ZDRAVSTVENA ZAŠTITA STANOVNIŠTVA SEVERNOBAĈKOG OKRUGA U 2014… · 2016. 8. 9. · U 2014. godini je kao i 2013. godini najbrojniju grupu ĉinila populacija starosti 55-59 godina

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE

S U B O T I C A

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

STANOVNIŠTVA

SEVERNOBAĈKOG OKRUGA

U 2014. GODINI

SUBOTICA

BAĈKA TOPOLA

MALI IĐOŠ

SUBOTICA

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA STANOVNIŠTVA SEVERNOBAĈKOG OKRUGA U 2014 GODINI

1

1. PRIRODNO KRETANJE STANOVNIŠTVA SEVERNOBAĈKOG OKRUGA

Osnovni podaci o okrugu (teritorija, stanovništvo, opštine)

Severnobaĉki okrug se nalazi na krajnjem severu Republike Srbije na teritoriji od 1784 km2. U svom

sastavu ima jedan grad i dve opštine sa ukupno 44 naselja. Grad Subotica se nalazi na površini od 1007 km2 sa 19

naselja, opština Baĉka Topola na površini od 596 km2 sa 22 naselja, a opština Mali IĊoš na površini od 181 km

2 sa

3 naselja. Proseĉna gustina naseljenosti u Okrugu prema procenjenom broju stanovnika u 2013. godini iznosila je

104 stanovnika na km2. Najveću gustinu naseljenosti ima grad Subotica sa 139 stanovnika na km

2, Opština Mali

IĊoš ima 66 stanovnika na km2, a Baĉka Topola 55 stanovnika na km

2.

Broj stanovnika

Prema procenjenom broju stanovnika RZZS Srbije na dan 30.06.2013. godine broj stanovnika

Severnobaĉkog okruga iznosio je 184756, od kojih je 89148 muškog, a 95608 ţenskog pola. Procenjeni broj

stanovnika u Subotici iznosio je 140223, u Baĉkoj Topoli 32689, a u Malom IĊošu 11847 stanovnika. Broj

stanovnika Severnobaĉkog okruga kontinuirano opada od druge polovine prošlog veka. U odnosu na procenjeni broj

stanovnika u 2012. godini broj stanovnika okruga je manji za 0,57%, a u odnosu na popis stanovništva u 2011.

godine broj stanovnika Severnobaĉkog okruga manji je za 1,16%.

Starosna i polna struktura

Jedan od najvaţnijih demografskih pokazatelja je starosna struktura stanovništva, koja se procenjuje na

osnovu nekoliko indikatora: polno-starosna piramida, biološki tip stanovništva, proseĉna starost, zrelost stanovništva

i indeks starosti.

Polno-starosna piramida stanovništva prikazuje strukturu stanovništva po polu i starosti. Po svom obliku

polno-starosna piramida stanovništva Severnobaĉkog okruga je tipiĉna za stanovništva koja imaju veliki udeo zrelog

i starog stanovništva, a mali udeo mladog stanovništva. U 2014. godini je kao i 2013. godini najbrojniju grupu

ĉinila populacija starosti 55-59 godina sa procentualnim uĉešćem od 8,0%. Ovo ukazuje na trend starenja

stanovništva Severnobaĉkog okruga.

Biološki tip stanovništva Severnobaĉkog okruga u 2014. godini je regresivnog tipa jer ima 14,1% stanovnika

do 14 godina i 40,4% stanovnika starijih od 50 godina. Procenjeni broj stanovnika od 0 do 14 godina se smanjio u

periodu od 2013. - 2014. godine za 1,06%, a procenjeni broj stanovnika starijih od 50 godina se povećao za 0,23%.

Prosečna starost stanovništva se u periodu od 1991. do 2011. godine u Severnobaĉkom okrugu povećala za

4,2 godine i u popisnoj 2011. godini je iznosila 42,1 godinu.

Zrelost stanovništva predstavlja uĉešće starih 65 i više godina u ukupnoj strukturi stanovništva. Stanovništvo

se smatra veoma starim ako je procentualno uĉešće ove populacione grupe preko 10%. Stanovništvo Severnobaĉkog

okruga se već decenijama svrstava u veoma staro stanovništvo obzirom da je uĉešće starih 65 i više godina iznosilo

već u 1991. godini 13,7%. Procentualno uĉešće procenjenog broja starih 65 i više godina je iznosilo 17,4% i isto je

kao i u 2013. godini.

Indeks starosti je demografski pokazatelj koji predstavlja odnos stanovništva starih 60 i više godina i

populacione grupe 0-19 godina. Kada je vrednost ovog pokazatelja veća od 0,4 smatra se da je otpoĉelo starenje

stanovništva. Indeks starosti stanovništva Severnobaĉkog okruga je već od 80-tih godina prošlog veka u stalnom

porastu. U 2013. godini vrednost ovog indeksa je iznosila 1,23, a u 2014. godini 1,26.

Maskulinitet Maskulinitet predstavlja odnos broja muškaraca prema broju ţena i izraţava se stopom. Negativna stopa

maskuliniteta (manja od 1000) ukazuje na bolje zdravstveno stanje stanovništva zbog bolje zdravstvene zaštite ţena,

smanjene smrtnosti ţena fertilnog doba i produţenja ţivotnog veka. Stanovništvo Severnobaĉkog okruga se

karakteriše negativnom stopom maskuliniteta. Vrednost ove stope je u 2014. godini iznosila 932,43‰ i veća je u

odnosu na vrednost ove stope u 2013. godini (932,16‰).

Natalitet

Natalitet je indikator pozitivnog prirodnog kretanja stanovništva. Izraţava se stopom nataliteta, a predstavlja broj

ţivoroĊene dece na 1000 stanovnika u jednoj godini. Stopa nataliteta ispod 12‰ se smatra nepovoljnom.

Severnobaĉki okrug se svrstava u teritorije sa niskom stopom nataliteta koja ima tendenciju opadanja. Stopa

nataliteta u 2014. godini je iznosila 8,8‰ i viša je od stope registrovane u 2013. godini kada je iznosila 8,5‰.


2

Fertilitet

Opšta stopa fertiliteta predstavlja broj ţivoroĊene dece na 1000 ţena fertilnog doba (od 15. do 49. godina). U

Severnobaĉkom okrugu su vrednosti opšte stope fertiliteta veoma niske i do 2011. godine su imale kontinuirani

trend opadanja, a od 2012. godine se beleţi blagi porast ove stope. Vrednost opšte stope fertiliteta registrovane u

2014. godini iznosila je 39,5‰ i viša je od stope registrovane 2013. godine kada je iznosila 37,9‰.

Mortalitet Mortalitet je indikator negativnog prirodnog kretanja stanovništva koji se izraţava opštom i specifiĉnom

stopom.

Opšta stopa mortaliteta predstavlja broj umrlih osoba na 1000 stanovnika u toku jedne godine. Vrednosti

opšte stope mortaliteta u Severnobaĉkom okrugu su visoke, iako poslednjih godina ne pokazajuju znaĉajniji porast.

U nekim godinama se beleţi ĉak i pad. U 2014. godini je vrednost opšte stope mortaliteta iznosila 14,7‰ i niţa je od

stope registrovane u 2013. godini kada je iznosila 15,1‰.

Specifična stopa mortaliteta je precizniji faktor od opšte stope i najĉešće se izraţava prema polu i starosti.

U Severnobaĉkom okrugu je u 2014. godini specifiĉna stopa mortaliteta za muškarce iznosila 14,6‰, a za ţene

14,2‰. Specifiĉne stope mortaliteta prema starosti su niske sve do 54 godine, dok nakon toga stope postepeno rastu

i najveću vrednost imaju u starosnoj grupi od 75 do 84 godine.

Prirodni priraštaj

Stopa prirodnog priraštaja predstavlja razliku izmeĊu broja roĊenih i umrlih na 1000 stanovnika. U sve tri

opštine Severnobaĉkog okruga stopa prirodnog priraštaja ima negativan trend, u Subotici od 1982. godine, u Opštini

Mali IĊoš od 1979. godine, a u Opštini Baĉka Topola od poĉetka sedamdesetih godina prošlog veka. U

Severnobaĉkom okrugu je vrednost stope prirodnog priraštaja u 2014.godini iznosila -6,7‰ i viša je od stope

registrovane u 2013. godini kada je iznosila -6,1‰. Ovo govori o izraţenoj depopulaciji stanovništva

Severnobaĉkog okruga.

*Analiza zdravstvenog stanja stanovništva Severnobaĉkog okruga je obraĊena sa vitalnim dogaĊajima koji su

registrovani u zdravstvenim ustanovama i procenjenom brojem stanovnika na dan 30.06.2013. godine s obzirom da

vitalni dogaĊaji i procenjeni broj stanovnika za 2014. godinu nisu objavljeni od strane RZZS u periodu kada je

raĊena analiza.


3

Tabela 1

VITALNE KARAKTERISTIKE STANOVNIŠTVA SEVERNOBAĈKOG OKRUGA U 2014. GODINI

Opštine Broj stanovnika

30.06.2013.

ŢivoroĊeni

Stopa prirodnog

priraštaja

MrtvoroĊeni

Stopa fertiliteta(‰)

Proseĉna starost

majki pri roĊenju

deteta Broj

Stopa nataliteta

(na 1000

stanovnika)

Broj

Stopa

(na 1000

ţivoroĊenih)

Subotica-grad 139612 1266 9,1 -5,7 13 10,3 40,3 29,6

Baĉka Topola 32305 244 7,6 -10,6 - 35,9 28,5

Mali IĊoš 11705 99 8,5 -8,6 - 39,4 28,0

OKRUG 183622 1609 8,8 -6,7 13 10,3 39,5 29,3

Podaci o stanovništvu

Tabela 2

VITALNE KARAKTERISTIKE STANOVNIŠTVA SEVERNOBAĈKOG OKRUGA U 2014. GODINI

(UMRLI, OĈEKIVANA DUŢINA ŢIVOTA)

Opštine

Umrli

Samoubistva

na 100000

stanovnika

Proseĉna

starost umrlog

Oĉekivana duţina ţivota

2009.-2011.

Broj

Stopa mortaliteta

(na 1000

stanovnika)

Od toga

odojĉad

Stopa smrtnosti

odojĉadi

(na 1000

ţivoroĊenih)

Nasilnom smrću

Svega Samoubistva Muško Ţensko

Subotica-grad 2048 14,7 2 1,6 65 34 24,4 73,0 70,8 76,2

Baĉka Topola 507 18,2 - - 26 16 49,5 74,1 70,3 77,8

Mali IĊoš 165 17,1 - - 10 5 42,7 73,3 68,2 77,5

OKRUG 2720 15,5 2 1,6 101 55 30,0 73,2 70,9 77,5

*Podaci Republiĉkog zavoda za statistiku za 2014. godinu (Saopštenje broj 184-god LXV, 15.07.2015.)


4

MORTALITET REGISTROVAN NA TERITORIJI SEVERNOBAĈKOG OKRUGA

U 2014. godini na teritoriji Severnobaĉkog registrovane su 2663 umrle osobe (Subotica-2164, Baĉka

Topolа-372, Маli IĊoš-127), što je za 5,3% više u odnosu na prethodnu godinu. Broj umrle novoĊenĉadi je kao i

ranijih godina mali kao i broj dece u starosnim grupama 1- 4 godine i 5-14 godina, a od starosne grupe 15-24 godine

veći broj umrlih su osobe muškog pola. Od ukupnog broja umrlih u 2014. godini 1301 (48,9%) osoba je muškog

pola, a 1362 (51,1%) su osobe ţenskog pola. Broj umrlih osoba muškog pola veći je u odnosu na osobe ţenskog

pola sve do starosne grupe 65-74 godina, a broj umrlih ţena veći je od broja umrlih muškaraca od starosne grupe 75-

84 godina, što potvrĊuje iskustvenu ĉinjenicu da ţene duţe ţive od muškaraca. U odnosu na starost najveći procenat

umrlih se nalazi u starosnim grupama 75-84 (35,9%), 65-74 (21,5%), 85 i više (19,9%) i u grupi 55-64 (15,7%).

Najmanji procenat umrlih se nalazi u starosnoj grupi 15-24 (0,2%) i u grupi dece do 1 godine odnosno grupi dece od

5-14 (0,04%).

U odnosu na uzrok smrti na teritoriji Severnobaĉkog okruga najzastupljenije su sledeće grupe bolesti:

Bolesti sistema krvotoka (53,02%)

Tumori (25,34%)

Bolesti sistema za disanje (4,99%)

Bolesti sistema za varenje (3,08%)

Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora (2,96%)

Bolesti ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem (2,47%)

Prva tri vodeća uzroka smrti su identiĉna kod oba pola i ĉine ih bolesti sistema krvotoka, tumori i bolesti

respiratornog sistema. Kod muškaraca se na ĉetvrtom mestu nalaze povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih

faktora, a na petom mestu bolesti sistema za varenje. Kod ţena ĉetvrto mesto dele bolesti sistema za varenje i bolesti

ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem, a na petom mestu se nalazi grupa duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja.


5

Tabela 3

MORTALITET STANOVNIŠTVA SEVERNOBAĈKOG OKRUGA PREMA POLU I DOBNIM GRUPAMA U

2014. GODINI

Starost Subotica Baĉka Topola Mali IĊoš Severnobaĉki okrug

m ţ m ţ m ţ m ţ

do 1 godine 0 1 0 0 0 0 0 1

1 - 4 godine 0 0 0 0 0 0 0 0

5 - 14 godine 0 1 0 0 0 0 0 1

15 - 24 godine 2 0 1 0 2 1 5 1

25 - 34 godine 5 4 1 0 0 0 6 4

35 - 44 godine 21 13 2 1 3 0 26 14

45 - 49 godine 27 12 6 1 1 0 34 13

50 - 54 godine 47 26 6 4 2 1 55 31

55 - 64 godine 220 127 29 13 20 3 269 143

65 - 74 godine 267 203 53 29 14 7 334 239

75 - 84 godine 344 442 55 76 16 23 415 541

85 i više 122 279 26 69 8 26 156 374

nepoznato 1 1 0

UKUPNO 1056 1108 179 193 66 61 1301 1362

Tabela 4

MORTALITET STANOVNIŠTVA SEVERNOBAĈKOG OKRUGA PREMA POLU I UZROKU U 2014.GODINI

Grupa bolesti Subotica Baĉka Topola Mali IĊoš Severnobaĉki okrug

m ţ m ţ m ţ m ţ

I 13 14 1 0 0 0 14 14

II 330 236 46 32 19 12 395 280

III 0 2 2 0 1 0 3 2

IV 26 33 1 1 2 3 29 37

V 38 17 4 0 0 0 42 17

VI 20 32 4 4 4 0 28 36

VII, VIII 0 0 0 0 0 0 0 0

IX 455 647 97 140 29 44 581 831

X 68 51 5 6 2 1 75 58

XI 43 35 1 2 1 0 45 37

XII 0 1 0 0 0 0 0 1

XIII 0 11 0 3 0 0 0 14

XIV 15 13 1 0 2 0 18 13

XV 0 0 0 0 0 0 0 0

XVI 0 0 0 0 0 0 0 0

XVII 0 0 0 0 0 0 0 0

XVIII 9 2 3 0 0 0 12 2

XIX 39 14 14 5 6 1 59 20

UKUPNO 1056 1108 179 193 66 61 1301 1362

LEGENDA:

I Zarazne i parazitarne bolesti XII Bolesti koţe i potkoţnog tkiva

II Tumori XIII Bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

III Bolesti krvi i krvotvornih organa XIV Bolesti mokraćno polnog sistema

IV Bolesti ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem XV Trudnoća, raĊanje i babinje

V Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja XVI Stanja u poroĊajnom periodu

VI Bolesti nervnog sistema XVII UroĊene nakaznosti, deformacije i hromozomske

VII Bolesti oka i pripojaka oka nenormalnosti

VIII Bolesti uva i bolesti mastoidnog nastavka

IX Bolesti sistema krvotoka

XVIII Simptomi, znaci i patološki, kliniĉki i laboratorijski

nalazi

X Bolesti sistema za disanje

XI Bolesti sistema za varenje XIX Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora


6

Grafikon 1

MORTALITET PREMA UZROKU U 2014. GODINI U SEVERNOBAĈKOM OKRUGU

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

55

60

I II III IV V VI IX X XI XII XIII XIV XV XVI XVII XVIII XIX

%

LEGENDA:











nalazi




7

2. KADROVI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA OKRUGA

Podaci o kadrovima zaposlenim u zdravstvenim ustanovama Severnobaĉkog okruga

U 2014. godini zdravstvenu zaštitu stanovništvu Severnobaĉkog okruga su obezbeĊivali na primarnom nivou zdravstvene zaštite domovi zdravlja u Subotici, Baĉkoj Topoli

i Malom IĊošu, Apoteka Subotica i Zavod za javno zdravlje Subotica, a na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite Opšta bolnica u Subotica i Vanbolniĉko porodilište u Baĉkoj

Topoli. Ukupan broj zaposlenih u zdravstvenim ustanovama Severnobaĉkog okruga u 2014. godini je iznosio 2242, što je za 83 (3,7%) manje u odnosu na 2013. godinu. Ukupan broj

zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u Subotici je iznosio 1947, u Baĉkoj Topoli 228 i u Маlom IĊošu 67.

U odnosu na školsku spremu u zdravstvenim ustanovama Okruga bilo je zaposleno 398 lekara (17,8%), 46 stomatologa (2,1%), 44 farmaceuta (2,0%) i 67 zdravstvena

saradnika (2,9%). Sa višom struĉnom spremom bilo je zaposleno 120 (5,4%) zdravstvenih radnika, sa srednjom struĉnom spremom 1083 (48,3%), а sa niţom struĉnom spremom 17

radnika (0,8%). Ukupan broj administrativno-tehniĉkih radnika u zdravstvenim ustanovama Okruga iznosio je 467 (20,8%).

U 2014. godini je u odnosu na prethodnu godinu broj lekara manji za 2,5%, broj farmaceuta za 10,2%, broj zdravstvenih saradnika za1,5%, a broj stomatologa je ostao isti.

Broj zaposlenih sa višom spremom je u 2014. godini veći za 6,2% u odnosu na prethodnu godinu, a broj zaposlenih sa niţom struĉnom spremom je manji za 41,4%. Broj

administrativno-tehniĉkih radnika je u 2014. godini smanjen za 5,7%.

Tabela 5

BROJ ZDRAVSTVENIH USTANOVA PO OPŠTINAMA U OKRUGU

Zdravstvene ustanove Subotica Baĉka Topola Mali IĊoš OKRUG

Opšta bolnica 1 0 0 1

Domovi zdravlja 1 1 1 3

ZJZS 1 0 0 1

ZU Apoteka 1 0 0 1

Tabela 6

KADROVI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA OKRUGA

Kadrovi Subotica Baĉka Topola Mali IĊoš OKRUG

Broj % Broj % Broj % Broj %

Lekari 337 17.31 46 20.17 15 22.39 398 17.75

Stomatolozi 38 1.95 5 2.19 3 4.48 46 2.05

Farmaceuti 40 2.05 4 1.75 - - 44 1.96

Zdravstveni saradnici (VSS,VŠS,SSS) 65 3.34 2 0.88 - - 67 2.99

Viša struĉna sprema 110 5.65 7 3.07 3 4.48 120 5.35

Srednja struĉna sprema 950 48.79 108 47.37 25 37.31 1083 48.30

Niţa struĉna sprema 17 0.87 - - - - 17 0.76

Administrativno-tehniĉki radnici 390 20.03 56 24.56 21 31.34 467 20.83

UKUPNO 1947 100.00 228 100.00 67 100.00 2242 100.00


8

Tabela 7

KADROVSKA STRUKTURA OPŠTE BOLNICE U SUBOTICI

Odeljenja

Lekari

Farmaceuti

Zdravstv.

saradnici

(VSS,VŠS,

SSS)

Viša

struĉna

sprema

Srednja

struĉna

sprema

Niţa

struĉna

sprema

Administr.

tehniĉki

radnici

UKUPNO Opšte

medicine

Na

specijalizaciji Specijalisti

Sektor za internistiĉke grane

Sluţba za internu medicinu 2 3 20 4 76 1 106

Sluţba za psihijatriju 1 8 1 23 33

Sluţba za produţeno leĉenje i negu 3 3 14 1 21

Odeljenje za pneumoftiziologiju 6 1 15 22

Odeljenje za neurologiju 2 7 1 19 1 30

Sluţba pedijatrije 1 6 1 20 28

Odeljenje za infektivne bolesti 1 2 7 10

Odsek za dermatovenerologiju 2 2 4

Sektor za hiruške grane medicine

Sluţba za hirurgiju 5 13 4 49 4 75

Sluţba za ginekologiju i akušerstvo 12 2 41 55

Odeljenje za neonatologiju 4 4 16 24

Odeljenje za ortopediju i traumatologiju 1 9 1 22 33

Odeljenje za urologiju 6 1 10 17

Odeljenje za otorinolaringologiju 7 7 14

Odeljenje za oftalmologiju 1 5 1 6 13

Odeljenje op bloka i sterilizacije 2 2 35 39 Jedinica za intenzivno leĉenje i negu 4 1 35 40

Sluţba za zajedniĉke medicinske poslove

Odelj. za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja 1 3 2 10 16

Sluţba za spec. konsultativne preglede 3 6 3 57 69

Sluţba za anesteziju sa reanimatologijom 3 10 20 33

Dnevna bolnica za dijagnostiku i terapiju 1 4 6 11

Odeljenje za hemodijalizu 2 14 16

Sluţba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju 4 22 12 38

Sluţba za laboratorijsku dijagnostiku 1 3 4 6 62 5 81

Sluţba za radiološku dijagnostiku 1 4 9 14 16 44

Odeljenje za patološku dijagnostiku 2 2 7 1 12

Bolniĉka apoteka 2 6 8

Sluţba za transfuziju krvi 2 3 1 15 1 22

Kabinet za kliniĉku farmakologiju 1 1 2


9

Odeljenja

Lekari

Farmaceuti

Zdravstv.

saradnici

(VSS,VŠS,

SSS)

Viša

struĉna

sprema

Srednja

struĉna

sprema

Niţa

struĉna

sprema

Administr.

tehniĉki

radnici

UKUPNO Opšte

medicine

Na

specijalizaciji Specijalisti

Sluţba za ekonomske-finansijske i tehniĉke

poslove

Uprava Opšte bolnice 1 1 177 179

Odeljenje za hig-epidem.nadzor i upravljanje med.otpadom 3 1 69 73

UKUPNO 7 24 158 2 10 84 623 14 246 1168

Tabela 8

KADROVSKA STRUKTURA DOMA ZDRAVLJA U SUBOTICI

Organizacione jedinice

Lekari

Stoma-

tolozi

Farma-

ceuti

Zdravstv.

