�te u TeC-eC-fuJu u blizini Jerusafomali Zidplaca ujerusatimu.Rsirci iseljavaju pokoreno stanovnitvo. Crte prema asirsfgm bareljefu

� ,3Iseljavanje stanovnika iz osvojenog grada. Bareljef iz dvorca asirskog cara222 !Asirski carSargon Til, osvajac �umarije. Bareljef iz 9{inivelzraij/s/Q; carjuj /fonja se Safmanasaru TiT. %areCjefsa cuvenog "CrnogobeCisHy?1fmicanin s majmunima'Plocica od slonove carso w ' ' ///»(l d-vorca uSamariji^ 'Bic&jsfe feffende241

-�, �_�.�»i �� MHIII.. i,,.: -.....^ ............... i svecnjajjzJerusaGjnsfyf hrama no�en u pofatnicfam Titovom polwdu, 'Bardje.f naTitovoj trijumfalnoj fapiji u Rimu,U drugom milenijumu pre na�e ere, na Kritu je �iveo narod koji je stvorioprefinjenu kulturu i na Egejskom moru osnovao najmocniju trgovacku dr�avu. Uisto vreme, Peloponez su nastanjivali narodi cije nam poreklo i jezik nisupoznati. Pokorili su ih Ahajci, grcka ratnicka plemena, okovana u bronzaneoklope. Njihovi vladari su podigli megalitska utvrdenja u Mikeni, u Tirensu idrugim mestima Argolide. Tukidid navodi da su se ahajska plemena bavilapiratstvom i da su izgradila sna�nu flotu koja je bila opasna konkurencijaKricanima. Pocev�i od XV veka pre na�e ere, Ahajci pod dinastijom Atrida, kojoj je pripadaoi Agamemnon, postepeno potiskuju Kricane sa njihovih kolonijalnih poseda naegejskim ostrvima i na obali Male Azije. Godine 1400. pre na�e ere osvajaju Kriti uni�tavaju visoko razvijenu minojsku kulturu, nazvanu tako po legendarnomkralju Minoju. Oko godine 1180. pre na�e ere, posle desetogodi�nje opsade,pretvaraju Troju u ru�evine.Ali nisu dugo u�ivali u svojim uspesima. Iz dubine Evrope do�la su druga grckavarvarska plemena, poznata pod zajednickim imenom Dorci, kasnije istorijskiGrci. Pokorili su Peloponez, Krit, egejska ostrva i obalu Male Azije.Pod njihovim pritiskom, u oblastima oko Egejskog mora odigrala se jedna od onihetnickih revolucija koje su izazivale velike seobe naroda. Stanovnici Balkana,Ilirije i egejskih ostrva, potiskivani iz svojih postojbina, kretali su se utalasima na jug u potrazi za novim boravi�tima. I�li su kroz Anadoliju, MaluAziju, Siriju i Hanan, i do�li do delte Nila. Merneptah im nanosi poraz iprimorava ih na povlacenje.Njihova ponovna najezda na Egipat, godine 1191. pre na�e ere, bila je dalekoopasnija. Nepregledne horde ratnika s porodicama i imovinom kretale su se obalomSirije i Hanana, �ticene s mora brojnom flotom jedrenjaka. Pod njihovim udarcimaru�i se mocna dr�ava Hetita, a njena prestonica Hatu�a�, na reci Halis, zauvekje pretvorena u gomilu ru�evina i pepela. Plen osvajaca zatim postaje Kilikija,s nepreglednim krdima rasnih konja, po kojima je bila cuvena. Fenicki gradoviBiblos, Sidon i Tir, predaju se dobrovoljno i tako izbegavaju uni�tenje. Po�tosu pre�li Hanan du� obale mora, osvajaci prodiru u Egipat i pusto�e njegoveseverne krajeve. Faraon Ramzes III (1198 - 1167. g. p.n.e.) morao je da upotrebisve snaga da bi ih zadr�ao. Na kraju ih je razbio i na kopnu i na moru,uni�tiv�i im Stolovi u "s/frptorijumu" esensl^og manastira u ttirbet ^.......242 flotu u pomorskoj bici kod Pelusijuma. Najveca opasnost koja se nadvila nadEgipat u citavoj njegovoj istoriji bila je odbijena, ali Ramzes vi�e nije imaosnage da uljeze protera i iz Hanana i Sirije. Zahvaljujuci tome, jedan preostaliogranak mogao je bez smetnje da zauzme plodnu primorsku ravnicu u ju�nom Hananui tamo se zauvek naseli. Sticajem srecnih okolnosti sacuvao se egipatski dokument koji sadr�i neizmernodragocene podatke o tim tajanstvenim nomadskim narodima. U Medinet Habu,nedaleko od Tebe, otkopane su ru�evine hrama boga Amona. Zidovi su mu od vrha dodna prekriveni natpisima i slikama, koji na sugestivan nacin predstavljajudramatican tok faraonove borbe sa osvajacima. Dok se na kopnu egipatska pe�adijabori prsa u prsa sa tudinskim vojnicima, na moru faraonove lade odnoseodlucujucu po-bedu nad neprijateljskom flotom. Vidi se kako tonu jedrenjaci uplamenu s kojih padaju poginuli i skacu u more prestravljeni mornari.Na jednoj od fresaka prikazana su te�ka kola sa volovskom zapregom, natovarena�enama, decom i ratnim plenom. Bila je to, dakle, seoba naroda u punom znacenjute reci. Mu�karci su visokog rasta, a njihova obrijana lica odlikuju pravi,tipicno grcki nosevi i visoka cela. Ratnici nose narocite �lemove od pticjeg

perja, koji podsecaju na �lemove Homerovih junaka na dfsvnim bareljefima, l�iroki kratki macevi i mali okrugli �titovi cini se da su grckog porekla.Sa zidnih natpisa doznajemo da su Egipcani napadace zvali "narodi mora". Tamo sepominju ratnici plemena "Donoja" i "Ahajva�a"; to su nazivi pod kojima se mo�dakriju Danajci i Ahajci, koji su nam poznati iz grcke istorije. Nailazimo i naegipatski naziv za Filistejce "Peleset" ili "Prst", l pored tih podataka,naucnici se ne sla�u po pitanju etnickog porekla osvajaca. Ukoliko je to bilame�avina plemena najrazlicitijih rasa, kako neki smatraju, onda se kao sigurnomo�e prihvatiti da su ona bila pod uticajem grcke kulture, i cak da su se medunjima nalazili Ahajci, koje su Dorci potisnuli sa Balkanskog poluostrva, MaleAzije i ostrva Egejskog mora.Posle neuspelog pohoda na Egipat, Filistejci su se naselili u Hananu, gotovo uisto vreme kad i Izrailjci. Iz Biblije znamo da su zauzeli plodni pojas obaleju�no od planine Karmil. Njihovi gradovi-dr�ave, Gaza, Askalon, Azot, Gat iAkaron, stvorili su federaciju koja se na grckom zvala pentarhija. Usmera-vajuci svojuteritorijalnu ekspanziju u dubinu kopna, brzo su u�li u sukob sa susednimizrailjskim plemenima, Judinim i Danovim. l upravo ovi prvi sukobi predstavljajuistorijsku podlogu za pricu

o Samsonu. Vec znamo da su, medu "narodima mora", Filistejci predstavljali posebnu, nemnogo veliku etnicku grupu. Biblisti i arheolozi ula�u napore da saznaju o njimane�to vi�e, i po tom pitanju vec su zabele�ili niz uspeha. Predstavicemo ukratkorezultate njihovih dosada�njih istra�ivanja.Treba, pre svega, istaci da Filistejci, po jevrejskom pre-danju, poticu saKrita. Prorok Amos (Knjiga proroka Amosa, 9, 7) govori da ih je Bog izveo izKaftora, a pod tim imenom krije se Krit (u vavilonskim tekstovima s klinastimpismom: Kaftara). Sumnju u takvo tumacenje imena "Kaftor" otklanja kasnijeprorok Jezekilj, koji Filistejce poistovecuje sa Kricanima. Kad bismo jevrejskopredanje prihvatili kao tacno, do�li bismo do uverenja da su Filistejci biliAhajci, koji su osvojili Krit, a zatim i sami bili potisnuti od Doraca.Na�alost, ovakva vrsta predanja cesto je nepouzdana i nema vrednost naucnogdokaza. Neki istra�ivaci skrenuli su pa�nju na zanimljivu cinjenicu da suizvesna filistejska imena bila ilirskog porekla i da je u Iliriji postojao gradPaleste. Po�to je seoba dorskih naroda pocela upravo tamo, nije iskljuceno da suFilistejci bili predgrcki stanovnici Ilirije, koje su potisnuli osvajaci. Sadacemo videti �ta nam o tome ka�e arheologija, na osnovu otkopavanje vr�enih uSiriji i Palestini. U ru�evinama grada Uga-rita pronadeni su grobovi skarakteristicnim egejskim, kiparskim i mikenskim odlikama. Keramika izvadena izru�evina pet filistej-skih gradova nekada�njeg Hanana prete�no je mikenska.Pehari i krcazi ukra�eni su crnim i crvenim figuralnim ornamentom, nasvetlo�utoj glazuri. Identicno keramicko posude upotrebljavano je upravo uMikeni, gradu Agamemnonovom.Druge arheolo�ke iskopine su karakteristicnije. U prici o Samsonu Biblijapredstavlja Filistejce kao narod strasno zaljubljen u velike terevenke. Tamodoslovno citamo: "l kad se razveseli srce njihovo reko�e: zovite Samsona da namigra. l do-zva�e Samsona iz tamnice da im igra, i namjesti�e ga medu dvastupa... A kuca bija�e puna ljudi i �ena i svi knezovi Filistejski bijahu ondje;i na krovu bija�e oko tri tisuce ljudi i�ena, koji gledahu kako Samson igra".Taj upecatljiv prizor masovnog pira upotpunila je arheologija na neocekivannacin. U ru�evinama filistejskih gradova nadena je velika kolicina krcaga zapivo, koji su imali kljunove s filterom za zadr�avanje jecmene pleve, koja jeplivala u sve�e skuvanom pivu. Pokazalo se, dakle, da su se u zemlji vina Filistejci uporno dr�ali piva, tradicionalnog pica grckih ratnika.

Kakve zakljucke mo�emo da izvedemo na osnovu tih cinjenica? Ne mo�emo s potpunomsigurno�cu tvrditi da su Fili-stejci pripadali velikoj porodici grckih plemena.Nesumnjivo je da su dugo ostali pod uticajem njihove kulture i da su usvojilinjihove obicaje. Mo�da su se, cak, medu njima nalazile ahajske izbeglice izArgolide, Ilirije, Male Azije, s Krita i ostalih egejskih ostrva. To je, posvemu sudecu, bila me�avina skitnica grckog i negrckog porekla, koje su se posleporaza u Egiptu ujedinile radi zajednickog osvajanja Hanana.Mogli bismo opravdano da se zapitamo kako je takva �acica osvajaca uspela nesamo da zadr�i svoj plen, vec da s vremenom sebi potcini gotovo ceo Hananzajedno sa Izrailjcima. Njihova nadmocnost zasnivala se na tome �to su sa sobomdoneli tajnu prerade gvozda. Njihovo gvozdeno oru�je i sprave obezbedili su imodlucujucu premoc nad zemljom koja je jo� uvek bila u bronzanom dobu.VAtimo se nekoliko stoleca unazad, da vidimo na koji nacin su Filistejci do�lido gvozda. Negde u Jermenskim planinama �ivelo je kizvadansko pleme, koje je uXIV veku pre na�e ere naucilo da topi gvo�de. Ono nije nacinilo novi pronalazak,vec je jednostavno otkrilo nacin da proizvede gvo�de jeftino i u velikimkolicinama. U Egiptu i Mesopotamiji gvo�de je bilo poznato jo� u trecemmilenijumu pre na�e ere, ali je bilo toliko retko da je cenjeno vi�e od zlata.Kizvadance su pokorili Hetiti i oteli im, naravno, tajnu topljenja gvozdenerude, koju su potom cuvali kao oko u glavi. Kada je jedan faraon zamolioprijateljskog hetitskog cara da mu otkrije tajnu, kao odgovor je samo dobiogvozdeni bode�, bez ikakvog komentara.U XII veku pre na�e ere "narodi mora" uni�tili su mocnu hetitsku dr�avu i sogromnim ratnim plenom prigrabili i bri�ljivo cuvanu tajnu topljenja gvozda.Tako su tim najdragocenijim blagom ovladali i Filistejci.tegetufe

U Prvoj knjizi Samuilovoj (13, 19-22) citamo: " A u cijeloj zemlji Izrailjskojne bje�e kovaca, jer Filisteji reko�e: da ne bi gradili Jevreji maceva nikopalja. Zato sla�ahu svi Izrailjci k Filistejcima kad koji �ca�e poklepatiraonik ili motiku ili sjekiru ili srp. l bijahu se zatupili raonici i motike ivile troroge i sjekire, i same ostane treba�e zao�triti. Zato kad dode vrijemeboju, ne nade se maca ni koplja ni u koga u narodu koji bje�e sa Saulom iJonatanom..." Kao �to iz ovih reci proistice, Filistejci su dr�ali Izrailjce u zavisnosti,drakonskim merama braneci svoj monopol na gvo�de. To je bio vojni i ekonomskimonopol, po�to niko osim njih u Hananu nije mogao kovati gvozdeno oru�je, nitiorude potrebno u zanatstvu i zemljoradnji. Izrailjci su, dodu�e, mogli da kupujuorude, ali kada ga je trebalo popraviti ili nao�triti, morali su da se obrateFilistejcima, koji su svoju uslugu jo� i dobronaplacivali.Zacudujuce je da je arheologija u potpunosti potvrdila informacije iz Biblije.Na teritorijama nekada�njih filistejskih dr�avica pronadena je ogromna kolicinagvozdenih predmeta, dok oni u drugim krajevima Hanana predstavljaju retkost. Taslika se sasvim uocljivo menja kada se prekopavaju kulturni slojevi koji seodnose na period nakon �to je David sru�io filistejsku hegemoniju. Od tada segvo�de javlja u velikoj kolicini i ravno-merno je rasprostranjeno na celojteritoriji Hanana.Pobeda Izrailjaca znacila je u isto vreme i ekonomski preokret, koji je nastupiokao posledica ukidanja filistejskog monopola i ulaska semitskih naroda Hanana ugvozdeno doba. Posle dve stotine godina borbe, Filistejci su bili pobedeni i,mada su od tada igrali samo drugorazrednu politicku ulogu, nisu, nestali saistorijske karte. Od njih, naime, potice ime Palestina, koje je kasnijeprihvaceno u zvanicnoj rimskoj nomenklaturi. Tako su Filistejci odnelineocekivanu pobedu: ovekoveceni su u imenu zemlje, koju i pored dugotrajnihnapora nisu uspeli da pokore.

ZLATNO DOBA IZRAILJA

if SOLOMONOVO CARSTVO fevS"'"^! Sofomonovo carstvo I I fPofyrene ztmlje.SREDOZEMNO MORE (Mt$K\ , / ,.,°Jafa rtxv>"f 1<W .^5affva( '.ftXftKtfSINAJSKO POLUISTRVO PRVOSVE�TENIK ILIJE l SAMUILOVO ROÐENJE. U gorama Jefremovim nalazio se gradicRama. U njemu je �iveo Levit Elkana sa svojim dvema �enama, Anom i Feninom.Fenina je imala sinove i neprestano se podsmevala Ani, koja je bila nerotkinja.Jednom godi�nje, kad je cela porodica odlazila u Silom, da prinese �rtvu predsvetim �atorom, gde je pocivao kovceg zaveta, ucveljena �ena strasno se molilaJehovi preklinjuci ga da joj podari sina i zavetujuci se da ce ga posvetiti zana-zireja i dati u slu�bu hrama. Visoku du�nost prvosve�tenika i sudije vr�io jeu to vreme Ilije, covek cestit i bogobojan, ali vec ostareo i onemocao. Jednom,kad je sedeo na stolici pred hramom i grejao se na suncu, opazio je Anu kako semoli. Poti�tena Elkanina �ena molila se iz sveg srca, necujno micuci usnama. Toje veoma zacudilo starca, jer je navikao da hodocasnici glasno ispovedaju svojebrige i �elje. Pomislio je zato da je do�la u hram pijana i zbog toga ju jeprekorio. Ana mu je odgovorila s du�nim po�tovanjem: "Nisam pijana, gospodaru,nego sam �ena tu�na u srcu; nisam pila vina ni silovita pica; nego izlivam du�usvoju pred Gospodom". Ilija dirnu �alosna sudbina �enina pa joj odgovori: "Idi smirom; a Bog Izrailjev da ti ispuni molbu, za�to si ga molila." Nepunu godinuposle tog predskazanja Ana je rodila sina i dala mu ime Samuilo. Tek �to jepostao decacic, verna svom zavetu, majka ga je odvela u Silom da slu�i Jehovi dokraja �ivota. Predav�i prvosve�teniku na dar tri teleta, tri merice bra�na ilonac vina, pomolila se i vratila se kuci radosna. Od tada je Samuilo radiorazne poslove u hramu i tako se pripremao za sve�tenicku du�nost. Uvek je2$0 bio obucen u cistu odecu od belog lana, jer mu je majka cesto dolazila u Silomda opere staru ili da donese novu odecu. Po �tovanom Iliju nije bila sudenamirna starost. Njegovi sinovi sve -�tenici, Ofnije i Fines, pona�ali su senedostojno i zadavali mu mnogo briga. Od hodocasnika su iznudivali previsokeda�bine, a �to je najgore, vr�ili blud sa �enama koje su cuvale ulaz hra -ma.Dok su ljudi, prinoseci �rtve, kuvali meso, oni su trokrakim vilju�kama izsudova uzimali najbolje parcice. Njihova gramzi vost, samovolja i razvratizazvali su u Izrailju op�te zgra�anje. Ilije ih je najozbiljnije korio iopominjao da se vrate na put po -stenja, ali ga oni nisu slu�ali i dalje suradili po svome. Pritisnut godinama, onemocao i gotovo �lep, prvosve�tenik sejako bri -nuo, ali nije imao ni snage ni volje da se suprotstavi sinovima, pa jeizgledalo da im povladuje. U tom okru�enju pokvarenosti i �tetne slabosti,rastao je Samuilo vodeci po�ten nacin �ivota i verno slu�eci Jehovi. S vremenom,kad je postao mlad sve -�tenik, hodocasnici su po celom Izrailju proneli glas onjegovoj cestitosti. Cak je i Ilije, iako je i dalje voleo svoje otpadnickesinove, polagao u njega sve nade i u dubini du�e smatrao ga za svoga naslednika.Samuilo je bio tako predan sve�tenik da je cak i noci provodio u hramu. Jednomje cuo neki glas koji ga zove po imenu. Uvek spreman da pomogne, smesta je pohi-tao Iliju u uverenju da ga on doziva. Prvosve�tenik je, medutim, najmirnije 4|>avao, i probudiv�i se ni�ta nije znao. To isto dogo -dilo se i sledece noci. ltek treci put starac je shvatio da je to glas Jehovin. Poucio je Samuila kakotreba da se pona�a kad opet zacuje svoje ime. Samuilo je poslu�ao savet svogaucite -lja. Kad mu se Jehova obrati, pade nicice i upita ga �ta �eli. l tadadoznade ne�to �to ga duboko potrese. Ujutro, Ilije je tra�io od njega da muponovi nocni razgovor. Samuilo je izbegavao pravi odgovor i tek kada je bio

prite�njen uza zid, uzbudeno je saop�tio Iliju da je Jehova, razgnevljensamovoljom njegovih ra -zuzdanih sinova, odlicio da istrebi prvosve�tenikov rod.Starac pognu glavu pod te�kim udarcem, ali se pokorno odazva: "Go -spod je, nekacini �to mu je volja." Vest da Samuilo razgovara s Bogom brzo je obi�la zemljuHanansku. Otada su izrailjska plemena u njemu gledala pomazanika bo�jeg, prorokai mudra -ca. Njegova pobo�nost bila je za njih jedina moralna podr�ka, u vremekad su prvosve�tenik i njegovi sinovi izgubili poverenje naroda.251 ISTREBLJENJE ILIJEVE DINASTIJE. Filistejci su poko -rili Judeju i zatim stupiliu rat sa zemljom Jefremovom. U bici kod Afeka odneli su pobedu, pobiv�i cetirihiljade Jefremovih potomaka. Tada se stare�ine plemena Jefremovog priseti�e daMojsije i Isus Navin nikada nisu i�li u borbu bez kovcega zave -ta, u komeboravi Jehova. Poraz kod Afeka pripisivali su tome �to nisu imali kovcegGospodnji, pa su smesta poslali u Silom po njega Levite sa sve�tenicima Ofnijemi Finesom na celu. Cim se zlatni kovceg zaveta, s krilatim heruvimima, pojavi ulogoru, vojnici radosno povika�e i povrati im se borbeni duh. Uskoro serasplamta druga bitka, l pored velike nade, Izrailjci pretrpe�e po -novo, ovogaputa strahovit poraz. Na boji�tu je ostalo trideset hiljada mrtvih, a ostatakvojske koji se spasao pogroma, dao se u panicno bekstvo. Ali najstra�nijanesreca bila je u tome �to je kovceg zaveta, sveti Jehovin dom, pao u rukemrskih, neo -brezanih Filistejaca. Jo� od egipatskih vremena, Jakovljeva po-koljenja nisu tako nisko pala i bila toliko poni�ena. Prvosve�te -niku Ilijubilo je tada vec devedeset i osam godina. Oronuo i skoro oslepeo, sedeo je nastolici kraj puta ocekujuci ishod bitke. Srce mu je strepelo za sudbinukovcega i, mada je ne -pokolebljivo verovao u njegovu magicnu moc, u mislima jepre -bacivao sebi �to je podlegao nagovoru sinova i dozvolio da kov -ceg iznesuiz hrama. Odjednom dotrca, zadihan i sav u pra�ini, vojnik koji je pre�iveobitku. Kad Ilije cu vest o porazu i smrti svoja dva sina i o gubitku svetogakovcega, onesve�cen pade sa stolice i polomi vrat, rastav�i se od �ivota poslecetrdeset godina nesrecnog vr�enja prvosve�tenicke du�nosti. A �ena Fi -nesova,koja je bila trudna, od stresa odjednom dobi porodajne bolove i umiruci rodisina. Te�ili su je da je, istina, izgubila mu -za, ali ostavlja potomka, a onaje najvi�e tugovala zbog izgu -bljenog kovcega zaveta i na samrti pro�aptala:"Otide slava od Izrailja; jer bi otet kovceg Bo�ji."CUDNOVATA SUDBINA KOVCEGA ZAVETA. Posle po -ra�a kod Afeka, Izrailj utonu utugu. Filistejci su osvojili zemlju Jefremovu i razorili Silom, versku isvetovnu prestonicu izrailj -skih plemena. U po�aru je nestao i sveti Mojsijev�ator, jedino pravo svetili�te Jehovino. Ali posle izvesnog vremena, u tim da-nima najmracnijeg poraza, blesnuo je prvi tracak nade. Iz filis � tejskihgradova dolazili su neki cudni i ohrabrujuci glasovi, koje252 je narod prenosio od usta do usta, od sela do sela, od grada do grada. Pricalo se da su Filistejci odvezli kovceg zaveta u Azot i postavili ga u hram svognajvi�eg boga Dagona. Sutra -dan, kad su u�li u hram, bili su zaprepa�ceni.Videli su da se Dagonov kip sru�io pored kovcega zaveta. Vratili su ga na po-stolje, ali su ga sledeceg dana opet na�li kako le�i na zemlji, i jo� sodvaljenim rukama i glavom. A u isto vreme zemlju je spopala navala mi�eva,koji su pro�dirali letinu i �irili gadne bole�tine. Stanovnici Azotasazvali su savet filistejskih kne�eva i izjavili da po svaku cenu hoce da seotarase opasnog trofe -ja. Tako je kovceg prenesen u grad Gat. Ali i tamo jeodmah izbila stra�na zaraza koja je odnela mnogo ljudskih �ivota. Kad su najzadopasni plen podmetnuli gradu Akaronu, gradani su se stra�no pobunili negodujuci:"Doneso�e k nama kovceg Boga Izrailjeva da pomori nas i na� narod!" Opet jesazvan savet fili -stejskih kne�eva. Vi�e nije bilo ni grada ni sela koje bihtelo da primi zlatni kovceg, iako mu je vrednost bila ogromna. Ljudi su drhtaliod straha pred njegovom cudotvornom silom, koju su fili -stejski gradovi osetilina tako poguban nacin. Najzad su filiste -jski vraci savetovali da se kovceg

vrati Izrailjcima. Natovarili su ga na kola i u njih upregli krave koje su setek otelile. Dodali su jo� i kovce�ic sa prilozima iz pet najznacajnijihfilistejskih gra -dova, kao opro�taj za grehove. Krave su pu�tene same, bezvozara. l%a divno cudo, iako su telad bila zatvorena u �tali, uprkos materinskominstinktu, nisu krenule k njima, vec su tu�no mukale i uputile se premaizrailjskoj granici. Tako se posle se -dam meseci ropstva kovceg vratio svomenarodu. U Vet-Seme -su Izrailjci su �eli p�enicu, kad, na svoju veliku radost,ugleda�e kola sa svetim kovcegom. Odmah ga skinu�e i postavi�e u polju na velikikamen. Zatim kola razbi�e, a krave prineso�e na �rtvu paljenicu. Ali pri tompocini�e svetogrde. Podlegav�i gre�nom isku�enju radoznalosti, zaviri�e ukovceg da vide �ta se u njemu nalazi. Tada se Jehova razgnevi i li�i �ivotapreko pedeset hilja -da stanovnika Vet-Semesa. Kovceg posla�e u Kirijat-Jarim,gde je predan na cuvanje Avinadavu i njegovom sinu Eleazaru. Tu je ostao sve dokga David nije svecano preneo u Jerusalim.SAMUILO OBNOVITELJ. Nastale su te�ke godine rop -stva i poni�enja. Silom je biou ru�evinama, pa se Samuilo za stalno preselio u svoj rodni grad Ramu. Njegovazvezda je sijala

sve jacim sjajem. Imao je snovidenja, prorokovao i objavio rat hananskimbogovima. Osnovao je �kolu za proroke u kojoj je sa svojim ucenicima, uz muziku,bubnjeve i igre, padao u ver -sku ekstazu i objavljivao blisku pobedu Jehovinunad tiranima Izrailja. Postepeno je celu zemlju zahvatio vihor fanaticne mr�njeprema Filistejcima. Samuilo nije bio ni voda ni ratnik, vec je de -lovao kaoobnovitelj i mudri ucitelj naroda. Vr�io je ne samo najvi�u sve�tenickudu�nost, vec i svetovni posao sudije. Tri puta godi�nje odlazio je u Vetilj,Galgal i Mispu, gde je re�avao sudske sporove; njegove presude prihvatala susva plemena bez pogovora. Izrailjski narod opet je imao svoga predvodnika; podnjegovim vodstvom i�ao je mukotrpnim putem unutra�njeg preporoda i politickogujedinjenja. Tako je proteklo dvadeset go -dina. Samuilo je sazvao u Mispisveop�ti sabor Izrailjaca da ih privoli na jedinstvo u oslobodilackoj borbi kojase pribli�avala. Uznemireni Filistejci poslali su veliku vojsku, da jo� uzacetku ugu�e prve iskre otpora. Ali kad je trebalo da dode do oru�anog sukoba,iznenada se podi�e stra�na oluja. Munje i gromovi iza -zva�e u filistejskimredovima paniku i rasulo. Iskoristiv�i pomet -nju, Izrailjci se besno baci�e naneprijatelja i nanese mu te�ak poraz. Do nogu potuceni, ugnjetaci u bekstvupotra�i�e spas i povuko�e se u granice svoje dr�ave. Mit o njihovoj nepobedi-vosti bio je tako sna�an da su i sami u njega poverovali. �ok koji su do�ivelitim neocekivanim porazom, na du�e vreme ubio im je volju za osvajacke pohode.Otada se Samuilo mogao mir -no posvetiti poslovima na ucvr�cenju svojevladavine. Rama je postala svetovna i verska prestonica Izrailja. Veliki proroki sudi -ja podigao je tamo novi hram Jehovin i odatle upravljao �ivo -tomIzrailja. Pravio je dalekose�ne planove. �eleo je da se ure -denje koje je zaveoucvrsti i da verska i svetovna vlast bude u njegovom rodu nasledna. Zato jesvoje sinove upucivao u ve -stinu vladanja, imenujuci ih za sudije u Virsaveji.Vec je zalazio u godine i bila mu je potrebna odmena. l cudnom ironijom su-dbine, planovi su mu se pretvorili u prah i pepeo iz istih razlo -ga koji suzagorcali poslednje godine Ilijeve. l njegovi sinovi bili su nevaljalci.Razuzdani i gramzivi, bili su potkupljivi i izricali ne -pravedne presude. Na kraju su doveli do toga da je du�nost sudije do�ivela sveop�ti prezir. Samuiloje bio vec suvi�e star i veoma popustljiv prema sinovima da bi se mogao zlusuprot -staviti. Izrailjski narod je sve vi�e gubio naklonost prema urede -

Zenon %psidbvs/(inju koje je on zaveo, narocito zato �to su Filistejci opet postaja -liagresivni, pa se javila neminovnost da se izabere jak voda, koji ce povestinarod u borbu za odbranu slobode. Susedni na -rodi imali su svoje careve, pa suIzrailjci do�li do uverenja da im samo monarhisticke uredenje mo�e doneti spas.

Ali su toliko po�tovali Samuila da su mu ostavili slobodne ruke u izboru kan-didata za cara. Predstavnici plemena oti�li su u Ramu i rekli mu: "Eto, ti siostario, a sinovi tvoji ne hode tvojim putevima; zato postavi nam cara da namsudi, kao �to je u svih naroda." Taj zahtev je Samuila duboko pogodio. Zar mu setako vraca dobro koje je ucinio svom narodu! Smrknuta lica razmi�ljao je �ta daradi, kako da izbegne ogranicenje vlasti prvosve�tenika, da sacuva teokratskiporedak i obezbedi svojim sinovima na�le -dnu vlast. Rekao je da ce odgovor datisledeceg dana. A kad su se izaslanici sutradan okupili u njegovoj kuci, saop�tioim je da mu se te noci javio Jehova i rekao ogorceno: "Poslu�aj glas narodni usvemu �to ti govore; jer ne odbaci�e tebe nego mene odbaci�e da ne carujem nadnjima. Kako cini�e od onoga dana kad ih izvedoh iz Misira do danas, i ostavi�eme i slu�i�e dru -gim bogovima, po svim tim delima cine i tebi. Zato sada poslu-�aj glas njihov; ali im dobro zasvedoci i ka�i nacin kojirn ce car carovati nadnjim". Ali upozorenje da ce uklanjanje Samuila sa vlasti i biranje novog carauvrediti Jehovu, nije dalo nikakav re -zultat. Izdtlanici su upornozahtevali cara. Tada je Samuilo poku�ao da ih zastra�i predocavanjem svihopasnosti koje prete od monarhije."Sinove va�e uzimace i metati ih na kola svojai medu konjanike svoje, i oni ce trcati pred kolima njegovim; i po -stavice ihda su mu tisucnici i pedesetnici, i da mu oru njive i �anju letinu, i da mu raderatne sprave i �to treba za kola nje -gova. Uzimace i kceri va�e da mu grademirisne masti i da mu budu kuharice i hljebarice. l njive va�e i vinograde va�e i maslinike va�e najbolje uzimace i razdavati slugamasvojim. Uzimace desetak od useva va�ih i od vinograda va�ih, i davace dvoranimasvojim i slugama svojim, l sluge va�e i slu�kinje va�e i mladice va�e najlep�e imagarce va�e uzimace, i obrtati na svoje poslove. Stada ce va�a desetkovati i vi cete mu biti robovi." Ali izaslanike nisu odvratila ta crna predskazanjai dalje su ostali pri svome. Samuilu nije ostalo ni�ta drugo nego da im te�kasrca obeca da ce za carski presto potra�iti podesnog kan -didata.legende255 KAKO JE SAUL POMAZAN ZA CARA. U Gavaji, u ze -mlji Venijaminovoj, �iveo je covekpo imenu Kis, ciji su sinovi bili poznati po hrabrosti, lepoti i visokom stasu.Medu njima se narocito isticao Saul, mladic izuzetno naocit, za glavu vi�i odsvih drugih izrailjskih mu�karaca. U to vreme grad Gavaja bio je pod vla�cuFilistejaca. U njemu je bilo sedi�te vojnog name -snika, koji je uz pomoc mocneposade i gomile poreznika sku -pljao od podjarmljenog stanovni�tva danak. Kisova porodica bavila se obradom zemlje i gajenjem stoke. Bili su to obicni se-ljaci, zdravog tela i duha, koje nije iskvario gradski �ivot. U�ivali su i glasdobrih sinova Izrailjevih, koji se nisu pomirili s rop -stvom i ostali suvatreni sledbenici Jehove. Jednom im negde zaluta�e magarice. Kis odmah narediSaulu da pode s jednim slugom da tra�i nestale �ivotinje. Zajedno prodo�e goruJefre -movu, pa zemlju Salisku, Salimsku, Venijaminovu i Sufsku, ali ne nado�eih. Kad stigo�e u blizinu grada Rame, Saul odluci da se vrati kuci, da mu seotac posle njegove tako duge odsu -tnosti ne brine. Ali sluga mu predlo�i dazamole za pomoc sve -�tenika i vraca koji je �iveo u obli�njem mestu. Tajpredlog Sa -ulu se dopade, ali se ustrucavao da ide svetom coveku bez darova. Nato mu sluga rece: "Eto u mene cetvrt sikla srebra; to da dam coveku Bo�ijemu danas uputi." Iduci po uputstvu devojke koju su sreli usput, pred gradskom kapijomnaido�e na Samuila. Prorok je te noci imao prividenje da ce mu Jehova poslaticoveka iz zemlje Venijaminove, koji ce izrailjski narod izbaviti iz filistejskogropstva, l zato, kad ugleda kr�nog i lepog Saula, neki unutra�nji glas mudo�apnu da stoji licem u lice s covekom dostojnim carskog prestala. Odmah gapozva na ve -ceru i predskaza mu da ce naci zalutale magarice. Iznenadenpredusretljivo�cu i Ijubazno�cu uva�enog sve�tenika, Saul se zbunjenoizvinjavao govoreci da ne zaslu�uje toliku pocast, da potice iz najmanjegplemena i najskromnijeg od svih Venijami -novih domova. Ali Samuilo mu umirisavest, i ne samo �to ga primi u svoj dom, vec ga posadi na najpocasnije mesto

za sto -lom, izmedu tridesetorice drugih gostiju, birajuci mu najlep�e ko -mademesa. Zatim ga odvede na krov svoje kuce, gde su ca -skali kasno u noc. U ranojutro probudi ga i odvede van grada. U jednom trenutku izrazi �elju daporazgovara s njim u cetiri oka i zamoli ga da otpremi slugu. Cim ostado�e sami,pomaza maslinovim uljem Saula za cara. Mladi pastir i ratar tim postu 256 Zerwn !%psidovs%i.$i£(ijs/<K legende257 pkom bio je o�amucen i nikako nije mogao poverovati da je to volja Jehovina.Uverio se tek onda kad mu se usput dogodilo tacno ono �to mu je prorokpredskazao. Najpre je pored Rahi -ljinog groba sreo dva coveka iz plemenaVenijaminova, koji su ga obavestili da su magarice nadene i da otac nestrpljivooce -kuje njegov povratak. Zatim, kad je prolazio pored gore Tavor, pozdravi�ega tri hodocasnika i od �rtava koje su nosili u hram u Rami dado�e mu dva hleba.Ali najva�niji je bio treci susret. Cim sti�e do svog rodnog grada Gavaje,ugleda gomilu proro -ka kako silaze s gore. Uz pratnju harfi,bubnjeva i svirala pobo�ni ljudi podskakivali su, mahali rukama i pevajuci pro -muklim glasom ogla�avali neka nerazumljiva prorocanstva. Saul sekao zacaran zagledao u njihove pomamne postupke i poceo je polako osecati kako i u njega ulazi duh bo�ji. Zahvacen kolektivnom verskom ekstazom, nije niprimetio kako je i sam poceo igrati, pevati i prorokovati. Ljudi koji se sjati�es okolnih polja, a znali su Saula kao jednostavnog i trezvenog seljackog sina,nisu rnogli doci sebi od cudenja: "�ta to bi od sina Kisova? Eda li je i Saulmedu prorocima?", pitali su jedan drugog. Takvo pitanje nije slu�ilo na cast.Tada�nji proroci, medu kojima je bilo mno�tvo varalica i �arlatana, u gomilamasu se vukli zemljom, dodijavali prosjacenjem i svakom ko je hteo proricalibuducnost za hranu L milostinju. Ljudi su se prema njima odnosili s pra-znovernim%trahom, ali u su�tini su ih prezirali. U okupljenoj sve -tinineprekidno su padala podsme�ljiva pitanja: "Ko li im je otac?" Ni Saulnije stekao njihovu naklonost i otada se_ uobicajila zajedljiva izreka: "Eda lije i Saul medu prorocima?" Cin poma -zanja odigrao se u najvecoj tajnosti;cak ni svojoj najbli�oj porodici Saul nije poverio �ta se u Rami desilo. Alido�ao je cas kad je i narod trebalo da potvrdi izbor za cara. U tom ciljuSamuilo je sazvao sveop�ti sabor u Mispi i, mada je jo� uvek bio ogorcen �to muje porodica odbacena, po�teno je predstavio svoga kandidata, l po njegovojpreporuci Saul je izabran za cara. lako je bio poznat po fizickoj snazi ihrabrosti, novi voda bio je skroman. Izbor za cara toliko ga je zbunio da sesakrio medu kola i zapregu. Trebalo ga je silom otuda izvuci, a kad, onako kr�ani za glavu vi�i od ostalih, stade pred birace, s velikim odu�evljenjemIzrailjci povika�e: "Da �ivi car!" Tada im Samuilo saop�ti carska prava i napisaih u knjigu, pa raspusti narod kuci. A Saul krenu u Gavaju na celu povece grupevojni ka koji se odmah stavi�e pod njegovu komandu. Za vreme izbo -ra pokazalo se dasu mnogi Izrailjci glasali protiv njega, pa su cak i po�to je izabran sprezrenjem govorili o njemu i nisu mu odali pocast. Ali Saul je dobro poznavao�ivot. Po�to je bio mudar i uzdr�an, pravio se da ne cuje njihove podstrekackeprigovore i nije im se osvetio.PRVA POBEDA SAULOVA. Godine su prolazile. Saul ni -je mogao vr�iti vlast javno ipotpuno, jer su u Gavaji, kao i u ostalim izrailjskim gradovima, stra�arilefilistejske posade. Orao je zemlju i osnovao svoju porodicu. Imao je vec dvaodrasla si -na, od kojih je Jonatan izrastao u odva�nog mladica. Istocno odJordana, u gorskim predelima Galada, le�ao je izrailjski grad Ja -vis. CarAmonaca, Nas, opkolio ga je i spremao se za odlucu -juci napad. Opkoljenostanovni�tvo htelo je da stupi s njim u pregovore. Oholi vladar im je odgovorioda ce prihvatiti preda -ju, ali pod uslovom da svakom od njih iskopa desno oko,�to je, uostalom, kako je to javno priznao, radio i svim drugim Izra -iljcima.

Pod izgovorom da ce razmisliti o predlo�enim uslovima, Javi� je postigaosedmodnevno primirje i za to vreme je poslao emisare kod Saula s molbom da impo�alje pomoc. Na vest o te�kom polo�aju bratskog Galadskog grada, po Izrailjuse razle -�e plac i jadikovka, a Saul, obuzet gnevom, ponovo zapade u stanjeprorocke ekstaze. Dva vola kojima je orao zemlju isece na komade i razasla ihsvim plemenima sa stra�nom porukom da ce ista sudbina snaci svakog onog ko neuzme uce�ca u svetom ratu. Strah obuze Izrailjce i ubrzo se u Vezeku skupiogromna narodna vojska. Saul je smesta povede protiv Amona -ca, upade u njihovlogor kod Javisa i u krvavom boju ih potuce. Tako postade narodni junak, aliodu�evljenje koje je izazvao umalo ne dovede do bratoubilackog rata. Sauloviprivr�enici na -meravali su da se krvavo obracunaju s protivnicima, koji su uMispi po svaku cenu poku�avali da obesna�e njegov izbor za cara, pa su i daljehu�kali protiv njega. Ali Saul je zaustavio svoje pristalice, da radosni danpobede ne okaljajiu prolivanjem bratske krvi. Samuilo je ponovo sazvao zborIzrailjaca u Galga -lu. Tamo su jo� jednom potvrdili izbor Saula za cara, apobedu su proslavili prino�enjem �rtava paljenica i bogatom ratnickom gozbom. ZaSamuila je do�ao tu�an trenutak napu�tanja sveto -vne sudijske vlasti. Odmladosti je upravljao svojim narodom ipkom bio je o�amucen i nikako nije mogao poverovati da je to volja Jehovina.Uverio se tek onda kad mu se usput dogodilo tacno ono �to mu je prorokpredskazao. Najpre je pored Rahi -ljinog groba sreo dva coveka iz plemenaVenijaminova, koji su ga obavestili da su magarice nadene i da otac nestrpljivooce -kuje njegov povratak. Zatim, kad je prolazio pored gore Tavor, pozdravi�ega tri hodocasnika i od �rtava koje su nosili u hram u Rami dado�e mu dva hleba.Ali najva�niji je bio treci susret. Cim sti�e do svog rodnog grada Gavaje,ugleda gomilu proro -ka kako silaze s gore. Uz pratnju harfi, bubnjeva i sviralapobo�ni ljudi podskakivali su, mahali rukama i pevajuci pro -muklim glasomogla�avali neka nerazumljiva prorocanstva. Saul se kao zacaran zagledao unjihove pomamne postupke i poceo je polako osecati kako i u njega ulazi duhbo�ji. Zahvacen kolektivnom verskom ekstazom, nije ni primetio kako je i sampoceo igrati, pevati i prorokovati. Ljudi koji se sjati�e s okolnih polja, aznali su Saula kao jednostavnog i trezvenog seljackog sina, nisu mogli doci sebiod cudenja: "�ta to bi od sina Kisova? Eda li je i Saul medu prorocima?", pitalisu jedan drugog. Takvo pitanje nije slu�ilo na cast. Tada�nji proroci, medukojima je bilo mno�tvo varalica i �arlatana, u gomilama su se vukli zemljom,dodijavali prosjacenjem i svakom ko je hteo proricali buducnost za hranu imilostinju. Ljudi su se prema njima odnosili s pra -znovernim strahom, ali usu�tini su ih prezirali. U okupljenoj sve -tini neprekidno su padalapodsme�ljiva pitanja: "Ko li im je otac?" Ni Saul nije stekao njihovu naklonosti otada se_ uobicajila zajedljiva izreka: "Eda li je i Saul medu prorocima?" Cinpoma -zanja odigrao se u najvecoj tajnosti; cak ni svojoj najbli�oj porodiciSaul nije poverio �ta se u Rami desilo. Ali do�ao je cas kad je i narod trebaloda potvrdi izbor za cara. U tom cilju Samuilo je sazvao sveop�ti sabor u Mispii, mada je jo� uvek bio ogorcen �to mu je porodica odbacena, po�teno jepredstavio svoga kandidata, l po njegovoj preporuci Saul je izabran za cara.lako je bio poznat po fizickoj snazi i hrabrosti, novi voda bio je skroman.Izbor za cara toliko ga je zbunio da se sakrio medu kola i zapregu. Trebalo gaje silom otuda izvuci, a kad, onako kr�an i za glavu vi�i od ostalih, stade predbirace, s velikim odu�evljenjem Izrailjci povika�e: "Da �ivi car!" Tada imSamuilo saop�ti carska prava i napisa ih u knjigu, pa raspusti narod kuci. ASaul krenu u Gavaju na celu povece grupe vojni kyende

ka koji se odmah stavi�e pod njegovu komandu. Za vreme izbo -ra pokazalo se dasu mnogi Izrailjci glasali protiv njega, pa su cak i po�to je izabran sprezrenjem govorili o njemu i nisu mu odali pocast. Ali Saul je dobro poznavao

�ivot. Po�to je bio mudar i uzdr�an, pravio se da ne cuje njihove podstrekackeprigovore i nije im se osvetio.PRVA POBEDA SAULOVA. Godine su prolazile. Saul ni -je mogao vr�iti vlast javno ipotpuno, jer su u Gavaji, kao i u ostalim izrailjskim gradovima, stra�arilefilistejske posade. Orao je zemlju i osnovao svoju porodicu. Imao je vec dvaodrasla si -na, od kojih je Jonatan izrastao u odva�nog mladica. Istocno odJordana, u gorskim predelima Galada, le�ao je izrailjski grad Ja -vis. CarAmonaca, Nas, opkolio ga je i spremao se za odlucu -juci napad. Opkoljenostanovni�tvo htelo je da stupi s njim u pregovore. Oholi vladar im je odgovorioda ce prihvatiti preda -ju, ali pod uslovom da svakom od njih1 iskopa desno oko,�to je, uostalom, kako je to javno priznao, radio i svim drugim Izra -iljcima.Pod izgovorom da ce razmisliti o predlo�enim uslovima, Javi� je postigaosedmodnevno primirje i za to vreme je poslao emisare kod Saula s molbom da impo�alje pomoc. Na vest o te�kom polo�aju bratskog Galadskog grada, po Izrailjuse razle -�e plac i jadikovka, a Saul, obuzet gnevom, ponovo zapade u stanjeprorocke ekstaze. Dva vola kojima je orao zemlju isece na komade i razasla ihsvim plemenima sa stra�nom porukom da ce ista sudbina snaci svakog onog ko neuzme uce�ca u svetom ratu. Strah obuze Izrailjce i ubrzo se u Vezeku skupiogromna narodna vojska. Saul je smesta povede protiv Amona -ca, upade u njihovlogor kod Javisa i u krvavom boju ih potuce. Tako postade narodni junak, aliodu�evljenje koje je izazvao umalo ne dovede do bratoubilackog rata. Sauloviprivr�enici na -meravali su da se krvavo obracunaju s protivnicima, koji su uMispi po svaku cenu poku�avali da obesna�e njegov izbor za cara, pa su i daljehu�kali protiv njega. Ali Saul je zaustavio svoje pristalice, da radosni danpobede ne okaljaju prolivanjem bratske krvi. Samuilo je ponovo sazvao zborIzrailjaca u Galga -lu. Tamo su jo� jednom potvrdili izbor Saula za cara, apobedu su proslavili prino�enjem �rtava paljenica i bogatom ratnickom 'Zbom. ZaSamuila je do�ao tu�an trenutak napu�tanja sveto -'ne sudijske vlasti. Odmladosti je upravljao svojim narodom i258 na toj du�nosti ostario i osedeo. Sinovi, u koje je polagao sve nade svoga roda,doneli su mu bolno razocaranje. Stade pred zbor i progovori drhtavim glasom:"Evo me; odgovorite mi pred Gospodom i pred pomazanikom njegovim. Kome sam uzeovola ili kome sam uzeo magarca? Kome sam ucinio nasilje? Kome sam ucino krivo?Ili iz cije sam ruke uzeo poklon, da bih stiskao oci njega radi?" A narodpotresen odgovori: "Nisi nam ucinio sile niti si kome ucinio krivo, niti si uzeo�to iz cije ruke." Pre -dajuci Saulu presto, Samuilo se nikako nije odrekaonajvi�e vrhovne vlasti u zemlji. Kao prvosve�tenik i predstavnik Jehovin nazemlji, osecao se i dalje ovla�cen da upravlja sudbinom Izra -ilja, bio jeuveren da je iznad naroda i njegovog novopomaza -nog cara, koji mu dugujeposlu�nost, l kao dokaz svoje natpri -rodne moci, izazvao je ki�u i grmljavinu,iako je bilo su�no doba godine i vreme �etve p�enice. Pred tim cudom, okupljeninarod nije se upla�io samo Jehove nego i Samuila, koga su uvredili tra�eci cara.Klanjajuci mu se sa strahopo�tovanjem, molio je preklinjuci: "Moli se za slugesvoje Gospodu Bogu svojemu da ne pomremo; jer dodasmo k svim gresima svojim zloistuci sebi cara." Obezbediv�i tako sebi poslednju rec u verskim i politickimpitanjima Izrailja, Samuilo se vratio u Ramu, tada�nje sedi�te prvosve�tenika.SE SAUL ZAMERIO SVE�TENICIMA. Saul je ra -spustio narodnu vojsku i pod oru�jemzadr�ao samo tri hiljade odabranih ratnika. Hiljadu je dao pod komandu svomesinu Jo -natanu, hrabrom i plahovitom mladicu. Jedne noci, Jonatan je izvr�ionapad na filistejsku posadu u Gavaji, potukao je i ubio zapovednika. Saulovrodni grad bio je slobodan. Radosna vest munjevito se pronela celim Izrailjem idala podstrek za sveop�ti ustanak. Saul je razaslao poruku izrailjskim ratnicimada dodu u Galgal, gde se formirala ustanicka vojska. Filistejci su shvatiliopasnost i sve snage su koncentrisali u Mihmasu, istocno od Ven-Avena. Bila jeto sjajno naoru�ana vojska. Sastojala se ne samo od brojnih pe�adijskihjedinica, vec i od hiljadu bojnih ko -la, koja su po izrailjsku pe�adiju bila

narocito opasna. Saulova vojska nije bila dobro naoru�ana, samo su Saul iJonatan imali gvozdene maceve i koplja. To je bio rezultat dalekovide filiste-jske politike. U godinama svoje dominacije Filistejci su tako do -bro cuvalimonopol na gvo�de da pokorenim Jevrejima nije bilo,.,,-, , _________________ 259 tBiblijsfe tyenae

dozvoljeno da imaju cak ni kovace, pa su morali odlaziti u fili -stejske gradoveda nao�tre svoje orude: rala, motike, sekire ili asove. A o tome da je ko odIzrailjaca mogao imati mac ili ko -pije, nije moglo biti ni govora. O tome su sebrinule filistejske posade koje su krstarile Hananom i vr�ile po kucama detaljnepretrese. Zato se ne treba cuditi �to je pojavljivanje stra�ne fil -istejskevojske medu Izrailjcima izazvalo u�as. Ljudi su napu�tali kuce, krijuci se pogorskim pecinama, po utvrdenim gradovima i kulama. Neki su pre�li Jordan, dapotra�e spas u neprohod -nim �umama zemlje^ Gadove i Galadske. Saul je u tovreme boravio u Galgalu. Cekao je sedam dana Samuila, koji je tre -balo da sepomoli Jehovi i prinese �rtve paljenice. U sveop�toj panici, vojska se iz dana udan osipala, dok na kraju s njim nije ostalo samo �est stotina najodanijihratnika. Situacija je bila beznade�na. U svakom trenutku moglo je doci do prvogokr�aja s neprijateljem, ali borba bez Jehovine podr�ke neizbe�no se moralazavr�iti porazom. Tada se Saul odluci na korak koji se mogao protumaciti kaouzurpacija prvosve�tenickih ovla�cenja. Naredi da se podigne oltar za �rtvepaljenice i sam prinese �rtve Jehovi. Kad Samuilo sti�e u logor i doznade za tusamo -volju, obuze ga strahovita srd�ba. Cak i zapreti da ce Jehova zbaciti sprestala Saula i izabrati sebi drugog, poslu�nijeg cara. Nisu pomogla nikakva opravdanja. Prvosve�tenik je napustio logor bez pozdrava i vratio se u svojesedi�te. JUNACKI PODVIG JONATANOV. Sukob sa sve�tenici -ma i gubljenje njihove podr�keduboko su potresli Saula, ali mu nisu slomili duh. Uprkos ogromnoj filistejskojsili, izdr�ao je u Galgalu, na celu �acice svojih junacina, napu�ten skoro odsvih. U takvim uslovima nije moglo biti ni govora o borbi na otvore -nom polju,pa mu je preostala jedino gerilska borba, neprestano uznemiravanje i cepanjeregularnih neprijateljskih jedinica. U tome mu je uspe�no pomagao sinJonatan, ludo hrabar mladic. Jednoga dana, sa svojim �titono�om iznenada je upaou filiste -jski logor, pobio dvadeset stra�ara i izazvao takvu pometnju da seostatak vojske dao u panicno bekstvo. Saul nije bio prethod -no obave�ten oopasnom podvigu svoga sina, pa kad zacu viku u filistejskom logoru, naredi da seispita ko se iskrao iz Gavaje, i tada vide da nema Jonatana. Smesta mu krenu upomoc, pa i on poce udarati po neprijatelju u bekstvu. Tada izrailjski odre 260 di, silom ukljuceni u filistejsku vojsku, predo�e na njegovu stra -nu. Kad im sejo� prikljuci�e i Izrailjci skriveni po okolnim peci -nama i klancima, porazFilistejaca pretvori se u stra�ni pogrom. Gonjeni su sve do Vet-Avena. Izrailjcisu vec bili premoreni, ali kako je jo� dugo bilo do sumraka, Saul odluci danastavi borbu. "Da je proklet koji jede �to do vecere, da se osvetim nepri-jateljima svojim", poruci vojnicima. Izrailjski ratnici zaista i ne ta -kosehleba ni drugoga jela, bojeci se cara. A Jonatan nije znao za ocevu kletvu i,kad u �umi nade duplju s pcelinjim gnezdom, spusti kraj �tapa u sace i okusimeda. Vojnici mu prekasno sa -op�ti�e Saulovo naredenje. Mladi Jonatan nije sezbog toga mnogo uzbudio, cak je i zamerio ocu, smatrajuci ba bi porazFilistejaca bio daleko veci da se Izrailjci nisu borili gladni. Pred vece seiznureni i izgladneli pobednici baci�e na plen. Klali su ovce, volove i telad naboji�tu, halapljivo jeduci sirovo meso s krvlju. Doznav�i za greh koji pocini�e,Saul strogo naredi da se �ivotinje kolju na kamenu, da se krv slobodno sliva uzemlju. Kad pade noc, car naredi da se podigne oltar, prinese �rtve i prekosve�tenika upita Jehovu da li da goni Filistejce do zore, da ih do kraja

istrebi. Ali ne dobi nikakav odgovor. Tada mu bi jasno, da je neko prekr�ionjegov zavet i na celu vojsku navu -kao gnev bo�ji. Ubrzo se otkri da je Jonatankrivac. Ni�ta ne pomogo�e ni sinovljeva uveravanja da je prekr�io zavet iz ne-znanja.^Saul ga osudi na smrt. Ali ga izbavi vojska, koja nije htela dopustitida se tako nagradi junak sa Gavaje i oslobodi -lac izrailjskog naroda. "Zar dapogine Jonatan, koji je ucinio ovo spasenje veliko u Izrailju? Bo�e sacuvaj!Tako �iv bio Gospod, nece pasti na zemlju nijedna dlaka s glave njegove. Jer jes pomocu Bo�jom ucinio to danas", vikali su rasrdeni vojnici. Saul moradeodustati od dalje potere za Filistejcima i oni izbego�e konacno uni�tenje.Zatvorili su se, dodu�e, u zidine svojih gra -dova, ali su i dalje za Izrailjcepredstavljali opasnost.KONACNI RASKID SA SAMUILOM. Vrativ�i se u svoju rodnu Gavaju, Saul se nijeodmarao na lovorikama. Bilo mu je jasno da ce pre ili kasnije doci do odlucujucebitke s Filistejci -ma. Pripremajuci se za to, posvetio je sve svoje snage formi-ranju vojnih jedinica, ukljucujuci u njih svakog ko mu se cinio hrabar isposoban. Da bi obezbedio pozadinu, pobedonosno se borio u Zajordaniji, scarevima moavskim, amonskim i edom <j/~i<Bi6(ijs%g legende

------------------� skim, na severu pokorio cara sovskog, a unutar zemlje obezbe -dio slobodukretanja osvojiv�i hananske gradove koji su uspeli da sacuvaju nezavisnost. Takoje stvorio sna�nu izrailjsku dr�a -vu. Osim Jonatana imao je jo� dva sina i dvekceri, l dalje je vodio jednostavan �ivot cara-seljaka i zadovoljio se samo jed-nom �enom. Za vojskovodu je naimenovao svoga rodaka Ave -nira, nerazdvojnogdruga u ratu i miru. Ali, cekao ga je jo� je -dan zadatak. Pustinjsku oblast odSinajske gore sve do ju�ne granice Hanana dr�ali su Amalicani, razbojnickaplemena koja su vodila poreklo od Amalika, unuka Isavovog, dakle blisko sro -dnaEdomcima. Izrailjci su s njima neprestano imali problema. Kod Rafidina suratovali s Mojsijem i Isusom Navinom, a svoje -vremeno podr�avali moavskog caraEglona i s Madijancima pu -sto�ili hananske zemlje sve dok ih, u dolini Jezrael,nije potukao Gedeon. Sad su se ponovo oglasili. Njihove horde pusto�ile su ju�neoblasti Hanana, pljackale, ubijale i nestajale u pustinji pre nego �to stignepomoc. Ali najgore je bilo to �to su sklopili sa -vez s Filistejcima u borbiprotiv Izrailjaca. Zauzet drugim ratovi -ma, Saul je odlagao konacni obracun stim pljacka�ima. To je ra�estilo Samuila. Pohitao je u Gavaju, podsetio Saula daga je pomazao za cara da brani Izrailj i naredio mu da smesta s ce -lom vojskomkrene protiv Amalicana: "Zato idi, i pobij Amalika, i zatri kao prokleto sve �togod ima; ne �ali ga, nego pobij i ljude i �ene i decu i �to je na sisi i volovei ovce i kamile i magarce." Saul je poslu�no krenuo na celu gotovo cele svojevojske i potukao kod Negiba Amalicane, pobio zarobljenike ne �tedeci ni �ene nidecu, a cara Agaga zarobio. Ali pocinio je neoprostiv greh pogaziv�i ratnuzakletvu herem. �ao mu je bilo da uni�ti ogromni ratni plen, stoku i druguvrednu imovinu Ama -licana. �tavi�e, dirnut junackim dr�anjem cara Agaga,poklonio mu je �ivot. Cim je Samuilo doznao za taj prestup, odmah se uputio nagoru Karmil, gde je Saul upravo postavljao spomenik u slavu svoje pobede. Susretdvojice celnih ljudi Izrailja bio je neobicno buran. Prvosve�tenik srditoprebaci caru neposlu�nost i rece mu: "Odbacio si rec Gospodnju, zato je i ontebe odba -cio da ne bude� vi�e car." Bila je to u stvari detronizacija. Saul jemorao voditi racuna o velikom moralnom autoritetu proroko -vom i pokorno ga jemolio za opro�tenje greha. U strahu da glasovi o sukobu prvosve�tenika i cara neizazovu nemir u naro -du, uporno ga je molio da ostane u logoru i da ga prati umar�u

Zenon %psidbvsfii

do Galgala. Ali Samuilo, i dalje nepopustljivo uporan, zloslutno odgovori. "Necuse vratiti s tobom, jer si odbacio rec Gospodnju, i zato je tebe Gospod odbacioda ne bude� vi�e car nad Izra -iljem." Posle tih reci, spremi se da napusticarski �ator. To je bila javna demonstracija, ravna objavi rata, i nije mogla dapro -makne pa�nji vojnika. Zato Saul, �eleci da po svaku cenu prikri -je raskid,poku�a da zadr�i silom prvosve�tenika i u tom rvanju iscepa mu parce pla�ta.Tada Samulo viknu: "Oduzeo je gospod carstvo Izrailjevo od tebe danas, i dao gabli�njemu tvojemu, koji je bolji od tebe." AN ipak je popustio navaljivanju carai po�ao s njim u Galgal. Cim stigo�e, Samuilo naredi da se car Agag dovede predoltar Jehovin i isece ga svojom rukom na komade, na oci vernika, da se ispuniratna zakletva heremu. Ubrzo zatim vrati se u Ramu i od tada vi�e nikad nijehteo da se sastane sa Saulom. �tavi�e, otvoreno je izjavljivao da je po -gre�io�to ga je izabrao za cara. Pozivao se pri tom na Jehovu i govorio da se i Gospodkaje �to je postavio Saula za cara nad Izrailjem. Ubrzo je poceo da tra�i novogkandidata za pre -sto. Bojeci se da ga Saul ne optu�i za zaveru i izdaju, cinioje to u najvecoj tajnosti. Jednoga dana oti�ao je u Vitlejem pod izgovorom dahoce da prinese �rtvu Jehovi. Stare�ine grada morale su da doznaju za njegovraskid sa Saulom. U strahu od cara, nisu ga ba� rado docekali i otvoreno su gapitali za cilj poseA Ali ih prvosve�tenik umiri i uveri da je do�ao samo izverskih razloga, cim pade noc, iskrade se do Jeseja, ciji je rod pripadaoJudinom plemenu i u�ivao u Vitlejemu veliki ugled. Je -sej je imao sedam sinova.Samuilo mu naredi da ih predstavi, a kad osmotri �est starijih, ni za jednog sene odluci. Zapita zato za najmladega, koji se zvao David. Taj jo� nedorasli mo-mcic cuvao je na imanju ovce. Jesej se zacudi zahtevu prvo -sve�tenikovom, aliposlu�no naredi da ga dovedu s pa�njaka. Samuilo zadivljeno pogleda Davida. Beseto decak ride kose, bistrog pogleda, niskog rasta, ali naocit i gipkih pokreta.A iz kratkog razgovora videlo se odmah da je izuzetno bistar i pro -mucuran. Bioje obdaren i za muziku i, provodeci dosta vre -mena na pa�njaku, naucio je dasvira na harfi. Svirao je vesto i tako osecajno, da je prorok bio duboko dirnut.Kad jo� dozna -de da je David sam sastavio pobo�ne pesme koje je pevao, otpado�ei poslednje sumnje. Nije mogao naci boljeg kandida -ta. Izvadi iz torbe rog suljem i u prisustvu brace pomaza Da 263 vida za buduceg cara. Obred je obavljen u porodicnom krugu, pa niko u Vitlejemunije ni pomi�ljao da se u gradu nalazi novi car Izrailja. Saul je u to vremeboravio u Gavaji, gde je na ne -pristupacnoj steni sagradio sebi jako utvrdenje.Samuilo mu je u stvari oduzeo presto i upozorio ga otvoreno da ce Jehova iza-brati drugog cara. Napu�ten od sve�tenika i od dela njima oda -nogstanovni�tva, na svakom koraku osecao je svoju usamlje -nost. Svuda mu seprividala zavera i neprijateljska delatnost, vo -dena rukom neumoljivogprvosve�tenika. Dane i noci provodio je u razmi�ljanju o svojoj krivici i tolikoizgubio nerve, da je sve ce�ce zapadao u melanholiju. Videv�i mu oci, turobne iod ne -sanice bezizrazne, u kojima kao da se pritajilo bezumlje, cak inajodaniji dvorani bili su uvereni da ga je napustio duh Gospo -dnji i njimeovladale mracne sile. U to vreme smatralo se da je najbolji lek za takve bolestimuzika. Neko, mo�da u dogovoru sa Samuilom, preporucio je Saulu skromno cobanceiz Vitlejema koje je divno sviralo na harfi. Odmah su ga doveli u Gavaju. Car jetoplo docekao Davida. Kad je ugledao ridokoso momce koje je odisalo svezomlepotom mladosti, preko lica mu prelete osmeh davno kod njega neviden. A kad podprstima sviraca od -jeknu�e sa harfe smirujuci zvuci, oseti s neizmernimolak�anjem kako odlaze od njega sva prividenja i vraca mu se zdravlje, l otada,kad god bi zapadao u melanholiju, slao je u Vitlejem po Davida, da gaisceliteljskom snagom svoje muzike otrgne od mracnih misli.KAKO JE DAVID POBEDIO GOLIJATA. Filistejci su opet krenuli protiv Izrailja, ipripremajuci se za bitku, ulogorili se kod gradica Sokota, u zemlji Judinoj.Saul im je po�ao u susret da im prepreci put u svoju dr�avu. Dve protivnickevojske postavlje -ne su u borbeni poredak na dva naspramna brda. U dolini koja

ih je razdvajala pojedinacno su se borili ratnici, podsticani od drugova pooru�ju. Ali niko od Izrailjaca nije smeo da prihvati izazov Golijata,filistejskog diva iz Gata. Sav u te�kom oklopu, naoru�an velikim macem i dugimkopljem, iz dana u dan izlazio je u pretpolje, a kad niko nije hteo da mu izadena megdan, obasipao je Izrailjce najru�nijim uvredama. I car Saul, i njegovevojskovode na celu s Avenirom kao i drugi ratnici, sklonili su se u �atore odstida i sramote. Cetrdeset dana neprekidno, od jutra do mraka, plju�tale su nanjih podrugljive uvrede i progonio ih

Zetwn 3(psidbvs%iprezrivi smeh diva. Njegov grubi glas odjekivao je po brdima i dolinama i paraou�i i mozak utucenih izrailjskih vojnika. Saul je kipteo od nemocnog besa.Junaku koji prihvati borbu s Fili -stejcem obecavao je neizmerno blago,oslobadanje od te�kih nameta i ruku svoje starije kceri. Ali niko nije imaohrabrosti da se upusti u borbu. Takav strah je izazivao Golijat. U vojsci subila i tri najstarija Jesejeva sina. Po�to je bio najmladi, David je ostao kodkuce i samo ponekad donosio hranu braci. Kad se jednom pojavio u logoru, Golijatje vredao i blatio sve �to je Izrailjcima sveto. Ogorcen njegovom drsko�cu,David kratko i jasno izjavi braci da ce prihvatiti izazov. Prekaljeni ratniciisme -vali su ga i izgrdili kao �utokljunca, a kad on ostade pri svojoj ludojnameri, napado�e ga ozbiljno i naredi�e mu da se �to pre vrati kuci. Vest oodva�nom pastircetu silno razveseli Saula. Od -mah ga pozva u svoj �ator i socinskom dobrotom mu objasni: "Ne mo�e� ti ici na Filistejina da se bijes snjim, jer ti si dete a on je vojnik od mladosti svoje." Ali David uporno ostadepri svome. Hvalio se kako je ubijao lavove i medvede kad su mu napadali stado,pokazivao svoje mi�ice i gipkost tela. Osvojen vatrenim odu�evljenjem decaka,Saul mu najzad dade pristanak. Cak ga i opremi u svoj oklop i �lem, pripasa mumac i naredi da hoda �atorom, da se uveri mo�e li poneti oru�je. Ali u te -�komoklopu David se nije dobro osecao i priznade da vi�e voli da izadj| na megdanonako kako je bio, u lakom pastirskom ogrtacu. Saul se nasmeja, rezigniranomahnu rukom i dozvoli mu da radi kako mu je volja. Iduci na megdan sa stra�nimFi -listejcem, David ponese samo svoj �tap i pracku. Uz put zasta -de na brzompotoku i bri�ljivo odabra pet o�trih kamenova. Zatim, pevu�eci pobo�ne pesme,produ�i na dvoboj u dolinu. Kad Golijat ugleda pastirce, nasmeja se takogromoglasno da gore zadrhta�e. Povrativ�i se malo, poce se nemilosrdno rugatiridoj kosi i krhkoj gradi Davidovoj. A najvecu radost pricinilo mu je to �to jemr�avko bio naoru�an samo �tapom. Praveci se da je ozlojeden, povika iz svegglasa: "Eda li sam pseto, te ide� na me sa �tapom?" U trenutku pomisli da su muIzrailjci poslali tog decaka da ga izvrgnu ruglu. Pretio je i kleo se da ce telodrskoga decaka baciti zverima i pticama grabljivicama. David se ne upusti ubucni dvoboj recima, samo sasvim ozbiljno oporne -nu diva da se spremi za smrt,jer ce za koji trenutak po volji Jehovinoj pasti mrtav. Na brdima zavlada napetati�ina. Filistejci

