MMENADENADŽMENTŽMENTMMENADENADŽMENTŽMENT

Prof dr Momčilo Babić Prof dr Momčilo Babić

MENADŽMENT U ZDRAVSTVUMENADŽMENT U ZDRAVSTVU

�� Rukovođenje u sistemu zdravstvene zaštite je oblast Rukovođenje u sistemu zdravstvene zaštite je oblast naučnog menadžmenta kome se u uslovima naučnog menadžmenta kome se u uslovima ekonomskih i društvenoekonomskih i društveno--političkih promena, krize i političkih promena, krize i vanrednih okolnosti poklanja sve veća pažnja.vanrednih okolnosti poklanja sve veća pažnja.vanrednih okolnosti poklanja sve veća pažnja.vanrednih okolnosti poklanja sve veća pažnja.

�� U svetu se jasno uočava značajno interesovanje za sve U svetu se jasno uočava značajno interesovanje za sve uloge menadžera u zdravstvu i naglašava važnost uloge menadžera u zdravstvu i naglašava važnost dobrog i stručnog rukovodioca za rešavanje problema dobrog i stručnog rukovodioca za rešavanje problema u funkcionisanju zdravstvenih ustanova i njihovih u funkcionisanju zdravstvenih ustanova i njihovih službi. Istovremeno, u razvijenim zemljama škole za službi. Istovremeno, u razvijenim zemljama škole za menadžment doživljavaju procvat obučavajući menadžment doživljavaju procvat obučavajući rukovodioce menadžerskim znanjima i veštinama.rukovodioce menadžerskim znanjima i veštinama.

MenadžmentMenadžment

�� Savremeni menadžment je proces stvaranja i Savremeni menadžment je proces stvaranja i održavanja sredine u kojoj ljudi radeći u grupama održavanja sredine u kojoj ljudi radeći u grupama mogu da ispune zadate ciljeve. mogu da ispune zadate ciljeve.

�� Menadžment se kao univerzalan i kompleksan Menadžment se kao univerzalan i kompleksan �� Menadžment se kao univerzalan i kompleksan Menadžment se kao univerzalan i kompleksan proces, otvoren prema svom okruženju, sastoji se od proces, otvoren prema svom okruženju, sastoji se od pet osnovnih komponenti: planiranja, pet osnovnih komponenti: planiranja, organizovanja, kadrovske politike, vođenja, i organizovanja, kadrovske politike, vođenja, i kontrole. kontrole.

�� Aktivnosti dobrog menadžera podrazumevaju Aktivnosti dobrog menadžera podrazumevaju bazične veštine, koje će obezbediti ravnotežu, ovih bazične veštine, koje će obezbediti ravnotežu, ovih međusobno povezanih, komponenti.međusobno povezanih, komponenti.

PREGLED RAZVOJA MENADŽMENTAPREGLED RAZVOJA MENADŽMENTA

�� Organizovanje ljudi radi dostizanja zajedničkih Organizovanje ljudi radi dostizanja zajedničkih ciljeva i upotreba principa menadžmenta je ciljeva i upotreba principa menadžmenta je ciljeva i upotreba principa menadžmenta je ciljeva i upotreba principa menadžmenta je vekovima poznata pojava, koja se razvijala i vekovima poznata pojava, koja se razvijala i menjala uporedo sa ljudskim društvom. menjala uporedo sa ljudskim društvom.

�� Tipičan primer organizacije koja je vekovima Tipičan primer organizacije koja je vekovima veoma uspešno koristila tehnike menadžmenta je veoma uspešno koristila tehnike menadžmenta je Katolička crkva koja je u rukovođenju primenjivala Katolička crkva koja je u rukovođenju primenjivala hijerarhiju vlasti, specijalizaciju radnih zadataka i hijerarhiju vlasti, specijalizaciju radnih zadataka i teritorijalnu podelu za sopstveni opstanak i razvoj. teritorijalnu podelu za sopstveni opstanak i razvoj.

ISTORIJAISTORIJA

� Krajem prošlog veka javljaju se prve naučne teorije o menadžmentu kada se kao cilj privrednih i neprivrednih preduzeća nameće osnovni ekonomski princip: postizanje maksimalnih rezultata uz minimalna ulaganja.maksimalnih rezultata uz minimalna ulaganja.

� U tom periodu Frederik Tejlor (Frederick W. Taylor, 1856-1915) se prepoznaje kao tvorac, “naučnog rukovodenja”. Istražujući oblast organizacije rada on je uočio značaj postizanja saradnje i harmonije u grupnom radu, kao i usavršavanja radnika za postizanje boljih radnih rezultata.

� Njegovo kapitalno delo “Principi naučnog rukovođenja” proširilo je primenu rukovođenja.

ISTORIJA 2ISTORIJA 2

�� MMnogi smatraju da je za početak ove nauke nogi smatraju da je za početak ove nauke zaslužniji Henri Fejol (Henry Fayol, 1841zaslužniji Henri Fejol (Henry Fayol, 1841--1925) i 1925) i njegovo delo “Opšta i industrijska prava”. njegovo delo “Opšta i industrijska prava”.

�� Fayol je ukazao na opšte principe menadžmenta: Fayol je ukazao na opšte principe menadžmenta: Fayol je ukazao na opšte principe menadžmenta: Fayol je ukazao na opšte principe menadžmenta:

�� povezanost ovlašćenja i odgovornosti, povezanost ovlašćenja i odgovornosti,

�� jedinstvo komandovanja i jedinstvo komandovanja i

�� timski rad,koji i danas predstavljaju osnovu timski rad,koji i danas predstavljaju osnovu klasične škole menadžmenta. klasične škole menadžmenta.

ISTORIJA 3ISTORIJA 3

� Čuveni Hotorn eksperiment koji je izvođen od 1927. do 1932. godine u Čikagu sa radnicima pogona Zapadne električne kompanije, kao i nalazi istraživača Eltona Mejoa (Mayo, 1880-1949) daju novu svetlost klasičnim teorijama.

� Studija je počela kao ispitivanje uticaja osvetljenosti na � Studija je počela kao ispitivanje uticaja osvetljenosti na produktivnost rada eksperimentalne grupe radnika.

� Bez obzira da li je osvetljenje pojačavano ili smanjivano, produktivnost je rasla.

� Dalje se eksperimentisalo sa modifikovanjem perioda odmora, skraćivanjem radnog vremena i menjanjem nadnica.

ISTORIJA 4ISTORIJA 4

�� Ništa od toga nije moglo da objasni promene u Ništa od toga nije moglo da objasni promene u produktivnosti rada eksperimentalne grupe. produktivnosti rada eksperimentalne grupe. Istraživači su izmene produktivnosti pripisali Istraživači su izmene produktivnosti pripisali socijalnim stavovima i odnosima u radnoj grupi. socijalnim stavovima i odnosima u radnoj grupi.

�� Grupa je počela da oseća da je “primećena”, dobila Grupa je počela da oseća da je “primećena”, dobila je osećaj da je važna. je osećaj da je važna.

�� Ovaj eksperiment je ukazao na značaj radne Ovaj eksperiment je ukazao na značaj radne motivacije i pokrenuo niz psiholoških teorija motivacije i pokrenuo niz psiholoških teorija menadžmenta. menadžmenta.