saradnici

(VSS,VŠS,

SSS)

Viša

struĉna

sprema

Srednja

struĉna

sprema

Niţa

struĉna

sprema

Administ.-

tehniĉki

radnici

UKUPNO Opšte

medicine

Na

specijali-

zaciji

Specijalisti

Zdravstvena zaštita dece 2 2 7 1 18 30

Razvojno savetovalište 9 1 1 11

Zdravstvena zaštita školske dece 7 3 3 13 26

Savetovalište za mlade 1 1 1 3 6

Zdravstvena zaštita ţena 1 7 12 20

Zdravstvena zaštita odraslih 41 1 18 75 135

Centar za unapreĊenje zdravlja i prevenciju

bolesti 1 1 1 3 6

Zdravstvena zaštita radnika (dispanzer) 2 2 7 1 12

Stomatološka zdravstvena zaštita 38 52 1 91

Hitna medicinska pomoć 11 4 8 4 29 30 86

Kućno leĉenje i nega 2 1 15 18

Polivalentna patronaţna sluţba 6 19 25

Specijalistiĉko konsultativna sluţba

Interna medicina 1 2 4 7

Pneumoftiziologija 3 2 4 9

Neuropsihijatrija 1 1 2

Oftalmologija

Radiologija 1 2 3

Sportska medicina 1 2 3

Zajedniĉke sluţbe 2 70 72

UKUPNO 64 14 56 38 10 18 260 102 562


10

Tabela 9

KADROVSKA STRUKTURA ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE SUBOTICA


Lekari

Farmaceuti

Zdravstveni

saradnici

(VSS,VŠS,SSS)

Viša

struĉna

sprema

Srednja

struĉna

sprema

Niţa

struĉna

sprema

Administ.-

tehniĉki

radnici

UKUPNO Na specijali-

zaciji Specijalisti

Centar za promociju zdravlja 2 1 1 1 5

Centar za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene

zaštite i biostatistiku i informatiku u zdravstvu 2 2 3 7

Centar za prevenciju i kontrolu bolesti 4 3 2 9

Centar za higijenu i humanu ekologiju 3 34 1 4 1 43

Centar za mikrobiologiju 2 7 13 2 24

Sluţba za pravne, ekonomsko-finansijske, tehniĉke i

druge sliĉne poslove 1 1 1 18 21

UKUPNO 14 45 8 21 3 18 109

Tabela 10

KADROVSKA STRUKTURA ZDRAVSTVENE USTANOVE APOTEKA U SUBOTICI

Organizacione jedinice Farmaceuti Zdravstv. saradnici

(VSS,VŠS,SSS)

Srednja struĉna

sprema

Niţa

struĉna sprema

Administrativno tehniĉki

radnici

UKUPNO

Ogranci 37 46 7 90

Zajedniĉka sluţba 1 - 17 18

UKUPNO 38 46 24 108


11

Tabela 11

KADROVSKA STRUKTURA DOMA ZDRAVLJA “DR HADŢI JANOŠ” U BAĈKOJ TOPOLI


Lekari

Stomato-

lozi

Farma-

ceuti

Zdravstv.

saradnici

Viša

struĉna

sprema

Srednja

struĉna

sprema

Niţa

struĉna

sprema

Administ.-

tehniĉki

radnici

UKUPNO Opšte

medicine

Na

specijali-

zaciji

Specijalisti

Zdravstvena zaštita dece 3 4 7

Zdravstvena zaštita školske dece 2 3 5

Savetovalište za mlade 1 1 2

Zdravstvena zaštita ţena 2 3 5


Zdravstvena zaštita radnika (dispanzer) 1 1 1 4 7

Stomatološka zdravstvena zaštita 5 6 11

Hitna medicinska pomoć 1 3 11 10 25

Kućno leĉenje i nega 6 6

Polivalentna patronaţna sluţba 1 6 7

Radiološka dijagnostika 1 1 2 1 5

Laboratorijska dijagnostika 1 7 1 9

Apoteka 4 11 2 17



Pneumoftiziologija 1 2 3

Oftalmologija 1 1 2

ORL 1 1 1 3

Psihijatrija 1 2 3

Fizikalna medicina i rehabilitacija 1 2 2 5

Vanbolniĉko porodilište 1 7 8

Hemodijaliza 1 6 1 8

Zajedniĉke sluţbe 1 1 42 44

UKUPNO 13 4 29 5 4 2 7 108 56 228


12

Tabela 12

KADROVSKA STRUKTURA DOMA ZDRAVLJA “DR MARTON ŠANDOR" U MALOM IĐOŠU


Lekari Stomato-

tolozi

Farma-

ceuti

Viša

struĉna

sprema

Srednja

struĉna

sprema

Niţa

struĉna

sprema

Administ.-

tehniĉki

radnici

UKUPNO Opšte

medicine

Na specijali-

zaciji Specijalisti

Zdravstvena zaštita dece 1 1 2

Zdravstvena zaštita školske dece 1 1

Zdravstvena zaštita ţena 1 1 2


Stomatološka zdravstvena zaštita 3 3 6

Hitna medicinska pomoć 2 3 2 7

Kućno leĉenje i nega 2 2

Polivalentna patronaţna sluţba 2 2

Radiološka dijagnostika 1 1 2

Laboratorijska dijagnostika 1 2 3

Apoteka 3 2 5



Zajedniĉke sluţbe 14 14

UKUPNO 7 2 6 3 3 25 21 67


13

RAD I KORIŠĆENJE VANBOLNIĈKE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

3.ZDRAVSTVENA ZAŠTITA DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA

Prema procenjenom broju stanovnika u 2013. godini broj dece predškolskog uzrasta, 0-6 godina, na

teritoriji Severnobaĉkog okruga iznosio je 11483 (Subotica-8909, Baĉka Topola-1812, Mali IĊoš-762).

Zdravstvenu zaštitu dece predškolskog uzrasta, u tri doma zdravlja Severnobaĉkog okruga, sprovodilo je

15 lekara (11 lekara specijalista, 2 lekara opšte medicine i 2 lekara na specijalizaciji) i 26 medicinskih

sestаra/tehniĉara (2 više medicinske sestre i 24 medicinske sestre/tehniĉara sa srednjom struĉnom spremom). U

Domu zdravlja u Subotici u sklopu zdravstvene zaštite dece predškolskog uzrasta organizovano je Razvojno

savetovalište koje svojom delatnošću pokriva potrebe dece predškolskog uzrasta za nivo Okruga. U Razvojnom

savetovalištu su angaţovani svi lekari specijalisti, 1medicinska sestra i 9 zdravstvenih saradnika (1 psiholog, 1

socijalni radnik i 7 defektologa). ОbezbeĊenost dece predškolskog uzrasta lekarima je bolja u odnosu na

prethodnu godinu i neznatno je iznad normativa, s obzirom da su 1 lekar i 1 medicinska sestra brinuli o zdravlju

883 dece predškolskog uzrasta (normativ je 850 dece starosti 0-6 godina na 1 tim).

U sklopu zdravstvene zaštite predškolske dece u 2014. godini obavljena su proseĉno 2,3 preventivna

pregleda po detetu i 5,6 kurativnih pregleda, a odnos preventivnih i kurativnih pregleda iznosio je 2/4. Proseĉan

broj pregleda na jedno dete predškolskog uzrasta u Okrugu u 2014. godini iznosio je 7,9 pregleda. Dnevna

opterećenost lekara preventivnim pregledima je iznosila 9,3, a kurativim pregledima 22,6. Ukupna dnevna

opterećenost lekara manja je u odnosu na prethodnu godinu i u odnosu na broj preventivnih i kurativnih pregleda

predviĊenih normativom i obrazlaţe se manjim brojem dece i odsustvom 2 lekara zbog specijalizacije.

U sklopu sistematskih pregleda je na nivou Okruga u 2014. godini pregledano 1831dete pred polazak u

školu (95,4%). Najĉešća utvrĊena stanja su: deformacija stopala (22,9%), karies I stepena (21,1%), loša telesna

uhranjenost (10,1%), govorne mane (8%) i karies II stepena (7,4%). Struktura utvrĊenih stanja je ista kao i u

2013. godini, a razlika se odnosi na procentualno uĉešće i rang javljanja odreĊenih stanja.

Opšta stopa morbiditeta dece predškolskog uzrasta Severnobaĉkog okruga u 2014. godini iznosila je

4510‰ i neznatno je veća od stope registrovane u 2013. godini. Pet vodećih grupa bolesti u morbiditetu dece

predškolskog uzrasta su iste kao i u prethodnoj godini i predstavljaju 79,4% ukupnog morbiditeta:

Bolesti sistema za disanje (1525/1000)

Zarazne i parazitarne bolesti (889/1000)

Bolesti uva i bolesti mastoidnog nastavka (601/1000)

Bolesti koţe i potkoţnog tkiva (314/1000)

Simptomi, znaci i patološki, kliniĉki i laboratorijski nalazi (253/1000)

Podaci prikazani u ovom poglavlju preuzeti su iz Izveštaja sluţbe za zdravstvenu zaštitu dece predškolskog

uzrasta (obrazac br.: 3-03-60 i Si-06).

Tabela 13

POSETE U SLUŢBAMA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA

Opštine

Posete u ordinaciji kod

lekara Posete kod

ostalih

zdravstv.

radnika

Posete u savetovalištu Sistematski

pregledi Ukupno Prve Ukupno Odojĉad

Ostala

deca

Subotica 49095 33126 25104 14705 5019 7521 1222

B.Topola 12585 7302 2319 1556 687 399 418

M. IĊoš 2816 1847 601 405 270 111 191

Okrug 64496 42275 28024 16666 5976 8031 1831

Tabela 14

OPTEREĆENOST ZAPOSLENIH U SLUŢBAMA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU DECE

PREDŠKOLSKOG UZRASTA

Opštine

Okrug Subotica B. Topola Mali IĊoš

Broj lekara 9 3 1 13

Broj ostalih zdravstvenih radnika (viša + srednja) 21 4 1 26

Godišnja opterećenost lekara u kurativi 5455 4195 2816 4961

Dnevna opterećenost lekara u kurativi 24.8 19.1 12.8 22.6

Godišnja opterećenost ost. zdr. radnika u kurativi 1195 580 601 1078

Dnevna opterećenost ost. zdr. radnika u kurativi 5.4 2.6 2.7 4.9

Godišnja opterećenost lekara u preventivi 2605 791 707 2041

Dnevna opterećenost lekara u preventivi 11.8 3.6 3.2 9.3

Proseĉan broj kurativnih pregleda na 1 dete 5.5 6.9 3.7 5.6

Proseĉan broj preventivnih pregleda na 1 dete 2.6 1.3 0.9 2.3

Proseĉan br. kurativnih pregleda na 1 preventivni 2.1 5.3 4.0 2.4

Proseĉan broj pregleda na 1 dete 8.1 8.3 4.6 7.9

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA STANOVNIŠTVA SEVERNOBAĈKOG OKRUGA U 2014. GODINI

14

Tabela 15

REGISTROVANA OBOLJENJA I STANJA U SLUŢBAMA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU DECE


Grupe

bolesti

Subotica Baĉka Topola Mali IĊoš Okrug


I 8964 23.10 922 8.25 322 17.60 10208 19.71

II 58 0.15 20 0.18 0 0.00 78 0.15

III 381 0.98 212 1.90 18 0.98 611 1.18

IV 472 1.22 42 0.38 1 0.05 515 0.99

V 318 0.82 55 0.49 2 0.11 375 0.72

VI 310 0.80 88 0.79 5 0.27 403 0.78

VII 1004 2.59 220 1.97 50 2.73 1274 2.46

VIII 4812 12.40 1984 17.76 103 5.63 6899 13.32

IX 67 0.17 15 0.13 1 0.05 83 0.16

X 11161 28.77 5457 48.86 889 48.58 17507 33.80

XI 1810 4.67 290 2.60 122 6.67 2222 4.29

XII 2827 7.29 597 5.35 176 9.62 3600 6.95

XIII 269 0.69 48 0.43 11 0.60 328 0.63

XIV 1448 3.73 320 2.87 42 2.30 1810 3.49

XV 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00

XVI 498 1.28 75 0.67 2 0.11 575 1.11

XVII 444 1.14 165 1.48 24 1.31 633 1.22

XVIII 2412 6.22 463 4.15 34 1.86 2909 5.62

XIX 1543 3.98 196 1.75 28 1.53 1767 3.41

UKUPNO 38798 100.00 11169 100.00 1830 100.00 51797 100.00 LEGENDA:











nalazi



Tabela 16

VODEĆE GRUPE BOLESTI REGISTROVANE U SLUŢBAMA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU DECE



Grupa bolesti X X X X

Broj 11161 5457 889 17507

% 28.77 48.86 48.58 33.8

Stopa 1252.8 3011.6 1166.7 1524.6

Grupa bolesti I VIII I I

Broj 8964 1984 322 10208

% 23.1 17.76 17.6 19.71

Stopa 1006.2 1094.9 422.6 889.0

Grupa bolesti VIII I XII VIII

Broj 4812 922 176 6899

% 12.4 8.25 9.62 13.32

Stopa 540.1 508.8 231.0 600.8

Grupa bolesti XII XII XI XII

Broj 2827 597 122 3600

% 7.29 5.35 6.67 6.95

Stopa 317.3 329.5 160.1 313.5

Grupa bolesti XVIII XVIII VIII XVIII

Broj 2412 463 103 2909

% 6.22 4.15 5.63 5.62

Stopa 270.7 255.5 135.2 253.3


15

Grafikon 2

DESET NAJĈEŠĆIH OBOLJENJA I STANJA U SLUŢBAMA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU DECE

PREDŠKOLSKOG UZRASTA U SEVERNOBAĈKOM OKRUGU

723.4

503.2

452.1

389.7

312.0

245.1

152.5

120 119.4 113.5

0

100

200

300

400

500

600

700

800

ST

OP

A N

A 1

000

1. A81,...,B27-B34 Druge virusne bolesti

2. H656-H75 Bolesti srednjeg uva i bolesti mastoidnog nastavka

3. J00-J01,J05-J06 Infectiones tractus respiratorii superioris multiplices acutae loci non specificatis

4. J02-J03 Pharyngitis acuta et tonsillitis acuta

5. J20-J21 Bronchitis acuta et bronchiolitis acuta

6. L10-L99 Druge bolesti kože i potkožnog tkiva

7. R00-R09,…,R55-R99 Drugi simptomi, znaci i nenormalni klinički i laboratorijski nalaza

8. K52-K55,K58-K67 Druge bolesti creva i potrbušnice

9. J45-J46 Astma bronchiale

10. S00-S01,...,T13-T14 Druge specifične, nespecifične i višestruke povrede


16

4. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA DECE ŠKOLSKOG UZRASTA

Prema procenjenom broju stanovnika u 2013. godini broj dece školskog uzrasta, 7 do 19 godina, na teritoriji

Severnobaĉkog okruga iznosio je 24794 (Subotica -18740, Baĉka Topola- 4276, Mali IĊoš-1778) i manji je za oko 1%

u odnosu na pretodnu godinu.

Zdravstvenu zaštitu dece školskog uzrasta u tri doma zdravlja Severnobaĉkog okruga, obezbeĊivalo je

17 lekara (6 lekara specijalista, 7 doktora medicine i 4 lekara na specijalizaciji) i 22 medicinske sestre/tehniĉara

od kojih je 1sa višom i 21 sa srednjom struĉnom spremom. Od 4 lekara na specijalizaciji 3 lekara specijalizira za

Dom zdravlja u Subotici, a 1 lekar za Dom zdravlja u Malom IĊošu.

Nivo obezbeĊenosti ove populacione grupe lekarima i medicinskim sestrama neznatno je bolji u odnosu

na prethodnu godinu, ali je i dalje nezadovoljavajući, obzirom da su jedan lekar i jedna medicinska

sestra/tehniĉar brinuli o zdravlju 1907 dece školskog uzrasta, a vaţeći normativ je 1500 dece na 1 tim. Domovi

zdravlja u Subotici i Baĉkoj Topoli imaju organizovano Savetovalište za mlade u kojem su pored zdravstvenih

radnika angaţovani i odgovarajući zdravstveni saradnici (ginekolog, psiholog, socijalni radnik). Proseĉan broj

kurativnih pregleda po jednom školskom detetu je iznosio 3,1 i veći je u odnosu na prethodnu godinu, a proseĉan

broj preventivnih pregleda iznosio je 0,4 i manji je u odnosu na 2013. godinu. Odnos preventivnih prema

kurativnim pregledima iznosio je 1/7,3. U odnosu na prethodnu godinu ovaj odnos je nešto veći ali je i dalje

nepovoljan, a obrazlaţe se odsustvom 4 lekara zbog specijalizacije i veće angaţovanosti lekara u oblasti

kurative. Iz navedenih razloga je dnevna opterećenost lekara kurativim pregledima iznosila 20,4, a preventivnim

pregledima svega 2,8. Proseĉan broj pregleda na jedno dete školskog uzrasta na nivou Okruga iznosio je 3,5.

U sklopu sistematskih pregleda je na nivou Okruga u 2014. godini pregledano 6997 dece školskog

uzrasta (91,9%). Najĉešća utvrĊena stanja su: loše telesno drţanje (33,5%), deformacija stopala (25,8%), karies I

i II stepena (25,3%), deformacija kiĉmenog stuba-naznaĉena skolioza (14%), loša telesna uhranjenost (10,8%) i

dr.

Opšta stopa morbiditeta dece školskog uzrasta u Okrugu je u 2014. godine iznosila 2009,4‰ i veća je u

odnosu na 2013. godinu. Pet vodećih grupa bolesti u morbiditetu dece školskog uzrasta ĉine 79,3% ukupnog

morbiditeta:


Zarazne i parazitarne bolesti (376/1000)

Simptomi, znaci i patološki kliniĉki i laboratorijski nalazi (182/1000)

Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora (155/1000)

Bolesti uva i mastoidnog nastavka (129/1000)

Podaci prikazani u ovom poglavlju preuzeti su iz Izveštaja sluţbe za zdravstvenu zaštitu dece školskog uzrasta

(obrazac br. 3-04-60 i Si-06).

Tabela 17

POSETE U SLUŢBAMA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU DECE ŠKOLSKOG UZRASTA I OMLADINE

Opštine Posete u ordinaciji lekara Posete kod ostalih

zdr. radnika

Sistematski

pregledi Kontrolni pregledi

Ukupno Prve

Subotica 55573 35553 22320 5068 2443

Baĉka Topola 15739 9858 2353 1517 995

Mali IĊoš 4977 2544 1391 412 0

Okrug 76289 47955 26064 6997 3438

Tabela 18

OPTEREĆENOST ZAPOSLENIH U SLUŢBAMA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU DECE ŠKOLSKOG

UZRASTA I OMLADINE

Zaposleni Opštine





Dnevna opterećenost lekara u kurativi 23.0 35.8 22.6 20,4


Dnevna opterećenost ost. zdr. radnika u kurativi 6.0 2.7 6.3 5,4


Dnevna opterećenost lekara u preventivi 2.4 5.7 1.9 2,8

Proseĉan broj kurativnih pregleda na 1 dete 3.0 3.7 2.8 3,1

Proseĉan broj preventivnih pregleda na 1 dete 0.4 0.6 0.2 0,4

Broj kurativnih pregleda na 1 preventivni pregled 7.4 6.3 12.1 7,3

Proseĉan broj pregleda na 1 dete 3.4 4.3 3.0 3,5


17

Tabela 19

REGISTROVANA OBOLJENJA I STANJA U SLUŢBAMA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU DECE

ŠKOLSKOG UZRASTA I OMLADINE

Grupe

bolesti



I 7392 20.67 1513 12.90 417 17.94 9322 18.71

II 144 0.40 56 0.48 6 0.26 206 0.41

III 293 0.82 66 0.56 18 0.77 377 0.76

IV 517 1.45 204 1.74 19 0.82 740 1.49

V 239 0.67 220 1.88 15 0.65 474 0.95

VI 361 1.01 188 1.60 42 1.81 591 1.19

VII 956 2.67 237 2.02 64 2.75 1257 2.52

VIII 2496 6.98 628 5.35 83 3.57 3207 6.44

IX 182 0.51 128 1.09 5 0.22 315 0.63

X 10166 28.42 4513 38.48 753 32.40 15432 30.97

XI 2239 6.26 653 5.57 196 8.43 3088 6.20

XII 2246 6.28 521 4.44 143 6.15 2910 5.84

XIII 1070 2.99 527 4.49 36 1.55 1633 3.28

XIV 1073 3.00 382 3.26 56 2.41 1511 3.03

XV 0 0.00 0 0.00 4 0.17 4 0.01

XVI 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00

XVII 279 0.78 126 1.07 11 0.47 416 0.83

XVIII 3306 9.24 941 8.02 257 11.06 4504 9.04

XIX 2811 7.86 825 7.03 199 8.56 3835 7.70

UKUPNO 35770 100.00 11728 100.00 2324 100.00 49822 100.00 LEGENDA:




IV Bolesti ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem XV Trudnoća. raĊanje i babinje


VI Bolesti nervnog sistema XVII UroĊene nakaznosti. deformacije i hromozomske





nalazi


XI Bolesti sistema za varenje XIX Povrede. trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora

Tabela 20

VODEĆE GRUPE BOLESTI REGISTROVANE U SLUŢBAMA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU

DECE ŠKOLSKOG UZRASTA I OMLADINE



Broj 10166 4513 753 15432

% 28.42 38.48 32.4 30.97

Stopa 542.5 1055.4 423.5 622.4

Grupa bolesti I I I I

Broj 7392 1513 417 9322

% 20.67 12.9 17.94 18.71

Stopa 394.5 353.8 234.5 376.0

Grupa bolesti XVIII XVIII XVIII XVIII

Broj 3306 941 257 4504

% 9.24 8.02 11.06 9.04

Stopa 176.4 220.1 144.5 181.7

Grupa bolesti XIX XIX XIX XIX

Broj 2811 825 199 3835

% 7.86 7.03 8.56 7.7

Stopa 150.0 192.9 111.9 154.7

Grupa bolesti VIII XI XI VIII

Broj 2496 653 196 3207

% 6.98 5.57 8.43 6.44

Stopa 133.2 152.7 110.2 129.3


18

Grafikon 3

DESET NAJĈEŠĆIH OBOLJENJA I STANJA U SLUŢBAMA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU

DECE ŠKOLSKOG UZRASTA I OMLADINE U SEVERNOBAĈKOM OKRUGU

328

224.4

171

123.5106.2

91.780.3 76.1 74.8

51.6

0

50

100

150

200

250

300

350

ST

OP

A N

A 1

000

1. A81...-...B34 Druge virusne bolesti

2. J02-J03 Plaryngitis acuta et tonsillitis acuta

3. J00-J01, J05-J06 Infectiones tractus respir. superioris multip. acutae loci non specificatis

4. R00-R09,…,R55-R99 drugi simptomi, znaci i nenormalni klinički i laboratorijski nalazi

5. S00-S01,...,T13-T14 Druge spec., nespecifične i višestruke povrede

6. H65-H75 Bolesti srednjeg uva i bolesti mastoidnog nastavka


8. J20-J21 Bronchitis acuta et bronchiolitis acuta

9. K52-K55, K58-K67 Druge bolesti creva i potrbušnice

10. J45-J46 Astma bronchiale


19

Tabela 21

UTVRĐENA STANJA PRI SISTEMATSKIM PREGLEDIMA DECE I OMLADINE

UtvrĊeno stanje

Ukupno Predškolsko Osnovno Srednje

Muški Ţenski Muški Ţenski Muški Ţenski Muški Ţenski

1 2 3 4 5 6 7 8

Uĉenika ukupno 4667 4860 948 972 3161 3087 558 801

od toga pregledano 4326 4502 903 928 2950 2922 473 652

Ĉistoća

tela

dobra 4300 4465 901 924 2926 2889 473 652

loša 26 37 2 4 24 33 0 0

zbir 4326 4502 903 928 2950 2922 473 652

Vašljivost 2 31 0 5 2 26 0 0

Telesno

drţanje

dobro 3134 3214 827 865 2016 1972 291 377

loše 1192 1288 76 63 934 950 182 275

zbir 4326 4502 903 928 2950 2922 473 652

Telesna

razvijenost

dobra 3778 3985 813 858 2532 2512 433 615

srednja 377 357 56 37 283 288 38 32

loša 171 160 34 33 135 122 2 5

zbir 4326 4502 903 928 2950 2922 473 652

Telesna

uhranjenost

dobra 3360 3504 738 780 2240 2212 382 512

srednja 499 519 74 54 374 388 51 77

loša 467 479 91 94 336 322 40 63

zbir 4326 4502 903 928 2950 2922 473 652

Deformacija

kiĉmenog

stuba

Kifoza naznaĉena 47 66 7 5 31 45 9 16

izraţena 3 5 0 1 3 4 0 0

Skolioza naznaĉena 467 561 18 28 372 395 77 138

izraţena 1 1 0 0 1 1 0 0

Lordoza naznaĉena 68 86 39 50 22 30 7 6

izraţena 2 0 0 0 2 0 0 0

Deformacija grudnog koša 216 109 52 35 140 65 24 9

Deformacija stopala 1195 1033 248 172 847 709 100 152

Deform. drugih

delova kostura

- jednostrano 42 48 6 11 36 35 0 2

- obostrano 111 121 34 39 74 76 3 6

Smetnje vida

i motiliteta

strabizam 13 10 6 6 7 3 0 1

nistagmus 48 110 10 14 23 49 15 47

slepilo za boje 20 21 17 11 3 10 0 0

Oštećenje

sluha

jednostrano 35 57 1 0 34 57 0 0

obostrano 2 1 0 1 0 0 2 0

Karies I stepen 668 604 215 172 392 381 61 51

II stepen 500 522 59 77 397 375 44 70

Parodontopatija 1 0 0 0 1 0 0 0

Ortodontske anomalije 13 8 2 0 11 8 0 0

Srĉane

mane

- kongenitalne 51 32 28 23 13 7 10 2

- steĉene 16 14 0 0 12 11 4 3

Psihiĉka razvijenost nedovoljna 23 16 8 7 15 9 0 0

Govorne mane 115 65 90 57 25 7 0 1

Hemoglobin

ispod 10 gr% 10 36 0 0 0 0 10 36

10 - 13 gr% 3 17 0 0 0 0 3 17

iznad 13 gr% 125 152 0 0 0 0 125 152

Albumin u

mokraći

pozitivan 5 5 0 0 0 0 5 5

negativan 133 200 0 0 0 0 133 200

Stolica na crevne

parazite

pozitivan 0 0 0 0 0 0 0 0

negativan 0 0 0 0 0 0 0 0

Alergijska

oboljenja

da 104 66 29 20 63 29 12 17

ne 2 1 0 1 2 0 0 0

Sva ostala hroniĉna patološka stanja 404 312 21 5 343 256 40 51


20

5. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA ŢENA

Prema procenjenom broju stanovnika u 2013. godini broj ţena 15 i više godina starosti na teritoriji

Severnobaĉkog okruga iznosio je 83212 (Subotica-63003, Baĉka Topola-14670 i Mali IĊoš-5167), a broj ţena

generativnog doba (od 15 do 49 godina) iznosio je 41233 (Subotica-31776, Baĉka Topola-6906 i Mali IĊoš-

2551). Zdravstvenu zaštitu ţena 15 i više godina starosti, u tri doma zdravlja Severnobaĉkog okruga sprovodilo

je 11 lekara i 16 medicinskih sestara sa srednjom struĉnom spremom. Od ukupnog broja lekara u Okrugu 10 su

specijalisti, a 1 lekar specijalizira za Dom zdravlja u Subotici. U odnosu na prethodnu godinu broj lekara i broj

medicinskih sestara manji je za 2 izvršioca. Nivo obezbeĊenosti ove grupacije stanovništva u 2014. godini je

neznatno bolji u odnosu na prethodnu godinu, ali je nezadovoljavajući u odnosu na potrebe, jer su 1 ginekolog i

1 medicinska sestra brinuli o zdravlju 7531 ţene starosti 15 i više godina, a normativom je na 1 tim predviĊeno

6500 ţena. Dnevna opterećenost ginekologa kurativnim pregledima iznosila je 11,7 pregleda, a dnevna

opterećenost preventivnim pregledima iznosila je 11,6 pregleda. Opterećenost lekara kurativnim pregledima je

manja, a preventivnim pregledima je veća u odnosu na 2013. godinu. Ukupan broj pregleda manji je u odnosu na

broj pregleda predviĊen normativom. Odnos kurativnih pregleda prema preventivnim pregledima iznosio je 1/1.

Dnevna opterećenost ostalih zdravstvenih radnika iznosila je 10,5 poseta, što je više u odnosu na prethodnu

godinu. Proseĉan broj kurativnih pregleda na 1 ţenu stariju od 15 godina iznosio je 0,3, koliko je iznosio i

proseĉan broj preventivnih pregleda. Svaka trudnica je u proseku 8 puta posetila Savetovalište, što je više u

odnosu na 2013. godinu. U Savetovalištima za planiranje porodice na nivou Okruga registrovano je 1250 poseta,

što je za 6,6% više u odnosu na prethodnu godinu. Struktura najĉešće ordiniranih kontraceptivnih sredstava je

ista, a broj je manji u odnosu na prethodnu godinu. Najviše su ordinirana oralna (62,9%) i intrauterina

kontraceptivna sredstva (19,9%).

U Sluţbi za zdravstvenu zaštitu ţena u 2014. godini na nivou Okruga zabeleţena opšta stopa morbiditeta

iznosila je 89,7‰ na 1000 ţena 15 i više godina starosti. Sledećih pet grupa bolesti su najuĉestalije i ĉine 98,2%

ukupnog morbiditeta:

Bolesti mokraćno-polnog sistema (72,8/1000)

Trudnoća, raĊanje i babinje (6,2/1000)

Tumori (5,2/1000)

Simptomi, znaci i patološki, kliniĉki i laboratorijski nalazi (2,1/1000)

Bolesti ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem (1,8/1000)

Redosled vodećih grupa bolesti u 2014. godini je gotovo identiĉan redosledu u prethodnoj godini osim što se na

petom mestu umesto grupe zaraznih i parazitarnih bolesti nalazi grupa bolesti ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem.

U 2014. godini na nivou Okruga je obavljeno 685 prekida trudnoće u drţavnim zdravstvenim ustanovama, što je

za 22,8% manje u odnosu na prethodnu godinu (584 u Opštoj bolnici u Subotici i 101 u Vanbolniĉkom

porodilištu u Baĉkoj Topoli ). Stopa prekida trudnoće u 2014. godini je iznosila16,6‰ i manja je za 4,6‰ u

odnosu na prethodnu godinu. Najveći broj prekida trudnoće je obavljen kod ţena koje nisu imale ranijih prekida

i nemaju decu (46,9%), kod ţena koje su u braku (68,1%), kod ţena ţivotne dobi 25-34 godine (45,2%) i kod

ţena koje imaju dvoje dece (12,9%).

U Okrugu su u 2014. godini registrovana 1582 poroĊaja, što je za 1,2% više u odnosu na 2013. godinu.

U Subotici su registrovana 1372, a u Vanbolniĉkom porodilištu u Baĉkoj Topoli 195 poroĊaja. Stopa nataliteta je

iznosila 8,7‰. Ukupan broj ţivoroĊene dece je iznosio 1603, od kojih je 798 muškog i 805 ţenskog pola. Od

ukupnog broja poroĊaja 92,4% je bilo u terminu, 7% prevremenih i 0,6% prolongiranih. Najveći procenat

porodilja pripada starosnoj kategoriji 20-29 godina (47,2%) i 30-39 (45,3%). U 2014. godini u porodilištima

Okruga roĊeno je 3,7% dece od majki starosti 14-19 godina i 3,8% dece od majki starosti 40-48 godina. Sa

komplikacijama su registrovana 942 poroĊaja (59,5%), a najĉešće komplikacije u toku poroĊaja bile su:

nenormalnosti poroĊaja (24,1%), poroĊaj carskim rezom kod jednoplodne trudnoće (19,6%), prevremen poroĊaj

(5,6%), povreda meĊice (2,3%), komplikacije uzrokovane nepravilnim poloţajem ploda (3,0%), komplikacije

uzrokovane nenormalnostima karlice majke. U 1582 poroĊaja registrovana su 1603 ţivoroĊena deteta i 8 mrtvoroĊenih. Od 8 mrtvoroĊenih beba, 7 beba je

iz jednoplodne, a 1 beba iz višepolodne trudnoće. U odnosu na pol 7 beba su ţenskog, a 1 beba je muškog pola.

Starost majki se kreće od 29-40 godina. Telesna masa mrtovoĊenih je u rasponu od 990-3000 grama, gestacijska

starost od 19-39 nedelje, a najĉešći uzroci smrti su neoznaĉena smrt ploda i druge bolesti poroĊajnog doba.

U 2014. godini roĊeno je 4,9% dece ispod 2500 grama, što je više u odnosu na prethodnu godinu, a najviše

kod majki starosti 30-39 godina (2,6%) i 20-29 godina (1,7%). Prema MKB-10 najĉešća registrovana patološka stanja

novoroĊenĉeta su: druge i neoznaĉene ţutice novoroĊenĉadi - P59 (13,3%), prevremeni poroĊaj sa posledicama po

novoroĊenĉe - P07 (6,7%), produţen poroĊaj i velika telesna teţina novoroĊenĉeta - P08 (6,4%), sporo rastenje i loša

ishrana ploda - P05 (5,2%), hemolitiĉka bolest ploda i novoroĊenĉeta (3,3%), povreda poglavine novoroĊenĉeta u toku

poroĊaja (3,1%) i dr.

Podaci prikazani u ovom poglavlju preuzeti su iz Izveštaja sluţbe za zdravstvenu zaštitu ţena starijih od 15

godina (obrazac br. 3-05-60 i Si-06), obrasca prijave roĊenja i prijave prekida trudnoće (obrazac br.: 3-21-64).


21

Tabela 22

POSETE U SLUŢBAMA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU ŢENA


Posete u ordinaciji

kod lekara

Ukupno 18897 4883 2043 25823

Prve 6976 3312 485 10773

Posete u

savetovalištu za

trudnice

Ukupno 12387 2439 578 15404

Prve 1586 252 79 1917

Posete u

savetovalištu za

planiranje

porodice

Ukupno 590 368 136 1094

Prve 278 152 62 492

Sistematski pregledi 6921 1263 399 8583

Kontrolni pregledi 269 256 0 525

Posete kod ostalih

zdravstvenih radnika 25964 9752 1304 37020

Tabela 23

ORDINIRANA KONTRACEPTIVNA SREDSTVA U SAVETOVALIŠTIMA ZA PLANIRANJE PORODICE

Opštine Ukupno poseta Ordinirana kontraceptivna sredstva

Drugo oralna intrauterina dijafragma druga lokalna

Subotica 590 436 154 0 0 0

Baĉka Topola 524 214 88 0 13 0

Mali IĊoš 136 136 0 0 0 11

Okrug 1250 786 242 0 13 11

Tabela 24

OPTEREĆENOST ZAPOSLENIH U SLUŢBAMA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU ŢENA

Opštine

Okrug Subotica

Baĉka

Topola Mali IĊoš



Godišnja opterećenost ginekologa u kurativi 2700 2442 2043 2582

Dnevna opterećenost ginekologa u kurativi 12.3 11.1 9.3 11.7

Godišnja opterećenost ginekologa u preventivi 2881 2163 1113 2561

Dnevna opterećenost ginekologa u preventivi 13.1 9.8 5.1 11.6



Proseĉan broj kurativnih pregleda na 1 ţenu 0.3 0.3 0.4 0.3

Proseĉan broj preventivnih pregleda na 1 ţenu 0.3 0.3 0.2 0.3

Broj kurativnih pregleda na 1 preventivni pregled 0.9 1.1 1.8 1.0

Proseĉan broj poseta u savetovalištu za trudnice na 1 trudnicu 7.8 9.7 7.3 8.0


22

Tabela 25

REGISTROVANA OBOLJENJA I STANJA U SLUŢBAMA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU ŢENA

Grupe

bolesti

Subotica Baĉka Topola Mali IĊoš OKRUG


I 73 1.08 8 3.19 11 2.47 92 1.24

II 396 5.88 20 7.97 17 3.81 433 5.83

III 0 0.00 0 0.00 7 1.57 7 0.09

IV 147 2.18 5 1.99 1 0.22 153 2.06

V 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00

VI 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00

VII 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00

VIII 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00

IX 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00

X 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00

XI 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00

XII 21 0.31 8 3.19 0 0.00 29 0.39

XIII 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00

XIV 5441 80.82 187 74.50 403 90.36 6031 81.18

XV 490 7.28 19 7.57 3 0.67 512 6.89

XVI 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00

XVII 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00

XVIII 164 2.44 4 1.59 4 0.90 172 2.32

XIX 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00

UKUPNO 6732 100.00 251 100 446 100.00 7429 100.00

Tabela 26

VODEĆE GRUPE BOLESTI REGISTROVANE U SLUŢBAMA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU ŢENA


Grupa bolesti XIV XIV XIV XIV

Broj 5441 187 403 6031

% 80.82 74.5 90.36 81.18

Stopa 86.4 12.7 78.0 72.8

Grupa bolesti XV II II XV

Broj 490 20 17 512

% 7.28 7.97 3.81 6.89

Stopa 7.8 1.4 3.3 6.2

Grupa bolesti II XV I II

Broj 396 19 11 433

% 5.88 7.57 2.47 5.83

Stopa 6.3 1.3 2.1 5.2

Grupa bolesti XVIII I III XVIII

Broj 164 8 7 172

% 2.44 3.19 1.57 2.32

Stopa 2.6 0.5 1.4 2.1

Grupa bolesti IV XII XVIII IV

Broj 147 8 4 153

% 2.18 3.19 0.9 2.06

Stopa 2.3 0.5 0.8 1.8


23

Grafikon 4

DESET NAJĈEŠĆIH OBOLJENJA I STANJA U SLUŢBAMA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU ŢENA

17.7

13.3

12.211.7

6.4

4.5

3.53.1

2.1 2.1

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

ST

OP

A N

A 1

000

1. N91-N92 Poremećaji menstruacije

2. N71, N73-N77 Druga zapaljenja ženskih karličnih organa

3. N82, N84-N90 Druga oboljenja polno-mokraćnog puta

4. N95 Morbi climacterici

5. N72 Cervicitis uteri

6. O20-O29,…,O81-O84 Druge komplikacije trudnoće i poroĎaja

7. N97 Sterilitas feminae

8. D25 Leiomyoma uteri

9. N83 Morbi ovarii, tubae uterinae et parametrii non inflammatorii

10. R10 Dolor abdominalis et pelvis


24

Tabela 27

PREKIDI TRUDNOĆE PREMA STAROSTI PLODA, BRAĈNOM STANJU I STAROSTI ŢENE

Starost ploda u

nedeljama

Braĉno

stanje Broj %

15- 16

god.

17- 19

god.

20 -24

god.

25 -34

god.

35- 44

god.

45- 54

god.

Od 5 - 10

Svega 672 98.1 2 27 101 310 226 6

u braku 461 98.7 3 36 224 194 4

van braka 211 96.8 2 24 65 86 32 2

Od 11 - 12

Svega 10 1.5 2 6 2

u braku 4 0.9 1 2 1

van braka 6 2.8 1 4 1

Od 13 - 16

Svega 3 0.4 1 2

u braku 2 0.4 1 1

van braka 1 0.5 1

UKUPNO

Svega 685 100.0 2 27 104 317 227 6

u braku 465 68.1 3 38 226 194 4

van braka 218 31.9 2 24 66 91 33 2

Tabela 28

BROJ ŢENA KOD KOJIH JE OBAVLJEN PREKID TRUDNOĆE PREMA BROJU RANIJIH POBAĈAJA I

PREMA BROJU ŢIVE DECE

Broj ţena Broj ţive dece

n % 0 1 2 3 4 5 6 7 8

0 294 42.9 106 77 88 12 7 3 1

1 242 35.3 44 95 81 14 6 1 1

2 79 11.5 4 17 41 11 3 3

3 36 5.3 4 4 13 10 3 2

4 13 1.9 1 1 6 2 1 2

5 10 1.5 1 5 1 1 2

6 6 0.9 4 1 1

7 1 01 1

10 1 0.1 1

11 1 0.1 1

12 2 0.3 2

UKUPNO 685 100.0 160 194 238 52 20 20 6 2 3

Tabela 29

BROJ PORODILJA PREMA STAROSTI I ISHODU TRUDNOĆE

Starost porodilje Broj poroĊaja Broj poroĊaja u odnosu na termin

Prevremeni Na vreme Prolongiran

16 - 19 60 4 55 1

20 - 29 751 47 698 6

30 - 39 711 54 655 2

40 - 45 60 6 53 1

UKUPNO 1582 111 1461 10


25

Tabela 30

BROJ PORODILJA PREMA KOMPLIKACIJAMA U TOKU POROĐAJA I STAROSTI MAJKE

Komplikacije u toku poroĊaja

prema MKB-10 Broj

poroĊaja

Starost porodilje u godinama

14 -19 20 - 29 30 - 39 40 - 48

O60 - Prevremeni poroĊaj 88 4 37 41 6

O61 - Neuspela indukcija poroĊaja 15 9 6

O62 - Nenormalnosti poroĊaja 381 9 203 160 9

O63 - Produţen poroĊaj 5 2 3

O64 - Komplikovan poroĊaj zbog nepravilnog

poloţaja i stava ploda 26 14 11 1

O65 - Komplikovan poroĊaj zbog nenormalnosti

karlice majke 34 1 15 17 1

O66 - Drugi komplikovan poroĊaj 18 1 11 6

O68 - PoroĊaj komplikovan zbog gušenja ploda 3 2 1

O70 - Povreda meĊice u toku poroĊaja 37 12 24 1

O71 - Druge akušerske ozlede u toku poroĊaja 5 1 4

O72 – Krvarenje posle poroĊaja 3 1 2

O73 - Zaostajanje posteljice i ovojnica posteljice

bez krvarenja 7 3 4

O75 – Druge komplikacije tokom poroĊaja 2 2

O81 - PoroĊaj kod jednoplodne trudnoće

forcepsom i vakum-ekstraktorom 3 1 2

O82 - PoroĊaj carskim rezom kod jednoplodne

trudnoće 311 4 108 179 20

O83 - Drugi poroĊaj kod jednoplodne trudnoće

uz struĉnu pomoć 1 1

O84 - Višeplodni poroĊaj cerskim rezom 3 2 1

Svega sa komplikacijama 942 19 423 462 38

Svega bez komplikacija 640 41 328 249 22

Ukupno poroĊaja 1582 60 751 711 60

Tabela 31

POLNA STRUKTURA ŢIVOROĐENE DECE PREMA STAROSTI MAJKE

Pol Broj ţivoroĊene

dece

Starost majke

14 - 19 20 - 29 30 - 39 40 - 48

Muško 798 34 364 370 30

Ţensko 805 26 392 356 31

UKUPNO 1603 60 756 726 61

Tabela 32

BROJ ŢIVOROĐENE DECE ISPOD 2500 GRAMA PREMA POLU I STAROSTI MAJKE

Pol Broj dece Starost majke

14 - 19 20 - 29 30 - 39 40 - 47

Muško 37 2 12 22 1

Ţensko 41 1 16 20 4

UKUPNO 78 3 28 42 5


26

Tabela 33

DESET NAJĈEŠĆIH PATOLOŠKIH STANJA PRI ROĐENJU PREMA STAROSTI MAJKE

Patološka stanja novoroĊenĉeta

prema MKB-10

Broj

ţivoroĊene

dece

Sta

rost

maj

ke

14

-19

20

- 2

9

30

- 3

9

40

- 4

8

P59-Druga i neoznaĉena ţutica novoroĊenĉeta 214 6 96 102 10

P07-Prevremeni poroĊaj sa posledicama po novoroĊenĉe 107 4 32 62 9

P08-Produţeni poroĊaj i velika telesna teţina novoroĊenĉeta 87 2 36 46 3

P05-Sporo rastenje i loša ishrana ploda 83 8 42 29 4

P55-Hemolitiĉka bolest ploda i novoroĊenĉeta 53 4 22 24 3

P12-Povrede poglavine novoroĊenĉeta u toku poroĊaja 51 2 30 18 1

P15-Druge povrede novoroĊenĉeta u toku poroĊaja 33 1 19 13

P21-Gušenje novoroĊenĉeta uzrokovano nedostatkom kiseonika 30 3 12 13 2

P39-Druge oznaĉene infekcije u poroĊajnom periodu 20 9 10 1

P83-Druge bolesti koţe i potkoţnog tkiva specifiĉne za ploda i

novoroĊenĉeta 11 1 6 4

Grafikon 5

PROCENTUALNA ZASTUPLJENOST DESET NAJĈEŠĆIH PATOLOŠKIH STANJA NOVOROĐENĈADI

0

2

4

6

8

10

12

14

P59 P07 P08 P05 P55 P12 P15 P21 P39 P83

PR

OC

EN

AT

P59 - Druga i neoznaĉena ţutica novoroĊenĉeta

P07 - Prevremeni poroĊaj sa posledicama po novoroĊenĉe

P08 - Produţeni poroĊaj i velika telesna teţina novoroĊenĉeta

P05 - Sporo rastenje i loša ishrana ploda

P55 - Hemolitiĉka bolest ploda i novoroĊenĉeta

P12 - Povrede poglavine novoroĊenĉeta u toku poroĊaja

P15 - Komplikacije trudnoće sa posledicama po plod i novoroĊenĉe

P21 - Gušenje novoroĊenĉeta uzrokovano nedostatkom kiseonika

P39 - Druge oznaĉene infekcije u poroĊajnom periodu

P83 - Druge bolesti koţe i potkoţnog tkiva specifiĉne za ploda i

novoroĊenĉeta


27

Tabela 34

KRETANJE BROJA POROĐAJA I POBAĈAJA U PERIODU 2004.-2014. GODINE

PoroĊaj Godine

2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

Broj 1751 1727 1840 1700 1540 1504 1560 1456 1576 1563 1582

Stopa

nataliteta 8,7 8,6 9,2 8,7 7,9 7,8 8,1 7,6 8,5 8,5 8,7

Pobaĉaj Godine

2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

Broj 1224 981 998 964 1004 1015 1093 1032 932 885 685

Stopa

pobaĉaja 25,1 20,1 20,5 20,8 21,6 21,8 24,4 22,2 22,1 21,2 16.6

Grafikon 6

KRETANJE STOPE NATALITETA I STOPE POBAĈAJA U PERIODU 2004 -2014. GODINE

0

10

20

30

40

50

60

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

ST

OP

A

Stopa

nataliteta

Stopa

pobačaja


28

6. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA ODRASLIH

Prema procenjenom broju stanovnika u 2013. godini broj odraslih stanovnika, 20 i više godina, na

teritoriji Severnobaĉkog okruga iznosio je 148479, u Subotici-112574, u Baĉkoj Topoli-26601 i u Malom IĊošu-

9304.