�Bittys/<e fyemtesu nesrpljivo ocekivali smrtni udarac svog nepobedivog atlete, a Izrailjci sastrahom u srcu pratili pokrete detinjastog i hrabrog sunarodnika, koji je s takonaivnom samouvereno�cu i�ao u ne -izbe�nu smrt. Golijat je u ogromnoj rucerdi vagao dugi mac spremajuci se za napad. Kao vuk na bespomocno jagnje, gle -dao jena protivnika koji mu se primicao. U oholom osecanju svoje nadmoci, nijeudostojio momcica ni da obrati pa�nju na njegove pokrete. A David kradom izvadiiz torbe kamen, stavi ga u pracku i odape iz sve snage. Kamen fijuknu vazduhom iduboko se zari divu u celo. Ogromna telesina nemocno se svali na zemlju. Uzu�asne krike Filistejaca i radosne uzvike Izrailja -ca, David u tren okapriskoci obeznanjenom Golijatu, istr�e mu mac iz ruke i jednim udarcem odrubi muglavu. Taj savim neo -cekivani poraz izazva medu Filistejcima neopisivupometnju. Izrailjci ne oklevajuci iskoristi�e op�ti mete� i grunu�e na njih tako

silovito da se filistejska vojska razbe�a na sve strane osta -vljajuci za sobom

gomilu le�eva. U poteri za neprijateljem Izra -iljci su se zaustavili tek podzidinama filistejskih gradova Gata i Akarona. Sav filistejski logor, s brojnimstadom stoke i otetom izrailjskom imovinom pao je u Saulove ruke. David mu jekao ratni trofej darovao glavu Golijatovu, a oklop, �lem i mac pobe -denog divaobesio je o zid svoje kuce. Ali najveca korist koju je izvukao iz dvoboja bilaje ratna slava i popularnost u izrai -Ijskom narodu.DAVID, SAUL I JONATAN. Kao nagradu za pobedu nad divom, David je dobio podkomandu znacajan odred vojnika i tako postao najmladi vojskovoda u istorijiIzrailja. Jonatan, carev sin i naslednik prestala, sklopio je s njim toplo iiskreno prija -teljstvo vec za vreme njihovog prvog susreta. U znak privr�e-nosti predao mu je svoj dragoceni pla�t, tuniku, mac i vojnicki opasac. l poredsvoje mladosti, David se dobro pokazao u ulozi vojskovode. Iz mnogih pohodaprotiv Filistejaca vracao se kao pobednik. U izrailjskim gradovima docekivan jes velikim odu�e -vljenjem. Postao je idol za stare, mlade i �ene. Uvek su muizlazili u susret s pesmom i igrom uz pratnju bubnjeva. Ne zna se kad je i gdenastala pohvalna pesma u njegovu slavu koja je kru�ila ulicama gradova i ubrzostigla i do Gavaje:

266 "Saul pogubi svoju tisucu,Ali David pogubi deset tisuca".Sadr�aj pesmice duboko je dirnuo Saula. Nedvosmisleno ga je vredao i isticaoratne zasluge Davidove iznad svega ono -ga �to je on tokom mnogih godina borbeucinio za izrailjski narod. Bila je to gorka, nezaslu�ena nepravda. Dva dana idve noci mucila ga je sumnja da je Samuilo inspirator uvredljive pe -smice, amo�da je i David s njim u dogovoru. Nije mu se valj -da prividalo kad je nasvakom koraku osecao da mu narod okrece leda. Isti onaj narod koji 33 je jo�donedavno okru�ivao tolikom ljubavlju i obo�avanjem. Cija je mogla biti taintriga, ako ne prvosve�tenika, nepomirljivog neprijatelja, koji mu je nekadaotvoreno rekao da ce nastojati da ga li�i prestola? Od muke, nesanice i velikesrd�be, um mu se toliko pomracio da je po -nekad mrmljao besmislene stvari. Udvorcu je zavladala poti�te -nost, posluga nije smela glasa dici i samo je�aputala po kutovi -ma: "Napade Saula zli duh Bo�ji, te prorokova�e u kuci".Opet posla�e po Davida da muzikom isceli bolesno carevo srce. Mla -di harfistaude u sobu i odmah poce dodirivati strune prstima, izvodeci cudesne melodije.Saul ga pogleda izgubljeno, kao da ga ne poznaje. Posle izvesnog vremena tr�e seiz otupelosti, u ocima mu sevnu mracni plamen mr�nje. Dohvati uz tron pri�lo-njeno koplje i hitnu ga na Davida. Mladic se izmace u posle -dnjem casu akoplje se uz fijuk zabode u zid. Saul odjednom shvati da je malo nedostajalo daucini neuracunljiv postupak. Ubistvo omiljenog izrailjskog junaka moglo bipovuci za sobom nepredvidljive posledice. �eleci da odobrovolji Davida, naimeno-vao ga je za vojskovodu nad hiljadu vojnika i otpremio ga u borbu sFilistejcima. Mladi vojskovoda opet je i�ao iz pobede u pobedu, stucuci sve vecuslavu i ljubav naroda. Ali uporedo je rasla i careva zavist. Nije smeo, dodu�e,otvoreno istupiti, ali tajno je smislio plan �ta da cini. Jednoga dana prekoizaslani -ka porucio je Davidu da ce mu dati za �enu svoju stariju kci, Meravu,ako mu kao ratni trofej donese udne kapice sto ubije -nih Fillistejaca. Zadatakje bio veoma opasan i Saul je racunao na to da mu se rival nece �iv vratiti iztog nerazumnog lova. David je odmah shvatio �ta car namerava. Pod izgovorom danije dostojan da mu bude zet, poku�ao je da se izvuce iz tog suludog poduhvata.Ali Saul je navaljivao sve vi�e, tako da muna kraju nije preostalo ni�ta drugo nego da izvr�i zadatak. Odmah je krenuo naput i poveo samo malu grupu svojih naj -vernijih ratnih drugova. Praveci zasedeFilistejcima, za kratko vreme sakupio je ne sto, vec dvesta kapica. Potajne nadeizne -veri�e Saula i on odluci da bar ponizi Davida, l pored obecanja, ne o�eniga svojom starijom kcerkom, vec mu ponudi mladu, Mihalu, koja je tom pramenom,uostalom, bila zadovoljna, jer je odavno pomalo bila zaljubljena u mladog

junaka. Ali brak nije doneo nikakvo olak�anje na carskom dvoru. David se ljutiona Saula �to ga je prevario, jer bi kao mu� starije kceri imao vece izglede napresto. A Saul je sumnjao na Davida da je u savezu s prvosve�tenikom, i pretioje da ce ga ubiti.MIHALA l JONATAN SPA�AVAJU DAVIDA. U tim tra -gicnim trenucima Jonatan sepokazao kao pravi prijatelj. Ne obaziruci se na to �to se mo�e zameriti ocu,jer mu je David opasan suparnik za krunu, upozorio ga je na opasnost koja mupreti. Privoleo ga je da se skloni u obli�nje planine, a on je oti -�ao ocu dase zauzme kod njega. Posle dugih ubedivanja odo -brovoljio je Saula i David jemogao da se vrati na carski dvor. Ali sloga nije dugo potrajala. David jeodnosio nove pobede nad Filistejcima, �to je kod Saula izazivalo zavist i strah.U trenutku kad mu se od gneva svest ponovo pomraci, po drugi put hitnu koplje nasvog omra�enog suparnika, _ali ga opet proma�i. Tada je David shvatio da jestvar ozbiljna. Cim je pala noc, iskrao se iz dvora i pobegao svojoj kuci ugradu. A Saul posla po njega stra�are. Mihala je spasla mu�a u poslednjemtrenutku. Rekla mu je da pobegne kroz prozor, a zatim je, u njegovu odecu obuklalutku, polo�ila je u postelju i dobro prekrila. Kad udo�e carevi stra�ari,pokaza im postelju i rece da David le�i te�ko bolestan. Ali Saul je bionepopustljiv i gnevno naredi: "Donesite mi ga u postelji da ga pogubim." Tada seotkri �enina podvala. Dovedo�e Mihalu pred oca. Ali je izbegla kaznu, pravdajucise da joj je David pretio smrcu ako mu ne pomogne da pobegne i da je prevaruucinila pod prinudom. A David ode prvosve�te -niku Samuilu i isprica mu svojenevolje na dvoru. U jednom tre nutku sti�e vest da se Rami pribli�avaju carskivojnici s nared bom da uhvate begunca. Prvosve�tenik im izade u susret, okru �enbrojnim prorocima, koji su igrom, pesmom i vikom padali u stanje najvi�e verskeekstaze. Praznoverni vojnici gledali su ih^..^.^ 268 Zenon 9(psutbvs%iu sve vecem strahu, dok na kraju i oni nisu uvuceni u mahni -tu igru.Zavaljujuci tome David je uspeo da se sakrije, a vojni -ci su se vratili uGavaju praznih ruku. Saul je jo� dvaput slao po Davida vojnike, ali i oni supodlegli prorockim urocima i nisu izvr�ili naredenje. Tada je car odlucb da samode u Ramu da se docepa neuhvatljivog begunca. Cim prekoraci zidine grada,Samuilo i proroci izado�e mu u susret, pevajuci i igrajuci uz lu -pu bubnjeva izvuke svirala. Saul ih je u pocetku posmatrao ispod oka, ali se u njemupostepeno budio stari nagon iz mlado -sti, kad im je i sam pripadao. Opijenverskim nadahnucem, stupi u kolo proroka koji su mahali rukama pevajuci. Vrteose ukrug, buncao s penom na ustima i, padajuci u stanje potpunog zano -sa, trgaosa sebe odecu, dok najzad ne pade na zemlju potpu -no nag i bez svesti. Citavdan le�ao je tako u dubokoj nesvesti -ci, a kad se najzad probudio, Davida vi�enije bilo u gradu. Go -njeni zlosrecnik vratio se u Gavaju, da se_ po�ali nasvoju sudbi -nu Jonatanu, jedinom svome prijatelju: "�ta sam ucinio? Kakva jekrivica moja? l �ta sam zgre�io ocu tvojemu te tra�i du�u moju?", tu�io se.Jonatan ga je te�io kako je umeo i uveravao da mo�e racunati na njegovu pomoc,da ce ga na vreme upozo -riti na opasnost, jer je otac navikao da mu poveravasvoje pla -nove. A David mu odgovori sa sumnjom u glasu: "Otac tvoj zna dobro dasam na�ao ljubav u tebe, pa veli: ne treba da dozna Zciovo Jonatan, da se neo�alosti. Ali tako �iv bio Gospod i tako bila �iva du�a tvoja, samo je jedankorak izmedu mene i smrti". Najgore je bilo to �to je sutradan trebalo da budegozba koju je Saul priredivao o mladini za svoje najbli�e saradnike. To jeistovremeno bio i najvi�i dr�avni savet, sa koga niko nije smeo izostati iz njegovog okru�enja. Neopravdana odsutnost znacila bi odricanje poslu�nosti ipovukla bi za sobom najvecu nemilost. David jo� nije izgubio nadu da ce sepomiriti sa Sau -lom i zato nije hteo ru�iti mostove za sobom, ali znajuci neu-racunljivu carevu narav, bojao se da se na gozbi pojavi. Zato je zamolio Jonatana da obavesti oca da je morao otici u Vitlejem na porodicnu

svecanost. A prijatelji su se dogovorili da se David sakrije u brdima kod Gavajei da tamo saceka vest < kako ce Saul reagovati na njegovo opravdanje. Ako sebude fl pona�ao mirno, bice to povoljan znak, a ako padne u svoju ne -obuzdanujarost videv�i prazno mesto za stolom, ne mogu racunati na izmirenje.Jonatan je ispunio prijateljevu molbu i nai 269 �ao na gnevno ocevo odbijanje: "Nevaljali i neposlu�ni sine! Zar ja ne znam dasi izabrao sina Jesejeva sebi na sramotu i na sramotu svojoj nevaljaloj majci?Jer dokle je �iv sin Jesejev na zemlji, nece� se utvrditi ni ti ni carstvotvoje; zato po�lji sada i dovedi ga k meni, jer je zaslu�io smrt." Ocevoupozorenje da ce zbog Davida izgubiti presto ako ga bude podr�avao i dalje, nijepokolebalo nesebicno, plemenito Jonatanovo prijateljstvo. S neskrivenom gorcinomupitao je oca �ta je to David ucinio da je zaslu�io smrt. Saula zahvatineobuzdana jarost. Naglim po -kretom posegnu za kopljem i hitnu ga na sina. Aliga proma�i i vrh se �abi u drveni zid sobe. Jonatan srdito ustade od stola i odeu svoju sobu. Duboko potresen burnim dogadajem, celog iduceg dana ni parce hlebane uze u usta. U sumrak se iskrade iz dvora i upozori Davida da nikad vi�e neizlazi na oci caru. Dode dirljivi trenutak rastanka. David se triput poklonipred vern -im prijateljem, a Jonatan ga zagrli i najne�nije poljubi. Rastajucise obojica su ronili suze, zaklinjuci se na vernost do kraja �i -vota, a Jonatanrece Davidu: "Idi s mirom, kao �to smo se za -kleli obojica imenom Gospodnjimrekav�i: Gospod da je svedok izmedu mene i tebe i izmedu mojega semena i tvojegaseme -na doveka." SECA SVE�TENIKA l DAVIDOVO POTUCANJE. David je oti�ao u grad Nov, sedi�teistaknutog sve�tenika Ahimeleha, koji je na celu osamdeset i pet sve�tenikaprinosio Jehovi �rtve u tamo�njem svetili�tu. Ahimeleh je bio pla�ljiv covek izato mu David nije odao da je u nemilosti, vec mu je rekao da ga je car poslao utajnu misiju. Po�to nije imao ni�ta drugo pri ruci, sve�tenik ga je nahranio�rtvenim hlebom, pa mu je poklonio i Golijatov mac koji je cuvan u svetili�tu.Doznav�i od nekih ljudi da je car licno krenuo za njim u poteru, David je zatimpohitao u filistejski grad Gat, gde je carevao Ahis. Ali se prevario u nadi dace ostati nepoznat. Ulicni prolaznici odmah su u njemu pre -poznali slavnogpobednika nad Golijatom. Davidu pade na um neobicna pomisao kako da izbegneosvetu Filistejaca. Umobol -nici, kao ljudi dusima opsednuti, u�ivali suprivilegiju nedodirlji -vosti, pa se pretvarao da je lud. Vukao se ulicamabuncajuci, trudio se da mu iz usta tece slina, a prolazeci pored kucnih vra -ta�arao na njima neke magicne znake. Gradani Gata, u praz -novernom strahu, dugosu i�li za njim, a na kraju ipak su se270 odva�ili da ga svezu i odvedu pred cara. Ahis s gadenjem po -gleda ludaka i, neznajuci �ta s njim da ucini, naredi da ga puste na slobodu. David umace izopasnog grada i savi sebi gnezdo u te�ko pristupacnoj gorskoj pecini, kodstaroga grada Odolama, udaljenom dvadeset i pet kilometara jugozapadno odJerusalima. Strahujuci za sudbinu svoje porodice, pozvao ju je kod sebe prekopoverljivog izaslanika. A u isto vreme pohitali su k njemu svakojaki ljudi sraznih strana: pustolovi �eljni burnih dogadaja, begunci stavljeni van zakona,siromasi gonjeni zbog poreza i dugova i mlade� �eljna ratne slave. Od teraznolike i neposlu�ne gomile David je stvorio disciplinovanu dru�inu od �eststotina du�om i telom njemu odanih ubica. Na njihovom celu vr�io je drskeprepade u potrazi za hranom, razbijao iz za -sede manje carske jedinice i branionarod od napada Filistejaca uzimajuci za to danak. Jednom recju, postao je vodabande koja je �ivela od razbojni�tva i iznudenog otkupa. Doveden do belogusijanja tim gerilskim ratom, Saul je gonio Davida sa sve vecim besom, di�uci nanoge sve svoje oru�ane snage. U jednom ca -su David je osetio da gubi tlo podnogama. Iskrao se u Mispu Moavsku da preda svoju porodicu pod za�titu tamo�njegcara, a zatim se vratio u zemlju Judinu i sakrio se u �umi Jaret. Saul je umeduvremenu doznao da je sve�tenik Ahimeleh pomogao Davidu pri bekstvu

snabdev�i ga hranom. Potkazivac je bio D$k, jedan od najamnika iz zemljeEdomske. Za cara vi�e nije postojala ni najmanja sumnja da su sve�tenici udogovoru s Da -vidom i da mu krce put do prestola. Odmah je krenuo s voj -skom uNov da tamo�nje sve�tenike kazni zbog zavere i izda -je dr�ave. Ahimeleh seuzaludno pravdao da je bio �rtva Davi -dove prevare. Saul je ostao gluv nanjegova obja�njenja i izdao je naredbu vojnicima da ga pogube, l tada je prviput do�iveo te�ak poraz. Vojnici njegove telesne garde, pocev�i od zapoved -nikapa do najobicnijeg stra�ara, odbili su da izvr�e presudu. Niko nije smeo dadigne ruku na svetu sve�tenicku licnost i tako pocini svetogrde. Saul se jo�nikad nije na�ao u tako neprijat -noj situaciji. Tada mu je u pomocpritekao potkazivac Doik Edomski. �eleci da zadobije carevu milost, pojavio sena celu svojih ubica i izrazio spremnost da izvr�i naredenje. Na znak Saulov,najamnicka banda krvo�edno se bacila na grad, pobila sve sve�tenike, i Ahimelehamedu njima, a zatim je posekla sve stanovni�tvo, skupa sa �enama i decom. Saulje bio toliko gne 271 van na nabedene izdajnike da je naredio da se pokolju cak i volovi, magarci iovce. Od pogroma se spasao samo jedan od Ahimelehovih sinova, sve�tenikAvijatar. Iskrav�i se nocu iz gra -da koji je u dimu i plamenu polako nestajao,stigao je do Davida i postao njegov najodaniji pristalica.KAKO JE DAVID PO�TEDEO SAULA l KAKO JE ZA -VOLEO AVIGEJU. David je doznao daFilistejci opsedaju grad Keilu. Bez oklevanja pohitao je u pomoc i izbavio ga iznevo -Ije, ali stanovnici su mu uzvratili podmuklom izdajom. Po speci -jalnomizaslaniku obavestili su Saula da David boravi u njiho -vom gradu i da ce mu gapredati ako odmah dode. Ali zaveru je na vreme otkrio sve�tenik Avijatar i Davidje uspeo da se iz zasede izvuce. Otad je sa svojim drugovima po oru�ju boraviopo planinskim i pustinjskim krajevima, gde je lako bilo zametnu -ti trag poteri.Jednoga dana dok se skrivao u pustinji kod Zifa, do�ao mu je preru�en Jonatan daga upozori na oceve namere i da ga uveri u svoje nepokolebljivo prijateljstvo.Ali stanovnici Zifa bili su uz cara i obavestili ga o mestu Davidovog boravka.Saul je brzo stigao i opkolio brdo na kome se David skrivao s odredom od �eststotina ratnika. Izgledalo je da je sudbina op -koljenih zapecacena. Tada jestigla stra�na vest da su Filistejci iznenada prodrli u izrailjske zemlje. Saulje odmah morao odu -stati od opsade, da pohita u susret neprijatelju. Ali cim jeodbio napad, ponovo je po�ao u poteru za Davidom, goneci ga po pustinjama igorskim cestarima. S plamenim �arom vodio je tri hiljade vojnika da se po svakucenu docepa mrskog suparnika. Jednom za vreme potrage u�ao je u pecinu za svojebiolo�ke potrebe. Slucaj je hteo da se u mracnom uglu pecine skrivao David sanekoliko svojih drugova. Mogao je tada da ubije cara, ali nije �eleo da seuprlja krvlju pomazanika. Samo se tiho pri -vukao i odsekao mu parce pla�ta.Docnije, kad je Saul na celu svoje vojske krenuo dalje, pojavio se na vrhustene i ma�uci odsecenim parcetom carevog pla�ta povika: "Evo, oce moj, evo vidiskut od pla�ta svojega u mojoj ruci: odsekoh skut od pla�ta tvojega, a tebe neubih; poznaj i vidi da nema zla ni nepravde u ruci mojoj, i da ti nisam zgre�io;a ti vreba� du�u moju da je uzme�. Gospod neka sudi izmedu mene i tebe, i nekame osve -ti od tebe; ali ruka se moja nece podignuti na te... Za kim je i�ao carIzrailjev? Koga goni�? Mrtva psa, buhu jednu." Drugi

272 put se David odlucio na jo� veci podvig. U pratnji �titono�e, uvu -kao se nocu ucarev logor i u�ao u �ator, gde su Saul i Avenir, njegov vojskovoda, spavalidubokim snom. Njegov pratilac hteo je da ubije cara, ali David se gnu�ao muckogubistva. Uzeo je samo pobodeno u zemlju kraj uzglavlja Saulovo koplje i vrc svodom, i srecno zaobi�av�i neprijateljske stra�e, vratio se svo -jim ljudima,koji su ga zabrinuto cekali. U zoru se opet popeo na vrh nepristupacne stene irugao se Aveniru �to je tako slabo cuvao svoga gospodara. Izvrgav�i ga takopodsmehu vojnika, porucio mu je da nekoga po�alje po koplje i vrc. Postiden

svime �to se zbilo i malo dirnut vite�kim Davidovim postupkom, preki -nuo jepoteru i vratio se u Gavaju. David je morao de se brine za ishranu svojedru�ine. Ovce, volove, koze i drugu hranu oti -mao je uglavnom od Filistejaca,ali nikad nije dirao stada svo -jih sunarodnika. Uzimao im je samo redovan porezu naturi za cuvanje njihovih stada i kuca od napada beduinskih i filistejskihpljacka�a. U stepi kod Maona napasao je svoja stada izvesni bogata� po imenuNaval. Njegov ogromni imetak iznosio je tri hiljade ovaca i hiljadu koza. Davidod njega nikad nije uzimao otkup, iako je i njemu pru�ao za�titu, po�to jelogorovao u blizi -ni i vec samim svojim prisustvom rasterivao otimace. Jednommu je do�lo do u�iju da je Naval oterao ovce na goru Karmil da ih stri�e. Zatomu je uputio deset momaka s molbom za hranu, aovoreci im: "Idite na Karmil, iotidite k Navalu i pozdra -vite ga od mene. l recite mu: Zdravo!... Cuo sam dastri�e� ovce; pastiri su tvoji bivali kod nas, i ne ucinismo im nepravde, ini�ta im nije nestalo dokle god bejahu na Karmilu... Daj sluga -ma svojim iDavidu sinu svojemu �to ti dode do ruke." Ali boga -ta� je bio �krt i ne ba�ugladen covek. Napade i grubo izgrdi vojnike: "Ko je David? l ko je sin Jesejev?Danas ima mnogo sluga koji be�e od svojih gospodara. Eda li cu uzeti hleb svoji vodu svoju i meso �to sam poklao za ljude koji mi strigu ovce, pa dati ljudimakojih ne znam odakle su." Takav odgovor silno razgnevi Davida. Na celu cetiristotine svojih ljudi, smesta pode da drznika nauci pameti. A tada mudra i lepaAvigeja, �ena Na -valova, optu�iv�i mu�a za glupost, pohita u susret hajduckomvodi da ga odobrovolji. Na magarcima donese dvesta hlebova, dve me�ine vina, petzgotovljenih ovaca, pet merica pr�enog �i -ta, sto venaca suvog gro�da i dvestavenaca smokava. Cim se pribli�i Davidu, side s magarca, pokorno mu se pokloni dozeml 273 je i moleci rece: "Neka gospodar moj ne gleda na toga nevalja loga coveka,Navala... bezumlje je kod njega. A ja slu�kinja tvo ja nisam videla momakagospodara svojega, koje si slao... l kad Gospod ucini gospodaru mojemu svakodobro koje ti je obrekao i postavi te vodom Izrailju, nece ti biti spoticanja nisablazni srcu gospodara mojega da je prolio krv ni za �to i da se sam osve -tiogospodaru mojemu, opomenuce� se slu�kinje svoje." Lepota i blagost �eninaucini�e silan utisak na Davida. Zato joj ganuto odgovori: "Da je blagoslovengospod Bog Izrailjev, koji te danas posla meni na susret! l da su blagoslovenereci tvoje... idi s mirom kuci svojoj, eto, poslu�ah te, i pogledah na te." Zato vreme Naval je povodom zavr�etka stri�e ovaca priredio bogatu gozbu i opio sedo besvesti. A kad se najzad otreznio, Avigeja isprica kakva mu je velikaopasnost pretila. Ta vest ga je toliko potresla da je dobio srcani napad i umroposle deset dana. Cim David doznade za to, zamoli Avigeju da mu bude �ena.Udovica bez premi�ljanja sede na magarca i pohita u njegov logor sa pet svojihslu�kinja. Tamo mu se smerno pokloni do zemlje i rece: "Evo slu�kinje tvoje, daslu�i i da pere noge slugama gospodara svojega." David je vec imao dve �ene,Mihalu, koju mu je docnije Saul oduzeo i udao za Faltija, jednog od vernihsvojih pristalica, i jo� jednu Izrailjku, Ahinoamu, ali je samo Avi -gejuistinski voleo. DAVID U SLU�BI FILISTEJACA l TRAGICNA SUDBINA SAULOVA. David je znao da car usvom besu nece da se smiri dok ga ne ubije ili ne uhvati �ivog. Trebalo jenapustiti granice Izrailja i skloniti se negde dokle ne dopire njegova ruka. Zlasudbina i neprestano potucanje doveli su ga u stanje duboke depresije. Mnogodocnije talentovani pesnik pripisace mu reci prepune istinskog bola:Smiluj se na me, Bo�e, jer covek hoce da me proguta,neprijatelj me svaki dan prite�njuje...Svaki dan izvrcu reci moje; �to god misle, svemeni o zlu. Skupljaju se, prikrivaju se, paze za petama mojima;jer tra�e du�u moju.(Psalam 56, 2-3)

Nije imao drugoga izlaza, trebalo se odluciti na bolni, poni�ava -juci korak.Ponudio se u slu�bu Ahisu, caru filistejskog grada Gata. Nekada�njineprijatelj primio ga je veoma gostoljubivo. Pomoc �est stotina u borbamaprekaljenih ubica nije bila za pot -cenjivanje, a odgovaralo mu je da Izrailj idalje slabi zbog dina -stickih trvenja. Mogao je sada te sporove da podsticeiskori�ca -vajuci Davida protiv Saula. David je dobio u leno gradic Siklag,nedaleko od Gaze. Nastanio se tamo sa svojom vojskom i s celom porodicom, sadve �ene, Avigejom i Ahinoamom. Ahis mu je nalo�io da napada izrailjske zemlje,ali David nije ni pomi�ljao da ratuje sa svojom zemljacima. Ali je pusto�iozemlje Amalica -na, vekovnih neprijatelja jevrejskih plemena. Uni�tavao je svedo poslednjega, ne �tedeci ni �ene ni decu, da ne bude svedoka njegovimnajezdama, a kad je predavao Ahisu plen: volove, ma -garce, kamile i druguimovinu, govorio mu je da ga je oteo od Izrailjaca. Lakoverni filistejski carpoverovao mu je i trljajuci ruke od radosti, hvalio se ovim recima: "Ba� seomrazio s narodom svojim Izrailjem; zato ce mi biti sluga doveka." Filistejci suse pripremali za novi rat protiv Saula. Ahis je poveo i Davida sa �est stotinanjegovih vojnika. Ali carevi i kne�evi filistejski nisu verovali Izrailjcima iodlucno su zahtevali da se uklone iz njiho -vih redova. David se vratio uSiklag, u osnovi zadovoljan �to nije morao'da se bori protiv svoje brace, �to bise smatralo iz -dajom. Ali pokazalo se, da su u njegovom odsustvu, Amalicani uznak odmazde pretvorili Siklag u prah i pepeo i odveli u rop -stvo mnogostanovnika, medu kojima i njegovu porodicu. Ljudi koji su uspeli da se spasudocekali su Davida s placem i grd -njom, pa su mu cak zapretili i kamenovanjem.David smesta krenu u poteru za razbojnicima, potuce ih i ote im zarobljenike isvoju porodicu medu njima. Plen razdeli svojim zemljacima, stanovnicima zemljeJudejske, da u prestojecoj borbi za carsku vlast zadobije njihovu podr�ku. U tovreme u Rami je zavladala velika �alost, jer se od �ivota rastao prorok Samuilo.Posle Da -vida, koji je pre�ao na stranu Filistejaca i zato, po njegovommi�ljenju, nije vi�e mogao polagati pravo na presto, Saul se re -�io i drugognajopasnijeg protivnika. �eleci da utera strah u sve -�tenike, naredio je da sepohvataju i pobiju njihove pristalice: svakojaki vraci i vracare, prizivaciduhova i carobnjaci. Tada ih je u Izrailju bilo mno�tvo, narod je navikao dakoristi njihove<Bi6fijs/<e legende27$ usluge, pa je u zemlji zavladalo nepoverenje i strah od terora. U licnom �ivotuSaul je sacuvao jednostavnost i cistotu obicaja. Niko nije poricao njegoveogromne ratne zasluge i te�ke napore koje je ulo�io za velicinu Izrailja. VecinaIzrailjaca jo� uvek ga je po�tovala, cak i volela. Njegov ugled bio je takoveliki da ga ni David nije smeo ubiti, iako mu se za to dvaput ukazala prili-ka. Ali neprestane sve�tenicke mahinacije i glasovi da je Samu -ilo pomazaoDavida za cara, poremetili su mu du�evnu ravno -te�u i naveli ga naneuracunljive i despotske postupke. U ka -menim zidinama tvrdave, koju jesagradio na nepristupacnoj ste -ni u Gavaji, provodio je dane u cetiri oka sasvojom usamlje -no�cu i ogorcenjem. A nad mladu izrailjsku dr�avu nadneli su secrni oblaci. Njene granice pre�la je mocna vojska saveza fili -stejskih careva.Stotine pancirnih bojnih kola i hiljade oklopnika ulogorilo se u Sunimu, udolini Jezrael, dakle u samom srcu Izrailja. Saul je razmestio svoju vojsku napadinama gore Gel -vuje, odakle se pru�ao pogled na celu dolinu. Ogromnifilistej -ski logor izazivao je u njemu nemir i osecanje bespomocnosti predsudbinom koja se ne mo�e izbeci. Na licu mu se video izraz umora iravnodu�nosti. Za trenutak se tu�no zamisli, pa upita svoje odane prijatelje imali u blizini neka vracara �to predvida buducnost. Zacudeni dvorani podseti�e gada je nare -dio da se istrebe svi carobnjaci. Posle tra�enja obave�tenja me -dustanovni�tvom, doznali su da se u Endoru sakrila stara vra -cara koja prizivautvare mrtvih i ispituje ih za buducnost. Saul je odlucio da preru�en od kod

nje. Cim pade noc, ogrnu se put -nickom kabanicom i u pratnji dvojice �titono�atiho se iskrade iz logora. U strahu od carskih progonitelja, vracara ga ne htedepustiti da ude. Tek kad se zakle da joj se ni�ta lo�e nece do -goditi, upita gaciji duh da tra�i. Saul je zamoli da sa onog sve -ta dozove Samuila. Uz pomoc magicnih cini vracara prizva utvaru prorokovu. l tek tada shvati da jetajanstveni do�ljak car Saul. "Za�to si me prevario? Ta ti li si Saul?", kriknuprestravlje -na. Saul je opet umiri i, po�to sam nije video duha, upita je ko sena njen poziv pojavio. Po opisu vracarinom, prepoznao je , Samuila, svogadavna�njeg upornog protivnika. Poklonio mu se t pokorno i molio ga za savetkako da postupi u stra�noj opasno -sti od Filistejaca. Ali Samuilo je i poslesmrti ostao neumoljiv. Opet mu je prebacio uzurpaciju prvosve�tenickih prava isamim tim ga�enje volje Jehovine. Zato ga nece mimoici kazna: u borbi

. 276 s Filistejcima poginuce sa svojim sinovima, a zatim ce doci pro -past celognjegovog roda. Stra�na vest toliko pogodi Saula da se onesve�cen sru�i nazemlju. Kad ga povrati�e, ne htede da se okrepi, iako je bio potpuno onemocao.Tek posle dugog i upornog navaljivanja vracarinog, uze zalogaj hleba i komadicte -letine. Sledeceg dana rasplamsa se bitka. Izrailjci pretrpe�e stra -hovitporaz, a oni �to ne izgibo�e, dado�e se u panicno bekst -vo. Sinovi Saulovi,medu njima i plemeniti Jonatan, pado�e sa hiljadama svojih ratnih drugova.Saul, iako ranjen, uspe da pobegne s bojnog polja. Ali Filistejci su mubili za petama, i kad vide da im ne mo�e umaci, rece svome �titono�i da ga ma-cem dotuce. Ali momak se ustezao da ubije cara, i Saul se sam ubi baciv�i se nao�tricu maca. l verni sluga probode se ma -cem, jer ne htede da pre�ivi svogagospodara. Filistejci odrubi -se Saulovu glavu i zajedno s oru�jem izlo�i�e je uhramu Astar -te i Dagona. A telo mu obesi�e na zidine grada Vet-Sanskoga. Vest oskrnavljenju carskih posmrtnih ostataka stigla je do sta -novnika grada Javisa,koje je Saul svojevremeno oslobodio od vlasti Amonaca. Uzvracajuci muzahvalno�cu, oni ukrado�e mr -tvoga cara i dostojno ga sahrani�e na grobljusvoga grada. Fi -listejci su zauzeli dolinu Jezrael i tako obezbedili sebistrate�ki povoljan polo�aj za osvajanje celog Hanana. Dr�ava koju je ve -likimfrudom stvorio Saul, prestala je da postoji.DAVID OPLAKUJE SAULOVU l JONATANOVU SMRT. Za tragicne dogadaje u dolini JezraelDavid je doznao tek kad se vratio u Siklag iz pohoda protiv Amalicana. Nekakavcovek u poderanoj odeci, glave pra�inom posute, baci mu se pred no -ge. Placucii kukajuci, saop�ti mu vest o smrti Saula. To bese Amalicanin iz izrailjskihnajamnickih odreda koji je ucestvovao u nesrecnoj bici. Upitan za pojedinosti,isprica da je macem probo ranjenog cara na njegov vlastiti zahtev, i kao dokazda govori istinu uruci Davidu venac i grivnu, oznake carske vlasti. Celu tupricu izmislio je u nadi da ce ga David nagraditi za smrt supar -nika. A ustvari, be�eci s boji�ta nai�ao je na les Saulov i ski -nuo s njega carske znakepre nego �to su stigli Filistejci. Ali se u svom racunu grdno prevario. Davidnaredi da ga pogube �to se usudio da digne ruku na carskog pomazanika. TragicniSa -ulov kraj duboko je rastu�io Davida, jer je to istovremeno zna -cilo ipropast prve ujedinjene izrailjske dr�ave. Ali smrt Jonata legende277 nova bacila ga je u pravo ocajanje. Izgubio je jedinog vernog, nesebicnogprijatelja, koji ga ni u najte�im trenucima nije napu -stio i kakav se retkosrece u �ivotu. Jonatanovo mesto u nje -govom srcu niko vi�e nece zauzeti.Plakao je David previjajuci se u neute�nom bolu, udarao glavom o zid i razdiraoodecu na sebi, a s njim su jadikovali drugovi po oru�ju i porodica. Do ve -ceriniko nije ni pomislio na jelo i niko cele noci oka sklopio nije. Sutradan jeDavid, iznuren od jada, slomljena srca, nem i turoban tumarao odajama. A onda

dohvati svoju omiljenu harfu i, dodirujuci strune, izrazi svoj ocaj potresnomelegijom:Diko Izrailjeva! Na tvojim visinama pobijeni su; kako pado�e junaci!Ne kazujte u Gatu, i ne razgla�ujte po ulicama Askalon-skim, da se ne veselekceri filistejske i da ne igraju kceri neo -brezanijeh.Gore Gelvujske! Ne padala rosa ni da�d na vas, i ne rodilo polje za prinos, jerje tu bacen �tit s junaka, �tit Saulov, kao da nije pomazan uljem.Bez krvi pobijenijeh i bez masti od junaka nije se vracao luk Jonatanov, niti jemac Saulov dolazio natrag prazan.Saul i Jonatan, mili i dragi za �ivota, ni za smrti se ne rastavi�e; lak�i odorlova i jaci od lavova bijahu.Kceri Izrailjeve! Placite za Saulom, koji vas je oblacio u skerlet lijepo, ikitio vas zlatnijem zakladima po haljinama va�im.Kako pado�e junaci u boju! Jonatan kako pogibe na tvojim visinama!�ao mi je za tobom, brate Jonatane; bio si mi mio vrlo; veca mi je bila ljubavtvoja od ljubavi �enske.Kako pado�e junaci, i propade oru�je ubojito!*DAVID POSTAJE CAR JUDEJSKI l BORI SE ZA IZRA -ILJSKI PRESTO. David je pripadaoJudinom pokoljenju. Kao od *Ova elegija, nazvana "Pesma luka", nalazila se u ranije pomenutoj Knjizipravednoga.

278 metnik i voda razbojnicke bande, ne samo �to je branio svoje sunarodnike odnapada pustinjskih plemena, vec je i delio s nji -ma plen otet od Amalicana.Tako je obezbedio sebi njihovu toplu zahvalnost i privr�enost. Zato se ne trebacuditi �to su ga posle propasti Saulove pozvali u Hebron i proglasili zajudejskog cara. U isto vreme, u zajordanskom gradu Mahanajimu, daleko odfilistejskog doma�aja, glavni vojskovoda Avenir, koga je po -dr�avalo desetsevernih plemena, proglasio je za cara Isvosteja, cetvrtog Saulovog sina.Isvostej je bio covek slabe volje i bez ikakvog uticaja, pa je postao slepoorude u rukama svemocnog Avenira, koji je otada imao stvarnu vlast u celomIzrailju izuzev Judeje. David je otkazao poslu�nost caru i tako doveo do rasce-pa dr�ave. Pobuna protiv Saulove dinastije, koju je podr�avala vecina naroda,pre ili kasnije morala je dovesti do gradanskog rata. David se za to planskipripremao. Po�to je bio ne samo sposoban i iskusan vojskovoda nego i vest idalokovid politicar, znao je da pravi izvor nesuglasica le�i u antagonizmu kojije od pamtiveka vladao izmedu severnih i ju�nih plemena. Zato je od samogpocetka nastojao da pridobije naklonost severnih pleme -na i u tom cilju odmahje uputio izaslanstvo gradanima Javisa da im zahvali �to su ukrali Saulov les icarski ga sahranili. Pu -stio je vest po celom Izrailju da je oglasio u svomekraju �alost i naredio da se ubije Amalicanin koji se usudio da digne ruku nacar�t U tim nastojanjima usrdno su mu pomagali sve�tenici. Jo� od vremena sukobasa Samuilom i krvoprolica u Novu, bili su nepomirljivi neprijatelji domaSaulovog, a Davida su smatrali za poslu�nog izvr�ioca njihove volje. Sedam i pogodina svoje vladavine u Hebronu David je iskoristio da formira mocnu i bor-benu vojsku pod komandom sposobnog vojskovode Joava. Fili -stejci, ciju budnostje uspeo da uspava, ni�ta nisu naslucivali. Smatrali su ga za bezopasnog ipodesnog vazala koji radi u nji -hovu korist, po�to je kao provincijskiuzurpator podrivao jedinst -vo Izrailja i izazvao njegovo razbijanje na dvezaracene dr�a -vice. Gradanski rat otpoceo je krvavom bitkom kod jezera Ga-vaonskog. Po starom obicaju, prethodile su joj pojedinacne bo -rbe u kojima seogledalo dvanaest Venijaminovih i dvanaest Ju -dinih potomaka. Borba je bilatako �estoka da su svi do jednog izginuli. Ubrzo zatim otpocela je prava bitka.Posle bitke, koja je ceo dan trajala, judejska vojska pod vodstvom Joava odnelaje potpunu pobedu, a Isvostejevi ratnici dado�e se u bekstvo.279

Joavov brat, Asailo, krenu u poteru za omrznutim Avenirom. To bese �estokmladic, ali je imao malo iskustva u ratnom zanatu. Avenir ga triput pozva dapotra�i sebi drugog protivnika. "Od -stupi od mene; za�to da te sastavim sazemljom? l kako bih smeo pogledati u Joava brata tvojega?"- govorio je. AliAsailo u svojoj plahovitosti ostade gluv na sva upozorenja. Tada Ave -nir, hteone hteo, morade prihvatiti dvoboj i bez muke se otrese nametljivca probov�i gakopljem. Kad Joav nade na boji�tu les svoga brata, u velikom bolu razdera odecui zakle se da ce se krvavo osvetiti Aveniru. Rat za izrailjski presto bio je�estok i dugotrajan. Izrailjci su postepeno gubili tlo pod nogama, dok je Davidpostizao sve vecu nadmoc. U njegove redove dolazilo je mno�tvo ratnika, cak i izsevernih krajeva. Medu njima je bilo iskrenih rodoljuba, koji su se s vremenomuverili da samo on mo�e odbraniti Izrailj od Filistejaca, ali i svakojakihsnala�ljiva -ca koji su vi�e voleli da na vreme predu na stranu pobednika. Zbogstalnih neuspeha Avenir je gubio uticaj u Mahanajimu. Oslonac njegove moci biloje sveop�te uverenje da je on najveci izrailjski vojskovoda, kome se cak niDavid ne mo�e odupreti. A sad mu se slava gasila tako naglo da vi�e nije biosiguran ni u podr�ku svoje vojske. Marionetski car Isvostej i njegovi dvo -ranistado�e ga omalova�avati, pa cak i prezirati. To je ubrzo dovelo do otvorenogskoba. Osecajuci da mu vlast izmice iz ru -ku, Avenir je tra�io nacin da ucvrstisvoj polo�aj i zato je pri -grabio Resfu, jednu od Saulovih nalo�nica. Tonasilje bilo je zlo -slutno za Isvosteja. Po drevnom obicaju, pravo na haremumrlo -ga cara pripadalo je samo nasledniku prestola, pa je prisvajan -je Resfemoglo predstavljati znak da Avenir priprema prevrat. Zbog toga je izbila o�trasvada izmedu cara i glavnog vojskovo -de. Avenir je opomenuo Isvosteja da zakrunu ima samo njemu da zahvali. U jednom trenutku izgubio je kontrolu nad sobomi otvoreno mu rekao da ce, po njegovom mi�ljenju, David odneti pobedu nad domomSaulovim. Slabi i pla�ljivi car naslutio je u tim recima pretnju da ce bitinapu�ten i prepla�en pokorno se vratio u svoje odaje. Avenir je odlucio da bezodlaganja preduz -me mere da se spase od konacne propasti. Davidu je potajnouputio izaslanstvo s porukom da ce sa celokupnom vojskom preci na njegovustranu, ako obeca da mu nece ni�ta uciniti i da ce mu poveriti du�nost glavnogvojskovode. David je prihva -tio Avenirov predlog pod uslovom da mu dovedenjegovu neka 2SO da�nju �enu Mihalu, koju je Saul udao za drugoga. Avenir je na silu oteo Mihalu.Njen mu� Faltije bio je neute�an. Placuci i kr�eci ruke od ocaja trcao je zasvojom voljenom, dok Avenir nije izgubio strpljenje i, preteci mu smrtnomkaznom, naredio da se vrati kuci. Obespravljeni mu�, nemocan pred samovoljom sil-nih, morao se pomoriti sa sudbinom. Po�to su sve�tenici vec odavno �iriliglasove da je Jehova odredio Davida za cara Izrailja, Avenir je bez te�kocanagovorio plemenske stare�ine da stupe u pregovore, tim pre �to zbogpretrpljenih poraza drugog izlaza nije ni bilo. Izaslanstvo severnih plemenanai�lo je u He -branu na dobar prijem. Ugovor je bio sklopljen i David je u castizaslanika priredio sjajnu gozbu. Glavni vojskovoda Joav u to vreme je boravio ulogoru medu svojim vojnicima. Iznenaden ve�cu o ugovoru, pohita Davidu i savogorcen rece: "�ta ucini? Gle, Avenir je dolazio k tebi; za�to ga pusti teotide? Poznaje� li Avenira sina Nirova? Dolazio je da te prevari, da vidi kudahodi� i da dozna sve �ta radi�." Joavu se, naravno, nikako nije moglo svidati�to Avenir ponovo zadobija carevu milost. Video je u njemu stra�nog suparnika zamesto glavnog vojskovode, a pre svega ubicu svoga brata, koga je po rodovskomzakonu mo -rao osvetiti. Posle burnog razgovora sa carem, odlucio je da ne -�topreduzme. Avenir se vracao u Mahanajim. Pod izgovorom da David ima jo� ne�to damu saop�ti, Joav ga namami natrag u Hebro^ i u toku razgovora mucki ga probode.David je imao vi�e razloga da ne kazni Joava za podmuklo ubistvo. Bio je, presvega, u su�tini zadovoljan �to se na tako neocekivan nacin resio opasnogsaveznika. A osim toga, krvna osveta smatrana je u Izrailju tako svetom ineopozivom da joj se cak ni on nije smeo suprotstaviti, l najzad, nije se hteo

zameriti Joavu, koji je tako ojacao da ga se jedostavno pribojavao. Vest ougovoru s Davidom izazva u Mahanajimu nevidenu uznemirenost. Isvostej pade unesvest od zaprepa�cenja, a njegovi dvorani i pristalice kradom se izvuko�e izdvora da spasu vlastitu ko�u. Jednog vrelog dana popodne, kad je osamljeniIsvostej dremao, u sobu upado�e dva potomka Venijaminova i probodo�e gamacevima. Odrubi�e mu glavu i odneso�e je Davidu u nadi da ce biti na -gradeni.Ali u svojim ocekivanjima se prevari�e. David naredi da se careubice pogube, daim se odseku ruke i noge, a tela da im se obese u Hebronu nad jezerom, zaopomenu svima onima koji se usude da dignu ruku na carskog pomazanika. A Isvo -Offl <Bi6ujsfe fyende --------------------------���-------------------------------------------------stejevu glavu svecano sahrani u grobu Avenirovom. U dvorcu u Mahanajimu �iveo jeJonatanov sin, decak hrom u obe noge. Kad mu je otac poginuo u dolini Jezrael,bilo mu je pet godi -na. Na vest o porazu, njegova dadilja u strahu je pocelabe�ati i ispustila ga na zemlju. David je prihvatio sina svoga poginu -logprijatelja i okru�ivao ga ocinskom pa�njom. Bogaljasti poto -mak Saulov celog�ivota imao je mesto za stolom i bio uva�a -van kao i ostali clanovi carskeporodice. Posle smrti Avenirove i pada Saulove dinastije, David je bio jediniozbiljan pretendent za izrailjski presto. Ne samo zato �to se nalazio na celupobed -nicke vojske nego i zbog toga �to ga je Samuilo nekad poma -zao za cara.Predstavnici severnih plemena, prestra�eni sve ve -corn snagom Filistejaca,do�li su u Hebron i zvanicno mu po -nudili krunu. Posle vi�e od sedam godinavladavine u Hebronu, David je tako postao car cele izrailjske dr�ave. U tokusledece trideset i tri godine svoje vladavine, pokorice Filistejce i stvoritinajmocniju dr�avu u istoriji jevrejskog naroda.DAVIDOV GRAD. Kad su Filistejci doznali da se njihov vazal proglasio za caracelog Izrailja, odlucili su da ga uhvate i kazne kao buntovnika. Silna njihovavojska pojavila se u pro -stranoj dolini Rafajskoj, zapadno od Jerusalima,presekav�i tako vezu izmedu severnog i ju�nog dela Izrailja. Planinski regionina kojima se nije nalazila vojska, ispresecani brojnim klisurama i raselinama,nisu bili pogodni za mar�eve. David se na�ao u ve -oma te�kom polo�aju. Njegovesnage, pojacane dodu�e dolas -kom ratnika severnih plemena, nisu se mogle meritis filistejskim bojnim kolima. Zato je resio da izbegene gre�ku koju je ucinioSaul, i ogranicio se samo na gerilsku borbu. U tome je stekao veliko iskustvo zavreme svoga potucanja. Njegova nadmoc nad Filistejcima bila je i u tome �to jekao njihov biv�i vazal odlicno poznavao njihovu ratnu taktiku. Filistejskiodredi koje su gerilci �estoko napadali postepeno su gubili samopouzdanje i nanaj -manju opasnost davali se u bekstvo. U povoljnim trenucima Da -vid jeprelazio u otvoren i odlucan napad i tako odneo dve ve -like pobede. Potiskivaniiz grada u grad, iz sela u selo, osvaja -ci su se na kraju povukli u granicesvojih dr�avica. O razmera -ma njihovog poraza i rasulu svedoci i to �to su ihIzrailjci gonili sve do zidina filistejskog grada Gata. Filistejci se otada vi�eni -kad nisu povratili od poraza i s vremenom su cak morali i pri .. 2S2 znati hegemoniju Izrailja. Hebron se nalazio daleko na jugu, a kao judejski gradne bi ni bio prihvacen od severnih plemena. Vodeci racuna o tim raspolo�enjima,David je usredsredio pa� -nju na Jerusalim. Taj grad je cetiri stotine godinapripadao Je -vusejima, pa su ga ljubomorna plemena mogla smatrati da jeneutralan. Ali ga nije bilo lako osvojiti. Podignut na tri brda, bra -njenisturenom redutom na nepristupacnoj steni Sionu, sve do -tad se uspe�no odupiraosvim namerama neprijatelja. Njegovi stanovnici osecali su se u njemu potpunobezbedni i u �ali su govorili da bi grad mogla odbraniti cak i posadasastavljena sa -mo od hromih i slepih. Ne treba se zato cuditi �to su iza�li nazidine i docekali Izrailjce porugama. David je vr�io juri� za juri -�em ido�ivljavao same poraze. Rasrden, rece najzad svojim vojnicima: "Ko god pobije

Jevuseje... bice vojvoda." Tog te�kog zadatka prihvati se Joav. Grad se mogaoosvojiti samo lukav -stvom. Zato je hodao po okolini, izvidao i najzad otkriotajni pro -laz u utvrdenje. U dolini, na istocnoj strani Jerusalima nalazio seizvor od koga je vodio do grada, usecen u stenu, okomit hodnik. Sa �acicomvojnika Joav se tim putem uvukao u tvrda -vu. Jevuseji nisu ocekivali napad s testrane, pa kad najednom ugleda�e izrailjske vojnike, pojuri�e na zidove da ihzaustave. David to iskoristi i silovitim juri�em zauze grad. Brdo s dvorcem uju�nom delu grada izabra za prestonicu Izrailja i nazva je "Grad Davtbov". Odmahje pristupio izgradnji grada i odlucio da sebi podigne dvorac dostojan velikogmonarha. O tome se do -govorio s Hiramom, carem tirskim. Putem trgovinskerazmene dobio je od njega kedrovo drvo i majstore i umetnike vicne gra -dnji. Uznjihovu pomoc nastala je gradevina koja iepotom arhi -tekture i ukrasima nijeustupala ni sedi�tima najistaknutijih su -sednih careva. Jo� u necemu se Davidugledao na te careve. Osnovao je veliki harem �ena i nalo�nica, jer se u tovreme i po haremu cenila careva moc. S vremenom je postao otac broj -nogpotomstva, koje je Zagorom, smehom i svadama ispunja -valo sve kutke dvora.Dr�avni interesi zahtevali su da Jerusalim bude i verska prestonica Izrailja.Sredi�te kulta mogao je biti sa -mo kovceg zavela, koji se od Saulovih vremenanalazio u ma -lom naselju Kirijat-Jarimu. David pode po njega na celu svojihdvorana i trideset hiljada vojnika. Kovceg je vo�en na kolima s volovskomzapregom, a uz njega su i�li sve�tenici iz Levijevog pokoljenja, sprvosve�tenicima Avijatarom i Sadokom na celu.283 Izrailjski narod pratio ga je u ogromnoj povorci i davao odu�ka svojoj radostiigrom i pesmom uz pratnju harfi, cimbala, frula, tamburina i bubnjeva. Na celutrijumfalne povorke nalazio se sam car David u beloj lanenoj sve�tenickoj odori.Ali pre nego �to je povorka stigla u Jerusalim, na stra�an nacin javio se Je-hova. Prepla�eni bukom, volovi su se uznemirili, kola su se is -krenula, isveti kovceg sru�io bi se na zemlju da ga u posled -njem trenutku nije pridr�aopobo�ni covek po imenu Uza. Ali do -taknuti kovceg bilo je necuveno svetogrde, iJehova, ne obazi -ruci se na njegove dobre namere, odu�e �ivot prestupniku. Toje toliko potreslo Davida da smesta naredi da se prekinu sve -canosti, a kovcegpredade na cuvanje Izrailjcu Ovid-Edomu. Tek posle tri meseca odva�io se da gaprenese u prestonicu. Narod se veselio, u ludom zanosu igrao i pevao uz pratnjusrebrnih truba, svirala, cimbala i bubnjeva. U toj zaglu�ujucoj buci kora -caoje kao zacaran David, obucen u sne�nobelu sve�tenicku odecu. Na celu mu jeblistao zlatni carski venae, a ispod njega spu�tala se rida talasasta kosa.Prevlacio je prstima po struna -ma svoje harfe i zajedno s narodom igrajuci i�aouskim ulica -ma grada. Odmah iza njega, no�en na ramenima Levita, visoko iznadmora glava izdizao se kovceg zaveta, koji je kao zlatna buktinja plamteo najarkom suncu svojim okovom i ra�irenim kri -lima heruvima. Povorku je posmatralas prozora Davidova �ena Mihala. Videci kako joj je mu� na oci gradske svetinezaboravio na svoje dostojanstvo, oseti prezir prema njemu, koji nije krila.Kovceg zaveta uneso�e u vec ranije pripremljen sveti �ator. Po�to prinese�rtve Gospodu, podeli hranu ljudima, vrati se po -sle gozbe u dvor. Mihala gadoceka s podsmehom i zajedljivo mu rece: "Kako je slavan bio danas carIzrailjev, kad se danas otkrivao pred slu�kinjama sluga svojih, kao �to seotkrivaju ni -kakvi ljudi!" Duboko dirnut njenom podrugljivo�cu, David se zau-vek ohladi prema njoj. Mihala je do kraja �ivota bila u nemilosti i nije munikada rodila sina. Nad njom su dominirale Avigeja, Ahinoama i brojne nalo�nice,koje su bile srecne majke carskih sinova i kceri. Jednoga dana David pozvauva�enoga proroka Natana i rece mu: "Vidi, ja stojim u kuci od kedrova drveta, akovceg Bo�ji stoji pod zavjesima." Saop�ti mu da �eli da sagra -di hram uJerusalimu, koji ce sjajem nadvisiti njegov dvorac. Natan mu u prvi mah odobrinameru, ali sutradan rece da mu se te noci javio Jehova i zabranio da se gradihram, jer je hteo234

da ostane bog pastira i da �ivi u �atoru kao i dotad. David se morade pokoritivolji Svemocnoga i odbaciti plan ulep�avanja prestonice velicanstvenim hramom,koji ce sagraditi tek njegov slavni naslednik Solomon.DAVID - TVORAC VELIKE DR�AVE. Po�to je ujedinio sva izrailjska plemena i pokorioFilistejce, David je pro�irio gra -nice dr�ave novim osvajanjima. Najpre jenametnuo svoju vlast Moavcima i Edomcima. Ali rat s Amoncima izbio je protivnjego -ve volje. Kad je posle smrti Na�a, cara amonskoga, stupio na prestonjegov sin Anun, David mu je uputio izaslanstvo sa izra -zima sauce�ca i �eljamada uspe�no vlada. Ali savetnici reko�e mladome caru: "Misli� da je David zatoposlao ljude da te pot -je�e, �to je rad uciniti cast ocu tvojemu? A nije zatoposlao Da -vid k tebi sluge svoje da promotri grad i uhodi, pa posle da garaskopa?" Anun je naredio da izaslanicima dopola obrijaju brade i da im seodre�u haljine do zadnjice, i tako osramocene vra -tio ih u Jerusalim. Davidnije mogao preci preko tog poni�enja. Protiv nadmenih ismevaca poslao je Joavana celu njegove po -uzdane vojske. Rat je bio te�ak i opasan, jer su Amoncipozva -li iz Sirije pet ujedinjenih aramejskih careva. Ali se odlucujuca bitkaipak zavr�ila potpunom pobedom Izrailjaca. Tako se pod Davidovom vla�cu na�ao iveliki deo Sirije. Otad se u Damasku nalazila jaka izrliljska posada, s carskimnamesnikom na celu. Tim osvajanjima David je stvorio veliku imperiju, cija seteritori -ja prostirala od Akabskog zaliva, preko vazalskih aramejskih dr -�avasve do Eufrata, i od Arnona do Hermona s druge strane Jordana. Posle poraza kojiim je naneo David, Filistejci su po -stepeno gubili politicku nezavisnost.Izrailj je konacno trijumfo -vao nad svojim neprijateljima i zapoceo jedinorazdoblje u svo -joj istoriji kad je predstavljao veliku silu. A David seprihvatio unutra�nje organizacije dr�ave. Oslonac njegove snage bila je vojska injoj je posvetio najvi�e pa�nje. Ali u oblasti naoru�anja nije sproveo nikakvapobolj�anja; jo� uvek se slu�io pe�adijskim jedinicama, naoru�anim kopljima,prackama i macevima. Bojna kola, stra�no oru�je Filistejaca, nisu nekako steklanjegovo pri -znanje. A imao je izvanrednu priliku da bez velikih tro�kova for-mira od njih veliku jedinicu, jer je od Aramejaca zaplenio hiljadu i sedamstotina bojnih kola s odgovarajucom konjskom zapre -gom. Umesto da ih ukljuci usvoju vojsku, naredio je da se spa fyautt00? le, a konjima da se podseku puti�ta. Zadr�ao je samo sto za -prega za potrebedvora; u njima su se po Jerusalimu vozili nje -govi sinovi i najznamenitijidvorski dostojanstvenici. Jezgro Da -vidove vojske sacinjavao je "odredhrabrih", �est stotina njegovih drugova po oru�ju iz vremena potucanja. David ihje obasipao pa�njom i privilegijama, dodelio im zemlju otetu od neprijatelja ipostavio na visoke polo�aje. Tu vojnu elitu dopunjavala su dva odreda najamnika:jedan sastavljen od takozvanih Hereteja i Feleteja, to jest od vojnikakritsko-filistejskog porekla, a drugi od Filistejaca najmljenih u Gatu. Uslucaju rata, pomocu truba i znakova vatrom pozivani su svi mu�karci sposobni zaoru�je. Glavnu komandu nad vojskom dr�ao je u svojim rukama Joav. Neposredno sumu bila podredena tri zapovednika vi�eg i tride -set ni�eg ranga, a svi zajednosacinjavali su glavni vojni savet, koji je izvr�avao naredenja cara. Civilnuupravu David je orga -nizovao po egipatskom uzoru. Na njenom celu nalazili su sesa -vet stare�ina i namesnik. Najvi�i cinovnici bili su dva carska ri -znicara,okru�ni poreznici, pisari i sedam glavnih upravitelja koji su nadgledali carevenjive, vinograde i vocnjake i brinuli se za njegova stada ovaca, goveda,magaraca i kamila. U zemlji je nastao red i blagostanje. David je uvecavao svojuriznicu i ri -znicu hrama ogromnim ratnim plenom u zlatu, srebru i bakru.Zarobljenike nije ubijao, vec ih je zapo�ljavao kao robove u dvo -rcu i nacarskim imanjima. Sredio je i verska pitanja ucvrstiv�i sve�tenicku hijerarhijui dodeljujuci Levitima du�nosti, zavisno od njihovog ranga i znacaja. Ali jenai�ao na izvesne te�koce oko du�nosti prvosve�tenika. U Gavaonu, gde se nalazio glavni hram, prvosve�tenik je bio Sadok, iz najstarije sve�tenicke

loze, neposredni potomak Eleazarov. Svoj uspon dugovao je Saulu, posle secesve�tenika u Novu. Ali u Jerusalimu je bio Avijatar, jedini sve�tenik koji sespasao iz Nova i verni carev- prijatelj iz vremena potucanja. David nije mogaoukloniti Sadoka, da se ne zameri severnim plemenima. Izvukao se iz nepriliketako �to je postavio dva prvosve�tenika: Sadoka i Avijatara.OTMICA �ENE URIJINE. Dok je Joav pusto�io zemljuft Amonaca i opsedao Ravu, David je boravio u svom dvorcu uprestonici. Jednom je �etao po sobi i ugledao kroz prozor, ukuci preko puta, neku lepu �enu koja je, umivajuci se, obna�ilasvoje obline. Obuzela ga je za njom velika po�uda i od posluge^....«"� m 2S6 Zenon %psidavsl<i287 je doznao da je to Vitsaveja, �ena Urije Hetejina, jednog iz gru -pe odtridesetorice njegovih zaslu�nih vojskovoda. On je u to vreme bio s Joavom, uzemlji Amonaca, i David je iskoristio nje -govu odsutnost da otme Vitsaveju.Posle nekog vremena poka -�alo se da �ena ocekuje dete. Tada je car smisliopodmukli plan da se oslobodi uvredenog mu�a. Po glasniku porucio je Joavu da mupo�alje Uriju sa izve�tajem o toku rata. Hrabri vojskovo -da ubrzo sti�e u dvori podnese caru iscrpni raport. David ga doceka s licemernom Ijubazno�cu, ugostiga za svojim stolom a pred vece ga posla kuci savetujuci mu da se odmori od na-pornog puta. Ali Urija le�e da spava pred carskim vratima, sa dvorskom stra�om.Kad ga David sutradan upita za�to nije oti -�ao kod �ene, dostojanstvenoodgovori: "Kovceg i Izrailj i Juda stoje po �atorima, i Joav gospodar moj isluge gospodara moje -ga stoje u polju, pa kako bih ja u�ao u kucu svoju dajedem i pijem i spavam sa �enom svojom?" David ga otprati Joavu s pismom u komeporuci: "Namestite Uriju gde je naj�e�ci boj, pa se uzmaknite od njega da bi gaubili da pogine." Joav poslu�no izvr�i sramno naredenje i verni Urija,koga u mete�u bitke napusti�e vojnici, pogibe usamljen pod zidinama Rave.Vitsave -ju, koja je gorko oplakivala mu�a, David uze u svoj harem. Na svojuveliku radost, uskoro mu rodi sina. Carev postupak izaz -vao je ogromnozgra�anje u Jerusalimu. Ubrzo dode k njemu Natan, najita�eniji prorok uIzrailju. Car ga s najvecim po�to -vanjem posadi do sebe, a on mu glasom punimtuge isprica ovakav dogadaj: "U jednom gradu bejahu dva coveka, jedan bo -gat adrugi siromah. Bogati ima�e ovaca i goveda vrlo mnogo; a siromah nema�e ni�ta dojednu malu ovcicu, koju bese kupio, i hrani�e je, te odraste uza nj i uz decunjegovu, i jeda�e od njegova zalogaja, i iz njegove ca�e pija�e, i na krilu muspava -se, i beja�e mu kao kci. A dode putnik k bogatome coveku, a njemu bi �aouzeti iz svojih ovaca ili goveda da zgotovi putniku koji dode k njemu; nego uzeovcu onoga siromaha, i zgotovi je coveku, koji dode k njemu." David srditopovika da bogata� za -slu�uje smrt. Natan pogleda cara pravo u oci i rece mu: 'Ti si taj." Zatim mu saop�ti da se Jehova veoma razgnevio na njega i da ce gakazniti smrcu sina koga mu je rodila Vitsaveja. Tada David shvati svu gnusnostsvoga zlocina i iskreno se pokaja. Ali to nije umilostivilo Jehovu i Davidovsincic se ubrzo te�ko razboleo. Sedam dana dete se borilo sa smrcu. Car je ocaja-vao, mucio se postom i svu noc le�eci na zemlji molio Jehovu da mu se smiluje.Porodica i dvorani uzalud su ga nagovarali da ustane i da se okrepi, a kad jedete umrlo, niko se nije od -va�io da ga obavesti o tome. David je primetio dasu svi pre -stravljeni i da se o necemu do�aptavaju po kutovima. Doznav�i najzadistinu, odmah ustade s poda, umi se i namaza mirisnim uljima, pa ode u hram dase pomoli. Vrativ�i se u dvor, nare -di da se postavi sto i najede se. Dvoranine moga�e doci sebi od cudenja. Kad ga upita�e otkud ta nagla pramena,najprirodni -jim glasom im odgovori: "Dok dete beja�e �ivo, postio sam i plakao,jer govorah: ko zna, mo�e se smilovati Gospod na me da dete ostane �ivo. A sada