ISTORIJA 5ISTORIJA 5�� Posle 1950, bihevioralne nauke pokazuju veliko Posle 1950, bihevioralne nauke pokazuju veliko

interesovanje za proučavanje motivacije kao interesovanje za proučavanje motivacije kao značajnog sredstva za dostizanje postavljenih značajnog sredstva za dostizanje postavljenih ciljeva. ciljeva.

�� Tvorci motivacionih teorija, koje su još uvek Tvorci motivacionih teorija, koje su još uvek aktuelne u praksi rukovoaktuelne u praksi rukovođđenja, su: enja, su: aktuelne u praksi rukovoaktuelne u praksi rukovođđenja, su: enja, su: Abraham Maslov, Frederik Hereberg i Daglas Abraham Maslov, Frederik Hereberg i Daglas Makgregor. Makgregor.

�� Proučavajući individualno i grupno ponašanje na Proučavajući individualno i grupno ponašanje na radnom mestu, oni ukazuju da rukovođenje nije radnom mestu, oni ukazuju da rukovođenje nije samo tehnički proces i naglašavaju važnost samo tehnički proces i naglašavaju važnost pozitivnog stava prema ljudima kojima se rukovodi. pozitivnog stava prema ljudima kojima se rukovodi.

TEORIJATEORIJA

�� Zbog izuzetnog interesovanja za rukovođenje, Zbog izuzetnog interesovanja za rukovođenje, poslednjih godina, sreću se najraznovrsniji pristupi poslednjih godina, sreću se najraznovrsniji pristupi proučavanju i analizi njegove teorije i prakse. proučavanju i analizi njegove teorije i prakse. proučavanju i analizi njegove teorije i prakse. proučavanju i analizi njegove teorije i prakse.

�� Tako Kounc (Koontz) navodi jedanaest teorijskih Tako Kounc (Koontz) navodi jedanaest teorijskih pristupa pri čemu je za rukovodioca bitno da zna da pristupa pri čemu je za rukovodioca bitno da zna da klasifikuje i prepoznaje različite obrasce analize radi klasifikuje i prepoznaje različite obrasce analize radi izbegavanja konfuzije i grešaka u konkretnoj izbegavanja konfuzije i grešaka u konkretnoj primeni. primeni.

PRISTUPIPRISTUPI

�� To su sledeći pristupi: To su sledeći pristupi: �� empirijski, empirijski, �� pristup interpristup inter--personalnog ponašanja, personalnog ponašanja, �� pristup zasnovan na ponašanju grupa, pristup zasnovan na ponašanju grupa, �� pristup rukovođenju kao kooperativnom socijalnom pristup rukovođenju kao kooperativnom socijalnom

sistemu, sistemu, sistemu, sistemu, �� SocioSocio--tehnički sistemski pristup, tehnički sistemski pristup, �� pristup teorije odlučivanja, pristup teorije odlučivanja, �� sistemski, sistemski, �� matematički, matematički, �� situacioni (kontigentni), situacioni (kontigentni), �� pristup zasnovan na ulogama rukovodioca i pristup zasnovan na ulogama rukovodioca i �� operacioni pristup.operacioni pristup.

ISTRAŽIVANJAISTRAŽIVANJA

�� Istraživanja i praksa menadžmenta u savremenim Istraživanja i praksa menadžmenta u savremenim zdravstvenim sistemima zavisi od prihvaćene zdravstvenim sistemima zavisi od prihvaćene filozofije kojom se istraživači i menadžeri filozofije kojom se istraživači i menadžeri rukovode. rukovode.

�� Mnogi od njih koriste operacioni pristup po kome Mnogi od njih koriste operacioni pristup po kome se menadžment analizira kao kompleksan i otvoren se menadžment analizira kao kompleksan i otvoren sistem u dinamičkoj ravnoteži sa okruženjem sistem u dinamičkoj ravnoteži sa okruženjem (ekonomskim, tehnološkim, sociološkim, (ekonomskim, tehnološkim, sociološkim, političkim, legalnim, etičkim i kulturnim).političkim, legalnim, etičkim i kulturnim).

PRINCIPIPRINCIPI

�� U industrijskim i drugim privrednim granama principi i U industrijskim i drugim privrednim granama principi i veštine menadžmenta, kao posebne naučne discipline, veštine menadžmenta, kao posebne naučne discipline, primenjuju se od početka dvadesetog veka prolazeći i primenjuju se od početka dvadesetog veka prolazeći i usavršavajući se kroz različite faze.usavršavajući se kroz različite faze.

�� Međutim, može se zapaziti da tek poslednje tri decenije Međutim, može se zapaziti da tek poslednje tri decenije �� Međutim, može se zapaziti da tek poslednje tri decenije Međutim, može se zapaziti da tek poslednje tri decenije menadžment postaje polje značajnog interesovanja i u menadžment postaje polje značajnog interesovanja i u zdravstvenim sistemima. zdravstvenim sistemima.

�� Do tada smatralo se da je menadžment kao naučna disciplina Do tada smatralo se da je menadžment kao naučna disciplina podesan samo za velike korporacije i komercijalna preduzeća, podesan samo za velike korporacije i komercijalna preduzeća, a ne i za društvene delatnosti kao što je zdravstvo. a ne i za društvene delatnosti kao što je zdravstvo.

�� Ovo je i razumljivo budući da su zdravstvene ustanove bile Ovo je i razumljivo budući da su zdravstvene ustanove bile manje kompleksne, sa značajno manjim troškovima i manje kompleksne, sa značajno manjim troškovima i nedovoljno razvijenom tehnologijom. nedovoljno razvijenom tehnologijom.

MENADŽMENT U ZDRAVSTVUMENADŽMENT U ZDRAVSTVU

�� Menadžerske funkcije, početkom dvadesetog veka, obavljao Menadžerske funkcije, početkom dvadesetog veka, obavljao je lekar administrator, imenovan od strane upravnog odbora je lekar administrator, imenovan od strane upravnog odbora uz isključivo autokratski stil rukovođenja i jednouz isključivo autokratski stil rukovođenja i jedno--dimenzionalnu raspodelu ovlašćenja i odgovornosti. dimenzionalnu raspodelu ovlašćenja i odgovornosti.

�� Za pružanje zdravstvenih usluga bile su zadužene samo dve Za pružanje zdravstvenih usluga bile su zadužene samo dve �� Za pružanje zdravstvenih usluga bile su zadužene samo dve Za pružanje zdravstvenih usluga bile su zadužene samo dve grupe profesija: lekar i medicinska sestra. Međutim, grupe profesija: lekar i medicinska sestra. Međutim, usložnjavanjem zdravstvenih institucija, unapređenjem usložnjavanjem zdravstvenih institucija, unapređenjem medicinskih tehnologija i promenama u okruženju menjaju medicinskih tehnologija i promenama u okruženju menjaju se i usložavaju i zadaci zdravstvenih ustanova u odnosu na se i usložavaju i zadaci zdravstvenih ustanova u odnosu na društvo u celini. Situacija u pogledu zanimanja za društvo u celini. Situacija u pogledu zanimanja za menadžment takomenadžment takođđe se menja i danas se sve više afirmiše e se menja i danas se sve više afirmiše primena menadžerskih veština i u zdravstvenim primena menadžerskih veština i u zdravstvenim ustanovama.ustanovama.

PLANIRANJE U MENADŽMENTU PLANIRANJE U MENADŽMENTU

�� Planiranje u menadžmentu, u osnovi, uključuje donošenje Planiranje u menadžmentu, u osnovi, uključuje donošenje odluka o tome koje su buduće aktivnosti i ciljevi službe i odluka o tome koje su buduće aktivnosti i ciljevi službe i kako se oni mogu dostići. kako se oni mogu dostići.