Zdravstvenu zaštitu ovoj populacionoj grupi u tri doma zdravlja Severnobaĉkog okruga pruţalo je 87

lekara delom u Sluţbi opšte medicine i delom u Sluţbi za zdravstvenu zaštitu radno-aktivnog stanovništva (36

lekara opšte medicine, 2 lekara na specijalizaciji, 49 specijalista opšte medicine/specijalista medicine rada) i 111

medicinskih sestara/tehniĉara (1VŠS i 110 SSS). U Subotici su u organizacionoj jedinici kućnog leĉenja i nege

angaţovana 3 lekara i 15 medicinskih sestara/tehniĉara, a u domovima zdravlja u Baĉkoj Topoli (6) i u Malom

IĊošu (2) su na ovim poslovima angaţovane medicinske sestre/tehniĉari iz Sluţbe opšte medicine. Nivo

obezbeĊenosti zdravstvenom zaštitom odraslog stanovništva je nezadovoljavajuća s obzirom da su 1 lekar i 1

medicinska sestra brinuli o zdravlju 1707 odraslih osoba, a vaţećim normativom je predviĊeno1600/1 tim.

Tokom 2014. godine izabrani lekari su u Sluţbama za zdravstvenu zaštitu odraslih najveći deo radnog

vremena posvećivali leĉenju pacijenata zbog ĉega je dnevna opterećenost kurativnim posetama visoka i iznosila

je 35,4 posete. Manji deo radnog vremena su izabrani lekari posvećivali preventivi, te je dnevna opterećenost

lekara preventivnim posatama izuzetno niska i iznosila je 0,4 posete. Opterećenost lekara kućnim posetama je

takoĊe niska i iznosila je svega 0,4 kućne posete po izabranom lekaru. Dnevna opterećenost ostalih medicinskih

radnika kurativnim posetama iznosila je 11,1, a opterećenost kućnim posetama je znatno veća u odnosu na 2013.

godinu i iznosila je 23 posete. U 2014. godini je u ordinacijama obavljeno u poseku 4,7 pregleda na 1 korisnika,

što je na nivou prethodne godine.

U Sluţbi za zdravstvenu zaštitu odraslih opšta stopa morbiditeta iznosila je 1807‰ na 1000 odraslih

stanovnika Okruga. Sledećih pet grupa bolesti su najuĉestalije i predstavljaju 58,9% ukupnog morbiditeta:

Bolesti sistema krvotoka (403/1000)


Bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva (174/1000

Bolesti ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem (136/1000)

Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja (128/1000)

Podaci prikazani u ovom poglavlju preuzeti su iz Izveštaja sluţbe Opšte medicine (obrazac br.: 3-01-60 i Si-06).

Tabela 35

POSETE U SLUŢBAMA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU ODRASLIH


Posete u

ordinaciji

Lekara Ukupno 497111 132345 47400 676856

Prve 226425 31575 11127 269127

Ostalih zdr. radnika 187513 68768 14561 270842

Kućne

posete

Lekara 4032 2270 729 7031

Ostalih zdr. radnika 98727 23041 12176 133944

Sistematski pregledi 4502 1063 1309 6874

Tabela 36

OPTEREĆENOST ZAPOSLENIH U SLUŢBAMA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU ODRASLIH

Zaposlenih Opštine



Broj ostalih zdravstvenih radnika 79 23 9 111


Dnevna opterećenost lekara u kurativi 36.4 31.7 35.9 35.4




Dnevna opterećenost lekara u preventivi 0,3 0.3 0.1 0.4

Godišnja opterećenost lekara kućnim posetama 65 119 145 93

Dnevna opterećenost lekara kućnim posetama 0.3 0.5 0.7 0.4

Broj ostalih zdrav. radnika na poslovima kućne posete 15 6 2 23

God. opter. ostalih zdravstvenih radnika kućnim posetama 6582 3840 6088 5824

Dnev. opter. ostalih zdravstvenih radnika kućnim posetama 29.9 17.5 27.7 26.5

Proseĉan broj pregleda u ordinaciji na 1 korisnika 4.5 5.1 5.3 4.7


29

Tabela 37

REGISTROVANA OBOLJENJA I STANJA U SLUŢBAMA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU ODRASLIH

Grupe

bolesti

Subotica Baĉka Topola Mali IĊoš OKRUG


I 6070 2.59 462 1.76 84 1.21 6616 2.47

II 6726 2.87 721 2.74 186 2.67 7633 2.85

III 2645 1.13 368 1.40 113 1.62 3126 1.17

IV 18270 7.79 1583 6.01 399 5.73 20252 7.56

V 16925 7.22 1583 6.01 422 6.06 18930 7.07

VI 7314 3.12 486 1.85 217 3.12 8017 2.99

VII 4822 2.06 862 3.28 199 2.86 5883 2.20

VIII 5409 2.31 896 3.40 125 1.80 6430 2.40

IX 53465 22.80 4780 18.16 1522 21.87 59767 22.32

X 27486 11.72 4431 16.84 1482 21.29 33399 12.47

XI 12140 5.18 1449 5.51 376 5.40 13965 5.21

XII 9201 3.92 973 3.70 224 3.22 10398 3.88

XIII 22582 9.63 2697 10.25 544 7.82 25823 9.64

XIV 16169 6.89 2120 8.05 434 6.24 18723 6.99

XV 54 0.02 13 0.05 6 0.09 73 0.03

XVI 2 0.00 0 0.00 0 0.00 2 0.00

XVII 109 0.05 12 0.05 3 0.04 124 0.05

XVIII 13652 5.82 1386 5.27 320 4.60 15358 5.73

XIX 11509 4.91 1498 5.69 304 4.37 13311 4.97

UKUPNO 234550 100.00 26320 100.00 6960 100.00 267830 100.00

LEGENDA:










XVIII Simptomi, znaci i patološki, kliniĉki i

laboratorijski nalazi


XI Bolesti sistema za varenje

XIX Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih

faktora

Tabela 38

VODEĆE GRUPE BOLESTI REGISTROVANE U SLUŢBAMA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU

ODRASLIH


Grupa bolesti IX IX IX IX

Broj 53465 4780 1522 59767

% 22.80 18.16 21.87 22.32

Stopa 474.9 179.7 163.6 402.5


Broj 27486 4431 1482 33399

% 11.72 16.84 21.29 12.47

Stopa 244.2 166.6 159.3 224.9

Grupa bolesti XIII XIII XIII XIII

Broj 22582 2697 544 25823

% 9.63 10.25 7.82 9.64

Stopa 200.6 101.4 58.5 173.9

Grupa bolesti IV XIV IV IV

Broj 18270 2120 434 20252

% 7.79 8.05 6.24 7.56

Stopa 162.3 79.7 46.6 136.4

Grupa bolesti V V V V

Broj 16925 1583 422 18930

% 7.22 6.01 6.06 7.07

Stopa 150.3 59.5 45.4 127.5


30

Grafikon 7

DESET NAJĈEŠĆIH OBOLJENJA I STANJA U SLUŢBAMA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU ODRASLIH

217.1

93.4

80.95

59.6 57 56.948.1

43.6 42.2 41.4

0

50

100

150

200

250

ST

OP

A N

A 1

000

1. I10 Hypertensio araterialis essentialis (primaria)

2. M40-M49,M53-M54 Druga oboljenja leĎa

3. R00-R09,...,R55-R99 Drugi simptomi, znaci i nenormalni klinički i laboratorijski nalazi

4. F40-F48 Nurotski, stresogeni i somatoformni poremećaji

5. S00-S01,...,T13-T14 Druge specifične, nespecifične i višestruke povrede

6. E10-E14 Diabetes mellitus


8. J20-J21 Bronchitis acuta bronchiolitis acuta

9. I20, I23-I25 Druge ishemijske bolesti srca

10. N25-N29, N31-N39 Druge bolesti sistema za mokrenje


31

7. STOMATOLOŠKA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

7.1. STOMATOLOŠKA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA U DOMOVIMA ZDRAVLJA

Prema procenjenom broju stanovnika u 2013. godini broj odraslih stanovnika, 20 i više godina, na teritoriji

Severnobaĉkog okruga iznosio je 148479, u Subotici-112987, u Baĉkoj Topoli-26601 i u Malom IĊošu-9304.

Broj dece predškolskog uzrasta (0-6 godina) iznosio je 11483 (Subotica-8909, Baĉka Topola-1812, Mali IĊoš-

762), a broj dece školskog uzrasta (od 7 do 19 godina) iznosio je 24794 (Subotica-18740, Baĉka Topola-4276,

Mali IĊoš-1778).

Stomatološku zdravstvenu zaštitu u Severnobaĉkom okrugu u tri doma zdravlja, sprovodilo je 46

stomatologa (31 doktor stomatologije, 12 stomatologa specijalista, 3 stomatologa na specijalizaciji), 46

stomatoloških sestara/tehniĉara, 12 zubnih tehniĉara i 3 rendgen tehniĉara. Od 12 stomatologa specijalista u

Okrugu Dom zdravlja u Subotici raspolaţe sa 3 specijalista deĉje i preventivne stomatologije, 3 specijalista

oralne hirurgije, 1 specijalistom bolesti zuba sa endodoncijom, 2 specijalista ortopedije vilica i zuba, 1

specijalistom paradontologije, 1 specijalistom protetike i 1 specijalistom opšte stomatologije, a Dom zdravlja u

Baĉkoj Topoli ima 1 specijalistu deĉje i preventivne stomatologije. U 2014. godini 1 stomatološki tim je u

proseku obezbeĊivao stomatološku zdravstvenu zaštitu za 6184 odraslih stanovnika Okruga, što je manje i u

odnosu na prethodnu godinu i u odnosu na normativ kojim je predviĊeno 10000 odraslih stanovnika na 1 tim u

opštoj stomatologiji. Jedan stomatološki tim je obezbeĊivao stomatološku zdravstvenu zaštitu za 1649 dece

predškolskog i školskog uzrasta Okruga, što je nešto iznad granice predviĊene normativom (normativ je 1 tim na

1500 dece ovog uzrasta). Manja obezbeĊenost stomatološkom zdravstvenom zaštitom tokom 2014. godine se

obrazlaţe odsustvom dva lekara zbog specijalizacije. U Baĉkoj Topoli i Malom IĊošu isti tim sprovodi

stomatološku zaštitu predškolske dece i školske dece.

U 2014. godini je u stomatološkim ordinacijama Okruga kod odraslih korisnika registrovano ukupno

40939 poseta od kojih je 3607 poseta radi sistematskih pregleda (8,8%), što je više u odnosu na prethodnu

godinu. Od 33491 izvršene intervencije na prvom mestu se nalazi plombiranje zuba (54,4%), zatim sledi vaĊenje

zuba (30,6%), leĉenje mekih delova tkiva (13,0%), protetski radovi (6,8%) i ostale hiruške intervencije (2%).

U Sluţbama za zaštitu i leĉenje usta i zuba predškolske i školske dece je registrovano 52217 poseta od

kojih je 15149 (29%) radi sistematskih pregleda. Kod ove populacione grupe registrovana je 35341 stomatološka

intervencija. Najzastupljenije intervencije bile su plombiranje zuba (46,0%), ortodontski radovi (19,7%), zatim

sledi vaĊenje zuba (17,4%), leĉenje mekih tkiva (12,9%) i ostale hiruške intervencije (4%).

Opšta stopa morbiditeta u 2014. godini Sluţbama za zaštitu i leĉenje usta i zuba na nivou Okruga je

iznosila 294 na 1000 stanovnika.

U ukupnom morbiditetu redosled vodećih grupa je sledeći:

Druge bolesti zuba i potpornih struktura (155/1000)

Caries dentium (131/1000)

Druge bolesti usne duplje, pljuvaĉnih ţlezda i vilica (8,7/1000)

Podaci prikazani u ovom poglavlju preuzeti su iz izveštaja Sluţbe za zaštitu i leĉenje usta i zuba (obrazac

br.: 3-09-60).


32

Tabela 39

POSETE I IZVRŠENI RADOVI U SLUŢBAMA ZA ZAŠTITU I LEĈENJE USTA I ZUBA

Opštine Broj

slomatologa

Posete

ukupno

Plombiranje

zuba

Hiruške intervencije Protetski

radovi Ortodoncija

Leĉenje mekih

delova

Sistematski

pregledi VaĊenje

zuba

Ostale

intervencije

Subotica

Predškolska deca 2 7311 3394 826 160 2414

Školska deca 15 29403 10138 3831 31 6962 3649 6236

Odrasli 21 31484 14728 7275 342 2269 3512 2667

Ukupno 38 68198 28260 11932 373 2269 6962 7321 11117

Baĉka

Topola

Predškolska

i školska deca

3 9659 1618 958 190 134 4696

Odrasli 2 6801 2299 2361 214 566 598

Ukupno 5 16460 3917 3319 404 700 5294

Mali IĊoš

Predškolska

i školska deca

2 5844 1106 545 1189 610 1803

Odrasli 1 2654 1206 603 106 279 342

Ukupno 3 8498 2312 1148 1295 889 2145

Okrug

Predškolska

i školska deca

22 52217 16256 6160 1410 6962 4553 15149

Odrasli 24 40939 18233 10239 662 2269 4357 3607

Ukupno 46 93156 34489 16399 2072 2269 6962 8910 18556

Tabela 40

OPTEREĆENOST ZAPOSLENIH U SLUŢBAMA ZA ZAŠTITU I LEĈENJE USTA I ZUBA

Opterećenost zaposlenih Opštine

Okrug Subotica Baĉka Topola Mali IĊoš

Broj stomatologa 38 5 3 46

Proseĉan broj poseta po 1 detetu 1,3 1,6 2,3 1,4

Proseĉan broj poseta po 1 odrasloj osobi 0,3 0,3 0,3 0,3

Godišnja opterećenost stomatologa sist. pregledima - deca 509 1565 902 689

Dnevna opterećenost stomatologa sist. pregledima - deca 2,3 7,1 4,1 3,1

Godišnja opterećenost stomatologa sist. pregledima - odraslih 127 299 342 150

Dnevna opterećenost stomatologa sist. pregledima - odraslih 0,6 1,4 1,6 0,7

Proseĉan broj plombiranih zuba po 1 detetu 0,5 0,2 0,4 0,5

Proseĉan broj plombiranih zuba po 1 odrasloj osobi 0,1 0,1 0,1 0,1

Proseĉan broj izvaĊenih zuba po 1 detetu 0,2 0,2 0,2 0,2

Proseĉan broj izvaĊenih zuba po 1 odrasloj osobi 0,1 0,1 0,1 0,1

Godišnja opterećenost stomatologa pregledima - deca 2160 3219 2922 2176

Dnevna opterećenost stomatologa pregledima - deca 9,8 146 13,3 9,9

Godišnja opterećenost stomatologa pregledima - odrasli 1499 3401 2654 1706

Dnevna opterećenost stomatologa pregledima - odrasli 6,8 15,5 12,1 7,8


33

Tabela 41

VODEĆA OBOLJENJA I STANJA U SLUŢBAMA ZA ZAŠTITU I LEĈENJE USTA I ZUBA

Oboljenja - stanja (grupa XI) Broj registrovanih oboljenja

Caries dentium (K02) 24205

Druge bolesti zuba i potpornih struktura (K00-K01,K03-K08) 28551

Druge bolesti usne duplje, pljuvaĉnih ţlezda i vilica(K09-K14) 1606

UKUPNO 54362

Grafikon 8

STOPA REGISTROVANIH OBOLJENJA I STANJA U SLUŢBAMA ZA ZAŠTITU I LEĈENJE USTA I

ZUBA

135.6

154.5

30.4

0

50

100

150

200

ST

OP

A N

A 1

000

Broj oboljenja

Caries dentium

Druge bolesti zuba i potpornih struktura

Druge bolesti usne duplje, pljuvačnih žlezda i vilica


34

7.2. STOMATOLOŠKA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA - PRIVATNI SEKTOR

U 2014. godini na teritoriji Severnobaĉkog okruga registrovane su 43 privatne stomatološke ordinacije.

U pruţanju stomatološke zaštite u privatnom sektoru uĉestvovalo je 55 stomatologa i 36 stomatoloških

sestara/tehniĉara. U privatnom stomatološkom sektoru evidentirana je 30321 poseta, što predstavlja 32,5% od

ukupno registrovanih poseta u drţavnom sektoru. Od ukupnog broja poseta, 995 se odnose na posete predškolske

i školske dece, a 29326 na posete odraslog stanovništva. Od 809 intervencija pruţenih predškolskoj i školskoj

deci najveći procenat ĉini plombiranje zuba (55,6%), vaĊenje zuba (30,8%) i ortodontske intervencije (10,0%).

Od 26841 intervencije pruţene odraslom stanovništvu najzastupljenije intervencije su bile plombiranje zuba

(69,8%), vaĊenje zuba (18,3%) i protetski radovi (11,8%).

Od svih oboljenja registrovanih i leĉenih u privatnim stomatološkim ordinacijama u 2014. godini na

prvom mestu se nalazi zubni karijes (49,9%), na drugom mestu se nalaze druge bolesti zuba i potpornih struktura

(37,7%), a na trećem mestu bolesti usne duplje, pljuvaĉnih ţlezda i vilica (4,6%). U 2014. godini je registrovano

5,8% poseta koje nisu rezultirale morbiditetom već su to posete lica koja su posetila stomatologa radi

konsultacije, saveta, izdavanja uverenja i dr. Broj ovih poseta je veći u odnosu na prethodnu godinu.

Podaci prikazani u ovom poglavlju preuzeti su iz Izveštaja Sluţbe za zaštitu i leĉenje usta i zuba-

privatni sektor (obrazac br.: 3-09-60).

Tabela 42

POSETE I IZVRŠENI RADOVI U PRIVATNIM STOMATOLOŠKIM ORDINACIJAMA

Posete

ukupno

Plombirani

zubi

VaĊenje

zuba

Ostale

hiruške

intervencije

Protetski

radovi Ortodoncija

Leĉenje

mekih

delova

Predškolska deca 295 154 56 30 8 14 17

Školska deca 700 394 95 66 6 83 12

Odrasli 29326 18725 4919 1868 3180 17 2390

Ukupno 30321 19273 5070 1964 3194 114 2419

Tabela 43

NAJĈEŠĆA OBOLJENJA U PRIVATNIM STOMATOLOŠKIM ORDINACIJAMA

Oboljenja - stanja (grupa XI) Broj registrovanih oboljenja

Druge bolesti zuba i potpornih struktura 10267

Caries dentium 12935

Druge bolesti usne duplje, pljuvaĉnih ţlezda i vilica 1186

Lica koja traţe zdravstvene usluge radi pregleda 1497

UKUPNO 25885

Grafikon 9

STOPA REGISTROVANA OBOLJENJA I STANJA U PRIVATNIM STOMATOLOŠKIM

ORDINACIJAMA

70.0

55.6

6.48.1

05

1015202530354045505560657075

ST

OP

A N

A 1

000

Broj oboljenja

Caries dentiumDruge bolesti zuba i potpornih strukturaDruge bolesti usne duplje, pljuvačnih žlezda i vilicaOstala oboljenja


35

8. POLIVALENTNA PATRONAŢNA SLUŢBA

U 2014. godini u pruţanju polivalentne patronaţne zaštite na teritoriji Severnobaĉkog okruga,

uĉestvovale su 34 patronaţne sestre od kojih su 9 sa višom struĉnom spremom (26,5%), a 25 sa srednjom

struĉnom spremom (73,5%).

Svaka patronaţna sestra Okruga obezbeĊivala je patronaţnu zaštitu za proseĉno 5434 stanovnika, što je

nešto iznad granice vaţećeg standarda (5000 stanovnika na 1 višu medicinsku sestru).

Godišnja opterećenost patronaţnih sestara Okruga svim posetama iznosila je 425, a dnevna 1,9 poseta, što

je znatno manje u odnosu na prethodnu godinu i u odnosu na predviĊen normativ (7 poseta dnevno).

Posete ţenama i odojĉadi su realizovane u skladu sa predviĊenim programom, odnosno prioritetnim

populacionim grupama. U toku radnog dana jedna patronaţna sestra je proseĉno obavila 1,7 posete ovoj

kategoriji stanovnika, što je manje u odnosu na prethodnu godinu.

U 2014. godini je svaka patronaţna sestra u toku dana obavila i 3,2 posete domaćinstvima. U strukturi

patronaţnih poseta domaćinstvima zbog oboljenja od većeg socijalno-medicinskog znaĉaja, najveće uĉešće

imaju posete licima iz kategorije ostalo (61,7%), posete obolelim od kardiovaskularnih bolesti (27,5%) i posete

obolelim od malignih bolesti (9,2%). U 2014. godini na nivou Okruga je obavljeno 446 (1,1%) patronaţnih

poseta školama zbog higijenskih prilika.