umrlo je; �to bih postio? Mogu li ga povratiti? Ja cu otici k njemu, ali on senece vratiti k meni". Vitsaveja mu postade najmilija �ena, narocito kad mu poslego -dinu dana opet rodi sina. Bio je to Solomon, buduci car Izrailja.NOVA SABLAZAN U CARSKOM DVORCU. Davidovo potomstvo bilo je mnogobrojno isvadljivo. Sinovi i kceri �ena i nalo�nica spletkama i klevetama borili su se zaocevu milost. David nije umeo cvrsto dr�ati u ruci porodicu i uciniti kraj timnevaljalstvima. Dvorac je postao leglo nemorala i pokvarenosti. Jednom se nacarskom dvoru dogodio stra�an skandal. Amnon, prvorodeni sin Davidov i naslednikprestola, osetio je silnu strast prema lepoj Tamari, svojoj sestri po ocu.Tamara je bila rodena sestra Avesalomova. Devojka je uporno odbijala njegovaudva -ranja i branila svoje devicanstvo. Mucen stra�cu, Amnon je sve vi�esahnuo. To primeti njegov prijatelj Jonadav, sin brata Da -vidova i upita ga:"�to se tako su�i�, carev sine, od dana na dan? Ne bi li mi kazao?" - "LjubimTamaru sestru Avesaloma brata svojega", priznade mu Amnon. Tada mu prijateljdo�apnu lukavu misao da se pravi da je bolestan i da zamoli cara da ga Tamaraneguje. Ne podozrevajuci klopku, devojka zgotovi je -lo i donese ga u posteljuAmnonu. Mladic je odjednom zgrabi u narucje govoreci: "Hodi, lezi sa mnom,sestro moja!" - "Ne brate, nemoj me osramotiti, jer se tako ne radi u Izrailju,ne cini toga bezumlja. Kuda bih ja sa sramotom svojom? A ti bi bio kao koji odnajgorih ljudi u Izrailju. Nego govori caru; on me nece tebe odreci", branila seTamara. Ali, Amnon, gluv i �lep na sve, silom je polo�i na krevet i ucini jojnasilje. Sutradan se obelodanilo kakva je bila njegova ljubav. Postigav�i svojcilj,L 288 Zaton 9(psidbvsfij.izrazio je gadenje prema devojci i naredio joj da napusti sobu. Nesrecna Tamararasplaka se i rece: "To ce biti vece zlo od onoga koje si mi ucinio �to metera�." A Amnon pozva svoga momka i viknu: "Vodi ovu od mene napolje, izakljucaj vrata za njom." Osramocena devojka posu se pepelom, razdera svojuhaljinu i udari u takvu kuknjavu da ubrzo ceo dvor doznade za nasilje. David jeosecao veliku slabost prema Amnonu i nije se mogao odluciti da ga kazni, iako sesekirao i jedio zbog njego -vog postupka. Na sveop�te iznenadenje, Avesalom jeporodicnu sramotu mirno podneo. Bilo je to tim cudnije �to su on i Tama -ra, kaodeca Mahe, kceri Talmaja, cara gesurskoga, i po majci bili carskog porekla. Castje nalagala da zavodnika stigne krva -va rodovska osveta. Ali pro�le su dvegodine a Avesalom ne samo �to nije preduzimao ni�ta, vec je prema Amnonu bio pre-terano ljubazan. Ljudi koji su ga zbog toga prezirali, nisu znali da se podmaskom osmeha pritajila mr�nja i �elja za osvetom. Cak je i Amnona zavela talukava igra i vi�e nije bio na oprezu. Povodom stri�e ovaca, velike porodicnesvecanosti, Avesalom je pozvao celu carsku porodicu na gozbu na svoje imanje uVal-Asoru. David se nekako izgovori, ali pristade da svi njegovi si -novi podu,i Amnon medu njima. Bila je to vesto pripremljena zamka. Dok je Amnon le�aopijan, Avesalomove sluge saseko�e ga macevima. Za trpezom, prepunom jela ikrcaga vina, nasta -de porletnja. Ostali sinovi Davidovi poskaka�e na svoje maga-rice i koliko ih noge nose pojuri�e u prestonicu. Ali u Jerusalim je pre njihstigla vest da su svi do jednog izginuli od ruke os -vetnika. David i njegovibliski pado�e u stra�no ocajanje. Ra -zdera�e svoju odecu i baci�e se na zemlju,glasno oplakujuci uni�tenje sveg mu�kog potomstva carskoga doma. Na srecu,ubrzo se pokazalo da je vest bila la�na. Sinovi se pojavi�e u dvorcu, a dvoraniih radosno doceka�e. Car se rasplaka od sil -nog olak�anja i sve ih redom socinskom ne�nocu izgrli. U me -duvremenu, po�to se osvetio, Avesalom pobe�esvome dedi Talmaju, caru gesurskom. Ostao je tamo tri godine i cekao da mu otacoprosti ubistvo. Posredovanja se prihvatio Joav. Posle upornih nastojanja uspeoje da se Avesalomu dozvoli povratak njegovoj kuci u Jerusalimu. Ali otac nijehteo da ga vidi, toliko je bio gnevan na njega. Avesalom se na�ao u nezavidnon

po -lo�aju. Bio je carski sin, a nije smeo da prede preko dvorskog praga. Posledve godine nemilosti, izgubio je strpljenje. Opet jemolio Joava da posreduje kod oca da ga primi, ali je nai�ao na odlucnoodbijanje. Tada se Avesalom poslu�i grubom silom. Na -redi svojim slugama dapotpale �ito Joavu i zapreti da ce mu naneti jo� vecu �tetu ako ga i dalje budeodbijao. Hteo-ne hteo, vojskovoda je morao popustiti, a po�to je imao velikiuticaj na cara, uspeo je najzad da izmiri sina i razgnevljenog oca. David je uosnovi bio zadovoljan takvim obrtom, pa ne�no poljubi Ave -saloma posle dugograstanka. AVESALOMOVA BUNA. Avesalom je smatran za jednog od najlep�ih mu�karaca Izrailja.U njegovom izgledu sve je bilo otmeno: pona�anje, izra�ajne oci i mu�ke,pravilne crte lica. Naj -lep�a mu je bila bujna, svetla kosa, koju je svakegodine morao �i�ati, jer bi se savio pod njenim teretom. Po�to se cak i premaobicnim ljudima lepo i predusretljivo pona�ao, postao je miljenik naroda. Kadbi, sjajno obucen i iskicen blje�tecim draguljima, ju -rio na kolima gradom, spedeset vojnika telesne garde pred so -bom, ulicna svetina odu�evljeno ga jepozdravljala. Za �ene je bio princ iz bajke o kome se s potajnim uzdasima sanja,a za mu�karce dika i nada Izrailja. S vremenom je postao ljubimac i ponos svogaoca. David mu je sve dozvoljavao i zatvarao oci pred njegovom lakomisleno�cu irasko�nim i razmetljivim naci -nom �ivota. Ljubav prema sinu toliko ga jezaslepila da je na sva upozorenja i kriticke primedbe ostajao potpunoravnodu�an. Avesalomu je bilo vec trideset godina i �urilo mu se na presto.Te�eci tom cilju, sve je cinio da zadobije ljubav svetine. Iduci ulicama ljubioje svakoga ko bi ga pozdravio. Ljudi su govorili: evo na�eg coveka. Cesto jeodlazio pred gradsku kapiju, gde je David donosio presude. Odvodio bi u stranuljude koji su izgubili spor i govorio im da je car prema njima nepravedan i dabi on presudio u njihovu korist. Na taj podmukli nacin �irio je nezadovoljstvoprema svome ocu i tako sticao sve �iri krug prijatelja. Postepeno je svuizrailjsku zemlju uhvatio u mre�u svojih spletaka. Preko tajnih izaslanikapodbunjivao je severna plemena, a ona su mu obecala oru�anu podr�ku u slucajuustanka. Oni su Davida smatrali za uzurpatora i nikad mu nisu oprostili �to jeoborio njihovu zavicajnu, Saulovu dinastiju. Zbog stare netrpeljivosti i preziraprema ju�nom Judinom plemenu, nisu se mirili sa cinjenicom �to je ono nametnulosvoga cara celom Izrailju. Avesalom je zamolio oca da mu dozvoli odlazak290 u Hebron, gde je �eleo da prinese �rtve Jehovi u znak zahval -nosti �to sevratio iz progonstva u Jerusalim. Ne podozrevajuci prevaru, David je pristao, iAvesatom je odmah krenuo na put u pratnji dvesta svojih pristalica. Stigav�i uHebron, razaslao je poruku zaverenicima i za kratko vreme skupio poveliku vojskukoja se regrutovala iz skoro svih severnih plemena. Pobunjenici su ga proglasiliza cara i on se ubrzanim mar�em uputio prema Jerusalimu. Za stra�nu pobunu Davidje doznao u poslednjem trenutku. U najvecoj �urbi napustio je prestonicu i pe�kese dao u bekstvo prema Jordanu. Pratila ga je garda od �est stotina starihratnih drugova i dva odreda filistejskih najamnika odanih mu telom i du�om.Poveo je i svu svoju porodicu, ostaviv�i samo deset nalo�nica da se brinu okuci. Prvosve�tenici Sadok i Avijatar sa celim sve�tenstvom prikljucili su sebeguncima i poneli sa sobom i kovceg zaveta. Uz put se David pribra i bezoklevanja pristupi merama za odbranu prestola. Pre svega, nalo�io jesve�tenicima da se vrate u Jerusalim i da mu preko uhoda javljaju sve �to setamo zbiva. Rastanak je bio veoma bolan. Car i njegova pratnja rasplaka�ese, u znak �alosti pokri�e glavu plastovima i bosi stupi�e na goru Maslinsku,odak -le se moglo videti kako se kovceg zaveta udaljava. Sve su izgu -bili:prestonicu, rodni dom i najvecu versku svetinju. Pred njima je bio dug ineizvestan put beskucnika. Ne�to kasnije David je dozirao da je glavniAvesalomov savetnik Ahitofel. Bio je poz -nat kao izuzetno uman covek, pa je tavest ozbiljno zabrinula Davida. Rukovoden njegovim savetima, Avesalom jemogao postati opasan. To je trebalo na neki nacin osujetiti. Vest u rat -nim

lukavstvima poslu�io se sabota�om. Naredio je svom najvernijemsavetniku Husaju da se vrati u Jerusalim i da zado -bije Avesalomovo poverenjeizdajuci se za Davidovog nepri -jatelja. U novoj ulozi savetnika trebalo jeda se suprotstavlja savetima Ahitofelovim i da preko sve�tenika izve�tava Davida

o tajnim planovima buntovnika. Kad je Avesalom zauzeo preston -icu, nije nisanjao da se zapleo u nevidljivu mre�u la�nih pri -jatelja i uhoda. David jekrenuo dalje, a kad je prolazio pored grada Vaurima, u zemlji Venijaminovoj,nai�ao je covek po imenu Simej, iz roda Saulovog, i bacajuci se kamenjem pocega grditi: "Odlazi, odlazi, krvopijo i zlikovce! Obrati Gospod na tebe sve krvidoma Saulova, na cije si mesto zacario i predade Gospod carstvo u ruke Avesalomusinu tvojemu; eto te sada u291 tvom zlu, jer si krvopija." Verni sluga Avisaj rece tada caru: "Za�to da psujeovaj mrtvi pas cara gospodara mojega? Idem da mu skinem glavu." Ali David zadr�aplahovitog Asaja, jer nije hteo pogor�avati ionako vec lo�e odnose sa severnimplemeni -ma. Dok je tako i�ao drumom, sve drskiji Simej, iduci brdom, dobacivaomu je najpogrdnije uvrede i bacao se na njega kamenjem, tako da ga jetelesna garda morala zaklanjati �titovi -ma. Tek kad su begunci pre�li Jordan,razbesneli progonitelj vratio se kuci. Za to vreme, Avesalom je u Jerusalimusazvao vojni savet da pripremi dalji plan akcija. Ahitofel ga je nago -varao dau znak pobede prisvoji carske nalo�nice, a sam se ponudio da odmah krene upoteru za Davidom i da ga ubije pre nego �to stigne da organizuje otpor. AliHusaj, koji je u skladu s Davidovim planom uspeo da stekne Avesalomovu milost, �estoko se usprotivio. Skrenuo je pa�nju na to da je David iskusanvojskovoda, narocito u gerilskim borbama, l pored slabih oru�anih snagakojim raspola�e, mogao bi Ahitofelu naneti poraz, a tada bi se severnaplemena upla�ila i glavom bez obzira napustila Avesaloma. Savetovao je da senajpre pozovu pod oru�je svi Izrailjci i da se u odlucujucu borbu stu -pi svelikom, dobro organizovanom vojskom. Taj plan se svideo i Avesalomu i celomratnom savetu. Ahitofel je prozreo tajne namere Husajeve, ali njegovoprotivljenje ne naide na odobra -vanje, i on osedla magarca, vrati se kuci i uocajanju se obe -si. Po�to su ga sve�tenici obavestili o savetovanju, David jeis -koristio oklevanje da skupi �to vecu vojsku. Imao je jo� mnogo po�tovalaca uIzrailju. U njegove redove stupilo je i mno�tvo mlade�i, a bogate njegovepristalice, Sovije, Mahir i Varzelaj, snabdevale su ga pokrivacima, glinenimposudem, p�enicom, je -cmom, bra�nom, bobom, socivom, pr�enim zrnjem, medom, ma-slom, ovcjim i telecim mesom. Posle nekog vremena Avesalom je pre�ao Jordan iulogorio se u Galadu. Pribli�avala se odlu -cujuca bitka. Jo� uvek volecipobunjenog sina, strogo je nare -dio da mu po�tede �ivot. Bitka se zavr�ilapotpunim porazom ustanika. Be�eci na mazgi, Avesalom naleti na velik, granathrast i zakaci se kosom o granje. Mazga produ�i dalje, a on ostade viseci.Uprkos Davidovom naredenju, Joav ga probode kopljem, a deset �titono�a saseko�etelo macevima, baci�e ga u �umsku jamu i zatrpa�e kamenjem. Sinova smrt dubokora -stu�i Davida. Pokriv�i lice, plakao je i kukao: "Sine moj Avesa 292 lome, sine moj, sine moj Avesalome! Kamo da sam ja umro mesto tebe! Avesalome,sine moj, sine moj!" Jadikovao je tako ceo dan, dok se najzad Joav ne naljuti io�tro mu prebaci da su mu, izgleda, dra�i neprijatelji od prijatelja koji su zanjega �i -vot izlagali opasnosti. David odluci da se vrati u prestonicu. Sa svihstrana sjati�e se njegove pristalice da ga na pobednickom povratku prate. Prenego �to je pre�ao preko Jordana, pojavi�e se i nedavni protivnici, da se pokajupred pobednikom i izmole opro�tenje. Medu njima je bio i Siva, iz doma Saulovog,s pet -naest svojih sinova, i Simej, koji je onako te�ko poni�avao cara za vremepovlacenja. Na njegovo prekljinjanje, David mu oprosti krivicu i cak se zakle dace mu po�tedeti �ivot. Odluci i da na -gradi one koji ga u nevolji neizneveri�e. Narocito je bio zahva -lan Varzelaju, �to ga je tako �tedrosnabdevao hranom. "Hajde sa mnom; ja cu te hraniti kod sebe u Jerusalimu",

nagovarao ga je. A Varzeiaj mu odgovori: "Koliko ima veka mojega, da idem scarem u Jerusalim? Ima mi danas osamdeset godina; mogu li raspoznavati dobro izlo. Mo�e li sluga tvoj kusom razli -kovati �to ce jesti i �to ce piti? Mogu lijo�te slu�ati glas peva -cima i pevacicama? l za�to bi sluga tvoj jo� na tegotucaru gospodaru mojemu? Malo ce proci sluga tvoj preko Jordana s carem; a za�tobi mi car tako naplatio? Neka se sluga tvoj vrati, da umrem u svom gradu kodgroba oca svojega i matere svoje." Zamol samo Davida da povede na svoj dvornjegovog sina Hi -mama. Zagrliv�i starca, David prede Jordan i uputi se u Jeru-�alim. Uz put nastade prepirka izmedu Izrailjaca i Judejaca oko mesta upobednickom pohodu. Pozivajuci se na svoju dese -tostruku brojnu prevagu, biv�iprotivnici zahtevali su prvenstvo, ali Judejci ih o�tro odbi�e i ne ustupi�e niza korak. Ubrzo se Izrailjci i po drugi put digo�e na ustanak pod vodstvom �eve,iz plemena Venijaminova. Zadatak da ugu�i pobunu David po -veri Amasi. Kad jesreo svoga suparnika, zavidljivi Joav liceme -rno ga zagrli u znak pozdrava,probode ga macem i ostavi mr -tva nasred puta. A jedan od momaka Joavovih odvuceAmasu s puta u polje i pokri ga plastom. Joav je stekao toliki ugled da ga Davidnije smeo kazniti, ali u dubini du�e nikad mu nije opro -stio. �eva se zatvoriosa ustanicima u tvrdavu Avel-Vet-Masu. Da se spasu od uni�tenja, stanovnicigrada ubi�e ga, a odru -bijenu mu glavu u znak predaje prebaci�e preko zida.Tako se zavr�i druga pobuna severnih plemena protiv hegemonije Jude 293 je. Stigav�i u Jerusalim, David dovede u red porodicne stvari. Deset nalo�nica,�rtve Avesalomovog nasilja, zatvori u posebnu kucu, gde su do smrti �ivele kaoudovice. RESFA - ANTIGONA IZRAILJA. Tri godine harala je glad u Izrailju. David seobratio za savet sve�tenicima kako da ubla�i gnev Jehovin. l tada je saznaorazlog nesrece. Isus Na -vin zakleo se Gavaonjanima da Izrailj nikad na njihnece podici mac. Ali Saul je prekr�io tu zakletvu nastojeci da ih istrebi i daim otme grad. Sada je krv pobijenih Gavaonjana pala na potom -stvo Saulovo.David je pozvao preda se preostale Gavaonjane i upitao ih kako mo�e da ispravinepravdu. A oni zatra�i�e da im se preda sedam mu�kih potomaka Saulovih, da ihobese na vratima Gavaona. Car im je usli�io molbu i sedam potomaka roda Saulovogvisilo je na krstu. Tela su im bacena u polje div -ljim zverima i pticamagrabljivicama. Bila je to stra�na sudbina, jer mrtvi, nesahranjeni u zemlji,nisu mogli da nadu mira posle smrti. Medu nesrecnim �rtvama nalazila su se i dvasina Resfe, nalo�nice Saulove. Ocajna majka, obukav�i �alobne haljine, le -glaje pored dragih tela, pla�eci dan i noc zveri i ptice. Hranili su je milosrdniljudi, a ona je stra�arila tako od juna, kada je pocinjala �etva p�enice, pa dooktobra, prvog meseca ki�nog perioda. Polja su zamirala na suncanoj �ezi,sagorevalo cvece i trava, ljudi su se sklanjali u hlad, a ona je, ni�ta neosecajuci, sedela nad sinovima sa uporno�cu ne�ne materinske ljubavi. Slavanesrecne Resfe procula se po celom Izrailju. David se bojao sve vecegnezadovoljstva ljudi i naredio je da se pove�ani sahrane. Setio se da i Saulovotelo i njegovih sinova jo� le�e u zajordanskom gradu Javisu. �eleci da umirinezadovoljstvo se -vernih plemena, priredio im je pogreb dostojan careva i uz ve-like svecanosti preneo ih u porodicnu grobnicu u Gavaji, gde je le�ao Saulovotac Kis. DVORSKE INTRIGE. Poslednjih godina svoga �ivota Da -vid je bio vec savim orunuostarac. Krv mu je bila toliko hla -dna da se ni u postelji nije mogao zagrejati,pa su njegove slu -ge odlucile da mu nadu mladu devojku, da s njim spava i da mugreje telo. Tra�ili su je po celom Izrailju, dok najzad u gradu Sunamu ne nado�elepu devojku Avisagu. Ljupka Sunamka oz -biljno se prihvatila svoga zadatka:grejala je nocu staroga cara,Zerwn %osidbvs%i a preko dana ga je revnosno i verno dvorila. Niko vi�e nije su -mnjao da su carudani izbrojani. Pitanje naslednika prestola po -stajalo je sve osetljivije,po�to su na krunu racunala dva pre -tendenta: Adonija i Solomon. Adonija, Agitin

sin, isticao se mu -�kom lepotom i voleo rasko�. Podr�avala su ga severna pleme-na i uticajna stranka, ciji su celni ljudi bili Joav i prvosve�tenik Avijatar,pa se osecao toliko siguran da je vec i primio carske manire i vozio se gradomrasko�nim kolima, okru�en svitom od pedeset dvorskih stra�ara. Salomon nije biotoliko popularan, ali je iza sebe imao ni�ta manje uticajnu stranku, saprvosve�teni -kom Sadokom i prorokom Natanom na celu. Uz njega je bila i vojnaelita, garda od �est stotina starih ratnih drugova Davidovih i dva odredafilistejskih najamnika Hereteja i Feleteja. Njegovi izgledi na presto zasnivalisu se na tome �to je, kao sin najvo -Ijenije Davidove �ene, Vitsaveje, bio ocevljubimac, �to se vi�e carev �ivot gasio, borba dveju stranaka se pojacavala. Udvor -cu, oko samrtnikovog uzglavlja, razbuktao se pakao intriga, sva -da ikleveta. Ocekujuci carevu smrt svakoga casa, Adonija je odlucio da na vreme utresebi put do prestola. Kod izvora Ro -gila priredio je za svoje pristalice velikugozbu, koja je u stvari bila vojno savetovanje. Skupu su prisustvovali Joav,Avijatar, svi carski sinovi osim Solomona i mnoge stare�ine severnih pleme -na.Uznemirujuca vest o tom skupu brzo je stigla do dvora. Pro -rok Nftan je pohitaodo Vitsaveje i navaljivao na nju da odmah obavesti mu�a da se Adonija beznjegovog ovla�cenja proglasio za cara. Obecao joj je da ce i on sam malo kasnijedoci da posvedoci istinitost njenih reci. Optu�ba je bila la�na, u naj -manjuruku preuranjena, ali u borbi za vlast nijedna strana nije birala sredstva.Nadnev�i se nad postelju bolesnoga cara Vitsa -veja mu je rekla: "Gospodaru moj,ti si se zakleo Gospodom Bogom svojim slu�kjinji svojoj: Solomon sin tvoj bicecar posle mene, i on ce sedeti na prestolu mojem. A sada evo Adonija se zacari,a ti, gospodaru moj care, i ne zna�. Naklao je volo -va i ugojene stoke i ovacamnogo, i pozvao sve sinove careve, i Avijatara sve�tenika i Joava vojvodu; aSolomona sluge tvoje -ga nije pozvao. Sada, care gospodaru moj, oci su svegaIzrailja uprte u tebe, da im ka�e� ko ce �esti na presto tvoj, gospoda -ru mojcare, posle tebe. Inace kad gospodar moj car pocine kod otaca svojih, bicemo jai sin moj Solomon krivi." Dok je go -vorila, ude u carevu lo�nicu Natan ipotvrdi njene reci. David29$ se tr�e iz nemoci. Naredi da mu se smesta dovedu njegovi naj -bli�i saradnici iizdade im naredenje: "Uzmite sa sobom sluge gospodara svojega, i posaditeSolomona sina mojega na moju mazgu i odvedite ga u Gion; i neka ga onde Sadoksve�tenik i Natan prorok poma�u za cara nad Izrailjem, i zatrubite u trubu irecite: da �ivi car Solomon! Potom se vratite za njim, i on ne -ka dode i sednena presto moj i caruje mesto mene; jer sam njega odredio da bude vod Izrailju iJudi." Tako je i bilo. Kad se novi pomazanik vracao u dvorac, pratila ga jegomila rado -snih stanovnika Jerusalima svirajuci u svirale i uzvikujuci: "Da�ivi car Solomon". Vest o krunisanju doprla je do zaverenika dok su uvelikopirovali na izvoru Rogilu. U strahu, razbe�a�e se u svoje gradove, a Adonijapotra�i utoci�te u hramu i grcevito se uhvati za oltar. Ali Solomon se zakle damu ni dlaka s glave nece pasti ako ne bude vi�e kovao zavere. Adonija se pokloninovom vladaru i pokunjeno se vrati kuci. Osetiv�i da mu se bli�i kraj, Davidpozva Solomona i opomenu ga da uvek verno slu�i Jehovi. Nalo�i mu i da uJerusalimu sagradi hram i da za to upotrebi zlato, srebro i drugi gradevinskimaterijal koji je on pri -premio. Za �ivota je David morao racunati na Joava,kome je dugovao mnoge pobede nad neprijateljima. Sada, na samrtnom odru, setiose svih poni�enja koja je do�iveo od njega. Muckog ubistva Avesaloma, Avenira iAmase i poslednjeg izdajnickog dogovora s Adonijom i Avijatarom. Sve te zlocineglavni vojsko -voda izvr�io je neka�njeno, jer je stekao toliku moc da ga ni carnije smeo pozvati na odgovornost. David je obavezao So -lomona da precisti stareracune s opasnim mocnikom i da mu oduzme �ivot. Nije se mogao pomiriti ni smi�lju da ce ostati neka�njen Simej koji ga je za vreme Avesalomove bune drskosramotio kod grada Vaurima. Zakleo mu se, dodu�e, da ce mu po�tedeti �ivot, jernije hteo pogor�avati odnose s pobunjenim severnim plemenima, ali ta zakletvanije obavezivala njegovog naslednika na prestolu. Zato je nalo�io Solomonu da se

krvavo obracuna s drznikom koji se usudio da vreda velicanstvo. Setio se iprijatelja. Narocito je �eleo da se odu�i Varzelaju, koji ga je snabdevao hranomdok se, napu�ten od sveg Izrailja, morao kriti po brdima od Avesaloma. Solomonje obecao da ce se po -brinuti da potomstvu vernoga starca zauvek bude obezbedendobar �ivot u Jerusalimu i pocasno mesto za carskim stolom. Uskoro je uprestonici izvr�eno i svecano krunisanje Solomono

vo. Prineseno je na �rtvu paljenicu hiljadu volova, hiljadu ovno -va i hiljadujaganjaca. Cin pomazanja izvr�io je prvosve�tenik Sadok, verni privr�enik novogacara. Posle cetrdeset godina via -davine, David se rastao od ovoga sveta usedamdesetoj godi -ni �ivota. U nasledstvo sinu je ostavio dr�avu koja seprostirala od Damaska do Egipta i od istocnih krajeva Zajordanije doSredozemnog mora.SOLOMON - CAR IZRAILJA l JUDEJE. Kad je stupio na presto Solomon je imao samodvadeset godina, ali se od -mah pokazao kao vladar jake volje i vest diplomata.Protivnici, koji su racunali na njegovu mladost i nedostatak iskustva, brzo suse prevarili u ocekivanjima i morali se pritajiti. Adonija, Joav i Avijatar,li�eni svakog uticaja, �iveli su u Jerusalimu, i mo�da bi dobro pro�li daAdonija u svojoj tupoj oholosti nije pocinio pogubnu gre�ku. Jednoga danaVitsaveja se zacudi kad on ude u njenu sobu. Uznemireno upita svog ljutogneprijatelja: "Jesi li dobro do�ao?" - "Dobro", odgovori skru�eno Adonija. Napitan -je �ta �eli od nje, rece joj s neprikrivenim nezadovoljstvom: "Ti zna� daje moje bilo carstvo, i da je u mene bio upro oci sav Izrailj da ja budem car;ali se carstvo prenese i dopade bratu mojemu, jer mu ga Gospod dade. Zato tesada molim za jedno, nemoj me odbiti." lako se Adonija nije mogao uzdr�ati dapono -vo ne^stakne svoje pravo na presto, dobra �ena pristade da saslu�a molbu.Tada on otkri cilj svoga dolaska: "Govori caru Solomonu, jer ti on nece odbiti,neka mi da za �enu Avisagu Sunamku." Vitsaveja je tim zahtevom bila maloiznenadena, ali je obecala da ce se zauzeti kod sina. Solomon primi majku sdu�nim po�tovanjem, ali kad doznade o cemu se radi rasrdi se i odlucno odbi.Podozrevao je da se u Adonijinoj molbi krije ne -ka nova podvala. �enidbaSunamkom, jednom od Davidovih na -lo�nica, mogla bi da mu pru�i osnova zaobnavljanje spora oko prestola, jer je, po starom obicaju, samo zakonitom carupripa -dala privilegija nasledivanja harema posle smrti oca. Razljucen timzahtevom, Solomon se seti ocevih preporuka i odluci da svr�i s vodomneprijateljskog tabora. Novoimenovani glavni voj -skovoda Venaja dobi naredenjeda ubije Adoniju i Joava. Pre -tendenta na presto iznednadi u kuci i izvr�i nadnjim smrtnu presudu. Joav je uspeo da se skloni u dvori�te hrama, gde ga je�titilo pravo azila. Ali Venaja pogazi sveto mesto i probode297 �Btftijsfefyende-------------------------------------------------------------------------

ga macem pred Jehovinim oltarom. Oslobodiv�i se tako dvaju najopasnijihneprijatelja, Solomon je poklonio �ivot prvosve�teni -ku Avijataru. Samo ga jeuklonio s visokog polo�aja i poslao u do�ivotno progonstvo u zabaceni gradicAnatot, severozapadno od prestonice. Otad je u Izrailju opet bio samo jedanprvosve -�tenik, Sadok, verni Solomonov privr�enik. Uprkos Davidovoj �e -lji,izvukao se i Simej. Solomon mu je dozvolio da sagradi kucu u Jerusalimu ipoklonio mu �ivot, pod uslovom da bez odobren -ja nikada ne srne napustitizidine grada. Ali Simej je bio drzak covek i olako je primio upozorenje. Jednogadana nekoliko nje -govih robova pobeglo je u filistejski grad Gat, pod za�titucara Ahisa. Ne zatra�iv�i odobrenje da napusti Jerusalim, Simej je krenuo upoteru za beguncima. Cim se vratio u prestonicu, So -lomon naredi glavnomvojskovodi da ga pogubi, ne obaziruci se na njegova opravdanja.PRICA O DVEMA MAJKAMA. U nekada�njoj Saulovoj prestonici Gavajj nalazio se�rtvenik koji je u Izrailju smatran za veliku svetinju. �eleci da pridobijeseverna plemena, Solomon je oti�ao tamo na hodoca�ce i uz velicanstvene

svecanosti prineo na �rtvu paljenicu hiljadu grla stoke. Kad je oti�ao napocinak, javi mu se u snu Jehova i rece mu da zatra�i �to hoce, a on ce mu �eljuispuniti. Car ga zamoli da mu da razumno srce, da bi mogao biti pravedan sudijasvojim podanicima. Jehovi se svi -de careva skromnost. Zato ga obdari ne samomudro�cu, vec mu obeca i bogatstvo i slavu kojim ce nadma�iti sve careve sveta.Sav radostan, Solomon se vrati u Jerusalim, prinese pred kovcegom zaveta bogate�rtve, a za sve stanovnike grada prire -di veliku gozbu. Posle tih svecanostisede pred gradsku kapiju da sa sudijske stolice re�ava sporove svojih podanika.U jed -nom trenutku stado�e pred njega dve �ene. Njihov spor je bio neobican ite�ko se mogao resiti. Placuci i zaklinjuci se da go -vori istinu, tu�iteljkaisprica caru: "Ah, gospodaru; ja i ova �ena sedimo u istoj kuci, i porodih sekod nje u istoj kuci. A treci dan posle moga porodaja porodi se i ova �ena, ibejasmo za -jedno i ne beja�e niko drugi s nama u kuci, samo nas dve be -jasmo ukuci. l umre sin ove �ene nocas, jer ona le�e na nj. Pa ustav�i u ponoc uze sinamojega iskraj mene, kad slu�kinja tvoja spava�e, i stavi ga sebi u narucje, asvoga sina mrtvoga stavi meni u narucje. A kad ustah ujutru da podojim sinasvoje 298 Zenan %psidbvs/(iga, a to, mrtav; ali kad razgledah ujutru, a to, ne bese moj sin, kojega jarodin." Optu�ena je �estoko poricala da je ukrala su -setki dete. �ene suvikale, optu�ivale jedna drugu za la�, i ra -�estile se tako da bi mo�da i ocijedna drugoj iskopale da ih ne rastavi�e. Car malo razmisli, pa se ma�i maca i naredi: "Rasecite �ivo dete na dvoje, i podajte polovinu jednoj i polovi -nudrugoj." Tada tu�iteljka prestra�eno kriknu: "Ah, gospodaru, podajte njojzi dete�ivo, a nemojte ga ubijati." A druga �ena sasvim mirno rece: "Neka ne bude nimeni ni tebi, rasecite ga." Car pokaza na �enu koja je preklinjala za decji�ivot i rece: "Podajte onoj �ivo dete, nemojte ga ubiti, ona mu je mati." Ota-da se narod izrailjski bojao cara, jer se uverio da pred njego -vom mudro�cuniko ne mo�e sakriti istinu. SOLOMON - MUDRI DR�AVNIK. Solomon je nasledio sna�nu dr�avu, u miru iblagostanju. Pokoreni i podjarmljeni su -sedni narodi vi�e nisu predstavljaliopasnost. Ugovor o prijatelj -stvu koji je Saul sklopio s bogatim tirskim caremHiramom i da -Ije je ostao na snazi. Osim toga, mladi car postigao je veliki di-plomatski uspeh, jer mu je faraon dao svoju kcer za �enu i kao miraz prikljucioIzrailju grad Gezer koji je oteo od Filistejaca. Orodavanje s egipatskomdinastijom obezbedivalo mu je granice s juga i jacalo politicku moc Izrailja.Prvi put od pamtiveka jevre -jska p%mena mogla su bez smetnji da se posvetemirnodo -pskim poslovima. Secanje na ta srecna vremena nad�ivelo je mnogapokoljenja, a jedan od docnijih hronicara zapisao je: "l �ivljahu Juda i Izrailjbez straha, svaki pod svojom lozom i pod svojom smokvom, od Dana do Virsaveje,svega veka Solomo -nova!" Solomon se pokazao ne samo kao vest diplomata, vec ikao mudar dr�avnik. Najvi�e polo�aje u administraciji poverio je svojim odanimpristalicama i prijateljima. Na taj nacin, du�no -sti namesnika, dvorskogupravitelja, glavnog vojskovode, zapo -vednika telesne garde, pisara isekretara, i glavnog poreznika bile su u rukama njegovih najpouzdanijih ljudi.Poucen lo�im iskustvom, car je nastojao da ucvrsti svoju vlast i slabljenjemizrailjskih plemena. U tom cilju podelio je dr�avu na dvanaest administrativnihokruga, koji su se samo delimicno poklapali sa teritorijom pojedinih plemena. Nacelo svakog okruga postavio je svoga namesnika i zapovednika garnizona. Okru�isu morali snabdevati hranom dvor i vojsku redom, po mesec dana u godi OQO(Bi6Rjsl(e fyende -----------�----------------------------------------------------------------------ni. Korenite reforme sprovedene su i u vojsci. David je imao po -verenja samo upe�adiju, a on je jahao na magarcu. Posle po -bede nad sovskim carem Adarezerom,naredio je da se sva ko -la spale, a konjima da se podseku puti�ta. Zadr�ao je

samo stotinu kola sa zapregama za potrebe dvora. Solomom je tako naslediozastarelu vojsku, koja nije odgovarala potrebama vre -mena. Lomeci dubokoukorenjene predrasude Izrailjaca prema konjima, formirao je sna�ni konjickikorpus od cetrnaest hiljada bojnih kola. Unapredio je i vojnu komoru uvodecikola i konjsku zapregu. Po raznim izrailjskim gradovima izgradio je konju�nice,izmedu ostalih i u Megidonu, gde je smestio najvecu jedinicu nove konjice.Obaveza isporuke hrane i slame za konje padala je redom na pojedine dr�avneokruge. Zahvaljujuci svim tim me -rama, rasla je moc Izrailja, a Solomon seprocuo kao mudrac.SOLOMON GRADI HRAM. Cetvrte godine svoje via -davine Solomon je odlucioda ispuni poslednju ocevu �elju, da sagradi u Jerusalimu hram dostojan velikogmonarha. Ali nije imao plemenitog drveta i ve�tih gradevinara, kamenorezaca, va-jara i zlatara. Zato se obratio za pomoc lirskom caru Hiramu, s kojim je bio uprijateljskim odnosima. Ubrzo je sklopljen i ugo -vor. Fenicki car slao jekedrovo i cempresovo drvo morskim pu -tem do Jafe, odakle su ga izrailjskinosaci prenosili u Jerusalim. Za ubrzanje sece u libanskim �umama, Solomon je naredio Adoniramu da oformi radnu vojsku od �ezdeset hiljada hanan -skihkulucara, podeljenih na grupe po deset hiljada. Svaka od tih grupa odlazila jeredom na tri meseca u Tir, da poma�e Fe -nicanima u seci i tovarenju drveta namorske splavove. Car Hi -ram je poslao u Izrailj najbolje strucnjake, koje jepredvodio cu -veni majstor umetnickog zanata Hiram, ve�tak u livenju i obra -dizlata, srebra i bronze. Solomon se obavezao caru Hiramu da ce za isporukugradevinskog materijala placati godi�nje dvade -set hiljada mera p�enice,dvadeset hiljada vedara vina i dvade -set hiljada merica maslinovog uljanajvi�eg kvaliteta. U isto vre -me stvorena je u Izrailju vojska radnikaprimoranih na prisilni rad. Sacinjavali su je iskljucivo podjarmljeni Hananci.Brojala je sto i cetrdeset hiljada mu�karaca; sedamdeset hiljada radilo je ukamenolomima po jordanskim brdima, a sedamdeset hiljada prenosilo na plecimaogromne blokove tesanog kamena na gra -dili�te u Jerusalimu. Njihovim radomupravljalo je tri hiljade i300 Zerum %psidbvs/<i.�est stotina izrailjskih nadzornika. Hram je podignut na stenovi -tom brdu Ofel,ciji je vrh bio odsecen i poravnat. Da bi se obe -zbedio veci prostor, stena jeobzidana tesanim kamenim blokovi -ma koji su spajani olovom. Izgradnja hramatrajala je vi�e od tri godine. Putem koji je vodio do vrha stene ulazilo se uzidine spolja�njeg dvori�ta, koje je uvek vrveio od �itelja Jerusalima ihodocasnika iz celog Hanana. Drugi zid opasivao je unutra�nje dvori�te, mestoverskih obreda, sa �rtvenikom u sredini, na ko -me je gorela vecna vatra. Malodalje se nalazilo "more", bronza -na cisterna s vodom za pranje �rtvenih�ivotinja. Ta ogromna zdela, koju je Hiram izlio u jordanskim brdima, stajala jena dva -naest bronzanih volova, okrenutih tri po tri, na cetiri strane sveta. Na dvori�tu je bilo i deset bronzanih kanti na tockovima za razno�enjevode. Hram nije bio velik, samo trideset jedan metar dug i deset i po metara�irok. Na stra�nji i oba bocna zida naslanjale su se tri zgrade s prostorijamaza sve�tenike i poslugu. Unutra�njost hrama je bila podeljena na tri dela: napredvorje, na glavno mesto verskih obreda i na "svetinju nad svetinjama", maluprostoriju bez prozora, gde je u tajanstvenom mraku pocivao kovceg zaveta. Prag"svetinje nad svetinjama" mogli su prekoraciti samo sve�tenici, i to samo jednomu godi -ni. S obe strane ulaza u predvorje uzdizali su se bronzani stu -bovivisoki preko dvanaest metara, s bogato ukra�enim kapite -lima, m%ticni simbolimoci i slave. Sve tri prostorije zasenjivale su bogatstvom ukrasa. Tavanice izidovi bili su oblo�eni kedrovi -nom, a podovi nacinjeni od uglacanihcempresovih dasaka. Drvena obloga, ukra�ena bareljefima heruvima, palmi icvetova, blistala je pozlatom. U sredi�njoj dvorani nalazio se pozlaceni sto odkedrovine za �rtvene hlebove, zlatni oltar za kadenje, de -set zlatnih svecnjakai mno�tvo drugih ritualnih predmeta od zla -ta. Kroz re�etkaste prozore, ispod

samog svoda, prodirala je pri -gu�ena svetlost. U toj dvorani sve�tenici su palili mirise na oltaru, prinosili sveti hleb na �rtvu i bdeli nadplamiccima sve -cnjaka da se nikad ne ugase. "Svetinja nad svetinjama" bila jeodvojena zidom od pozlacene kedrovine. Dvokrilna vrata, ukra -�ena figuramaheruvima, bila su uvek otvorena, ali je ulaz zakla -njao laneni zaslon purpurnei ljubicaste boje s heruvimima, pal -mama i cvetovima, izvezenim u zlatu. Izatog zaslona pocivao je u mraku kovceg zaveta, u kome su se nalazile dve kameneploce Mojsijeve. Nad njim su bdele dve ogromne figure heruvi .,,.. , , , _______ 301 'Bmijsf(eugenae-------------------------------------------------------------------------

ma od maslinovog drveta, prevucene debelim slojem zlata. Ra -�irena kriladodirivala su im se u_ sredini, a sa strane dopirala do zidova tog najsvetijegmesta. Cim je gradnja hrama bila za -vr�ena, pocela je velika svecanostpreno�enja kovcega zaveta. Pitanje sve�tenickog stale�a resio je David. Odtrideset i �est hiljada Levita, dvadeset i cetvorica dobila su sve�tenicka zvan-ja, a ostali su se morali zadovoljiti du�nostima nadzornika, cu -vara, pisara,sudija i pevaca. Potomstvu Aronovom, kome je pri -padao Sadok, priznato jeiskljucivo pravo na cin prvosve�teni -ka. Dok se u prostranom spolja�njemdvori�tu tiskalo mno�tvo izrailjskog naroda, u unutra�njem dvori�tu odvijala sesvecanost osvecenja hrama i preno�enja kovcega zaveta. Oko bronzanog �rtvenikaporedale su se stare�ine izrailjskih plemena, sve�teni -ci u belim lanenimodorama, dvorski dostojanstvenici, pevaci, harfisti, cimbalisti i sto dvadesetsve�tenika-trubaca. Solomon, u skerletnom, bogato vezenom plastu, sa zlatnimcarskim vencem na glavi, sedeo je na bronzanom reljefom ukra�enom tronu. Zatronom je bilo postrojeno pet stotina vojnika njegove telesne ga -rde, sa�titovima od suvog zlata. Svecanost je otpocela prino -�enjem tolikog mno�tva�rtava paljenica da se nisu mogle pre -brojati. Sred dima i otu�nog mirisanagorelog mesa, najednom su odjeknuli prodorni zvuci truba. U dvori�tu sepojavio kovceg zaveta, koji su visoko na plecima nosili Leviti. Zaslepljeni nje-govim zlatnim bljeskom, uz pratnju harfi i cimbala, kantori su zapevali himnu,cija je sadr�ina docnije u�la u Psalam 24:Vrata! Uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata vecna!Ide car slave. Zatim je jedan deo hora nastavio sledecu strofu:Ko je taj car slave?A silni, pun zanosa i radosti odgovor drugog dela hora zvucao je:Gospod krepak i silan, Gospod silan u boju.Pitanja i odgovori ponavljali su se sve dok zlatni kovceg nije unesen unajsvetiji deo hrama, pod za�titu krilatih heruvi -ma. A kad se spustio vezenizaslon, nikoga vi�e nije smeo vide -ti osim prvosve�tenika. Solomon je ustao strona i u nadahnucu podigav�i ruke k nebu, izgovorio gromkim glasom:Zenon 9(asufovsl<iGospod je rekao da ce nastavati u mraku. Sazidah dom tebi za stan, mesto da unjemu nastava� do veka.Nad nepreglednom masom vernika vladala je duboka ti�ina, svi su uusredsredenom zanosu slu�ali glas svoga cara. Solomon je ucutao, kao da sezadubio u odjek svojih reci, a zatim se predano molio Jehovi da i dalje bdi nadIzrailjem. Na -stupio je cetrnaestodnevni praznik, sva zemlja se veselila i pirovala za bogatim trpezama. Za to vreme prineseno je na �r -tvu dvadeset i dvehiljade volova i sto i dvadeset hiljada ovaca. Nije bilo coveka u Izrailju kojise nije prikljucio tom velicanstve -nom slavlju a da nije dao bar jednog volaili ovcu. BOGATSTVO SOLOMONOVO. Solomon nije prestao da gradi Jehovin hram. Sledecih trinaest godina svoje vladavine posvetio se �ivoj gradevinskoj delatnosti, daojaca odbrambenu moc zemlje i da napravi carsko sedi�te dostojno velike dr�ave.

Carski kompleks naslanjao se neposredno na unutra�nje dvori -ste hrama isastojao se od tri zgrade. Pravo carsko sedi�te ima -lo je dva krila. U jednomje �iveo Solomon sa svojim haremom, a drugo je bilo sagradeno na izriciti zahtevfaraona, za rezide -nciju gorde egipatske princeze i njene raznolike svite. Zasku -pove l velike dr�avne praznike slu�io je "dom iz �ume Liban -ske",prostrana dvorana, sa svodom od cetrdeset i pet stubova od libanskog kedra. U"tremu sudskom", car je re�avao sporove i primao izaslanike stranih vladara. Tuse na postolju uzdizao tron od slonovace, bogato ukra�en pozlatom. U ciljuza�tite gra -nica i glavnih trgovackih puteva, Solomon je utvrdivao gradove idizao nove tvrdave. Na severu je opasao jakim zidovima i ku -lama gradove Asor iMegidon, a u srednjem delu zemlje Gezer, Vet-Oron i Valat. U svim tim tvrdavamabile su pripravne konji -cke i pe�adijske posade. Velike izdatke za naoru�anje,gradnju i luksuzne predmete Solomon je pokrivao dohocima koji su mu neprestanopriticali iz najrazlicitijih izvora. Pored poreza u naturi koji su placaliIzrailjci, da�bine, carine i vazalski danak donosili su mu sumu od 666 talenata(22 825 kilograma) zlata godi�nje. Solomon se pokazao i kao sposoban trgovac irazvio je �ive trgovacke veze sa susednim dr�avama. U Kilikiji i drugim bli�imzemljama kupovao je konje i prodavao ih u Mesopotamiji i ,,� , , ,__________________________303<Biblijst<elegende-------------------------------------------------------------------------

Egiptu. A iz Egipta je dovozio bojna kola, poznata po dobrom kvalitetu, irazmenjivao ih za drugu robu sa susednim narodi -ma. Prihvatio se i veoma unosnepomorske trgovine. Izrailjce more nije privlacilo i nimalo se nisu razumevali ubrodogradnju i moreplovstvo. Zato se obratio za pomoc caru Hiramu. Kod rtaAkabskog zaliva sagradio je luku Esion-Gaver, odakle je svake tri godine njegovaflota plovila u tajanstvenu zemlju Ofir. U za -menu za bakarnu rudu, koja sedobijala iz obli�njih rudnika i to -pila u pecima, njegove lade prevozile suskupocenu robu: zlato, srebro, slonovacu, sandalovo drvo, majmune i paunove. Carje naredio da mu se u dvorcu napravi stepeni�te od sandalovine. Ali svi tidohoci nisu bili dovoljni da se nadoknadi rasipni�tvo u gradenju i naoru�anju ipreterana rasko� na carskom dvoru. So -lomon je od Hirama pozajmio sto idvadeset talenata zlata i dao mu u zalog dvadeset galilejskih gradova. Tirskicar oti�ao je da ih vidi i zakljucio da u razmeni nije dobro pro�ao, jer je zbogpreterano velikih poreza u gradovima vladalo siroma�tvo.CARICA SAVSKA. Glas o mudrosti Solomonovoj i rasko -si njegovog dvorca proneo sepo celom svetu. Dopro je i do carice dalekog carstva Savskog. Zato je odlucilada ode u Je -rusalim da upozna velikog monarha i da se svojim ocima uveri kolikoima istine u tim glasinama. Njen ulazak u Jerusalim bio je velicanstven. Dugkaravan kamila, koje su dostojanstveno ko -racale, okicene �arenim pokrivkama isuvim zlatom, vozio je stra�ne pustinjske ratnike, dvorske dostojanstvenike,zabradene �ene i bogate darove: zlato, drago kamenje i mirisna ulja. Ca -rica jesedela u zaslonjenoj nosiljci, koja se ljuljala na kamili kao brod na morskimtalasima. Solomon je cekao caricu u pre -stonoj dvorani, sav u skerletu i zlatu.Kad je ugledao egzoticnu �enu skocio je s trona i otrcao da je pozdravi.Vatrenim pogle -dom obuhvatio je njene fine obline, divio se crnpurastom licune�nih crta, zagledao se u njene velike, crne oci, koje su pla -mteletajanstvenom �arom. Kao paun pokazao je pred caricom svu svoju mudrost, rasko� iotmenost. Satima je razgovarao s njom o svemu �to ga je pitala i davao jojdragocene savete o ve�tini upravljanja dr�avom. Carica se uverila u mudrost ibogat -stvo Solomonovo. Kad je razgledala neverovatnu rasko� njego -voga dvora,odaje oblo�ene kedrovinom, zavese od raznobojnog veza, pozlaceni tron odslonovace i mno�tvo zlatnog posuda,

nije mogla doci sebi od cudenja i odu�evljeno mu je rekla: "Isti -na je �to samcula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i mudrosti tvojoj. Ali ne htedoh verovati

�to se govora�e dokle ne dodem i vidim svojim ocima; a gle, ni pola mi nijekazano; tvoja mu -drost i dobrota nadvisuje glas koji sam slu�ala." Na rastankubogato ga je darivala. Dala mu je izmedu ostalog sto i dvade -set talenatazlata, a on joj je uzvratio ne manje vrednim darovi -ma.SOLOMONOV HAREM l TUÐI BOGOVI. Po uzoru na druge vladare, Solomon jeneprestano povecavao svoj harem. Bilo je u njemu �ena svakojakih rasa ireligija: Egipcanki, Moa -vki, Amonki, Edomki, Fenicanki i Hetitki. Problem jebio u tome, �to je car sve vi�e stario i pasivno se prepu�tao uticaju svojihmiljenica. Na njihov nagovor zaveo je u Jerusalimu kult tudih bogova. Prinosioim je �rtve cak i u dvori�tu Jehovinog hrama, a po brdima podizao hramoveAstarti, Balu, Molohu i moavskom bogu Hemosu. Tada se Jehova razgnevio naSolomona i odlu -cio da mu carstvo podeli na dve nezavisne dr�ave. Prvi znaknemira bio je ustanak u Edomu, na cijem je celu bio Adad, potomak tamo�njegcarskog roda. Ali je Adad pretrpeo poraz i sklonio se u Egipat. Faraon mu jepru�io utoci�te, i cak mu dao svoju kci za �enu, jer se poceo pribojavati snageIzrailja, pa je odlucio da ga po svaku cenu oslabi, podr�avajuci njegove nepri-jatelje* Solomonu je zadao udarac i Rezon, biv�i vojskovoda Adarezara, carasavskoga, od koga se odmetnuo i dugo predvo -dio razbojnicku bandu. U pogodnomtrenutka napao je na Da -mask, razbio tamo�nju izrailjsku posadu i proglasio seza cara. Tako je Solomon izgubio Siriju, jer se u svojoj starackoj nemoci nijemogao odva�iti da oru�jem ugu�i pobunu. Otada je Damask neprestanim napadima igerilskim ratom ugro�avao severne gra -nice Izrailja. Ali najgore je bilo svevece nezadovoljstvo deset severnih plemena. Poreska opterecenja, prisilni rad iponovno budenje osecanja zavisti prema Judeji doveli su najzad do izbi -janjaustanka. Vinovnik tih nemira bio je Jerovoam, ubirac po -reza, koji je svojuspon dugovao Solomonu. Bio je sa severa, dakle iz plemena Jefremovog. Videcisve vecu bedu svojih su -narodnika, za koje je bio vezan, a pod uticajem prorokaAhije, predstavnika stranke neprijateljski raspolo�ene prema Solomonu, latio seoru�ja i pozvao narod na ustanak. Ali ubrzo je pretrpeo poraz i pobegao uEgipat. Tamo je, kao i Adad, dobio za�titufyende305 faraona, koji ga je docekao oberucke kao buduce orude za ra -zbijanje jedinstvaIzrailja. Solomon je umro posle cetrdeset god -ina vladavine i sahranjen je uJerusalimu. Na presto je stupio njegov sin Rovoam.304 Zenon 3(psicfovs%inije mogla doci sebi od cudenja i odu�evljeno mu je rekla: "Isti -na je �to samcula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i mudrosti tvojoj. Ali ne htedoh verovati�to se govora�e dokle ne dodem i vidim svojim ocima; a gle, ni pola mi nijekazano; tvoja mu -drost i dobrota nadvisuje glas koji sam slu�ala." Na rastankubogato ga je darivala. Dala mu je izmedu ostalog sto i dvade -set talenatazlata, a on joj je uzvratio ne manje vrednim darovi -ma.SOLOMONOV HAREM l TUÐI BOGOVI. Po uzoru na druge vladare, Solomon jeneprestano povecavao svoj harem. Bilo je u njemu �ena svakojakih rasa ireligija: Egipcanki, Moa -vki, Amonki, Edomki, Fenicanki i Hetitki. Problem jebio u tome, �to je car sve vi�e stario i pasivno se prepu�tao uticaju svojihmiljenica. Na njihov nagovor zaveo je u Jerusalimu kult tudih bogova. Prinosioim je �rtve cak i u dvori�tu Jehovinog hrama, a po brdima podizao hramoveAstarti, Balu, Molohu i moavskom bogu Hemosu. Tada se Jehova razgnevio naSolomona i odlu -cio da mu carstvo podeli na dve nezavisne dr�ave. Prvi znaknemira bio je ustanak u Edomu, na cijem je celu bio Adad, potomak tamo�njegcarskog roda. Ali je Adad pretrpeo poraz i sklonio se u Egipat. Faraon mu jepru�io utoci�te, i cak mu dao svoju kci za �enu, jer se poceo pribojavati snageIzrailja, pa je odlucio da ga po svaku cenu oslabi, podr�avajuci njegove nepri-jateljeS Solomonu je zadao udarac i Rezon, biv�i vojskovoda Adarezara, carasavskoga, od koga se odmetnuo i dugo predvo -dio razbojnicku bandu. U pogodnom

trenutka napao je na Da -mask, razbio tamo�nju izrailjsku posadu i proglasio seza cara. Tako je Solomon izgubio Siriju, jer se u svojoj starackoj nemoci nijemogao odva�iti da oru�jem ugu�i pobunu. Otada je Damask neprestanim napadima igerilskim ratom ugro�avao severne gra -nice Izrailja. Ali najgore je bilo svevece nezadovoljstvo deset severnih plemena. Poreska opterecenja, prisilni rad iponovno budenje osecanja zavisti prema Judeji doveli su najzad do izbi -janjaustanka. Vinovnik tih nemira bio je Jerovoam, ubirac po -reza, koji je svojuspon dugovao Solomonu. Bio je sa severa, dakle iz plemena Jefremovog. Videcisve vecu bedu svojih su -narodnika, za koje je bio vezan, a pod uticajem prorokaAhije, predstavnika stranke neprijateljski raspolo�ene prema Solomonu, latio seoru�ja i pozvao narod na ustanak. Ali ubrzo je pretrpeo poraz i pobegao uEgipat. Tamo je, kao i Adad, dobio za�titulegendeJO� faraona, koji ga je docekao oberucke kao buduce orude za ra -zbijanje jedinstvaIzrailja. Solomon je umro posle cetrdeset god -ina vladavine i sahranjen je uJerusalimu. Na presto je stupio njegov sin Rovoam.306 ISTINA l LEGENDA O OSNIVACIMA IZRAILJSKE MONARHIJE Najsjajnije razdoblje u istoriji Izrailja obuhvata godine od 1040-932. pre na�eere, odnosno ne�to vi�e od sto godina. Ako tome dodamo uspe�nu vladavinuSamuila, najveceg proroka posle Mojsija i osnivaca monarhije, to razdoblje neprelazi vek i po. Kako je to samo delic vremena u istoriji Izrailja! Epohaujedinjenog carstva pada u vreme vladavine tri izrailjska cara: Sa-ula (10401012.), Davida (1012-972.) i Solomona (972- 932.). Godine 932. nastupaotcepljenje deset severnih plemena i nastaju dve suprostavljene dr�ave: Izrailji Judeja. Skoro sve �to znamo o toj epohi dugujemo iskljucivo Bibliji, tacnijereceno: dlema Knjigama Samuilovim, dvema Knjigama o Carevima i dvema KnjigamaDnevnika koje se javljaju i pod nazivom "Pa-ralipomenon" ("izostavljene,propu�tene stvari"), jer su grcki prevodioci pogre�no smatrali da KnjigeDnevnika sadr�e podatke izostavljene u prethodnim knjigama.O vremenu nastanka tih knjiga medu biblistima postoje razlicita mi�ljenja. Dugose smatralo da su Solomon i proroci Gad i Natan autori Knjiga Samuilovih. Talmudi nekoliko biblista smatraju da je autor Knjiga o Carevima bio Jeremija. Kao �topokazuju mnogi aramejski uticaji u jeziku teksta, Knjige Dnevnika morale su danastanu u drugoj polovini IV veka pre na�e ere.U svakom slucaju jedno je sigurno: konacna redakcija je delo sve�tenika-kopistakoji su bili pod uticajem verskih reformi judejskog cara Ohozije (640-609.godine pre na�e ere.). Tome u prilog govori izrazito izra�ena tendencijavrednovanja istorijskih dogadaja u teokratskom duhu. Prema tim postavkama prvaoba(y, ende

veza careva bila je slu�enje Jehovi i podredivanje njegovim pr -vosve�tenicima.Ocena njihovog delovanja zavisila je od toga u kolikoj su meri taj postulatizvr�avali. Saul je u�ao u o�tar sukob s prvosve�tenikom Samuilom i zato nije u�ivaonaklonost u ocima redaktora. Ali su prema Davidu, njihovom vernom poslu�niku,bili bezgranicno popustljivi. Neke njegove zlocine nastojali su da ubla�e tako�to su ih pred -stavljali kao sticaj slucajnih okolnosti, dok su drugeopravdavali verskim razlozima. Tako je, na primer, sedam direktnih potoma -kaSaulovih David navodno morao da pobije na izricitu �elju Je -hovinu.Pisanje istorije te epohe ukorenjene u usmenom preda -nju pocelo je, s malimizuzecima, posle dugog vremena, u ne -kim slucajevima tek posle nekoliko stotinagodina. Po prirodi stvari, to je moralo nepovoljno da utice na verodostojnostpome -nutih biblijskih knjiga. Ali i pored toga treba reci da one sadr�e mno�tvopodataka koji se mogu prihvatiti kao istorijski tacni. To se narocito odnosi na

dogadaje koji su opisani upadljivo reali -sticki, sa slikovitim i dramaticnimpojedinostima, dakle imaju sve odlike autenticnih zapisa.Vec sama cinjenica �to redaktori Biblije nisu precutali niz postupaka i zlocina,koji ne slu�e na cast takvim narodnim junacima kao �tu su David i Solomon,uverljivo pokazuje da su se oni oslanjali na neke autenticne istorijske izvore.Nisu se ocigledno rukovodili idejom nepristrasnog istorijskog objektiviz -ma;takva koncepcija bila je potpuno strana ljudima tog vreme -na. Po svoj prilici,nisu ni mogli da precute te ne ba� pozitivne cinjenice, po�to su bile i suvi�edobro poznate u Izrailju. Istrebljenje Saulovog roda ili Solomonovoidolopoklonstvo u Jerusalimu - to su dogadaji koji se sigurno nisu izbrisali izsecanja jevrejskih pokoljenja.Na kraju, iz mno�tva legendi, mitova i narodnih preda -nja kao i iznedoslednosti koje su proistekle zbog nekritickog spajanja cesto oprecnihizvora, mogla se izdvojiti pregr�t bitnih cinjenica, �to je omogucilo da sedelimicno rekonstrui�e slika te epohe izrailjske istorije.Prva Knjiga Samuilova pocinje kratkim, ali veoma drama -ticnim �ivotopisomprvosve�tenika Ilija i njegovih sinova. Koliko ima istine u opisu te tragicnelicnosti? Verovatno nece biti su -vi�e slobodna pretpostavka ako ka�emo da jezaista postojao�^� m 308 prvosve�tenik s tim imenom, koji je zahvaljujuci velikoj pobo�no -sti zadobiopoverenje svih izrailjskih plemena.Iliju su, uostalom, u svakom pogledu odgovarale unutra -�nje politicke prilike.Verska prestonica Izrailja, Silom, nalazila se na teritoriji plemena Jefremovog,veoma brojnog i uticajnog. Sem toga, to je bio sredi�nji deo zemlje, dakle nijemu pretio neprijetelj, dok su se plemena koja su �ivela na severu, istoku i jugumorala ocajnicki braniti od pritisaka susednih naroda. Ju -dino pleme, koje seodavno nadmetalo s plemenom Jefremovim o prevlast u Izrailju, palo je pod vlastFilistejaca i zbog toga ne -ko vreme nije imalo nikakvu politicku ulogu. Tako jenekako spontano nastala dominacija Jefremovog plemena, �to je dovelo doprivremene koncentracije svetovne i verske vlasti u rukama prvosve�tenika Ilija.Prvi put posle Mojsijeve smrti ostvario se davna�nji san jehovista: izrailjskinarod dobio je teokratske dru�tveno uredenje. Ali poredak koji se zasniva namoralnom ugledu samo jednog coveka nije mogao racunati da ce dugo trajati. Ilijeje to shva -tio i zato se zalagao da polo�aj prvosve�tenika i sudije postanenasledan u njegovoj porodici. Ali planove su mu pokvarili sinovi. Njihovanadmenost, razuzdanosti i pokvarenost odbijale su na -rod od postojecihpolitickih odnosa i postale ozbiljna opasnost za njegove namere. Ali Ilije jebio vec suvi�e star da se tome suprotstavi.Katastrofa njegove porodice i gubitak kovcega zaveta mo�da bi istovremenooznacili nepovratni pad teokratije, da je nije podr�ao prorok Samuilo.Knjige Samuilove potpuno precutkuju vojne i politicke po -sledice poraza kodAfeka. Medutim, iz pomena razbacanih po drugim biblijskim knjigama mo�e sezakljuciti da su Filistejci po -bedu iskoristili do kraja. Stekli su kontrolunad sredi�njim delom zemlje i u mnoge izrailjske gradove smestili svoje posade.Ta -kvo stanje trajalo je bezmalo dvadeset godina, sve do trenutka kad je carSaul stupio na istorijsku pozornicu.Izuzetno je va�na i cinjenica �to redaktori Biblije ni jed -nom recju ne pominjusudbinu tada�nje izrailjske prestonice, Si -loma. Pa�ljiv citalac zacudice se�to Ilijev naslednik Samuilo nije ostao u svetom gradu, gde se nalazio Mojsijev�ator i kovceg zaveta, vec se seli za stalno u Ramu.Kakva je sudbina zadesila Silom? Maglovit odgovor na309 to pitanje nalazimo u Knjizi proroka Jeremije. U dvanaestom sti -hu sedmogpoglavlja doslovno citamo: "Nego idite sada na moje mesto, koje je bilo u

Silomu, gde namestih ime svoje ispocetka, i vidite �ta sam mu ucinio za zlocunaroda svojega Izrailja." Kao dopuna tog podatka mogu poslu�iti reci iz devetogstiha dvade -set�estoga poglavlja: "Ovaj ce dom biti kao Silom, i ovaj ce gradopusteti..."Ovi citati ne ostavljaju nikakvu sumnju da su Silom sra -vnili sa zemljomFilistejci i jednostavno je prestao da postoji kao Izrailjska prestonica. Tapropast se tako duboko urezala u seca -nje naroda da je prorok Jeremija i poslecetiri stotine godina navodi kao primer gneva bo�jeg. Za redaktore Biblije bioje to, ocevidno, suvi�e neprijatan i suvi�e nepovoljan dogadaj po sve -�tenike,da bi se mogao pomenuti. Zata�kali su ga na veoma vest nacin, stavljajuci glavniakcent na trijumfalni pohod kovcega zaveta po filistejskim gradovima.Tajnu je konacno objasnila arheologija. U godinama 1926-1929. danska ekspedicijaotkrila je razvaline grada Siloma, dvadeset i dva kilometra ju�no od Sihema. Najednom brdu utvrdeno je cak i mesto gde se po svoj prilici nalazio sveti �ator sJehovinim �rtvenikom i kovcegom zaveta. Ali najva�nije je bilo to �to su naru�evinama grada, za koji je utvrdeno da potice iz XI veka pre na�e ere, nadenijasni tragovi po�ara i nasilnog uni�tenja. Na taj nacin moglo se nepobitnoutvrditi da je Silom pao u ruke filistejskih osvajaca.Kao nepobitna cinjenica mo�e se prihvatiti i to da je u plamenu nestao iMojsijev �ator, najvrednija narodna svetinja Izrailja. Ali �ta se dogodilo skovcegom zaveta? Sve �to o nje -govoj sudbini doznajemo je suvi�e fantasticno,suvi�e lici na le -gendu, da bi se u to moglo poverovati.Ako su ga Filistejci zaista prigrabili, za�to ga su se onda posle sedam meseciotresli? Niko razuman nece poverovati u pricu o kipu boga Dragona; u krajnjemslucaju, mogli bismo ne -voljno da pristanemo na teoriju da je sujeverneFilistejce, stica -jem slucajnih okolnosti, u to isto vreme pogodila nekaepidemi -ja, pa su tu nesrecu pripisali gnevnom izrailjskom bogu koga su dr�aliu ropstvu. To ne bi bilo u suprotnosti s onim �to znamo o mentalitetu ireligioznim predstavama drevnih naroda. To �to su slavili svoje sopstveneplemenske bogove, uop�te ne znaci da nisu verovali u postojanje i magicnu moctudih, neprijateljskih310 bogova. Zato u prici o cudnoj sudbini kovcega zaveta mo�da postoji neko zrnoistine. U toj prici nalazi se jedna epizoda koja pada u oci svo -jom zagonetno�cu. UVet-Semesu Jehova je kaznio smrcu ra -vno pedeset hiljada i sedamdesetIzrailjaca, zato �to su se neki od njih odva�ili da zavire u kovceg zaveta.Jasno je da je to verzija fanatizovanih jehovista, opsednutih praznoverjem. Alika -ko pokazuje ogroman broj �rtava, morala je da se zasniva na nekom istinitomstra�nom dogadaju koji se duboko usadio u se -canje pokoljenja.O tom zagonetnom dogadaju iznete su mnoge pretpo -stavke koje je trebalo da gaobjasne. Neki istra�ivaci dopu�taju mogucnost da su Izrailjci ukrali kovcegzaveta iz Dagonovog hrama. Filistejci su krenuli za njima u poteru i stigli ih uVet-Semesu. Tu je do�lo do borbe u kojoj je izginuo pomenuti broj izrailjskihvojnika, pomenutih u Bibliji. Kovceg je ipak bio spa�en i sklonjen u Kirijat-Jarim. Ali ta teorija, ipak, ima jednu slabu stranu: pitamo se za�to su ondaredaktori Biblije izginule brani -telje kovcega prikazali kao bogohulnike kojeje Jehova kaznio smrcu.Postoji i druga hipoteza po kojoj kovceg zaveta nikad nije ni pao u rukeFilistejaca i da je odmah posle poraza kod Afeka prenet u Kirijat-Jarim. Po tojverziji krvavi pokolj stanovni -ka Vet-S^nesa izvr�ila su druga izrailjskaplemena, za kaznu �to su odbili da ucestvuju u ratu protiv Filistejaca. Otudpoticu i negativni pomeni o njima u biblijskom zapisu. Nemoguce je, naravno,utvrditi koliko istine ima u toj hipotezi o gradanskom ratu, ali pada u ocicudno pona�anje stanovnika Vet-Semesa koji za vreme te�kih borbi s Filistejcimasasvim mirno �anju pse -nicu kao da ih se rat za odbranu nezavisnosti i kovcegazave -ta uop�te ne tice.