�� Proces donošenja odluka podrazumeva: definisanje Proces donošenja odluka podrazumeva: definisanje problema, prikupljanje informacija, kreiranje alternativnih problema, prikupljanje informacija, kreiranje alternativnih problema, prikupljanje informacija, kreiranje alternativnih problema, prikupljanje informacija, kreiranje alternativnih rešenja, izbor najbolje alternative, planiranje akcije, rešenja, izbor najbolje alternative, planiranje akcije, preduzimanje akcije i vrednovanje dobijenih rezultata. preduzimanje akcije i vrednovanje dobijenih rezultata.

�� Najrazličitije metode, manje i više uspešne, olakšavaju Najrazličitije metode, manje i više uspešne, olakšavaju odlučivanje i jedna su od osnovnih tema savremenih škola i odlučivanje i jedna su od osnovnih tema savremenih škola i kurseva za menadžere (intuitivne metode, metode kurseva za menadžere (intuitivne metode, metode simulacije, modeli i igre; drvo odlučivanja; PERT; linearno simulacije, modeli i igre; drvo odlučivanja; PERT; linearno programiranje i drugo).programiranje i drugo).

PLANIRANJEPLANIRANJE

�� Uspešnost u svim ostalim ulogama menadžmenta zavisi od Uspešnost u svim ostalim ulogama menadžmenta zavisi od planiranja, budući da ono podrazumeva i selekciju jednog, planiranja, budući da ono podrazumeva i selekciju jednog, između različitih ponuđenih alternativnih rešenja. između različitih ponuđenih alternativnih rešenja.

�� Efikasni menadžeri provode veliki deo radnog vremena, Efikasni menadžeri provode veliki deo radnog vremena, možda čak i 40%, kreirajući i unapređujući planove možda čak i 40%, kreirajući i unapređujući planove možda čak i 40%, kreirajući i unapređujući planove možda čak i 40%, kreirajući i unapređujući planove preduzeća, a planove tako formulišu da uspešno vode preduzeća, a planove tako formulišu da uspešno vode ustanovu u kratkom roku, i istovremeno, ka boljem ustanovu u kratkom roku, i istovremeno, ka boljem poslovanju na dugi rok. poslovanju na dugi rok.

�� Pored klasične podele planova, prema vremenskom Pored klasične podele planova, prema vremenskom horizontu planiranja, za rukovodeće kadrove veoma je horizontu planiranja, za rukovodeće kadrove veoma je korisna i Kocnova (Cohen) podela:korisna i Kocnova (Cohen) podela:

PLANIRANJEPLANIRANJEKorporativni planovi obuhvataju celo preduzeće i najčešće su za Korporativni planovi obuhvataju celo preduzeće i najčešće su za

period od pet do 25 godina.Strateški planovi odnose se na period od pet do 25 godina.Strateški planovi odnose se na uvođenje promena, najčešće na specifičnim poljima uvođenje promena, najčešće na specifičnim poljima organizacije, za period od dve do pet godina.organizacije, za period od dve do pet godina.

Rukovodeći planovi predstavljaju implantaciju koraka iz Rukovodeći planovi predstavljaju implantaciju koraka iz strateških poslova, a odnose se na unapređenje strateških poslova, a odnose se na unapređenje funkcionisanja ustanove, korekciju slabih strana i funkcionisanja ustanove, korekciju slabih strana i funkcionisanja ustanove, korekciju slabih strana i funkcionisanja ustanove, korekciju slabih strana i eventualnih propusta, određivanje tekućih resursa za eventualnih propusta, određivanje tekućih resursa za dostizanje zadatog cilja i prilagođavanje promenama u dostizanje zadatog cilja i prilagođavanje promenama u postojećem okruženju. Ovo su obično jednogodišnji planovi.postojećem okruženju. Ovo su obično jednogodišnji planovi.

Operativni planovi su u vezi sa kraćim koracima rukovodećih Operativni planovi su u vezi sa kraćim koracima rukovodećih planova i sa uobičajenim aktivnostima pojedinih delova planova i sa uobičajenim aktivnostima pojedinih delova ustanove.ustanove.

Finansijski planovi određuju finansijska sredstva i potrebnu Finansijski planovi određuju finansijska sredstva i potrebnu opremu za dostizanje ciljeva, najčešće za jednu godinu.opremu za dostizanje ciljeva, najčešće za jednu godinu.

PLANIRANJEPLANIRANJE

�� U okviru planiranja, ključno pitanje u modernoj teoriji i praksi U okviru planiranja, ključno pitanje u modernoj teoriji i praksi menadžmenta obuhvata postavljanje ciljeva kao planova koji menadžmenta obuhvata postavljanje ciljeva kao planova koji izražavaju kakvi će biti krajnji rezultati funkcionisanja ustanove. izražavaju kakvi će biti krajnji rezultati funkcionisanja ustanove.

�� Smatra se da racionalno rukovođenje podrazumeva sposobnost Smatra se da racionalno rukovođenje podrazumeva sposobnost da se jasno istaknu ciljevi i da se među njima utvrdi redosled da se jasno istaknu ciljevi i da se među njima utvrdi redosled prioriteta, kao i sposobnosti da se.primene prava sredstva da se prioriteta, kao i sposobnosti da se.primene prava sredstva da se maksimiziraju ciljevi. maksimiziraju ciljevi. maksimiziraju ciljevi. maksimiziraju ciljevi.

�� Mada postoji težnja da se ciljevi izražavaju kvantitativno, Mada postoji težnja da se ciljevi izražavaju kvantitativno, značajna je “vrlina neodreznačajna je “vrlina neodređđenosti” u postavljanju generalnih enosti” u postavljanju generalnih ciljeva i potreba njihovog stalnog preispitivanja. ciljeva i potreba njihovog stalnog preispitivanja.

�� U procesu postavljanja ciljeva treba da učestvuju i rukovodioci i U procesu postavljanja ciljeva treba da učestvuju i rukovodioci i zaposlene osobe, a brojna istraživanja pokazuju da ovakav zaposlene osobe, a brojna istraživanja pokazuju da ovakav pristup vodi povećanju radnog učinka jer je pojedincu jasno šta pristup vodi povećanju radnog učinka jer je pojedincu jasno šta se od njega očekuje da radi. se od njega očekuje da radi.

�� Takođe, ljudi su spremni da rade i na težim ciljevima ukoliko su Takođe, ljudi su spremni da rade i na težim ciljevima ukoliko su učestvovali u njihovom kreiranju. učestvovali u njihovom kreiranju.

TIPOLOGIJATIPOLOGIJA

�� Stoga je jedan od tipova rukovođenja koji često nalazi primenu u Stoga je jedan od tipova rukovođenja koji često nalazi primenu u zdravstvu “Menadžment prema ciljevima” u čiji je koncept uveo zdravstvu “Menadžment prema ciljevima” u čiji je koncept uveo Peter Druker još pedesetih godina ovog veka. Peter Druker još pedesetih godina ovog veka.