Podaci prikazani u ovom poglavlju preuzeti su iz Izveštaja sluţbe za polivalentnu patronaţu (obrazac br.:

3-17-60).

Tabela 44

POSETE U POLIVALENTNOJ PATRONAŢI PREMA KATEGORIJI KORISNIKA

Vrsta poseta Subotica Baĉka

Topola Mali IĊoš Okrug

Ţ

enam

a Trudnicama 628 252 1 881

Porodiljama i babinjama 6069 1078 49 7196

Posle prekida trudnoće 0 0 0 0

Ostalim ţenama 2696 0 0 2696

UKUPNO 9393 1330 50 10773

O

do

jĉad

i

Prve posete

prema starosti

odojĉeta

do 6 dana 1140 214 34 1388

7-14 dana 67 59 6 132

15-19 dana 17 0 0 17

1-2 meseci 16 131 1 148

3-5 meseci 1 66 0 67

6-11 meseci 0 24 0 24

UKUPNO 1241 494 41 1776

D

eci Prve posete

prema starosti

deteta

1-2 godina 1095 89 1 1185

3-5 godina 570 83 5 658

6 i više godina 41 0 0 41

UKUPNO 1706 172 6 1884

UKUPAN BROJ POSETA 12340 1996 97 14433

Tabela 45

PATRONAŢNE POSETE DOMAĆINSTVIMA I ŠKOLAMA

Posete domaćinstvima zbog pojedinih oblika: Subotica Baĉka

Topola Mali IĊoš Okrug

Tuberkuloze 2 2 0 4

Duševnih bolesti 102 9 0 111

Malignih neoplazmi 180 6 31 217

Šećerne bolesti 937 1143 103 2183

Endemske nefropatije 10 0 0 10

Mišićne distrofije 7 29 0 36

Kardiovaskularnih bolesti 3359 3023 158 6540

Alkoholizma 8 0 0 8

Ostalo 13270 895 537 14702

Socijalnih prilika 1 5 0 6

Higijenskih prilika 0 0 0 0

UKUPNE POSETE DOMAĆINSTVIMA 17876 5112 829 23817

Posete u školama zbog higijenskih prilika 446 0 0 446


36

9. RAD DISPANZERA ZA PLUĆNE BOLESTI I TBC U SEVERNOBAĈKOM

OKRUGU

Na teritoriji Severnobaĉkog okruga pneumoftiziološka zdravstvena zaštita se obezbeĊuje u dva

dispanzera za plućne bolesti i TBC, od kojih se jedan nalazi u Domu zdravlja u Subotici, a drugi u Domu

zdravlja u Baĉkoj Topoli.

U 2014. godini u Domu zdravlja u Subotici pneumoftiziološku zdravstvenu zaštitu obezbeĊivala su 3

lekara specijalista od kojih je jedan trenutno rasporeĊen na funkciji direktora i samo delom radnog vremena

uĉestvuje u radu sa pacijentima, 2 medicinske sestre sa višom, 4 medicinske sestre sa srednjom struĉnom

spremom i 2 rtg tehniĉara sa višom struĉnom spremom, a u Domu zdravlja u Baĉkoj Topoli 1 lekar specijalista i

2 medicinske sestre sa srednjom struĉnom spremom. Usluge rendgen dijagnostike se u Domu zdravlja u Baĉkoj

Topoli pruţaju u Sluţbi za radiološku dijagnostiku. ObezbeĊenost stanovništva Severnobaĉkog okruga

pneumoftiziološkom zdravstvenom zaštitom na primarnom nivou u 2014. godini je znatno bolja u odnosu na

prethodnu godinu jer je1 tim brinuo o zdravlju 46189 stanovnika, ali je broj stanovnika na 1 tim još uvek veći u

odnosu na normativ (vaţeći normativ predviĊa 40000 stanovnika na 1 tim).

U Dispanzerima okruga zabeleţeno je ukupno 13812 poseta kod lekara i 16588 poseta kod ostalih

medicinskih radnika. Godišnja opterećenost lekara Okruga ukupnim posetama je iznosila 3453, a dnevna 15,7

poseta, što je manje u odnosu na prethodnu godinu i u odnosu na predviĊen normativ.

Tabela 46

OPTEREĆENOST ZAPOSLENIH U DISPANZERIMA ZA PLUĆNE BOLESTI I TBC OKRUGA

Opterećenost zaposlenih Subotica Baĉka Topola Okrug

Broj lekara 3 1 4

Broj ostalih zdravstvenih radnika 6 2 8

Godišnja opterećenost lekara 5156 3697 3946

Dnevna opterećenost lekara 23.4 16.8 17.9

Godišnja opterećenost ostalih zdravstvenih radnika 2149 1849 2074

Dnevna opterećenost ostalih zdravstvenih radnika 9.8 8.4 9.4

*Ekvivalent radnog vremena za Suboticu je 2,5, a za Okrug 3,5

Ukupan broj dijagnostiĉkih usluga pruţen u dispanzerima Okruga iznosio je 15521, od kojih je 15294

pruţeno u dispanzeru, a 227 van dispanzera. Procentualna zastupljenost pruţenih dijagnostiĉkih usluga bila je

sledeća: radiografije (62,9%), funkcionalne analize (33,7%) i laboratorijske usluge (1,5%).

Radiološka depistaţa je izvršena kod 2622 lica od kojih je 37 upućeno na ispitivanje. Ispitivanjem nije

registrovan nijedan pozitivan sluĉaj sa aktivnom tuberkulozom.

Analizirajući kretanje bolesnika sa aktivnom tuberkulozom u Dispanzerima za plućne bolesti i

tuberkulozu Severnobaĉkog okruga konstatujemo da je na dan 31.12.2013. godine registrovano 7 obolelih. U

2014. godini je upisano ukupno 9 obolelih od kojih su svi novootkriveni. Tokom 2014. godine ispisano je 10

lica, od kojih je 9 prešlo u inaktivni oblik, a 1 obolelo lice je umrlo. Stanje obolelih na dan 31.12.2014. godine

iznosilo je 6, od kojih je 5 lica obolelo od tuberkuloze respiratornog sistema i 1 lice je obolelo od tuberkuloze

ekstrarespiratornog sistema.

U 2014. godini je meĊu bolesnicima od aktivne tuberkuloze ukljuĉujući i novoobolele i recidive

registrovano 5 muškaraca i 4 ţene. U ovom izveštajnom periodu registrovan je po 1 oboleli sluĉaj u starosnim

grupama 10-14, 35-39, 50-54, 60-64, 65-69 godina i po 2 sluĉaja u starosnoj grupi 45-49 i 70 i više godina.

U dispanzerima Okruga u 2014. godini registrovano je ukupno 2890 bolesnika obolelih od hroniĉnih

plućnih bolesti, od kojih je 1591 lice muškog, a 1299 ţenskog pola. Od ukupno registrovanih hroniĉnih plućnih

bolesnika vodeće mesto zauzimaju bolesnici sa bronhijalnom astmom (47,4%), na drugom mestu su oboleli od

hroniĉnog opstruktivnog bronhitisa (22,5%), a na trećem mestu su oboleli od primarnog karcinoma bronhija i

pluća (14,4%). U odnosu na starosnu strukturu, najviše obolelih od astme je registrovano u starosnim grupama

25-44 (34,7%) i 45-64 godine (32,7%). MeĊu ukupno obolelim od primarnog karcinoma pluća najveći procenat

ĉine osobe muškog pola (68,7%), starosti 45-64 godine (51,3%) i 65 i više godina (46,5%).


37

Tabela 47

KRETANJE BOLESNIKA SA AKTIVNOM TUBERKULOZOM

Kretanje bolesnika Ukupno

TBC respiratornog

sistema TBC ekstrarespiratornog sistema

OAT ostali oblici

svega od toga poz. svega meningitis urogenitalis limfogland.

Stanje 31.12.2013. 7 6 3 1 0 0 0 1 0

Upisano u

toku godine

Ukupno 9 8 8 1 1

Novootkriveni 9 8 8 1 1

Recidivi 0

Doseljeni 0

Ispisano u

toku godine

Ukupno 10 9 6 1 1

Prešli u inaktivni oblik 9 8 5 1 1

Odseljeni 0

Umrli 1 1 1

Izgubljeni iz evidencije 0

Stanje 31.12. 2014. 6 5 5 1 0 0 0 1 0


38

Tabela 48

BOLESNICI OD AKTIVNE TUBERKULOZE (NOVOOTKRIVENI I RECIDIVI) REGISTROVANI U TOKU GODINE, BEZ DOSELJENIH, PREMA POLU I STAROSTI

STAROST

Ukupno

TBC

TBC respiratornog sistema TBC respiratornog sistema

svega minimalna

srednja

proširena

veoma

proširena svega meningitis urogenitalna limfoglandularna OAT ostali oblici

m ţ m ţ m ţ m ţ m ţ m ţ m ţ m ţ m ţ m ţ m ţ

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22

UKUPNO 5 4 4 4 0 0 2 4 2 0 1 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0

0 godina 0 0

1.-4.god 0 0

5.-9.god 0 0

10-14.god 0 1 1 1

15-19.god 0 0

20-24.god 0 0

25-29.god 0 0

30-34.god 0 0

35-39.god 1 0 1 1

40-44.god 0 0

45-49.god 2 0 2 2

50-54.god 0 1 1 1

55-59.god 0 0

60-64.god 0 1 1 1

65-69.god 1 0 1 1

70 i više 1 1 1 1 1 1

nepoznato 0 0


39

Tabela 49

OBOLELI OD AKTIVNE TUBERKULOZE PREMA POLU I STAROSTI ( Stanje 31.12.2014.)

STAROST

Ukupno TBC respiratornog sistema TBC ekstrarespiratornog sistema

m ţ m ţ m ţ

0 godina 0 0

1-4.god 0 0

5-9.god 0 0

10-14.god 0 0

15-19.god 0 0

20-24.god 0 0

25-29.god 0 0

30-34.god 0 0

35-39.god 0 0

40-44.god 0 0

45-49.god 1 0 1

50-54.god 0 1 1

55-59.god 0 0

60-64.god 0 1 1

65-69.god 1 0 1

70 i više 1 1 1 1

UKUPNO 3 3 2 3 1 0

Tabela 50

OBOLELI OD HRONIĈNIH PLUĆNIH BOLESTI PREMA STAROSTI I POLU (Stanje 31.12.2014.)

Hroniĉne plućne bolesti Ukupno

Dobne grupe

0-24 25 - 44 45-64 65 i više

m ţ ukupno m ţ m ţ m ţ m ţ

Primarni karcinom bronhija i pluća 285 130 415 0 1 5 3 139 74 141 52

Ostale maligne endotoraklane

neoplazme (primarne i

metastatske) 32 28 60 0 1 4 7 18 12 10 8

Benigni endotorakalni tumori 23 22 45 0 0 1 4 11 11 11 7

Hroniĉni bronhitis-ukupno 371 280 651 6 18 15 38 159 116 191 108

a) Bronhitis simplex 32 22 54 4 4 2 0 7 14 19 4

b) Bronhiti mucopurulenta 85 61 146 2 4 8 15 34 32 41 10

c) Bronhitis obstructiva 254 197 451 0 10 5 23 118 70 131 94

Astma 686 685 1371 136 107 257 216 195 254 98 108

Sarkoidoza pluća 56 79 135 1 0 14 7 29 40 12 32

Pneumokonioza 3 0 3 0 0 0 0 0 0 3 0

Bronhiektazije, plućne ciste i dr. 64 44 108 2 0 4 7 26 15 32 22

Hroniĉne pneumonije, apsces,

gangrena plućna oboljenja 12 3 15 0 0 1 0 2 2 9 1

Druge hroniĉne plućne bolesti 59 28 87 0 1 14 0 34 16 11 11

UKUPNO 1591 1299 2890 145 128 315 282 613 540 518 349


40

10. FIZIKALNA MEDICINA I REHABILITACIJA

Pruţanje usluga u oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije stanovništvu Severnobaĉkog okruga organizovano je

u Domu zdravlja u Baĉkoj Topoli i u Opštoj bolnici u Subotici. U 2014. godini u Opštoj bolnici u Subotici u pruţanju

usluga fizikalne medicine i rehabilitacije ambulantnim korisnicima bila su angaţovana 4 lekara specijalista, 22

fizioterapeuta sa višom struĉnom spremom i 12 fizioterapeuta sa srednjom struĉnom spremom. U Opštoj bolnici u

Subotici se pruţaju i usluge rane rehabilitacije za stacionarne pacijente u kojima uĉestvuju 2 lekara specijalista i

11medicinskih sestara/tehniĉara. U Domu zdravlja u Baĉkoj Topoli u pruţanju usluga fizikalne medicine i

rehabilitacije ambulantnim korisnicima uĉestvovao je 1 lekar specijalista, 2 fizioterapeuta sa višom struĉnom spremom

i 2 fizioterapeuta sa srednjom struĉnom spremom. Jedan lekar specijalista obezbeĊivao je zdravstvenu zaštitu za 36951

stanovnika Okruga, što je zadovoljavajuće, s obzirom da je utvrĊenim normativom predviĊen 1 lekar specijalista na

40000 stanovnika.

U 2014. godini u sluţbama za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Okruga registrovano je 19037 poseta kod

lekara u ordinaciji i 105000 poseta kod ostalih medicinskih radnika. Godišnja opterećenost lekara je iznosila 3807, a

dnevna 17,3 posete. Godišnja opterećenost ostalih medicinskih radnika iznosila je 2763, a dnevna 12,6 poseta.

Godišnja i dnevna opterećenost lekara i ostalih zdravstvenih radnika posetama u Okrugu manja je i u odnosu na

prethodnu godinu i u odnosu na predviĊen normativ.

Od ukupnog broja lica u Okrugu koji su primljeni na ambulantni tretman leĉenje je završilo 6303 lica. Za

ranije zanimanje je osposobljeno 77,2%, za svakodnevne aktivnosti 9,6% korisnika, za prekvalifikaciju je predloţeno

1,2%, stanje je ostalo nepromenjeno kod 10,8%, a 1,2% 0je napustilo leĉenje.

Procentualna zastupljenost lica na rehabilitaciji u odnosu na vrstu primenjene terapije iznosi: kineziterapija

36,7%; fizioterapija 54,7%; terapija radom 5,3%; hidroterapija 3,3%. Od svih oblika primenjene medicinske

rehabilitacije najviše poseta je registrovano na fizioterapiji.

Podaci koji su prikazani u ovom poglavlju preuzeti su iz Izveštaja sluţbe za rehabilitaciju (obrazac br.: 3-

08-60).

Tabela 51

UKUPAN BROJ POSETA U SLUŢBI FIZIKALNE MEDICINE I REHABILITACIJE U OKRUGU

Opština

U ordinaciji kod

Lekara Ostalih medicinskih radnika

Ukupno Od toga prve

Subotica 14404 8218 78690

Baĉka Topola 4633 3071 26310

Okrug 19037 11289 105000

Tabela 52

OPTEREĆENOST ZAPOSLENIH U SLUŢBAMA FIZIKALNE MEDICINE I REHABILITACIJE OKRUGA

Opterećenost zaposlenih Subotica Baĉka Topola Okrug

Broj lekara 4 1 5

Broj ostalih zdravstvenih radnika 34 4 38

Godišnja opterećenost lekara 3601 4633 3807

Dnevna opterećenost lekara 16.4 21.1 17.3

Godišnja opterećenost ostalih zdravstvenih radnika 2314 6578 2763

Dnevna opterećenost ostalih zdravstvenih radnika 10.5 29.9 12.6

Tabela 53

BROJ LICA SA ZAVRŠENOM REHABILITACIJOM PREMA ISHODU LEĈENJA

Opština

Primljena na

ambulatno

leĉenje,

medicinska

rehabilitacija

Broj lica sa

završenim

leĉenjem

Osposobljena

za ranije

zanimanje

Predloţena

za prekva-

lifikaciju

Osposob-

ljena za

svakodnevne

aktivnosti

Stanje

neprome-

njeno

Napustila

leĉenje

Subotica 4359 4725 4138 70 186 263 68

Baĉka Topola 1397 1308 520 1 393 390 4

Okrug 5756 6033 4658 71 579 653 72


41

Grafikon 10

PROCENAT UĈEŠĆA POJEDINIH ISHODA LEĈENJA U OKRUGU

Osposobljena za ranije

zanimanje

77.2%

Napustila lečenje

1.2% Stanje nepromenjeno

10.8%

Osposobljena za

svakodne aktivnosti

9.6%

Predložena za prekva-

lifikaciju

1.2%

Tabela 54

BROJ LICA NA REHABILITACIJI PREMA VRSTI PRIMENJENE TERAPIJE U OKRUGU

Odeljenje

Mesta za

rehabilitaciju (dnevni

kapaciteti)

Lica na rehabilitaciji Posete

Za medicinsku

rehabilitaciju

Kineziterapija 278 3232 32674

Fizioterapija 453 4817 58912

Terapija radom 73 464 9252

Hidroterapija 63 293 4462

Psihoterapija 0 0 0

Grafikon 11

PROCENAT UĈEŠĆA LICA NA REHABILITACIJI U ODNOSU NA VRSTU PRIMENJENE TERAPIJE U

OKRUGU

Psihoterapija

0%

Hidroterapija

3.3%

Terapija radom

5.3%

Fizioterapija

54.7%

Kineziterapija

36.7%


42

11. SPECIJALISTIĈKO-KONSULTATIVNA I DIJAGNOSTIĈKA DELATNOST

SEVERNOBAĈKOG OKRUGA

U zdravstvenim ustanovama Severnobaĉkog okruga specijalistiĉko-konsultativna sluţba je organizovana u

Opštoj bolnici u Subotici i u domovima zdravlja u Subotici, Baĉkoj Topoli i Malom IĊošu. Podaci o lekarskom kadru

koji je angaţovan na poslovima u specijalistiĉko-konsultativnoj sluţbi Opšte bolnice su neprecizni. Ovo je posledica

ĉinjenice da su lekari specijalisti stacionarne ustanove samo jednim delom svog radnog vremena angaţovani na

poslovima u specijalistiĉkim ambulantama i to angaţovanje nije evidentirano srazmerno stvarnom broju utrošenih sati.

U 2014. godini u specijalistiĉko-konsultativnim sluţbama zdravstvenih ustanova Severnobaĉkog okruga bilo je

angaţovano 109 lekara specijalista, što je za 5 lekara više u odnosu na prethodnu godinu. U ovom izveštajnom periodu

registrovano je 236883 poseta. Godišnja opterećenost lekara specijalista ambulantnim posetama iznosila je 2173, a

dnevna opterećenost iznosila je 9,9 poseta. Broj poseta u 2014. godini je neznatno veći u odnosu na prethodnu godinu,

a godišnja i dnevna opterećenost lekara specijalista ambulantnim pregledima manja je i u odnosu na 2013. godinu i u

odnosu na mere izvršenja predviĊene Pravilnikom.

Stanovništvu Severnobaĉkog okruga su zdravstvene usluge u oblasti laboratorijske i radiološke dijagnostike

pruţane u domovima zdravlja u Baĉkoj Topoli i Malom IĊošu, a u Subotici su stanovništvu ove usluge pruţane u

Opštoj bolnici. U 2014. godini na nivou Okruga pruţeno je ukupno 1927606 laboratorijskih usluga, što je u proseku

10,4 usluga po stanovniku i 98735 radioloških usluga, u proseku 0,5 usluga po stanovniku.

U odnosnu na prethodnu godinu u 2014. godini broj specijalistiĉko-konsultativnih pregleda registrovan u

zdravstvenim ustanovama Okruga je veći, a veći je i broj usluga pruţenih u laboratorijskim i radiološkim sluţbama.

Podaci prikazani u ovom poglavlju preuzeti su iz Izveštaja specijalistiĉkih sluţbi (obrazac br.: 3-01-60) i iz

Izveštaja o radu higijensko-hemijske laboratorije (obrazac br.: 3-13-60).

Tabela 55

POSETE I OPTEREĆENOST LEKARA U SPECIJALISTIĈKIM AMBULANTAMA OPŠTE BOLNICE U

SUBOTICI

Ambulante Broj lekara

specijalista Broj poseta

Godišnja

opterećenost

Dnevna

opterećenost

Internistiĉka 22 50099 2277 10.4

Onkološka 4 10056 2514 11.4

Pulmološka 6 10237 1706 7.8

Neurološka 7 11212 1602 7.3

Infektološka 2 2469 1235 5.6

Dermatovenerološka 2 7466 3733 17.0

Neuropsihijatrijska 8 13075 1634 7.4

Hirurška 15 23485 1566 7.1

Ortopedska 8 25671 3209 14.6

Urološka 6 15422 2570 11.7

Otorinolaringološka 7 24412 3487 15.9

Oftamološka 5 8886 1777 8.1

Pedijatrijska 6 8111 1352 6.1

UKUPNO 98 210601 2149 9.8

Tabela 56

POSETE I OPTEREĆENOST LEKARA U SPECIJALISTIĈKIM AMBULANTAMA DOMOVA ZDRAVLJA

OKRUGA ( SUBOTICA, BAĈKA TOPOLA, MALI IĐOŠ)

Ambulante Broj lekara Broj poseta Godišnja

opterećenost

Dnevna

opterećenost


Psihijatrijska/Neuropsihijatrijska 2 4851 2426 11.0


Oftalmološka 1 5315 5315 24.2

Sportska medicina 1 550 550 2.5

UKUPNO 11 39357 3578 16.3


43

Tabela 57

POSETE I OPTEREĆENOST LEKARA U SPECIJALISTIĈKIM AMBULANTAMA

ZDRAVSTVENIH USTANOVA SEVERNOBAĈKOG OKRUGA

Ambulante Broj lekara Broj poseta Godišnja

opterećenost

Dnevna

opterećenost


Onkološka 4 10056 2514 11.4

Pulmološka 6 10237 1706 7.8

Neurološka 7 11212 1602 7.3

Infektološka 2 2469 1235 5.6

Dermatovenerološka 2 7466 3733 17.0

Neuropsihijatrijska 10 17926 1793 8.1

Hirurška 15 23485 1566 7.1

Ortopedska 8 25671 3209 14.6

Urološka 6 15422 2570 11.7


Oftamološka 6 14201 2367 10.8

Pedijatrijska 6 8111 1352 6.1

Sportska medicina 1 550 550 2.5

UKUPNO 109 236883 2173 9.9

Tabela 58

RAD DIJAGNOSTIĈKIH SLUŢBI ZDRAVSTVENIH USTANOVA SEVERNOBAĈKOG OKRUGA

Opštine Laboratorijska

dijagnostika

Radiološka

dijagnostika

Broj laboratorijskih

usluga na jednog

stanovnika

Broj radioloških usluga

na jednog stanovnika

Opšta bolnica Subotica 1618803 77060 11.5 0.5

Dom zdravlja Subotica 0 4739 0.0 0.0

Dom zdravlja Baĉka Topola 242710 12754 0.0 0.4

Dom zdravlja Mali IĊoš 66093 4182 5.6 0.4

Okrug 1927606 98735 10.4 0.5


44

12. RAD I KORIŠĆENJE BOLNIĈKE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

Prema Uredbi o planu mreţe zdravstvenih ustanova Opšta bolnica u Subotici predstavlja okruţnu bolnicu koja

raspolaţe sa 670 postelja. Na odeljenjima Opšte bolnice u Subotici u 2014. godini na pruţanju stacionarne zdravstvene

zaštite je bilo angaţovano 130 lekara i 360 zdravstvena radnika sa višom i srednjom struĉnom spremom. ObezbeĊenost

kadrovima na 100 postelja iznosila je 19 lekara i 54 medicinske sestre/tehniĉara, što je manje u odnosu na prethodnu

godinu. U 2014. godini je zabeleţeno 23795 sluĉajeva bolniĉkog leĉenja sa 123307ostvarena bolniĉka dana. I broj

sluĉajeva i broj ostvarnih bo dana manji je u odnosu na 2013. godinu. Proseĉna duţina leĉenja iznosila je 5,2 dana po

sluĉaju. Obrt bolniĉkih postelja ili propusna moć iznosila je 35,5 pacijenata, a bolniĉki kreveti su u proseku bili zauzeti

184 dana godišnje. Iskorištenost bolniĉkih kapaciteta je niţa u odnosu na prethodnu godinu i iznosila je 50,4%. Jedan

lekar je u proseku leĉio 183 pacijenata godišnje, a po bolesniĉkoj postelji je leĉeno 36 pacijenata. Opterećenost lekara

bolniĉkim posteljama je iznosila 4,5, dok je opterećenost ostalih zdravstvenih radnika posteljama iznosila 1,4.