Posle nesrecnog Ilija, vlast je preuzeo njegov vaspitanik Samuilo. Ali to senije dogodilo odmah posle poraza kod Afeka. Tek posle mnogo godina reformatorskemisije i �irenja cistog je -hovizma, Samuilo je toliko ucvrstio svoj uticaj daje postao stva -rni vladar Izrailja. Samim tim je ponovo uspostavio teokratskedru�tveno uredenje, koje je njegov prethodnik tako kompromito -vao. Jevrejiubrajaju Samuila u svoje najvece proroke. Cak i ka -tolicka crkva smatra ga zasveca i pretecu Hrista. Sveti Jero -nim misli da je car Arkadije (378-408. g.n.e.) preneo njegove

posmrtne ostatke iz Rame u Tursku, odakle ih je zatim njego -va kci Pulherija(405-453. g. n.e.) odnela u Carigrad i uz verske svecanosti polo�ila uspecijalno za to sagraden mauzolej.Samuilo je nesumnjivo postojao. Ali se s vremenom oko njegove licnosti isplelotoliko legendi da redaktori Biblije vi�e ni -su tacno znali koje on bio i u cemuse sastojala njegova dela -tnost. Mo�e se pretpostaviti da je ceo skup prica onjegovoj majci, njegovom rodenju, razgovoru s Jehovom i predskazanji -ma koja seodnose na dom Ilijev, tvorevina narodne ma�te.U tekstu nailazimo na niz podataka koji se medusobno iskljucuju, zamagljujuistorijsku sliku i znatno umanjuju verodo -stojnost price. Nave�cemo jedanprimer. U pocetku price Samu -ilo je u celom Izrailju slavna licnost. Ali vec udevetom poglavlju javlja se kao lokalni vrac, za koga Saul doznaje tek od svogasluge. Dakle, cuveni i pobo�ni sve�tenik, odjednom je spu�ten na nivo lokalnogvraca koji za malu nagradu deli savete kako se mo�e pronaci zalutala magarica.Danas se ocigledno vi�e ne mo�e doci do istine. Proti -vrecnost potice bezsumnje otuda �to su redaktori Biblije u je -dnu pricu uneli dva razlicitanarodna predanja, ne trudeci se da ih logicki usklade.Dakle, ne preostaje nam ni�ta drugo nego da primimo zdravo za gotovo ono �to uosnovnoj niti ima sve privide istine. Skoro je sigurno da je Samuilo bioprvosve�tenik i sudija i da je posle Ilijeve smrti i propasti Siloma preneosvoje sedi�te u Ramu, gde je Saula pomazao za cara, a zatim mu, zbog suko -baoko sve�tenickih privilegija, kao rivala na presto suprotstavio Davida. Te golecinjenice, koje se nalaze u osnovi razgranate biblijske price, utoliko su blizuistini �to se logicki uklapaju u vec poznatu nam sliku dru�tvenih odnosa starogasveta. Kako proi -zlazi iz otkopanih dokumenata, sve�tenici su nastojali da seiz -bore za teokratske dru�tveno uredenje i u zemljama kao �to su Sumer, Asirijai Egipat. Sukobi koji su se odvijali na tom terenu izmedu svetovne vlasti isve�tenicke hijerarhije, bili su prilicno cesta pojava, u skladu sazakonitostima dru�tvenih procesa.Zahvaljujuci svom moralnom ugledu, Samuilo je, kao �to znamo, ponovo zaveo uIzrailju teokratske uredenje. Kao i Ilije, ulagao je napore da cinprvosve�tenika i du�nost sudije u nje -govoj porodici postanu nasledni. Biblijatvrdi da su mu te pla -nove osujetili njegovi nepo�teni i potkupljivi sinovi.Takvo tuma

cenje je, naravno, jako upro�ceno i pre ima karakter poucne price, jer razlogepada teokratije i uspostavljanja monarhije treba tra�iti mnogo dublje, utada�njim politickim i dru�tvenim prilika -ma.Znamo da su se jo� u epohi sudija u Izrailju javljale mo -narhisticke struje. Uto vreme postojala je sna�na stranka koja je �elela da proglasi sudiju Gedeonaza cara. To �to je odbio da zvanicno primi krunu je uglavnom zato �to je uzimaou obzir isto tako jaku opoziciju, iako je de facto imao vlast i privilegijecara. Koliko su jo� tada bili brojni protivnici monarhije, govori tragicnasudbina Avimelehova, koji je svrgnut za vreme naro -dnog ustanka u gradu Sihemu.Posle poraza kod Afeka i za vreme vladavine Samuilove, Izrailj se povijao podjarmom Filistejaca. Ali raslo je uverenje da samo voda izuzetnih vojnickihsposobnosti mo�e osloboditi na -rod od nasilja, koji bi, po uzoru na vladaresusednih zemalja, sedeo na carskom prestolu. Jednom recju, cudotvorni lek protiv

svih nesreca video se samo u ujedinjenju plemena u zajednicku dr�avu pod vla�cumocnog monarha. Taj razumni politicki real -izam sticao je sve �iri krugpristalica, uporedo s uverenjem da je prvosve�tenik svojim prino�enjem �rtava,molitvama i pozivi -ma na pokajanje u stvari bespomocan.Tom rapolo�enju doprinelo je i tada�nje stanje klasnih odnosa| Posle osvajanjaHanana, mnogi Izrailjci naselili su se po gradovima. Tako je nastao sloj bogatihtrgovaca, velepose -dnika, cinovnika, vojnih zapovednika i naslednih plemenskihsta -re�ina. Takav bogata� bio je i Naval, koji je posedovao tri hilja -de ovacai hiljadu koza, s kojim je David do�ao u sukob oko isporuke hrane.S druge strane, produbljivala se beda �irokih narodnih masa, kojima je za porezi dugove oduziman imetak i zemlja. Novi sloj privilegovanih osecao je potrebu daucvrsti svoj polo�aj pod pritiskom obespravljenih sunarodnika, a tu za�titumogao je da ocekuje samo od monarhistickog uredenja. Setimo se da je Avimelehdo�ao na vlast zahvaljujuci podr�ci vi�ih slojeva sta -novni�tva grada Sihema ida ga je svrgla narodna buna.Uporedo sa zao�travanjem klasnih razlika rasla je i apsolutna vlastcara, dok se na kraju nije pretvorila u despoti -zam istocnjackog tipa. Saul jebio patrijarhalni vladar, car-seljak, koji je zadr�ao jednostavnost obicaja i uslobodnim trenucima

bavio se uzgajanjem stoke. David vec ima dvor i harem, a s podanicima postupasamovoljno. Solomon najzad uspostavlja odnose koji podsecaju na robovski sistemu Egiptu iz doba po -dizanja velikih piramida, prisiljava desetine hiljadapodanika na robovski rad u seci libanskih �uma, u kamenolomima Zajordanije i najerusalimskim gradili�tima.Jo� za Samuilovih vremena, imucni slojevi stekli su tako jak politicki uticaj dasu uprkos opoziciji mogli izdejstvovati izbor cara. Tok izbora u Mispi i Galgalumorao je biti veoma buran, jer Biblija bele�i da Saul nije tra�io osvetu zaljude koji su pro -tiv njega glasali i hu�kali.Iz razumljivih razloga i Samuilo je bio protivnik monarhi -je. Zahteve za njenouvodenje smatrao je kao licnu uvredu i po -ra�. Racunao je da ce se verska i svetovna vlast u njegovoj porodici prenositi sa oca na sina. S gorcinom je pitaopredstav -nike plemena sta je to skrivio, pa ga potiskuju s vlasti. U najgo -remsvetlu predstavljao je opasnosti koje im prete od samovo -Ijnog cara, a kada tonije dalo nikakav rezultat, pla�io ih je da se odbacujuci teokratsku vlastprvosve�tenika, samim tim odricu i Jehove.Kad je na kraju morao da popusti pred njihovim zahtevi -ma, uop�te nije imaonameru da se odrekne fakticke vlasti, vec je usmerio stvari tako da buduci carbude poslu�no orude u nje -govim rukama. Zato je njegov izbor pao na mladicakoji je poti -cao iz najni�eg izrailjskog plemena, porodice koja je bila bezikakvog uticaja. Samuilo je osnovao �kolu za proroke i u njoj je, kako se mo�ezakljuciti iz biblijskog teksta, formirao �ticenika po svojoj volji, ulivajucimu poslu�nost prema prvosve�teniku, odanost jehovizmu i Mojsijevim zakonima.Ali, kao �to znamo, u svojim planovima grdno se pre -vario. Boja�ljivi mladicizrastao je u izvanrednog vodu i energi -cnog vladara koji je brzo postaonezavisan u svojim odlukama. Zbog toga su nastali o�tri sukobi oko nadle�nosti iprvosve�tenik se prividno povukao u privatni �ivot, ali je potajno otpoceo o�truborbu protiv pobunjenog vaspitanika. Te�eci njegovoj detroniza -ciji, u najvecojtajnosti pomazao je Davida za cara. Sukob se pretvorio u otvorenu borbu, kad jeSaul naredio da se pobiju sve�tenici pri hramu u Novu, koji su pru�ili podr�kuDavidu. Tu, dakle, imamo tipican sukob izmedu svetovne vlasti i sve�tenickehijerarhije koji se cesto srece u istoriji.314 Da bismo �to bolje prikazali pozadinu sukoba, moramo se pozabaviti narocitominstitucijom, takozvanom "�kolom proro -ka". Bila su to udru�enja verskihzanesenjaka, koja se u Izrailju prvi put javljaju oko 1000. godine pre na�e ere.

Prete�no su osnivana u blizini znacajnih svetili�ta, kao �to su Gavaja, Vetilj,Rama, a kasnije i u Samariji.Verski zanesenjaci bili su i Samuilo, Saul i David. Vra -cajuci se kuci iz Rame,Saul je kod Gavaje sreo grupu proro -ka i ocaran njihovim ekstaticno-freneticnimpostupcima, i sam se upustio u njihove igre i pesme. Drugi put je u takvo stanjeza -nosa pao na vest o opsadi grada Javisa. U nastupu ludila ra -skomadao je dvavola s kojima je orao zemlju. Treci put mu se to dogodilo u Rami, kad se tamopojavio u poteri za Davidom. U susret mu je iza�ao Samuilo na celu svojihproroka, hipnoti -sao ga igrama, pesmom i kricima i uvukao ga u svoje orgija-sticno kolo. U Prvoj knjizi Samuilovoj (10, 5) citamo: "... i kad ude� u grad, sre�ce tegomila proroka slazeci s gore, a pred njima psaltiri i bubnji i svirale i gusle;i oni ce prorokovati."Ta neobicno sugestivna scena govori da su se po zemlji vukle gomile verskihfanatika i mistika, koji neverovatno pod -secaju na islamske dervi�e. Tiizrailjski proroci oblacili su se u odecu od grubog platna, nosili specijalnepojaseve i, kao i der -vi�i, �ifeli od milostinje. Njihova verska delatnost nijese zasni -vala samo na pesmama, igrama i vracanju, vec i na samobice -vanju ipovredivanju tela raznim spravama za mucejije.Na hebrejskom jeziku nazivali su se nabF. Cinjenica �to tako relativno kasnostupaju na scenu izrailjskog verskog �ivota ima svoje obja�njenje. Bez sumnje toje dokaz da taj kolektivni orgijasticno-ekstaticni profetizam nije izvornajevrejska pojava. Njegovo poreklo je jo� uvek otvoreni problem. Ali preovladujemi�ljenje da su ga Izrailjci pozajmili od Hananaca, s kultom Ba -la, Astarte idrugih fenickih bo�anstava.Pretpostavlja se da je prvobitna domovina profetizma bi -la Frigija, u MalojAziji, odakle je prenet u Fenikiju i Hanan. U*U Septuaginti naziv nabi preveden je na grcki kao profetes, onaj kojiprorice buducnost. U svim jezicima prihvaceno je to znacenje. Od njega potice islovenska rec prorok. Prema tom tumacenju, nabi bi bar u pocetnoj fazi nabizmaznacilo pre svega vrac. Ali, neki pisci Rimokatolicke crkve povezuju rec nabi sa grckom recju pro-femi, �to znaci govoriti u necije ime, u ovom slucaju uime Boga. Po njihovom tumacenju, nabi bi bio covek koji nastupa u ime Boga.<Bi6Cijsl@ fyerufe

--------� Prvoj Knjizi o Carevima (18, 19) citamo da je carica Jezavelja izdr�avala cetiristotine i pedeset fenickih proroka. Treba uosta -lom podvuci da profetizamslicnog tipa nije bio stran ni drugimnarodima. Setimo se samo orgijasticnih misterija u cast Apolona i Dionisa. Herodot pi�e onadahnutim ljudima koji su i�li po Gr -ckoj i prorokovali u heksametrima.Nabizam je u Izrailju ponekad dobijao neverovatne obli -ke. Kad je �eleo dapoka�e Judejcima da, upra�njavajuci idolo -poklonstvo, cine te�ki greh preljube,prorok Osija (VII v. p.n.e.) tri godine �iveo je s bludnicom i udatom �enom.Prorok Isaija (VIII v. p.n.e.) hodao je po gradu nag, da gradane Jerusalimaupozori da ce Jehova na slican nacin njihov gre�ni grad ogoli -ti i osiroma�iti.Gomile proroka, koje tako lutaju zemljom, nekoliko veko -va bile su u Hananusvakodnevni prizor. Izrailjci su se prema njima odnosili sa sujevernimpo�tovanjem, slu�ili se njihovim vracanjem i davali im milostinju. Ali svremenom su se tim po -bo�nim ljudima prikljucivale razne vrste �arlatana, uBibliji po -znati kao "la�ni proroci". Zbog njih se narod nenaklono odnosioprema njihovom prorockom pozivu, cak ga je i prezirao. To se, izmedu ostalog,vidi_ i iz dva pitanja koja su sebi postavljali stanovnici Gavaje: "�ta to bi odsina Kisova? E da li je i Saul medu prorocima?" i "Ko li im je otac?" Kad jeDavid igrajuci i�ao ispred kovcega zaveta, njegova �ena Mihala s prezrenjem mu

je prebacila da njegovo pona�anje smatra nedostojnim cara. Mudrac i narodniucitelj Amos odlucno je poricao da je bio pro rok. Pod uticajem ucenja proroka i politickih potresa i strada -nja, Jevreji supostepeno usavr�avali svoju religiju, dok je na kraju, posle vavilonskogropstva, nisu sublimisali u cisti etickimonoteizam. Silom prilika ta evolucija je morala da dovede do nestan -ka primitivnih oblikakolektivnog profetizma. Proroci vi�eg reda, cija su pisma sacuvana u Bibliji,nisu imali niceg zajednickog s vracevima koji su lutali zemljom. Ali ni oni sena sceni izrailjske istorije nisu pojavili kao deus ex machine, vec su bezsumnje predstavljali krajnji proizvod vi�evekovne tradicije kolektivnog re-ligioznog proro�tva, dakle u izvesnoj meri od njega i proisticu.Tragicna povest Saulova poznata nam je samo iz BiblijeZetum 9(psidbvs%ii u osnovi nismo u stanju da utvrdimo koliko je istinita. Zato ot -krivanje caki najskromnijeg materijalnog dokaza koji bi u izves -noj meri potvrdio biblijskupricu, predstavlja velik i uzbudljiv do -gadaj. Upravo takav slucaj dogodio se1922. godine kad je americki arheolog i orijentalist Olbrajt otkrio u Tel el-Fulu, pet kilometara od Jerusalima, ru�evine Gavaje, Saulove prestonice.Otkopavanje su pokazala da je to bila sna�na planinska tvrdava, proste i grubekonstrukcije, ali veoma te�ka za osvajanje. �titile su je ugaone kule i dva redazidina od neotesanih kamenih bio -kova izmedu kojih su se nalazili tajni prolazii prostorije za cu -vanje zaliha. U ru�evinama je pronadena zacudujuca kolicinabronzanih kopalja i kamenova za pracke. Na osnovu raznih iskopina utvrdenoje da ru�evine poticu iz druge polovine XI ve -ka pre na�e ere, odnosno izperioda vladavine prvog izrailjskog cara. U tom utvrdenju odigravale su sedramaticne scene izme -du Saula, Davida i Jonatana. Kada su stajali nabedemima, obuhvatali su pogledom onaj isti divlji planinski predeo koji da -nasgledaju arabljanski pastiri i clanovi arheolo�ke ekspedicije.Otkrivene su i ru�evine Vet-Sana, gde su Filistejci obe -�castili Sauloveposmrtne ostatke. Po Bibliji, glavu nesrecnoga cara stavili su u Dagonov hram,njegovo oru�je u Astartin, a trup su obesili na zidine grada. Ru�evine sudostizale visinu preko dvadeset i tri metra i imale su osamnaest kulturnih sloje-va. Najni�i sloj potice iz cetvrtog milenijuma pre na�e ere, iz cega proizlazida je Vet-San bio jedan od najstarijih gradova Hanana.Ali za nas je najzanimljivije to �to se u kulturnom sloju koji pripada Saulovomdobu otkopane ru�evine dva hrama, Da -gonovog i Astartinog, jedan pored drugog,

o kojima govori Bi -blija.Ostaci zidina tih hramova nekad su bili svedoci posled -njeg cina filistejskoizrailjskog sukoba koji se zavr�io pogibijom hrabroga cara i njegova tri sina.Arheolozi su tom prilikom otkrili istorijski detalj, koji su biblijskipripovedaci sasvim precutali. De -bela naslaga pepela, ocadeno kamenje iporazbijani kipovi ne -pobitno dokazuju da je filistejski grad bio �rtva stra�nenajezde i po�ara. To nam dozvoljava da pretpostavimo s velikom vero -vatnocom daje David razorio Vet-San u znak odmazde zbog obe�ca�cenja posmrtnih ostatakasvog prethodnika na prestolu.Kao �to smo to vec vi�e puta utvrdili prilikom razmatra nja drugih fragmenata Biblije, i prica o Davidu je skup narodnih predanja kojasu vekovima kru�ila po Izrailju. Redaktori su ih prikljucili svojoj prici, neprimecujuci ili ne mareci za to �to su cesto protivrecna.Vredi navesti neke primere da bismo pokazali na kakve te�koce nailaze biblistipri utvrdivanju istorijske istine.Ako sebi postavimo pitanje kako se David na�ao na dvo -ru cara Saula, naci cemose u neprilici, jer nam Biblija daje dve sasvim razlicite verzije. Iz �esnaestogpoglavlja Prve knjige Sa -muilove doznajemo da je doveden na dvor kao harfista i

da je svirajuci zadobio carevu milost. Ali sedamnaesto poglavlje iste knjigeobave�tava nas da je David na sebe privukao Saulovu pa�nju kad je pobedioGolijata. Pobednik je bio nepoznato co -bance, pa je^Saul naredio da mu gadovedu i upitao svoga vojskovodu: "Ciji je sin taj mladic, Avenire?" To pitanjese od -nosilo na mladica koga je Saul, po ranijem biblijskom tekstu, vecpoznavao.Jo� zanimljiviji primer je pitanje kako je ubijen Golijat. Popularna verzija,koja ka�e da ga je u dvoboju ubio David, oslanja se na Prvu knjigu Samuilovu.Ali kad citamo Drugu knjigu Samuilovu bicemo iznenadeni. Ispostavlja se daGolijata nije ubio David, vec neki Elhanan iz Vitlejema. Biblisti su cinilivelike napore da ove protivrecnosti nekako objasne ili opravdaju. Njihovaobrazlo�enja uglavnom se oslanjaju na labave razumske spekulacije i ne moguimati pretenzije da doka�u naucnu istinu. Ali kad je rec o Golijatu, tu stvaristoje ne�to drugacije. Naime, izvr�eno je otkrice koje je naucnike navelo naneocekivani trag za obja�njenje nesaglasnosti.Za mnoge citaoce Biblije bice sigurno iznenadujuca ci -njenica da mi zapravo ine znamo kako se zvao Saulov na�le -dnik na izrailjskom prestolu. Jer izgleda daDavid, kao i rec da-vidum u tekstovima iz Marija, nije ime, vec titula ilinadimak sa znacenjem voda ili za�titnik. Mnogi biblisti izjasnili su se u koristteze da su David i Elhanan ista licnost, koja se jednom javlja pod svojimnadimkom, a drugi put pod pravim imenom.U tom slucaju, stvar bi bila jasna. Ako te dve verzije uskladimo i ka�emo da jeGolijata pobedio vitlejemski pastir El -hanan, koga je kasnije zahvalniizrailjski narod nazvao Davidom, upadljiva protivrecnost nestace kao dodiromcarobnog �tapica. Ali kad bismo tu hipotezu cak i prihvatili bez ograda, ostajejo�31 O

�----------------------------------------------------- Zenon 2(psidbvs%imnogo drugih protivrecnosti koje umanjuju istorijsku vrednost biblijske price. Unjoj su ocigledno pome�ane cinjenice s lege -ndama, stara narodna predanja sdocnijim dopunama, tako da i pored svih napora naucnika vi�e nikada necemosaznati istinu. Tipican primer za to je i tvrdnja da je David odneo Golijatovuglavu u Jerusalim. To je nesumnjivo znatno kasnija dopuna, jer je David osvojioJerusalim tek deset ili petnaest godina posle toga, kad je vec bio car Izrailja.U legendu spada i verovanje da je David autor vecine biblijskih psalama. Na duhnarednih pokoljenja psalmi su nesu -mnjivo izvr�ili veci uticaj od ostalihknjiga Staroga zavela. To je religiozna lirika privlacne lepote i bogatstvaugodaja, koja izra -�ava citav spektar osecanja: od poti�tenosti, smernosti irezigna -cije do nade, vere, radosnog ushicenja, zahvalnosti, divljenja ipohvale lepote �ivota. Zbog svoje dostojanstvene jednostavno -sti, sa�etog istrogog stila i potresnog religioznog �ara, te poe -me su postale nepresu�niizvor inspiracije pesnika, slikara i ko -mpozitora. Treba napomenuti da jepsalme preveo na poljski jezik Jan Kohanovski.Ideja vodilja tih religioznih himni je monoteuzam. One su apoteozavelicanstvenosti i svemoci Jehove, koji pokazuje veliku ljubav za covecanstvo,pra�ta i najte�e grehe, ali je i neumoljiv u svome gnevu i odmeravanju kazne. Toje vec koncepcija bo -�anst^fc vi�eg reda, koje nala�e coveku eticka nacela. Aliko -smologija tih poema je isto tako primitivna, kao za vremena Av -ramovih.Jehova sedi na nebeskom prestolu, andeli pevaju u njegovu slavu, zemlja je ravnai okru�ena praokeanom, stra�ne nemani haosa i zla bore se sa stvaralackim silamareda. Je -dnom u buducnosti Jehova ce pobediti, a po njegovoj volji ze -mljom cevladati kne�evi iz Davidovog doma.Naziv "psalam" potice od grcke reci psallein (dodirivati prstima strune). Recpsalmas oznacava ili instrument sa struna -ma, verovatno fenickog porekla, ili pesmu koja se pevala uz pratnju tog instrumenta. Psalmi 6. i 12. pocinju jasnimupozore -njem: "Nacelniku pevackom. Uz �ice. Na osam �ica. Psalam Da -vidov"; i:

"Nacelniku pevackom. Uza spravu od osam �ica. Psa -lam Davidov". To nesumnjivoznaci da treba da budu praceni na osam �ica. Mnoge okolnosti govore o tome da jetekst delj -en na pojedine glasove i horske partije. Prema tome, svaka po -emapredstavljala je neku vrstu pevane litanije ili antifonije, oba , , legende313 vezan sastavni deo najrazlicitijih obreda i liturgijskih ceremonija.Kao �to smo vec istakli, Davidovo autorstvo treba ubro -jiti u legende. Izanalize teksta pouzdano je utvrdeno da vecina psalama nije mogla da nastane prevavilonskog ropstva i da je uneta u biblijske knjige tek u III veku pre na�eere. Njihov sa -dr�aj je odraz religioznih shvatanja i dru�tveno-politickihodnosa koji odgovaraju poslednjem postvavilonskom razdoblju jevrejske istorije.Cak i elegicna tu�balica koju je, navodno, sastavio David povodomSaulove i Jonatanove smrti potice od stare zbirke himni, nazvane Knjigapravednoga.Ali to nikako ne znaci da David nije bio pesnik i muzi -car. Kao �to smo vecranije utvrdili, Izrailjci su za muziku bili izuzetno obdareni i u tom pogledukod drugih naroda visoko ce -njeni. Na zidnoj slici otkrivenoj u Beni Hasanu,medu jevrejskim pastirima vidimo svirace s lirom u ruci. Iz natpisa u Egiptu iMe -sopotamiji doznali smo da je Hanan u te zemlje slao grupe sviraca iigracica. Medu njima je bilo i grupa sastavljenih iskjlu -civo od �ena kojesviraju na instrumentima. Nastojeci da zadobi -je naklonost asirskog vladaraSanheriba, judejski car Jezekija poslao mu je grupu pevaca i pevacica, koji sumu, bez �um -nje, ulep�avali slobodne trenutke u dvorcu.U ambijentu tako bogate muzicke tradicije ne bi bilo ni -�ta neobicno da su ineki izrailjski carevi bili daroviti pesnici i kompozitori.Privlacna strana arheologije je u tome �to ona neko isto -rijsko svedocanstvo,za koje nismo mogli reci da li je legenda ili istina, cesto na ocaravajuci nacinpretvara u nepobitnu nau -cnu cinjenicu. Tako je bilo i s biblijskom pricom kojase odnosi na osvajanje Jerusalima. Zahvaljujuci velikom naucnom otkricu, danassmo sasvim sigurni da je tu jevusejsku tvrdavu osvojio David, pa cak mo�emotacno reci i kavim cudom mu je to uspe -lo. Namerno ka�emo "cudom", jer setvrdava nalazila na vrhu skoro nepristupacne stene i cetiri stotine godinapobedonosno odolevala svim napadima i opsadama. Biblijska prica o njenomosvajanju je lakonska i nejasna. Narocito je zagonetan ovaj stih: "Jer receDavid u onaj dan: ko god pobije Jevuseje i dode do jaza... bice vojvoda". Znalismo da je tvdavu nekim lukavstvom osvojio Joav, ali se dugo nije moglo utvrditiu cemu se to lukavstvo sastojalo. Osnova za izvesna nagadanja mogao bi da budeizraz: "... i dode do jaza..." U hebrejskom tekstu u potre 320 Zerum yCosbijena je rec sinor, �to mo�e znaciti i cev i kanal, pa se pojavila pretpostavkada se Joav uvukao u tvrdavu kroz neki tajni kanal i iznenadio branioce zidina s leda, izazvav�i u gradu mete� i paniku.Kao �to cesto biva u istoriji arheolo�kih otkrica, zagone -tka je razre�enasasvim slucajno. Godine 1867. engleski oficir, kapetan Voren, razgledao jeJerusalim i njegovu najbli�u okoli -nu. Tom prilikom zainteresovao se i za izvoru dolini Kedrona, koji se u Bibliji pominje pod imenom Gion, a danas se zove"Ain Siti Marijam". U ru�evinama d�amije nai�ao je na prokop koji vodi u dubinuzemlje. Spu�tajuci se usecenim stepenicama stigao je do podzemnog rezervoara sizvorskom vodom, lako je bilo mracno, tik iznad svoje glave opazio je okrugliotvor izdu -bljen u strmoj steni. Zaintrigiran time, postarao se za merdevine ikonopac da se progura unutra. Bio je to kanal usecen u steni, koji je najprei�ao vodoravno, zatim naglo izvijao u vertikalnom pravcu. Voren se penjao svelikim naporom, opiruci se ledima i nogama o suprotne strane otvora. Posletrinaest metara mu -cnog penjanja, ugledao je strmi hodnik s usecenim stepenica-ma koji vodi u slabo osvetljenu pecinu. Otatle je kroz usku pu -kotinu u steni

iza�ao napolje i na svoje veliko iznenadenje na -�ao se iza samih drevnihgradskih zidina.Kako su pokazala ispitivanja, tunel potice s kraja drugog miler^juma pre na�eere, pa je nesumnjivo to onaj tajanstveni "jaz" kojim se Joav uvukao u tvrdavu.Nije te�ko zamisliti tok tog dogadaja. Kroz okomiti kanal prvo se uz konopacuspuzao on, zatim redom izvlacio svoje drugove. Kad je sve vojnike sku -pio upecini, otpoceo je napad na branioce zidina s leda, dok je David krenuo u op�tijuri� spolja.Jerusalim je spadao u najmocnije tvrdave Hanana, ali je imao svoju Ahilovu petu:bio je bez vode. U mirno vreme sta -novnici su silazili na izvor Gion, ali uslucaju opsade nisu imali pristupa do njega. Zato su u podno�ju stene, na kojojje grad podignut, usekli tunel i stepenice. Kroz okomiti kanal spu�tali sukonopcem sudove, a neko ko se skrivao u donjoj pecini punio ih je vodom izrezervoara u kome se skupljala izvorska voda.Prolaz je, naravno, cuvan u najvecoj tajnosti. Ne znamo kako je za njega doznaoJoav. Verovatno je iznudio informaci -je od zarobljenika ili je neko odizrailjskih ratnika slucajno cuo mukli udar posuda za vodu o stenu.321 Prica o dvojici prvih izrailjskih careva mo�e se ubrojiti u remek-dela svetskeknji�evnosti. Saulova borba sa sve�tenstvom za odbranu svoga prestola, mracna,neverovatna scena kod vra -care u Endoru, propast svega �to je u �ivotu stekao isamoubi -lacka smrt, a zatim buran Davidov �ivot, njegova starost zagor -canaporodicnim pobunama i dvorskim intrigama - sve te epi -zode sklapaju se u pravu�ekspirovsku tragediju.Oba cara su izrazite individualnosti, ljudske u svojim vrli -nama, manama izlocinima, oba imaju zasluge i opravdanja, oba nas potresaju strasnom snagomsvojih osecanja. Iz ponekad na -ivnih biblijskih prica izranjaju plasticnoopisani, �ivi i slo�eni Ijud -ski karakteri. Kakva divna psiholo�ka skica je, naprimer, opis postepenog duhovnog pada Saulovog pod uticajem otrovnih sumnji i zavisti.Ono �to nas jo� cudi je realizam s kojim su redaktori Biblije naslikali mracne,negativne strane Davidovog karaktera, iako je on, kao verni privr�eniksve�tenika, u�ivao njihovu naklonost i bio njihov obo�avani junak. U odnosu naneosporne istorijske dokumente, na koje su morali da racunaju, njihova pri-strasnost bila je nemocna.U biblijskom tekstu sasvim nedvosmisleno se pokazuje njihov odnos prema jednom idrugom caru. Saul, neprijatelj sve -�tenika, predstavljen je kao covek mracnogkaraktera, iako po njegovog nacinu �ivota te�ko mo�emo zakljuciti da tozaslu�uje, dok je David, miljenik sve�tenika, uzdizan u nebesa, a njegovizlocini i ne ba� pohvalni postupci su zata�kivani ili ocenjivani s daleko vecompopustljivo�cu.To nas je navelo na ideju da izvr�imo zanimljiv eksper -iment. Improvizovacemokratki apelacioni proces u cilju revidira -nja presude koju su izrekli redaktoriBiblije. Strane u tom izmi -sijenom sudskom postupku oznacicemo slovima A i B.Izricanje konacne presude prepu�tamo citaocima.

A. Saul se poneo nezahvalno prema Samuilu. Njemu je dugovao sve, i svojevaspitanje i stupanje na presto. Ali cim se dokopao vlasti, uzurpirao je pravasvoga za�titnika prinoseci u Galgalu �rtvu Jehovi.B. Na prino�enje �rtve primorale su ga neodlo�ne okol -nosti i Samuilovooklevanje. Filistejska vojska bila je spremna za napad, a izrailjski narodzahvatila je panika. A �ta je uradio Samuilo? Naredio je da ga cekaju gotovosedam dana. Kad se 322 najzad pojavio u logoru, do�lo je do o�trog sukoba s carem, iako se u tomdramaticnom trenutku re�avala sudbina naroda. Bolesno ljubomoran na svojeprvosve�tenicke prerogative, izja -vio je da ce svrgnuti s prestala Saula, pricemu se zaklanjao voljom Jehovinom. Car ga je prekljinjao da ne ote�ava i onako

kriticnu situaciju, cak se i poni�avao, samo da u tom opasnom trenutku sacuvabar privid sloge. Zato se pitam: ko je od njih dvojice bio veci patriota idr�avnik?

A. A �ta da se misli o drugom Saulovom svetogrdu, o kr�enju svete ratnezakletve heremu, kad je, uprkos Samuilo -vom naredenju, poklonio �ivot caruAgagu?B. Mislim da mu taj navodni prestup kao coveku slu�i na cast. On je bio suroviratnik i za neposlu�nost je hteo da kazni smrcu i svoga voljenog sina Jonatana.Ali u odnosu pre -ma Agagu pokazuje se veoma pozitivna crta njegovog karakte-ra: vite�tvo i velikodu�nost. Koliko je on u tom slucaju simpati -cniji odprvosve�tenika, koji je svojom rukom posekao Agaga.A. Krvoprolice sve�tenika u Novu svedoci da je Saul bio zlocinac koga jetrebalo li�iti prestala. Samuilo mu je s pravom okrenuo leda i za cara pomazaoDavida. B. Taj pokolj je bio posledica, a ne uzrok prvosve�teni -kovih politickihintriga. Bila je to samoodbrana, dodu�e varvar -ska, ali u izvesnom smislurazumljiva.$A. Iz Biblije proistice da je Saul bio bezumnik i psiho -pata. Trebalo ga je posvaku cenu ukloniti, da ne nanese jo� gore �tete Izrailju. Njegova plahovitostprema Davidu i Jonatanu, njegova melanholicna i depresivna stanja, izliviljubomore i gne -va, jednom recju, ceolokupno njegovo pona�anje diskvalifikova-lo ga je kao cara.B. Podsetimo se kave su bile prilike u to vreme. Samuilo je zapoceo bespo�tednupropagandu protiv Saula. �irio je, na primer, glasine da ga je Jehova odbacio ianatemisao, da je poni�tio cin njegovog pomazanja. Ljudi su bili praznoverni isva -kako ogromne mase Izrailjaca su poverovale prvosve�teniku. Saul je svebolnije osecao neprijateljstvo i ledenu prazninu koja se stvarala oko njegovelicnosti. Osamljenost je morala nepovo -Ijno da utice na njegovo du�evno stanje,ali to nije bilo ludilo. Borba s mocnim sve�tenstvom bila je te�ka, beznade�na.Ako dobro razmislimo, pre se moramo cuditi kako je Saul uspeo da sacuva tolikuuzdr�ljivost.323 A. Zar se neuracunljivi napadi na Davida i Jonatana mogu nazvatiuzdr�ljivo�cu?B. Nije to bila neuracunljiva reakcija. Setimo se da je David nastupajuci nadvoru kao harfista vec bio pomazan za cara, pa su vec tada on i Samuilo bilizaverenici koji priprema -ju prevrat. Te�ko je zamisliti da Saul nije osecao ono�to je le -bdelo u vazduhu. Dokaz za to je i prebacivanje Jonatanu da ne vidiDavida kao suparnika za presto. Kad je poku�ao da pro -bode Davida kopljem,rukovodio se sasvim razumljivim razlozi -ma, a ne kao bezumnik.A. Mo�da su biblijski pripovedaci krivi za izvesno pris -trasno preterivanje,ali ne mo�e se poreci da je David bio vecii za Izrailj zaslu�niji vladar. On je, a ne Saul, podigao dr�avu iz nemoci ipretvorio je u veliku, ujedinjenu silu.B. Tako je. Ali u ovom trenutku ne radi se o tome. Rec je o nepravednojmoralnoj oceni oba cara, koja nam u Bibliji smeta. U Prvoj knjizi dnevnika (10,13) citamo: "l tako pogibe Saul za bezakonje svoje..." Eto kako se sve�tenici, iposle neko -liko stotina godina, svete nesrecnom caru koji se usudio da ogranicinjihovu vlast. Jer, gde je to "bezakonje"? Cak ni sve�tenici ne moguda ga navedu, iako bi nesumnjivo rado to ucinili. Iz biblijskog teksta mo�e seizvici samo jedan zakljucak: Saul je bio hrabar i sposoban vladar, koji je ulicnom �ivotu sacuvao jednostavnost obicaja i skromnost, nije se okru�avaosjajem, �iveo je u svojoj primitivnoj tvrdavi u Gavaji, nije imao harem kaoDavid, vec je po svoj prilici imao samo jednu �enui uop�te bio izuzetno plemenit i cestit covek. Jedini njegov zlocin bilo je to�to je branio carsku vlast od teokratskih pretenzija sve�tenika. Njegov rdav

glas u ocima narednih pokoljenja �ivo podseca na sudbinu Boleslava Smelog, togbogohulnika, koji se usudio da podigne mac na prelata svemocne Crkve.

A. Kompilatori Biblije mo�da su izoblicili portret Saulov, ali kad je rec oDavidu, to im se ne mo�e prebaciti. David je zaista bio veliki, sjajanvojskovoda i vladar, tvorac sna�ne dr�a -ve, ponos Izrailja.B. Naravno, ali i tu se opet moramo zamisliti da li su redaktori-sve�tenici u moralnoj oceni njegove licnosti sacuvali nepristrasnost. Na �alost, nisu. Uovom slucaju vi�e nas cudi njihovo moralno slepilo. Da bi se to dokazalodovoljno je samo dotaci neke aspekte karaktera i delatnosti Davidove. Radi boljepreglednosti, obuhvaticemo ih u nekoliko tacaka.

1. Mladost. Davidu u prilog govori, tako retko u �ivotu, prijateljstvo s Jonatanom i privr�enost njegovih drugova po oru�ju. Po tome se mo�ezakljuciti da je to covek koji nije bio li�en licnih vrlina i lepote. Ali kad jerec o politickim ciljevima, odlikovao se odsustvom skrupula. Godinama je bio na celu razbojnicke bande koja je terorisala goloruko stanovni�tvo i iz-nudivala redovan otkup. Kad je iskrsla potreba, nije se kolebao da budenajamnik Filistejaca, najljucih neprijatelja svoga naro -da. Imao je i neketajne dogovore s drugim neprijateljem Izrailja, carem moavskim.2. Kako je postao car? Na presto je do�ao preko le�eva. Zakonitinaslednik Saulov bio je njegov sin Isvostej, koga je podr�avalo desetizrailjskih plemena, znaci ogromna vecina naroda. David mu je objavio rat iodneo pobedu nad njim. Isvostej je ubijen pod tajanstvenim okolnostima i ne mo-�emo se oteti sumnji da su u njegovu smrt posredno bili ume -�ani i Davidoviprsti. Pokolj sedam neposrednih Saulovih po -tomaka, bio je vec ocigledanzlocin. Ostavljanje le�eva zverima za hranu govori o njegovoj izuzetnojosvetoljubivosti. Pobune Avesaloma i �eve bile su u stvari ustanci deset severnih ple -mena. Njihov stav izra�en je u prigovoru upucenom Davidu: "Obrati Gospod na tebe sve krvi doma Saulova, na cije si se mesto $acario, ipredade Gospod carstvo u ruke Avesalomu si -nu tvojemu; eto te sada u tvom zlu,jer si krvopija" (Druga knji -ga Samuilova, 16, 8). Navedene cinjenicepokazuju da Saul nikako nije bio du�evno bolestan i da je pre s dalekovido�cudostojnom divljenja prozro karakter i namere Davidove.3. Davidova velikodu�nost. Biblija ka�e kako David dva puta nije iskoristiopovoljnu priliku da ubije Saula. Mislim da taj postupak ne govori toliko onjegovoj velikodu�nosti, koliko o diplomatskoj ve�tini. Izgnanik je morao davodi racuna o mi�ljen -ju deset severnih plemena, koja mu nikad ne bi oprostilaubist -vo voljenoga cara. Na �ta je sve David bio spreman svedoci skandal sUrijom. Preljuba sa �enom vernog vojskovode i pod -muklo slanje prevarenog mu�au sigurnu smrt, izuzetno je pr -ljav cin. l treba se cuditii s kakvom blago�cuprorok Natan, prema biblijskoj verziji, osuduje njegov nitkovluk. To je jo�jedan dokaz kako se redaktori Biblije pristrasno odnose prema svome miljeniku.32$ David je cak i na samrtnoj postelji bio licemeran. Vodeci racuna o raspolo�enjusevernih plemena, svojevremeno se za -kleo da ce Simej biti neprikosnoven. Zatonije mogao sam da mu se osveti. Ali tu je prepreku zaobi�ao na necuveno liceme-ran nacin. Pre nego �to je ispustio du�u, jednostavno je nalo�io Solomonu da gaodmeni i da oduzme �ivot neprijatelju. Naredio mu je i da ubije Joava, njegovogzaslu�nog voskovodu, kome je tako mnogo dugovao.4. David na prestolu. Bez obzira na to kako se dokopao vlasti,ne mo�e se poreci da je David bio jedna od najvecih i najzaslu�nijih licnosti uistoriji Izrailja. Kao vojskovoda, osvajac i osnivac dr�ave s pravom je postaoponos svoga nar -oda. Ali iznenaduje to kako se brzo izrodio u despota istocnjackog tipa i razne�enog razvratnika. Njegov brojni harem, dvorskasredina puna korupcije, intriga i skandala kao i vlast miljenika i miljenica,cijem se uticaju pasivno prepu�tao, to je potresna slika postepenog psihickog

propadanja nekad istaknu -tog vojskovode i dr�avnika. Moralna baru�tina na

carskom dvoru postala je predmet op�teg zgra�avanja i svakako je mnogo do-prinela pobuni Avesaloma i �eve. Ubistva, nasilna rodoskvrna -vijanja i borbeklika oko nasledstva na presto, to je ono �to ka -rakteri�e kraj Davidog �ivota.

A. Danas posedujemo sve te pojedinosti iz njegovog �i -vota zahvaljujuci upravoobjektivnosti redaktora Biblije. U cemu je, onda, njihova pristrasnost?B. Te malo pohvalne detalje nisu mogli da precute, jer su bili dobro poznati izdrugih dokumenata i iz predanja. Pri -strasnost redaktora je u tome �to oniprikazuju Davida kao lic -nost gotovo svetu, a pre svega kao pobo�nog caravodenog Je -hovinom rukom, l upravo to izaziva otpor.A. Konacno, te�ko je zahtevati od jehovista da ne po -kazuju naklonost premacoveku koji je bio verni sledbenik Je -hovin i za�titnik njegovih sve�tenika.B. Da li je David zaista bio takav verni Jehovin sledbe -nik kao �to gaprikazuje Biblija i zar je stvarno bio privr�enik sve�tenika?Tvrdnja da je bio verni jehovista budi izvesne sumnje. Jer kako se u njegovojkuci na�la ona lutka koju je Mihala obuk -la u njegove haljine i polo�ila je upostelju? To je ono nama dobro poznato kucno bo�anstvo, onaj terafim, predmetidolopo326 klonickog kulta, koga su jehovisti zabranjivali i iskorenjivali.Kad je rec o Davidovom odnosu prema sve�tenicima, imamo osnova da smatramo da ihje podr�avao iz cisto politic -kih pobuda. Kao Judejac i uzurpator koji jeiskljucio iz vlasti za -konitu dinastiju severnog, Saulovog roda, nije u�ivaopodr�ku vecine izrailjskih plemena sa severa. Koliko se nesigurno ose -cao naprestolu, govori nam cinjenica da se njegova telesna garda sastojala od stranihnajamnika, prete�no Filistejaca.Svim silama nastojao je da zadobije naklonost protivni -ka sa severa. Time seobja�njava i ogla�avanje �alosti na vest0 Saulovoj smrti, svecani pogreb koji mu je priredio i brzo po -vlacenje kad jeshvatio, da je zbog demonstracije ocajne Resfe, obe�ca�cenje pove�anih Saulovihpotomaka izazvalo sveop�tu ogorcenost.Ali sudeci po neredima koje su izazvali Avesalom i Se -va, njegovi napori bilisu apsolutno bezuspe�ni. Zato se utoliko tesnije povezao sa sve�tenstvom, kojeje zbog svog �iroko ra -sprostranjenog uticaja postalo neophodan oslonac njegovevia -sti. Taj savez zasnivao se, naravno, na nizu kompromisa, ponekad veoma neobicnih, kao�to je, na primer, bilo pitanje prvosve�tenicke du�nosti. Zakonitiprvosve�tenik, sa sedi�tem u Gavaonu, u severnom Hananu, bio je Sadok. Kao carJudeje, David je ta prvosve�tenika naimenovao svog bliskog saradnika1 prijatelja Avijatara. Kad su se obe oblasti ujedinile pod nje -govom vla�cu,pojavilo se osetljivo pitanje ko ce od njih dvojice da zadr�i tu visoku du�nost.David nije pristao da ukloni Avija -tara, jer nije hteo da izgubi poverljivogsaradnika. Ni Sadoka ni -je bilo moguce skinuti s polo�aja, jer bi to izazvalonerede kod severnih plemena. Zato je doneta odluka, prvi i poslednji put uistoriji Izrailja, da istovremeno vr�e du�nost dva prvosve�tenika. To nenormalnostanje promenio je tek Solomon, poslav�i Avija -tara u izgnanstvo zato �to jepodr�avao Adonijinu kandidaturu na presto. Od tada su prvosve�tenicku du�noststalno vr�ili po -tomci po Sadokovoj liniji. Od njega potice docnije strankasadu -keja, koja je vekovima dr�ala monopol na prvosve�tenicku du -�nost i nasve ostale va�nije polo�aje u Jerusalimskom hramu.U Bibliji ponekad naidemo na lakonski pomen, koji kao reflektor baca jako svetiona neko pitanje. Nave�cemo slucaj ko -ji se odnosi na Davida. Znamo da jenameravao da sagradihram u Jerusalimu. Prorok Natan mu je tada saop�tio da Jeho -va, naviknut na�ivot u �atoru, ne �eli zidanu kucu. l tako je bogoboja�ljivi David, kakosugeri�e Biblija, poslu�no odustao od svoje namere, iako je vec bio nagomilaoplemenite metale i dr -venu gradu. Ali citajuci Prvu knjigu o carevima (stih3.), trljamo oci od cudenja. U pismu fenickom caru Himanu,

Solomon obja�njava za�to njegov otac nije sagradio hram. Po njegovom tvrdenju, uizvr�enju plana omeli su ga ratovi koje je neprestanovodio. Samim tim stvar je postala jasna. U tom slucaju David se pre svega rukovodiopolitickim interesima, a ne poslu�no�cu prema proroku. Treba dodati da je Natan,kako pokazuje nje -gova odbrana �atora-hrama, bio predstavnik uticajne strankeve -rskih cistunaca, koji su cuvali stare pastirske obicaje iz vreme -naMojsijevih i bili protivnici urbanizacije dru�tva.David je bio okrutan, bezobziran vladar, ali i izvrstan dr -�avnik i dalekovididiplomata, koji je umeo da se slu�i i verskim institucijama i raspolo�enjima zaostvarenje svojih politickih cilje -va. Njegove zasluge za velicinu Izrailja suneosporne i ne treba se cuditi �to su ga naredna pokoljenja idealizovala.Pripadnost rodu Davidovom bila je velika cast i obezbedivala je privilegije.Ta cinjenica obja�njava za�to su jevandelisti zasnivali is -torijsku misijuskromnog Ucitelja iz Nazareta i na tome �to je bio potomak najveceg caraIzrailja.Solomon je bio prvi monarh koji je primio krunu zahva -Ijujuci privilegiji porodenju. Ali je i on stupio na presto u atmo -sferi skandala i klanovskihintriga. Da se njegova majka Vitsa -veja, ambiciozna i preduzimljiva �ena, nijeudru�ila s Natanovom strankom i da nije obuzdala ostarelog Davida, po svojprilici bi ostao jedan od mnogobrojnih anonimnih carskih sinova, o koji -ma neznamo ni�ta pouzdano.Vece pravo na presto nesumnjivo je imao Adonija, cetvr -ti Davidov sin, koga supodr�avali prvosve�tenik Avijatar i glavni vojskovoda Joav. Solomon je po�tedeoAvijatara, ali je naredio da se ubiju Joav i Adonija, ne ustuknuv�i cak ni pred obe�ca�cenjem hrama. U izvesnom smislu treba ga irazumeti. �eleci da obezbedi svoju vladavinu, morao se osloboditi opa -snogsuparnika i zastra�iti njegove privr�enike.Ta prinudna situacija postojala je u to vreme ne samo u Izrailju. Ogromni haremina dvorovima istocnjackih despota,... brojno mu�ko potomstvo i nepostojanje bilo kakvih pravnih ili obicajnih normi popitanju nasledivanja prestola, doveli su do to -ga da je nasilno uklanjanjepretendenata cesto bilo neminov -nost. Taj mracni obicaj bio je primenjivanizmedu ostalog i na dvoru vizantijskih careva, gde je postao gotovo legalandr�avni cin koji prati krunisanje.Solomon je bio miroljubiv car. Posle oca nasledio je ve -liku i sna�nu dr�avu.Vladao je cetrdeset godina, od 972. do 932. godine pre na�e ere. Za to vremenije vodio nijedan veci rat. Nije se obracunao cak ni s Aramejcem Rezonom, kojije proterao iz Damaska izrailjsku posadu i proglasio se za cara. Tada je to,dodu�e, bio dogadaj drugorazrednog znacaja, ali So -lomonova gre�ka bila je utome �to nije predvideo da ce nova aramejska dr�avica pod Anti-Livanom jednom ubuducnosti po -stati velika opasnost za Izrailj.Njegova epohalna zasluga sastoji se u tome �to je �iro -ma�nu zemljoradnickuzemlju, koja je jo� �ivela u patrijarhalnim uslovima, pretvorio uadministrativno jedinstvenu, privredno na -prednu, vojno sna�nu dr�avu koja jeu�ivala veliki ugled na me -dunarodnoj sceni. Solomon je jednostavno biosposoban uprav -ljac, reformator, diplomata, graditelj i trgovac. Za vremenjegove vladavine Izrailj se proslavio sjajem svoje prestonice i nevide -nomrasko�i carskog dvorca. O njegovom ugledu govori i cinje -nica da^mu je ponosnifaraon dao svoju kcer za �enu i izjedna -cio ga tako sa azijskim velika�ima.Dokaz Solomonove moci i znacaja bio je njegov cudovi�no brojni harem, preteranisjaj ko -jim je bio okru�en i, najzad, necuveno samovoljan odnos premapodanicima, koje je tretirao kao robove.l pored svih tih poroka i mana, ne mogu se poreci dobre strane njegovevladavine. On je izgradio velicanstveni Jerusalim i od njega napravio pravuprestonicu dr�ave. Hram koji je podi -gao postao je jedinstveno sredi�te i

simbol ucvr�cenja jevrejske religije. Narocito dalekovida su bila nastojanja najacanju od -brambene moci zemlje. Pomenimo izgradnju sistema utvrdenih gradova iodbrambenih tacaka kao i temeljnu reorganizaciju voj -ske uvodenjem bojnih kolakao glavnog ofanzivnog naoru�anja.Dovodenjem strucnjaka iz Fenikije, nastojao je da stvori zanatsvo i pomorskutrgovinu, koji dotad jo� nisu postojali u Izrailju. Efikasan rad dr�avneadministracije obezbedila mu je ci -novnicka hijerarhija, organizovana pofenickim, sirijskim i egi (BMjsfelegende--------------------------------------------------------------------�patskim uzorima. Bio je i izvanredan majstor diplomatije. U nje -gova najvecadostignuca u toj oblasti spada �enidba faraono -vom kceri i saradnja s caremHiramom, bez koje svoje namere ne bi mogao da ostvari.Zahvaljujuici Solomonovoj preduzimljivosti u trgovini i proizvodnji, Izrailj jeva�io za zemlju velikog blagostanja. Biblija tvrdi da "...u Jerusalimu beja�esrebra kao kamenja, i kedrovih drva kao divljih smokava koje rastu po polju,tako mnogo" (Prva knjiga o carevima (10, 27). Tu tvrdnju, naravno, trebaubrojiti u red onih preteranih stilskih izraza, svojstvenih istocnjackoj ma�ti.Ali raspola�emo izvesnim podacima koji u nekoj meri govore o njenojverodostojnosti. Godi�nji Solomonov prihod od trgovine, od danka arabljanskihvazala i od poreza, dostizao je 666 tale -nata (oko 22 825 kg zlata), neracunajuci porez u naturi koji je sakupljen od izrailjskog stanovni�tva.O procvatu zemljoradnje u Hananu govori i to �to je So -lomon dostavljao Hiramu20 000 mera p�enice i 20 000 mera jestivog ulja godi�nje. Razume se da to nijemoglo da prode bez te�kog izrabljvanja seljaka, ali tako ogromno nagomilavanjepoljoprvrednih proizvoda bilo je moguce samo u povoljnim pri -vrednim uslovima.Arheolo�ka nalazi�ta otkrila su nam mnoge aspekte sva -kodnevnog �ivota uIzrailju, izmedu ostalog i prilicno visok �ivot -ni standard. Upadljivo mno�tvoskupocenih posuda od alabaste -ra i slonove kosti za cuvanje kozmetickihsredstava, mirisnih ulja i boja, bocice raznih oblika, �tapici i pincete,ogledalca, papilote i ukosnice, pokazuju da su Izrailjke u to vreme vodileracuna o svom izgledu. Koristile su razne mirise, �minku i kreme, izmir -nu,aloju, balsamovo ulje, kanu, cempresovu koru u prahu, cr -venu boju za nokte iplavu za ocne kapke. Vecina tih mikstura se uvozila, pa je i to dokaz velikogblagostanja u zemlji.Arheolozi su utvrdili i brzi proces urbnizacije, protiv koje su se jo� uDavidovo vreme tako �estoko borili konzervativni je -hovisti. Zemljoradnja je idalje bila osnova egzistencije, ali su vlasnici obradive zemlje prete�no �iveliu gradovima. Po�to su svi hananski gradovi bili opasani odbrambenim bedemom, po-stojao je problem prenaseljenosti. Kuce, uglavnom jednospratne, gradene su nasvakom slobodnom parcetu zemlje, a ulice su bile uski sokaci, zagu�ljivi i puni gu�ve. Najva�nija prostorija izrailjske kuce bila je velika soba uprizemlju. Tu su �ene kuvale330 Zenon 3(psidbvs%i , ,legende331 jela i pekle hleb, a porodica _ se okupljala za vreme obeda. Name�taja uglavnomnije bilo. Cak su i imucni ljudi jeli i spavali na asurama, razastrtim pokamenom podu ili nabijenoj zemlji. U gornje odaje i sobice vodile su kamenestepenice ili samo drvene merdevine. Leti su stanovnici provodili noci nakrovovi -ma, gde je pirkao hladan povetarac, koji im je omogucavao da se odmoreposle celodnevne �ege.Izrailjska jela, zacinjena crnim i belim lukom ili prazilu -kom, bila sujednostavna i hranljiva. Osnovna hrana bila je pr -�ena i kuvana p�enica, raznevrste ka�e i socivo, krastavci, pa -sulj, voce i med. Meso se jelo samo u dane

dr�avnih, verskih i porodicnih praznika. Svakodnevno pice bilo je ovcje i kozjemleko, dok se vino pilo veoma umereno.Iz kakvih izvora je Solomon crpeo svoja bogatstva? Me -du naucnicima je dugopostojala tendencija da se biblijske price smatraju legendama ili bar ubroje ukategoriju onih narodnih predanja koja se odlikuju naivnim preterivanjem.Biblijski stihovi koji govore o tome, istra�ivacima su izgledali suvi�efantasticni i u pojedinostima nejasni.U Prvoj knjizi o carevima citamo: "l dovodahu Solomonu konje iz Misira isvakojaki trg, jer trgovci carevi uzimahu trg razlican za cenu. l dola�ahu kolaiz Misira po �est stotina sikala srebra, a konj po sto i pedeset, l tako svicarevi Hetejski i care -vi Sirski pobijahu konje preko njih".U navedenom tekstu pominje se samo to da je car So -lomon kupovao konje i kola,a ne govori se da ih je i prodavao. Ali zahvaljujuci arheolo�kim nalazima, danasvec pouzdano zna -mo da se on bavio posredni�tvom u trgovini izmedu Egipta iAzije. Kratko govoreci, bio je trgovac konjima i kolima.Godine 1925. americka arheolo�ka ekspedicija otkrila je u istorijskoj doliniJezrael ru�evine grada Megidona. On je imao veliki strategijski znacaj, jer jecuvao severni izlaz iz doline i drevni trgovacki put koji je prolazio kroz nju ipovezivao Aziju i Egipat. David i Solomon pretvorili su Megidon u sna�no utvrde-nje, ali kako pokazuju razni kulturni slojevi, on je postojao jo� u trecemmilenijumu pre na�e ere.U tom Megidonu iza�la je na videlo Solomonova tajna. U ru�evinama su otkrivenekonju�nice za 450 konja, sagradene u njegovo vreme. Okru�avale su prostranodvori�te na kome su verovatno uve�bavani i pojeni konji, a mo�da i prodavani.Vec same razmere i polo�aj tih konju�nica pored glavnog trgovackog puta govore da jeMegidon predstavljao glavnu bazu za trgovi -nu konjima izmedu Azije i Egipta.Solomon ih je nabavljao u Ki -likiji i, po svoj prilici, prodavao Egiptu, odakleje u zamenu do -vozio kola, poznata po dobrom kvalitetu, i prodavao ih na me-sopotamskim tr�i�tima.Kao �to nam je poznato iz Biblije, Solomon je uz pomoc fenickih strucnjaka ipomoraca izgradio trgovacku flotu, stacioni -ranu u luci Esion-Gaveru, uAkabskom zalivu, koja je svake tre -ce godine plovila u zemlju Ofir i otudadovozila egzoticnu robu i zlato. Bibliste su mucila dva pitanja:

1. Gde se nalazila ta tajanstvena zemlja Ofir?2. �ta je flota izvozila u Ofir, kad je Hanan bio poljoprivredna zemlja?Identifikacija te zagonetne zemlje jo� uvek je predmet ra -sprava i nagadanja.Pominju se, izmedu ostalog, Indija, Arabija i Madagaskar. Poznati americkiorijentalist Olbrajt do�ao je do uverenje da se tu radi o Somaliji. Druginaucnici skrecu pa�nju na freske u jednom od tebanskih hramova. Na njima se vidifi -gura tamnopute carice, iz zemlje zvane Punt. Natpis nam ka�u -je da suegipatske lade iz te zemlje dovozile zlato, srebro, iz -mirnu, abonosovo isandalovo drvo, ko�e pantera, �ive male majmune i robove crnce. Tako sepojavila pretpostavka da je Punt biblijski Ofir.Na drugo pitanje odgovor nam je dala arheologija. Go -dine 1937. arheolog NelsonGluk nai�ao je u pustinjskoj dolini Vadi el-Araba na okna rudnika bakra,izdubljena u steni. Ostaci kamenih kucica za rudare i odbrambeni zid koji ih je�titio od napada pustinjskih razbojnika uverili su ga da je otkrio Solomo -novrudnik. U blizini rta Akabskog zaliva, gde su vec ranije otkopani ispod peska ostaciluke Esion-Gaver, Gluk je izvr�io jo� znacaj -nije otkrice. Na prostranojpovr�ini, opasanoj odbrambenim zi -dom, nalazio se veliki broj peci za topljenjebakarne rude. Peci su imale dimnjake sa otvorom okrenutim na sever, odakle ne-prestane duvaju morski vetrovi. Na taj vesto smi�ljen nacin, bez velikog trudapostizana je potrebna temperatura za topljenje.