�� “Menadžment prema ciljevima” je proces u kojem i nadređeni i “Menadžment prema ciljevima” je proces u kojem i nadređeni i podređeni zajedno identifikuju opšte ciljeve definišući za svakog podređeni zajedno identifikuju opšte ciljeve definišući za svakog pojedinca polje odgovornosti za dostizanje očekivanih rezultata, pojedinca polje odgovornosti za dostizanje očekivanih rezultata, kao i kriterijume na osnovu kojih se prati i procenjuje kao i kriterijume na osnovu kojih se prati i procenjuje kao i kriterijume na osnovu kojih se prati i procenjuje kao i kriterijume na osnovu kojih se prati i procenjuje individualni doprinos u radnom procesu. individualni doprinos u radnom procesu.

�� Ciljevi mogu imati ogroman uticaj na učešće zaposlenih u Ciljevi mogu imati ogroman uticaj na učešće zaposlenih u rukovođenju zdravstvenom ustanovom. rukovođenju zdravstvenom ustanovom.

�� Ukoliko ciljevi nameću kurs akcije koji je orijentisan ka Ukoliko ciljevi nameću kurs akcije koji je orijentisan ka ekonomskim sticanjima, aktivnosti lekara mogu biti ograničene ekonomskim sticanjima, aktivnosti lekara mogu biti ograničene potrebom da se kontrolišu troškovi i poveća profit. potrebom da se kontrolišu troškovi i poveća profit.

�� Na drugoj strani, ukoliko ciljevi favorizuju znanje i javnoNa drugoj strani, ukoliko ciljevi favorizuju znanje i javno--zdravstvenu orijentaciju, možemo očekivati veće učešće lekara u zdravstvenu orijentaciju, možemo očekivati veće učešće lekara u rukovođenju.rukovođenju.

ORGANIZOVANJE U MENADŽMENTU ORGANIZOVANJE U MENADŽMENTU

�� Kada se planovi dizajniraju sledeća komponenta menadžmenta Kada se planovi dizajniraju sledeća komponenta menadžmenta -- organizovanje, postaje značajna. Organizovanje uključuje organizovanje, postaje značajna. Organizovanje uključuje interakciju svih resursa ustanove (zaposlenih radnika, kapitala, interakciju svih resursa ustanove (zaposlenih radnika, kapitala, opreme) na način koji će najefikasnije voditi dostizanje ciljeva. opreme) na način koji će najefikasnije voditi dostizanje ciljeva.

�� Organizovanje, dakle uključuje organizaciju resursa: Organizovanje, dakle uključuje organizaciju resursa: određivanje zadataka pojedincima ili grupi, i prenošenje određivanje zadataka pojedincima ili grupi, i prenošenje odgovornosti na pojedince za postizanje grupnih ciljeva. odgovornosti na pojedince za postizanje grupnih ciljeva.

�� Smatra se da je stvaranje i održavanje dobre organizacije bitan Smatra se da je stvaranje i održavanje dobre organizacije bitan faktor uspešnih kompanija, a organizacije su društveni faktor uspešnih kompanija, a organizacije su društveni podsistemi koji mobilišu ljude, snage i sredstva u smislu podsistemi koji mobilišu ljude, snage i sredstva u smislu dostizanja određenih, kolektivnih društvenih ciljeva. dostizanja određenih, kolektivnih društvenih ciljeva.

�� Ovo se postiže odgovarajućom organizacionom strukturom. Ovo se postiže odgovarajućom organizacionom strukturom. Struktura, u teoriji menadžmenta, predstavlja ustanovljavanje Struktura, u teoriji menadžmenta, predstavlja ustanovljavanje obrazaca međuodnosa između komponenti koje čine delove obrazaca međuodnosa između komponenti koje čine delove organizacije ili između komponenti menadžmenta.organizacije ili između komponenti menadžmenta.

�� Organizacija može biti formalna i neformalna. Organizacija može biti formalna i neformalna.

�� Prva je karakteristična po čvrsto formulisanoj politici koja Prva je karakteristična po čvrsto formulisanoj politici koja jasno govori šta je zadatak svakog zaposlenog kao i polje akcije jasno govori šta je zadatak svakog zaposlenog kao i polje akcije u kojoj pojedinac može slobodno i kreativno da radi. u kojoj pojedinac može slobodno i kreativno da radi.

�� Druga, da bi omogućila uspešno funkcionisanje preduzeća, Druga, da bi omogućila uspešno funkcionisanje preduzeća, mora da se zasniva na odličnim interpersonalnim odnosima, mora da se zasniva na odličnim interpersonalnim odnosima, što je u praksi često neostvarljivo. što je u praksi često neostvarljivo.

�� Organizacije se mogu podeliti i na jednostavne i kompleksne. Organizacije se mogu podeliti i na jednostavne i kompleksne. �� Organizacije se mogu podeliti i na jednostavne i kompleksne. Organizacije se mogu podeliti i na jednostavne i kompleksne. Jednostavne organizacije imaju jednog rukovodioca i nekoliko Jednostavne organizacije imaju jednog rukovodioca i nekoliko osoba koje u njoj rade. One su obično neformalne, fleksibilne, osoba koje u njoj rade. One su obično neformalne, fleksibilne, sa ovlašćenjima na vrhu strukture. sa ovlašćenjima na vrhu strukture.

�� Nasuprot njima nalaze se kompleksne organizacije kao što su Nasuprot njima nalaze se kompleksne organizacije kao što su velike bolničke institucije koje se porede sa lavirintom. U velike bolničke institucije koje se porede sa lavirintom. U njima obično postoji hijerarhijska, birokratska struktura njima obično postoji hijerarhijska, birokratska struktura organizacije sa izraženim planiranjem i rigoriznom kontrolom.organizacije sa izraženim planiranjem i rigoriznom kontrolom.

�� Najčešće organizacione strukture su funkcionalna i matrična. Najčešće organizacione strukture su funkcionalna i matrična. Funkcionalna struktura se karakteriše nefeksibilnom Funkcionalna struktura se karakteriše nefeksibilnom hijerarhijskom prirodom, autokratskim stilom rukovođenja, hijerarhijskom prirodom, autokratskim stilom rukovođenja, rigidnošću i jednosmernim komunikacijama, od nadređenih rigidnošću i jednosmernim komunikacijama, od nadređenih ka podređenima. ka podređenima.

�� Matrična struktura je dizajnirana da obezbedi savremeni Matrična struktura je dizajnirana da obezbedi savremeni �� Matrična struktura je dizajnirana da obezbedi savremeni Matrična struktura je dizajnirana da obezbedi savremeni menadžement orijentisan prema ljudima, ona je fleksibilna, uz menadžement orijentisan prema ljudima, ona je fleksibilna, uz obostrane komunikacije između nadređenih i zaposlenih i obostrane komunikacije između nadređenih i zaposlenih i dobru koordinaciju između različitih odeljenja.dobru koordinaciju između različitih odeljenja.

�� U zdravstvenim ustanovama se mogu naći najraznovrsnije U zdravstvenim ustanovama se mogu naći najraznovrsnije forme organizovanja od birokratske strukture sa jasnom forme organizovanja od birokratske strukture sa jasnom hijerarhijom do matrične organizacije u kojoj je moć hijerarhijom do matrične organizacije u kojoj je moć donošenja odluka što bliža onima koji rade sa pacijentima. donošenja odluka što bliža onima koji rade sa pacijentima.

�� Svaka organizaciona forma mora biti napravljena tako da može Svaka organizaciona forma mora biti napravljena tako da može da funkcioniše, da omogućava da svaki član daje svoj doprinos i da funkcioniše, da omogućava da svaki član daje svoj doprinos i da pomogne da ljudi efikasno postignu zajedničke ciljeve i u da pomogne da ljudi efikasno postignu zajedničke ciljeve i u izmenjenim okolnostima koje im budućnost možda nosi. izmenjenim okolnostima koje im budućnost možda nosi.