Proseĉan broj zauzetih postelja u jednom danu je iznosio 338, a proseĉna opterećenost lekara zauzetim bolniĉkim

posteljama u jednom danu iznosila je 2,6. Stopa hospitalizacije u Opštoj bolnici u Subotici u 2014. godini je niţa u

odnosu na prethodnu godinu i iznosila je 128,8 na 1000 stanovnika Severnobaĉkog okruga. U 2014. godini u Opštoj

bolnici u Subotici registrovano je 5085 pacijenata koji su leĉeni u dnevnim bolnicama.

U Opštoj bolnici u Subotici u 2014. godini је registrovanо 20565 epizodа bolniĉkog leĉenja kada se izuzmu

poroĊaji i pobaĉaji bez medicinskih indikacija, a ostvareno je 111167 bolniĉkih dana leĉenja, što je za oko 10% manje

u odnosu na prethodnu godinu. U 2014. godini je kao i u prethodnoj godini leĉeno više ţena (57,8%), a ţene su

ostvarile i veći procenat bolniĉkih dana (60,8%)

Najĉešći razlozi za bolniĉko leĉenje su sledeće grupe bolesti: tumori (20,7%), bolesti sistema krvotoka

(11,7%), bolesti vezane za trudnoću, raĊanje i babinje (10,9%), bolesti sistema za varenje (9,4%), bolesti mokraćno-

polnog sistema (8,6%), duševni poremećaji i poremećaji ponašanja (5,8%), povrede, trovanja i posledice delovanja

spoljnih faktora (5,7%), simptomi, znaci i patološki, kliniĉki i laboratorijski nalazi (3,4%) i dr. Najĉešća dijagnoze

zbog kojih je stanovništvo Severnobaĉkog okruga hospitalizovano u 2014. godini je O80-spontani poroĊaj kod

jednopolne trudnoće (5,3%), a objašnjava se obavezom zdravstvene ustanove da u sklopu sistema dijagnostiĉki

srodnih grupa za svaku porodilju popuni i Izveštaj o hospitalizaciji. Ako se izuzme ova dijagnoza najĉešće dijagnoze

hospitalizacije su: C50-zloćudni tumor dojke (4,1%), O80-poroĊaj carsim rezom (2,3%), K80-kamen u ţuĉnoj kesi

(2,1%), F10-duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani alkoholom (2,0%), C18-zloćudni tumor debelog

creva (1,8%), C18-zloćudni tumor rektuma (1,8%), I63-infarkt mozga (1,8%), K40-preponska kila (1,7%), J35-

hroniĉna bolest krajnika i trećeg krajnika (1,6%), E11-šećerna bolest, insulinonezavisni oblik (1,5%), N18-hroniĉna

nedovoljna funkcija bubrega (1,4%), C34-zloćudni tumor dušnika i pluća (1,4%), C56-zloćudni tumor jajnika (1,2%) i

dr.

Od ukupnog broja stacionarno leĉenih pacijenata u Opštoj bolnici u Subotici u 2014. godini kod 4,2% osoba

bolest je završena smrtnim ishodom, što je za 0,5% više u odnosu na prethodnu godinu. Kao i u prethodnoj godini veći

je procenat umrlih muškaraca (53,8%). Prva ĉetiri uzroka smrti u bolniĉkom mortalitetu odgovaraju strukturi opšteg

mortaliteta stanovništva Severnobaĉkog okruga. Na petom mestu se u strukturi opšteg mortaliteta nalazi grupa

povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora (XIX), a u strukturi bolniĉkog mortaliteta su se na ovom mestu

u 2014. godini nalazile zarazne i parazitarne bolesti (I). Vodeći uzroci smrti su sledeće grupe bolesti: bolesti sistema

krvotoka (43,7%), tumori (29,0%), bolesti sistema za disanje (12,0%), bolesti sistema za varenje (6,3%) i zarazne i

parazitarne bolesti bolesti (3,9%). Najĉešće dijagnoze uzroka smrti su I46-iznenadni zastoj srca (8,6%), I63-infarkt

mozga (7,6%), I42-oboljenja srĉanog mišića (4,8%), C34-zloćudni tumor dušnika i pluća (4,6%), J96-nedovoljna

disajna funkcija (4,5%), I50-nedovoljna funkcija srĉanog mišića (4,3%), I25-druge ishemijske bolesti srca (3,8%),

A41-druge sepse, trovanja (2,9%), C18-zloćudni tumor debelog creva (2,9%) i dr.

Prema Uredbi o Planu mreţe na teritoriji Severnobaĉkog okruga u pruţanju stacionarne zdravstvene zaštite

uĉestvuje osim Opšte bolnice u Subotici i Vanbolniĉko porodilište u Baĉkoj Topoli koje raspolaţe sa 10 postelja od

kojih su 8 opredeljene za akušerstvo, a 2 postelje za ginekologiju. U ovom porodilištu se završavaju samo poroĊaji za

koje se proceni da su u fiziološkim granicama normalnog poroĊaja, a poroĊaji sa oĉekivanim komplikacijama se

završavaju na akušerskom odeljenju Opšte bolnice u Subotici. Osim poroĊaja u ovoj ustanovi se obavljaju i manje

ginekološke intervencija koje zahtevaju kratkotrajnu hospitalizaciju. U 2014. godini u obezbeĊivanju stacionarne

zdravstvene zaštite su uĉestvovali 1 ginekolog/akušer i 7 medicinskih sestara sa srednjom struĉnom spremom. Broj

medicinskih sestara je za 3 manji u odnosu na prethodnu godinu ali je u skladu sa normativom. U 2014. godini je na 2

ginekološke postelje hospitalizovano 228 ţena koje su ostvarile 460 bolesniĉkih dana, a na 8 akušerskih postelja

registrovano je 196 poroĊaja i 675 bolesniĉkih dana. Proseĉna duţina leţanja u Vanbolniĉkom porodilištu iznosila je

2,5 dana, a proseĉna zauzetost posteljnog kapaciteta je iznosila 31,1%.

Podaci prikazani u ovom poglavlju preuzeti su iz Izveštaja sluţbe za bolniĉko-stacionarno leĉenje (obrazac

br.: 3-21-60) i iz bolesniĉko statistiĉkih listića (obrazac br.:3-21-61).


45

Tabela 59

STACIONARNA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA – OPŠTA BOLNICA U SUBOTICI

Odeljenje Broj

lekara

Broj ostalih

zdravstvenih

radnika

Broj

postelja

Broj

bolesniĉkih

dana

Broj

sluĉajeva

Proseĉna

duţina

leĉenja

Iskorišćenost

kapaciteta

(%)

Propusna

moć

Zauzetost

bolnice

Stopa

hospitalizacije

Opterećenost

lekara

posteljama

Opterećenost

ostalih

zdravstvenih

radnika

posteljama

Interno 21 66 125 23620 4054 5.8 51.8 32.4 189.0 21.9 6.6 1.9

Pmeunoftizilogija 6 16 35 8132 1254 6.5 63.7 35.8 232.3 6.8 5.8 2.2

Infektivno 3 7 18 1458 176 8.3 22.2 9.8 81.0 1.0 6.0 2.6

Dermatovenerologija 2 2 6 824 134 6.1 37.6 22.3 137.3 0.7 3.0 3.0

Neurologija 9 20 40 7369 999 7.4 50.5 25.0 184.2 5.4 4.4 2.0

Psihijatrija 9 24 60 13871 1355 10.2 63.3 22.6 231.2 7.3 6.7 2.5

Pedijatrija 7 21 34 3599 1106 3.3 29.0 32.5 105.9 30.5 4.9 1.6

Produţeno leĉenje, palij.

nega, fiz.med. i rehabilitacija 3 17 20 0 32 0.0 0.0 1.6 0.0 0.2 6.7 1.2

Hirurgija 19 46 95 17962 3399 5.3 51.8 35.8 189.1 18.4 4.8 1.1

Urologija 6 11 24 5214 1031 5.1 59.5 43.0 217.3 5.6 4.0 2.2

Ortopedija 10 23 42 9881 1514 6.5 64.5 36.0 235.3 8.2 4.2 1.8

Ginekologija 6 18 36 4400 1242 3.5 33.5 34.5 122.2 15.0 6.0 2.0

Akušerstvo 6 25 36 6268 1934 3.2 47.7 53.7 174.1 46.9 3.6 0.8

ORL 7 7 18 2595 894 2.9 39.5 49.7 144.2 4.8 2.6 2.6

Oftamologija 6 7 14 1495 265 5.6 29.3 18.9 106.8 1.4 2.3 2.0

Onkologija 6 14 22 7543 2512 3.0 93.9 114.2 342.9 13.6 3.7 1.6

Jedinica intenzivnog leĉenja 4 36 15 888 1308 0.7 16.2 87.2 59.2 7.1 0.9 0.3

UKUPNO: 130 360 670 123307 23795 5.2 50.4 35.5 184.0 128.8 4.5 1.4


46

Tabela 60

RAD VANBOLNIĈKOG PORODILIŠTA DOMA ZDRAVLJA "DR HADŢI JANOŠ" U BAĈKOJ TOPOLI

Broj postelja 10

Broj lekara 1

Broj medicinskih sestara 7

Broj sluĉajeva 424

Broj bolesniĉkih dana 1135

Proseĉna duţina leĉenja 2,5

Iskorišćenost kapaciteta% 31,1

Grafikon 12

DESET NAJUĈESTALIJIH OBOLJENJA U STACIONARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI OKRUGA

847

438 412380 372 370

340 338 311 294

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

BR

OJ

SL

UČ

AJ

EV

A

1. C50 Zloćudni tumor dojke2. K80 Kamen u žučnoj kesi3. F10 Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom alkohola4. C18 Zloćudni tumor debelog creva5. C20 Zloćudni tumor zadnjeg creva6. I63 Infarctus cerebri7. K40 Preponska kila8. J35 Hronične bolesti krajnika i trećeg krajnika9. E11 Šećerna bolest,insulinonezavisan oblik10. N18 Hronična nedovoljna funkcija bubrega

Grafikon 13

DESET NAJUĈESTALIJIH UZROKA MORTALITETA U STACIONARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI

OKRUGA

7768

44 42 39 37 34 3325 25

0

20

40

60

80

100

BR

OJ

SL

UČ

AJ

EV

A

1. I46 Zastoj srca 2. I63 Infarkt mozga - izumiranje tkiva mozga

3. C34 Zloćudni tumor dušnika i pluća 4. I42 Oboljenja srčanog mišića

5. J96 Nedovoljna disajna funkcija 6. I50 Nedovoljna funkcija srca

7. I25 Hronična ishemijska bolest srca 8. I61 Krvarenje u mozgu

9. C18 Zloćudni tumor debelog creva 10. A41 Druge sepse-trovanja


47

13. DRUGI OBLICI ZDRAVSTVENE SLUŢBE (PRIVATNE ZDRAVSTVENE USTANOVE)

U 2014. godini je na teritoriji Severnobaĉkog okruga registrovano 111 privatnih zdravstvenih ustanova. Ukupan broj zaposlenih u ovim zdravstvenim ustanovama je iznosio 438, što je

3,3% više u odnosu na 2013. godinu. Od ukupnog broja zaposlenih 209 su zdravstveni radnici sa visokom struĉnom spremom (lekari-89, stomatolozi-55, farmaceuti-58 i biohemiĉari-7), a

228 zdravstvenih radnika je sa srednjom struĉnom spremom. Prema podacima zdravstveno-statistiĉkih izveštaja koje privatne zdravstvene ustanove kvartalno dostavljaju Zavodu za javno

zdravlje Subotica, u 2014. godini je registrovano ukupno 93345 poseta, 40717 laboratorijskih analiza i 7476 protetskih usluga. Broj registrovanih poseta je manji za 6,2% u odnosu na

2013.godinu, kao i broj izvršenih protetskih radova (5,5%), a broj laboratorijskih analiza je veći za 22%.

Tabela 61

KADAR, POSETE, ANALIZE I PROTETSKI RADOVI PREMA VRSTI PRIVATNIH ZDRAVSTVENIH USTANOVA SEVERNOBAĈKOG OKRUGA U 2014. GODINI

Privatne zdravstvene ustanove

Broj

zdravstvenih

ustanova

Ukupan broj

zaposlenih

Broj zaposlenih

(lekara, stomatologa,

farmaceuta)

Broj zaposlenih

medicinskih

sestara/tehniĉara

Broj poseta kod

svih zdravstvenih

radnika

Broj analiza Broj izvršenih

protetskih radova

Ordinacije opšte medicine 4 11 5 6 4317

Specijalistiĉke ordinacije 11 25 15 10 13040

pedijatrijska 2 5 3 2 2798

oftalmološka 5 12 7 5 6394

psihijatrijska 1 2 1 1 2416

urološke 1 3 2 1 572

dermatovenerološke 1 1 1 0 378

ginekološka 1 2 1 1 482

Stomatološke ordinacije 43 91 55 36 30321 3308

Poliklinike 7 90 67 23 35921

Ambulanta za rehabilitaciju 2 2 0 2 1064

Ambulanta za kućnu negu 0 1 0 1 148

Specijalizovana bolnica 1 0 0 0 0

Dijagnostiĉki centar za rtg i uzv

dijagnostik 1 5 2 3 4217

Stomatološki rtg kabinet 3 5 0 5 4317

Laboratorije za biohemiju,

mikrobiologiju, patohistologiju

8 21 7 14 0 40717

Laboratorija za zubnu tehniku 8 21 0 21 0 3868

Apotekarske ustanove 12 138 47 91 0

Apoteke 11 27 11 16 0 40717

Ukupno 111 437 209 228 93345 40717 7176


48

Tabela 62

OBOLJENJA I STANJA REGISTROVANA U PRIVATNIM ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA SEVERNOBAĈKOG OKRUGA U 2014. GODINI

Grupe

bolesti

Pedijatrija

(predškolski

uzrast)

Pedijatrija

(školski uzrast)

Opšta medicina Ginekologija Stomatologija

(predškolski

uzrast)

Stomatologija

(školski uzrast)

Stomatologija

(odrasli)

Dermatologija Specijalistiĉke

ordinacije

I 201 44 22 19 0 0 0 53 88

II 1 0 0 71 0 0 0 0 2

III 59 8 50 2 0 0 0 0 55

IV 31 7 109 207 0 0 0 0 356

V 76 21 95 0 0 0 0 0 339

VI 10 3 101 0 0 0 0 0 320

VII 87 9 28 0 0 0 0 0 4938

VIII 228 70 33 0 0 0 0 0 464

IX 0 9 167 0 0 0 0 17 2594

X 985 300 183 0 0 0 0 0 1324

XI 109 39 108 0 252 710 23426 0 632

XII 93 22 15 0 0 0 0 1587 252

XIII 32 18 88 0 0 0 0 0 289

XIV 100 42 100 1695 0 0 0 0 772

XV 0 0 0 91 0 0 0 0 0

XVI 0 0 0 0 0 0 0 0 0

XVII 22 5 1 0 0 0 0 0 0

XVIII 44 35 0 3 0 0 0 0 26

XIX 13 5 2 0 0 0 0 0 76

XXI 206 26 317 759 12 12 1473 0 645

UKUPNO 2297 663 1419 2847 264 722 24899 1657 13172

LEGENDA:

I Zarazne bolesti i parazitarne bolesti

II Tumori



XV Trudnoća, raĊanje i babinje

XVI Stanja u poroĊajnom periodu

III Bolesti krvi i bolesti krvotvornih organa i poremećaji imuniteta

IV Bolesti ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem, ishrane i metabolizma



XVII UroĊene nakaznosti, deformacije i hromozomske nenormalnosti

XVIII Simptomi, znaci i patološki kliniĉki i laboratorijski nalazi

V Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja XII Bolesti koţe i potkoţnog tkiva XIX Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnjih faktora

VI Bolesti nervnog sistema XIII Bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva XXI Faktori koji utiĉu na zdr. stanje i kontakt sa zdr. sluţbom

VII Bolesti oka i pripojka oka XIV Bolesti mokraćno polnog sistema


49

14. APSENTIZAM

Apsentizam predstavlja privremenu radnu nesposobnost zaposlenog i radno-aktivnog stanovništva

(starosne kategorije od 19-65 godina) od ĉijeg zdravlja i blagostanja zavisi celokupna društvena produktivnost i

socijalno-ekonomski razvoj.

Proseĉan broj zaposlenih osoba registrovanih u Severnobaĉkom okrugu u 2014. godini iznosio je

44676, što je za oko 2% manje u odnosu na 2013. godinu. U Subotici je registrovano 35957 zaposlenih, u Baĉkoj

Topoli 7075, a u Malom IĊošu 1644. U odnosu na prethodnu godinu smanjenje broja zaposlenih u Malom IĊošu

iznosi 2,7%, a u Subotici i Baĉkoj Topoli 1,8%. Kod aktivnih osiguranika je u 2014. godini registrovano 25156

sluĉajeva bolovanja i 352607 dana bolovanja. Broj sluĉajeva je veći za 13,5%, a broj dana bolovanja za 12% u

odnosu na 2013. godinu. Jedan zaposleni osiguranik je u proseku imao 2 epizode bolovanja godišnje, na

bolovanju je bio u proseku 7,8 dana, a proseĉan broj dana bolovanja po jednom sluĉaju je iznosio 14,0 dana.

Dnevno je sa posla zbog bolesti odsustvovalo 1603 radnika ili 3,6% osiguranika.

Najĉešći razlozi bolovanja u Severnobaĉkom okrugu su bile bolesti sistema za disanje sa 4761 sluĉajem

(18,9%), bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva koje uĉestvuju sa 3565 sluĉajeva (14,2%), zatim

slede odsustva sa posla prouzrokovana faktorima koji utiĉu na zdravstveno stanje i kontakt sa zdravstvenom

sluţbom sa 3282 sluĉaja (13,1%), bolovanja prouzrokovano povredama, trovanjima i posledicama delovanja

spoljnih faktora sa 2146 sluĉaja (8,5%) i zarazne i parazitarne bolesti sa 2082 sluĉaja (8,3%).

Vodeće grupe bolesti prema broju dana odsustvovanja sa posla su: trudnoća, raĊanje i babinje (15,3%),

povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora (13,9%), bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog

tkiva (13,9%), bolesti sistema za disanje (12,1%) i faktori koji utiĉu na zdravstveno stanje i kontakt sa

zdravstvenom sluţbom (6,1%).

Najĉešće dijagnoze zbog koji su ţene izostajale sa posla su tuĊa nega (Z74), bol u leĊima (M54) i

virusne infekcije neoznaĉene lokalizacije (B34), a kod muškaraca su na prvom mestu bol u leĊima (M54),

virusne infekcije neoznaĉene lokalizacije (B34) i akutna upala ţdrela (J02). Prema broju dana bolovanja kod

ţena, vodeći razlog izostajanja sa posla su krvarenja u poĉetnoj trudnoći (O20), tuĊa nega (Z74) i bol u leĊima

(M54), dok je kod muškaraca vodeći razlog bio bol u leĊima (M54), akutna upala ţdrela (J02) i druge virusne

infekcije neoznaĉene lokalizacije (B34).

Podaci prikazani u ovom poglavlju preuzeti su iz Izveštaja o privremenoj spreĉenosti za rad (obrazac

03-8), koji se prikuplja, unosi i obraĊuje u Centru za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite i

informatiku i biostatistiku u zdravstvu, Zavoda za javno zdravlje Subotica.