Zahvaljujuci tim otkricima saznali smo da je Solomon bio vest trgovac konjima iproizvodac bakra. Po svemu sudeci, on je stekao monopol na proizvode od bakra,�to mu je omoguciloJ

da diktira cene i da zgrce ogromne prihode u zlatu koji se pomi -nju u Bibliji.Slava o njegovom bogatstvu, velicanstvenom dvorcu i mudrosti ra�irila senadaleko po onda�njem svetu. Sa svih stra -na stizala su u Jerusalim izaslanstvada sklapaju ugovore o pri -jateljstvu i trgovinskoj razmeni. Skoro svakoga danastanovnici prestonice divili su se egzoticnim gostima koji su dovozili carubogate darove. Bez sumnje bili su ponosni �to je Jerusalim po -stao takoznacajno medunarodno trgovacko i diplomatsko sre -di�te.Jednoga dana pronela se vest da se pribli�ava karavan carice iz daleke Sabe, uArabiji. Ljudi su masovno iza�li na ulice i odu�evljenim povicima pozdravljalicaricu u rasko�noj nosiljci na kamiljoj grbi koja se lagano ljuljala. Kraljicuje pratila ogro -mna svita dvorkinja, dostojanstvenika i robova, a karavan se za-vr�avao dugom kolonom kamila koje su Solomonu nosile bogate darove.Ko je bila ta legendarna kraljica, junakinja jedne od naj -fascinatnijihbiblijskih prica? Dugo je smatrano da je to bila kraljica Sabe, poznata kao"kraljica od Sabe". Ali zahvaljujuci istra�ivanjima putnika i arheologa utvrdenoje da je Saba ime zemlje u kojoj je ona vladala. Danas je njena tajna vecodgonet -nuta, a kako je do toga do�lo, vredno je ukratko ispricati, jer je tozaista^lzadivljujuca prica.Jo� u XIX veku ju�na Arabija, zemlja zacina i mirisa, ko -ju su Rimljaniprozvali "Srecnom Arabijom" ( Arabia Felix), bila je za Evropljanenepristupacna. Nevernim psima koji bi se usu -dili da kroce na Muhamedovu zemljupretila je smrt. Pa ipak su se na�li ljudi kod kojih je �ed za znanjem iavanturom nadvla -dala strah od smrti. Preru�eni u Arabljane, Francuz J. Alevi iAustrijanac dr. E. Glazer krenuli su u zabranjenu zemlju. Posle brojnihdo�ivljaja i te�koca nai�li su u pustinji na ru�evine og -romnog grada, koji se,kako se kasnije pokazalo, zvao Marib. U ogromnim razvalinama na�li su itajanstvene natpise koje su doneli u Evropu. To senzacionalno otkrice izazvaloje veliko uz -budenje u naucnim krugovima. Arabljanski trgovci,uvek snala�ljivi i osetljivi na konjukturu, otpoceli su �ivu trgovinu snatpisima iz Mariba. Tako se u kabinetima naucnika na�lo neko -liko hiljadakamenih fragmenata s pismom koje se, kako je kas -nije utvrdeno, zasnivalo na alfabetskom sistemu poreklom iz

Palestine. Pored fragmentarnih podataka o bogovima, plemeni -ma i gradovimaprocitana su i cetiri naziva ju�noarabljanskih dr�ava: Mineja, Hadramaut,Kataban i Saba. Pomeni o dr�avi Sabi nalaze se i u asirskim dokumenti -ma iz VIII veka pre na�eere. Iz njih se vidi da je Mesopotamija s tom zemljom odr�avala �ive trgovinskeodnose, nabavljajuci u njoj uglavnom zacine i mirise. Vladari Sabe nosili sutitule mu-karib, �to znaci sve�tenik-knez. �iveli su u prestonici Maribu, ci-je su razvaline, kao �to smo pomenuli, otkrivene na ju�nom rtu Arabijskogpoluostrva, u dana�njem Jemenu. Polo�aj grada bio je izvanredan, le�ao je naplanini, dve hiljade metara iznad ni -voa Crvenog mora.Medu bezbrojnim stubovima i zidinama lepotom se izd -vajao stari, legendarnihram Haram Bilkis, nedaleko od Mariba. Bila je to ovalna gradevina s divnimportalom do kojeg su vodile kamene stepenice oblo�ene bronzom. Brojni stubovi,pilastri i vodoskoci u prostranom dvori�tu daju potpunu sliku o njenomnekada�njem sjaju. Iz natpisa doznajemo da je podignuta u cast arabljanskog bogaIlumkuha. Detaljnim istra�ivanjima otkriven je izvor blagostanja dr -�ave Sabe. D�inovska,preko dvadeset metara visoka brana za -dr�avala je vode reke Adhanat, odakle je

sproveden razgranati sistem kanala za navodnjavanje. Zahvaljujuci tome Saba jepo -stala izuzetno plodna zemlja.Stanovnici su se uglavnom bavili gajenjem raznovrsnog bilja za zacine koji suizvo�eni u susedne zemlje. Takvo stanje trajalo je do godine 542. na�e ere, kadse usled najezda i ra -tnih vihora sru�ila brana i pustinjski pesak progutao jenekada -�nji cvetajuci vrt.Sad nam je jasno za�to se kraljica od Sabe uputila u posetu Solomonu. Trgovackidrum, zvani "Mirisni put", kojim su stanovnici Sabe na kamilama izvozili svojurobu u Egipat, Siriju i Fenikiju, protezao se du� obale Crvenog mora i presecaoteri -toriju koja je pripadala Izrailju. Neometana komunikacija zavisi -la jesamo od Solomonove dobre volje.Kraljica od Sabe doputovala je, prema tome, iz cisto pra -kticnih razloga:radilo se o tome da bogatim darovima i ponu -dom ucestvovanja u dobiti privolicara Izrailja na sklapanje ugo -vora o prijateljstvu. Narodno predanje zamagliloje taj pravi cilj romanticnom anegdotom. Zadivljen cudesnom kraljicinom lepo -

Zenon 3(psidovs%itom, Solomon se izgleda strasno zaljubio i s njom dobio sina. Etiopljani i danastvrde da od tog Solomonovog potomka potice njihova dinastija Negusa.Ovom prilikom vredi navesti jo� jednu legendu vezanu za Solomona. U crkvenojriznici nekada�nje Etiopske prestonice Aksumu navodno se nalazi kovceg zaveta.Otkud on tamo? Pre -danje ka�e da ga je iz Jerusalimskog hrama kri�om odneo sinSolomona i kraljice od Sabe, a na njegovom mestu ostavio falsi -fikat.Prema tome, izgleda da se autenticni Mojsijev kovceg zaveta nalazi u Aksumu. Onpredstavlja najvecu svetinju Etiopije i niko nema pravo da ga vidi. Za vremepraznika Moskal, koji se slavi na kraju ki�nog perioda, stavlja se na uvidjavnosti sa -mo njegova kopija.U predanjir-jevrejskih pokoljenja Solomon je postao oli -cenje mudrosti. Netreba se cuditi �to je to tako. Za vreme nje -gove vladavine Izrailj je pro�aokroz period najveceg sjaja i poli -tickog znacaja, to je doba kad je bio velikasila i �iveo u miru i blagostanju. Zahvaljujuci njemu, pro�lost skoro neprekidnopra -cena porazima i poni�enjem, zablistala je i slavom koja je zado -voljilanarodni ponos Jevreja. Zamislimo biblijsku pricu bez So -lomona, pa cemorazumeti psiholo�ke motive te apoteoze.U secanju pokoljenja ostale su samo svetle strane nje -gove vladavine, a pale uzaborav njene senke. A tih senki nije bilo malA Moramo ih pogledati izbliza dadobijemo pravu sliku te epohe.Videli smo kakve je ogromne prihode Solomon imao od trgovine i proizvodnjebakra. A ipak ne mo�emo ga nazvati ra -zumnim i dalekovidim upravljacem. Njegovorasipni�tvo i sklonost prema orijentalnoj rasko�i doveli su dotle da nije mogaoplatiti caru Hiramu dug od sto i dvadeset talenata. Za pokrice obaveza morao jeda mu ustupi dvadeset galilejskih gradova. Bio je to korak bankrota, jer nijeimao drugi izlaz iz te�ke finan -sijske situacije.Kao �to proistice iz biblijske price, izdaci za gradevinske investicije, zanaoru�anje i izdr�avanje velikog carskog dvora opterecivale su uglavnom �irokemase hananskog stanovni�tva. Dovoljno je napomenuti da je preko dvesta hiljadaljudi iz godine u godinu terano na prinudni rad u libanske �ume, u jordanskekamenolome i na gradili�ta. Takvog cudovi�nog robovskog siste

ma ne bi se postideo nijedan faraon iz doba gradnje velikih pira -mida. Akouzmemo u obzir da je popis stanovni�tva, izvr�en po Davidovom nalogu, pokazao dasu Izrailj i Judeja u to vreme imali milion i dvesta hiljada mu�karaca, lako jeizracunati koliki ogroman procenat podanika je car izrabljivao uz pomoc svojihnadzornika i naoru�anih stra�ara. Jasno je da su takve prinudne ekonomske mere morale da izazovu duboke ineminovne dru�tvene promene. Iz godine u godinu produbljivao se jaz izmedubogata�a i potlacene siroti -nje, li�ene licne slobode i nemilosrdno

pritiskivane neprestanim obavezama i nametima. U ni�im dru�tvenim slojevimapokazivali su se sve veci znaci nezadovoljstva i zloslutnih revolucinarnihpreviranja.Cak i sve�tenici, u Davidovo vreme saveznici dr�ave, imali su razloga zanegodovanje. Pamteci velike careve zasluge za dr�avu, naredna pokoljenjeoprostila su mu �to je sasvim ja -vno upra�njavao idolopoklonstvo, cak i udvori�tu Jerusalimskog hrama. Ali je to je bolo oci sve�tenicima,njegovim savre -menicima. U svoj ogromni harem Solomon je dovodio �ene najrazli -citijih rasa i religija.Bilo je tu Hetitki, Moavki, Edomki, Amonki, Egipcanki, Fenicanki i Hananki, kojesu sa svojim obicajima na dvor donosile i svoje bogove. Narocito u zadnjimgodinama svo -ga �ivota car je podlegao uticajima svojih ljubimica i po njiho-vom nagovoru ustanovljavao razne idolopoklonicke kultove. Zna -mo, na primer,da su u dvori�tu Jerusalimskog hrama slavljeni Bal, Astarta i Moloh. Po�to su�iroke mase stanovni�tva, naro -cito na severu, bile prijemcive na carihananskih bogova, carev primer nije pridonosio jacanju jehovizma.David i Solomon su zaista ujedinili sva plemena u jedan dr�avni organizam, alito nikako nije bila i njihova duhovna uni -fikacija. Izmedu severnih i ju�nihplemena jo� uvek su postojali politicki antagonizam i verska netrpeljivost. Caki David je bio svestan podvojenosti ove dve grupe stanovni�tva i na samrtnojpostelji rekao je o Solomonu: "Jer sam ga odredio da bude vod Izrailju i Judi"(Prva knjiga o carevima 1, 35).U vezi s tim Solomon je pocinio sudbonosnu gre�ku, ne -dostojnu dr�avnika.Setimo se da je on podelio dr�avu na dva -naest fiskalnih okruga kojima jenametnuo obavezu da za potrebe dvora i vojske dostavljaju odredenu kolicinupoljoprivred JL nih proizvoda. Pri tom pada u oci veoma recita cinjenica da se na spisku tihokruga ne nalazi oblast Judeje. Iz toga se mo�e sasvim pouzdano zakljuciti da jeJudeja, kao Davidovo i Solomonovo pleme, bila oslobodena poreskih obaveza. Takvaprivilegija je bez sumnje morala izazvati ogorcenost ostalih ple -mena, anarocito ponosnog plemena Jefremovog, koje se vecno takmicilo s Judejom zaprevlast u Izrailju.Jo� za vreme Davidove vladavine na dr�avnoj gradevini pojavile su se opasnepukotine. Kao �to smo vec ranije rekli, Avesalomova i Sevina buna bili su ustvari ustanci severnih ple -mena protiv hegemonije Judeje. Kao pretendenta napresto ta plemena su podr�avala Isvosteja i Adoniju protiv Davida i Solo -mona,�to ubedljivo svedoci da su unutra�nji sukobi, gu�eni si -lom, neprestanotinjali dok na kraju nisu doveli do podele dr�ave.Kobna Solomonova gre�ka bila je u tome �to se nikada nije trudio da obezbedicvrste dr�avne temelje. U svojoj kratkovi -dosti i egotizmu nerazumno jeprodubljivao opasne plemenske antagonizme, �to se posle njegove smrti pokazalokatastrofa! -nim. Prvi znaci raspada dr�ave javili su se jo� za vreme njego -vog�ivota kada je izbila Jerovoamova buna. Buntovnik, jedan od najpoverljivijihcarevih cinovnika, bio je iz plemena Jefremo -vog. Poslat u oblast svog rodnogplemena da ubira porez, s ogorcenjd|n je gledao ugnjetavanje i tlacenje svojihsaplemeni -ka. Ubrzo je zadobio njihovo poverenje i, u datom trenutku, ponagovoru proroka Ahije, digao ih na ustanak. Pretrpeo je dodu -se poraz, ali jeuspeo da pobegne u Egipat, gde mu je faraon Sisak rado pru�io gostoprimstvo. Bioje to drugi upozoravajuci signal koji govori o tome da je Egipat imaoneprijateljske name -re prema Izrailju i u tom cilju podr�avao sve one kojidoprinose slabljenju i razbijanju izrailjske dr�ave, l zaista, pet godina posleSolomonove smrti, Sisak je upao u judejsku dr�avu i opljackao sve blagoJerusalimskog hrama (oko godine 926. pre na�e ere). Znacajne istorijskeposledice izazvala je i Solomonova nemoc prema Rezonu, koji se za vreme Davidovevladavine proglasio za cara u Damasku, lako je uzurpator neprestano pusto�io se-vernu pogranicnu oblast, car se nije odva�io na odlucujucu bi -tku. Posle

raspada jevrejskog carstva na Izrailj i Judeju, aramej -ska dr�ava Damaskizrasla je u veliku silu i godinama vodila o�tre borbe s Izrailjem. To jeAsiriji olak�alo osvajanje Sirije uVIII veku pre na�e ere, a godine 722. p.n.e. da uni�ti Izrailj i odvede desetizrailjskih plemena u vavilonsko ropstvo. Posle propasti Asirije izbila je borbaizmedu novovavilonske haldejske dr�ave i Egipta za Siriju i Hanan, koja sezavr�ila godine 586. pre na�e ere pobedom Haldejaca i njihovim osvajanjem Judejei razaranjem Jerusalima.Imajuci u vidu gore navedene cinjenice, moramo na�a -lost konstatovati daSolomonova vladavina, i pored sveg sjaja i prividnog bogatstva, nije bilauspe�na. Zbog pogubne politike i carevog despotizma, nagrizan korupcijom ipotresan unutra�njim dru�tvenim sukobima, Izrailj je vidljivo propadao. Zato sene tre -ba cuditi �to se odmah posle careve smrti velika sila, koju je s tolikimtrudom izgradio David, raspala na dve slabe jevrejske dr -�ave, uvucene ubratoubilacki rat. Moramo ra�cistiti i s tradicijom da je Solomon autor Pe -srne nad pesmama iPrica Solomonovih. Biblija ka�e da je on sastavio hiljadu i pet pesama i trihiljade prica, koje sadr�e ve -liku njegovu mudrost.Pesma nad pesmama je jedna od najlep�ih i najoriginal -nijih erotskih poema usvetskoj knji�evnosti. Njene dostojanstvo -ne ritmicke fraze, dovedene dousijanja �arom egzoticnih meta -fora i komparacija, zaista zadivljuju svojomistocnjackom culno -�cu. Zato se ne cudimo �to je ta poema za mnoga pokoljenjapesnika, slikara i muzicara bila neiscrpan izvor nadahnuca, ume -tnicki peharprepun carobne poetike.Evo kako pastir opisuje svoju voljenu:Kako si lepa i kako si ljupka, o ljubavi u milinama!Uzrast ti je kao palma, i dojke kao grozdovi.Rekoh: popecu se na palmu, dohvaticu grane njezine; i bice dojke tvoje kaogrozdovi na vinovoj lozi, i miris nosa tvo -jega kao jabuke...A junakinja poeme ovako govori o svome ljubavniku:Glava mu je najbolje zlato, kosa mu je kudrava, crna kao gavran;Oci mu kao u goluba na potocima vodenim, mlekom umivene, i stoje u obilju;Obrazi su mu kao leje mirisnoga bilja, kao cvece miris no; usne su mu kaoljiljan, s njih kaplje smirna �itka;Na rukama su mu zlatni prsteni, na kojima su ukovani virili; trbuh mu je kaosvetla slonova kost oblo�ena safirima. Gnjati su mu kao stupovi od mramora, uglavljeni na zlatnom podno�ju...U toj poemi ima i prekrasnih opisa palestinske prirode. Kao primer nave�cemoopis proleca na gori Karmil:Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi,Jer gle, zima prode, minuse da�di, otido�e.Cvece se vidi po zemlji, dode vreme pevanju, i glas grlicin cuje se u na�ojzemlji.Smokva je pustila zametke svoje, i loza vinova ucvala mirile. Ustani, dragamoja, lepotice moja, i hodi.Plameni izlivi ljubavnih osecanja prate nit price koja pod -seca na starepastirske idile. Car je zavoleo neku devojku po imenu Sunamku ili Sulamku, jerje dolazila iz sela Sunam ili Su -nem. Doveo ju je u svoj harem, ali i poredsvih vatrenih udva -ranja, nije zadobio njenu naklonost. Devojka je ostala vernasvo -me draganu, pastiru iz rodnog sela. Okru�ena dvorskom rasko�i iblagonaklono�cu svoga gospodara, ona samo uzdi�e za onim srecnim danima, kad jesa svojim voljenim lutala po gorama i napasala stado ovaca, a nocu sanja o snazii slasti njegovog zagrljaja. Na kraju ljubav pobeduje i ljubavnici se ponovosasta -ju. Ta poema, remek-delo ljubavne poezije, do�ivljavala je naj -cudnijusudbinu. Neobicna je vec i sama cinjenica �to se na�la medu kanonskim knjigamaStaroga zaveta. Kako je dobila rang religioznog teksta i pored svoje

nedvosmislene culne atmosfere? Istra�ivaci jo� nisu uspeli da daju konacanodgovor na to pitan je. Pretpostavlja se uglavnom da su je redaktori svetih tekstova uneli u Biblijui zato �to je po njihovom uverenju autor poeme bio Solomon. Kao graditeljJerusalimskog hrama bio je do te mere idealizovan da je pripisivanje autorstvaerotske poeme njemu smatrano gotovo za svetogrde. U Pesmi nad pesmama on jemogao da izrazi jedino religiozna osecanja, a ucinio je to u tako culnojalegoriji samo zato da bi lak�e uticao na ma�tu istovernika.Ali nisu svi Jevreji uvek bili u to uvereni. Karakteristicno je da je jedan odnajvecih rabina i pravnika Akiba (50-135. g.n.e.) pozivao narod da ne skrnaviPesmu nad pesmama peva -juci je po krcmama. Postavljano je pitanje da li je tapoema s pravom uvr�cena u kanonske tekstove. Ali je vremenom pobe -dilatradicija koja sve pokriva dostojanstvenom patinom. Pesma nad pesmama u�la je ujevrejsku liturgiju i cita se prvog dana praznika Pashe. Recituje se kao molitvamitske drame, s pode -lom na monologe, dijaloge i horove. Sadr�aj treba daizra�ava postupne promene koje su se dogodile u odnosu Izrailja prema Jehovi uperiodu od izlaska iz Egipta, sve do trenutka kad ce nastupiti oslobodenjenaroda od prolazne patnje i njegovo sjedi -njenje s Bogom.U III veku na�e ere poema pobednicki prelazi i prag ka -tolicke crkve, naravno s prilagodenim tumacenjem. Voljeni je sam Isus Hristos, voljena simbolizujecrkvu ili du�u hri�canina, a hor prijatelja dvoje zaljubljenih predstavljajuandeli, proroci i praoci.Ali vec u V veku pocele su tu i tamo da se javljaju su -mnje u religioznikarakter poeme. Izmedu ostalih, Teodor iz Mo -psveste izrazio je mi�ljenje da juje Solomon napisao u odbranu svoje �ene Egipcanke, faraonove kceri, koja zbogsvoje tamne puti nije u�ivala popularnost u Jerusalimu.Zbog budnosti crkve i inkvizicije, na Pesmu nad pesma -ma ponovo se pocelogledati kriticki tek u XVIII veku. Ali nikome nije padalo na pamet da dovede upitanje Solomonovo autor -stvo. Naprotiv, bezuspe�no se nagadalo koja se odcarevih Iju -bimica krije pod imenom Sulamke. Navodene su redom kci cara Hirama,kojom se Solomon o�enio i verovatno prvi put je sreo na gori Karmil, zatimegipatska princeza, pa kraljica od Sabe, i na kraju Sunamka Avisaga, koju sudoveli u postelju bolesnog Davida. Zbog svoje romanticne privlacnosti, sva tanagadanja340 na�la su pristalice narocito medu umetnicima i piscima.Gore navedene hipoteze poljuljao je godine 1873. pru -ski konzul u Damasku J. G.Vec�tajn. Posmatrajuci svadbene obicaje sirijskih seljaka, privukla mu je pa�njuupadljiva slicnost njihovih obrednih pesama s biblijskom Pesmom nad pesmama. Evo�ta on o tome pi�e u svojim secanjima:"Najlep�i dani u �ivotu sirijskog seljaka su prvih sedam dana posle vencanja. Zato vreme on i njegova mlada igraju ulogu cara i carice. Slu�e ih seljaci iznjihovog i susednih sela. Tamo se vencanja uglavnom obavljaju u martu, najlep�emme -�ecu u godini u Siriji. Tada prestaje ki�ni period, a sunce jo� nije takonesnosno kao u sledecim mesecima. Svadbene sve -canosti se odvijaju pod vedrimnebom, na seoskom gumnu, koje je u tom mesecu posuto poljskim cvecem. Mladencisede na improvizovanom prestolu, a gosti igraju oko njih i pevaju pojedi -nacnoi u horu. U tim divnim pesmama velicaju telesnu lepotu mladenaca. Mladi par,obucen u svecanu svadbenu odecu, se -dam dana ne radi ni�ta, samo sedi naprestolu dok ga svatovi slu�e, slu�a pesme i posmatra nadmetanje mu�karaca.Mlada s vremena na vreme ustaje i igra pred mlado�enjom da privuce njegovupa�nju na svoju lepotu".Naucnici su putem uporedivanja do�li do zakljucka da je Pesm$ nad pesmama zbirkanarodnih jevrejskih pesama veza -nih za svadbene obicaje. Takve zbirke svadbenihpesama pose -duje folklor svih naroda. One se obicno vezane za odredeni obi -caji cine kompozicionu celinu. Na Bliskom istoku postojale su od davnina i, kao �to

se vidi iz Vec�tajnovog zapisa, odr�ale su se do na�ih dana. l danas ih pevajusirijski seljaci za vreme svadbenih svecanosti.Do kakvih davnih vremena se�e njihovo poreklo, otkrili su nam tek natpisi sklinastim pismom iz Mesopotamije. Desi -trovane su dve erotske poeme koje bezsumnje predstavljaju antologiju pesama neveste svom carskom suprugu. U skladu sverovanjima Sumera, car je imao obavezu da se jedanput godi�nje o�enijednom od sve�tenica boginje ljubavi Inane i tako obezbedi zemlji dobar rod.Ljubavna poema koju nevesta peva pokazuje upadljivu slicnost s nekim delovimaPesme nad pe -srnama. Kao primer nave�cemo sledeci cetvorostih:$i6(jjslg legende341 Mlado�enjo, mio srcu mome! Lepota ti je slatka kao med. O, lave, mio srcu mome!Lepota ti je slatka kao med.Utvrdivanje narodnog porekla Pesme nad pesmama mo -ralo je da iskljuciSolomonovo autorstvo i samim tim da obori biblijsko predanje. Ali tek savremenanauka u potpunosti je po -tvrdila ispravnost takvog stanovi�ta. Na osnovufilolo�ke analize dokazano je da je jezik Pesme nad pesmama najmanje neko -likovekova mladi od hebrejskog, kojim se slu�ilo u Solomonovo doba. Brojni aramizmii jasni helenisticki elementi uveravaju nas van svake sumnje da je poema nastalatek posle vavilonskog ropstva, tacnije govoreci, posle godine 332. pre na�e ere,kad su u Palestini jacali uticaji grcke kulture.Arheolo�ka otkrica u Egiptu, Siriji i Mesopotamiji oborila su i drugo predanjeda je Solomon autor Prica Solomonovih. U Bibliji citamo da je Solomonova mudrostprevazilazila sve mu -drosti Egipta. Smisao te tvrdnje shvatili smo tek poslede�ifrova -nja hijeroglifa. Pokazalo se da ugled Egipcana kao mudrih ljudi nijebez osnova. Jo� za vreme vladavine V dinastije faraona (oko 2450-2315. g.p.n.e.) visoki dvorski dostojanstvenik Ptaho -tep napisao je za svoga sinazbirku �ivotnih saveta u vidu krat -kih poslovica. U njih je uneo svoje ogromno�ivotno iskustvo, jer kad je pisao svoje maksime bilo mu je vec sto i deset godi-na. Jo� je zanimljivija zbirka poucnih sentencija egipatskog mu -dracaAmenemopea, iz XVI veka pre na�e ere.Iz tablica s klinastim pismom doznali smo da su se sli -cnim zbirkama moglipodiciti i Sumeri, Asirci, Haldejci i Fenicani. Uporedujuci sav taj materijal sbiblijskom knjigom Price Solomo -nove, utvrdena je njena velika zavisnost odpomenutih, daleko starijih zbirki. Otkrivene su i doslovne pozajmice pojedinihmisli, izraza, cak i recnika. Iz toga nikako ne proizlazi da se u knjizi nenalaze i originalne jevrejske poslovice. Ali vecina je bez su -mnje stranogporekla. Verovatno su kru�ile po celom Istoku, pa su prodrle i u Hanan.Izrailjski narod ih je do te mere usvojio da ih je na kraju pripisao Solomonovojmudrosti. IZRAILJ l JUDEJA Lu IZRAILJ I JUDEJA E Izraiijsi^o carstvo carstvoSREDOZEMNO MORE 345 KAKO SU SE RAZI�LI PUTEVI IZRAILJA l JUDEJE. Carski Davidov rod u�ivao je uJudeji veliko po�tovanje, pa je Rovaom, Solomonov sin, bez prepreka stupio najerusalimski presto. Ali je novi vladar morao otici i u Sihern da dobije saglasnost severnih plemena za svoj izbor. Izgledalo je da i tamo nece bitiprotivljenja. Sever je bio spreman da se i dalje potci-njava judejskojdinastiji, ali je tra�io vece olak�ice od te�kih poreskih obaveza koje mu jenametnuo Solomon. Kao svog zastupnika isturio je vodu nedavnog ustanka,Jerovoama, koji se, bogato snabdeven faraonovim zlatom, vratio iz Egipta.Primoravajuci mladog vladara da vodi pregovore s buntovnikom i prognanikom,severna plemena su stavila do znanja da su u slucaju odbijanja njihovih zahteva

spremna da se late oru�ja u odbranu svoje nezavisnosti. Na savetovanjuplemenskih stare�ina istupio je Jerovoam i rekao caru: "Tvoj je otac metnuo nanas te�ak jaram; nego ti sada olak�aj ljutu slu�bu oca svojega i te�ki jaramkoji je metnuo na nas, pak cemo ti slu�iti." Rovoam je tra�io da odgovor odgodiza tri dana, kako bi razmislio. Stari, iskusni savetnici njegovog oca nagovaralisu ga da popusti. Ali mladi car je radije poslu�ao savete svojih mladih drugovau zabavi, koji su nerazumno podsticali njegovu oholost i nagovarali ga da budesurov prema drznicima. Kad su se posle tri dana predstavnici plemena ponovosastali, car je odgovorio preteci: "Moj je otac metnuo na vas te�ak jaram, a jacu jo� dometnuti na jaram va�; otac vas je moj �ibao bicevima, a ja cu vas�ibati bodljivijem bicevima." Li�ene svake iluzije, plemenske stare�ine odbilesu da priznaju cara i �urno su napustile Sihem.346 Zenon %osidovs/(iRovoam jo� nije shvatio ozbiljnost situacije i odlucio je da sever -na plemenaprimora na pokornost silom. Da zlo bude vece, vodstvo kaznenog pohoda poverio jenajomra�enijem coveku, ubi-racu poreza Adoramu, cije je ime za vreme Solomonovevlada -vine izazivalo strah i trepet. Severna plemena latila su se oru�ja irazbiv�i carske odrede kamenovala Adorama. Prenera�eni Ro -voam skocio je u kolai galopom odjurio u Jerusalim, da se skloni iza njegovih zidina. Na posledice tenerezumne politike nije se dugo cekalo. Deset severnih plemena otcepilo se odJudeje, objavilo svoju nezavisnost i proglasilo za cara Jerovoama. Silna dr�avaDavidova i Solomonova raspala se na dva slaba zaracena carstva: Izrailj iJudeju. Ali tvrdoglavi Rovoam, pun vere u svoju snagu, jo� se nije predavao.Sakupiv�i ogromnu vojsku iz plemena Judinog i Venijaminovog, koja se nisuprikljucila pobuni, hteo je da krene na sever da ustanak ugu�i u krvi. Tada sejavio stari prorok Semej, koji je u Jerusalimu u�ivao veliko po�tovanje.Govoreci u ime Jehove, osudio je nameravani pohod kao bratoubilacki rat i pozvaocara da odustane od ner -azumnog plana. Tako je izbegnut gradanski rat, ali tone znaci da su dve dr�ave �ivele u slozi. Desetinama godina vladalo je medunjima nepomirljivo neprijateljstvo, koje se ispoljavalo u intrigama i granicnimcarkama, a na kraju je dovelo i do rata. Pro�lo je pet godina od rascepa. Videcida su oba carstva osoljena razdorima, faraon Sisak krenuo je na Hanan upljacka�ki pohod i opusto�io Judeju i deo Izrailja. Povukao se tek kad mu jeRovoam platio ogromni otkup, li�avajuci jerusalimski hram i kraljevski dvoracnajvrednijeg blaga. Rasko� i sjaj Solo-monovih gradevina ugasili se posle jedvadvadeset godina pos -tojanja: tamo gde je blistalo zlato, zjapili su goli zidovii drvo. U Egipat su oti�li i zlatni �titovi koji su krasili "dom iz �umeLivanske". Rovoam je naredio da se umesto njih izliju bakarni �titovi, koji sula�nim sjajem prikrivali �alosnu propast doskora-�nje slave.IZRAILJ SE KLANJA ZLATNOM TELETU. Jerovoam je za svoju prestonicu izabrao Sihem.Ali kasnije, povlaceci se pred faraonom Sisakom, preneo je svoje sedi�te uzajordanski grad Fanuil, a na kraju se za stalno nastanio u Tersi. Izrailj jepatio �to nije imao versku prestonicu. Posle otcepljenja severa, Jehovinisve�tenici pre�li su u Jerusalim, a pobo�ni ljudi i dalje$ijj[ijs%e legende347 su putovali u Solomonov hram, gde se nalazio jedini i najsveti -ji predmetnjihovog kulta, kovceg zaveta. Jerovoam je bio duboko zabrinut masovnimhodoca�cem u prestonicu neprijateljske Judeje; strahovao je da mu se podanici vremenom mogu okrenuti od Izrailja i po�eleti ponovno ujedinjenjekao u slavn -im Davidovim i Solomonovim vremenima. �eleci da izbegneopasnost, odlucio je da se i verski osamostali od Jerusalima. U tom ciljusagradio je svetili�ta u Vetilju i Danu i naredio da se za njih izlije zlatnotele kao postolje za Jehovin presto. Ustanovio je i posebnu sve�tenickukorporaciju, posebne verske praznike i obrede. Bila je to, dakle, verska �izma,zacinjena jo� i idolopoklonstvom. Svojim otpadni�tvom Jerovoam je izazvao veliko

zgra�anje jehovista, a narocito je razgnevio proroka Ahiju, koji je svojimuticajem doprineo njegovom izboru za izrailjski presto. Jednom, kad je car paliotamjan zlatnom teletu u Vetilju, Ahija dode iz Judeje i kletvom ucini da seoltar razru�i. Rasrdeni car naredi da se uhvati drski cudotvorac i u tom casu sasu�i mu se ruka koju je podigao na svetog coveka. Odmah se umiri i stadepreklinjati proroka da uputi molitvu Jehovi i povrati mu zdravlje. Tako se idesilo, ali car nije izvukao odgovarajucu pouku, vec je i dalje �irioidolopoklonstvo medu svojim podanici -ma. Prorok Ahija je opominjao Jerovoama dase vrati na put prave vere, a kad su njegovi napori propali, povukao se u Silom,gde je boravio u osamljenosti. Bio je vec oronuo i obnevi-deo starac, dubokoogorcen na coveka koga je ucinio vladarem u nadi da ce verno slu�iti Mojsijevojveri. Dok je Jerovoam �iveo u Tersi, razboleo mu se voljeni sincic Abija. Tadaon rece svo -joj �eni: "Ustani i preobuci se da te ne poznadu da si �enaJerovoamova; pak idi u Silom. Eto, onde je Ahija prorok, koji mi je kazao da cubiti car nad ovim narodom, l ponesi deset hlebova i kolaca i �ban meda, pa otidik njemu; on ce ti kaza -ti �ta ce biti od deteta." lako je bio �lep, prorokodmah pre -poznade carevu �enu. Kroz njegova usta progovori Jehova i zgromiJerovoama �to je postavio likove tudih bogova, l izrece presudu: "Zato, evo, jacu pustiti zlo na dom Jerovoamov, i istrebicu Jerovoamu i ono �to mokri uza zid, i uhvacenoga i ostavljenoga u Izrailju, i dom cu Jerovoamov omesti kao �tose mete, da ga ne ostane ni�ta. Ko Jerovoamov pogine u gradu, izje�ce ga psi, ako pogine u polju, izje�ce ga ptice nebeske; jer Gospod rece. A ti ustani, idikuci svojoj; i kad stupi� noga 348 ma svojim u grad, odmah ce umreti dete." �ena se prestravi i pohita na magariciu Tersu, a kad prekoraci prag svoje kuce, dete joj je odmah izdahnu na rukama.Jerovoam je vladao dvadeset i dve godine. Posle njegove smrti na presto jestupio sin mu Nadav.�TA SE ZBIVALO U JUDEJI? Solomonov sin Rovoam vladao je Judom sedamnaest godina.Njegova vladavina nije bila uspe�na za jevrejsku religiju. Pored toga �to jepete godine njegovog carevanja faraon Sisak opljackao Jerusalimski hram, on samse, pod uticajem svoje majke Name Amonke, odao idol -opoklonstvu. Po celojzemlji, na bre�uljcima i pod svetim drve -cem, njegovi podanici slavili su tudebogove. Rovoam je vodio oru�ane sukobe s Izrailjom i obezbedujuci se odJerovoamove invazije, utvrdio mnoge pogranicne gradove. Za zapovednike posada utim utvrdenjima naimenovao je dvadeset i osam svojih sinova, a u Jerusalimu uzase zadr�ao samo Avijama, koga je odredio za svoga naslednika na prestolu. Avijamje vladao samo tri godine. U verskim pitanjima sledio je svoga oca i majku Mahu,ne ogranicavajuci rasprostranjeno idolopoklonstvo. Ali bio je vest politicar ivojskovoda. Da bi Izrailj priterao uza zid, sklopio je savez s carem Damaska, iu datom trenutku s ogromnom vojskom krenuo protiv Jerovoama. U krvavom boju, ukome je palo pet^totina hiljada sinova Izrailja, odneo je potpunu pobedu, upao uVetilj i druge severne gradove, opusto�io ih i odveo mno�tvo zarobljenika.Poniziv�i tako cara Izrailja, vratio se u Jerusalim i uzeo cetrnaest �ena, skojima je imao dvadeset i dva sina i �esnaest kceri. Njegov naslednik najudejskom prestolu bio je Asa, koji je vladao cetrdeset i jednu godinu. Za razli-ku od svojih prethodnika, bio je vatreni jehovista i mrzeo idolo -poklonstvo.Pre svega li�io je uticaja svoju babu Mahu, za�titni -cu Astartinog i Prijapovogkulta. Ona je u Jerusalimskom hramu postavila deblo koje simbolizuje Astartu.Asa je naredio da se ono spali u dolini Kedrona, sa brda i iz gajeva uklonio sveidole i proterao iz zemlje strance koji su slavili la�ne bogove. Nasto -jao je ida ojaca Jehovin kult u Jerusalimskom hramu, ponovo u njemu gomilajuci vrednoblago i vracajuci mu tako nekada�nji sjaj. Ali judejske seljake i pastire nijebilo lako privuci u pre -stonicu i za svakodnevno slu�enje Bogu sacuvali susveta me-sta na brdima i u gajevima, gde su prinosili �rtve Jehovi. Asa

349 <Bi6fysl(e legende�------------------------------------------------------------------------------

je pobednicki odbio napad ju�nih beduinskih plemena i obnovio savez s caremDamaska da bi stavio Izrailj izmedu dve vatre. Kad mu je prorok Ananije smeloprebacio taj savez, opasan po Mojsijevu veru, naredio je da ga bace u tamnicu.Ali je pred kraj �ivota shvatio kolika opasnost preti jevrejskim plemenima odrastuce moci aramejske dr�ave i nastojao je da popravi od -nose s Izrailjom.Njegov sin Josafat vladao je dvadeset i jednu godinu. Kao i otac, bio je vatrenijehovista i dalje je sprovodio njegovu politiku. Sklopio je krhki mir sIzrailjom i potvrdio ga brakom svoga sina Jorama i Gotolije, kceri mocnogizrailjskog cara Ahava.AMRIJE, NAJVECI CAR IZRAILJA. Nadav, naslednik Je -rovoamov, vladao je samo dvegodine. Kad je opsedao grad Gi -veton, koji su zauzeli Filistejci, mucki ga jeubio Va�a iz pleme -na Isaharova. Careubica je pobio sve clanove carske porodicei tako uni�tio dinastiju Jerovoamovu. Va�a je bio vest diploma -ta i sposobanratnik. Sklopiv�i primirje s carem Damaska Ven Adadom l, poceo je agresivnuakciju protiv Judeje. Osvojio je grad Ramu i pristupio njegovom utvrdivanju dajudejskom caru ote�a najezdu. Ali nije racunao s dovitljivo�cu judejskog caraAse. Bogatim darovima potkupio je Ven Adada i nagovorio ga ne samo da raskinesavez, vec i da napadne Izrailj. Va�a je �to je br�e mogao krenuo na sever daprepreci put Aramejcima. Asa je iskoristio njegovo odsustvo da odnese iz Ramepriprem -Ijenu gradu koju je upotrebio za utvrdivanje gradova Geve i Mi -spe.Izrailjski uzurpator i careubica umro je prirodnom smrcu po -sle dvadeset icetiri godine vladavine, �to je nepobitan dokaz njegove sposobnosti. Njegov sinlla odr�ao se na prestolu jedva godinu dana. Na velikoj svetkovini u Tersi, gdeje preneo pre -stonicu dr�ave, opio se do besvesti. Tada je na celu zavereni -kau dvorac upao Zimrije, zapovednik bojnih kola, ubio cara i posekao celu njegovuporodicu. Tako je nestala i druga izrailj -ska dinastija, koju je osnovao Va�a.Vlast je preuzeo Zimrije. Ali pokazalo se da nije imao podr�ku cele vojske. Nacelu svo -jih odanih odreda pohita u Tersu glavnokomandujuci Amrije i otpoceopsadu grada. Zimrije shvati beznade�nost svoga polo�aja. Posle sedam danaopsade zapali carski dvorac i nestade u plamenu. A vojska proglasi Amrija zacara. On je bio osni -vac cetvrte izrailjske dinastije, koja se pedeset godinaodr�ala 350 Zerwn £yeru&

na prestolu. Ali nisu se svi Izrailjci pomirili s njegovom vladavi -nom. Velikideo dru�tva predlo�io je za cara nekog Tivniju, koga je narocito podr�avaloponosno i uticajno pleme Jefremovo. Posle cetverogodi�njeg gradanskog rata,Amrije je ipak uspeo da se odr�i, a Tivnije je naglo nestao s politicke scene.Amrije je odlucio da sagradi novu prestonicu. Tra�eci pogodno mesto uizrailjskoj zemlji, na�ao je bre�uljak koji mu se dopao. Bre�uljak jedominirao nad svim va�nim trgovackim putevima Hanana. Po lepom vremenustra�e su odatle mogle da nadgle -daju sve karavane sve do Sredozemnog mora. Presvega, bre -�uljak je mogao lako da se brani u slucaju opsade, �to je za buducuizrailjsku prestonicu bilo od ogromnog znacaja. Amrije ga je kupio od nekogSemera za dva talenta srebra i po nje -govom imenu grad nazvao Samarija.Amrijeva vladavina bila je po Izrailj veoma uspe�na. Carevo ime bilo jepo�tovano i kod Asiraca i Egipcana. Potcinio je zemlju Moavsku i primorao je daplaca danak. Ali nije imao uspeha u borbama s Aramejcima. Usled poraza izgubioje nekoliko gradova u korist cara Damaska Ven Adada l, pa je morao pristati dadamaski trgovci u Samariji imaju svoj deo grada i da slobodno trguju. Mada jebio iskusan vojskovoda, nije voleo da vodi ratove. Imao je dobre odnose sEtvalom, carem sidonskim, s kojim je sklopio ugovor o prijatelj -stvu i potvrdio

ga brakom svoga sina Ahava s njegovom kcer -kom J^aveljom. Sprijateljio se i scarem Judeje. To prijateljstvo produbio je njegov sin Ahav, udav�i svoju kcerGotoliju za jude -jskog cara Jorama. Amrije je vladao dvanaest godina. Dozvolja-vao je, dodu�e, idolopoklonstvo, ali je imao velike zasluge za Izrailj,narocito izgradnjom divne prestonice Samarije.PROROK ILIJA l JEZAVELJA. Sin Amrijev, Ahav, vladao je dvadeset i dve godine.Pod uticajem svoje �ene Jezavelje, fenicke princeze, odrekao se Jehove idozvolio da kult Bala po -stane u Izrailju dr�avna religija. Jezavelja, vatrenapoklonica tir -skog boga Melkarta, sagradila mu je hram u Samariji, a proro -kejehovizma surovo proganjala i osudivala na mucenicku smrt. Do�lo je do toga dasu ljudi morali kriti da su poklonici Jehovini. Takav potajni jehovista bio je iglavni upravitelj carskog dvora, Avdija. U obli�njim pecinama sakrio je odprogona sto proroka, noseci im hleb i vodu. Jednom je pred cara Ahava iza�ao pro-rok Ilija. Bio je iz Galada, gde je u tamo�njoj pustinji razgovaraol,*rs Jehovom koji mu je poverio prorocku misiju. Obucen u grubi pla�t pustinjaka,opasan kanapom, s plamenom srd�bom preba -cio je caru otpadni�tvo i prorekao dace zemlju pogoditi su�a i glad. "Tako da je �iv Gospod Bog Izrailjev, pred kojimstojim, ovih godina nece biti rose ni da�da dokle ja ne recem", ppvikao jestra�nim glasom. Izrekav�i prorocanstvo, pobegao je iz pre -stonice pred carevomosvetom i sakrio se u neprohodne zajor -danske �ume. Bio je to nenaseljen kraj,ali nije gladovao, jer su mu gavranovi dva puta na dan donosili hleba i mesa, avodu je pio sa potoka Horata. Ali nastala je prorecena su�a, ki�e su prestale dapadaju, a potok je sasvim presu�io. Ilija je zbog toga pre�ao u mesta�ce Sareptakod Sidona. Tamo ga je prihva -tila uboga udovica, deleci s njim svoju skromnuhranu, l tada se dogodi cudo, jer dok je kod nje boravio prorok, nije im ne-dostajalo bra�na u zdeli ni ulja u krcagu. Ali milosrdnu udovicu snade stra�nanesreca: sin joj se te�ko razbole i umre. Tada Ilija odnese mrtvo dete u svojusobu, polo�i ga na postelju i iz -moli od Jehove da dete vaskrsne. Van sebe odradosti, udovi -ca ushiceno povika: "Sada znam da si covek Bo�ji i da je recGospodnja u tvojim ustima istina." Glad je tri godine harala Izrailjem.Pritisnut nedacom, Ahav se sastade s Ilijom i pristade da se izvr�i proba kojije bog istinit, Bal ili Jehova. Na gori Karmilskoj okupilo se cetiri stotine ipedeset Balovih proroka koji su bili na izdr�avanju carice Jezavelje. Njima sesuprotstavio sam Ilija. Nepregledna masa Izrailjaca i Hananaca napeto je i�-cekivala neobican dvoboj o vlast za njihove du�e. Ilija pozva Balove prorokeda stave na �rtvenik ra�cerecenog vola i upute molitvu svome bogu da po�aljevatru s neba. Proroci su igrali oko �rtvenika, ranjavali se no�evima i kopljima,vapeci u po -mamnom zanosu: "Vale, usli�i nas!" Kad dode podne, a vo se neupali, Ilija se stade rugati svojim protivnicima: "Vicite vecma: jer je on bog!Valjda se ne�to zamislio, ili je u poslu, ili na putu, ili mo�e biti spava, dase probudi." Kad prode podne, Ilija na -pravi �rtvenik, iskopa rov oko njega,naslaga drva, ra�cereci svoga vola i rece da se �rtvenik zaliva vodom. Kad serov ispu -ni vodom, podi�e ruke k nebu i gromkim glasom stade moliti Jehovu dapoka�e da je on pravi bog. l smesta pade oganj s neba i proguta �rtvenu�ivotinju i kamenje i vodu u rovu. Videci cudo, narod pade na zemlju i povika uzanosu: "Gospod je Bog, Gospod je Bog." Ali se Ilija ne zadovolji tom pobedom.Naredi

da se la�ni proroci pohvataju i pobiju svi do jednoga na potoku Kisonu. Zatim sevrati na goru Karmilsku. Sede na kamen i spusti glavu na kolena, cekajuci da senad morem pojavi prvi ki�ni oblak. Zacas se nebo prevuce gustim oblacima ipljusnu jaka ki�a, kakva se nije videla tri godine. Kad carica Jezavelja do-znade �ta se zbilo na gori Karmelskoj, zakle se da ce se osveti -ti Iliji.Prorok se upla�i okorele idolopoklonice i pobe�e u zemlju Judinu, gde se krio pogorskim pecinama. Tamo mu Jehova na -lo�i da ode u Siriju i da poma�e Azaila zacara Damaska. Dru -ga, mnogo va�nija misija, bila je da za buduceg cara Izrailja

po -ma�e Juja, glavnog Ahavovog vojskovodu. Na putu je sreo ne -kog Izrailjca poimenu Jelisija, koji je orao svoju njivu zapregom od dvanaest volova. Jelisijese dopade Iliji i on ga ogrnu svo -jim plastom u znak da ga prima za ucenika.Iznenaden tom ne -ocekivanom ca�cu, Jelisije se obrati proroku recima: "Da celu-jem oca svojega i mater svoju; pa cu ici za tobom." Zatim zakla dva vola,priredi svojim zemljacima gozbu i pode u daleki svet za svojim uciteljem.NAVUTEJEV VINOGRAD. Ahav je vodio neprestane ra -tove s Aramejcima. Car DamaskaVen Adad II, u savezu sa jo� trideset i dva cara, upao je u Izrailj i opsedaocak i Samariju. Ali je bio odbijen i morao je da se povuce u svoju zemlju. Sle-dece godite ponovo se pojavio, pretrpeo pod Afekom strahovit poraz i pao uropstvo. Ahav ga je ipak oslobodio, zahtevajuci samo da mu se vrate gradovi,oteti za Amrijeve vladavine, i da se izrailjskim trgovcima prizna pravo naslobodnu trgovinu u Da -masku. Zbog te velikodu�nosti osudio ga je jedan odJehovinih proroka. Povoljan ishod ratova i blagostanje u dr�avi omogucili suAhavu da misli o sjaju druge prestonice Izrailja, Jezraela. Na -redio je da secarski dvorac, koji je podigao njegov otac, pro�iri i bogato ukrasi slonovacom.Hteo je i da pro�iri i ulep�a vrt oko carskog sedi�ta. S tom namerom oti�ao jeNavuteju, vlasniku obli�njeg vinograda, i zamolio ga da mu ustupi posed za sre-bro ili za vinograd na nekom drugom mestu. Navutej je to odbio, pravdajuci seda se ne mo�e li�iti nasledstva koje u njegovoj porodici prelazi sa oca na sina.Ahav se vratio u dvorac zlovo -ljan. Bacio se na postelju, okrenuo se prema zidui nije hteo da stavi u usta ni parce Neba. Ma�tanje o lepom, prostranom carskomvrtu razbilo se zbog podanikovog protivljenja. Kao i obi cno u takvim prilikama, stvar je uzela u svoje ruke energicna i lukavaJezavelja. Pohita u sobu mu�a i rece: "Ti li si car nad Izrailjem? Ustani, jedihleba i budi veseo. Ja cu ti dati vinograd Navuteja Jezraeljanina." Odmah napisapismo svojim poverljivim ljudima da nadu dva svedoka koji ce optu�iti Navutejaza izda -ju dr�ave. Na osnovu njihovih la�nih iskaza, nesrecnik je osuden nasmrt kamenovanjem, a njegov vinograd je dat u vlasni�tvo caru. Ahav je sadamogao bez smetnji da pro�iri svoj vrt. Podli postupak carskog para nai�ao je natihu osudu celog Izrailja, ali niko nije smeo da podigne glas protivljenja. Samoje prorok Ilija, veran svojoj misiji, stao odva�no pred cara i, osudujuci ga, ob-javio ovakvo prorocanstvo: "Ovako veli Gospod: nisi li ubio i nisi liprisvojio?... Kako psi liza�e krv Navutejevu, tako ce lizati psi i tvoju krv...Takode i za Jezavelju rece Gospod govoreci: psi ce izjesti Jezavelju ispodzidova Jesraelskih." Upla�en stra�nom kletvom, Ahav je razderao odecu, hodao ispavao u pokajnickoj ko�ulji od kostreti i mucio se postom. Videv�i Ahavovoiskreno pokajanje, Jehova odluci da istrebi njegov rod tek posle njegove smrti,da ga po�tedi muka za �ivota.SMRT CARA AHAVA. Mir s Aramejcima trajao je samo tri godine, l pored ugovora,car Damaska nije vratio oteti izrailj -ski grad Ramot Galadski. Zato se Ahavudru�io s judejskim car -em Josafatom i oba vladara na celu svojih bojnih kolakrenu�e protiv sirijske vojske. Ahav se borio preru�en, da ga ne prepo -znaju,ali ga je ipak probola strela. Odneli su ga s bojnog polja, ali je umro na putuza Samariju. A Josafat je izvukao �ivi glavu i s ostacima svojih odreda vratiose u Jerusalim. Tako se ispu -nio prvi deo Ilijinig prorocanstva. Sluge suprale okrvavljena Ahavova kola u samarijskom jezeru, a psi su lizali carsku krv,kao nekada krv kamenovanog Navuteja. Sin Ahavov, Ohozija, vladao je samo dvegodine. Jednoga dana pao je s dvorskog balkona i zadobio te�ke povrede. �eleo jeda dobije savet Ve -Izevula, boga akaronskog, koji je bio cuven po izlecenjubolesni -ka. Ali carske izaslanike zaustavio je na putu prorok Ilija i, pro-ricuci skoru smrt Ohozijinu, prekorio ih je �to idu po savet tu -t dinskom bogu. Izaslanici su se vratili u Samariju kao pokisli, a car, ljut na drznika,naredi da ga uhvate. Ali to nije bilo lako. Tri stra�e redom Ilija uni�ti,prizvav�i na njih oganj s nebesa, zatim ode pred cara i prorece mu skoru smrt,zato �to je slavio

Zenon 3(psidovs/q.akaronskog boga. Ohozija je ubrzo umro, a na presto stupio Jo -ram, poslednjicar iz dinastije Ahavove.ODLAZAK NA NEBO PROROKA ILIJE. Ilija je lutao Ha -nanom u pratnji svognajvernijeg ucenika Jelisija. Kad stigo�e u Jerihon, na oci pedeset drugihproroka, udari plastom po Jor -danu i voda se odmah razdeli. Kad se nado�e nadrugoj strani reke, odjednom se podi�e vihor i pojavi�e se ognjena kola sognjenim konjima. Ilija sede u kola u plamenu i odlete u nepo -znati beskrajneba. A Jelisije razdera svoje haljine i povika u ocaju: "Oce moj, oce moj! KolaIzrailjeva i konjici njegovi!" Ne dobiv�i nikakav odgovor, uciteljevim plastomrastavi vodu Jorda -na i vrati se u Jerihon. Pod utiskom cuda koje vide�e,tamo�nji proroci proglasi�e ga za Ilijinog naslednika.CUDA JELISIJEVA. Gradani Jerihona su se �alili da im je voda nezdrava, a zemljaneplodna. Jelisije im rece da mu donesu nove posude sa solju, pa pode od izvorado izvora i is -celi vodu sipajuci u nju so. Otada je voda u Jerihonu pitka, azemlja plodna. Posle izvesnog vremena ode u Vetilj, jer je svoju misiju vr�iouglavnom po gradovima i seoskim naseljima, za ra -zliku od svoga ucitelja, kojije radije boravio u pustinji. Jednom ga na prigradskom putu salete gomilaraspu�tene dece i poce se rugati%ijegovoj celavosti: "Hodi, celo! Hodi,celo!" Jelisije pogleda male napasnike i prokle ih imenom Gospodnjim. Utomiskoci�e iz �ume dva medveda i rastrgo�e cetrdeset i dvoje de -ce. Iz Vetiljaprorok ode na goru Karmilsku, a odatle u presto -nicu Izrailja Samariju. Tamodode k njemu neka udovica i po�ali se da joj je poverilac odveo dva sina uropstvo zbog dugova. Jelisije se sa�ali na �enu, jer je bila verna sledbenicaJehovina. Namno�i joj toliko ulja da ga je mogla prodati i otkupiti sinove. USunamu je �ivela �ena, udata za daleko starijeg coveka, s kojim nije imala dece.Uvek je veoma lepo docekivala proroka, i prema njenu bila toliko gostoljubiva damu je cuvala spremnu posebnu sobu s posteljom, stolom i svetiljkom. Jelisije je�eleo da se odu�i Sunamki i zahvaljujuci svojoj cudotvornoj moci uci -nio je daona rodi sina. Posle nekoliko godina decak se te�ko razboleo i umro. Tada jeprorok zagrejao mrtvog decaka svojim telom i povratio ga u �ivot. U Galgalu jevladala takva glad da su ljudi morali jesti travu i korov. Neki pobo�an covek izVel 355 Salise doznao je da tamo boravi Jelisije i, �eleci da ne gladu -je, doneo mu jedvadeset jecmenih hlebova i vrecicu sve�eg �i -ta. Prorok je zahvalio na daru inalo�io mu da razdeli hleb na stotinu ljudi koji su se okupili oko njega.Do�ljak je negodovao, s pravom smatrajuci da nece biti dovoljno za sve. Ali sedesi -lo cudo: hlebovi su se namno�ili i svi ne samo �to utoli�e glad i najedo�ese nego i hleba kuci ponese.KAKO JE JELISIJE ISCELIO GUBAVCA. Neman, voj -skovoda cara sirijskoga, bio jebogat i mocan covek. Ali nije bio srecan, jer se zarazio gubom. Njegova �enaimala je u svojoj posluzi mladu devojku koju su lupe�i oteli iz Izrailja iprodali je Nemanu u ropstvo. Izrailjska robinja sa�ali se na svoga gospo -dara irece mu da u Samariji �ivi veliki prorok koji ga mo�e izleciti. Neman seobradova i zamoli svoga gospodara da mu dozvoli odlazak u Samariju i da napi�epismo s preporukom caru izrailjskom. "Eto, kad ti dode ova knjiga, znaj da�aljem k tebi Nemana slugu svojega da ga oprosti� gube", pisao je car Damaskacaru izrailjskom. Kad procita pismo, car izrailjski ra� -dera odecu i povika:"Zar sam ja Bog da mogu ubiti i povratiti �ivot, te �alje k meni da oprostimcoveka gube? Pazite i vidite kako tra�i zadevice sa mnom." Podozrevao je dalukavi vladar Damaska samo tra�i izgovor da objavi rat Izrailju. Dok se takoljutio i tra�io izlaz iz te�kog polo�aja, Jelisije ga preko poslani -ka zamolida po�alje bolesnika k njemu. Nadmeni sirijski dosto -janstvenik sti�e predprorokovu kucu na sjajnim kolima, okru�en velikom pratnjom. Jelisije ne izade daga saceka i ne pokloni mu se, �to je ovaj ocekivao, samo mu po svome sluziporuci da se sedam puta okupa u Jordanu i bice izlecen. Neman je bio duboko

uvreden. Nikad mu se nije dogodilo da je bio tako omalova�avan. Osim toga,posumnjao je da cela ta stvar sa ku -panjem u Jordanu je ismevanje njegovelicnosti i povika van se -be od gneva: "Nisu li Avana i Farfar vode u Damaskubolje od svih voda izrailjskih? Ne bih li se mogao u njima okupati i ocisti-ti?" Ogorcen, o�inuo je konje i oti�ao. Ali ga sluge uz put uve -ri�e da muni�ta nece na�koditi ako poslu�a savet neljubaznog proroka. Tako skrenu kaJordanu i sedam puta se okupa u reci. Guba nestade kao rukom odneta, a telo mupostade cisto kao u novorodenog deteta. Pun zahvalnosti, Neman pohita cudotvor-cu, nudeci mu zlato, srebro i skupocenu odecu. Kad Jelisije ne356 Zenon 3(psidovs/(i.357 htede da primi nagradu, on u odu�evljenju povika da ce otada slaviti samoJehovu, koji mu je povratio zdravlje. Kad cu da se Jehova mo�e slaviti samo uIzrailju, naredi slugama da napune vrece izrailjskom zemljom i da ih natovare nadve mazge. Hteo je da donetu zemlju pospe pred Jehovin oltar koji ce podici i datako zadovolji slovo zakona. U jednom trenutku ipak ga obu -ze sumnja. Kaodvorski dostojanstvenik morao je da ucestvuje u verskim obredima u hramusirijskog boga Rimona. Kad se car, gospodar njegov, bude klanjao bogu, i on cese morati duboko pokloniti. Zato zamoli svoga dobrotvora da mu unapred oprostiotpadni�tvo, a prorok ga blagoslovi, dav�i mu time oprost za bu -duce grehe.Razgovor je prislu�kivao Jelisijev sluga i odluci da bar ne�to �trpne od togblaga koje je njegov gospodar tako ola -ko odbacio. Pojuri za Nemanom i,zaustaviv�i ga na putu, sa -op�ti mu da njegov gospodar tra�i talenat srebra iodecu za dva mladica koji su mu upravo stigli u goste iz gore Jefremove. Si-rijski dostojanstvenik rado mu ispuni molbu i umesto jednog da -de dva talentasrebra. Darove, iznudene na preveru, sluga sklo -ni u svoju kucu. Ali predprorokom ni�ta se nije moglo sakriti. On pozva krivca pred sebe i rece mugnevnim glasom: "Zar je to bilo vreme uzimati srebro i uzimati haljine, da kupi�maslinike, vinograde, ovce, goveda, sluge i slu�kinje? Zato guba Nemano -va nekaprione za te i za seme tvoje doveka." l tako bi.ISTREBLJENJE DINASTIJE AHAVOVE. Izrailjski car Jo -ram vladao je dvanaestgodina. Po stupanju na presto, krenuo je s carem judejskim Josafatom na caramoavskoga Misu, biv -�eg vazala Izrailja, koji je odbio da placa danak.Ujedinjena voj -ska upala je u zemlju Moavsku s juga i nanela vazalu te�akporaz, ali nije uspela da ga ponovo podjarmi. Ubrzo zatim car Damaska prodro jeu Izrailj i zaustavio se pod zidinama Sama -rije. Opsada je bila dugotrajna, paje u prestonici harala takva glad da su majke jele svoju decu. Na srecu, posirijskom logoru se proneo glas da hetitska i egipatska vojska sti�u u pomocopsednutom gradu. Car Damaska se u �urbi povukao i Samarija je neocekivanoizbegla stra�no uni�tenje. Posle izvesnog vre -mena car Ven Adad se te�korazboleo. Doznav�i da se Dama -sku pribli�ava Jelisije, poslao mu je svogadostojanstvenika Aza -ila s bogatim darovima i zamolio da ga izleci. Jelisijesaslu�a Azaila i rasplaka se. Na pitanje za�to place, odgovori s tugom:"Jer znam kakvo ce� zlo uciniti sinovima Izrailjevim, gradove ce� njihove palitiognjem, i mladice ce� njihove �eci macem, i decu ce� njihovu razbijati i trudne�ene njihove rastrzati". Na to mu Azailo rece: "A �ta je sluga tvoj, pas, daucini tako veliku stvar?" Tada mu prorok svecano saop�ti: "Pokazao mi je Gospodda ce� ti biti car u Siriji." Ohrabren prorocanstvom izrailjskog bo�jeg coveka,Azailo se vrati svome gospodaru, ugu�i ga pokrivacem i proglasi se za caraDamaska. Joram je hteo da iskoristi pre -vrat u Damasku i da povrati odAramejaca Ramot Galadski, ali u jednom okr�aju je ranjen. Zato je vojskupoverio svome vojskovodi Juju, a on se vratio u Izrailj da leci rane. Tamo gaje posetio car judejski Ohozija, s kojim je ostao u prijateljskim odnosima. KaoAhavovog sina i poklonika zlatnoga teleta, jeho -visti su mrzeli Jorama. ProrokJelisije odlucio je da iskoristi nje -govu bolest i da ga ukloni s prestola.Zato je poslao u Ramot Galadski svog poverljivog ucenika s nalogom da glavnog

vojsko -vodu Juja poma�e za cara. U toku tajnog obreda, izaslanik Jelisijevsvecano izrece: "Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: pomazah te za caranad narodom Gospodnjim, Izrailjem. l pobij dom Ahava gospodara svojega, jer hocuda pokajem krv sluga svojih proroka, i krv svih sluga Gospodnjih od rukeJezaveljine." Kad izrailjska vojska doznade za pomazanje, jednoglasno pro -glasiJuja za cara. Novi vladar, koga je pomazao Jelisije, smes -ta sede u kola i nacelu pobunjene vojske pohita u Jezrael. Joram nije ni�ta znao o zaveri, pa gazacudi vest da je Juj napustio Ramot Galadski i da se uputio k njemu. Zato muposla u susret jedan za drugim dva izaslanika, a oni se ne vrati�e, jer ihbuntovnik zadr�a silom. Zabrinut �to nema nikavih vesti, Joram pode licno u susret svome vojskovodi sa Ohozijom, carem judejskim. Buntovnici gadoceka�e pogrdama, a kad poku�a da pobegne, pade mrtav sa kola, probodenstrelom izdajnickog uzurpatora, l Ohozija se dade u bekstvo, ali ga ra -ni�eJujevi vojnici. Dovuce se nekako do Megidona, gde je umro usled gubitka krvi.Telo mu sluge odvezo�e u Jerusalim i sa -hrani�e ga u Davidov grob. CariciJezavelji bilo je jasno da joj -4 je kucnuo poslednji cas. Odluciv�i da se zasmrt dostojno pri -% premi, namaza lice i uvi kosu, pa gordo stade na prozordvor -ca. Kad se Juj pojavi na ulici, doceka ga s podsmehom i pogr -dama.Razjareni careubica naredi da je bace kroz prozor, a nje -no smrskano teloizgazi�e konji njegove zaprege. Jezavelja je35S svu noc le�ala u krvi, dok se u dvorcu odvijao pir zaverenika. Juj naredi da secarica pokopa, ali se ispostavilo da je njen les copor pasa vec razvukao i da suostali samo �alosni ostaci. Ta ko se ispinio i drugi deo Jelisijevogpredskazanja. U Samariji je �ivelo sedamdeset Ahavovih sinova. Juj je poslaopismo stare -�ini grada tra�eci njihove glave kao dokaz pokornosti i poslu-snosti. Prepla�eni gradani Samarije doneli su u kotaricama gla -ve carevihsinova, a Juj je naredio da se u dve gomile slo�e pred kapijom njegoveprestonice Jezrael, kako bi se narod svo -jim ocima uverio u istrebljenje rodaAhavovog. Pre nego �to je telo ubijenog cara Ohozije doneseno u Jerusalim,cetrdesetori -ca njegove brace, ne znajuci ni�ta o prevratu, krenu�e u pose -tuJoramu. Juj ih pohvata i naredi da se pokolju pored bunara njegove kuce.Stigav�i u Samariju, surovi uzurpator priredi po -kolj pristalica, prijatelja icinovnika Joramovih. Zatim sazva u prestonicu Balove sve�tenike iz celog Hananai saop�ti im da ce povodom svoga krunisanja prineti �rtve njihovim bogovima. Toje bila prevara. Kad sve�tenici ispuni�e hram do poslednjeg mesta, na njih sebaci�e vojnici i sve ih saseko�e. Kip boga Bala razbi�e, a hram mu osramoti�enapraviv�i od njega javni nu�nik. Jehova zatrijumfova nad hananskim bogovima.Ali ta po -beda je bila polovicna, jer Juj nije ukinuo kult zlatnog teleta cijasu sredi�ta bila u Vetilju i Danu. To je izazvalo ogorcenost me -du prorocimakoji su ga doveli na presto, a Jehova se razgnevio i dopustio da samozvani carDamaska Azailo mo�e neka�njeno da pusto�i sve izrailjske zemlje istocno odJordana. Juj je umro posle dvadeset osam godina vladanja. Na izrailjski prestostu -pio je njegov sin Joahaz, koji je vladao �esnaest godina.JUDEJSKA CARICA GOTOLIJA. Gotolija, majka ubije -nog judejskog cara Ohozije,kci Jezaveljina i Ahavova, bila je �ena jake volje, kao i njena majka. Pod njenim uticajem kult Bala postepeno je preovladavao nad Jehovinim kultom. USolo-monovom hramu dimili su se �rtvenici tudih bogova, a tudinski sve�teniciosecali su se u njemu kao kod svoje kuce. Na vest o smrti svoga sina, Gotolijaje izvr�ila krvavi prevrat i sama pri -grabila vlast. Na presto je do�la prekobrojnih le�eva, po�to je pobila sve clanove carske porodice. Ali nije smela daubije Jo-saveju, sestru Ohozijinu, jer je ona bila �ena mocnog prvosve -�tenikaJehovinog, Jodaja. Iz dvorskog pokolja Josaveja je spa , , legende

sla jednogodi�njeg Ohozijinog sina, Joasa, i sakrila ga od carice u svojoj kuci.Kad je decak navr�io sedam godina, prvosve�tenik Jodaj organizovao je veliku

zaveru jehovista. Najpre je stupio u tajne pregovore sa svim vojnimzapovednicima i pridobio ih za Joasa. A zatim je, pod izgovorom da praznujesabat u Jerusa-limu, sazvao Levite iz cele judejske dr�ave i naoru�ao ih iz Davidovog arsenala. Naznacenog dana sabata zaverenicka vojska zauzela je prostoroko hrama, razoru�ala carsku stra�u, ubija -juci svakog nepoznatog coveka kojibi poku�ao da ude. U je -dnom trenutku, u pratnji naoru�anih Levita, Jodaj uvedeu dvo -ri�te hrama maloga Joasa i pomaza ga za cara. Kad je decaku stavio naglavu carski venac i posadio ga na presto, hram se zatresao od silnog poklika:"Da �ivi car!" Tek tada je Gotolija primetila da se u hramu de�ava ne�toneobicno. Istrcala je iz dvora i, ugledav�i na prestolu krunisanog decaka,zaprepa�ceno povika: "Buna, buna!" Jodaj naredi da je odvedu u dvorsku konju�nicu i poseku macevima. Dok je Joas bio maloletan, u njegovo ime vladao jeprvosve�tenik Jojad. Zahvaljujuci njemu, opet su trijumfovale pristaliceJehovine. Jerusalimski hram je oci�cen od svakog traga idolopoklonstva,poru�eni su Balovi �rtvenici a njegovi sve�tenici isterani. Hram je od togadosta postradao i trebalo ga je popraviti. A usled dugogodi�nje nebrige izanemarivanja Jehovinog kulta i zidovi su bili skloni padu. Po -pravljanje hramai uspostavljanje njegovog ranijeg sjaja zahte -valo je znatna novcana sredstva.Car Joas je objavio prikuplja -nje priloga od judejskog naroda za isplatuzanatlija i pokrivanje tro�kova za nabavku kamena, gvozda i bakra. U tom ciljukod ulaza u hram postavljena je �krinja s otvorom u koju su verni -ci ubacivalipriloge. Novac za obnovu hrama skupljan je dvade -set i tri godine, ali nisuzapoceti nikakvi radovi, jer su sve�teni -ci prisvajali sve �to je verni narodubacivao u �krinju. To je naj -zad dozlogrdilo caru, pa je poverio nadzor nad�krinjom jednom od svojih pisara. Otada je novac prebrojavan u prisustvu car-skog cinovnika i prvosve�tenika. Posle izvesnog vremena, moglo se najzadpristupiti obnovi hrama. Prvosve�tenik Jodaj umro je u sto i tridesetoj godini.Posle njegove smrti, car Joas se, pod pritiskom uticajnih judejskih velika�a,okrenuo od Jehove i slavio boga Bala. Kad mu je sve�tenik Zaharija, sin Jodajev,o�tro pre -bacio otpadni�tvo, naredio je da ga kamenuju, zaboraviv�i da svojpresto duguje njegovom ocu. Jehova je odlucio da kazni