�� U tom smislu, dobra organizaciona struktura nije nikad U tom smislu, dobra organizaciona struktura nije nikad statična. Ipak, smatra se da birokratska struktura može dobro statična. Ipak, smatra se da birokratska struktura može dobro statična. Ipak, smatra se da birokratska struktura može dobro statična. Ipak, smatra se da birokratska struktura može dobro da funkcioniše u rutinskim poslovima. da funkcioniše u rutinskim poslovima.

�� Za organizacije kojima su istraživanja glavni zadatak, daleko su Za organizacije kojima su istraživanja glavni zadatak, daleko su adekvatniji različiti adaptivni modeli. Primer takvog modela je adekvatniji različiti adaptivni modeli. Primer takvog modela je projektna struktura koja obezbeđuje brzo kretanje zaposlenih iz projektna struktura koja obezbeđuje brzo kretanje zaposlenih iz jedne u drugu fazu projektnog zadatka uz zadržavanje jedne u drugu fazu projektnog zadatka uz zadržavanje fleksibilnosti u određenim oblastima (na primer autonomije fleksibilnosti u određenim oblastima (na primer autonomije istraživačkog rada) i uz rigoroznu kontrolu u drugim (na primer istraživačkog rada) i uz rigoroznu kontrolu u drugim (na primer finansijski resursi).finansijski resursi).

�� U okviru organizovanja važna aktivnost je koordinacija koja se U okviru organizovanja važna aktivnost je koordinacija koja se odnosi na obezbeđivanje uslova u kojima se sve aktivnosti, odnosi na obezbeđivanje uslova u kojima se sve aktivnosti, unutar preduzeća, odvijaju kroz jednostavne korake. unutar preduzeća, odvijaju kroz jednostavne korake.

�� U ranoj fazi rukovođenja ovo se smatralo najvažnijim U ranoj fazi rukovođenja ovo se smatralo najvažnijim elementom. Danas, ovo još uvek važi za neplanirane aktivnosti, elementom. Danas, ovo još uvek važi za neplanirane aktivnosti, ili za periode koji su poznati kao “kriza rukovođenja”. ili za periode koji su poznati kao “kriza rukovođenja”.

�� Kako su organizacije postajale veće, i planiranje mnogo važnije, Kako su organizacije postajale veće, i planiranje mnogo važnije, potreba za koordinacijom se smanjivala. potreba za koordinacijom se smanjivala. Sada je normalno da Sada je normalno da potreba za koordinacijom se smanjivala. potreba za koordinacijom se smanjivala. Sada je normalno da Sada je normalno da ona jača kada planovi propadaju.ona jača kada planovi propadaju.

�� Tipično, menadžeri prave tri jednostavne greške u Tipično, menadžeri prave tri jednostavne greške u organizovanju, kao komponenti menadžmenta:organizovanju, kao komponenti menadžmenta:

�� Menadžeri ne ostavljaju dovoljno slobode potčinjenima da Menadžeri ne ostavljaju dovoljno slobode potčinjenima da donose odluke. donose odluke.

�� Premalo potčinjenih odgovara jednom menadžeru, mada broj Premalo potčinjenih odgovara jednom menadžeru, mada broj zaposlenih koje vodi jedan rukovodilac zavisi od mnogih zaposlenih koje vodi jedan rukovodilac zavisi od mnogih preduslova, prirode posla, motivacije radnika, sposobnosti preduslova, prirode posla, motivacije radnika, sposobnosti menadžera, i slično. menadžera, i slično.

�� Zanimljivo je da rukovodioci više vole da Zanimljivo je da rukovodioci više vole da organizuju premalo nego previše radnika.organizuju premalo nego previše radnika.

�� PPosledice toga su: nepotrebno dupliciranje troškova osledice toga su: nepotrebno dupliciranje troškova za rukovodeće funkcije i formiranje birokratskog za rukovodeće funkcije i formiranje birokratskog za rukovodeće funkcije i formiranje birokratskog za rukovodeće funkcije i formiranje birokratskog aparata u ustanovi.aparata u ustanovi.

�� Menadžeri često u organizovanju ne primenjuju Menadžeri često u organizovanju ne primenjuju motivacijske metode: nagrađivanje zaposlenog motivacijske metode: nagrađivanje zaposlenog kada uspešno obavlja posao i/ili kažnjavanje u kada uspešno obavlja posao i/ili kažnjavanje u slučaju neispunjavanja radnih aktivnosti.slučaju neispunjavanja radnih aktivnosti.

KADROVSKA POLITlKA U KADROVSKA POLITlKA U MENADŽMENTUMENADŽMENTU

�� Kadrovska politika je treća važna komponenta koja se, za Kadrovska politika je treća važna komponenta koja se, za razliku od prethodne dve, odnosi isključivo na ljudske resurse. razliku od prethodne dve, odnosi isključivo na ljudske resurse. Ova uloga za rukovodioce može da bude posehno konfiktna, Ova uloga za rukovodioce može da bude posehno konfiktna, jer je svakom od njih poznata važnost osoblja za uspešnost jer je svakom od njih poznata važnost osoblja za uspešnost preduzeća ali i istovremeno ograničenost metoda za efikasno preduzeća ali i istovremeno ograničenost metoda za efikasno sprovođenje kadrovske politike.sprovođenje kadrovske politike.

�� Kadrovska politika ima svoje tehničke i socijalne aspekte. Kadrovska politika ima svoje tehničke i socijalne aspekte. Tehnički aspekti se odnose na planiranje ljudskih resursa, Tehnički aspekti se odnose na planiranje ljudskih resursa, Tehnički aspekti se odnose na planiranje ljudskih resursa, Tehnički aspekti se odnose na planiranje ljudskih resursa, analizu posla, pronalaženje kandidata za upražnjena radna analizu posla, pronalaženje kandidata za upražnjena radna mesta, njihovo testiranje, selekciju, zatim na procenu rada mesta, njihovo testiranje, selekciju, zatim na procenu rada zaposlenih, kompenzacije i nagrade, kao i pomoć zaposlenih, kompenzacije i nagrade, kao i pomoć zaposlenima. zaposlenima.

�� Socijalni aspekti, budući da su direktno povezani sa uticajem Socijalni aspekti, budući da su direktno povezani sa uticajem na ponašanje zaposlenih i njihovo zalaganje na radu, odnose na ponašanje zaposlenih i njihovo zalaganje na radu, odnose se na usavršavanje i profesionalni razvoj zaposlenih osoba, se na usavršavanje i profesionalni razvoj zaposlenih osoba, unapređenja, savetovanja i radnu disciplinu.unapređenja, savetovanja i radnu disciplinu.

�� Osnovni problemi kadrovske politike su: problem definisanja Osnovni problemi kadrovske politike su: problem definisanja uloge novozaposlenih, problem provere sposobnosti kandidata uloge novozaposlenih, problem provere sposobnosti kandidata za novo radno mesto i istovremeno upoznavanje sa radnim za novo radno mesto i istovremeno upoznavanje sa radnim zadacima, problem procene uspešnosti završenog posla kao i zadacima, problem procene uspešnosti završenog posla kao i problem kriterijuma. problem kriterijuma.