Grafikon 14

PROSEĈAN BROJ ZAPOSLENIH

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

35000

40000

45000

50000

Broj zaposlenih

Subotica

Bačka Topola

Mali Iđoš

Okrug


50

Tabela 63

KRETANJE APSENTIZMA PO OPŠTINAMA

Opština

Proseĉan

broj

zaposlenih

Broj

sluĉajeva

Broj dana

bolovanja

Proseĉan

broj dana

bolovanja

po sluĉaju

Proseĉan

broj dana

bolovanja po

osiguraniku

Broj

sluĉajeva

bolovanja po

zaposlenom

Proseĉan

broj

dnevno

odsutnih

radnika sa

posla

Procenat

dnevno

odsutnih

radnika sa

posla

Subotica 35957 20441 286596 14.0 8.0 0.6 1303 3.6

Baĉka Topola 7075 3688 48082 13.0 6.8 0.5 219 3.1

Mali IĊoš 1644 1027 17929 17.5 10.9 0.6 82 5.0

Okrug 44676 25156 352607 14.0 7.8 0.6 1603 3.6

Tabela 64

KRETANJE APSENTIZMA PO GRUPAMA BOLESTI I BROJU SLUĈAJEVA BOLOVANJA

Bolesti

Opština



I 1874 9.17 188 5.1 20 1.95 2082 8.28

II 359 1.76 81 2.2 12 1.17 452 1.8

III 71 0.35 10 0.27 6 0.58 87 0.35

IV 289 1.41 82 2.22 25 2.43 396 1.57

V 726 3.55 121 3.28 21 2.04 868 3.45

VI 579 2.83 94 2.55 36 3.51 709 2.82

VII 202 0.99 38 1.03 10 0.97 250 0.99

VIII 198 0.97 49 1.33 21 2.04 268 1.07

IX 901 4.41 210 5.69 38 3.7 1149 4.57

X 3772 18.45 739 20.04 250 24.34 4761 18.92

XI 1498 7.33 243 6.59 98 9.54 1839 7.31

XII 424 2.07 100 2.71 13 1.27 537 2.13

XIII 2786 13.63 624 16.92 155 15.09 3565 14.17

XIV 769 3.76 164 4.45 55 5.36 988 3.93

XV 647 3.17 0 0 38 3.7 685 2.72

XVI 1 0 0 0 0 0 1 0

XVII 16 0.08 0 0 0 0 16 0.06

XVIII 873 4.27 171 4.64 31 3.02 1075 4.27

XIX 1618 7.92 443 12.01 85 8.28 2146 8.53

XXI 2838 13.88 331 8.98 113 11 3282 13.05

SVEGA: 20441 100 3688 100 1027 100 25156 100

Legenda:















faktora

XXI Faktori koji utiĉu na zdravstveno stanje i kontakt

sa zdravstvenom sluţbom


51

Tabela 65

KRETANJE APSENTIZMA PO GRUPAMA BOLESTI I BROJU DANA BOLOVANJA

Grupa

bolesti

Opština


Dani

bolovanja %

Dani

bolovanja %

Dani

bolovanja %

Dani

bolovanja %

I 12066 4.00 1364 2.84 483 2.69 13913 3.78

II 16030 5.31 3426 7.13 342 1.91 19798 5.38

III 1002 0.33 120 0.25 69 0.38 1191 0.32

IV 4395 1.46 893 1.86 327 1.82 5615 1.53

V 14997 4.97 2120 4.41 898 5.01 18015 4.90

VI 10196 3.38 2404 5.00 842 4.70 13442 3.66

VII 2256 0.75 434 0.90 112 0.62 2802 0.76

VIII 2054 0.68 413 0.86 505 2.82 2972 0.81

IX 15548 5.15 3585 7.46 686 3.83 19819 5.39

X 36969 12.25 5620 11.69 1846 10.30 44435 12.08

XI 14435 4.78 2710 5.64 960 5.35 18105 4.92

XII 4987 1.65 1021 2.12 248 1.38 6256 1.70

XIII 39200 12.99 9129 18.99 2793 15.58 51122 13.90

XIV 9663 3.20 1667 3.47 779 4.34 12109 3.29

XV 52507 17.40 0 0.00 3610 20.13 56117 15.26

XVI 18 0.01 0 0.00 0 0.00 18 0.00

XVII 385 0.13 0 0.00 0 0.00 385 0.10

XVIII 6439 2.13 1327 2.76 236 1.32 8002 2.18

XIX 39241 13.01 9922 20.64 2075 11.57 51238 13.93

XXI 19348 6.41 1927 4.01 1118 6.24 22393 6.09

SVEGA: 301736 100.00 48082 100.00 17929 100.00 367747 100.00

Legenda:















faktora

XXI Faktori koji utiĉu na zdravstveno stanje i kontakt

sa zdravstvenom sluţbom


52

Grafikon 15

VODEĆI UZROCI IZOSTAJANJA SA POSLA PO POLU I PREMA DIJAGNOZI EVIDENTIRANIH

SLUĈAJEVA

Ţene Muškarci

%

15.2

7.25.5

0

2

4

6

8

10

12

14

16

%

Z74 M54 B34

%

10.66.9

5.3

0

2

4

6

8

10

12

M54 B34 J02

Z74 - Problemi osoba sa tuĊom negom

M54 - Dorsalgia (bol u leĊima)

B34 - Infekcija uzrokovana virusom, neoznaĉene lokacije

J02 - Pharingitis acuta

Z76-Osobe u kontaktu sa zdravstvenom sluţbom u drugim

okolnostima

Grafikon 16

VODEĆI UZROCI IZOSTAJANJA SA POSLA PO POLU, DIJAGNOZI I PREMA BROJU DANA

BOLOVANJA

Ţene Muškarci

%

25.2

6.7 6.4

0

5

10

15

20

25

30

%

O20 Z74 M54

%

8.7

3.0 2.8

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

M54 J20 B34

O20 - Krvarenje u poĉetnoj trudnoći

Z74 - Problemi osoba sa tuĊom negom

M54 - Dorsalgia (bol u leĊima)

B34 - Infekcija uzrokovana virusom, neoznaĉene lokacije

J20 - Akutno zapaljenje dušnica


53

15. PROMOCIJA ZDRAVLJA I VASPITANJE ZA ZDRAVLJE NA

TERITORIJI SEVERNOBAĈKOG OKRUGA U 2014. GODINI

Centar za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Subotica koordinira aktivnostima promocije

zdravlja i vaspitanjem za zdravlje dece i odraslih na teritoriji Severnobaĉkog okruga. U planiranju,

implementaciji i evaluaciji promotivnih aktivnosti uĉestvuju lekari razliĉitih specijalnosti: specijalista socijalne

medicine, specijalista epidemiologije i higijene uz interdisciplinaran rad unutar ustanove i u saradnji sa

struĉnjacima iz razliĉitih nemedicinskih oblasti.

Kao referentna ustanova Zavod za javno zdravlje Subotica (ZJZS) pruţa struĉno-metodološku pomoć

zdravstvenim ustanovama u kojima se sprovode promotivne i zdravstveno-vaspitne aktivnosti: u okviru 3

ustanove primarne zdravstvene zaštite (DZ Subotica, DZ Baĉka Topola i DZ Mali IĊoš), Opštoj bolnici Subotica

i Apoteci Subotica.

U okviru Programa koji je u funkciji instituta/zavoda za javno zdravlje Ministarstva zdravlja RS realizuje

se “Organizacija i sprovoĊenje aktivnosti promocije zdravlja, posebno usmerene na osetljive grupacije (trudnice,

mala i predškolska deca, školska deca, lica starija od 65 godina ţivota i osobe sa invaliditetom)“.

Opšti cilj programa u okviru realizacije aktivnosti promocije zdravlja je unapreĊenje i oĉuvanje zdravlja

stanovništva, razvoj zdravih okruţenja i afirmacija zdravih stilova ţivota.

Program se sastoji iz 3 celine:

- Edukacija stanovništva u zdravstvenim ustanovama

- Edukacija edukatora i stanovništva

- UnapreĊenje zdravlja vulnerabilnih grupa.

1. Edukacija stanovništva u zdravstvenim ustanovama

Centar za promociju zdravlja ZJZS je zadrţao isti nivo saradnje sa ustanovama primarne zdravstvene

zaštite Okruga (PZZ) u 2014. godini kao i 2013. godine. Realizovano je 9 sastanaka sa zaposlenima u PZZ u

cilju pruţanja struĉno-metodološke pomoći (u oblasti planiranja – izrada planova rada pojedinih sluţbi i

ustanova, u oblasti implementacije - izvoĊenje zdravstveno-vaspitnih sadrţaja, u oblasti evaluacije – izrada

kvartalnih i godišnjih izveštaja).

U ustanovama PZZ broj individualnih zdravstveno-vaspitnih aktivnosti je veći za 32% u odnosu na 2013.

godinu zbog promene u naĉinu evidentiranja ovih aktivnosti u DZ Subotica i DZ Baĉka Topola (registruje se uz

svaku posetu pacijenta). Broj grupnih aktivnosti je u odnosu na prethodnu godinu ostao na gotovo istom nivou,

za 9% je manji broj organizacionih sastanaka, a za 14% je veći broj zdravstveno-vaspitnih izloţbi. Posete

polivalentne patronaţe su za 5% manje u odnosu na prošlu godinu u DZ Subotica, dok je broj poseta u DZ Baĉka

Topola i DZ Mali IĊoš gotovo na istom nivou ili neznatno veći.

Zdravstveno-vaspitni rad ustanova primarne zdravstene zaštite je prikazan tabelarno (Tabela 66).

Tabela 66

ZDRAVSTVENO-VASPITNI RAD U USTANOVAMA PZZ

ZDRAVSTVENE

USTANOVE SBO

ZDRAVSTVENO-VASPITNI RAD U PZZ

Individualni

zdravstveno

vaspitni rad

Grupni

zdravstveno

vaspitni rad

Organizacioni

sastanci

Izloţbe Posete

polivalentne

patronaţne

sluţbe

DZ SUBOTICA 80841 10964 679 244 37086

DZ BAĈKA TOPOLA 6146 1396 96 344 10279

DZ MALI IĐOŠ 1223 58 0 0 1261

UKUPNO 88210 12418 775 588 48626

2. Edukacija edukatora i stanovništva

Centar za promociju zdravlja je organizovao 10 edukacija edukatora u oblasti promocije zdravlja (teme:

odgovorno donošenje odluka, reproduktivno zdravlje i polno prenosive bolesti, prevencija bolesti zavisnosti i

TBC, pravilna ishrana i poremećaji ishrane) i 13 akreditovanih edukacija za zdravstvene radnike (pravilna

ishrana, trudnoća i dijabetes, ponašanje i zdravlje, prevencija bolesti zavisnoti, nove PAS). Realizovani broj

edukacija zaposlenih ZJZS prema stanovništvu (u oblasti promocije zdravlja i spreĉavanja zaraznih bolesti) se u

duţem periodu odrţava na visokom nivou.

Zdravstveno-vaspitni rad zaposlenih ZJZS je prikazan tabelarno (Tabela 67).


54

Tabela 67

EDUKACIJE EDUKATORA I STANOVNIŠTVA U OBLASTI PROMOCIJE ZDRAVLJA (PZ) I

SPREĈAVANJA ZARAZNIH BOLESTI (ZB) ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE SUBOTICA, 2013.-2014.

Godine

Edukacija edukatora

u oblasti PZ

Edukacija edukatora

spreĉavanje ZB

Edukacija

stanovništva

oblast PZ

Edukacija stanovništva

spreĉavanje ZB

broj

edukacija

broj

uĉesnika

broj

edukacija

broj

uĉesnika

broj

edukacija

broj

uĉesnika

broj

edukacija

broj

uĉesnika

2013. 6 232 1 35 521 4713 16 270

2014. 10 305 6 100 525 4978 4 105

ZJZS uspešno ostvaruje partnerske odnose sa brojnim organizacijama u lokalnoj zajednici uz ukljuĉenje

velikog broja saradnika i ima veliki broj zajedniĉki realizovanih aktivnosti. (Tabela 68)

Tabela 68

EDUKACIJE EDUKATORA I STANOVNIŠTVA U OBLASTI PROMOCIJE ZDRAVLJA (PZ) I

SPREĈAVANJA ZARAZNIH BOLESTI (ZB) ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE SUBOTICA, 2013.-2014.

Godine

Pokretanje partnerstva

br. partnera br. sastanaka br. uĉesnika sastanaka br. zajedniĉkih aktivnosti

2013. 50 114 403 50

2014. 51 111 367 41

U posmatranom periodu partneri ZJZS, sa kojima su realizovane promotivne i edukativne aktivnosti, su

bili: Ministarstvo zdravlja RS, Institut za javno zdravlje Srbije, Institut za javno zdravlje Vojvodine, Grad

Subotica, DZ Subotica, DZ Baĉka Topola i DZ Mali IĊoš, Apoteka Subotica, Opšta bolnica Subotica,

predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, subotiĉki fakulteti, Kancelarija za mlade, mediji, mesne zajednice

na teritoriji 3 opštine, Privredna komora Subotica, Gerontološki centar Subotica, Crveni krst Subotica, Centar za

socijalni rad, javna i privatna preduzeća, nevladine organizacije i udruţenja graĊana (Udruţenje „Stav plus“,

Udruţenje „Terras“, Omladina „Jazzas“, Udruţenje obolelih od šećerne bolesti, Udruţenje bubreţnih invalida

Vojvodine, UG „Zdrav ţivot“, UG SSD, Udruţenje „Kult“, UG „Restart“, UG „Prevent“, UG „Edukativni centar

Roma“, MeĊuopštinsko društvo za borbu protiv raka Baĉka Topola i Mali IĊoš, Društvo za borbu protiv raka

grada Subotica...), klubovi penzionera, Klub „Meseĉina“, „Expecto“, American Corner, „Crvena linija“ Novi

Sad, Fondacija „Fokus“, „Ţenska parlamentarna mreţa“ Novi Sad, sportski klubovi, plesne grupe...

Realizacija nacionalnih kampanja prema Kalendaru javnog zdravlja je veća od planiranog broja kao i od

broja predviĊenog za zavode (ukupno 6), ali je u skladu sa visokim brojem obeleţenih datuma u ZJZS i sa

trendom stalnog povećavanja. Povećanje je uslovljeno uvoĊenjem novih datuma na nacionalnom nivou i

iskazanih potreba na lokalnom nivou, kao i zbog promena u naĉinu evidentiranja. (Grafikon 17)

Grafikon 17

REALIZACIJA KAMPANJA ZA PROMOCIJU ZDRAVLJA (PO KALENDARU ZDRAVLJA I VAN

KALENDARA ZDRAVLJA) SA PRIKAZOM ORGANIZOVANIH AKCIJA/MANIFESTACIJA U

ZAJEDNICI,2013.-

2014.

29 29

10

40

10

41

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

Kampanje po kalendaru

zdravlja

Kampanje van kalendara

zdravlja

Akcije u zajednici

2013

2014


55

Zdravstveno znaĉajni datumi koji su u 2014. godini obeleţeni organizovanjem kampanjau zajednici:

- Nacionalni dan bez duvanskog dima,

- Nacionalni dan borbe protiv raka dojke,

- Dan testiranja na HIV- Vojvodina,

- Svetski dan zdravlja,

- Evropska nedelja imunizacije,

- Svetski dan promocije fiziĉke aktivnosti,

- Nedelja zdravlja usta i zuba,

- Svetski dan sećanja na preminule od HIV-a,

- Svetski dan bez duvanskog dima,

- Svetski dan borbe protiv zloupotrebe i krijumĉarenja droge,

- Svetski dan mladih,

- Nacionalna nedelja dojenja i Svetska nedelja dojenja

- Svetski dan srca,

- Mesec pravilne ishrane i Svetski dan hrane,

- Mesec borbe protiv raka dojke – Pink oktobar,

- Svetski dan kvaliteta,

- Evropska nedelja testiranja na HIV,

- Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS.

Zdravstveno znaĉajni datumi koji su medijski obeleţeni u 2014. godini:

- Evropska nedelja prevencije raka grlića materice,

- Svetski dan borbe protiv raka,

- Svetski dan dece obolele od raka,

- Mesec borbe protiv malignih bolesti,

- Svetski dan retkih bolesti,

- Svetski dan voda,

- Svetski dan bubrega,

- Svetski dan borbe protiv TBC,

- Svetski dan zaštite ţivotne sredine,

- Nacionalni dan borbe protiv moţdanog udara,

- Svetski dan borbe protiv hepatitisa,

- Svetski dan prevencije samoubistava,

- Nedelja borbe protiv TBC i plućnih bolesti,

- Evropski dan donacije organa,

- Svetski dan starih i mesec posvećen starima,

- Svetski dan mentalnog zdravlja,

- Svetski dan ĉistih ruku,

- Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti,

- MeĊunarodni dan borbe protiv osteoporoze,

- Novembar – mesec borbe protiv bolesti zavisnosti.

Centar za promociju zdravlja ZJZS u saradnji sa Preventivnim centrom DZ Subotica, Apotekom Subotica i

Gradskom organizacijom Crvenog krsta već petu godinu organizuje i sprovodi akcije pod nazivom „Selu u

pohode - Proveri svoje rizke, kontroliši zdravlje“ u ruralnim podruĉjima Subotice. U toku 2014. godine je

realizovano 14 akcija. Cilj odrţavanja ovih akcija je promovisanje zdravlja i zdravih stilova ţivota, kao i

mobilizacija stanovnika ovih naselja na kontrolu zdravlja. Svakako je cilj i da se preventivna zdravstvena zaštita

uĉini dostupnom stanovnicima van grada. Akcije su sprovedene u sledećim mesnim zajednicama: Bajmok,

Ĉantavir (2 puta), Hajdukovo, Kelebija, Bikovo, Pešĉara, Palić, Dudova šuma, Mali Bajmok, Aleksandrovo,

Graniĉar, Tavankut i ĐurĊin.

Štampanje vlastitog promotivnog materijala je realizovano u znaĉajno manjem obimu zbog nepovoljne

finansijske situacije. Centar za promociju zdravlja je štampao ukupno 60 komada promotivnog materijala (20

postera i 40 lifleta), a Zavod za javno zdravlje Subotica je u 2014. godini distribuirao 22640 komada

promotivnog materijala (14167 lifleta, 679 postera, 1404 brošure i 6390 drugog promotivnog materijala).

Kroz kontinuirani rad sa medijima sprovodila se i kontinuirana edukacija stanovništva na razliĉite teme o

zdravlju u cilju podizanja vlastitih kapaciteta na oĉuvanju i unapreĊenju vlastitog zdravlja. Realizacija

kontinuiranog rada sa mas medijima je veća od planiranog broja kao i od broja predviĊenog za zavode (150), ali

je u skladu sa visokom realizacijom u duţem vremenskom periodu. (Tabela 4) Na realizaciju znaĉajan uticaj ima

broj lokalnih i regionalnih medija u Okrugu i uspostavljena saradnja, koja se u sluĉaju ZJZS odraţava na

dostignut visok nivo poverenja i uspešne saradnje. Broj medija se menja, ali je u Subotici duţi period visok –

trenutno je 10 pisanih, 9 TV, 11 radio i 6 sajtova.


56

Tabela 69

KONTINUIRANA SARADNJA SA MEDIJIMA ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE SUBOTICA, 2013.-2014.

Godine

Saradnja sa mas medijima

br. priloga na TV br. priloga na

radiju

br. priloga u

štampi

br. pres

konferencija

br. priloga na web

stranicama

2013. 386 400 270 17 207

2014. 456 463 319 12 229

Saradnja pojedinih centara ZJZS sa lokanim medijima i zaposlenih u ustanovama PZZ prikazana je

tabelarno (Tabela 70 i 71).

Tabela 70

RAD CENTARA ZJZS SA MAS MEDIJIMA U 2014. GODINI

Centri

PRILOZI ZA MAS MEDIJE

Novine RTV VEB

ZJZS

Press Monitoring

polena i

vazduha

Nedeljni izv.

o epidemiol.

situaciji

Ukupno

Promocija zdravlja 306 838 62 10 - - 1216

Planiranje i analiza... - - 10 - - - 10

Prevencija i kontrola bolesti 5 52 0 2 - 202 261

Higijena i humana ekologija 8 29 3 - 39 - 79

UKUPNO: 319 919 75 12 39 202 1566

Tabela 71

RAD PZZ SA MAS MEDIJIMA U 2014. GODINI

USTANOVE PZZ

PRILOZI ZA MAS MEDIJE

Novine RTV WEB strana Press UKUPNO

DZ SUBOTICA 43 300 - 9 352

DZ BAĈKA TOPOLA 8 57 - - 65

DZ MALI IĐOŠ 5 0 - - 5

UKUPNO: 56 357 - 9 422

I pored manjih oscilacija u obimu pojedinih oblika zdravstveno-edukativnih i promotivnih aktivnosti

evidentno je stalno povećanje ukupnih promotivnih i edukativnih aktivnosti ZJZS, kao i obuhvata ciljnih grupa.

Nosioci celokupnih aktivnosti na realizaciji promocije zdravlja su zaposleni Centra za promociju zdravlja, a u

obeleţavanje pojedinih datuma se ukljuĉuju i zaposleni iz Centra za prevenciju i kontrolu bolesti i Centra za

higijenu i humanu ekologiju.

3. UnapreĊenje zdravlja vulnerabilnih grupa

Ukupan broj uĉenika upisanih u školsku 2013./2014. godinu u osnovnim školama Okruga iznosio je

14529, a u srednjim školama 7413. U predškolskim ustanovama Okruga je upisano 4967 dece. Ukupan broj

studenata na subotiĉkim fakultetima je 4226. Aktivnosti na unapreĊenju zdravlja vulnerabilnih grupa su

sprovodene u 35 osnovnih škola (obuhvaćeno 11820 uĉenika), 14 srednjih škola (obuhvaćeno 4914 uĉenika) i 52

objekata predškolskih ustanova Severnobaĉkog okruga (obuhvaćeno 3650 dece). Nosioci aktivnosti su domovi

zdravlja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a koordinaciju sprovodi Centar za promociju zdravlja ZJZS koji ujedno

i sam izvodi deo aktivnosti. U odnosu na 2013. godinu realizacija broja edukacija u ustanovama PZZ je gotovo

na istom nivou, ali je povećan ukupan obuhvat uĉenika (81% u OŠ i 66% u SŠ) i dece (86%).

Centar za promociju zdravlja ZJZS odrţava visok nivo edukativnog rada sa mladima već duţi vremenski

period, a u 2014. godini je edukativnim radom obuhvatio 11 osnovnih škola, 7 srednjih škola i 13 predškolskih

ustanova. Zaposleni Centra za promociju zdravlja su realizovali 494 edukacije dece i uĉenika, od toga: 430

radionica (na temu pravilne ishrane, sistem disanja i štetnost pušenja, delovi tela, naša ĉula, pranje zuba, fiziĉka

aktivnost, kako da oĉuvamo srce i pluća...), 51 predavanje (na temu prevencija PAS, prevencija malignih bolesti,

TBC, znaĉaj ishrane i vode za ţivot, prevencija zaraznih bolesti...), 3 tribine (na temu prevencija bolesti

zavisnosti, nove psihoaktivne supstance) i 10 vršnjaĉkih edukacija (na temu reproduktivno zdravlje, odgovorno

donošenje odluka, polno prenosive bolesti i TBC, prevencija bolesti zavisnosti). Zaposleni Centra za higijenu i

humanu ekologiju su odrţali 2 predavanja: jedno u PU za decu predškolskog uzrasta na temu pravilne ishrane, i

drugo za srednjoškolce na temu aerozagaĊenja i rada u laboratoriji za ispitivanje aerozagaĊenja. U odnosu na

prošlu godinu je u osnovnim školama povećan broj radionica oko 10%, edukativni rad u srednjim školama je

neznatno manji, a u predškolskim ustanovama nešto veći.