360 izdajnika i ubrzo je u Judeju upao car Damaska, Azailo, pusto -�eci zemlju isejuci smrt. Ratni porazi izazvali su u zemlji veliko nezadovoljstvo. Joas jeizgubio podr�ku naroda, a osim toga te�ko se razboleo. To su iskoristiliJehovini sve�tenici, koji mu ni -su oprostili ubistvo Zaharijino. Pod njihovimvodstvom izbio je dvorski puc i bolesnog Joasa ubile su njegove sluge.SLABLJENJE l PROPAST IZRAILJA. Juj je imao veoma lo�e odnose s carem DamaskaAzailom. Kad je asirski car �al -manasar III napao Damask, Juj se stavio nanjegovu stranu i cak mu redovno placao danak. Asiriju, oslabljenu unutra�njimneredima, ugro�avala su brdska plemena Medani, pa je morala da odustane od svojeosvajacke politike. Azail je iskoristio tu priliku da se osveti Juju. U nizuratnih pohoda osvojio je oblasti s druge strane Jordana. Izgubiv�i Zajordaniju izemlju Moavsku, izrailjska dr�ava smanjila se skoro za trecinu svojepovr�i -ne.Vladavina cara Juja zavr�ila se porazima i slabljenjem dr�a -ve.Njegov sin Joahaz, koji je vladao sedamnaest godina, morao je da priznahegemoniju Damaska. Izrailjska vojska vi�e nije po -stojala. Joahazu je bilodozvoljeno da dr�i samo malu vojnu silu, sastavljenu od deset hiljada pe�aka,deset bojnih kola i pedeset konjanika. Zemlja je postala sasvim bespomocna. CarAzailo sa svojom vojskom gazio ju je uzdu� i popreko, li�avajuci hrane sela igAdove. Nemoc Izrailja omogucila mu je da krene na Ju -deju i Filistejce.Osvojiv�i filistejski grad Gat, napao je na Jeru -�alim. Ali je odustao odopsade, jer mu je judejski car Joas, sin Ohozijin, platio ogroman otkup u zlatu i srebru. Na izrailjski presto stupio je Joas, sin Joahazov. To je biosposoban vojsko -voda i dr�avnik. Za vreme njegove vladavine Asirija je ponovonapala Damask i nanela mu ozbiljan poraz. Joas je iskoristio trenutnu slabost

svog najveceg neprijatelja i povratio sve oblasti koje je izgubio njegov otac.Zatim je upao u Judeju, pokorio je i poharao Jerusalim. Razru�iv�i njegovezidine, ostavio je na ju -dejskom prestolu Amasija kao svog vazala i vratio se uSama-riju. Slabljenje Damaska i unutra�nje neprilike u Asiriji omogucili sucelom Hananu da odahne. Za vladavine Jerovoama II, sina Joasova, Izrailj sedigao iz nemoci i stupio u period velikog privrednog procvata. U zemlji jenastalo blagostanje koje je podsecalo na Solomonova vremena. Ponovo je o�ivelamedu -narodna trgovina, stvorio se jak sloj imucnih ljudi, Samarija se361 »,**znatno pro�irila i postala velika metropola. Ali to razdoblje sjaja imalo je isvoje mracne strane. Sitne zemljoposednike potisnuli su vlasnici velikih posedakoje su obradivali robovi i seljaci be -zemlja�i. Dok je malobrojni dru�tvenisloj �iveo u necuvenoj rasko�i i razvratu, zemljom je harala beda, nepravda,korupcija i ugnjetavanje razvla�cenog naroda. Bogata�i nisu znali za milostprema siromasima, li�avali su ih slobode za dugove, pro -davali im hranu poprevisokim cenama, neljudski cedili iz njih sve �to se moglo iscediti, samo dasacuvaju svoj rasipnicki na -cin �ivota. Teret izdataka za ratove koje je vodioJerovoam pa -dao je uglavnom na narodne mase, dok su veleposednici i dr�avnidostojanstvenici gomilali sve veca bogatstva. U to vreme �iveo je u Tekuji,nedaleko od Vitlejema, Judejac po imenu Amos. Kao stocar boravio je neprestanona prostranim gorskim visinama i, u bliskom dodiru s prirodom, vodio je te�ak ipo�ten �ivot. Jednoga dana do�lo mu je prividenje da mu Jehova po-verava misijupopravljanja sveta. Zato je uzeo pastirski �tap u ruku i uputio se u Samariju.Grad pokvarenosti i razvrata duboko ga je potresao. Sa zgra�anjem je posmatraonamazane �ene, otmeno obucene mladice, bezosecajne velmo�e, necuvenu rasko�dvoraca i kuca, a s druge strane �alio prosti narod koji je �iveo u krajnjojbedi i nevolji. Odmah je oti�ao u Vetilj, versko sredi�te Izrailja, stao predsvetili�te gde je Bog Mojsijev slavljen u liku zlatnoga teleta, i prorokovao.Stanovnici grada i hodocasnici s cudenjem su slu�ali zanesene reci pastira sdalekih planina. Govorio je tvrdim, neugladenim jezikom punim slika, u kome sepominju ptice, medvedi, lavovi i zmije. Imao je bistar pogled brdanina i dubokouverenje da donosi ljudima rec bo�ju. U vizijama, gde su jata skakavaca inebeska vatra pro�dirali Izrailj, opominjao je ljude da ih ceka Jehovina kaznaza njihovo bezakonje. Stalno je tvrdio da nije prorok, l zaista, razlikovao seod njih u svakom pogledu. Nije, kao oni, pridavao znacaj spolja�njim vidovimaverskog rituala, vec je pozivao ljude da ne vredaju Boga razvratom, rasko�i ibezosecajno�cu prema ubogima i nemocnima. Takvo ucenje jo� nikada se nije culoiz usta zanesenih jehovista. U svojim propovedima Amos je pred -skazivao propastIzrailja i Samarije, gde bogata�i, koji spavaju na posteljama od slonove kosti,�ive u razvratu i rasko�i, ma�u se mirisima i surovo ugnjetavaju obespravljenenarodne mase. Pun gneva, pozivao ih je: "Cujte ovo, koji pro�direte uboge i362 satirete siromahe u zemlji, govoreci: kad ce proci mladina da prodajemo �ito? lsubota da otvorimo p�enicu? Umanjujuci efu i povecavajuci sikal i varajucila�nim merilima; da kupujemo siromahe za novce i uboge za jedne opanke, i daprodajemo ocinke od p�enice." Bile su to te�ke optu�be. Amos je zamerio imucnimIzrailjcima da varaju siromahe na kvalitetu, meri i ceni �ita, da ljude bacaju uropstvo za dugove, cak i za par obuce. Osudujuci moralno posrnuce i raspadizrailjskog dru�tva, prorok se zamerio vlastodr�cima i postao opasan podstrekacu njihovim ocima. Prvosve�tenik Amasija upozorio je cara Jerovoama: "Amos di�ebunu na te usred doma Izrailjeva, zemlja ne mo�e podneti svih reci njegovih." Pocarevom nalogu prorok je pro -teran iz Izrailja, da ne podstice ljude protivugnjetaca i izrablji -vaca. Medutim, kao potvrda Amosovog upozorenja, nadIzrailjom i Judejom nadvila se stra�na opasnost. Izboriv�i se sa unutra -�njimte�kocama, Asirija se podigla iz privremene slabosti. Na presto je stupio velikiratnik Tiglat-Falazar III, zvani Ful. l pored toga �to je zapoceo bezobzirnu

osvajacku politiku, Izrailj nije shvatio opasnost. Dr�avu su potresali dvorskipucevi i unutra�nji nemiri. Dve stranke, pristalice Egipta i pristalice Asirije,�estoko su se borile, �ireci anarhiju u Samariji. Sina Jerovoama II, Za -hariju,posle �est meseci njegove vladavine, ubio je Salum, koji je zatim pao od rukeMenajima. Uzurpator se odr�ao na pre-stolu^pet godina, sejuci teror ioslanjajuci se na moc Asirije. Ta -da je Tiglat-Falazar prvi put prodro uIzrailj i ucvrstio vlast svoga vazala. Zatim se vratio u Ninivu, dobiv�i haracod hiljadu tale -nata srebra. Menajim je obezbedio tu sumu uzimajuci od svakogimucnog gradanina novcanu da�binu od pedeset sikala srebra. To je izazvalo op�tenezadovoljstvo. Njegov sin Fakija odr�ao se na prestolu samo dve godine. Ubilisu ga zaverenici na cijem celu je bio njegov vojskovoda Fekaj. Tako je pobedilastranka koja je podr�avala Egipat. Fekaj je otpoceo svoju antiasirijsku politikusklopiv�i savez s carem Damaska Resinom I. Ali saveznici su se osecali veomaslabi da zarate protiv Asirije. Zato su pozvali Judeju da pristupi nihovomsavezu. Po�to su nai�li na odbijanje, odlucili su da je prisile na stvaranjezajedni -ckog fronta. Judejski car Ahaz na�ao se u te�koj situaciji. Dok su dvasaveznika udarila na njega sa severa, sa juga su ga napali Edomci, a sa zapadaFilistejci. Posle poraza na bojnom polju, zatvorio se u zidine Jerusalima, kojije opkolila sirijsko363 izrailjska vojska. Ahaz je molio za pomoc boga Moloha i prineo mu na �rtvu svogamalog sina. Ali kad ni to nije pomoglo, upr -kos upozorenjima proroka Isaije,zatra�io je pomoc od asirskog cara. �aljuci mu na dar sve zlato i srebro, kojeje uzeo iz hra -ma i dvorca, porucivao mu je u svom pismu: "Sluga sam tvoj, hodii izbavi me iz ruku cara Sirskoga i iz ruku cara Izrailjeva, koji se podigo�e name." Munjevitim napadom Tiglat-Falazar III razorio je Damask i ubio cara Resina,a zatim je prodro u Izrailj. Njegovi ratnici sa �iljatim �lemovima i gvozdenimpancirima pu -sto�ili su zemlju i ubijali stanovni�tvo. Sred dima i plamena izra-iljskih gradova i sela razlegali su se jauci mucenih i u vatru ba -canih�rtava. Osvajaci su zarobljenicima kopali oci, odsecali im noge i ruke, nabijaliih na kolac i �ive derali. Pre�ivele stanov -nike asirski vladar iselio je uMesopotamiju, a na njihovo mesto doveo gomilu drugih, pokorenih azijatskihplemena. Izrailj je, osim visoravni na kojoj se nalazila Samarija, postaoasirska pro -vincija. Judeja sa Jerusalimom se spasla, ali je postala vazalAsirije i svoju prividnu nezavisnost morala je placati te�kim go -di�njimdankom. Po�to je Samarija bila sna�na, nepristupacna tvrdava, Asirci nisu nipoku�avali da je osvoje. Car Fekaj zatvo -rio se u nju s ostatkom svoje vojske,ali nije se dugo odr�ao na prestolu. Uz potajnu podr�ku Tiglat-Falazara, asirskastran -ka izvr�ila je puc i ubila nesrecnog cara. Vlast je prigrabio vodazaverenika Osija, poslu�no orude u rukama asirskog vladara. Nekoliko godinaplacao je svom za�titniku danak. Ali vremenom, usled intriga Egipta,antiasirijska stranka ponovo je digla glavu i pocela na njega vr�iti pritisak dase pobuni. Osija se odlucio na taj korak posle smrti Tiglat-Falazara, godine

727. pre na�e ere. Sirija se tada digla na ustanak, koji je zahvatio i Samariju.Salmanasar V, naslednik Tiglat-Falazara, smesta je krenuo na ustanike, potukaoIzrailjce na bojnom polju, zarobio Osiju i poslao ga okovanog u Ninivu.Godine 724. pre na�e ere za -poceo je opsadu Samarije. Umro je posle dve godine,ne ost -variv�i svoju nameru. Tek je Sargon II osvojio i razorio posled -njiizrailjski bastion. Po asirskom obicaju, odveo je vi�e slojeve stanovni�tva uAsiriju i naselio ih "u Alaju i Avoru na vodi Go -zanu i u gradovima Midskim". Aopusto�ene izrailjske zemlje na -selio je me�avinom raznih plemena iz Arabije iVavilona. l novi naseljenici u Izrailju poceli su da slave Jehovu. Tada im jeasir -ski car poslao jednog jevrejskog sve�tenika, da im propoveda364 Zetwn !%psidbvs/(i

nacela Mojsijeve religije. Tako je nestalo bez traga deset Jakov -Ijevihpokoljenja, a njihovo mesto zauzela je me�avina naroda, koji su kasnije nazvanizajednickim imenom Samaricani.SUDBINA JUDEJSKOG CARSTVA. Posle ubistva Joasa, sina Ohozijina, na judejskipresto stupio je njegov sin Amasija. Potukao je Edomce ju�no od Mrtvog mora,oduzeo im kipove njihovih bo�anstava i postavio ih u dvori�tu Jerusalimskog hra-ma. Zbog toga je u prestonici izbila buna jehovista. Amasija je pobegao uLahis, gde su ga ubili zaverenici. Njegov sin Ozija, poznat i pod imenomAzarija, bio je sposoban vojskovoda i do -bar vladar. Ponovo uspostaviv�i dobreodnose s Izrailjom, pobe -dio je Filistejce, pokorio buntovna arabljanskaplemena i namet -nuo vlast Amoncima. Znatno je pobolj�ao i odbrambenu moc ze-mije jacanjem vojske i utvrdivanjem Jerusalima. Zahvaljujuci tome �to jeucvrstio svoju vlast nad Edomcima i utvrdio luku Elat, uspelo mu je da ponovouspostavi pomorsku trgovinu na Crvenom moru i da ostvari znatno blagostanje uzemlji. Pred kraj svoje vladavine do�ao je u o�tar sukob sa sve�tenicima, prisvo-jiv�i pravo prino�enja �rtava Jehovi. Da zlo bude vece, oboleo je od gube imorao je da se povuce u samocu, u okolini Jerusalima. Sve�tenici su trijumfalnogovorili da ga je Jehova tako kaznio �to je pogazio njihova prava. Njegov sinJotam vladao je samo pel godina. Za razliku od oca bio je vatreni Jehovista, alije u zemlji Judejskoj ipak bujao kult tudih idola, svetih drve -ta i kamenova.Za vreme njegove vladavine Izrailj i Damask sklopili su savez s namerom dazarate protiv Judeje. Na presto je stupio sin Jotamov, Ahaz. Kad ga je opkolilavojska izrailjsko-sirijskog saveza, �rtvovao je, kao �to znamo, svoga sina i poz-vao u pomoc Asiriju. U to vreme razvio je svoju misionarsku delatnost velikiprorok Isaija, covek obrazovan, izvanredan govo -rnik i pisac. Nadahnutim recimaosudivao je idolopoklonstvo koje se �irilo zemljom, opominjao da carstvojudejske treba da veru -je u za�titu Jehovinu i odvracao cara od saveza sAsirijom. Ali Ahaz nije poslu�ao mudroga coveka i pozvao je u pomoc stra -�nogAzijata. Posledice su bile pogubne ne samo po bratski Izrailj, vec i po Judeju.Zemlja, koju je opusto�ila tudinska vojs -ka, pala je u bedu. Riznice hrama idvorca ispraznile su se po -sle placanja danka tobo�njem spasiocu. Judeja jeizgubila svoju nezavisnost. Ahaz je oti�ao u Ninivu da se pokloni asirskom ca 36$ ru. Ogromni grad sa svojim velicanstvenim gradevinama ostavio je na njega takavutisak da je postao vatreni poklonik njegovih bogova. Naredio je da se uJerusalimskom hramu pomeri u stranu Jehovin oltar, a na njegovom mestu podigaoje �rtvenik posvecen tudim bogovima. U Davidovom gradu zavladala je modaasirske religije i kulture. Za vreme vladavine njegovog sina Jezekije pala jeSamarija. To je izazvalo potresan utisak u Judeji. Prorok Isaijaupozoravao je narod na opasnost od Asiraca i vapio: "Strele ce im bitio�tre, i svi lukovi njihovi zapeti; kopita u konja njihovih bice kao kremen itockovi njihovi kao vihor. Rika ce im biti kao u lava, i rikace kao lavici;bucace i ugrabice plen i odneti ga, i nece biti nikoga da otme." Recima punihapokalipticnog u�asa opominjao je Judeju da odbaci tude bogove i vrati se na putJehovin. Osudivao je licemerje boga -ta�a koji poste i prinose �rtve u Jerusalimskom hramu, a istovremeno ugnjetavaju uboge, nevoljnike i decu.Prvi put u istoriji Izrailja ucio je da verski obredi nemaju nikavu vrednost akoim se ne pristupa cista i pravedna srca. Pod njegovim uti -cajem car Jezekijaotpoceo je veliku akciju preporoda jehoviz -ma. Uni�tavao je sve vidoveidolopoklonstva, razbijao kamenove i sekao drveta kojima se narod klanjao pobrdima, cak i nare -dio da se izlomi bakarna zmija, izlivena po Mojsijevomnalogu. Obnavljanje jehovizma istovremeno je bilo bacanje izazova Asiriji. Jezekija je bio razuman vladar i bilo mu je jasno da ce pre ili kasnijemorati da dode do oru�anog sukoba s tom opas -nom silom. Zato je go-milao blagoi oru�je, ve�bao vojsku i utvr -dio Jerusalim izgradnjom jo� jednog pojasaodbrambenih zidina sa sna�nim ugaonim kulama. Ali je pre svega odlucio da snabde prestonicu vodom. U tom cilju naredio je da se u stenu usece podzemni

kanal kojim ce voda sa izvora Giona teci pravo u grad. Jerusalim je postaosredi�te groznicavih politickih pre -govora. Rezultat tih pregovora bilo jestvaranje saveza protiv Asirije kome su pristupili i vavilonski car Merodah-Baladan, egi -patski faraon i vladari fenickih i filistejskih dr�avica.Najvece nade saveznici su uglavnom polagali u Egipat, ali prorok Isaija, kaoobrazovan i iskusan covek, znao je da je Egipat oslabljen unutra�njim nemirima.Zato je opominjao cara Jezekiju da ne racuna na faraonovu pomoc. "Jer ce Misirciuzalud i naprazno pomagati", prekorno je ponavljao, jer je bio ogorcen �to ga navreme nisu pitali za savet. Ali stvari su oti�le predaleko, pa je366

za povlacenje bilo kasno. Uskoro je buknuo plamen ustanka u vazalskim asirskim dr�avicama. Sanherib je munjevito osvojio Vavilon, ugu�io usta-nak u Fenikiji,a zatim se okrenuo protiv egipatske vojske koja je saveznicima pohitala u pomoc,l tada se ispunilo predskazanje Isaijino. Egipcani su pretrpeli strahovit porazkod Akarona i pobegli ostaviv�i svoje saveznike na milost i nemilost sudbini.Sanherib je osvojio tvrdavu Lahis i opusto�io zemlju Judejsku, odvodeci uAsiriju stanovni�tvo zauzetih grado -va i sela. Sred po�ara i zgari�ta branio sesamo Jerusalim. Asirski car ga je opkolio vojskom i, u dva navrata, jednom prekoposlanika, a drugi put pismom, pozivao Jezekiju da se preda. Tada je ponovoistupio prorok Isaija i hrabrio svoje sunarodnike na otpor, najavljujuciprorocanskim recima da ce Jehova kazni -ti neprijatelja, l zaista, jednenoci u neprijateljskom logoru pojavio se andeo s macem i pobio stoosamdeset i pet hiljada asirskih ratnika. Sanherib je naredio povlacenje ivratio se u Ninivu. Jeru-salim je bio slobodan. Jezekija je vladao jo� neko-liko godina i stigao je da podigne Judeju iz ru�evina i zgari�ta. Brzo je zavladalo blagostanje i ljudi su slavili samo Jehovu, izbavitelja od asirskevlasti. Prorok Isaija, koji je tako tacno predskazivao bu-ducnost, u�ivao jenajvece po�tovanje, kako na carskom dvoru tako i u �irokim masama judejskognaroda. Sin Jezekijin, Ma-nasija (687-642. p.n.e.) imao je dvanaest godina kadje stidio na presto. Dvorska kamarila, koja je vladala u nje -govo ime ivaspitavala u mladosti, sastojala se od zakletih nepri -jatelja jeho-vizma. Podnjenim uticajem car je ponovo zaveo kult tudih bo-gova. Na uzvi�icama Judejskezemlje ponovo se klan -jalo kame-nim stubovima i drvecu, a u Jerusalimskom hramustajali su �rtvenici i kipovi asirskih, hananskih, moavskih i sidon -skihbogova. Najvi�e je slavljena boginja Astarta. U dvori�tu hrama �ivele su sve�tenice koje su se u njenu cast odavale rit -ualnom bludu. Verovalo se jo�i u Sunce, Mesec i planete. Pored ulaza u hram sagradene su konju�nice ukojima su dr�ani konji posveceni bo-gu sunca. U Gehinomu su bogu Molohu �rtvovana novoro-dencad, i sam car mu je prineo na �rtvu svoga sina.Istovre-meno su surovo progonjeni verni sledbenici Jehovini. Opsednutidolopoklonicom besom, Manasija se okal -jao nevinom krvlju mnogih mucenika,narocito proroka, koji su ga smelo napadali i najavljivali brzu propast Judeje. Mucenickom smrcu stradao je367 i stari prorok Isaija, prerezan napola drvenom testerom.* U borbi sjehovistickom opozicijom Manasija se oslanjao na Asiriju i postao je njen vazal.Asirija se u to vreme nalazila na vrhuncu svoje moci. Na presto je stupionajveci asirski car Asurbanipal, mudar covek, koji je izgradio velicanstvenuNinivu i u svojoj bib -lioteci sakupio hiljade tablica ispisanih klinastimpismom, najvecu riznicu pisanih dela minulih vekova. Oko godine 652. pre na�eere pobunio se Asurbanipalov brat, namesnik Vavilona, a u isto vreme digli su sena ustanak podjarmljeni asirski vazali. Manasija je bio osumnjicen za saradnju sbuntovnicima. Asirska vojs -ka upala je u Judeju i odvela ga u Ninivu okovanog ulance. Tamo je proveo u tamnici nekoliko godina i pod utiskom stra�nih do�ivlajaponovo se priklonio jehovizmu. Kad je pu�ten na slo -bodu, vratio se uJerusalim, suzbijao idolopoklonstvo i slavio samo Jehovu. Njegov sin Amon vladao

je samo dve godine. To je bio mladic koji je vaspitavan u duhu kulta tudihbogova, pa je nastojao da obesna�i poslednje poteze svoga oca i pao je od rukezaverenika jehovista. Na presto je stupio njegov sin Jo-sija, koji je vladao od

640. do 609. godine pre na�e ere. �este godine njegove vladavine Asiriju jesna�la velika nesreca. S Kavkaza se srucio nepregledni talas divljih skitskihplemena, preplavio Mediju i Asiriju, projurio kroz Hanan zaobi�av�i Jerusalim, izaustavio se na Nilu. Asirski car zatvorio se u Ninivu i tako se spasao, alidr�ava, opusto�ena najezdom, vi�e se nije mogla dici iz propasti, iako su seSkiti posle nekoliko godina vratili u svoje planinske naseobine. Josija jeiskoristio sla -bost Asirije i otpoceo groznicavu delatnost na sprovodenju korenitih dru�tvenih i verskih reformi u dr�avi. U nastojanju da kon -solidujedru�tvo, s bezobzirnom okrutno�cu iskorenjivao je sve tude kultove i odjehovizma nacinio jedinu dr�avnu religiju. U tome su ga podr�avali sve�tenici iproroci Naum i Sofonija. Trinaeste godine njegove vladavine pojavio se uprestonici veli -ki prorok Jeremija, potomak sve�tenickog roda, poreklom odprvosve�tenika Avijatara. Jeremija se odnosio blagonaklono prema reformama cara,jer su one u stvari bile uvodenje teokratskog dru�tvenog uredenja u Judeji. Alipredvidajuci da je nji -hova o�trica u osnovi uperena protiv asirskih uticaja,odvracao �Biblija cutke prelazi preko poslednjih godina njegovog �ivota. Podatak onjegovoj mucenickoj smrti nalazi se u vavilonskom Talmudu, po svojoj priliciuzet iz apokrifa Isaijino vaznesenje.368 " .**^^.>»-* l je cara od saveza s Egiptom koji ce Judeji doneti nesrecu i propast. U svojimpropovedima najavljivao je najezdu severnih na roda i razaranje Jerusalima, �tomu nije donelo popularnost me -du stanovnicima prestonice. Posle pedeset godinaidolopoklon -stva trebalo je ocistiti hram od brojnih tragova tudinskih kultovai izvr�iti popravku cele gradevine, l tada se dogodilo ne�to �to je dubokopotreslo sve verne jehoviste. Na nekom skrovitom mestu hrama nadeni su svici s tekstom zaboravljene Knjige Zakona, ili po svoj prilici Knjige zakonaponovljenih. Prvosve�te -nik Helkija procitao je knjigu potresenom caru Josiji.Ona je iz -medu ostalog predvidala te�ke kazne za one koji se ne pri -dr�avajuritualnih propisa koje je ustanovio Mojsije. Obratili su se za savet prorociciOldi, a ona je potvrdila autenticnost knjige i umirila cara, rekav�i da se uknjizi pomenute kazne ne odnose na njega, po�to je ostao veran Jehovi. Zatim jesveta Knjiga Zakona svecano procitana u dvori�tu hrama, a vernici su se zaklelida ce se pridr�avati njenih propisa. Od tog dogadaja pro -�io je pet godina. UAsiriji se podigla nova politicka bura. Posle Asurbanipalove smrti, od asirskedr�ave odvajale su se citave provincije, sa severa su nadirali Medani, a sa jugase pribli�a -vala semitska plemena Haldejci, koja su osvojila Vavilon. Godi -ne612. pre na�e ere osvajaci su zauzeli i do temelja razorili Ninivu. Asirskivojskovoda pobegao je sa ostacima vojske u Ha -ran i ^... se branio doposlednjeg coveka. Haldejski car Nabo -polasar izabrao je Vavilon za svojuprestonicu i na ru�evinama Asirije osnovao sna�nu dr�avu zvanu Haldeja ili NoviVavilon. Po�to je vec bio u poodmaklim godinama, u ratnim pohodima zamenjivao gaje sin Nabukodonosor. Faraon Neho II shvatio je kakva je opasnost pretila Egiptuod novih osvajaca, lako se ce-log �ivota borio s Asirijom, sada je resio dakrene u pomoc asirskoj vojsci koja se u Haranu pripremala za konacan obracun sosvajacem. U toj situaciji Josija se nije pokazao kao dalekovid politicar.Zaslepljen mr�njom prema Asiriji, odlucio je da prepreci put egipatskoj vojscikoja je preko Hanana hitala u Haran. Ali je u bici kod Megidona pretrpeo poraz ipao na bojnom polju pogoden strelom egipatskog ratnika. Telo mu je odvezeno u Je-rusalim i sahranjeno u carskoj grobnici. Na presto je postavljen njegov sinJoahaz. U meduvremenu faraon Neho pretrpeo je kod Harana te�ak poraz i dao se u

bekstvo. Na povratku je bez otpora upao u Jerusalim, odveo Joahaza u Egipat, ana judej 369 ski presto postavio drugog Josijinog sina, Joakima, koji mu je bio pokoran.Joakim je bio poklonik tudih bogova i proganjao je jehoviste. Za vreme njegovevladavine glavnu rec je, naravno, vodila proegipatska stranka, a Jerusalim jepostao gnezdo intri -ga protiv novovavilonske dr�ave. Prorok Jeremija fanaticnoje voleo svoj narod, pa je zlodela, korupciju, dru�tvenu nepravdu i politickoslepilo do�ivljavao kao svoju licnu tragediju. Sklon ra -zmi�ljanju u samoci,cesto je padao u apatiju i ocajanje. Ali je nastupao u javnim propovedima iupozoravao narod na pogub -ne posledice izazivanja vavilonskog kolosa. Time jenavukao gnev zaslepljenih narodnih masa, koje su jednom prilikom kre -nule da gakamenuju. U poslednjem trenutku spasla ga je inter -vencija carske vojske.Joakim je prema njemu bio neprijateljski raspolo�en. Kad je prorok svojepropovedi napisao, car je nare -dio da se odmah spale, pogoden prorocanstvimakoja najavlju -ju propast Jerusalima. Dve godine kasnije Jeremija ih je pono -voizdiktirao svome sekretaru Varuhu. Nakon prvog poraza, fa -raon Neho se ponovopripremao da povrati Siriju. Godine 605. pre na�e ere krenuo je protivVavilonaca i posle velike bitke kod Karkemi�a, na reci Oronti, do�iveo strahovitporaz. Od konacne propasti spasio ga je samo to �to je Nabukodonosor, koji jekrenuo za njim u poteru, morao da se vrati u Vavilon na vest o smrti svoga ocaNabopolasara. Nabukodonosor je vladao od 605. do 562. godine pre na�e ere. Prvihgodina carevanja bavio se sredivanjem unutra�njih prilika u dr�avi i zato jeostavio na miru Judeju. Poraz kod Karkemi�a li�io je uticaja proegipatskustranku u Judeji i Joakim je morao da placa danak novovavilon -skom caru. Posletri godine, na podstrek Egipta i ojacane pro -egipatske stranke, pobunio se iodbio da placa danak. Tada je Nabukodonosor munjevitim mar�em upao u Judeju,zauzeo Je -rusalim i odveo u ropstvo Joakima, koji je zatim negde u Me-sopotamiji nestao bez traga. Na presto je stupio Joakimov sin Joahin. Po�to jei on vodio antivavilonsku politiku, Nabukodono � �or je s ogromnom vojskomkrenuo na Judeju i poceo opsadu Jerusalima. Da li zbog nedostatka hrabrosti iliiz �elje da spase Jerusalim od razaranja, Joahin je iza�ao iz grada idobrovoljno se predao u ruke neprijatelju, s majkom, �enama, sinovima i dvorskimdostojanstvenicima. Da umilostivi pobednika, ponudio mu je sve blago i posudeod plemenitih metala iz dvorca i hrama. Ovog puta Nabukodonosor je bioneumoljiv. Sa carskom, .............!370 porodicom odveo je u Vavilon sedam hiljada istaknutih Judejaca i hiljaduzanatlija. Medu njima je bio i prorok Jezekilj. Izgnanici su naseljeni poredvelikog kanala Kebar, koji je proticao kroz grad Nipur. Joahin je u tamniciproveo trideset i sedam godina. Na slobodu ga je pustio novovavilonski car Evil-Merodah, ali je nesrecni judejski car vi�e voleo da poslednje godine svoga�ivota provede u izgnanstvu. U vavilonskom dvorcu dobio je za sebe i svojih petsinova posebne odaje, poslugu i odredeno sle -dovanje namirnica sa carevihimanja. Umesto Joahina, Nabuko -donosor je za judejskog cara naimenovao njegovogstrica Ma -taniju i dao mu ime Sedekija. Bio je to vec stariji covek, slab i netako bistar. Odmah je pao pod uticaj fanatika iz proegipatske stranke i Judejaje ponovo po�la opasnim putem rovarenja pro -tiv Vavilona. Na egipatski prestostupio je Psametih II, u koga su podjarmljeni narodi polagali velike nade.Njihovi izaslanici vo -dili su u Jerusalimu tajne pregovore, a agitatori ifanaticni jeho -visti dr�ali su po ulicama podstrekacke govore. Prorok Jeremijabio je zgranut i ocajan. Znao je da ti bezumnici guraju Judeju pravo na putpropasti, cesto je izlazio pred gomile ljudi i u vatrenim govorima opominjao ihda ne izazivaju vavilonskog ko -losa. Upozoravao ih je da suvi�e ne racunaju napomoc Egipta. "Za�to trcka� tako menjajuci svoj put? Posramice� se od Misircakako sj se posramio od Asirca", prekoravao je Judejce, podsta -knute *

ropagandom. Jerusalimska svetina omrzla ga je zato �to je govorio istinu.Dvorska kamarila koja je zagospodarila carem optu�ila ga je za izdaju idefetizam, bacila ga u tamnicu j pod -vrgla surovom �ibanju. Ali prorok je bionepokolebljiv. Cim je iza�ao na slobodu, ponovo se prihvatio svoje misije daspase voljenu domovinu. Kad je na presto stupio faraon Hofra,antivavilonski savez prestao je da skriva svoje namere. Tada je Nabukodonosorshvatio da je vreme za akciju. Brzim mar�em zauzeo je Judeju, osvojio Lahis idruge tvrdave, a na kraju je pristupio opsadi prestonice. Jerusalim se junacki branio. Na oru�je su pozvani cak i starci, �ene i deca, i robovi,kojima je obecana sloboda. Po�to je poku�avao da. spase grad i svetinju odpotpunog uni�tenja, prorok Jeremija je i dalje pozivao narod da se opameti idobrovoljno preda. Zato je opet optu�en za izdaju, a kolebljivi car Sedekija casga je vracao u tamnicu, cas pu�tao na slobodu da, krijuci od dvora, zatra�i odnjega savet. Haldejska vojska bila je pod zidinama punu godinu dana. Tadalegende371 je stigla vest da je faraon Hofra krenuo s ogromnom vojskom u pomoc stanovnicimaJerusalima. Nabukodonosor je morao da udustane od opsade i krene u susretegipatskoj vojsci. Jerusalim je bio slobodan. U gradu je zavladalo neopisivovesel -je. U radosnom uzbudenju ljudi su vikali kao mahniti, grlili se iblagosiljali egipatskog spasioca. Samo Jeremija nije delio sveop�tu radost.Znajuci snagu Nabukodonosora, nije verovao u pobedu Egipta i obuzele su ga crneslutnje. Osim toga, bogati i povla�ceni nisu ispunili svoja obecanja: nisuoslobodili sirotin -ju od dugova niti su dali slobodu robovima. U gradu su zbogtoga nastali neredi, cak i pobune prevarenih ljudi, koji su hrabro branilizidine grada. Jeremija je izgubio svaku nadu da ce uspeti da spase zaludenuprestonicu. Zato je odlucio da ode u svoj rodni grad Anatot i da pre porazasredi neka pitanja oko imovine. Tamo je kod gradske kapije uhvacen kao begunac,�estoko i�iban i bacen u tamnicu. Ali car Sedekija naredio je da ga sprovedu uJerusalim, da u svojim brigama i sumnjama potra�i od njega savet, a zatim ga jepustio na slobodu. Ubrzo je stigla vest da su Egipcani pretrpeli poraz, a malozatim novo -vavilonska vojska ponovo se pojavila pod zidinama prestonice. Opsadaje trajala jo� osam meseci. U gradu je harala glad i zaraza. Po ulicama je bilotoliko le�eva da ljudi nisu stizali da ih pokopaju. Do�lo je cak dotle da sumajke jele svoju decu koja su umirala od iscrpljenosti, gladi i bolesti. Godine

586. pre na�e ere Haldejci su izvr�ili op�ti juri� i kroz pukotine u zidina -maupali u grad. Otpoceo je krvavi pokolj stanovni�tva. Razjareni novovavilonskiratnicu ubijali su, pljackali i palili kuce. Za kratko vreme Davidov grad bio jepretvoren u prah i pepeo. Od hrama i carskog dvorca ostale su samo gomileru�evina, ogoreli ostaci zidova i patrljci polomljenih stubova. Jerusalim vi�enije postojao. Iskoristiv�i pometnju, car Sedekija s porodi -com i dvorskimdostojanstvenicima iskrao se iz grada i pobe -gao prema Zajordaniji. Vavilonskiodredi, poslati za njim u poteru, uhvatili su ga blizu Jerihona. Nabukodonosorje naredio da mu se sinovi pobiju, a njega je oslepio i poslao u Vavilonokovanog u lance. Poslednji judejski car umro je ubrzo u tam -nici. Asirskipobednik dozvolio je Jeremiji da ostane u Judeji. Jeremija je iskoristio njegovublagonaklonost da �rtvenik i kovceg zaveta iznese iz Jerusalima i sakrije ih upecini na gori Navav. Ali ti sveti predmeti nikada vi�e nisu pronadeni. Po^.....&.^.....&. m 372 mesopotamskom obicaju pocelo je iseljavanje stanovni�tva iz judejskih gradova isela. Desetine hiljada zarobljenika postrojene su u redove i povezane dugimkonopcima. Uz fijuk biceva i grubo teranje, stra�ari su ih gonili u dalekoizgnanstvo. Kolona nesrecnika mesecima se vukla po beloj pustinjskoj�ezi, obele�avajuci svoj put le�evima. Oni koji su iza�li citavi iz togmucenickog pohoda zatvoreni su u logore u blizini Vavilona. U opusto�enoj zemlji

Judejskoj ostala je samo seoska sirotinja. Dobili su na obradivanje opusto�enenjive, vinograde i vocnjake da odr�e iskru �ivota koja je tinjala. Nabukodonosorim je za namesnika postavio Judejca Godoliju, sa sedi�tem u Mispi.Prorok Jeremija �iveo je u njegovom dvorcu i preuzeo duhovnu brigu nad ostatkomjudejskog stanovni�tva. U zemlji su vladali beda i nered. Poreznici su od ratarai pastira cedili sve �to se moglo iscediti, a gradice i sela pljackali suodmetnici i ra� -bojnicke bande. Fanaticni neprijatelji Asirije vr�ili su terorubija -juci svoje sunarodnike koje su smatrali za otpadnike i oportuni -ste. Nakraju uspeli su da ubiju i samog Godoliju. Posle ubist -va pobegli su u Egipat isilom odveli sa sobom i Jeremiju. Pro -rok se nastanio u Tafnesu i osudivaosvoje sunarodnike zbog idolopoklonstva i otpadni�tva.*WWILONSKO ROPSTVO. Judejski izgnanici dr�ani su u pocetku H logorima i radili naizgradnji Vavilona i odr�avanju ka -nala i carskih imanja. S vremenom, narocitoposle Nabukodo -nosorove smrti, vracana im je i licna sloboda. Na obodu presto-nice osnivali su svoja seoca i �iveli od vocarstva i povrtarstva. Veliki brojizgnanih bavio se trgovinom i stekao prilican imetak, po�to je Vavilon u tovreme bio najva�nije sredi�te medunaro -dne trgovacke razmene. Neki su postali ifinansijski magnati i imali na hiljade robova (Knjiga Jezdrina 2, 65). Bilo je itakvih koji su dobili istaknute polo�aje u dr�avnoj administraciji i na carskomdvoru. Vavilon je bio milionska metropola, opasana dvostrukim redomodbrambenih zidina, tako debelim da se po njima moglo voziti cetvoropregom.Preko �est stotina kula bdelo je nad bezbedno�cu njegovih stanovnika. Odvelicanstvenih "As -tartinih vrata", pokrivenih bareljefom, vodila je �iroka,prava, sve *Po Talmudu, prorok Jeremija je umro u Vavilonu, gde ga je Nabukodonosor poslaonakon �to je osvojio Egipat. Ali, po hri�canskom predanju, kamenovali su ga uEgiptu njegovi sunarodnici.legende373 cana ulica, s obe strane oivicena zidom, takode ukra�enim ba -reljefom slikovima lavova. Nasred grada nalazilo se jedno od svetskih cuda: Semiramidiniviseci vrtovi, postavljeni na terasa -ma koje su se oslanjale na svodove odopeke. U Vavilonu je bilo preko pedeset hramova. Najva�niji je bio hram najvi�egva -vilonskog boga Marduka. U njegovoj blizini visoko u nebo izdi -zao sezigurat, kula od sedam terasa, stara dve hiljade godina. Na njenom vrhuprelivale su se na suncu plave kaljeve plocice malog svetili�ta u kome jeboravio Marduk. Lavirint uskih ulicica kljucao je od bucnog �ivota stanovnika.Kroz gomilu prolaznika probijali su se karavani kamila, natovarena kola ipovorke pobo -�nih hodocasnika. Ulicni trgovci vikali su koliko ih grlo nosi hva-leci svoju robu, po sokacima se razlegala zaglu�na lupa iz za -natskihradionica. U toj gunguli culi su se razni jezici, po�to su u metropolu dolaziliputnici sa svih strana sveta. Za iseljenike iz malog provincijskog Jerusalima,bacenih u sam vrtlog veliko -ga sveta, Vavilon je u isto vreme bio potresando�ivljaj i opas -nost. Mnogi od njih brzo su se otudili, dok su drugi, ne veru-juci u povratak, odlucili da se pomire s novim �ivotom i da se �to boljeuklope. Vecinu je ipak mucila bolest izgnanika: nostal -gija za rodnim krajem.Ti optimisti kao da su sedeli na svojim spremljenim zave�ljajima, zatvarali ocipred izazovima novog �i -vota i nestrpljivo cekali da Jehova pobedi Vavilon iomoguci im povratak u domovinu. Prorok Jeremija stalno im je upucivao pis -meneporuke, odvracao ih od zabluda i savetovao im da grade kuce i sade vrtove.Trezveni prorokov glas samo je produblji -vao njihovu tugu. Cesto su u gomilamasedeli na obali Eufrata i, �udeci za zavicajem, glasom prepunim bola pevu�ilisvoje setne pesme. A pesnik iz kasnijeg vremena, autor Psalma 137, ovako jeizrazio njihova osecanja:Na vodama Vavilonskim sedasmo i plakasmo opominjuci se Siona,O vrbama sred njega ve�asmo harfe svoje.

Onde iskahu koji nas zaboravi�e da pevamo, i koji nas obori�e da se veselimo:"Pevajte nam pesmu Sidonsku".Kako cemo pevati pesmu Gospodnju u zemlji tudoj?

Zerum 9(psufovs%iAko zaboravim tebe, Jerusalime, neka me zaboravi desnica moja.Neka prione jezik moj za usta moja, ako tebe ne uspa -tim, ako ne uzdr�imJerusalima svrh veselja svojega.Dok se stanovni�tvo izrailjskog carstva, koje su Asirci iselili godine 722. prena�e ere, raspr�ilo i na kraju bez traga nestalo u moru azijskih naroda, Judejcisu se dr�ali na okupu u selima i gradicima. Negovali su svoje drevne obicaje,slavili sabat i sve ostale verske praznike, a po�to nije bilo Jerusalim -skoghrama, na zajednicke molitve okupljali su se po kucama svojih predvodnika. Tiskupovi bili su zaceci buducih sinagoga. Jevrejske zajednice i dalje su imalesvoje sve�tenike, proroke i predvodnike. Pored njih pojavili su se znalci itumaci verskih knjiga koji su se prihvatili prikupljanja i sredivanja narodnogdu -hovnog nasleda. Neke svitke iseljenici su uspeli da iznesu iz zapaljenoghrama, ali je mnogo istorijskog i pravnog materijala trebalo napisati po usmenompredanju. Bila je to sledeca etapa u oblikovanju teksta Svetoga pisma, koji jekonacno sreden tek po povratku iz vavilonskog ropstva. Izgnanici su poceli da razmi�ljaju o uzrocima svoje nesrece, o�ivljavajuci istoriju. Podteretom patnje produbljivali su svoj odnos prema Jehovi. U knjigamaIzlazak (20, 5) i Zakoni ponovljeni (5, 7) on je osve -toljubivi bog, koji zagrehove predaka ka�njava njihove potomke do cetvrtog kolena. A zar Bog mo�e bititako nepravedan da jednako ka�njava i krivce i nevine? Kolektivna odgovornostnije bila u skladu s moralnim nacelima i zato je nesreca koja je za -desilajudejski narod morala imati neki dublji istorijski smisao. Odgovor na ova mucnapitanja bila je mesijanska ideja. Jehova je izabrao judejski narod da se krozpatnju ocisti od greha i da objavljuje svetu jedinog, sveop�teg covekoljubivogBoga. Glavni pobornik tih mesijanskih misli bio je prorok Jezekilj, koji je ise-Ijen u Vavilon jo� godine 597. pre na�e ere. �irio je nacelo da svaki coveklicno odgovara za svoje postupke. Tu individualnu odgovornost izrazio je ovimrecima: "Koja du�a zgre�i ona ce umreti, sin nece nositi bezakonja ocina niti ceotac nositi beza -konja sinovljega" (Knjiga proroka Jezekilja, 18, 20). Bio jeto ogroman korak napred u pravcu etickog produbljivanja monoteiz -ma i raskid sapojmom osvetoljubivog plemenskog bo�anstva.37$ Po�to je judejski narod bio predodreden za vr�enje va�ne istori -jske misije,prorok je u svojim apokalipticnim vizijama predska -zivao propast svih njegovihugnjetaca i njegov konacni trijumf u bliskoj buducnosti. Jednoga dana,propovedajuci u svome domu, saop�tio je vernicima da ga je Jehova preneo ubuduci, obno -vljeni Jerusalim. Neki tajanstveni covek vodio ga je po gradu i podvori�tu obnovljenog hrama, a Jehova ga je upozorio da sve razgleda pa�ljivo dabi mogao podneti tacan izve�taj svojim su -narodnicima u Vaviloniji. Tako jedizao moral iseljenika, pred -kazujuci im da ce se jednom vratiti u zemljuotaca, a car ce im biti potomak Davidov, koji ce kao pastir, u miru i pravdi,vecno vladati u ime Jehovino. POVRATAK. Posle Nabukodonosorove smrti novovavi -lonska dr�ava bli�ila se svome kraju. Njegov naslednik, Nabo -nid, nije bio ni sposoban vojskovoda nidobar dr�avnik. On je bio obuzet samo verskim pitanjima i starinama koje je svelikim �arom sakupljao u svome dvorcu. U te�nji da ucvrsti dr�avu oduzeo jesvim pokorenim narodima kipove njihovih bogova i nagomilao ih u Vavilonu. Timeje izazvao duboko nezadovoljst -vo medu podanicima. Posle nekog vremena postaoje potpuno nastran i, odvojiv�i se od svakodnevnih dr�avnih poslova, pre -seliose u daleki dvorac na kraju Sirijske pustinje u severnoj Arabiji. Vlast je uprestonici preuzeo njegov sin Baltazar. U me -duvremenu, nad Mesopotamiju su seponovo nadneli crni politi -cki oblaci. Godine 558. pre na�e ere stupa na presto

car An�a -na Kir. Taj malo poznati plemenski stare�ina, posle osam godi -navladavine, pokazao se kao stra�ni i genijalni vojskovoda. Po -korava Medane,zauzima njihovu prestonicu Ekbatanu i progla -�ava se za cara Persijanaca.Protiv novog osvajaca car Nabonid stvara savez, kome pored Haldeje pristupaju icar Lidije Krez, Sparta i faraon Amazis. Kir odgovara na izazov, pobeduje Krezai za kratko vreme osvaja Malu Aziju. Zatim je krenuo protiv svog glavnogprotivnika, Haldeje. Porazio ju je godine 540. pre na�e ere, a godinu danakasnije bez borbe zauzeo Vavilon. Kapiju sna�ne tvrdave �irom su mu otvorilisve�tenici boga Marduka, koji su se osecali ugro�eni Nabonidovom verskompolitikom. Ne -punih dvadeset godina posle stupanja na presto, Kir je postaovladar ogromne dr�ave, cije su se granice protezale od Indije do Sredozemnogmora. Podjarmljeni narodi Haldeje docekali su376 ga kao spasioca. Kir se pokazao kao pobednik i dr�avnik sa -svim drugoga kova.Za razliku od asirskih i haldejskih careva nije ubijao pokoreno stanovni�tvo,nije ru�io njihove gradove, niti je dozvljavao svojim vojnicima da pljackaju.�ivot u pokorenoj zemlji odvijao se normalno, trgovci i zanatlije i dalje su semirno bavili svojim poslom. Persijski car se u jo� jednom pogledu po -kazao kaocovek novoga vremena. Pokorenim narodima priznao je �iroku autonomiju i vratioim kipove njihovih bogova koji su bili odneti u Vavilon. Njegova verska ipoliticka tolerancija ispolji -la se i u tome �to je raseljenim plemenimadozvolio povratak u zavicaj i naredio da im se vrate kipovi i ritualni predmetiiz njihovih hramova koji su im bili oteti. Judejski izgnanici docekali su Kira sneopisivim odu�evljenjem. U njemu su gledali ne sa -mo oslobodioca, veci i rukuJehovinu koja ka�njava, njegovog poslanika i miljenika. Sve�tenici i prorociobjavljivali su svojim sapatnicima u ropstvu da je njihov spasilac "pomazanikbo�ji", "mesija", "izabranik" i "pastir Jehovin". Njihove nade ubrzo su seobistinile. Nepunu godinu dana posle osvajanja Haldeje, Kir je posebnimdekretom odobrio Jevrejima povratak u Jerusalim. Naredio je da im se vratesve liturgijske posude koje je Nabu -kodonosor odneo iz Jerusalimskog hrama.Vraceno im je tri -deset zlatnih zdela, hiljadu srebrnih zdela, trideset zlatnihvrce -va, cetiri stotine i deset srebrnih vrceva i hiljadu komada razne drugeliturjjske opreme. Pripreme za povratak trajale su veoma dugo. Trebalo jesrediti spisak onih koji su izrazili spremnost da napuste Vavilon i sakupiti ihu logore. Ali nisu se svi odlucili za povratak. Imucne ljude, koji suposedovali imanja i trgovacka preduzeca, ili cinovnike koji su zauzimali visokedr�avne polo -�aje, nije privlacio �ivot u osiroma�enoj, razorenoj,provincijskoj Judejskoj zemlji. Ali su svi, i siroma�ni i bogati, izda�no prila-gali za obnovu Jerusalimskog hrama, tako da su povratnici za tu svrhu sakupiliogromno blago. Za povratak je bilo spremno skoro pedeset hiljada ljudiukljucujuci �ene, decu i poslugu. Bili su to uglavnom ljudi kojima u izgnanstvunije ba� i�lo dobro, zatim rodoljubi, vatreni poklonici Jehovini, sve�tenici,proroci i potomci plemena Levijevog. Karavan koji je krenuo na daleki put bio jedug nekoliko kilometara, jer pored ljudi u njemu su nalazi -lo 736 konja, 435mazgi, 6720 magaraca i 435 kamila. Predvo -dili si ih prvosve�tenik Isus sinJosedekov, Zorovavelj sin Sala-tilov i dvanaestorica plemenskih stare�ina.Povratnici su izabrali

stari, uhodani drum trgovackih karavana. Najpre su i�li uz Eu -frat, obilazecirazvaline Ninive i stigli u Haran, odakle su vec poznatim Avramovim putemprodu�ili preko Damaska i gore Hermon do Genezaretskog jezera i na granicunekada�njeg ju -dejskog carstva. Jednoga dana medu stenama ukazale su seru�evine Jerusalima. Iznureni putnici plakali su, smejali se od radosti iupucivali Jehovi zahvalne molitve. A kad su se povratili od prvog uzbudenja,po�li su napred kao opcinjeni i glasnopevali:*

Veseli se i raduj se s nama Jerusalime sru�eni,Jer Gospod se smilova narodu svome, Jerusalime spa�eni!OBNOVA. Svakodnevni �ivot u opusto�enom Jerusalimu bio je neizmerno te�ak.Povratnici su se pre svega morali po brinuti za krov nad glavom i bar donekleukloniti kr� s gradskih ulica. Zato su tek sedmoga meseca boravka u domovinipodigli �rtvenik, a druge godine zapoceli obnavljanje hrama. Za to su doznaliSamaricani, pa su ih preko izaslanika zamolili da i oni ucestvuju u gradnji, alisu Zorovavelj i Isus odlucno odbili po nudenu pomoc. Na Samaricane, koji suposle proterivanja Izra -iljaca naseljeni u severnom Hananu, gledali su sprezrenjem, iako su i oni slavili Jehovu. Posledice odbijanja nihove pomoci bilesu veoma neprijatne. Samaricani i ostala plemena koja su zaposela ispra�njenejevrejske zemlje, s neobicnom �estinom ometali su gradnju, vr�eci oru�anenapade, ru�eci vec podignute zidove i intrigama �ireci pometnju u Jerusalimu.Obeshrabreni te�kocama i pogor�anim uslovima �ivota, Judejci su najzad prekinuli obnavljanje hrama i posvetili se svakodnevnim �ivotnim problemima. Upotrazi za nasu�nim hlebom zanemarili su religi ju i nisu vi�e brinuli o hramu.Tako je pro�lo petnaest godina. U svetu su se za to vreme dogodile velikepromene. Godine 529. pre na�e ere, u borbi s narodima koji su napadali istocnegranice njegove dr�ave, poginuo je Kir, a na presto stupio nje gov sin Kambiz.Vladao je samo sedam godina, ali je za to vre me osvojio celi Egipat i takostvorio najvecu imperiju u istoriji staroga sveta. Za vladavine sledecegpersijskog cara Darija l (522-485. p.n.e.), proroci Agej i Zaharija optu�ivalisu stanovnike

Jerusalima za nemar i privoleli ih u ime Jehovino da ponovo otpocnu obnavljanjehrama. Ali ni tada nije i�lo bez te�koca. Persijski satrap Tatnaj, pod cijomvla�cu je bio Hanan, poslao je u Jerusalim komisiju sa zadatkom da ispita skakvim pravom se Jerusalimski hram podi�e iz ru�evina. Kad su se Judejci poz-vali na Kirov dekret, zamolio je cara za uputstvo �ta treba dalje da radi.Darije je bio tolerantan covek. Na njegov zahtev pre -gledana je arhiva uEkbatani i Kirov dekret je naden. Stoga je naredio satrapu da se obnova hrama neometa i da se dosta -vijanjem grade i �ivotinja za �rtvovanje pomognepovratnicima. Gradnja je trajala cetiri i po godine. Novi Jehovin dom nicim nijepodsecao na velicanstveni Solomonov hram. Ubogi mali hram bez ukrasa bio je�alosna slika bede i propadanja zemlje. Na najsvetijem mestu, gde je nekada, utajanstvenom sjaju, pocivao zlatni kovceg zaveta, sada je zjapila praznina.Jerusalim je jo� uvek bio ogromna gomila kr�a, samo su ponegde �trcale skle-pane kucice, gde su na�li skloni�te malobrojni stanovnici.MISIJA JEZDRINA. Cetrdeset i tri godine pro�le su od obnavljanja hrama. Napersijskom prestolu nalazio se Artakserks l (465-424. p.n.e.). U Vavilonu je uto vreme �iveo Jezdra, na -ucnik i veliki poznavalac Tore. Do�ljaci izJerusalima donosili su mu veoma uznemiravajuce vesti da je judejski narod postaone -maran u ispunjavanju verskih du�nosti i da mu preti odnarode -nje, jer sepreko me�anih brakova vezuju s okolnim arabljan -skim plemenima. Jezdra je vecbio za�ao u godine, ali je ipak odlucio da ode u svoju zemlju da se suprotstavitome. Kad je do�ao da moli Artakserksa za odobrenje da putuje, bio je ve -omapredusretljivo primljen. Ne samo da mu je dao odobrenje, vec mu je iz svojeriznice ponudio mnogo zlata i srebra za ulep�avanje Jerusalimskog hrama. Jo� jei ovlastio Hananskog namesnika da starom jevrejskom povratniku isplati stotalenata srebra i snabde ga potrebnim namirnicama. Medu svojim vav -ilonskimsunarodnicima Jezdra je organizovao prikupljanje prilo -ga i sakupiv�i povelikoblago, godine 458. pre na�e ere, kren -uo na daleki put. Ne ubrajajuci �ene idecu, pratilo ga je 1576 mu�karaca koji su odlucili da se s njim vrate udomovinu. Novi povratnici stigli su u Jerusalim posle cetiri meseca. Jezdra jeenergicno poceo da sprovodi reforme za preporod Judeje. Za -prepastilo ga je ono�to je zatekao. Po�to je Jevrejki bilo malo,�^^^^........

mnogi Judejci po�enili su se kcerima Hananaca, Hetita, Filiste -jaca, Jevuseja,Amonaca, Moavaca, Egipcana i Amorejaca. cak su i sve�tenici i narodnipredvodnici imali �ene tudeg porekla. Po jerusalimskim ulicama cula se me�avinasvakojakih jezika i narecja i izabranom narodu pretila je brza propast. Jezdraje bio duboko potresen. Razderao je pla�t na sebi, u ocajanju cupao \ bradu i unezmernoj tuzi celi dan sedeo nemo. Svi koji su se bojali reci bo�je okupili suse oko njega i dugo se s njim molili. Za vreme vecernje �rtve pao je nicice predhramom i tako po -tresno plakao da su i svi okupljeni zaplakali. Jezdrinom zaslu-gom najzad je pala odluka na osnovu koje se svima koji su o�enjeni tudinkamaoduzima imanje i pravo gradanstva ako ne napuste svoje �ene u roku od tri dana.Ta surova naredba une -srecila je i rasturila mnoge porodice odvajajuci voljene�ene od mu�eva i bri�ne majke od rodene dece. Osim toga, pogor�ala je odnose sokolnim narodima koji su se osecali te�ko pogodeni prezrivim odbacivanjem svojihkceri. Judejski narod ocuvao je svoju rasnu i versku osobenost, ali je otada�iveo potpuno izolovan medu neprijateljima.MISIJA NEMIJINA. Na dvoru Artakserksa u Suzi, visoku du�nost peharnika obavljaoje Judejac Nemija. Zidine prestani -ce i dalje su bile u ru�evinama, bogati suugnjetavali siromahe i za dugove uzimali im polja, vinograde i vocnjake, pa cakpri -moravali na robovski rad njihove sinove i kceri. Zbog poreza, zelena�tva ipljacke najveci deo naroda pao je u krajnju bedu, dok su sve�tenici i bogati�iveli bezbri�no u izobilju. Lo�a vest duboko je potresla Nemiju. Danima jeplakao, tugovao, postio i molio Jehovu da se smiluje na njegove sunarodnike udomovi -ni. Persijski car je primetio da mu je peharnik nekako setan i zabrinutdok mu dodaje vino, i zapitao ga za razloge njegove tuge: "�to si lica nevesela,kad nisi bolestan? Nije drugo nego tuga u srcu". Nemija isprica svome gospodaru�ta je cuo od Ananija: "Da je �iv car doveka! Kako ne bih bio lica nevesela, kadje grad gde su grobovi mojih otaca opustio i vrata mu og -. njem spaljena?" A car mu rece: "�ta hoce�?" Posle tople molitve objasni o cemu se radi, azatim zamoli cara za odobren -je da ode u Jerusalim: "Ako je ugodno caru i akoti je mio sluga tvoj, po�lji me u Judeju u grad gde su grobovi otaca mojih da gasagradim." Artakserks je voleo svoga peharnika i poklanjao380 Zenon !](psulbvs/(imu puno poverenje. Ne samo �to mu je dopustio da ide, vec ga je naimenovao zanamesnika Judeje, dao mu pismo za cuvara carskih �uma s nalogom da mu izdaonoliko drvene grade koliko je potrebno za obnovu jerusalimskih kuca i zidina icak mu dodelio jaku pratnju od persijske pe�adije i konjanika. Nemija je stigaou Jerusalim godine 445. pre na�e ere. Tri dana u tajnosti je detaljno razgledaosru�ene zidove i spaljene gradske kapije i najzad objavio cilj svoga dolaska:"Vidite u kakvom smo zlu, Jerusalim pust i vrata mu popaljena ognjem; dajte dazidamo zidove Jerusalimske, da vi�e ne budemo rug." Grad je bio bez ikakveodbrane, ostavljen na milost i nemilost pustinjskih razbojnika i neprijateljskihplemena koja su zauzela napu�tene delove judejske zemlje. Nemija je odmahprionuo na posao. Svakoj porodici, ne iskljucujuci ni sve�tenicke, poverio jerad na jednom delu zida, a narod, podstaknut njegovim entuzi -jazmom ienergijom, �ivo se prihvatio obnove. Stare�ine Samaricana, Amonaca, Arabljana idrugih neprijateljskih pleme -na rugali su se Jevrejima, ne verujuci da cepodici zidove. Stare�ina Amonaca Tovija podsme�ljivo rece: "Neka zidaju; dalisica dode, provalice kameni zid njihov." Ali kad su zidovi bili dopolapodignuti, spopade ih bes i poce�e se spremati za oru�ani napad. Nemija se nedade zastra�iti i organizova odbranu. Razdeli graditeljima maceve, koplja,strele i �titove, rekav�i im:$Posao je velik i dug, i mi smo se rasuli po zidudaleko jedan od drugoga. Gde cujete trubu da trubi, onamo trcite k nama; Bog na�vojevace za nas." Otad je, na smenu, polovina stanovni�tva bila zauzeta gradnjoms pripasanim macevima, a druga polovina je, dan i noc, bila u pripravnosti,spremna da odbije napad. Rasporedeni du� zida, trubaci su imali zadatak dapozivaju branioce na ugro�ena mesta. Zato se napadaci nisu usudili da stupe u

otvorenu borbu, pa su resili da pribegnu lukavstvu. Pod izgovorom da hocesklapanje mira, cetiri puta su poku�ali da izmame Nemiju iz grada, a kad im tonije po�lo za rukom, nastojali su da u gradu �ire strah i po -metnju prekopotkupljenih judejskih otpadnika.^ Ali Nemija se dr�ao na oprezu i uporno jei�ao svome cilju. �itelji Jerusalima groznicavo su zidali danju i nocu, cesto nespavajuci i ne pre -svlaceci se. Posle pedeset i dva dana, zidovi su bilipodignuti iz ru�evina i prestonica je s olak�anjem mogla da odahne. A Nemija seprihvatio sredivanja dru�tvenih pitanja. Osiroma�enofyende

stanovni�tvo oslobodio je te�kih poreza i da�bina, zadovoljava -juci se samoskromnim prilozima za odr�avanje svoje kuce. Za -tim je sazvao zbor i zahtevaood bogata�a da se zakunu da se vi�e nece baviti lihvarenjem i da ce vratitisirotinji polja, vinogra -de i vocnjake koje su im oduzeli za dugove i zelena�kekamate. Ispuniv�i svoju misiju, vratio se posle dvanaest godina na cars -ki dvoru Suzi, gde je ponovo preuzeo pocasnu du�nost peha -rnika. Posle nekoliko godinaponovo je oti�ao u Jerusalim da se uveri kako se vlada judejski narod. Sogorcenjem je zakljucio da se stanje opet pokvarilo. Najvi�e ga je bolelapohlepnost sve�tenika, koji Levitima i pevacima nisu placali odredeni deodesetine koji im je pripadao, zbog cega su napustili slu�bu u hramu i poceli sebaviti zemljoradnjom. Jo� gore je bilo to �to vi�e niko nije slavio sabat.Zemljoradnici su muljali gro�de, do -nosili u_ prestonicu svoje proizvode ipazarili po gradskim duca -nima. Cak i tirskim trgovcima koji su se naselili uJerusalimu bilo je dopu�teno da trguju. Nemija je s velikom odlucno�cu zaveored u hramu i, da bi onemogucio trgovinu, naredio je da se gradska kapija uocisabata zatvara. Otkrio je da su se Judejci opet �enili tudinkama. Do�lo je dotoga da deca jz tih me�anih brakova nisu vi�e znala da govore hebrejski. Cak ijedan sin prvosve�tenika o�enio se tudinkom. Izbacen iz ravnote�e tom zarazom, koja je prodrla i u sve�tenicke krugove, Nemija je sve krivcepozvao preda se, �estoko ih grdio i prokli -njao i u nastupu besa udarao ihpesnicama i vukao za bradu. Zatim im je naredio da se zakunu da ce ostaviti �enetudinke. Sve koji se nisu pokorili naredenju, a medu njima je bio i sinprvosve�tenika, proterao je iz Jerusalima.