�� U bilo kom poslu koji zavisi od kvaliteta i spo­sobnosti osoblja, U bilo kom poslu koji zavisi od kvaliteta i spo­sobnosti osoblja, kadrovska politika mora da dostigne visoke standarde. kadrovska politika mora da dostigne visoke standarde. Tako na Tako na primer, na rukovodiocu je da osigura da se upražnjena radna primer, na rukovodiocu je da osigura da se upražnjena radna primer, na rukovodiocu je da osigura da se upražnjena radna primer, na rukovodiocu je da osigura da se upražnjena radna mesta popunjavaju ljudima koji:mesta popunjavaju ljudima koji:–– su sposobni da namenjenu ulogu ispunjavaju uspešno,su sposobni da namenjenu ulogu ispunjavaju uspešno,

–– žele da donose neophodne odluke i obavljaju povereni posao, žele da donose neophodne odluke i obavljaju povereni posao,

–– planiraju da ostanu na dotičnom radnom mestu prihvatljivo dugo vreme, planiraju da ostanu na dotičnom radnom mestu prihvatljivo dugo vreme,

–– slažu se i sarađuju sa ostalim zaposlenim osobljem na radnom mestu.slažu se i sarađuju sa ostalim zaposlenim osobljem na radnom mestu.

�� Veoma često se postavlja pitanje kadrovskih normi koje bi Veoma često se postavlja pitanje kadrovskih normi koje bi služile kao vodič pri planiranju i zapošljavanju. služile kao vodič pri planiranju i zapošljavanju.

�� Norme za tzv. “idealnu službu” ne postoje i verovatno neće ni Norme za tzv. “idealnu službu” ne postoje i verovatno neće ni postojati, bar u dogledno vreme, pre svega zbog relativno postojati, bar u dogledno vreme, pre svega zbog relativno čestog menjanja tehnologije u medicini i postepenih promena čestog menjanja tehnologije u medicini i postepenih promena vrste i prirode zdravstvenih problema. vrste i prirode zdravstvenih problema. vrste i prirode zdravstvenih problema. vrste i prirode zdravstvenih problema.

�� "Političke” norme postoje i one obično predstavljaju "Političke” norme postoje i one obično predstavljaju kombinaciju rezultata istraživanja dobre prakse, mišljenja kombinaciju rezultata istraživanja dobre prakse, mišljenja eksperata u datom trenutku, ili su rezultat pregovora eksperata u datom trenutku, ili su rezultat pregovora zainteresovanih. zainteresovanih.

�� U lokalnim uslovima one mogu biti malo korisne jer ne U lokalnim uslovima one mogu biti malo korisne jer ne uzimaju u obzir strukturu pacijenata, postojanje pomoćnog uzimaju u obzir strukturu pacijenata, postojanje pomoćnog osoblja, lokaciju odeljenja i slične faktore. osoblja, lokaciju odeljenja i slične faktore.

�� Postoje i tzv. "akoPostoje i tzv. "ako--onda” (“ifonda” (“if--then”) norme koje su bazirane then”) norme koje su bazirane na nešto objektivnijim procenama potreba za osobljem na na nešto objektivnijim procenama potreba za osobljem na osnovu istraživanja radnog opterećenja. Odnosno, ako je osnovu istraživanja radnog opterećenja. Odnosno, ako je potrebno pružiti x usluga, a jedan zaposleni može dnevno da potrebno pružiti x usluga, a jedan zaposleni može dnevno da obavi y usluga, onda treba da radi z osoblja.obavi y usluga, onda treba da radi z osoblja.

�� Uobičajene greške u kadrovskoj politici su sledeće: nedostatak Uobičajene greške u kadrovskoj politici su sledeće: nedostatak planiranja kadrova, neadekvatno praćenje i insuficijentno planiranja kadrova, neadekvatno praćenje i insuficijentno uvežbavanje i unapređivanje osoblja. Važno je napomenuti da uvežbavanje i unapređivanje osoblja. Važno je napomenuti da planiranja kadrova, neadekvatno praćenje i insuficijentno planiranja kadrova, neadekvatno praćenje i insuficijentno uvežbavanje i unapređivanje osoblja. Važno je napomenuti da uvežbavanje i unapređivanje osoblja. Važno je napomenuti da je donošenja odluka koje se odnose na kadrovsku politiku je donošenja odluka koje se odnose na kadrovsku politiku ustanove, a koje su osnova dobrog menadžmenta, često ustanove, a koje su osnova dobrog menadžmenta, često zanemarena aktivnost. zanemarena aktivnost.

�� Rukovodioci u zdravstvu (a i u drugim oblastima) često Rukovodioci u zdravstvu (a i u drugim oblastima) često provode mnogo više vremena odlučujući o uvođenju novog provode mnogo više vremena odlučujući o uvođenju novog aparata (dijagnostičkng i/ili terapeutskog) nego u odlučivanju aparata (dijagnostičkng i/ili terapeutskog) nego u odlučivanju o zaposlenom osoblju, njihovom unapređivanju, premeštanju o zaposlenom osoblju, njihovom unapređivanju, premeštanju na nova radna mesta, prijemu novih radnika.na nova radna mesta, prijemu novih radnika.

VOĐENJE (USMERAVANJE, LIDERSTVO, VOĐENJE (USMERAVANJE, LIDERSTVO, “LEADERSHIP”) U MENADŽMENTU“LEADERSHIP”) U MENADŽMENTU

�� Vođenje uključuje proces uticaja na zaposlene tako da se oni Vođenje uključuje proces uticaja na zaposlene tako da se oni maksimalno zalažu da radeći zajedno dostignu grupne ciljeve. maksimalno zalažu da radeći zajedno dostignu grupne ciljeve.

�� Dobar rukovodilac ovu ulogu ostvaruje korišćenjem različitih Dobar rukovodilac ovu ulogu ostvaruje korišćenjem različitih modela motivacije uz istovremeno poznavanje suštine modela motivacije uz istovremeno poznavanje suštine komunikacija i uspešnog komuniciranja sa različitim komunikacija i uspešnog komuniciranja sa različitim komunikacija i uspešnog komuniciranja sa različitim komunikacija i uspešnog komuniciranja sa različitim društvenim strukturama. društvenim strukturama.

�� Značaj motivacije zaposlenih je neosporan i poslednjih godina Značaj motivacije zaposlenih je neosporan i poslednjih godina postoji tendencija da se “vodenje” zamenjuje “motivacijom”. postoji tendencija da se “vodenje” zamenjuje “motivacijom”.

�� Međutim, odlično motivisana osoba, zainteresovana za svoj Međutim, odlično motivisana osoba, zainteresovana za svoj posao, ipak ima potrebu da bude vođena u svojim posao, ipak ima potrebu da bude vođena u svojim aktivnostima, jer mnogi ljudi, u nekim okolnostima, više vole aktivnostima, jer mnogi ljudi, u nekim okolnostima, više vole jasna, “naređenja”, nego da donose odluke samostalno. jasna, “naređenja”, nego da donose odluke samostalno.

�� Ipak, stilovi najefikasnijih menadžera obavezno uključuju Ipak, stilovi najefikasnijih menadžera obavezno uključuju savršenstvo u veštinama komuniciranja i motivisanja savršenstvo u veštinama komuniciranja i motivisanja zaposlenih.zaposlenih.