382 "ZAR SAM JA CUVAR BRATA SVOJEGA"* Ubrzo se pokazalo da je raspad Davidove dr�ave na Izrailj i Judeju jedna odnajvecih tragedija jevrejskog naroda. Dovoljno je navesti samo nekolikocinjenica da se u to uveri-mo. Solomon je umro godine 932. pre na�e ere. Godine

721. pala je Samarija. Izrailjska dr�avica postojala je, znaci, ne�to vi�e oddvesta godina. Judejska dr�ava, koja je protiv bratskih izrailjskih plemenapozvala Asiriju, spasla se samo zahvaljujuci tome �to je postala vazal svogtobo�njeg spasioca. Svega dvadeset godina posle razaranja Samarije asirski carpojavio se pred ^zidinama Jerusalima i samo zahvaljujuci spletu srecnihokolnosti judejska dr�ava tada nije izgubila nezavisnost. Postojala je jo� sto ipetnaest godina, to jest do godine 586. pre na�e ere, kad je Nabukodonosorrazorio Jerusalim. Razlozi te tragedije bili su veoma slo�eni. Vec znamo da su severna i ju�naplemena oduvek delili duboki etnicki i politicki antagonizmi. Za vremeSolomonove i Davidove vladavine ubla�avali su ih zajednicki dr�avni interes izajednicko versko sredi�te, hram u Jerusalimu. Izrailj je otcepljenjem istupio iiz te najva�nije zajednice i stvorio svoje vlastite kultne prestonice u Vetiljui Danu. Ta verska �izma ne samo �to je dovela do potpunog duhovnog otudenja dvekrnje jevrejske dr�avice, vec je kobno uticala na njihove unutra�nje odnose.Zamislimo za trenutak �ta se de�avalo u Izrailju. Kad je rec o sastavu

stanovni�tva te dr�avice, izrailjska plemena su jo� uvek tamo bila u manjini.Bila su pod jakim pritiskom razno

*Kainove reci, Knjiga postanja (4, 9)2.. vrsnog hananskog stanovni�tva, koje se ponosilo bogatom ver -skom i kulturnomtradicijom. Jerovoam i drugi izrailjski carevi morali su na to ozbiljno racunatii zato je �izmaticni Jehovin kult u njihovoj dr�avi dobio idolopoklonickikarakter. To se pokaziva -lo u ustanovljenju zlatnog teleta i proterivanju izdr�ave ortodok -snih predstavnika jehovizma: sve�tenika i Levita.Nemocni Izrailj nije se mogao uspe�no braniti ni od uti -caja i podrivanjasusednih dr�ava, Fenikije i Damaska. Kultovi ovih naroda pu�tali su u Izrailjusve dublje korene i u pojedi -nim trenucima izgledalo je da je jehovizam osudenna propast. Za vreme Ahavove vladavine i njegove �ene, Fenicanke Jeza -velje,borba protiv jehovizma poprimila je krvavi karakter. Do -znajemo da je vatrenapoklonica fenickih bogova progonila i ubi -jala Jehovine proroke. Tada je,istina, do�lo do ustanka pod vodstvom proroka Ilije, ali ustanak nije mogao bitiuspe�an, kad je prorok morao da pobegne iz zemlje. Tek kasnije je predvo -dnikjehovisticke stranke Juj odneo pobedu nad tudinskim kulto -vima. Ali to je bilasamo privremena pobeda, jer se i on, �eleci verovatno da dobije podr�ku vecinepodanika, ubrzo priklonio idolopoklonstvu. Cak je i Jerovoam, prvi car Izrailja,koga je na presto dovela jehovisticka stranka proroka Ahije, izvr�io versku�izmu. Uop�te uzev�i, ako iz tog ugla pogledamo na istoriju Izrailja, sa cudenjem cemoutvrditi da Biblija optu�uje njegove careve za kult tudinskih bogova iliprecutkuje njihovu versku de -latnost, �to takode ima svoje obja�njenje.Drukcije govoreci, me -du njima nije bilo nijednog vernog jehoviste koji bizaslu�io po -hvalu redaktora istorijskih biblijskih knjiga.Kako je to pitanje izgledalo u Judeji? Izgledalo je da bi zemlja, odsecenaplaninama od susednih uticaja, s prete�nom vecinom jevrejskog stanovni�tva i stradicionalnim kultnim pred -metom, kovcegom zaveta, trebalo da predstavlja oslonac Mojsijeve religije. Ali i tamo se kult tudinskih bogovasna�no si -rio. Osam judejskih careva Biblija optu�uje za idolopoklonstvo ili zaproganjanje jehovinih sve�tenika. Ahaz je bogu Molohu pri -neo na �rtvu svogasina, Joas je ubio sve�tenika Zahariju zato �to mu je prebacio idolopoklonstvo,a Manasija je zapoceo krvave progone jehovista.l pored svega, jehovizam je u Judeji bio daleko �ilaviji. Zahvaljujuci takvimcarevima kao �to su bili Asa, Josafat, Jotam,384 Zenon !%psidovs/(iJezekija i Josija, Mojsijeva religija uvek se obnavljavala, dok se na kraju nijeizborila za prevagu nad tudinskim bogovima. To se dogodilo narocito zahvaljujucicaru Josiju, koji je izvr�io duboke verske reforme i povratio pravne normesadr�ane u knjizi Zakoni ponovljeni. Obe dr�avice bile su potresane dugo-trajnim i te�kim verskim ratovima. Da zlo bude vece, ti ratovi suhiljadostrukim nitima bili vezani za politicke medunarodne sile. U Samariji iJerusalimu borile su se o prevlast stranke koje su tra�ile oslonac ili u Siriju,ili u Asiriju, ili u Egiptu. Na taj na -cin, Izrailj i Judeja postali su igrackau politickim igrama koje su im na kraju donele propast.Pogor�avale su se i unutra�nje dru�tvene prilike. Kako to obicno biva,neprestani ratovi, bratoubilacke borbe, revoluci -je, dinasticki prevrati iverski neredi ne samo �to su prouzroko -vali anarhiju u obe zemlje, vec suprodubljivali i klasne razlike. Pod te�kim teretom poreza i dugova, �irokenarodne mase sve vi�e su siroma�ile, dok je mali broj privilegovanih gomilao sveveca bogatsva. Pojavili su se mudraci kao Amos, Jeremija i Ne -mija, koji suosudivali ugnjetavanje, lihvarstvo, izrabljivanje i su -rovost bogata�a, ali,kao �to znamo, pouke, propovedi i poziva -nja ljudi da se poprave nezaustavljaju tok istorije.Komentar za te prilike mo�e biti vec pomenuto pismo izrailjskog seljaka nadenogodine 1960. u blizini palestinkog na -seljaf^ison Lesion. Po mi�ljenju naucnika

ono potice iz VII veka pre na�e ere i sastoji se od cetrnaest redova tekstanapisanog na komadima razbijenog krcaga. Pismo je o�teceno i ima praz -nine, alije njegov sadr�aj sasvim jasan. Seljak, koji je upravo zavr�io berbu, podnositu�bu svome knezu da mu je ubirac po -reza oduzeo ogrtac, iako za to nije imaonikakvog osnova. Ako uzmemo u obzir cinjenicu da je ogrtac ubogim Izrailjcimaslu�io i kao pokrivac, razumecemo bezobzirnost tada�njeg poreskog si -stema.Ogrtac je verovatno bio jedina imovina seljaka kome je nanesena nepravda.Ali s vremenom su cak i bogati ljudi postali �rtve rato -va i politickih nemira.Zemlju su pusto�ili razni osvajaci, a visoke namete, koje je trebalo placatisusednim silama, pokrivali su oni koji su jo� imali zlata i srebra, po�to se izosiroma�enog naro -da ni�ta vi�e nije moglo iscediti. l pored toga �to je zaveoteror u dr�avi, krvavi uzurpator Menajim morao se osloniti na Asiriju da bi seodr�ao na vlasti. Tiglat-Falazar III zahtevao je za tu10C legende

uslugu stravicnu sumu od hiljadu talenata srebra. Menajim je do�ao do nje nataj nacin �to je uzimao od bogata�a po pede -set sikala srebra. Po�to je talenatvredeo tri hiljade sikala, ispla -tio je svome za�titniku tri miliona sikalasrebra. Kad tri miliona podelimo sa pedeset, znaci da je �ezdeset hiljadaimucnijih ljudi moralo prilo�iti znatan iznos za odr�avanje na prestolu krvavoguzurpatora.U svetlu tih cinjenica postaju nam razumljivi neprestani dvorski pucevi,careubistva i dinasticki prevrati u Izrailju. l u Ju -deji su se, dodu�e,de�avala careubistva i dvorski pucevi, ali je u njoj sve vreme vladala jedna,Davidova dinastija, dok se u Izrailju u toku 230 godina izmenjalo devet carskihdinastija koje su uzurpatori nasilno osnivali.Dinasticko rivalstvo izmedu vladara Izrailja i Judeje kao i borba sve�tenika zaprevlast oslabili su obe dr�avice i bili u potpunoj suprotnosti s interesimanaroda. De�avalo se, dodu�e, da dva cara �ive i u slozi, ali takvi slucajevibili su retki i pre su imali karakter politickih manevara i nikako nisuproisticali iz patriotskih pobuda. Dva carstva uglavnom su vodila medusobneistrebljivacke ratove i nisu se ustezala da dovedu u Hanan svoje najljucevekovne neprijatelje, samo da pobede protivnika.Dovoljno je navesti tri primera da se prika�e to stanje stra�nog politickogslepila. Izvr�ilac otcepljenja, Jerovoam, bio je bez sumnje egipatski placenik.Neposredna posledica njegove pobune bila je ta �to je faraon Sisak l pet godinaposle Solo -monove smrti opusto�io Hanan i odneo sve blago Jerusalimskog hrama,l car Izrailja Joas opljackao je Jerusalimski hram i deli -micno poru�io gradskezidine. Car Izrailja Fekaj sklopio je savez s Damaskom. Da bi prinudio Judeju dapristupi antiasirijskoj ko -aliciji, krenuo je sa saveznikom protiv judejskogcara Ahaza, opusto�io Judeju i poceo opsadu Jerusalima. Tada je Ahaz, kao �tosmo vec pomenuli, po cenu citavog blaga Jerusalimskog hrama doveo u Hananasirsku vojsku. Ta samoubilacka politika morala je pre ili kasnije da dovede dopropasti celog jevrejskog naroda.Dok se deset izrailjskih plemena bez traga rasplinulo u etnickom kotluMesopotamije, za Judejce takozvano vavilonsko ropstvo i nije bilo pravorobovanje, vec preseljenje, u mnogim slucajevima cak i povoljno u materijalnompogledu. Osim toga, istorija je prema njima bila blagonaklona. Jo� prve godinesvoje

2Q/~vladavine persijski car Kir dozvolio im je da se vrate u domovi -nu. Prvi talaspovratnika krenuo je na put u prolece godine 537. pre na�e ere, to znaci da jeizgnanstvo trajalo nepunih pedeset godina.Ali bez obzira na tako kratak vremenski period, mnogi Judejci uspeli su da seokuce u tudini i odbili su da se vrate. Bili su to razni ljudi: bogati trgovci,

zemljoradnici i zanatlije, koji su za novu domovinu bili vezani interesima, alii brojni predsta -vnici u Vavilonu rodenih pokoljenja, ciji religiozni �ar nijebio ta -ko jak kao njihovih otaca. Ali niko nije bio ravnodu�an prema svojojdomovini, i kao �to znamo iz Biblije, svi su dare�ljivo pri -lagali za obnovuhrama. Oni koji su ostali u emigraciji �iveli su u takozvanoj dijaspori, tjrasejanju, cuvajuci svoje stare obicaje i obrede.Nema sumnje da su se za povratak prijavili pre svega siroma�ni ljudi, sve�tenicii Leviti. Morali su to biti vatreni sled -benici Jehovini, predstavnicinajkonzervativnijeg dela Mojsijeve religije, koje nije upla�io daleki naporniput i ubogi �ivot u ru -�evinama Jerusalima. Tako se u Judeji stvorila izuzetnakonce -ntracija ortodoksnih jehovista. Tacno je receno da su se Judejci iselilikao narod, a vratili kao verska zajednica.Ta cinjenica nam obja�njava gotovo sve �to znamo iz Knjige Jezdrine i KnjigeNemijine. U novom judejskom dru�tvu pre svega*Dada u oci nesumnjiva dominacijareligije i sve�teni -ka. To je Dilo pravo teokratske dru�tveno uredenje sprvosve -�tenikom na celu. Uz njega je stajalo savetodavno telo sasta -vljeno odpredstavnika aristokratije, takozvani "savet stare�ina", od koga je kasnijenastala stalna institucija Sanhedrin. Ali teo -kratski poredak nijeobezbedio narodu demokratsku ravno -pravnost.Sve�tenici su vr�ili finansijske zloupotrebe, narodne ma -se bile su izlo�ene ugnjetavanju, izrabljivanju i lihvarenju od strane imucnih slojeva.Nemija, koji se, iako vec u godinama, prihvatio misije da ucini kraj svim timzloupotrebama, ovako opisuje te odnose:"l stade velika vika ljudi i �ena na bracu njihovu Judejce.Jer neki govorahu: nas i sinova na�ih i kceri na�ih ima mnogo; da dobavimo �itada jedemo i ostanemo �ivi.Drugi opet govorahu: da zalo�imo polja svoja i vinograde i kuce da dobijemo �itau ovoj gladi.legende387 Jo� drugi govorahu: da uzajmimo novaca na polja svoja i vinograde za danakporeski.A telo je na�e kao telo brace na�e, sinovi na�i kao nji -hovi sinovi, i etotreba da damo sinove svoje i kceri svoje u roblje, i neke kceri na�e vec surobinje, a mi ne mo�emo ni�ta, jer polja na�a i vinograde na�e dr�e drugi.Zato se rasrdih vrlo kad cuh viku njihovu i te reci.l smislih u srcu svom i ukorih knezove i poglavare, i re -koh im: vi mecetebremena svaki na brata svojega.Hajde vratite im danas polja njihova i vinograde i masli -nike i kuce i �to imna stotinu uzimate od novca i �ita i vina i ulja.A preda�nji upravitelji koji bejahu pre mene bejahu te�ki narodu uzimajuci odnjega hleba i vina osim cetrdeset sikala re -bra, i sluge njihove zapovedahu ponarodu..." (Knjiga Nemijina, 5, 1-7, 11, 15).S ugnjetavanjem i ekonomskim zloupotrebama vlasto -dr�aca �irila sedemoralizacija i ravnodu�nost prema pitanjima koja se ticu naroda. Mu�karci i�ene stupali su u brakove s pri -padnicima susednih, rasno tudih naroda, deca iztih brakova ce -sto nisu vi�e ni govorila hebrejski, a po ulicama Jerusalimaculi su se tudi jezici. Uz to, mnogi povratnici prihvatili su aramejski jezik,koji je sve vi�e preovladivao u Vavilonu. Kratko govoreci, Judejcima je pretilaopasnost odnarodenja.Zahvaljujuci Jezdri i Nemiji, reakcija na te pojave bila je neobicno sna�na. Onisu doneli stroge zakone o braku. Jevreji koji su se o�enili tudinkama morali sunapustiti svoje �ene i de -cu ili i sami otici iz Judeje. Jevrejski istoricarJosif Flavije pomi -nje nekog Manasiju, Jevrejina visoka roda, koji se nadao dace biti naimenovan za prvosve�tenika, ali je bio odbacen jer mu je �ena bilatudinka. Tada ga je vladar Samarije postavio za naj -vi�eg sve�tenika hrama koji

je podigao na brdu Garizim. Tamo mu se prikljucio veliki broj sve�tenika iLevita koji su sbog istih razjoga morali da napuste Jerusalim.Te�nja za potpunom izdvojeno�cu od okolnih naroda iz -vr�ila je dubok idalekose�an uticaj na jevrejsku religiju. Religija je postala orude �ovinistickepolitike, stega koja je trebalo da dr�i u pokornosti malobrojni jevrejski narodda ne izgubi svoju posebnost. Sve pojedinosti �ivota bile su uredene preciznimritu -alnim propisima. Za vreme sabata niko nije smeo da krene na388 dalji put, pa ni da ubere klas �ita kad je bio gladan. Cak je bio greh izvlacitimagarca kad padne u jamu. Jevrejski pisci navode trideset i devet poslova kojeza vreme sabata nije bilo dozvolje -no obavljati. Svi koji su se protivilisve�tenicima i nadzoru nad ritualima iselili su se iz Judeje.Taj jalovi verski formalizam podsecao je na feti�izam i ocigledno je slu�iosve�tenicima za odr�avanje teokratske vlasti nad judejskim narodom. Zbog toga jeMojsijeva religija postala be�ivotna i li�ena dubljeg etickog sadr�aja. Nasrecu, postojala je u jevrejskom dru�tvu i druga verska struja, ciji supredstavnici bili proroci.Biblija sadr�i knjige �esnaest proroka od kojih najveci znacaj imajuprorocanstva Amosova, Isaijina, Jeremijina i Jeze -kiljeva. lako je neke od njihnarodno predanje obdarilo natpriro -dnom cudotvornom moci, iz toga nikako neproizlazi da su oni legendarne licnosti. Ali je sigurno da knjige koje impripisuje Bi -blija nisu uvek iza�le ispod njihovog pera. Na osnovu lingvisti-ckih ispitivanja danas vec znamo da su te knjige samo antologi -je, u najboljemslucaju sastavljene od autenticnih odlomaka nji -hovih tekstova ili od tekstovanepoznatih autora iz raznih veko -va. Prema tome, slobodni smo reci da subiblijske knjige pro -roka zajednicka svojina jevrejskog naroda i predstavnikaideja koje su ga zaokupljale jo� od VIII veka pre na�e ere.Broroci nisu imali niceg zajednickog s vracima koji su lu -tali po �emlji, iakosu predstavljali konacnu sublimaciju vekovne tradicije religioznog vracarstva.Razlikovali su se od njih pre svega po tome �to im propovedanje nije biloprofesija i �to nisu �iveli od proricanja buducnosti. To su bili mudraci,narodni uci -telji, dru�tveni i politicki radnici i propovednici religioznekonce -pcije vi�eg reda, zasnovane na licnoj moralnoj odgovornosti co -veka predBogom. Isaija je bio imucan zemljoradnik, Amos pa -stir, Jeremija potomakaristokratskog sve�tenickog roda, a Jeze -kilj sve�tenik u Jerusalimskom hramu.Svi oni su bili uvereni da im je Jehova poverio znacajnu versku i dru�tvenumisiju.' Njihova velika zasluga bila je u tome �to su pre svega isticali etickevrednosti jevrejske religije. Amos je upravo propo -vedao da ga se u jehovinomkultu malo ticu rituali i ceremoni -je i da je su�tina u tome da ljudi u du�ibudu pravedni i bogobo -ja�ljivi. Prorok Mihej je tu misao jo� uprostio,propovedajuci da Jehova pre svega tra�i od coveka da bude dobar, pravedan i389 milosrdan. Prorok Isaija je od Jehove najzad ucinio Boga celog covecanstva,dakle pripisuje mu vec sasvim jasno univerzalne osobine. Po njegovom shvatanju,Izrailjci su zaista bili izabrani narod, ali izabran samo zato da celomcovecanstvu donese do -bru vest i na taj naci omoguci spasenje sveta. Tamesijanisticka ideja bila je ne�to sasvim novo i stvaralacki je delovala na mi-sao prvih hri�canskih zajednica.Zanimljivo je da neki naucnici u produbljenoj monote -istickoj koncepciji kojase provlaci kroz knjige proroka otkrivaju uticaje iz vremena vavilonskogropstva. Jevreji su verovatno mo -rali osecati naklonost prema persijskimsledbenicima Zaratustre, koji je propovedao da na svetu deluju dve sile koje semedu -sobno bore: bog svetlosti Ormuzd i bog zla Ahriman. Kult Or -muzdanesumnjivo ima mnogo zajednickog s jehovizmom. Per -sijanci, kao i Jevreji,nisu priznavali kultne idole, cime su osvoji -li simpatije ikonoplastajehovizma. Sve na�e dualisticke religio -zne koncepcije Boga i sotone, neba i

zemlje, svetlosti i mraka, poticu iz persijskog doba: Jevreji su ih preuzeli uvreme ropst -va i predali ih potom ranome hri�canstvu.Ideje proroka bile su, dakle, veoma revolucionarne. U propovedima tih mudracareligija je prestala da bude op�ta insti -tucija i postala je licna stvarsvakoga coveka. Po njima, Jehova ne pridaje znacaj spolja�njim formama kulta irituala, vec tra�i moralnu cistotu, po�tenje, pravednost i dobrotu. Aristotel jepi -sao da bi bilo cudno kad bi neko rekao da voli Boga. A upra -vo to supropovedali neki proroci i tom svezom mi�lju zapoceli novu eru verskog �ivotanaroda. Logicna posledica tih uzvi�enih etickih nacela bila je o�tra kritikadru�tvenih odnosa u Izrailju i Judeji. Proroci su osu -divali dru�tvo zbogotpadni�tva, moralnog pada i korupcije. Ca -revima su prebacivali zlocine iraskala�an �ivot, a jevrejskom dru�tvu prorokovali propast i patnju ako se nevrati na put istine.Kao �to smo vec vi�e puta utvrdili, postojale su ozbiljne osnove za kritiku. Doksu bogata�i �iveli u istocnjackoj rasko�i, narodne mase postajale su svesiroma�nije. Carevi su stanov -ni�tvo gonili na prisilni rad na gradnji hramova,palata i tvrdava, a oni su �iveli u luksuznim dvorcima, okru�eni brojnom poslu-gom i nalo�nicama. Ropstvo je u Hananu postojalo od pamti -veka, ali tek uvreme careva i posle povratka iz vavilonskog ropstva �iroko je primenjivanorobovanje za dugove. Ratni tro ^...^&^ 390 Zenon %osufovs/(i�kovi padali su na seljake i na kraju ih doveli do propasti. Ugnjetavanjesirotinje i samovolja bogata�a, porezi i zadu�iva -nje kod lihvara produbljivalisu bedu radnih masa i bogatili imu -cne slojeve. Prorok Isaija u ocajanjuuzvikuje: "Te�ko onima koji sastavljaju kucu s kucom, i njivu na njivunastavljaju, da vec ne bude mesta i vi sami ostanete u zemlji" (Knjiga prorokaIsaije, 5, 8).Proroci su bili i dalekovidi politicari. Tako, na primer, Isa -ija odvraca caraAhaza od dovodenja Asiraca u pomoc protiv izrailjsko-sirijskog saveza. Jeremijapo cenu �ivota o�tro istupa protiv politickih fanatika, koji su, racunajuci napomoc Egipta, podsticali Judejce protiv Haldejaca; cak i za vreme Nabukodo-nosorove opsade Jerusalima nagovarao je Judejce na predaju. Dogadaji su ubrzopokazali kako je njegovo stanovi�te bilo is -pravno i razumno.Ti duhovni predvodnici, propovednici, nadahnuti vizionari i veliki pesniciizra�avali su sve ono �to je u jevrejskom naro -du bilo najvrednije. Njihovimoralni ideali, verske koncepcije i po -zivanje na dru�tvenu pravdu, izvr�ili su neprolazan uticaj na evropsku kulturu dva sledeca milenijuma.Biblijska istorija Izrailja i Judeje svodi se na hronicarsko nabrajanje careva ina ocenu njihove vladavine s gledi�ta jeho -vizma. 11 mnogim slucajevima nedoznajemo �ta ih je navelo na ovakav,^ ne na drukciji postupak, ne shvatamopoliticke i psi -holo�ke motive ratova, ugovora o prijateljstvu i diplomatskih poteza. Biblijski tekst obave�tava nas samo o tome kad su poje-dini carevi vladali. Kratko receno, biblijska istorija sastoji se sa -mo od kratkih hronicarskih zapisa, li�enih pragmaticne povezanosti.Na srecu, istorija dveju jevrejskih dr�ava tesno je pove -zana s istorijomvelikih sila, Mesopotamijom i Egiptom. U Vavi -loniji i Asiriji, unovovavilonskoj haldejskoj dr�avi i u Egiptu sa -cuvale su se ogromne arhive sdokumentima i natpisima u grob -nicama, na stenama i u hramovima. U tekstovimakoji se od -nose na istoriju pomenutih dr�ava, otkriveni su mnogi podaci kojibacaju iznenadujuce svetio na dogadaje u Izrailju i Judeji.Zahvaljujuci tim otkricima, metodom korelacije moguce je bilo objasniti ne samodotad nepoznate uzrocne veze mnogih biblijskih podataka, vec i utvrditi da su tipodaci uglavnom tacni. �ta vi�e, mogle su se cak pribli�no proracunati godinevladavine

391 izrailjski i judejskih careva kao i va�ni datumi u istoriji jevrejskog naroda.Za lak�e razumevanje tog problema vredi navesti jedan od lak�ih primera takvogpreracunavanja. Biblija ka�e da je Kir jo� prve godine posle osvajanja Vavilonadopustio Jevrejima da se vrate u Jerusalim. Zahvaljujuci proracunima izvr�enimna os -novu persijskih dokumenata, znamo da se to dogodilo krajem godine 539.pre na�e ere. Po�to su se iseljenici nekoliko mese -ci pripremali za put, prvitalas povratnika nije mogao da krene za Jerusalim pre proleca godine 537. prena�e ere. U na�oj prici ne bi imalo smisla ponavljati maglovita i lakonska biblijskasaop�tenja^ bez pozivanja na bogati materijal koji nam pru�a arheologija.Citalac ne bi stekao potpunu sliku o jevrejskoj istoriji, ne bi shvatio njenuuzrocnu povezanost s politikom susednih velikih sila.Zato je poglavlje koje se odnosi na dva jevrejska carst -va me�avina sastavljenaod podataka iz raznih istorijskih izvo -ra. Oslanja se uglavnom na prvu i druguKnjigu o carevima i dopunjeno podacima iz Knjige Jezdrine, Knjige Nemijine iknji -ga proroka Isaije, Jeremije i Jezekilja, a sadr�i i podatke iz sa -cuvanihsvedocanstava Mesopotamije i Egipta.Arheolo�ka otkrica izvr�ena u Egiptu i Mesopotamiji na zapanjujuci nacinpotvrduju verodostojnost i tacnost pomenutih biblijskih tekstova. Tih otkricaima tako mnogo da se ovde ne mogu sva navesti. Zato cemo se ograniciti samo naneka naj -va�nija i najneverovatnija.Biblija govori da je pet godina posle podele jevrejskog carstva faraon Sisakupao u Judeju i opljackao Jerusalimski hram. U ru�evinama hrama u Karnakuotkriven je bareljef na kome je ovekovecen taj pohod. Na njemu vidimo egipatskogbo -ga Amona kako vodi na konopcu 156 jevrejskih zarobljenika. Svaki od njihpredstavlja jedan od gradova koje je Sisak osvo -jio i opljackao. Iz spiska tihgradova doznajemo zanimljiv poda -tak koji Biblija sasvim precutkuje. Ispada dafaraon u pljacka -�kom �aru nije po�tedeo ni svoga �ticenika cara Jerovoama i daje pusto�io i zemlje novoosnovanog izrailjskog carstva.Najveci car Izrailja, Amrije, pokorio je zemlju Moavsku i cetrdeset godina posletoga izvlacio od svoga vazala ogroman godi�nji danak od sto hiljada ovnova. Zavreme Joramove via -davine, car moavski Misa digao je bunu protiv Izrailja iprestao da placa nametnuti danak. Tada je Joram u savezu s carem392 Zenon 3(psit£ovs/<iedomskim i carem judejskim krenuo protiv pobunjenika. Biblija tvrdi da susaveznici potukli cara Misu i potpuno opusto�ili nje -govu zemlju.Zato je cudno izgledala primedba da pobednici "brzo oti -do�e odande i vrati�ese u svoju zemlju" (Druga knjiga o care -vima, 3, 27).Tu tajanstvenu napomenu razjasnila je tek arheologija. Godine 1868. nemackimisionar F. A. Klajn otkrio je istocno od Mrtvog mora ogroman kamen od plavogbazalta s urezanim nat -pisom na moavskom jeziku. Za taj dragoceni spomenikKlajn je ponudio Arabljanima cetrdeset dolara. Pre nego �to je kupovinaizvr�ena, doznale su za to francuske vlasti i ponudile vlasniku hiljadu i petstotina dolara. Tada su Arabljani do�li do zakljucka da taj kamen mora imatineku magicnu moc. Potpalili su ispod njega vatru i polivali ga vodom sve dok senije raspao na ko -made, koje su zatim prodavali kao amajlije. Samo ulaganjemogromnog truda i sredstava francuski arheolozi uspeli su da ih otkupe i ponovosastave dragoceni kamen. Danas se on nalazi u Luvru.Iz natpisa na njemu proizlazi da je Misa u pocetki stvarno trpeo poraze, izatvoriv�i se u tvrdavu Kiraraset, da bi umilostivio boga Hemosa, prineo mu na�rtvu svoga sina. U sledecim redovima natpisa pobedonosno saop�tava da je razbionapadace %ko da "Izrailj zauvek propade".Kao �to iz ovoga vidimo, pobedom se razmecu obe stra -ne. Po�to Joram nijekonacno pokorio zemlju Moavsku i, kao �to Biblija priznaje "vratio se u svojuzemlju", mo�emo smatrati da je taj rat stvarno bio ru�ilacki, ali ipak nije

doneo re�enje. Misa je utoliko bio u pravu �to se tada zaista oslobodio dugogo-di�njeg ugnjetaca.U Bibliji nailazimo na dogadaj koji je dugo vremena bio potpuno nerazumljiv. CarAhav naneo je vladaru Damaska Ven-Adadu strahovit poraz i zarobio ga. Ali uprkosonda�njim obica -jima nije ga ubio niti je opusto�io njegovu prestonicu.Naprotiv, obhodio se prema njemu veoma blago, posadio ga na svoja ko -la, nazvaoga bratom, sklopio s njim mir i pustio na slobodu.Osecalo se da se iza te velikodu�nosti, neobicne za Ahava i onda�nja vremena,mora skrivati neka tajna.Zagonetka je re�ena kad je otkriven natpis asirskog cara Salmanasara III (859

825. god. p.n.e.). Vladar mocne dr�ave sa op�tava da je odneo pobedu nad savezom dvanaest careva medu kojima su bili iVen-Adad i Ahav. Pobiv�i dvadeset i pet hiljada neprijateljskih vojnika, poceoje opsadu Damaska, ali oci -gledno nije zauzeo grad, jer se vratio u Ninivu ipet godina nije zapocinjao nove ratove. Iz teksta njegovog natpisa mo�emo za-kljuciti da je rat ostao nerazre�en. Damask je uspeo da se od -brani, dok seAhav povukao iz borbe s velikim gubicima, ali nije bio pobeden.U svetlu tih novootkrivenih cinjenica, biblijski zapis po -stao je jasan. Ahavje morao biti svestan sve vece moci Asirije. U takvim uslovima nije bilo unjegovom interesu da Sirija, pred -stra�a Izrailja protiv buduceg asirskognapada, bude uni�tena. Kao dalekovidi dr�avnik, izabrao je jedinu razumnupolitiku: sa -vez s pobedenim protivnikom. Ali to nije bio cvrst savez, jer kadsu se Asirci vratili u svoju zemlju, stari sporovi izmedu Izrailja i Sirijeponovo su buknuli i Ahav je poginuo u jednom od broj -nih okr�aja.Najvece uzbudenje u naucnom svetu izazvao je takozva -ni "crni obelisk", koji jeengleski arheolog Lejard godine 1846. otkopao iz ru�evina asirskog grada na brduTel Nimrud. Sve strane tog cetvorougaonog stuba od crnog bazalta pokrivene subareljefima i natpisima s klinastim znacima. Na jednoj strani vidi se lik caraSalmanasara III sa svojom svitom. Povorka robova nosi mu skupoceno blago:slonovu kost, bale tkanina, cupove i kotarice, a na drugom mestu vodi mu nakonopcima �ivotinje: slonove, kamile, antilope, majmune, bikove i legendarnogjed -noroga.Jo� jedan bareljef prikazuje Salmanasara. Car gordo sto -ji, a pred nogamaponizno mu se klanja neki dostojanstvenik u bogato vezenom plastu.Tek posle nekoliko godina natpis je uspeo da procita Englez Ravlinson. l tada seispostavilo da je taj ponizni lik iz -railjski car Juj, koji je ubio Ahava iJezavelju. Natpis ispod te scene ovako glasi: "Danak cara Jaui iz Bit Humri (tojest iz car -skog doma Amrijevog): srebro, zlato, zlatna ca�a, zlatne cinije,zlatni pehari, zlatna vedra, olovo, carsko �ezlo i balsamovo drvo,dobijeno od njega." Iz drugog teksta vidi se da je Juj uru -cio danak osamnaestegodine Salmanasarove vladavine, to jest oko 842. godine pre na�e ere.394 Biblija precutkuje cinjenicu da je Juj bio asirski vazal. Ali je asirski natpisotkrio razlog zbog cega je car Damaska upao u Izrailj i opusto�io njegovegradove. To je bila odmazda za to �to je Juj izdao antiasirijski savez sklopljens Aramejcima i, kad je izbio novi rat sa Salmanasarom, dobrovoljno se predaoAsir -cima plativ�i ogroman danak u zlatu i srebru. Posledice te ku -kavickepolitike bile su kobne. Posle dugih i �estokih borbi s Damaskom, Izrailj je zavladavine Joahazove pretrpeo potpun poraz, a njegova silna vojska prinudno jesvedena na pedeset konjanika, deset bojnih kola i deset hiljada pe�aka."Crni obelisk" nam je tako pokazao koliko je bila kratko -vida i pogubnapolitika izrailjskih uzurpatora. Sirija, izdata od svoga saveznika, protivmocne Asirije morala se boriti sama i bila je pobedena. Oslabljen borbama sasvojim prirodnim savez -nikom, Izrailj je na kraju postao plen Sargona II.Samarija je ra -zorena, a deset izrailjskih plemena odvedenih u Mesopotamiju,nestalo je u izgnanstvu bez traga.

Sargon se u Bibliji pominje samo jednom i to u vezi s pobunom u gradu Azota.Osvajac Samarije pojavljuje se anoni -mno, kao "car Asirski". Te�ko je bilopretpostaviti da je tu rec o Sargonu, pogotovu �to se tri stiha pre toga pominjeSalma -nasar. Tek je otkrivanje natpisa na zidu carskog dvorca u Hor -sabadu ucii4o sumnjamakraj. Pokazalo se da je Salmanasar zaista otpoceo opsadu Samarije, ali je umroposle godinu dana. Grad je osvojio tek njegov naslednik Sargon posle dve godinesvoje vladavine, to jest posle trogodi�nje opsade. Na osnovu tih podataka moglose utvrditi da je Samarija pala godine 721. pre na�e ere. U tome natpisu Sargonsaop�tava: "Opsedah i osvo -jih Samariju i odvedoh u ropstvo dvadeset i sedamhiljada dve stotine i devedest stanovnika. Nacinih od njih carski korpus, odpedeset bojnih kola... grad obnovih i ucinih ga lep�im no �to je bio. Naselih galjudima iz zemalja koje osvojih. Postavih im namesnika i nametnu danak kakavplacaju svi podanici Asirije."Biblija u tri navrata istice rasko� koja je navodno vladala u carskom dvorcu uSamariji. U Prvoj knjizi o carevima (22, 39) citamo da je Ahav sagradio kucu odslonove kosti. Amos proro -kuje (Knjiga proroka Amosa, 3, 15): "l udaricu kucuzimnu i let -nju kucu, i propa�ce kuce od slonove kosti, i nestace velikih ku-ca, govori Gospod." Najzad, u Psalmu 45, za koji neki naucnici<Bj6ujsl(e legendemisle da je bio napisan kao svadbena himna za Ahava i Jeza -velju, nailazimo napomen o "dvorima od Minijske slonove kosti".Razumljivo je �to je taj fantastican podatak smatran jed -nim od brojnih primerabujne ma�te, toliko svojstvene narodima Istoka. Tek arheolo�ka istra�ivanja uru�evinama Samarije po -kazala su da to nije ba� savim legenda.Od 1931. do 1935. godine ekspedicija engleskih i ame -rickih arheologa izvr�ilaje tamo sistematske radove na iskopa -vanju. Ispod razvalina otkriveni sutemelji odbrambenih zidina, kule i cisterne za cuvanje ki�nice. Ali najva�nijinalaz bio je car -ski dvorac Ahava i Jezavelje. Le�ao je na zapadnom obronkugorskog vrha odakle se moglo videti Sredozemno more. U dvo -ri�tu su se nalazilikameni zidovi u Bibliji pomenutog bazena u kome su oprana okrvavljena Ahavovabojna kola.Kad su arheolozi poceli prosejavati kr�, bili su zapanjeni. Na hiljade odlomakaplocica od slonove kosti le�alo je u pepelu, opekama i kamenju. Na njima su sevideli bareljefi koji su pred -stavljali lotose, ljiljane, papiruse, palme,lavove, srne, sfinge i fe -nicke idole. Dvorac dodu�e nije bio sagraden odslonove kosti, ali zidovi i name�taj bili su ukra�eni tako ogromnom kolicinomtih plocica da je svakako mogao ostavljati takav utisak. Ostavi -mo sada Izrailji predimo na Judeju. Vec na samom pocetku nailazimo na intrigirajucu zagonetkuvezanu za razumnog i tra -gicnog cara Oziju.U Drugoj knjizi o carevima (15, 5) doslovno citamo: "A Gospod udari cara, te bigubav do smrti svoje; i �ivlja�e u odvo jenom domu."Biblisti i arheolozi su pretpostavljali da je Ozija �iveo u podzemnimprostorijama svoga dvorca, dok su u njegovo ime vladali najpre njegov sin Jotam,a zatim unuk Ahaz. Po bibli -jskim propisima, gubavcima, istina, nije bilodozvoljeno da osta -nu u Jerusalimu, ali nije odbacena mogucnost da je za caranapravljen izuzetak. To mi�ljenje moralo je biti odbaceno kad su u naselju Rama,ili Rama Rahel, orkrivene ru�evine neke tvrdave koja se ne pominje ni u jednomistorijskom izvoru. Bila je opasana zidinama debelim preko tri metra, a kao �tose mo�e zakljuciti iz ocuvanih tragova, kapije su bile izlivene od bakra ilibronze. U prostranom dvori�tu nalazile su se tri radevine. Na jednoj od njih susa zadnje strane bila tajna vratanca kroz koja se iz tvrdave moglo neopa�enoizaci.

Ko je i za�to sagradio tvrdavu u blizini prestonce? Sve ukazuje na to da ju jepodigao za sebe car Ozija. U ru�evina -ma je nadena upadljivo velika kolicina

figurica boginje Astarte, a upravo njega su proroci optu�ivali za upra�njavanjekulta fe -nicke boginje. Osim toga, na jednom fragmentu urezan je lik bradatogmu�karca koji sedi. Po�to su samo bogovi i carevi pri -kazivani u sedecempolo�aju, nema sumnje da je trvrdava bila carsko sedi�te.Sada razumemo za�to Biblija mesto Ozijinog prebivali�ta naziva "odvojenimdomom", "slobodnim domom" ili "domom slo -bode". Nesrecni car nije bio prinudnozatvoren kao ostali gubav -ci, vec je u�ivao relativnu slobodu u svom izdvojenomdvorcu, odakle je zahvaljujuci blizini prestonice mogao vr�iti nadzor naddr�avnim poslovima.Posle pada Samarije, Judeja je bila svesna opasnosti koja joj preti od Asirije.Car Jezekija groznicavo je ojacavao zi -dine Jerusalima i u skladi�te gomilaooru�je. Pobrinuo se i za snabdevanje grada stalnim dotokom vode. Stari kanalJevuseja, kroz koji se uvukla Davidova vojska, nije vi�e bio podesan, averovatno je bio i zatrpan kr�em po�to se pokazalo da za grad predstavljaopasnost. Biblija ka�e da je Jezekija naredio da se u steni usece novi kanal,kojim je voda sa izvora Giona tekla pravo u Jerusalim i slivala se u cisternu.^Kako to cesto biva, Jezikijino delo otkriveno je sasvim slucajno. Godine 1800.grupa arabljanskih decaka igrala se kraj jezerceta Siloe. Jedan od njih upao jeu vodu i doplivav�i do druge obale otkrio u steni uski prolaz. Bio je to kanaldu�ine pola kilometra koji je zaobilaznim putem vodio kroz krecnjacku stenu dozapadnog dela grada. Arheolozi su se pitali za�to rad -nici i pored velike �urbenisu bu�ili stenu u pravoj liniji, cime bi u�tedeli preko dvesta metaramukotrpnog rada. Posle detaljnog pregleda topografije toga mesta, pokazalo se daje trebalo zao -bici u steni izdubljene grobnice Davida i Solomona.Tek godine 1880. naden je nepobitan dokaz da je to bio Jezekijin kanal. Nekolikomladih nemackih arhitekata prihvatilo se istra�ivanja tajanstvenog kanala. Dokolena u mulju i vodi, s mukom su doprli do polovine kanala. Jedan od njih seoklizn -uo, pao u vodu i tada je primetio neki tajanstveni natpis na zidu. Navest o otkricu, doputovao je u Jerusalim engleski orijentalist Arcibald Sajs daprepi�e natpis. Rad je bio neobicno te�ak. Sa

tima sedeci u blatu i vodi, uz slabi plamicak svece, morao je da kopira slovo poslovo. Ali se konacno napor isplatio, jer se pokazalo da je natpis velikootkrice. Tekst koji je delimicno o�te -cen, pokazivao je na dramatican nacinkako su radnici pijucima dubili stenu sa dve suprotne strane i, pribli�iv�i sejedni drugi -ma na udaljenost od tri lakta, kroz tanki zid zaculi svoje glaso-ve. Kad su najzad probili tunel, u znak radosti udarali su pijuci -ma o pijuke,a voda je prvi put potekla iz izvora u grad. He -brejski jezik natpisanesumnjivo potice iz Jezekijinih vremena.U jednom od svojih natpisa asirski car Sanherib posred -no sam priznaje da nijezauzeo Jerusalim. Hvali se dodu�e da je opusto�io Judeju i od Jezekije uzeodanak od trideset tale -nata zlata i trista talenata srebra, ali priznaje da jejudejskog cara zatvorio u prestonici "kao pticu u kavezu". Ne iznosi, nar -avno,razloge zbog kojih je morao da odustane od opsade. Njegov poraz Biblijapredstavlja kao cudo. Andeo koga je poslao Jehova pro�ao je kroz neprijateljskilogor i pobio sto osamde -set i pet hiljada asirskih vojnika.Naucnici su razmi�ljali �ta se zaista krije iza toga cuda. Izgleda da namre�enje te zagonetke pru�a grcki istoricar He -rodot. Jedan egipatski sve�tenikispricao mu je da je Sanheri -bova vojska, odustav�i privremeo od opsadeJerusalima, krenu -la protiv Egipcana. Tada su asirski logor napali poljskimi�evi i toliko izgrizli tetive lukova i ko�ne delove naoru�anja da su sebespomocni vojnici morali povuci iz borbe.U pricama Staroga zaveta mi� se veoma cesto pojavlju -je kao simbol zaraze.Srecemo ga u Bibliji, u Egiptu i u Meso -potamiji. Iz toga bi proiza�lo da jeSanherib morao da prekine opsadu Jerusalima po�to mu je vojsku desetkovala nekastra�na zaraza. Mo�da tu hipotezu potvrduje i cinjenica da je engleski arheolog

Strejci u okolini grada Lahisa otkrio masovnu grobnicu u kojoj je nadeno dvehiljade mu�kih skeleta.Kao �to znamo, u bici s Haldejcima kod Karkemi�a fa -raon Neho pretrpeo je te�akporaz. Veliki engleski arheolog Vuli izvr�io je u ru�evinama toga gradaistra�ivanja i nai�ao na dra -maticne tragove te cuvene bitke. Pod jednog odprigradskih ku -ca bio je pokriven slojem pepela u kome su le�ale stotinestrela, odlomljeni vrhovi kopalja i komadi plomljenih maceva. Najvi�e strelabilo je nagomilano pred ulazom u pojedine odaje. Bile su iskrivljene od udaraca

o kamene okvire i metalne okove vrata. 39S Iz polo�aja tih ostataka proistice da se borba vodila od odaje do odaje, uz�estok otpor branilaca. Na kraju su napadaci pobe -dili i pretvorili kucu u prahi pepeo.Drugi nalazi daju nam poucan uvid u tada�nje politicke intrige. Asirski tekstovina tablicama s klinastim pismom svedoce da je hetitski Karkemi� bio vazalni gradAsirije. S druge strane, kipovi egipatskih bo�anstava, prsten sa urezanim imenomfaraona Psametiha l i pecat njegovog sina Neha dokaz su koliko je jaka bilaegipatska penetracija na tim prostorima. Ocigledno je da se Karkemi�, kao iJerusalim, kolebao izmedu lojalnosti prema Egiptu ili prema Asiriji, dok nakraju nije navukao na sebe propast. Faraon Neho je sramno izdao svoje pristalicei krenuo u odbranu Asirije protiv Nabukodonosora.Ovom prilikom vredno je navesti jo� jedno zanimljivo otkrice. Medu oru�jem Vulije na�ao grcki �tit pokriven bronzom. Na njemu se vidi reljef s figurom Gorgoneokru�ene �ivotinja -ma: konjima, psima, jelenima i zecevima. Kako se grcki �titna -�ao u Karkemi�u? Vuli se odjednom prisetio jednog Herodotovog odlomka iz koga se vidi da je uApolonovom hramu u Branhidaju, u blizi -ni Efesa, osvecen plen koji je faraonNeho osvojio u Gazi u ko -joj su slu�ili jonski najamnici. �tit je morao dapripada grckom najamniku koji je posle razaranja Gaze verovatno pre�ao u fa-raonovd| slu�bu i zatim poginuo u Karkemi�u, daleko od svoje domovine.U vavilonskim dokumentima nadena je i potvrda biblijskih podataka o judejskomcaru Joahinu, koga je Nabukodonosor od -veo u ropstvo. Kad je na asirski prestostupio car Evil-Merodah pustio je Joahina iz tamnice i dozvolio mu da �ivi ucarskom dvorcu. U Drugoj knjizi o carevima (25, 28-29) citamo: "l lepo govori s njim, i namestimu presto vi�e prestala drugih careva koji bejahu kod njega u Vavilonu. lpromeni mu haljine tamnicke, i on jeda�e svagda s njim svega veka svojega, l hra-na mu se jednako dava�e od cara svaki dan svega veka njego -va do smrtinjegove."Godine 1933. u vavilonskoj arhivi nadeni su zapisi upra -vitelja dvora oizdavanju sledovanja namirnica raznim licnostima koje su bile na carevomizdr�avanju. Na spisku se nalaze i ju -dejski car Joahin, pet njegovih sinova iosam Judejaca koji su<Bicfijs/(e legende393 I* sacinjavli njegovu pratnju i poslugu. Kako proizlazi iz tih doku -menata, uVavilonu je �ivela �acica zarobljenih careva. Svaki je dobijao svoje dnevnosledovanje hrane, imao svoj presto i svoje odaje u dvorcu. Medu tim carskimsenkama zavr�io je svoj ne -srecni �ivot i judejski car Joahin.Zahvaljujuci arheologiji uverili smo se i u to da je u Bibliji pomenutiGodolija, koga je Nabukodonosor imenovao za name -snika Judeje, a njegovisunarodnici ubili kao otpadnika, istorijs -ka licnost.U ru�evinama grada Lahisa naden je pecat s natpisom: "Svojina Godolije koji jepostavljen nad domom (nad Judejom)". U vezi s vavilonskim ropstvom utvrdili smoda su neki judejski iseljenici u tudini stekli imetak. To je na zapanjujuci

nacin po -tvrdila arheologija kad je americka ekspedicija prona�la u Nipuru deoarhive bankarske firme "Mura�u i sinovi". U sto i pedeset dokumenata, pisanih klinastim pismom na glinenim tablicama,sadr�ana je �iva i �iroko razgranala di -plomatska delatnost te judejskeporodice. Tu su ugovori o za -kupu zemlje, kanala, vrtova i ovaca, kupoprodajnetransakcije, ugovori o pozajmici i potvrde o polo�enoj kauciji za zatvorenedu�nike. Firma je za svoje posredni�tvo uzimala, u ono vreme va�ecu, visokunaknadu od dvadeset procenata. Medu potpisi -ma na tim aktima ima mnogojevrejskih imena, �to govori da je veliki broj iseljenika �iveo u prilicnombogatstvu.Biblija prelazi cutke preko ogromnog razdoblja jevrejske istorije koje obuhvatadvesta �ezdeset i pet godina: od vreme -na Nemijine obnove jerusalimskih zidina,godine 433. pre na�e ere, do izbijanja ustanka Makabejaca godine 168. pre na�eere. Mo�e se pretpostaviti da se za to vreme nije dogodilo ni�ta zna -cajno.Judeja je predstavljala sicu�nu, zabacenu provinciju ogro -mnog persijskogcarstva. Uz pristanak persijskih careva, bila je to teokratska dr�avica kojom suupravljali sve�tenici, bolje reci, mala verska zajednica. Izolovani od ostalogsveta, Jevreji su bili zauzeti iskljucivo svojim poslovima. Stari zavet je bezsumnje u to vreme dobio svoj dana�nji redakcioni oblik. Sve�tenici i pis -meniljudi o�ivljavali su svoju pro�lost i prikupljali dokumente koji bi trebalo darazjasne uzroke narodnih nesreca. Do�li su do uverenja da su Jevreji neprestanoizneveravali Jehovu, kr�ili nje -gove naredbe i zato bili ka�njavani. Tako jeBiblija postala veli -ka optu�nica careva i naroda, dokument koji je trebalo dado 400 ka�e da samo u Mojsijevoj religiji le�i izbavljenje i dobro Je -vreja.Godine 333. pre na�e ere nastupio je prelom u poretku onda�njeg sveta.Makedonski car Aleksandar odneo je kod Isa odlucujucu pobedu nad vojskom Darija

III. Persija je prestala da postoji, a na njenim prostorima nastala je velikagrcka imperija. Mladi pobednik krenuo je na Egipat i osvojio ga bez otpora.Neproverena legenda ka�e da je uz put posetio Jerusalim da se pokloni Jehovi.Ali sve te istorijske dogadaje Biblija precutku -je. Stanovnci brdovite,izdvojene Judeje nisu bili svesni da stup -aju u novu eru istorije covecanstva.Od 332. do 331. godine pre na�e ere novi vladar sveta osniva na jednom od rtovadelte Nila Aleksandriju, buducu pre -stonicu nauke i umetnosti. Jevrejima,potomcima izbeglica iz va -vilonskih vremena, daje ista prava kao i Grcima iEgipcanima. Kao �to cemo videti, docnije ce se pokazati da su posledice togpostupka bile neobicno znacajne.Aleksandar Veliki umro je godine 323. pre na�e ere, a dr�avu su podelili medusobom njegove vojskovode, takozvani dijadosi. Na taj nacin, posle krvavih borbi,nastale su tri dr�ave: Egipat pod vla�cu Ptolomejaca, Sirija pod vla�cuSeleukida i Makedonsko carstvo pod vla�cu Antigonida.Godine 320. pre na�e ere Ptolomej l pripaja Judeju svo -joj dr�avi. <adjevrejski narod nadnela se sasvin drukcija, mno -go strasnija opasnost od sile iugnjetavanja. Nastala je epoha helenizma, epoha tolerancije, slobode duha,sve�ih intelektual -nih strujanja i procvat nauke, knji�evnosti i umetnosti.Sredi�te toga preporoda prosvete i humanizma postala je Aleksandrija. PtolomejII stvorio je sjajnu zbirku rukopisa koja je sadr�avala duhovna dostignucaminulih vekova. Zahvaljujuci njemu nastao je grcki prevod Biblije, takozvanaSeptuaginta.Veliki broj Jevreja nije se mogao odupreti nadmocnim dra�ima helenizma.Podlegali su joj narocito naseljenici u Ale -ksandriji. S vremenom su se tolikohelenizovali da su zaboravi -li hebrejski jezik i govorili samo grcki.Iz njihovih redova izlazili su naucnici, istoricari i pesnici, koji su sticalislavu i dobijali priznanje sveta.

Ogromni talas grckog uticaja prodro je i u Jerusalim. Mlado pokoljenje Jevreja,opijeno klimom novog vremena, odu -�evljavalo se grckom knji�evno�cu,filozofijom i jezikom. Do�lo401 je do toga, da je u samom srcu grada sagradena arena u kojoj se, po uzoru nagrcke atlete, takmicila polunaga jevrejska mla -de�. Kult zdravog i lepog tela,melodija grcke poezije i polet filo -zofskih ideja nadvladali su pevanje psalamai stegu ritualnih propisa.Ali u Jerusalimu je jo� postojala mocna stranka ortodok -snih Jehovinihsledbenika koja se �estoko suprotstavljala tudin -skoj invaziji. Naravno da jecesto dolazilo do o�trih sukoba iz -medu te dve dru�tvene grupe. Grad je dugovremena bio po -pri�te intriga, nemira i politickih borbi.Posle vi�e od sto godina Judeja je dospela pod vlast Seleukida. Godine 195. prena�e ere Antioh III odneo je pobedu nad Ptolomejom V i zauzeo celu Palestinu. Ubliskom sused -stvu Jerusalima nastajale su grcke kolonije, a Samarija je posta-la znacajan administrativni centar novoga vladara. U svetom Jehovinom gradugrcki obicaji su toliko ojacali da, kako to ka�e autor Druge knjige Makabejske(4, 14) - "Sve�tenici nisu vi�e slu�ili oltaru, vec su, prezrev�i svetinju izanemariv�i �rtve, hitali da uzmu uce�ca u macevanju, bezbo�nim igrama i bacanjudi -ska..." Cak je i pobo�ni i revnosni prvosve�tenik Jazon optu�en zabezbo�nost i sklonost novoj jeresi.Na presto je stupio Antioh IV Epifan, fanaticni poklonik grcke kulture, koji jeodlucio da u svojoj dr�avi iskoreni sve dru -ge obicaje i vere. Godine 168. prena�e ere odneo je sve blago iz Jerusalimskog hrama, a kad su zbog toga izbilineredi, poslao je u Jerusalim svoga vojskovodu koji je ognjem i macem opus-to�io grad, poru�io njegove odbrambene zidine i odveo u rop -stvo veliki brojstanovnika. Otpocela je vlast terora i progona. U hramu je silom za -veden kult ZevsaOlimpijskog; pod pretnjom smrtne kazne, za -branjeno je prino�enje �rtavaJehovi, slavljenje sabata i obrezi -vanje dece. Vernici koji su kr�ili drakonskenaredbe osudivani su na mucenje i mucenicku smrt.Najzad je buknuo jevrejski ustanak pod vodstvom sve�tenika Matatije, koji su od

165. do 135. godine pre na�e ere redom predvodili njegovi sinovi Juda, Jonatan iSimon, zvani **' Makabejci. Junacka borba ustanika bila je tako �estoka da sevojska Seleukida morala povuci iz mnogih palestinskih gradova i godine 164. prena�e ere voda ustanka Juda u�ao je u Jeru -�alim i ponovo zaveo u hramu kultJehove. 402 Zenon 2(psidbvs%i Antioh V Evpator, sin Epifanov, do�ao je s velikom oru -�anom silom da ugu�iustanak. Kod Vet-Zaharije, nedaleko od Vitlejema, Makabejci su bili pora�eni,jer nisu mogli da se odu -pru jakoj grckoj konjici i jedinicama s bojnimslonovima. Ali u�lo -vi kapitulacije bili su neocekivano blagi. Videv�iuzaludnost na � pora svoga oca, novi car je vratio Jevrejima slobodu ispoveda �nja vere, cak im je priznao izvesnu autonomiju, ali Makabejci se nisuzadovoljili tom polovicnom nezavisno�cu. Judina braca, Jonatan i Simon, ponovosu povela borbu koja se, godine 142. pre na�e ere, zavr�ila potpunom politickomnezavisno�cu. Povest tih junackih borbi kazuju nam dve Knjige Maka -bejske. Prva knjiga, izpera nepoznatog palestinskog Jevrejina, napisana je na hebrejskom, ali se dona�eg vremena sacuvala samo u grckom prevodu. l drugu knjigu je napisaopalestinski Jevrejin, lepim, klasicnim grckim jezikom, �to znaci da je bio va �spitan u helenistickoj sredini.*Od toga vremena u Judeji je vladala Makabejska dinasti -ja, koju jevrejskiistoricar Josif Flavije naziva Hasmonejskom, po imenu jednog od Matatijinihpredaka.

Godine 63. pre na�e ere u Palestinu je u�ao rimski vojskovoda Pompej i posletromesecne opsade zauzeo Jerusa -lim. Tako je jevrejskoj nezavisnosti do�ao kraji Palestina je po -stala rimska provincija kojom upravlja prokurator.Bremenom je ugnjetacka i izrabljivacka politika postala tako nepodno�ljiva da jeu Palestini ponovo buknuo ustanak. Godine 70. nove ere stigao je Tit sa silnomvojskom i zapoceo opsadu Jerusalima. Stanovni�tvo se branilo nevidenom hrabro-�cu, preziruci smrt, ali je na kraju podleglo nadmocnoj rimskoj sili. Tragedijukoju je grad pre�iveo, na potresan nacin opisao je Josif Flavije. Ljudi supadali po ulicama od gladi, bolesti i iscrpljenosti, dogadalo se cak da su majkejele svoju novorode -ncad. Hiljade jevrejskih zarobljenika legionari su pobiliili ve�ali na krstove. Osvojiv�i grad, Tit je naredio da se sravne sa zemljom oni delovi koji su izbegli pogrom, a Jevrejima i sledbe -nicima Hristapod pretnjom smrtne kazne bilo je zabranjeno da ulaze u razru�eni grad. Cuvenapo svojoj okrutnosti, X rimska legija �ezdeset godina je logorovala najerusalimskim ru�evina -ma. Od 117. do 138. godine na�e ere, car Hadrijanpodigao je"Knjige Makabejske Jevreji ne priznaju za svete, ali Rimokatolicka crkva ih jesvrstala u kanonske tekstove. tamo rimsku koloniju: Elija Kapitolina (Aelia Capitolina). Na mestu gde senalazio hram, uzdizala se statua Jupitera. Zbog obe�ca�cenja svetoga mesta izabrane obrezivanja dece, godine 132. na�e ere Jevreji su se ponovo digli naustanak. Na celu ustanicke vojske, koja je za kratko vreme nara -sla do pola milionavojnika, bio je Simon, zvani Bar Kohva. Ubrzo je zavladao Jerusalimom i velikimdelom Palestine. Rabin Ben Akiba docekao ga je kao Mesiju i nagovarao ga da sepro -glasi za cara Izrailja. Nova jevrejska dr�ava nije dugo postojala. Hadrijanje doveo iz Britanije svoga vojskovodu Julija Severa, koji je brzo pokorioPalestinu i godine 136. osvojio poslednju ustanicku tvrdavu Betar. Tamo jeubijen ili je izvr�io samoubist -vo Bar Kohva. Ustanici koji nisu pali u borbi,oterani su u rop -stvo ili pobegli u Vavilon.Godine 1961. ekspedicija izraelskih arheologa otkrila je u jednoj od pecina krajMrtvog mora kosti i dokumenta posled -njih ustanika koji su tamo izginuli.Jo� je vavilonskim ropstvom i bekstvom Godolijinih ubica u Egipat otpocelatakozvana dijaspora ili rasejanje Jevreja po celom svetu. Za persijskih igrckih vremena prisilno izgnanstvo pretvorilo se u dobrovoljnu emigraciju. Prvosredi�te dijaspore u Vaviloniji odr�alo se do kasnog srednjeg veka. U Egiptu jena -stala jevrejska kolonija na ostrvu Elefantini, a pre svega u Ale -ksandriji.Posle ustanaka Makabejaca i Bar Kohve, kretali su u tudinu novi talasi izbeglicakoji su znatno pojacavali ranije jevre -jske zajednice.Dijaspora je postepeno obuhvatala i Kirenajku, Grcku i Malu Aziju. Najvecazajednica, koja je brojala gotovo sto hilja -da Jevreja, nalazila se uAleksandriji. Drugo znacajno emigra -ciono sredi�te Jevreji su podigli u samoj rimskoj prestonici. �eleci da slikovito predstavi razmere dijaspore,Josif Flavije citi -ra grckog geografa Strabona: "Jevreji se naseljavaju poskoro svim gradovima i na celom svetu nije lako naci mesto gde ne �ivepredstavnci toga plemena." Od tih vremena pocinje novo poglavlje jevrejskeistorije, nova epopeja, ni�ta manje tragicna i herojska od one koju opisujubiblijske knjige.�EST BIBLIJSKIH PRICA O JUNA�TVU, PATNJI l PRAVEDNIMBO�JIM PRESUDAMA 407 SREDOZEMNO i J O JUNAKINJI JUDITI. U judejskom gradu Vetuliji �ivela je udovica po imenuJudita. Bila je veoma bogata. Imala je njive, stoku i mnogobrojnu poslugu. Bila

je cuvena i po zanosnoj lepoti. Posle smrti mu�a �ivot je za nju izgubio svakismisao. Obucena u grube �alobne haljine, tri i po godine predavala se molitvi isamoodricanju. Bogobojno�cu i primernim �ivotom stekla je takvo po�tovanje da suje ljudi u Judeji poceli smatrati za prorocicu. Jednom se dogodilo da je u Hananupala ogromna Nabukodonosorova vojska, s vojskovodom Holofernom na celu.Vetulija se nije predavala i hrabro se odupirala osvajacu. Posle dvadeset danaopsade, nestalo je u gradu vode. Nesrecni gradani okupili su se pred dvorcemnamesnika Ozije i potresno placuci preklinjali ga da se preda Holofernu. Ozijise srce cepa-lo od bola gledajuci ljudsku patnju, ali ih je uporno molio daizdr�e jo� pet dana, jer je verovao da ce im Jehova priteci u pomoc. A za tovreme Judita je skinula �albenu odecu, umila se, namazala mirisnom izmirnom iukovrd�ala kosu. Zatim se obukla u svecane haljine i stavila najdragocenijinakit koji je imala u svojom �atulici. Divno obucena, u punom sjaju, uputila seu neprijateljski logor, u pratnji dvorkinje koja je nosila me�i-ne pune vina,posudu s uljem, peceno meso, smokve, hleb i sir. Kad je u zoru silazila s brdana kome se nalazila Vetulija, zaustavila ju je neprijateljska stra�a i odvela u�ator svoga vojskovode. Holofern je le�ao u postelji, iza mre�e koja ga je�titila od komaraca. Obucen u purpurnu odecu, blistao je od zlatnog nakita,smaragda i drugog dragog kamenja. Judita je kleknula i poklonila se do zemlje, aon, ocaran njenom lepotom,408 Zerwn zadivljeno ju je posmatrao. Kad se povratio od prvog utiska, upi -tao je blagimglasom �ta je dovodi k njemu. "Kci sam Jevrejina", odgovorila je. "Pobegla samjer sam se uverila da ce moj grad biti razoren. Preziruci vas, nije hteo da sepreda dobrovoljno. Zato sam odlucila: otici cu knezu Holofernu i odati mu tajnukako ga mo�e osvojiti a da ne izgubi nijednog vojnika."Holefneru su se svidele te reci i naredio je svojim slugama da joj pomognu daustane. Kad se uspravila u svoj svojoj rasko�noj lepoti, velika�i prisutni u �atoru povika�e ushiceno: "Kako se mo�e prezirati narod koji ima tako divne�ene!" A Judita se tada pretvarala da joj je do�lo nadahnuce i prorockim glasomnajavi -la osvajacima potpunu pobedu nad Judejom. Holofern se ne -izmernoobradovao i rekao joj: "Ako se obistini tvoje pred -skazanje, obecavamda ce bog Izrailja postati i moj bog." Na -redio je zatim da se Juditi dodeliugodan �ator i tri dana �are -dom pozivao je na bogate gozbe. Ali Jevrejka nijehtela da uzima necistu hranu i jela je samo ono �to je dvorkinja donela izVetulije. Holofern joj se udvarao sve nasrtljivije. Judita je pro -cenila da ceje cetvrtog dana zamoliti da posle gozbe ostane sa njim u �atoru. Pred pocinak,otpustila je svoju dvorkinju i ce -lu noc je u suzama molila Jehovu da jojpomogne u onome �to je naumila. Sutradan je Holofern priredio najsvecanijugozbu. U radosnom ocekivanju u�ivanja popio je i suvi�e vina i, savladan tvrdim....| svalio se na postelju. Judita mu je tada njegovim macem odrubila glavu,zavila je u mre�u protiv komaraca i stavi -la u putnu torbu. Iskrav�i se izlogora, pohitala je u Vetuliju i pokazala glavu omrznutog vojskovode svojimsunarodnicima. U gradu je nastala velika radost. Ljudi su zahvaljivali Jehovi zapobedu i slavili junakinju koja je sa dva udarca odrubila nepri -jatelju glavu.Kad su u zoru Asirci zatekli svog vojskovodu mr -tvog, uhvatila ih je velikapanika, pa su se dali u bekstvo, na -pustiv�i logor s neizmernim blagom iplenom otetim u Judeji. Branioci grada �estoko su ih gonili i priredili im takavpokolj da je samo nekolicina uspela da izvuce �ivu glavu. Pobednici su zaplenilibrojna stada ovaca, magaraca i kamila, kao i veliku kolicinu zlata, srebra,oru�ja i odece. Sve �to je bilo licno vlasni -�tvo Holoferna, njegovo zlato,srebro, drago kamenje i skupoce -na odeca, dato je Juditi kao nagrada zajuna�tvo. Tri meseca su gradani Vetulije proslavljali pobedu uz igru, pesmu,molitve i zvuk harfe. Iz Jerusalima je do�ao i sam prvosve�tenik Joakim409

da oda pocast junakinji i da ucestvuje u sveop�toj radosti. Judita je �ivela stoi pet godina, okru�ena po�tovanjem i ljubavlju naro -da, a dan njene velikepobede progla�en je za jevrejski praznik koji se otada slavi svake godine.JESTIRA -CARICA PERSIJSKA. Trece godine svoje vladavine persijski carAsvir priredio je veliku gozbu. Pozvao je sve knezove i dostojanstvenike Persijei Medije i namesnike zemalja koje je pokorio, od Indije do Etiopije. Gozba je neprekidno trajala sto i sedamdeset dana, a pri kraju carje na sedmodnevnu gozbu pozvao sve gradane Suze, bez obzira na njihovo bogatstvoi polo�aj. Stolovi su bili postavljeni u dvori�tu i u vrtu dvorca, a nad njimasu razapeta raznobojna platna pricvr�cena za mermerne stubove, da ih za�tite odsunca. Gosti su le�ali na zlatnim i sebrnim posteljama oko stolova na podupoplocanom smaragdnim i belim mermerom. Sluge su prinosile jelo i vino uposudama od cistoga zlata. Za svakim stolom sedeo je jedan od knezova, nudecijelo i pice. Istovremeno, u �enskom krilu dvorca, carica Astina gostila je �enekne�eva, velika�a i dvorskih dostojanstvenika. Po�to je carica bila neobicno lepa, sedmoga dana gozbe car Asvir za�eleo je da je poka�e svojimgostima. Porucio joj je da stavi na glavu carski venac i da dode pred njega. Alicarica se uzjogunila i nije htela da poslu�a naredbu mu�a. Asvir se silnorazgnevi zbog njene neposlu�nosti i odmah sazva savet od sedam persijskih i medi-jskih kne�eva, da razmisle �ta da urade s tvrdoglavom �enom. Uva�eni mu�eviveoma se zabrinu�e za mir u svojim domovi -ma, i jedan od njih ovako rece: "Nijesamo caru skrivila carica Astina nego i svim knezovima i svim narodima po svimzemlja -ma cara Asvira. Jer ce se delo caricino razici medu sve �ene, pa ceprezirati mu�eve svoje govoreci: car Asvir zapovedi da dovedu preda nj caricuAstinu, a ona ne dode. l od danas ce kneginje Persijske i Medijske koje cuju �taje ucinila carica tako govoriti svim knezovima carevim; te ce biti mnogoprkosa i svade." Car odluci da zauvek napusti caricu. Istovremeno je poslaopisma u sve krajeve zemlje s naredbom da se podani -ci obaveste da �ene morajuslu�ati svoje mu�eve. Tako je ugu�eno opasno �ari�te �enske bune. Ubrzo zatimcar je nare -dio da se po celoj dr�avi nadu najlep�e devojke i po�alju u dvo-rac. Pod nadzorom odanog evnuha, izabrane devojke dvanaest meseci mazale su se izmirnom i drugim mirisima i bojom410 Zenon 3(psu&vs/(iulep�avale lice. A kad su bile spremne, odlazile su u carevu lo�nicu. Poslecetiri godine do�ao je red na izuzetno lepu devo -jku Jestiru. Bila jeIzrailjka, ali to niko nije znao. Roditelji su joj umrli jo� dok je bila dete i

o njoj se starao stric Mardohej, jedan od mnogih izgnanika iz Jerusalima. Asvirje toliko zavoleo Jestiru da se o�enio njome i krunisao je za caricu. Na zauzi-manje bratanice, Mardohej je postavljen na mesto dvorskog vratara i stekaotakvo poverenje da je stra�ario pred carskom lo�nicom. To je dovelo do besadruga dva careva vratara. Jednoga dana Mardohej je cuo njihov razgovor i doznaoda kuju plan kako da ubiju cara. O tome je odmah obavestio Jestiru, a ona jeupozorila mu�a na opasnost koja mu preti. Zaverenici su zavr�ili na ve�alima, acar se jo� vi�e vezao za svoju voljenu �enu. Mardohej je stekao takav uticaj nadvoru da je poceo omalova�avati carevog doglavnika Amana. To je bio svemocnivisoki cinovnik pred kojim su svi drhtali i padali na kolena. Samo Mardohej nijeklecao pred njim, niti mu se klanjao. Razdiran besom, Aman se osecao nemocan,jer je drznik bio pod neposrednom za�titom cara. Ali kad je doznao da jeMardohej jevrejskog porekla, odlucio je da se krvavo osveti svim Jevrejima koji�ive u Persiji. Na njegov nagovor Asvir je pot -pisao naredbu o istrebljenjusvih Jevreja, po�to imaju svoje posebne obicaje, zakone i verske obrede. Kad jeto cuo Mardohej,%ioderao je svoju odecu, obukao se u �alobne haljine, posuoglavu pepelom i lutao ulicama Suze glasno izra�avajuci svoj bol i patnju. Tadaje Jestira odlucila da deluje. Sledeceg dana pripremila je gozbu na koju jepozvala cara i njegovog doglavnika. Ponosan zbog te pocasti, Aman je postaosiguran u sebe i naredio da se podignu ve�ala visoka pedeset lakata, na koja je

nameravao da obesi Mardoheja. Ali te noci car nije mogao zaspati, pa je narediosvojim dvoranima da mu donesu stare dnevnike. U njima je procitao kako mu jeMardohej spasao �ivot. Od mno�tva poslova car je potpuno zaboravio na to, pa jesad odlucio da nagradi svog vernog vratara. Sutradan je do�ao Aman da tra�ikaznu za Mardoheja. Tada ga Asvir upita �ta treba da uradi coveku kome hoce daoda priznanje. Duboko uveren da car na njega misli, Aman mu odgovori: "Trebadoneti carsko odelo koje car nosi, i dovesti konja na kom car ja�e, i metnuti muna glavu venac carski; i odelo i konja treba dati kome izmedu najvecih knezovacarevih da obuku coveka onogar jlegende411 kojega car hoce da proslavi, pa da ga provedu na konju po uli -cama gradskim ivicu pred njim: ovako biva coveku koga car hoce da proslavi." Kakvo je bilonjegovo zaprepa�cenje kad je cuo da car misli na Mardoheja. U skladu sa svojimsavetom morao je svoga neprijatelja posaditi na konja i voditi po gradu,obja�njavajuci zacudenim podanicima: "Ovako biva coveku koga car hoce daproslavi!" Tek �to se vratio kuci, sav besan od poni�enja, pojavili su se evnusis naredenjem da dode na gozbu kod cara. A Jestira je vec priznala mu�u da jeJevrejka i Mardohejeva bratanica. Sa suzama u ocima preklinjala ga je da povucenaredbu o istrebljenju njenih sunarodnika. Tada je Asvir uvideo podmuklostAmanovu i cim se ovaj pojavio u dvorcu naredio je da da ga po�alju na ve�ala,spremljena za Mardoheja. Na molbu Jestirinu, ne samo �to je stra�nu nared -bupovukao, vec je dozvolio Jevrejima da se osvete svojim neprijateljima u celojPersiji. Tako je izgubilo �ivot sedamdeset i pet hiljada ljudi, a medu njima ideset Amanovih sinova. A Mardohej, koji je posle Amana na dvoru persijskog carazauzeo mesto doglavnika, razaslao je pisma svim jevrejskim op�tinama s porukomda u spomen na svoje spasenje svake godine slave radosni praznik Purim, �toznaci "praznik sudbine", jer je tada re�ena sudbina jevrejskog naroda.TOVIJA - VERNI 1ZRAILJAC U ZEMLJI PERSIJSKOJ. U jednom od malih persijskihgradova, na zemlji Neftalimovog pokoljenja, ugledao je svetlost dana Tovija.Vaspitavao se u reli -gioznoj atmosferi doma u kome je vladala privr�enosttradiciji i religiji predaka. U takvom duhu odgajao je i svoga sina i dao injemu ime Tovija. Kad je odveden u asirsko ropstvo, uspeo je i tamo nekako dauredi �ivot i nije mu bilo lo�e. Plivao je u izo -bilju i bio imucan covek, alito bogatstvo nije koristio za sebe, vec ga je delio sa svojim najsiroma�nijimsunarodnicima koje su Asirci te�ko ugnjetvali. Narocito se posvetio odavanjuposlednje po�te i sahranjivanju umrlih Izrailjaca u skladu s propisima Mojsijevereligije, za �to mu je pretila stroga kazna. Jednom je, umoran od sahranjivanja,legao na zemlju, a izmet iz lastavicjeg gnezda pao mu je pravo u oko. Tovija jepokorno podnosio slepilo, nije se bunio protiv Boga, a podsmeh i porugu zlobnihi bezbo�nih ljudi trpeo je s najvecim mirom. Kad je stari Tovija osetio da su mudani izbrojani, poslao je svoga sina sirotom Gavelu, da uzme od njega novac kojimu je nekad posudio, i412 da ga donese svom namucenom ocu. Za vodica u daleki grad Rages neiskusnom mladicu ponudio se andeo Rafailo u covecjem liku. Ugledav�i iznenadanaocitog momka spremnog za put, mladi Tovija ga upita: "Odakle si, dobrimladicu?" Andeo mu odgovori da je od sinova Izrailjevih i da ide u Rages. Prijatno iznenaden, Tovija se obradova i saop�ti radosnu vest ocu, kojimu preporuci da se dr�i neznanog putnika, l mladi Tovija nije se razocarao. Andeo Rafailo ne samo �to ga je dopratio do Ragesa, vec mu je na�ao i �enu, kcerRaguila, nji -hovog rodaka, a kad su se vratili kuci, povratio je vid njegov -omstarom ocu. Pun zahvalnosti prema Rafailu, mladi Tovija rece: "Oce, �ta da mudamo za nagradu, jer �ta mo�e biti dos -tojno dobrocinstava njegovih?... Molimte, oce moj, reci mu da uzme polovinu od svega �to je doneseno." Ali Rafailo sene dade nagovoriti da primi nagradu i otkri im ko je.