�� Stil rukovođenja je način ponašanja kojim rukovodilac Stil rukovođenja je način ponašanja kojim rukovodilac ostvaruje uticaj na rad drugih osoba. ostvaruje uticaj na rad drugih osoba.

�� Najčešće pominjani, kao osnovni, stilovi rukovođenja su Najčešće pominjani, kao osnovni, stilovi rukovođenja su �� Najčešće pominjani, kao osnovni, stilovi rukovođenja su Najčešće pominjani, kao osnovni, stilovi rukovođenja su sledeći:sledeći:

�� autokratski (sa velikom moći rukovodioca, naredbodavan i ne autokratski (sa velikom moći rukovodioca, naredbodavan i ne ostavlja prostora za interakcije ili učešće drugih u odlučivanju),ostavlja prostora za interakcije ili učešće drugih u odlučivanju),

�� demokratski (omogućava permanentne interakcije između demokratski (omogućava permanentne interakcije između nadređenih i podređenih, učestvovanje zaposlenih u nadređenih i podređenih, učestvovanje zaposlenih u odlučivanju i kreativnost),odlučivanju i kreativnost),

�� laisserlaisser--faire stil (“stil sve može”, zasnovan na potpunim faire stil (“stil sve može”, zasnovan na potpunim individualnim slobodama u odlučivanju i radu).individualnim slobodama u odlučivanju i radu).

�� Smatra se da stil koji će menadžer primeniti zavisi od situacije u kojoj se on Smatra se da stil koji će menadžer primeniti zavisi od situacije u kojoj se on nalazi, koja se odlikuje kritičnim dimenzijama:nalazi, koja se odlikuje kritičnim dimenzijama:

�� važnost rezultata važnost rezultata -- ako radna aktivnost mora brzo da se izvede, možda usled ako radna aktivnost mora brzo da se izvede, možda usled nesreća ili u uslovima krize, menadžer u zdravstvu treba da usvoji autokratski nesreća ili u uslovima krize, menadžer u zdravstvu treba da usvoji autokratski stil, za druge okolnosti potreban je drugi stil;stil, za druge okolnosti potreban je drugi stil;

�� priroda posla priroda posla -- ako je posao rutinski i zahteva povremeni uticaj, menadžer ako je posao rutinski i zahteva povremeni uticaj, menadžer mora da je više autokratičan nego demokratičan u određivanju šta, kako i gde mora da je više autokratičan nego demokratičan u određivanju šta, kako i gde će se sprovoditi, međutim, ako je posao kreativan, fleksibilan i druga će se sprovoditi, međutim, ako je posao kreativan, fleksibilan i druga odeljenja ne zavise vremenski od završetka posla, menadžer treba da usvoji odeljenja ne zavise vremenski od završetka posla, menadžer treba da usvoji demokratski stil;demokratski stil;demokratski stil;demokratski stil;

�� karakteristike zaposlenih karakteristike zaposlenih -- njihova uvežbanost, edukacija, motivacija i njihova uvežbanost, edukacija, motivacija i isku­stvo mogu odrediti usvajanje određenog stila; ukoliko su zaposleni isku­stvo mogu odrediti usvajanje određenog stila; ukoliko su zaposleni neuvežbani i bez iskustva, menadžer mora da donosi većinu odluka i obrnuto; neuvežbani i bez iskustva, menadžer mora da donosi većinu odluka i obrnuto; čak ima i takvih zaposlenih, koji zbog sopstvenog sistema vrednosti ili čak ima i takvih zaposlenih, koji zbog sopstvenog sistema vrednosti ili prethodnog iskustva, ne žele da prihvate odgovornost odlučivanja;prethodnog iskustva, ne žele da prihvate odgovornost odlučivanja;

�� lične osobine rukovodioca lične osobine rukovodioca -- neki rukovodioci zbog prirode svoje ličnosti, neki rukovodioci zbog prirode svoje ličnosti, prethodnog iskustva, vrednosti i kulturalnih osobina, funkcionišu bolje pod prethodnog iskustva, vrednosti i kulturalnih osobina, funkcionišu bolje pod jednim stilom ili drugim.jednim stilom ili drugim.

�� Nijedan stil nije podesan u svim situacijama, mada se Nijedan stil nije podesan u svim situacijama, mada se danas forme demokratskog stila smatraju podesnijim i danas forme demokratskog stila smatraju podesnijim i dugoročno efikasnijim od autoritativnih stilova. Ako se dugoročno efikasnijim od autoritativnih stilova. Ako se posmatraju samo klinička praksa i lekari kao posmatraju samo klinička praksa i lekari kao rukovodioci tima u kome su medicinske sestre, rukovodioci tima u kome su medicinske sestre, tehničari i ostali, vidi se da oni obično koriste tehničari i ostali, vidi se da oni obično koriste tehničari i ostali, vidi se da oni obično koriste tehničari i ostali, vidi se da oni obično koriste autokratski stil jer snose individualnu odgovornost za autokratski stil jer snose individualnu odgovornost za tretman. Različiti oblici demokratskog stila su tretman. Različiti oblici demokratskog stila su uobičajeni kod šefova odeljenja i načelnika.uobičajeni kod šefova odeljenja i načelnika.

�� Psiholog Kenet Blančard smatra da dobar menadžer Psiholog Kenet Blančard smatra da dobar menadžer mora da koristi raznovrsne stilove u svom radu sa mora da koristi raznovrsne stilove u svom radu sa zaposlenima. Koji će stil menadžer koristiti, zavisi, zaposlenima. Koji će stil menadžer koristiti, zavisi, pored situacije i od stepena razvoja neke osobe. pored situacije i od stepena razvoja neke osobe.

�� Nivoe razvoja on definiše prema kompetentnosti za Nivoe razvoja on definiše prema kompetentnosti za posao i jačini predanosti poslu:posao i jačini predanosti poslu:

�� Ako je osoba nekompetentna za posao, ali vredna i zainteresovana, Ako je osoba nekompetentna za posao, ali vredna i zainteresovana, treba je voditi: jasno reći šta treba da radi, kako, gde i kada, a zatim treba je voditi: jasno reći šta treba da radi, kako, gde i kada, a zatim njen rad pažljivo nadgledati.njen rad pažljivo nadgledati.

�� Osobama koje su veoma kompetentne za posao, ali nemaju Osobama koje su veoma kompetentne za posao, ali nemaju motivaciju ili nisu dovoljno samopouzdane, odgovara potporni stil: motivaciju ili nisu dovoljno samopouzdane, odgovara potporni stil: motivaciju ili nisu dovoljno samopouzdane, odgovara potporni stil: motivaciju ili nisu dovoljno samopouzdane, odgovara potporni stil: treba ih saslušati, podsticati, uključiti u rešavanje problema i treba ih saslušati, podsticati, uključiti u rešavanje problema i donošenje odluka.donošenje odluka.

�� Onima koji nisu niti mnogo kompententni za posao, niti predani, Onima koji nisu niti mnogo kompententni za posao, niti predani, najbolje odgovara instruktorski stil koji uključuje potporu i najbolje odgovara instruktorski stil koji uključuje potporu i usmeravanje.usmeravanje.

�� Kod veoma kompetentnih i vrlo predanih poslu, delegiranje je Kod veoma kompetentnih i vrlo predanih poslu, delegiranje je najbolji stil. najbolji stil. On podrazumeva pružanje malo potpore i usmeravanja On podrazumeva pružanje malo potpore i usmeravanja --tek da se bude u toku sa njihovim radom.tek da se bude u toku sa njihovim radom.