JOV. U arabljanskoj pokrajini Uz �iveo je bogobojni i pravedni covek Jov. Srecaga je u svakom pogledu pratila. Pored sedam sinova i tri kcerke, imao je i sedamhiljada ovaca, tri hiljade kamila, pet stotina volova, pet stotina magarica ibro -jnu poslugu. Dok su mu se deca igrala za gozbenim stolom a on na svom poljuprinosio �rtve paljenice, na nebu su se pred Gospodom skupili andeli, medukojima je bio i Sotona. Gospod upita Sotonu otkud dolazi a on mu odgovori:"Prohodih zemlju i obillzih." Opet ga upita Gospod: "Jesi li video slugu mojegaJova? Nema onakoga coveka na zemlji, dobra i pravedna, koji se boji Boga iuklanja se oda zla." A Sotona mu na to odgov -ori: Eda li se uzalud Jov bojiBoga? Nisi li ga ti ogradio i kucu njegovu i sve �to ima svuda naokolo? Deloruku njegovih blagoslovio si, i stoka se njegova umno�ila na zemlji. Ali pru�iruku svoju i dotakni svega �to ima, psovace te u oci." A Gospod mu rece: "Evo,sve �to ima neka je u tvojoj ruci; samo na njega ne di�i svoje ruke." Sotona odeod Gospoda. Ubrzo poce�e Jova nesrece snalaziti. Savejci su mu oteli stoku ipobili pastire, a oganj nebeski spalio ovce i sluge. Haldejci su odveli kamile,a pustinjski vetar sru�io mu je kucu koja je zatrpala njegove sinove i kceri.Jov tada razdera haljine svoje, ostri�e glavu, i pokloniv�i se Gospodu pokornorece: "Go sam iza�ao iz utrobe matere svoje, go cu se i vratiti onamo. Gospoddade, Gospod uze; da je blagosloveno ime Gospodnje." Bog je bio veoma zadovoljan�to se nije razocarao u pobo�nog coveka i prebaci 413 'BiB&jsfelegende------------------------------------------------------------------------

vao je Sotoni �to je na njegov nagovor mucio Jova bez razlo -ga. Ali Sotona sene predade i zlobno rece: "... pru�i ruku svoju u dotakni se i kostiju njegovihi mesa njegova, psovace te u oci." A Gospod rece Sotoni: "Evo ti ga u ruke; alimu du�u cuvaj." Sotona ode od Gospoda, a Jovu se na telu otvori�e �ive rane.Sedeo je jadnik u gnoji�tu i strugao ih crepom. Da zlo bude vece, razgnevljenanesrecom, �ena ga je obasipala pogr -dama i besno vikala: "Hoce� li se jo�dr�ati dobrote svoje? Blagoslovi Boga, pa umri." Jov joj na to mirno odgovori:"Go -vori� kao luda �ena; dobro smo primali od Boga, a zla zar necemo primati?"Za Jovove muke cu�e tri njegova prijatelja: Elifas, Vildad i Sofar. Odmahpohita�e k njemu i kad ga vide�e u takvom ocajnom stanju, rasplaka�ese, razdera�e svoje plastove i posu�e se pepelom po glavi. Iz po�tovanjaprema nje -govom bolu, sedam dana i sedam noci sedeli su pored njega i cutali.Najzad se Jov tr�e iz svoga bola i slomljenim glasom poce se �aliti na svojunesrecnu sudbinu: "Ne bilo dana u koji se rodih, i noci u kojoj reko�e: rodi sedjetic!... Noc onu osvo -jila tama, ne radovala se medu danima godi�njim, nebrojila se u meseceL. Potamnele zvezde u sumracje njezino, cekala vide -lo i nedocekala ga, i ne videla zori trepavica... �to mi nije zatvorila vrata od utrobei nije sakrila muku od mojih ociju." Elifas je slu�ao njegovu jadikovkuzabrinuto, pa mu prekorno rece: "Nije li pobo�nost tvoja bila uzdanje tvoje? ldobrota puto -va tvojih nadanje tvoje?" Ali Jov je jadikovao i dalje:Slu�ao sam mnogo takih stvari; svi ste dosadni te�ioci... Predao me je Bognepravedniku, i u ruke bezbo�nicimabacio me. Bejah miran i zatr me, i uhvativ�i me za vrat smrska mei metnu me sebi za beljegu.Opkoli�e me njegovi strelci, cepa mi bubrege nemilice, prosipa na zemlju �ucmoju.Zadaje mi rane na rane, i udara na me kao junak.Sa�io sam kostret po ko�i svojoj, i uvaljao sam u prahslavu svoju.Lice je moje podbulo od placa, na vedama je mojimsmrtni sen.

Premda nema nepravde u rukama mojim, i molitva je

moja cista.

41$ Prijatelji su se upustili s njim u du�i razgovor u kome su izneli pretpostavkuda je ipak negde morao zgre�iti, jer Bog ne ka�njava nevine ljude. Ali Jov im sekleo u sve na svetu i pozivao Boga za svedoka da nije gre�io i da strada nevin.Taj njihov razgovor prislu�kivao je mladi covek po imenu Elijuj. Na kraju se ion ume�ao u njihov razgovor i rekao im da po nje -govom mi�ljenju ni jedna nidruga strana nije u pravu. Stradanje nije uvek kazna za pocinjene grehe. Bogcesto isku�ava ba� najodanije smrtnike da ih ucvrsti u njihovim vrlinama. Za svevreme razgovora Jov je proklinjao svoju sudbinu, ali ni za trenu -tak nije gubioveru u nedosti�nu mudrost bo�jeg providenja. Za nagradu za bezgranicnu veru, Bogmu se javio iz stra�nog viho -ra i rekao mu da se uzalud trudi da otkrije uzroksvoga strada -nja, jer svemocne i mudre namere bo�je prelaze granice Ijud -skogarazuma. DANILO. Kad je Nabukodonosor osvojio Jerusalim i odveo u ropstvo judejskog caraJoahina za�eleo je da na svom dvoru ima jevrejske mladice carskog i kne�evskogroda i da ih vaspitava u haldejskom duhu. Medu lepim mladicima doveden -im uVavilon bio je i Danilo sa svoja tri bliska druga, Ananijom, Misailom iAzarijom. Sva cetiri prijatelja bila su pobo�na i nisu htela da uzimaju hranukoju su davali na dvoru, jer nije bila spremljena po Mojsijevim propisima.Izmolila su evnuha koji ih je vaspitavadl za dozvolu da mogu jesti samo hleb ipovrce. Mladi ljudi nisu ucili samo vavilonsku istoriju i obicaje, vec suulazili i u tajne haldejskih vraceva: astrologiju i tumacenje snova. Kad jeucenje bilo zavr�eno, Nabukodonosor ih je pozvao preda se da im proveri znanje,l tada se, na svoje cudenje, uverio da znanjem i mudro�cu desetostrukoprevazilaze sve haldejske vrace i carobnjake. A od svih tih jevrejskih mladicanajmudriji je bio Danilo. Jednom se Suzana, prelepa i bogobojna �ena bogatogtrgovca Joakima, kupala u jezercetu svoga vrta. Iza grmlja su je posmatrala dvastarca sladostrasnika i pri�la joj s nepristojnim predlozima. Kada ih je Suzanastrogo odbila, star -ci su je optu�ili za preljubu. Kad su na sudu upitani zadetalje, bezocno su tvrdili da su je videli s nekim mladicem, koga nisu uspelida uhvate, jer je bio br�i od njih. Sud je starcima poverovao i osudio Suzanu nasmrt. Ali kad su je poveli na gubili�te, stigao je Danilo. Obdaren vidovito�cu,ocajnim glasom je povikao da se obustavi izvr�enje kazne, jer je �ena nevina.Sudije su tada pristale da on sam jo� jednom sprovede istragu. Danilo jerazdvojio starce i poceo da ispituje svakoga posebno. Ubrzo se pokazalo da su imizjave protivrecne. Jedan je tvrdio da je porocnu �enu i mladica video podpistacevim drvetom, a drugi da ih je zatekao pod velikim hrastom. Bilo je jasnoda tu�itelji la�u, zbog cega su osudeni na smrt kamenovanjem, a pobo�na �ena jepu�tena na slobodu. A jednom se dogodilo da je Nabukodonosor usnio san koji gaje veoma zabrinuo. Zato je sazvao u svoj dvor vrace, carobnjake i gatare iz celeHaldeje. Ali oni su bili sasvim bespomocni, jer je car svoj san zaboravio izahtevao je od njih ne samo da ga protumace nego i da ga se sete. A kad su murekli da samo bogovi znaju snove ljudske, stra�no se razgnevio i naredio je dase pogube svi mudraci u njegovoj dr�avi. Kazna se odnosila i na Danila.D�elatima koji su do�li po njega rekao je da ce protumaciti carev san, ali jemolio da mu daju jo� jedan dan da se za to pripremi. Cele noci se molio, dok muse Jehova nije smilovao i otkrio mu tajnu. Sutradan ujutro stao je predNabukodonosora i rekao mu: "Ti, care, vide a to lik velik... Glava tome likubeja�e od cistoga zlata, prsi i mi�ice od srebra, trbuh i bedra od mjedi, golenimu od gvozda, a stopala koje od gvozda koje od zemlje. Ti gleda�e dokle seodvali kamen bez ruku, i udari lik u stopala mjedena i zemljana, i satr ih... Akamen, koji udari lik, posta gora velika i ispuni svu zemlju." A zatim je sancaru protumacio: "Ti si ona glava zlatna. A nakon tebe nastace drugo carstvo,manje od tvojega; a potom trece carstvo, mjedeno, koje ce via -dati po svojzemlji. A cetvrto ce carstvo biti tvrdo kao gvo�de, jer gvo�de satire i tro�isve, i kao gvo�de �to sve lomi, tako ce satrti i polomiti." Kad car saslu�amudre reci, pade nicice hvaleci jevrejskog boga i postavi Danila za namesnika

nad svom zemljom vavilonskom. Na Danilovo zalaganje, poklonio je �ivot vracima imudracima koje je prethodno osudio na smrt. Neko vreme posle toga, Nabukodonosorje naredio da se u dolini Duri postavi kip od zlata, �ezdeset lakata visok.Zatim je sazvao sve kne�eve, velmo�e i dostojanstvenike da se poklone kipu. Cimsu se oglasile trube, svirale i harfe, podanici su pali nicice i poklonili se.Samo su stajali jevrejski mladici, Sedrah, Misah i Avdenago, jer nisu hteli daslu�e paganskom bo�anstvu. Car je naredio da se za kaznu bace u pec i da se pecsedam puta vi�e nego obicno u�ari. Ali vatra nije na�kodila vernim sled 416 benicima Jehovinim, jer se za njih pobrinuo andeo koji ih je pra -tio do mesta kazne. Kad su mladici iza�li iz peci vatrom netaknuti, carih je postavio na visoke dr�avne du�nosti i zapre -tio smrtnom kaznom svakom ko se usudi huliti na Jehovu. Ubrzo je usnio i drugi san. Video je drvo punoplodova, do neba visoko. Na njegovim granama bilo je puno ptica, a pored sta-bla le�ale su zveri. S neba je si�ao andeo, raspolutio drvo, rasterao ptice izveri, a ostavio je samo korenje koje je pricvrstio za zemlju gvozdenim ibakarnim lancima. Opet pozva�e u dvo -rac Danila i on s lakocom protumaci carucudan san: "Bice� prognan izmedi ljudi, i sa zverima ce� poljskim �iveti, ihranice te travom kao goveda, i rosa ce te nebeska kvasiti, i sedam ce vremenaproci preko tebe dokle pozna� da vi�nji vlada carstvom ljudskim i daje gakome hoce." Tako se i dogodilo. Umno poremecen, car je �iveo medu �ivotinjama u najvecem poni�enju, a kad je posle sedam godina ozdravio,kne�evi i dos -tojanstvenici ponovo su ga posadili na presto. Otada je odba -ciola�ne bogove i slavio samo cara nebeskoga, koji ga je kaznio zbog oholosti,ponizio i opet ga uzdigao. Na vavilonski presto stupio je zatim Valtasar. Jednomje u svom dvorcu prire -dio veliku gozbu na koju je pozvao sve svojedostojanstvenike. Stolovi su bili bogato postavljeni jelom i vinom, pa se ubrzogosti opi�e, a s njima i careve �ene i nalo�nice. Pripiti Valtasar naredi ea se donesu svi zlatni i sebrni sudovi oteti iz Jerusalimskoghrama, da gosti piju iz njih. Ali se iznenada pojavi jedna ruka i ispisama zidu tri tajanstvene reci: MENE, TEKEL, FERES. U sali zavlada grobnati�ina. Svi su razrogacenih ociju gledali prividenje, a car preblede i zadrhta od straha. Danilo, koga ponovo pozva�e u dvorac, prebaci caru �to jeustao na Gospoda, i sa svojim �enama i dvoranima pio iz sudo -va domagospodnjega, i ovako mu rastumaci tajanstvene znake: "MENE, brojio je Bog tvojecarstvo, i do kraja izbrojio. TEKEL, izmeren si na merila, i na�ao si se lak.FERES, razdeljeno je carstvo tvoje, i dano Midijanima i Persijanima."Valtasar je razumeo da kroz usta Danilova govori duh bo�ji, pa ga obuce uskerlet, stavi mu oko vrata zlatni lanac i proglasi ga za trecu licnost ucarstvu. Iste noci ispuni se Danilovo predskazanje. Valtasar bi ubijen,a na vavilonski prsto stupi Darije, car Medana. Car Darijepostavio je sto dvadeset provincijskih namesnika, nad njima tri kneza,a nad svima je bio Danilo.417 Dr�avni dostojanstvenici, muceni zavi�cu, odlucili su da sru�e carevog ljubimca.Po�to je predano vr�io poverenu mu du�nost, te�ko ga je bilo ocrniti pred carem.Ali znali su njegovu odanost Jehovi i revnost u vr�enju verskih du�nosti. Palaim je na pamet podla misao da mu s te strane naude. Po njihovom nagovoru, Darijeje izdao naredbu da se niko od njegovih podanika trideset dana ne srne molitibogovima. Danilo se nije mogao povinovati naredenju, jer ono nije bilo u skladus Mojsijevim zapovestima. Tri puta dnevno molio se Jehovi otvarajuci prozoreprema Jerusalimu. Zavidnici su ga opazili kad se molio i optu�ili ga pred caremza odbijanje poslu�nosti. Darije je veoma cenio i voleo Danila, pa je te�ka srcanaredio da ga bace u jamu s gladnim lavovima. Posle izrecene presude bio jetoliko poti�ten da nije mogao vecerati i cele noci nije oka sklopio. Ranom zoromode pred jamu i tu�nim glasom povika: "Danilo, slugo Boga �ivoga, Bog kojemuslu�i� bez prestanka, mo�e li te izbaviti od lavova?" A Danilo mu iz jame

odgovori: "Care da si �iv do veka! Bog moj posla andela svojega i zatvori ustalavovi -ma, te mi ne naudi�e; jer se nadoh cist pred njim, a ni tebi, care, neucinih zla." Van sebe od radosti, Darije zapovedi da ga izvade iz jame i vratimu njegove pocasti. U jamu su baceni Danilovi tu�itelji, a lavovi su ih odmahrastrgli. Danilo je �iveo jo� do prvih godina Kirove vladavine. U�ivao je ugledne samo dr�avnog dostojanstvenika, vec je bio slavan i kao nadahnuti prorok. Uprorocanskim vizijama video je kako se na nebu sudaraju sna�ni vihori a nemaniizlaze iz mora i najavljivao jevrejskom narodu oslobodenje od svekolikih patnjii dolazak pomazanika bo�jeg, koji ce uni�titi grehe i zavesti pravdu na zemlji.Taj narodni mesija sedece na ognjenom prestolu, a ispod njegovih nogu teci ceplamena reka. Hiljade sluga cekace na njegova naredenja, a verni ce po�tovatizapovesti ispisane u svetim knjigama. Kad je Kir dozvolio jevrejskimiseljenicima da se vrate u Jerusalim, Danilo je bio vec suvi�e star da pode nataj daleki put. Zavr�io je �ivot u Vavilonu i kao visoki dosto -janstveniksahranjen u velicanstvenoj carskoj grobnici.JONA. Jednom Bog naredi Joni da ode u Ninivu i da gre�nim gradanima objavipropast: "Ustani, idi u Ninivu grad veliki, i propovedaj protiv njega, jer izadezloca njihova preda me". Ali prorok se upla�i te misije, jer mu se cinilobesmisleno da propoveda u gradu prema kome je Jerusalim bio ubogo418 Zerwn 2(psidbvs%iseoce. Umesto da krene na istok, ukrcao se na brod u Jafi i zaplovio u suprotnompravcu, u Tarsis. Gnevan zbog neposlu�nosti svoga sluge, Jehova podi�e silanvetar na moru. Ogromni talasi sna�no su udarali o ladu, ladari su dan i nocpreko ograde izlevali vodu i molili se svojim bogovima da se smiluju. Za tovreme Jona je spavao tvrdim snom ispod palube. Kormilar ga probudi i obrecnu se:"�ta ti spava�! Ustani, prizivaj Boga svojega, ne bi li nas se opomenuo Bog dane poginemo." Ladari su bacali kocku da vide ko je kriv za nesrecu, a kocka padena Jonu. Jona priznade da [e navukao gnev Jehovin, jer se nije povinovaonjegovoj volji. "Sto cemo uciniti s tobom, da bi nam more utolilo?" pitali su galadari. A Jona im odgovori: "Uzmite me i bacite me u more, i more ce vamutoliti, jer vidim da je s mene do�la na vas ova velika bura.." Ladari odluci�eda se otresu opasnog putnika. Veslali su iz sve snage da ga iskrcaju na kopno,ali nisu mogli da stignu do obale, jer su ih razbesneli talasi bacali nazad namore. Nije im preostalo ni�ta drugo nego da ga bace u vodu. Tada Jehova naredida velika riba proguta Jona. Tri dana i tri noci sedeo je brodolomnik u trbuhumorske nemani, upucujuci zahvalne himne Gospodu koji ga je spasao da se neutopi. Kad ga je velika riba izbacila na obalu, prorok je odmah poslu�no krenuou Ninivu. Hodao je po ulicama*od jutra do mraka, saop�tavao gradanima reciJehovine i proricau da ce Niniva za cetrdeset dana biti razorena. Asirski carpoverovao je njegovom prorocanstvu i izrazio kajanje. Ljudi su morali da sepridr�avaju strogog posta, domacim �ivotinjama nije davana ni hrana ni voda.Videci da su se gradani Ninive vratili s gre�nog puta, Jehova se smilovao ispasao ih propasti. Ali se to nije svidelo Joni. Razocaran i gnevan oti�ao je izgrada da mu se ne podsmevaju ljudi kojima je proricao propast. U okolini jesagradio kolibu i gorko se tu�io: "Gospode! Ne rekoh li to jo� kad bejah usvojoj zemlji? Zato �cah pre pobeci u Tarsis; jer znah da si ti Bog milostiv i�alostiv, spor na gnev i obilan milosrdem, i kaje� se od zla. Sada Gospode, uzmidu�u moju od mene, jer mi je bolje umreti nego �iveti." Jehova ne odgovoriproroku, ali ucini da iznad njegove glave izrasle ogromna tikva, da ga zaklanjaod vrelog sunca. Sutradan Bog zapovedi crvima da izgrizu korenje tikve, i ona seosu�i i pretvori u prah. Istovremeno sa istoka dunu vreo, suv vetar, a sunce jepr�ilo tako nemilosrdno da se Jona onesvesti od �ege.419 Tada se javi Jehova i rece: "Tebi je �ao tikve, oko koje se nisi trudio, i kojenisi odgajio, nego jednu noc uzraste a drugu noc propade. A meni da ne bude �aoNinive, velikoga grada, u kom ima vi�e od sto i dvadeset tisuca ljudi?"

420 POUCNE NARODNE PRICE Posle vavilonskog ropstva, medu Jevrejima Judeje, Vavilonije i Egipta razvila seposebna vrsta didakticne price, zvana midra�. To su poucne price snaravoucenijem, koje je narod prenosio od usta do usta radi podr�avanjapatriotskog duha ili za izra�avanje neke filozofske misli koja je zaokupljalaonda�nje duhove. One, dakle, spadaju u autenticni narodni folklor. U svojimpropovedima i biblijskim komentarima rabini su se njima bez sumnje obilnoslu�ili, da bi pomocu alegorije lak�e delovali na slu�aoce.JKao i sve narodne bajke, te price se odlikuju �ivom i dramaticViom naracijom,bogatom slikovito�cu i si�eom koji ne zna za granice izmedu stvarnosti i ma�te,izmedu sna i jave. U izvesnoj meri podsecaju na poznate arapske bajke o Sinbadumoreplovcu ili "Hiljadu i jedne noci". U njima je ista ona car samoniklepoezije, ista ona ce�nja za pravdom na zemlji, samo s tom razlikom �to jevrejskeprice, nastale u narodu cije je iskustvo kroz istoriju bilo izuzetno te�ko, areligija imala ogromnu ulogu, sadr�e dublje filozofske misli, vezane za vecneprobleme �ivota i smrti, srece i patnje, Boga i coveka.Prica se razvija na osnovi poznatih nam istorijskih cinjenica. Javljaju segradovi kao Niniva, Vavilon ili carevi kao Nabukodonosor i Valtasar. Nepoznatiautori pokazuju ponekad izvesno poznavanje prilika koje su vladale, na primer,na dvoru vavilonskog cara. Ali uop�te uzev�i, price su u tom pogledu veoma mutnei s istorijom nemaju niceg zajednickog. Otkad su procitani dokumentimesopotamskih careva, te�ko je bila odr�iva teza da su to autenticni istorijskitekstovi koje treba doslovno , , legende421 uzimati, pa ih danas cak i pristalice najtradicionalnijih pogleda na Biblijusmatraju knji�evnom fikcijom.Kao primer mo�e poslu�iti Knjiga o Juditi. U njoj se jav -lja potpunoneistorijska licnost, car Medije Arkfasad, tlacitelj istocnih naroda iosnivac grada Ekbatane. Haldejski car Nabu -kodonosor nazvan je asirskim caremcije je sedi�te u Ninivi, koja je razorena jo� za njegova �ivota. Holofern kaoPersijanac naravno nije mogao biti zapovednik asirske vojske. Jednom re -cju,bilo bi naivno i dalje nastojati na tvrdnji da je to istorijska knjiga.Ali se i pored svega ne mo�e odbaciti mogucnost da je ona odjek izvesnihstvarnih dogadaja. Istra�ivaci su se trudili da odgonetnu istorijske okvirenjene fabule i do�li su do uverenja da se radi o vremenu persijskog caraArtakserksa III Ohosa, koji je vladao od 358. do 337. godine pre na�e ere. Izdokume -nata je poznato da se njegov vojskovoda zvao Holofern i da mu jepomocnik bio evnuh Bagoas. Oba se pominju u Knjizi o Juditi. Artakserks III jebio okrutan i ohol covek. Za vreme nje -gove vladavine pobunili su se namesniciprovincija, zvani �atra -pi, a Egipat se digao na ustanak. Prvi njegov pohodprotiv po -bunjenog vazala zavr�io se neuspehom. Na vest o njegovom porazu,ustanku su se prikljucili i Fenikija, Kipar i deo Sirije. Po�to je zaveo red uAziji, Artakserks je preko Hanana pohitao u Egipati i godine 341 . pre na�e ereponovo ga pretvorio u per -sijsku provinciju.Crkveni istoricar iz IV veka, Euzebije, tvrdi da je Artakserks za vreme pohodana Egipat odveo iz Hanana veliki broj Jevreja i naselio ih na Kaspijskom moru, uHirkaniji. Ako se iseljavanje zaista dogodilo, moralo je da ima kazneni karak-ter. Po svemu sudeci, i Jevreji su se prikljucili sveop�tem ustanku, a opsadaVetilja je jedan od njegovih epizoda.Knjiga o Juditi napisana je na osnovo usmenih preda -nja, najverovatnije zavreme ustanickih borbi Makabejaca. Boreci se s nadmocnim snagama Seleukida,Jevreji su �irili anegdotske price takve vrste, da na istorijskim primerimapoka�u kako Jeho -va nikad ne ostavlja svoj narod u tragicnim i odsudnim trenuci-ma. Bila je to neka vrsta propagandne literature za podizanje hrabrostiustanika i podr�avanje njihove istrajnosti u otporu.

lako je bio junacki, Juditin cin je izazivao izvesne �um -nje u moralnompogledu. Osim toga, originalni hebrejski tekst je

nestao i sacuvali su se samo prevodi na grcki i latinski jezik. Zbog togapalestinski Jevreji Knjigu o Juditi nisu priznali za sve -tu. Ali katolickacrkva je ubraja u kanonske tekstove i unela ju je u spisak biblijskih knjiga.Tipicna istocnjacka bajka je do�ivljaj Jestire i Mardoheja na dvoru persijskogcara u Suzi. Bujna pripovedaceva ma�ta preterano je uvecala sve njene epizode:carski pir traje sto i osamdeset dana, persijske devojke ma�u se dvanaest mesecipre nego �to izadu pred cara, Jestira se sprema za brak pune cetiri godine,ve�ala na koja je obe�en Aman visoka su pedeset lakata, a Jevreji za odmazduubujaju sedamdeset i pet hiljada svojih neprijatelja.Radnja te dramaticne price de�ava se za vreme vlada -vine persijskog caraKserksa, u Bibliji nazvanog Asvir (485-465. god. pre na�e ere). Zanimljivo je ito da je njegova �ena Astina, koja je svojom neposlu�no�cu zabrinula mu�evepersijske aristo -kratije, po svoj prilici prva u istoriji predstavnicasifra�etkinja.Autor Knjige o Juditi je nepoznat, ali po brojnim persij -skim elementima uhebrejskom tekstu i po izvesnom poznava -nju prilika na persijskom dvoru, to jemorao biti neki Jevrejin koji je za vreme makabejskih borbi u Hananu �iveo uSuzi. Bio je obdaren pisac. Stil price je �iv i �ivopisan, fabula je punadramaticne napetosti, a iznenaduje i bogatstvo opisa punih pla -sticnosti^ikolorita. Prvobitni tekst docnije je upotpunjen raznim dodacima drugih autora iu Bibliju je u�ao u tom konacnom obliku.Neki istra�ivaci smatraju da je autor osnovnu nit price uzeo iz vavilonske ilipersijske mitologije, iako za to dosad nisu na�li nikakve konkretne dokaze.Oslanjaju se samo na cinjenicu da ime Jestira nesumnjivo potice od imena boginjeI�tar, a Mar -dohej od imena vavilonskog boga Marduka. Pretpostavljaju, osim toga, da je cela prica izmi�ljena za dramatizacijuliturgije praznika Purim, cije ime i poreklo ni do danas nije na zadovo-ljavajci nacin razja�njeno. Knjigu o Jestiri te�ko je ubrajati u reli -gioznuliteraturu. Ime Boga pominje su u njoj samo jedanput, a pokolj koji su Jevrejipriredili svojim neprijateljima upadljivo je protivan nacelima velikih prorokaIsaije, Jeremije i Jezekilja. Sve�tenici su je i pored toga uvrstili udidakticne biblijske knjige, zvane ketubim. Citanje njenog teksta i danaspredstavlja osnovu za obred praznika Purim. Prvi hri�cani su jeodbacili, ali fr r 'Bwlijs/(ekatolicka crkva unela ju je docnije u spisak kanonskih knjiga.Na granici izmedu "istorijskih" i didakticnih knjiga Staroga zaveta nalazi se iKnjiga o Toviji, nazvana po imenu cuvenog junaka, ciji su do�ivljaji prikazanineobicno �ivo i slikovito. U uvodu autor istice istorijsku pozadinu na kojojgradi svoju pricu, govori o vladavini istorijskih careva Salmanasara (tacnijeSargo -na) i Sanheriba, ali u daljem toku pripovedanja pominje persij -skegradove Rages i Ekbatanu ne trudeci se da uskladi hrono -lo�ke razlike od stotinu do dvesta godina. Saveti koje stari Tovija daje svome sinu �ivopodsecaju na �ivotne maksime od kojih vrvi literatura semitskih naroda.Verovanje u andele, soto -ne, nadzemaljska bica, uzeto je iz persijske religijes kojom su Jevreji do�li u dodir u izgnanstvu.Za remek-delo biblijske literature smatra se Knjiga o Jovu. Taj traktat,poema i drama u isto vreme, odlikuje se �ivo�cu opisa i stila, dramaticnomgradacijom radnje, smelo�cu filozofske misli i snagom osecanja. Ime bo�jegpacenika posta -lo je sinonim svih ljudskih nesreca i katastrofa. Izrazhiobowa wiadomosc (tragicna, jovovska vest) sastavni je deo poljskog jezika.Knjiga se sastoji od tri osnovna dela: od prologa u prozi, poetskog dijaloga iepiloga koji ima karakter happy end-a. Na osnovu lingvistickih istra�ivanja

pretpostavlja se da je njen sre -di�nji deo, rasprava prijatelja o smislupatnje, docniji dodatak.Prica u dana�njem redakcionom obliku potice verovatno iz III veka pre na�e ere,dakle, iz helenisticke epohe. Nepoznati autor, ili jevrejski kompilator, nijestvorio originalno delo, vec je mnogo pozajmio od sumerskih pisaca. Za to velikootkrice treba da zahvalimo americkom orijentalistu Samjelu Krameru, autoruknjige Istorija pocinje u Sumeru. Ocitavajuci tablice s klinastim pismomotkopane u ru�evinama Nipura, nai�ao je na poemu o nekom Sumeru koji jenesumnjivo prauzor biblijskog Jova. Bio je to covek bogat, srecan, mudar ipravedan, okru�en mnogo -brojnom rodbinom i prijateljima. Odjednom su ga sna�lebolesti i patnje, ali on nije hulio na svoga boga, nije bio gnevan na njega.Pokorno se predao njegovoj volji i samo placuci i jadiku -juci molio ga zamilost. Dirnut njegovom pokorno�cu i pobo�no -�cu, bog mu se najzad smilovao ivratio mu zdravlje.Podudarnost potke price i ideje vodilje tih dveju verzija tako je upadljiva daje u njihovu neposrednu zavisnost te�ko po -sumnjati. Treba ipak imati na umu daih dele dva ili tri mileni 424 juma razvoja religioznih predstava. Premda se oslanja na su mersku osnovu,jevrejska prica je daleko lep�a, knji�evno savr �enija i filozofski zrelija.S problemom kojim se bavi prica sreli smo se jo� prili kom razmatranja ulogeproroka. Rec je o covekovoj odgovor -nosti, patnji i krivici. U Petoknji�ju, topitanje je re�eno na jed -nostavan nacin, koncepcijom o kolektivnojodgovornosti. Za gre -he oceva moraju da ispa�taju pokoljenja, iako nisu niza�takriva. S procesom sazrevanja etickog monoteizma, taj fatalizam nije mogao daopstane, jer je kolektivna odgovornost bila u o�troj protivrecnosti sa pojmombo�je pravednosti. Proroci Jeremija i Jezekilj propovedali su da svaki covek zasvoje postupke licno odgovara pred Bogom i samim tim istupili protiv osve�taneteze Petoknji�ja. Bio je to revolucionaran korak koji je predstavljao ogromninapredak u religioznoj misli.Ali on nije razre�io probem koji muci coveka, pre bi se reklo da ga jeiskomplikovao. Jer ako svaki covek za svoje pos -tupke licno odgovara, za�toonda stradaju ljudi pravedni i bogo -bojni? Ako je Bog pravedan, za�to ih mucibolest, beda i smrt njihovih bli�njih?Upravo tim pitanjima bavi se Knjiga o Jovu. Posle du�eg razgovora Jovovihprijatelja, koji se vrti u zacaranom krugu, ogla�ava se mladi Eliluj i iznosire�enje zagonetke, koje je u su�tini prlfnavanje poraza: Bog isku�ava svojeverne smrtnike da proveri njihovu pobo�nost i da ih ucvrsti u vrlinama. Tada sviucesnici u razgovoru prihvataju mladicevo obja�njenje, ne primecujuci da suokrutne metode isku�avanja ljudi u suprotnosti s pojmom pravednosti, kao ibolest, patnja, beda i gubitak blis -kih.U kategoriju literarne fikcije treba svakako ubrojiti i Knji -gu prorokaDanila. Cuda, apokalipticna prorocanstva i mutni istorijski podaci u tompogledu ne ostavlaju nikakvu sumnju. Au -tori price na svakom koraku pokazuju nepoznavanje istorije Vavilonije i Persije, me�aju medijske ipersijske careve, a od Haldejaca prave anahronicnu kastu sve�tenika-vraceva, price -mu Danila nazivaju "majstorom vraceva".Narocito su fantasticni podaci o carevima koji se javlja -ju u prici.Nabukodonosor postavlja ogromni zlatni kip i nareduje narodu da mu se klanja.Posle toga slavi boga Izrailja i porucuje da ce svako ko ka�e ne�to lo�e o tombogu biti osuden nalegende425 l smrt. Darije izdaje naredbu svojim podanicima da se trideset da -na ne molenikakvim bogovima, a kad Danilo izlazi nepovreden iz jame s lavovima, naredujesvim pokorenim narodima da prime Mojsijevu veru.

Prizori trojice jevrejskih mladica koji iz u�arene peci izlaze netaknuti,i Danila koji sedi u jami medu krotkim lavovi -ma, naravno da imaju mnogobajkovite lepote i zato uvek delu -ju na ma�tu naroda i umetnika. Alinajpopularnije je cudo s tajanstvenom rukom koja ispisuje na zidu tri zagonetnereci: MENE, TEKEL, FERES. Pravo njihovo znacenje jo� uvek je predmet naucnih rasprava. Nevolja je u tome�to se u hebrejskom i aramejskom pismu ne pi�u samoglasnici, vec samosuglasnici. Zavisno od toga da li se izmedu suglasnika stavlja, na primer,samoglasnik "a" ili "e", menja se smisao tih izraza. Zato je uglavnom prihva-ceno tumacenje koje srecemo u Knjijzi proroka Danila.l pored mno�tva neverovatnih stvari, u prici nalazimo neke notice koje su odjekstvarnih dogadaja. Rec je, na primer, o sedmogodi�njem Nabukodonosorovom ludilu.Znamo da je, dodu�e, ne on, vec njegov naslednik Nabonid, sedam godina bolovaood neke du�evne bolesti. Bacanje u u�arenu pec bila je kazna koja se uVaviloniji veoma cesto primenjivala. Dugo je ostala nerazja�njena zagonetnabele�ka da je car Valtasar uci -nio Danila trecom licno�cu u carstvu. Za�to ba�trecom, a ne drugom? To pitanje tek je razjasnila arheologija. Ispostavilo se daje Valtasar bio Nabonidov sin i suvladar, sa sedi�tem u Vavilonu. Po�to jeValtasar bio druga licnost u dr�avi, odmah posle svoga oca, Danilo je, kaocarski doglavnik, u dr�avnoj hijerarhiji mogao zauzeti samo trece mesto. Ovepojedinosti, na -ravno, nisu izmenile poglede na istoricnost Knjige prorokaDanila, ali dokazuju da je osnova price nastala u vavilonskoj sredini. Jer trebaznati, da se knjiga sastoji iz dva dela, koja su napisala dva razna autora i urazlicitim vremenima: na veoma popularnu pricu s radnjom i na prorocanstvo ustilu apokalip -tickog objavljenja.Kao Knjiga o Jovu i Knjiga proroka Danila crpela je izvore iz tude mitologije.U arheolo�kom nalazi�tu Ugarit otkrive -na je poema koja potice iz XIV veka prena�e ere. Ona opeva sudbinu nekog Danila i njegovog sina Ahata. Junak poeme bioje mudri i pravedni sudija koji �titi udovice i sirocad. Dovoljno426 Zenon je reci, da su jevreski pisci, po svoj prilici, upravo iz nje uzeli ideju zasvoju pricu o Danilu.U cetvrtom delu koji sadr�i apokalipticka predskazanja, najavljena su cetiricarstva ovim redom: vavilonsko, persijsko, medijsko i grcko. Ocigledne aluzijena sknavljenje Jerusalimskog hrama za vladavine Antioha Epifana, godine 167. prena�e ere, ukazuju na to da je knjiga u svojoj konacnoj redakciji morala nastatiu kasno helenisticko doba. Dokaz za to su, uostalom, i brojni grcki izrazi uaramejsko-hebrejskom tekstu.Za Jevreje su to bila te�ka vremena borbi za versku nezavisnost. Prorocanstvo jetrebalo da podr�i duh potlacenih sunarodnika i da im ojaca nadu u pobedu. Uvidenjima nadah -nutim vatrenim patriotizmom, Jevrejima se u knjizi najavljujedo -lazak sina covecijeg koji ce ih izbaviti iz tudinske vlasti. Objav -Ijuje,takode, nastanak carstva bo�jeg na zemlji i vaskrsenje ljudi na kraju sveta. Alite mesijanisticke ideje nemaju deterministicki karakter. Prorocanstvo ce seispuniti samo onda kad ljudi ociste svoja srca od greha i postanu pravedni.Kao �to vidimo iz toga, Knjiga proroka Danila, kao i knjige drugih proroka iKnjiga o Jovu, istice licnu odgovornost coveka pred Bogom. Njene mesijanistickeideje izvr�ile su jak uticaj na prvobitno hri�canstvo, a sin coveciji koji sepominje u njoj postao je naziv za Isusa Nazarecanina.. tu grupu alegoricnih narodnih prica spada, najzad, i Knjiga proroka Jone.Burne i slikovite peripetije prorokove tipi -cna su tvorevina jevrejskogfolklora, ali istra�ivaci sumnjaju da se izvori te price kriju u nepoznatommesopotamskom mitu. Riba ili morska neman koja je progutala Jonu veoma �ivo pod-seca na mitsku a�daju haosa Tijamat.

Knjiga je nesumnjivo nastala posle vavilonskog ropstva. Biblijski egzegeti sunastojali da odgonetnu njen navodni ale -goricni smisao. Izrailj je, govore oni,imao da izvr�i prorocansku misiju medu ostalim narodima, ali po�to nije obaviopovereni mu zadatak, po volji Jehovinoj progutala ga je neman Nabukodono -�or.Ali za nas je daleko va�nija ideja vodilja koja se nalazi na kraju price. Kad seJona naljutio �to Niniva nije razorena, Jehova mu ociglednom nastavom pokazuje�ta je to pravednost: kad je on za�alio za usahlom biljkom, zar Jehova nijetrebalo da se smiluje velikom gradu, u kome osim gre�nika �ive ipravedni ljudi, deca i nevine �ivotinje? Koliki je to napredak u koncepcijiJehove u poredenju s Jehovom Mojsija, Isusa Navinaili sudija!*Sve te ideje koje se provlace kroz knjige proroka Isaije,Jeremije i Jezekilja i kroz didakticke price, bez sumnje su mo -rale stvaralackiuticati na dalji razvoj religioznih koncepcija. Na tok tog zanimljivog procesajako svetio bacili su svitci nadeni u pecinama kod Crnog mora. Godine 1947. karavan stocara iz beduinskog plemena Tamira zaustavio se na odmor u stenovi-tom predelu kod izvora Ain Fe�ha. Tra�eci zalutale jare u jed -noj od mnogobrojnih pecina, jedan mali decak prona�ao je velike glinene cupovepune nekih tajanstvenih svitaka.Kako je docnije utvrdeno, bile su to duge trake od ovcije ko�e, ispisanearhaicnim znacima hebrejskog pisma.Prava vrednost tih otkrica u pocetku nije bila poznata. Tek kad je deo svitakadospeo u Sjedinjene Americke Dr�ave, a deo u sirijski pravoslavni manastirSvetoga Marka, naucnicima su se otvorile oci. Cuveni orijentalist VilijamOlbrajt nije se ustezao da svitke nazove "najvecim otkricem na�ega veka".Su�tina je u tome �to svitci sadr�e tekstove Staroga zaveta iz III ili II vekapre na�e ere. Po�to najstarija kopija koja je dotad otkrivena potice iz IX vekana�e ere, od neprocenjivog su znacaja za uporedne filolo�ke studije i zarazja�njenje mno -gih spornih ili nerazumljivih delova Biblije.Bura koja se oko tih svitaka podigla i vest o ceni koja je za njih placena (za�est svitaka Amerikanci su platili dve sto -tine i pedeset hiljada dolara)doprla je i do Arabijske pustinje. Stenovita divljina oko Mrtvog mora bila jeprepuna beduinskih tragaca koji su pretresali tamo�nje bezbrojne pecine iraseline. Rezultat je bio iznad svakog ocekivanja. U dvadeset i petpecina nadeno je nekoliko stotina svitaka i hiljade manjihparcadi s hebrejskim, aramejskim i grckim pismom. Daljaistra�ivanja, koja vec sistematski i naucno vode arheolo�ke eks -pedicije,gomilaju sve vi�e novih pronalazaka.Dosad naden materijal tako je ogroman da ce, prema proceni naucnika, protecinajmanje pedeset godina pre nego �to tekstovi budu sredeni i naucno obradeni.Ali vec se sada zna *Razgovor Avrama sa Bogom o istom pitanju nesumnjivo je kasniji dodatak, izrazdoblja posle vavilonskog ropstva, kada je problem pravde na zemlji bio veomaaktuelan.

da se medu njima nalazi i Knjiga proroka Jeremije, komentar za Knjigu prorokaAvakuma i apokalipticki tekst Rat sinova sve -tlosti sa sinovima mraka.Postavilo se, naravno, zanimljivo pitanje kako su se ti sveti tekstovi na�li utim pustim pecinama kod Mrtvog mora. Godine 1951. tim pitanjem pozabavila sespecijalna arheolo�ka ekspedicija i ubrzo saop�tila svoje rezultate.Nedaleko od tih pecina nalaze se ru�evine koje su godi -nama smatrane ostacimarimskog utvrdenja. Arabljani ih zovu Hirbet Kumran. Ru�evine su nekad bilekompleks gradevina od blokova tesanog kamena, s krovom od palmovih debala, trskei mulja. Arheolozi su u iskopinama razaznali trpezariju, spavao -nicu, kuhinju,zanatske radionice, nu�nike, dva bazena za kupa -nje s ritualnom namenom iskladi�ta.

Ali najva�nije otkrice je "skriptorijum", prostorija u kojoj su kopistiprepisivali svete knjige. U njoj su se sacuvali kameni stolovi s klupama i, �toje najva�nije, nekoliko mastionica od bronze i gline sa jo� vidljivim tragovimamastila. U podzemnim skladi�tima, u gomilama komada keramike, nadene su potpunoocuvane iste onakve cilindricne glinene posude u kojima su bili dr�ani otkrivenirukopisi. Ne mo�e, prema tome, biti nikakve sumnje da su vlasnici svitka bililjudi koji su �iveli u toj gra -devini.& ru�evina je izvadeno i mnogo moneta. Najstarija potice iz godine 125. pre na�eere, a najmlada iz godine 68. na�e ere. Tragovi po�ara svedoce da je iste godinenaglo do�ao kraj toj tajanstvenoj gradevini.Arheolozi su do�li do uverenja da je to bio manastir jevrejske sekte esena, kojisu pobegli iz Jerusalima pred progo -nima Sanhedrina. Svoju hipotezu zasnivajune samo na dovoljno uverljivim arheolo�kim iskopinama nego i na informacijamastar -ih putopisaca i istoricara. Tako, na primer, Plinije Stariji pi�e da je zavreme svoga boravka u Palestini posetio veliki esenski manastir kod Mrtvog mora.Po svemu sudeci, bio je to onaj isti manastir cije su ru�evine otkrivene uHirbet Kumranu. O eseni -ma pi�u i jevrejski istoricar Josif Flavije i Grk Filoniz Aleksan -drije.Moneta iz godine 68. na�e ere nadena u ru�evinama omogucava nam da zakljucimokakva je sudbina sna�la mana -stir. U Jerusalimu je buknuo ustanak jevrejskognaroda. Protiv 429 buntovnika upucena je, poznata po svojoj surovosti, X rimska legija. Poslespaljivanja Jerusalimskog hrama i krvavog ugu�enja ustanka, eseni o svojojsudbini nisu mogli imati nikakvih iluzija. Najamnici su pljackali zemlju ipostepeno se pribli�avali mestu manastira. Braca su se najpre pobrinula da spasusvete knjige. Vredne svitke stavili su u glinene posude i sklonili ih u pustepecine u nadi da ce docnije, u buducnosti, cim prode ratni haos, moci da obnovesvoju delatnost.Od dokumenata nadenih u pecininama narocito je vre -dan svitak s ritualnimpropisima, verovanjima, moralnim pou -kama i organizacionim nacelima esena. Iztog dokumenta do -znajemo da je kod njih svojina bila zajednicka. Svakoga dana ozalasku sunca clanovi sekte svecano su se oblacili, primali u bazenu svakodnevnokr�tenje i sedali za zajednicku veceru, dok je stare�ina blagosiljao hleb ivino. Eseni su izmedu ostalog pro -povedali ljubav prema bli�njem, siroma�tvo,obavezno davanje milostinje, osudivali su ropstvo i verovali u dolazakpomazanika bo�jeg, Ucitelja pravednosti, koji ce na zemlji zavesti novi red.Buka koja se podigla oko tog dokumenta traje i do da -na�njeg dana, pod nazivom"bitka za svitke". Na tu temu u zapadnim zemljama napisano je na stotine clanakai knjiga. Za�to je drevni smotuljak izazvao tako strasne rasprave? Rec je o tome�to su eseni u svakom pogledu upadljivo slicni prvim hri�canima.Na osnovu toga, grupa orijentalista s Dipon-Somerom na celu iznela je mi�ljenjeda eseni predstavljaju onu kariku koja spaja judaizam i hri�canstvo, cije jenepostojanje nauka tako du -boko osecala.

430 'Bi6fijs/(e legende431 KRONOLO�KA TABLICA oko 1850. oko 1250 1220-1200. Isusa Navina p. n. " " e. Avram u Hananu Izlazak pod Mojsijevim vodstvomNajezda Izrailjaca na Hanan pod vodstvom 1200-1025.

1030-1010. " " Doba sudijaCar Saul 1010-970. " Car David oko 1000. 970-931. " " David osvaja JerusalimCar Solomon

\ IZRAILJSKO CARSTVO (931-721. p.n.e.)932-911. p. n. e. Jerovoam l 911-909. " Nadav 909-885. " Va�a 885-884. " Ha

884. '" Zimrije884-874. " Amrije-Osnivanje Samarije874-853. " Ahav 853-852. " Ohozija852-842. " Joram 842-814. " Juj814-798. " Joahaz 798-783. " Joas 783-743. " Jerovoam II 743. " Zaharija743. " Salum 742-738. p. n. e. Menajim 738-737. " Fakija737-732. " Fekaj732-724. " Osija721. " Sargon II osvaja Samariju. Iseljavanjedeset izrailjskih plemena.JUDEJSKO CARSTVO (931-587. p.n.e.)932-915. p. n. e. Rovoam 915-912. " Avijam912-870. " Asa 870-849. " Josafat 849-841. " Joram 841. " Ohozija (ubijen od izrailjskoguzurpatoraJuja)841-835. " Gotolija835-797. " Joas 797-781. " Amasija781-740. " Ozija740-736. " Jotam 736-721. " Ahaz 721 -687. " Jezekija700. " Sanherib pusto�i Judeju.Jezekija placa danak. 687-642. " Manasija642-640. " Amon 640-609. " Josija622. " Nadena "Knjiga zakona". Preporodjehovizma.609. " Joahaz 609-598. " Joakim 605. " Nabukondonosor odnosi pobedu nadEgiptomkod Karkemi�a Joahin. Opsada Jerusalima iodvodenje Joahina. 598-587. " Sedekija587. " Nabukodonosor razara Jerusalim. IseljavanjeJudejaca. '582-581. " Ponovno iseljavanje432 <Bi6lysfe fyende433

POSLE VAVILONSKOG ROPSTVA

538. p. n. e. Kirov edikt kojim se iseljenim Jevrejimadozvoljava povratak u Jerusalim538. " Obnova oltara na ru�evinama Jerusalimskoghrama 520-515. " Obnova hrama 167-164. " Antioh Epifan proganja Jevreje. Pokolj uJerusalimu. Kult Jupitera u Jerusalimskom hramu. Ustanak Makabejaca63. n. e. Pompej zauzima Jerusalim70. " Tit razara Jerusalim 130. " Hadrijan podi�e na ru�evinamaJerusalima gradElija Kapitolina132-135. " Jevrejski ustanak pod vodstvom Bar Kohvei *-fe ft-' BIBLIOGRAFIJA Albright W. F.: "The Archaeology of Palestine" - Penguin Books -Harmondsworth - Middlesex, 1949. Allegro I. M.: "The Dead Sea Scrolls" -.Penguin Books - Harmondsworth-Middlesex, 1961.Andrzejewski Tadeusz: "Starzytny Egipt" - "Szytelnik" - Warszawa, 1952. AwdijewW. I.: "Historia starozytnego Wschodu" (Przelozyl z ros. W.Gluchowski, L. Badzian I S. Ostrowski) - "Ksiazka I Wiedza" -Warszawa, 1957. Baron S. W.: "Histoire D'lsrael" - (Vie sociale et religieuse) Presses Universitaires de France - Paris, 1956. Beck M. A.: "A Journey through the OldTestament" - Harper & Brother New York, 1959. Burgh W. G.: "The Legacy of the Ancient World" - (Volume One) Penguin Books - London, 1955. Burrows Millar: "What Mean These Stones?" -Meridan Books - Thames and Hudson - London, 1957. Boulton W. H.: "Wiecznosc piramid I tragedia Pompei"-(Przekl. prof, drK. Michalowskiego) - Wyd. IV. Warszawa, 1962. Bouquet A. C.: "ComparativeReligion" - Penguin Books - Harmondsworth-Middlesex, 1950.Chiera Edward: 'They Wrote on Clay" - The University of Chikago Press-Chicago, 1957.Child Gordon: "What Happened in History" - Penguin Books -Harmondsworth - Middlesex, 1950. Cottrell Leonard: 'The Lost Pharaohs" - EvansBrothers Ltd - London,1957. Cottrell Leonard: "Life under the Pharaohs" - Pan Books Ltd - London,1957. Cottrell Leonard: The Anvil of Civilization" - The New American Library New York 22, N, Y, 1958. Cumont Franz: "Oriental Religions in Roman Paganism" Dover Publications - New York. Dabrowski Eugeniusz ks. dr.: "Podreczna encyklopediabiblijna" 2 tomy -Ksiegarnia Sw. Wojciecha - Poznan, Warszawa, Lublin, 1961. Daws A. Powell: "TheMeaning of the Dead Sea Scrolls" - The NewAmerican Library - New York 22, N, Y, 1956. Davis A. Powell: 'The TenCommandments" - A. Signet Key Book - NewYork 22, N, Y, 1956. Edwards l. E. S.: "The Pyramids of Egypt" - Penguin Books

Harmondsworth - Middlesex, 1949. Elder John: "Prophets, Idols and Diggers" -Bobbs Merill Comp. -Indianopolis N. Y. (USA), 1960. Emery W. B.: "Archaic Egypt" - Penguin Books -Harmondsworth -Middlesex, 1961. Encyklopaedia Britanica, London. Perm Vergilius: "AnEncyclopedia of Religion" - Littefield, Adams & Co. Patterson, New Jersey, 1945. Frankfort Henri: "Before Philosophy" - PenguinBooks - Harmonsworth,Middlesex, 1954. Freud Sigmund: "Moses and Monotheism" - Alfred A. Knopf, Inc. New York, 1939. Frazer James George: The Golden Bough" (A study in magic and religio<| - The Macmillan Comp. - New York, 1942.Gaer Joseph: "How the Great Religions Began" - A. Signet Key Book -The New YorkLibrary of Worlds Literature, Inc. - New York, 1956. Genesis: Ksiega Rodzaju(przelozyl z hebr. ks. Szeslaw Jakubiec) - Wyd.SS. Loret. - Warszawa, 1956.Glanville S. R. K.: The Egyptians" - Black Ltd - London, 1933. Gurney O. R.:"The Hitties" - Penguin Books - Harmondsworth,Middlesex, 1961. Glover T. R.: "The Ancient World - Penguin Books -Harmondsworth,Middlesex, 1948.Grollenberg L H.: "Atlas of the Bible" - Nelson & Sons, New York, 1957. Haran,Cyti of the Moongod Sin - Time" - New York, April 8, 1957. Huntington Ellsworth:"Mainsprings of Civilization" - A Mentor Book - NewAmerican Library, 1959.James E. O.: "Myth and Ritual in the Ancient Near East" - Thames and Hudson London, 1958.James E. O.: "The Cult of the Mother Goddes" - Thames & Hudson,London, 1959.Jirku Anton: "Die Welt der Bibel" - Gustaw Kilper Verlag - Stuttgart, 1957.Kautsky Karol: "Pochodzenie chrzescijanstwa" - "Ksiaska I Wiedza" -Warszawa, 1950. Keller Werner: "A jednak Pismo sviete ma racje" (Przeloz, zniem. Janusz Koczolowski) - Institut Wyd. "Pax" - Warszawa, 1959. Kraeling G. Emil: "BibleAtlas" - Raud Me Nally & Co. - New York, 1956. Kramer S. N.: "History Begins atSumer" - Thames & Hudson, London,1956. Kiihn Herbert: "Die Entfaltung der Menschheit" - Fischer Bucherei Frankfurt am Main - 1958. Lipinski Edward, ks.: "Stary Testament w swietledzisiejszych badan" "Znak" - lipiec, sierpien 1961. - Krakow Lloyd Secton: "Foundations in the Dust"

-(A story of MesopotamianExploration) - Penguin Books - Harmondsworth - Middlesex,1955. Meek T. I.: "Hebrew Origins" - Harper & Brothers - New York, 1960. Milman HenryHart: The History of the Jews" - Dent & Sons Ltd London, 1939. Montet Pierre: "L'Egypte et la Bible" - Delachaux & Niestle S. A.Neuchatel & Paris VII, 1959. Muller I. Herbert: "The Uses of the Past" (Profilesof Former Societies) A Mentor Book - New York 22, N, Y, 1959. Oppeln-Bronikowski Friedich:"Archaologische Entdeckungen" - VerlagHeinrich Keller - Berlin, 1931. Peattie Roderick: "Geography in Human Destiny" Edit. Armed Services,Inc. - New York, 1940. Pritchard B. James: "Archeology and the Old Testament" Princeton

University Press - Princeton, New Jersey, USA, 1958. Parrot Andre: "Ninive etI'ancien Testament" - Delachaux & Niestle S. A. -Neuchatel - Paris VII, 1956.

Parrot Andre: "La tour de Babel" - Delachaux & Niestle S. A. - Neuchatel

-Paris VII, 1954.Parrot Andre: "Le temple de Jerusalem" - Delachaux & Niestle S. A. -Neuchatel - Paris VII, 1954. Parrot Andre: "Ninive et I'ancien Testament" -Delachaux & Niestle S. A. -Neuchatel - Paris VII, 1955.Parrot Andre: "Samarie, capital du royaume d'lsrael" - Delachaux & Niestle S. A.-1955. Pismo Swiete Starego Testamentu - Ksiegarnia Sw. Wojciecha - Poznan,Warszawa, Lublin (2) 1956. Raglan Lord: "The Hero" (A study in traditional, muthand drama) Vintage Books, 1956.Reade Winwood: 'The Martyrdom of Man" - Watts & Co, - London. 1946. RicciottiGiuseppe: "Dzieje Izraela" (Przeloz. z jezyka wloskiego o. ZdislawRzeszutek) - "Pax" - Warszawa, 1956. Robertson A.: "Pochodzenie chrzescijanstwa(Przel. Z anglielskiego T.Swiecicki) - "Ksiazka I Wiedza" - Warszawa, 1956. flops Daniel: "Od Abrahama doChrystusa" (Przel. Z franc. ZofiaStarowieyska-Morstinowa) - "Pax" - Warszawa, 1953. Smith Joseph Lindon: "Tombs,Temples & Ancient Art" - University ofOklahoma Press, 1956. Stachowiak Lech, ks.: "Dzieje ostatnich sporow biblijnych"- "Znak" -Lipiec, sierpien 1961. Toynbee I. Arnold: "A study of History" - OxfordUniversity Press London, 1949. Walek-Czarnecki: "Historia gospodarca swiata starozytnego" -Trzaska,Evert I Michalski - Warszawa, 1948. Weber Max: "Ancient Judaism" - The FreePress Glencol, Illinois, 1960.Weech W. N.: "History of the World" - Odhams Press - London

-WC, 2.Weigall Arthur: "The Life and Times of Akhnaton" - G. P. Putnams Sons* New York, 1923.Wheeler Margaret: "Walls of Jericho" - Arrow Books Ltd - London, 1955. WilsonEdmund: 'The Scrolls from the Dead Sea" - Fontana Books London, 1958. Woolley Leonard: "A Forgotten Kingdom" - Penguin Books Baltimore Maryland, 1953. Woolley Leonard: "Ur of the Chaldees" - Penguin Books -Harmondsworth, middlesex, 1950. Woolley Leonard: "Ur: The First Phases" - KingPenguin Books, London,1946. Wright Ernest: "Bringing Old Testament Times to Life" - The NationalGeographic Magazin - December, 1957.SADR�AJ UVOD OD STVARANJA SVETA DO VAVILONSKE KULE Stvaranje sveta Adam i Eva u raju Kajin iAvelj Potop Vavilonska kulaNeobicna otkrica o stvaranju sveta, raju, potopu i Vavilonskoj kuliAVRAM, ISAK l JAKOVAvramova porodica �ivi u UruTara odlucuje da se seli u HaranTara, Nahor i Avram u novoj domoviniSeoba u zemlju HananskuU zemlji obecanojSara u Faraonovom haremu Lot pada u ropstvoAvramova briga za potomstvo

Avram menja imePoseta trojice tajanstvenih ljudi

Sodoma i Gomora Kako je car Avideleh doveden u zabluduRodenje Isakovo�rtvovanje IsakaSarina smrt Kako je Isaku ispro�ena �ena15 17 17 19 19 21

33 35 36 38 39 40 42 42 44 45 45 46 47 48 49 49 50 Avram se ponovo �eniIsakovi i Revekini blizanci Za ciniju socivaNevolje IsakoveRevekina i Jakovljeva podvalaNebeske lestve Kako su Lavan i Jakov varali jedan drugogJakovljevo bekstvoJakov se bori s BogomSusret s Isavom Kako su Jakovljevi sinovi osvetili sestruJakov u Vetilju i MamrijiIstina i legenda o praocimaBURNA POVEST JOSIFOVA Prodan u ropstvoU Petefrijevoj kuciNa faraonovom dvoru Josif upravlja EgiptomJakovljev rod gladujeJosif ponovo isku�ava bracuRod Izrailjev naseljava se na delti Nilalarodi Narodna bajka ili istina?MOJSIJE Kuluk Cudesno spasenje Cetrdeset godina izgnanstva Izlazak iz Egipta Prelazak prekoCrvenog mora Putovanje kroz pustinju Ples oko zlatnog teleta Zavet s Jehovom Naputu u Kadi� Cetrdeset godina u pustinji U zemlji obecanoj Carobnjak ValamPoslednji Mojsijevi dani

52 52 53 54 55 56 57 60 61 63 63 65 67 89 91 93 94 96 96 98 100 102 111 113 114 116 119 120 122 124 126 128 132 133 135 137 Mojsije u oreolu mita139 ISUS NAVIN l SUDIJE 175 Jerihon - predstra�a HananaDramaticni dogadaji pod zidinama GajaLukavstvo GavaonjanaSavez pet kraljevaRat s kraljevima severnog HananaKako je isus Navin upravljao HananomIzrailjci se nastanjuju u HananuDevora - izrailjska Jovanka OrleankaKako je skromni ratar postao oslobodilac IzrailjaJeftaj - nesrecni junak Galaija 177 180 182 183 184 184

186 189 191 195

Samson 197 Kako je Samson hteo da se �eniSamsonove zgode u GaziSamson i Dalila 198 200 201 Junacka Samsonova smrt 202 Kako su Danovi potomci ukrali Jehovin kipZlocin potomaka VenijaminovihVerna Ruta golubijeg srcaEpoha borbe i heroizma210 203 204 206 ZLATNO DOBA IZRAILJA 247 Prvosve�tenik Ilije i Samuilovo rodenjeIstrebljenje Ilijeve dinastijeCudnovata sudbina kovcega zavetaSamuilo obnovitelj252 249 251 251 Kako je Saul pomazan za caraPrva pobeda SaulovaKako se Saul zamerio sve�tenicima 255 258 257 Junacki podvig JonatanovKonacni raskid sa Samuilom 259 260 Kako je David pobedio GolijataDavid, Saul i JonatanMihala i Jonatan spa�avaju Davida 263 267 265

»*<� Seca sve�tenika i Davidovo potucanje269 Kako je David po�tedeo Saula i kako je zavoleoAvigeju271 ��IS*David u slu�bi Filistejaca. Tragicna sudbinaSaulova David oplakuje Saulovu i Jonatanovu smrtDavid postaje car judejski i bori se za izrailjskiprestoDavidov gradDavid - tvorac velike dr�ave Otmica �ene UrijineNova sablazan u carskom dvoru Avesalomova buna Resfa - Antigena IzrailjaDvorske intrigeSolomun car Izrailja i JudejePrica o dvema majkamaSolomun - mudri dr�avnik Solomun gradi hramBogatstvo SolomunovoCarica Savska Solomunov harem i tudi bogoviIstina i legenda o osnivacima izrailjske monarhijeIZRAILJ l JUDEJA

Kako su se razi�li putevi IzrailjaIzrailj se klanja zlatnom teletu�ta se zbivalo u Judeji?

Amrije - najveci car IzrailjaProrok Ilija i JezaveljaNavutejev vinogradSmrt cara Ahava Odlazak na nebo proroka IlijeCuda JelisijevaKako je Jelisije iscelio gubavcaIstrebljenje dinastije AhavoveJudejska carica GotolijaSlabljenje i propast IzrailjaSudbina judejskog carstvaVavilonsko ropstvoPovratak Obnova Judeje273 276 277 281 284 285 287 289 293 293 296 297 298 299 302 303 304 306 343 345 346 348 349 350 352 353 354 354 355 356 358 360 364 372 375 377 Misija Jezdrina378 Misija Nemijina379 "Zar sam ja cuvar brata svojega"382 �EST BIBLIJSKIH PRICA O JUNA�TVU, PATNJI l PRAVEDNIMBO�JIM PRESUDAMA 405 O junakinji Juditi407 Jestira - carica Persijska 409 Tovija - verni Izrailjac u zemlji persijskoj 411 Jov 412 Danilo 414 Jona 417 Poucne narodne price420 HRONOLO�KA TABLICA 430 BIBLIOGRAFIJA 433 »,*.

Zenon Kosidovski BIBLIJSKE LEGENDE l izdanjePrevod sa poljskog mr Jovan JovanovicUrednik Katica Trivic Slog i prelom �a�a KosticKompjuterska obrada Goran MartacIzdavac Agencija Trivic Zvezdarska 3, Beograd tel. 011/770-126�tampa �ELNID, BeogradTira� 500 ISBN 86-7632-007-1 CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodne biblioteke Srbije, Beograd

22.07

KOSIDOVSKI, Zenon Biblijske Legende / Zenon Kosidovski; (preveo sa poljskogJovan Jovanovic).-Beograd : Trivic, 2002 (Beograd : �elnid).

-413 str. : geogr. karte ; 21cmPrevod dela: Opowiesci biblijne / Zenon Kosidowski.-Tira� 500. - Hronolo�ka Tablica: str. 407-409. -Bibliografija: str 410-413.ISBN 86-7632-007-1 a) Arheologija (popularna nauka) COBISS-ID 98126348