�� Među mnogim osobinama koje se citiraju kao važne Među mnogim osobinama koje se citiraju kao važne za efikasnog lidera jesu: za efikasnog lidera jesu:

�� visok standard ličnog poštenja, visok standard ličnog poštenja,

�� čvrstina, čvrstina,

�� sposobnost identifikovanja ključnih problema, sposobnost identifikovanja ključnih problema,

�� smirenost, smirenost,

�� vitalnost, vitalnost,

�� ubedljivost, ubedljivost, �� ubedljivost, ubedljivost,

�� odlučnost, odlučnost,

�� konzistentnost, konzistentnost,

�� integritet lično­sti, integritet lično­sti,

�� entuzijazam, entuzijazam,

�� osetljivost na stavove i sugestije podređenih, osetljivost na stavove i sugestije podređenih,

�� sposobnost predviđanja i druge. sposobnost predviđanja i druge.

�� Mada većina izuzetnih lidera poseduje većinu tih crta Mada većina izuzetnih lidera poseduje većinu tih crta

ličnosti, nema dokaza da je ijedna od njih stvarno ličnosti, nema dokaza da je ijedna od njih stvarno

neophodna. neophodna.

�� Međutim, sujeta, arogancija i nepoštovanje sopstvenih Međutim, sujeta, arogancija i nepoštovanje sopstvenih

pravila su najmanje poželjne osobine menadžera.pravila su najmanje poželjne osobine menadžera.

KONTROLA U MENADŽMENTUKONTROLA U MENADŽMENTU�� Kontrola je važan podsistem za sve komponente rukovođenja. Kontrola je važan podsistem za sve komponente rukovođenja.

�� Najčešće se definiše kao merenje i korigovanje efikasnosti Najčešće se definiše kao merenje i korigovanje efikasnosti preduzeća da bi se osiguralo dostizanje ciljeva i obezbedilo preduzeća da bi se osiguralo dostizanje ciljeva i obezbedilo ispunjenje planova. ispunjenje planova.

�� Proces kontrole u menadfmentu uključuje postavljanje Proces kontrole u menadfmentu uključuje postavljanje standarda, merenje efikasnosti i upoređivanje rezultata sa standarda, merenje efikasnosti i upoređivanje rezultata sa standarda, merenje efikasnosti i upoređivanje rezultata sa standarda, merenje efikasnosti i upoređivanje rezultata sa ustanovljenim standardima, korigovanje nepravilnosti i ustanovljenim standardima, korigovanje nepravilnosti i pravovremeno informisa­nje. pravovremeno informisa­nje.

�� Kontrola mora da obuhvati:Kontrola mora da obuhvati:

�� funkcionisanje službe, funkcionisanje službe,

�� troškove za pružanje zdravstvenih usluga, troškove za pružanje zdravstvenih usluga,

�� dohodak, dohodak,

�� disciplinu zaposlenih i disciplinu zaposlenih i

�� informisanje (zdravstveni informacioni sistem). informisanje (zdravstveni informacioni sistem).

�� Iako obavezno prožima ceo proces rukovođenja, raspon Iako obavezno prožima ceo proces rukovođenja, raspon kontrole ne sme da bude veliki, da, kontrolišući, rukovodilac kontrole ne sme da bude veliki, da, kontrolišući, rukovodilac nema vremena da obrati pažnju na humane međuljudske nema vremena da obrati pažnju na humane međuljudske odnose odnose -- posvećivanje pažnje svakom pojedincu, uvažavanje posvećivanje pažnje svakom pojedincu, uvažavanje sugestija, razumevanje postojećih problema zaposlenih.sugestija, razumevanje postojećih problema zaposlenih.

�� U literaturi se navodc najraznovrsnije kontrole: vizuelna, U literaturi se navodc najraznovrsnije kontrole: vizuelna, automatska, kontrola izuzetaka, kontrola pomoću motivacije, automatska, kontrola izuzetaka, kontrola pomoću motivacije, automatska, kontrola izuzetaka, kontrola pomoću motivacije, automatska, kontrola izuzetaka, kontrola pomoću motivacije, budžetska kontrola, dnevne karte, Gantove mape, mrežna budžetska kontrola, dnevne karte, Gantove mape, mrežna analiza, upotreba računara. analiza, upotreba računara.

�� U malim organizacijama moguće je uspostaviti ličnu kontrolu U malim organizacijama moguće je uspostaviti ličnu kontrolu svih funkcija i svih zaposlenih. svih funkcija i svih zaposlenih.

�� Kako raste veličina i složenost organizacije, tako kontrola Kako raste veličina i složenost organizacije, tako kontrola postaje teža. postaje teža. Danas se smatra da je dobar informacioni sistem Danas se smatra da je dobar informacioni sistem najmoćnije sredstvo kontrole.najmoćnije sredstvo kontrole.

�� Posebno se ističe značaj strateške kontrole u vreme Posebno se ističe značaj strateške kontrole u vreme velikih ekonomskih kriza i vanrednih okolnosti. velikih ekonomskih kriza i vanrednih okolnosti.

�� Budući da kontrolni sistem obezbeđuje signal Budući da kontrolni sistem obezbeđuje signal rukovodiocu za korekciju promašaja, identifikovanje rukovodiocu za korekciju promašaja, identifikovanje eksplicitne strateške kontrole bi sprečilo "propadanje” eksplicitne strateške kontrole bi sprečilo "propadanje” mnogih dugoročnih planova, što je tipičan problem mnogih dugoročnih planova, što je tipičan problem mnogih dugoročnih planova, što je tipičan problem mnogih dugoročnih planova, što je tipičan problem manje razvijenih zemalja. manje razvijenih zemalja.

�� Neki menadžeri prave grešku verujući da će uspešno Neki menadžeri prave grešku verujući da će uspešno rukovoditi ako kontrolu sprovode posmatranjem rukovoditi ako kontrolu sprovode posmatranjem različitih rutinskih izveštaja. različitih rutinskih izveštaja. Međutim, suština Međutim, suština kontrole je korekcija skretanja od planiranih ciljeva.kontrole je korekcija skretanja od planiranih ciljeva.

�� Savremeni menadžment u zdravstvenim ustanovama Savremeni menadžment u zdravstvenim ustanovama sve više poklanja pažnje i kontroli kvaliteta u sve više poklanja pažnje i kontroli kvaliteta u pružanju zdravstvenih usluga. pružanju zdravstvenih usluga.

�� Zapaženo je da su neki menadžeri uplašeni i Zapaženo je da su neki menadžeri uplašeni i izbegavaju da primenjuju kontrolu kvaliteta u izbegavaju da primenjuju kontrolu kvaliteta u izbegavaju da primenjuju kontrolu kvaliteta u izbegavaju da primenjuju kontrolu kvaliteta u redovnom sistemu kontrole, smatrajući da bi redovnom sistemu kontrole, smatrajući da bi eventualni propusti u kvalitetu mogli da vode eventualni propusti u kvalitetu mogli da vode dodatnim i nepotrebnim izdacima. dodatnim i nepotrebnim izdacima.

�� Međutim, u etičkom i komercijalnom interesu Međutim, u etičkom i komercijalnom interesu menadžera jeste da minimizira greške i incidente koji menadžera jeste da minimizira greške i incidente koji vode žalbama pacijenata i lošem ugledu u javnosti.vode žalbama pacijenata i lošem ugledu u javnosti.