57

Zdravstveno-edukativne aktivnosti zaposlenih Centra za promociju zdravlja u osnovnim i srednjim

školama, kao i predškolskim ustanovama su prikazane tabelarno (Tabela 72, 73 i 74).

Tabela 72

REALIZACIJA ZDRAVSTVENO-EDUKATIVNOG RADA ZAPOSLENIH ZJZS U OSNOVNIM

ŠKOLAMA, 2013.-2014.

Godina Realizacija zdravstveno-edukativnog rada u osnovnim školama

broj škola broj predavanja

(ukljuĉene i

tribine)

broj uĉenika

obuhvaćenih

predavanjima

broj radionica broj uĉenika

obuhvaćenih

radionicama

2013. 13 28 791 108 1100

2014. 11 26 790 122 1365

Tabela 73

REALIZACIJA ZDRAVSTVENO-EDUKATIVNOG RADA ZAPOSLENIH ZJZS U SREDNJIM ŠKOLAMA,

2013.-2014.

Godina Realizacija zdravstveno-edukativnog rada u srednjim školama

broj škola broj predavanja

(ukljuĉene i

tribine)

broj uĉenika

obuhvaćenih

predavanjima

broj radionica broj uĉenika

obuhvaćenih

radionicama

2013. 7 47 1316 7 113

2014. 7 38 1204 6 99

Tabela 74

REALIZACIJA ZDRAVSTVENO-EDUKATIVNOG RADA ZAPOSLENIH ZJZS U PREDŠKOLSKIM

USTANOVAMA, 2013.-2014.

Godina broj

radionica

broj objekata

u PU

B.Topola

broj objekata

u PU

Subotica

broj

roditelja

broj dece

broj grupa

broj

tema

2013. 284 4 11 279 813 31 22

2014. 302 5 12 310 928 48 28

Kontinuirano se sprovodi evaluacija rezultata sprovedenog zdravsteno-vaspitnog rada kao i anketno

ispitivanje o zadovoljstvu sprovedenim edukacijama: roditelja i vaspitaĉa u vrtićima, uĉenika i prosvetnih

radnika u školama. Evaluacioni rezultati u vrtićima u školskoj 2013./14. godini pokazuju da je procenat taĉnih

odgovara dece na 24 pitanja iz anketnog upitnika pre edukacije (na poĉetku školske godine) iznosio 34,8%, a

posle edukacije (na kraju školske godine, tj. po završetku kompletnog programa) 87,5%. Proseĉna ocena

zadovoljstva vaspitaĉa kvalitetom sprovedene edukacije je 5,00. Proseĉna ocena roditelja je 4,58.

Evaluacija rezultata zdravstveno-vaspitnog rada u osnovnim školama je sprovedena za uĉenike prvih i

drugih razreda i posebno za uĉenike trećih i ĉetvrtih razreda. Procenat taĉnih odgovara uĉenika prvih i drugih

razreda na 14 pitanja iz anketnog upitnika pre edukacije je iznosio 48,3%, a posle edukacije, tj. po završetku

kompletnog programa 89,8%. Procenat taĉnih odgovora uĉenika trećih i ĉetvrtih razreda na 18 pitanja iz

anketnog upitnika pre edukacije je iznosio 67,7%, a posle edukacije, tj. po završetku kompletnog programa

94,1%. Proseĉna ocena zadovoljstva nastavnika kvalitetom sprovedene edukacije je 4,78. Proseĉna ocena

uĉenika je 4,90.

Rad savetovališta Zavoda za javno zdravlje Subotica

Savetovalište za odvikavanje od pušenja – Centar za promociju zdravlja

U toku 2014. godine u savetovalištu je realizovano 50 savetovanja. U odnosu na prošlu godinu broj poseta

savetovalištu je duplo veći. U Savetovalištu se sprovodio indvidualni petodnevni Program rada. Za 8 pušaĉa su

otvoreni kartoni i svi su prošli kompletan petodnevni program. Telefonskim putem se tokom cele godine

redovno odrţava kontakt sa korisnicima savetovališta (nakon 1, 3, 6 i 12 meseci). Obavljena su 22 konsultativna

telefonska razgovora sa uĉesnicima savetovališta i 20 telefonskih razgovora sa drugim pušaĉima koji su traţili

savete.

Po isteku jedne godine od posete savetovalištu sprovodi se evaluacija i sagledavanje uspešnosti

odvikavanja. Rezultati evaluacije rada Savetovališta u 2013. godini su sledeći: u savetovalištu je realizovano 21

savetovanje, 16 konsultativnih razgovora i 21 telefonsko savetovanje pušaĉima koji nisu posetili savetovalište.

Kompletan petodnevni program su prošle 4 osobe (5 poseta). Sve su ţenskog pola. U toku sprovoĊenja programa

prestale su pušiti 2 osobe (50%). Nakon tri, šest, devet i dvanaest meseci od savetovanja nije pušila 1 osoba

(25%). Pomoćna lekovita sredstva niko nije koristio.


58

Savetovalište za DPST – Centar za prevenciju i kontrolu bolesti

U DPST savetovalištu u 2014. godini je obavljeno ukupno 365 savetovanja na HIV i druge PPI. Beleţi se

povećanje od oko 36,6% u odnosu na broj savetovanih i testiranih 2013. godine. Broj testiranih na HIV je

iznosio 207, od toga je 21 u okviru procene profesionalne izloţenosti. Broj testiranih na HBsAg je 127, a na

HCV 128.

U okviru obeleţavanja Evropske nedelje testiranja na HIV i Svetskog dana borbe protiv SIDE, DPST

savetovalište je obavilo testiranje 27. i 28. novembra u Studentskom Domu (testirano je 35 studenata) i u Zavodu

za javno zdravlje Subotica (testirane su 43 osobe).

U 2014 godini je postignut najveći obuhvat broja savetovanih i testiranih lica u odnosu na poslednjih pet

godina.

DPST savetovalište je organizovalo obeleţavanje 5 zdravstveno znaĉajnih datuma (Dan testiranja na HIV,

Dan sećanja na preminule od SIDE, Svetski dan borbe protiv hepatitisa, Evropska nedelja testiranja na HIV,

Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS) i kontinuirano saraĊivalo sa svim lokalnim medijima (2 pres konferencije i

gostovanja/slanje priloga – ukupno 11). Sprovedene su i 2 otvorene tribine za studente i srednjoškolce.

Savetovalište usko saraĊuje i koordiniše aktivnosti vezane za HIV i PPI sa 15 organizacija i institucija na

teritoriji okruga i šire.

Savetovalište za pravilnu ishranu – Centar za higijenu i humanu ekologiju

U toku 2014. godine u Savetovalištu za pravilnu ishranu je obavljeno 255 prvih pregleda, 144 kontrolnih

pregleda i 181 dijetetska konsultacija. U odnosu na 2013. godinu je broj prvih pregleda manji 38%, a ponovnih

12%. (Tabela 75)

Tabela 75

RAD U SAVETOVALIŠTU ZA PRAVILNU ISHRANU, 2013.-2014.

Savetovalište za

pravilnu ishranu

2014.

2013. % ostvarenja

(2014./2013.)

Plan za 2014. % ostvarenja

plana

Prvi pregled 255 355 71,8 350 72,9

Kontrolni pregled 144 165 87,3 170 84,7


59

16. OBUHVAT REGISTROVANIH LICA OBAVEZNIM VAKCINAMA I IMUNIZACIJA PO EPIDEMIOLOŠKIM

INDIKACIJAMA NA TERITORIJI SBO U 2014. GODINI

Tabela 76

IMUNIZACIJA PROTIV TUBERKULOZE

Redni broj Opština Broj ţivoroĊenih Broj vakcinisanih %

1 Subotica 1406 1380 98.15

2 B. Topola 196 196 100.00

3 M. IĊoš 84 84 100.00

UKUPNO Okrug 1686 1660 98.46

Tabela 77

IMUNIZACIJA PROTIV DEĈJE PARALIZE

Redni

br. Opština

Vakcinacija OPV Revakcinacija OPV

U 2. godini U 7. godini U 14. godini

Br. plan. Br.vakc. % Br. plan. Br. revakc. % Br. plan. Br. revakc. % Br. plan. Br. revakc. %

1 Subotica 1300 1239* 95.31 1300 1238** 95.23 1350 1284 95.11 1300 1237 95.15

2 B. Topola 215 202* 93.95 225 213** 94.67 262 259 98.85 292 280 95.89

3 M. IĊoš 95 90 94.74 100 94 94.00 109 102 93.58 136 132 97.06

Ukupno okrug 1610 1531 95.09 1625 1545 95.07 1721 1645 95.58 1728 1649 95.43

* Vakcinom Pentaxim je u Subotici vakcinisano 402, a u Baĉkoj Topoli 50 obveznika(vakcinacija u 1 godini ţivota).

** Vakcinom Pentaxim je u Subotici revakcinisano 401 dece, a u Baĉkoj opoli 68 obveznika(revakcinacija u 2 godini ţivota).


60

Tabela 78

IMUNIZACIJA PROTIV DIFTERIJE, TETANUSA I PERTUSISA

Redni

br. Opština

Vakcinacija DTP

Revakcinacija DTP

u 2. godini

Revakcinacija DT

u 7. godini

Revakcinacija DT

u 14. godini

Br. plan. Br.vakc. % Br.

plan.

Br.

revakc. %

Br.

plan.

Br.

revakc. %

Br.

plan.

Br.

revakc. %

1 Subotica 1300 1239* 95.31 1300 1238** 95.23 1300 1284 95.11 1300 1237 95.15

2 B. Topola 215 202* 93.95 225 213** 94.67 262 259 98.85 292 280 95.89

3 M. IĊoš 95 90 94.74 100 94 94.00 109 102 93.58 136 132 97.06

Ukupno okrug 1610 1531 95.09 1625 1545 95.07 1721 1645 95.58 1728 1649 95.43

*Vakcinom Pentaksim u Subotici je vakcinisano 412 dece, a u B. Topoli 71 obveznika(vakcinacija u 1 godini ţivota).

** Vakcinom Pentaksim u Subotici je revakcinisano 399dece, a u B. Topoli 64 obveznika(revakcinacija u 2 godini ţivota).

Tabela 79

IMUNIZACIJA PROTIV MORBILA, RUBEOLE I PAROTITISA

Redni

br. Opština Vakcinacija MMP Revakcinacija MMP u 7. godini Revakcinacija MMP u 12. godini

Br. plan. Br.vakc. % Br. plan. Br. revakc. % Br. plan. Br. revakc. %

1 Subotica 1300 1224 94.15 1350 1264 93.63 0 0

2 B. Topola 225 210 93.33 262 255 97.33 0 0

3 M. IĊoš 100 90 90.00 109 102 93.58 0 0

Ukupno okrug 1625 1524 93.78 1721 1621 94.19 0 0


61

Tabela 80

IMUNIZACIJA PROTIV HEPATITISA B

Redni br. Opština

Hepatitis B vakcinacija u prvoj godini sa tri

doze Vakcin. sa

dve doze

Vakcin sa

jednom

dozom

Hepatitis B vakcinacija u 12. godini

sa tri doze Vakcin. sa

dve doze

Vakcin. sa

jednom

dozom Br. plan. Br.vakc. % Br. plan. Br.vakc. %

1 Subotica 1300 1249 96.07 508 114 1450 1380 95.17 21 12

2 B. Topola 215 206 95.81 80 16 292 192 65.75 91 5

3 M. IĊoš 95 90 94.74 38 8 117 115 98.29 0 0

Ukupno okrug 1610 1545 95.96 626 140 1859 1687 90.75 112 17

Tabela 81

IMUNIZACIJA PROTIV OBOLJENJA IZAZVANIH Haemophilusom influenzae tip b

Redni br. Opština Hib vakcinacija Vakcin. sa tri

doze Potpuno vakc.

sa dve doze

Potpuno vakc.

sa jednom

dozom Br. plan. Br.vakc. %

1 Subotica 1300 1239* 95.31 1239* 0 0

2 B. Topola 215 202* 93.95 202* 0 0

3 M. IĊoš 95 90 94.74 90 0 0

Ukupno okrug 1610 1531 95.09 1531 0 0

* U Subotici je vakcinom Pentadţim vakcinisano 412 dece, a u BaĉkojTopoli 71 obveznika.

.

Tabela 82

REVAKCINACIJA PROTIV TETANUSA

Redni br. Opština

30 godina 40 godina 50 godina 60 godina

Br. plan. Br.vakc. % Br. plan. Br.vakc. % Br. plan. Br.vakc. % Br. plan. Br.vakc. %

1 Subotica 2400 215 8.96 2400 213 8.87 2500 346 13.84 2600 320 12.31

2 B. Topola 300 53 17.67 300 49 16.33 400 134 33.50 400 148 37.00

3 M. IĊoš 100 48 48.00 100 38 38.00 170 64 37.65 180 91 50.55

Ukupno okrug 2800 316 11.28 2800 300 10.71 3070 544 17.72 3180 559 17.58


62

Tabela 83

IMUNIZACIJA PROTIV TETANUSA POVREĐENIH LICA

Red.

Broj Opština

Ukupan

broj

povreĊenih

Broj povreĊenih lica koja su

potpuno vakc. odn. revakc. a kod

kojih je prošlo više od 10 god.od

poslednje primljene doze vakcine

(1 doza vakcine + HTIg)

(1)

Broj povreĊenih

lica koja nisu

vakc, koja su

nepotpuno vakc.

ili nemaju dokaze

o vakcinaciji

(2)

Broj lica kojima su

aplikovane 3 doze

vakcine + HTIg

(3)

Broj lica koja su

revakcinisana (4)

Ukupno

aplikovano

doza

vakcine

Ukupan broj lica

kojima je apl. HTIg

1 Subotica 4651 2458 1490 703 828 7617 657

2 B. Topola 1071 605 371 95 157 1428 3

3 M. IĊoš 661 307 304 50 57 891 0

Ukupno okrug 6383 3370 2165 848 1042 9936 660

Tabela 84

IMUNIZACIJA PROTIV BESNILA

Red.

Broj Opština Br. ozleĊenih HRIG+vakcina

Aplikovana

samo vakcina

Br. preekspoziciono

zaštićenih

Ukupno

vakcinisano

1 Subotica 13 8 5 0 13

2 B. Topola

3 M. IĊoš

Ukupno okrug 13 8 5 0 13


63

Tabela 85

IMUNIZACIJA PROTIV HEPATITISA B EKSPONIRANIH LICA

Red. Broj Opština Hemofil. Dijaliza*

Polni

partneri

HBs Ag +

IV

narkomani

Insulin.

zav. dijab.

NovoroĊenĉad

HBs Ag+

majki*

Štićenici ust.

soc. zašt.**

Zdrav.

radnici

Uĉen. i stud.

zdrav. struke

Ukupno

vakcinisanih

1 ZJZ Subotica 0 13 2 3 0 0 13 75 3 109

2

3

Ukupno okrug 0 13 2 3 0 0 13 75 3 109

* Broj potpuno vakcinisanih obuhvata one koji su primili kompletnu seriju od 3, odnosno 4* doze (dijaliza-dvostruka doza za odreĊeni uzrast)

** Ostale epidemiološke indikacije

Tabela 86

REZULTATI TESTIRANJA NA HbsAg

Red.

Broj

Opština

Dobrovoljni davaoci Trudnice Grupe iz rizika* Ukupno testirano

broj

testiranih

broj

pozitivnih

%

pozitivnih

broj

poroĊaja

broj

testiranih

%

tesiranih

broj

pozitivnih

%

pozitivnih

broj

testiranih

broj

pozitivnih

%

pozitivnih

broj

testiranih

broj

pozitivnih

%

pozitivnih

1

Opšta bolnica

Subotica 6555 0 0 928 1 0.11 142 1 0.7 7625 2 0.03

2 DZ Baĉka Topola

3 DZ Mali IĊoš

4 ZJZ Subotica 0 230 1 0.43 230 1 0.43

Ukupno okrug 6555 0 0 928 1 0.11 372 2 0.54 7855 3 0.04

* hemofiliĉari, bolesnici na hemodijalizi, insulin zavisni dijabetiĉari, polni partneri HBsAg+ osoba, štićenici ustanova socijalne zaštite, zdravstveni radnici, uĉenici i studenti zdravstvene

struke, intravenski narkomani


64

Tabela 87

IMUNIZACIJA PROTIV GRIPA PREMA UZRASTU

Red.

Broj Opština

Uzrast Ukupno vakcinisanih

6 mes.– 4 god. 5-19 god. 20-64 god. 65 i više

1 DZ Subotica 48 69 1161 2274 3552

2 DZ Baĉka Topola 0 17 21 753 791

3 DZ Mali IĊoš 0 1 32 287 320

Ukupno okrug 48 87 1214 3314 4663

Tabela 88

IMUNIZACIJA PROTIV GRIPA PO EPIDEMIOLOŠKIM I KLINIĈKIM INDIKACIJAMA

Red. Broj Opština Kliniĉke

indikacije

Epidemiološke indikacije Ukupno

vakcinisano Gerontološki

centar

Ustanove socijalne

zaštite Zdravstvene ustanove Javne sluţbe Stariji od 65 god.

1 DZ Subotica 918 152 77 71 60 2274

2 DZ Baĉka Topola 17 0 0 4 17 753

3 DZ Mali IĊoš 15 0 0 3 15 287

Ukupno okrug 950 152 77 78 92 3314


65

Imunizacija na podruĉju Severnobaĉkog okruga u 2014. godini

U 2014. godini na podruĉju Severnobaĉkog okruga postignut je visok obuhvat vakcinacije vakcinama

protiv tuberkuloze, hepatitisa B (u prvoj godini ţivota), difterije, tetanusa, velikog kašlja, deĉije paralize i

oboljenja koje izaziva hemofilus influence tip B, i kretao se od 95,09% (vakcinacija protiv deĉije paralize,

difterije, tetanusa i velikog kašlja) do 98,46% (vakcinacija protiv tuberkuloze). Vakcinalni obuhvat ispod

neophodnih 95% zabeleţen je u sluĉaju vakcinacije vakcinom protiv morbila, mumpsa i rubeole, i iznosio je

93,78%. Najniţi vakcinalni obuhvat ostvaren je u sluĉaju vakcinacije obveznika uzrasta 12 godina ţivota

vakcinom protiv virusnog hepatitisa B, i iznosio je 90,75%.

Revakcinacija vakcinama protiv deĉije paralize, difterije, tetanusa i velikog kašlja je tokom 2014.

godine imala zabeleţene vrednosti preko 95% , dok je u sluĉaju revakcinacije vakcinom protiv morbila, mumpsa

i rubeole zabeleţen vakcinalni obuhvat od 94,19%.

Zabeleţene vrednosti ispod 95% u sluĉaju imunizacije vakcinom protiv morbila, mumpsa i rubeole

moţe da se dovede u direktnu vezu sa aktivnostima antivakcinalnog lobija koji sprovodi agresivnu i negativnu

kampanju naroĉito kada je reĉ o primeni upravo ove vakcine.

U sluĉaju revakcinacije vakcinom protiv tetanusa lica starosti 30, 40, 50 i 60 godina, beleţi se

vakcinalni obuhvat u rasponu od 10,71% (40.godina ţivota) do 17,72% (50. godina ţivota).

Trend nepoverenja u imunizaciju protiv gripa je nastavljen i tokom 2014. godine, te je utrošeno oko

87% distribuiranih vakcina.

Tokom 2014. godine nije izvršena vakcinacija/revakcinacija 531 obveznika (uzrasta od 0 do 14 godina).

Medicinski razlozi kao uzrok zbog ĉega nije sprovedena imunizacija registrovani su u 19,95% sluĉajeva, dok su

nemedicinski razlozi iznosili 80,05%. Vodeći medicinski razlog nesprovoĊenja imunizacije bila je akutna bolest

(51,08%), dok je meĊu nemedicinskim razlozima glavni razlog bilo neodazivanje na imunizaciju (53,15%).

Struĉni tim za kontraindikacije je tokom 2014. godine dobio dvanaest prijava neţeljenih reakcija nastalih

po aplikovanju neke od vakcina, pri ĉemu je u sedam sluĉajeva utvrĊeno da je reĉ o teţoj neţeljenoj reakciji (u

šest sluĉajeva teţa neţeljena reakcija se dogodila po aplikovanju vakcine DTP, dok se u jednom sluĉaju teţa

neţeljena reakcija dogodila po aplikovanju vakcine MMR). U istom periodu, Struĉni tim za kontraindikacije je

izdao trinaest Potvrda o postojanju trajnih kontraindikacija za primanje vakcina, koje su se u svim sluĉajevima

odnosile na vakcinu DTP.

Bolniĉke infekcije u 2013/14 godini

SprovoĊenje mera prevencije i kontrole bolniĉkih infekcija obavlja se u skladu sa Pravilnikom o

spreĉavanju, ranom otkrivanju i suzbijanju bolniĉkih infekcija R. Srbije („Sluţbeni glasnik RS“ br. 101/13),

Pravilnikom o spreĉavanju, ranom otkrivanju i suzbijanju bolniĉkih infekcija zdravstvenih ustanova na teritoriji

nadleţnosti Zavoda za javno zdravlje, kao i drugih verifikovanih procedura i protokola na nivou Opšte bolnice

Subotica.

Glavni cilj programa prevencije i nadzora nad bolniĉkim infekcijama (u nastavku BI) je smanjenje

rizika za nastanak BI i troškova za njihovo leĉenje.

Posebni ciljevi su: povećanje budnosti kliniĉara i drugih zdravstvenih radnika (ukljuĉujući i

administrativno osoblje) i isticanje potrebe za prevencijom BI, praćenje trenda BI, praćenje i identifikacija rizika

kod procedura vezanih za pacijenta i procedura vezanih za procesiranje instrumenata i opreme, davanje

preporuka za poboljšanje i prevazilaţenje rizika, uoĉavanje potrebe za novim i intenzivnijim programima

prevencije, identifikacija mogućnosti za poboljšanje nege bolesnika, edukacija osoblja.

Plan i podruĉje delovanja: SprovoĊenje mera i postupaka za kontrolu BI povezanih sa zdravstvenom

zaštitom obavljano je kontinuirano pruţanjem struĉno-metodološke pomoći u prevenciji, ranom otkrivanju i

suzbijanju BI na odeljenjima sa posebnim rizikom:

1. Praćenje infekcija povezanih sa zdravstvenom negom i zaštitom u okviru procedura predviĊenih

zakonom i pravilnicima, sa preuzetom metodologijom HELICS ECDC implementiranom u naše realne

uslove:

a) Incidencija u jedinicama intenzivnog leĉenja i hirurškom sektoru;

b) Incidencija postoperativnih infekcija;

c) Prevalencija infekcija na odabranim odeljenjima jednom godišnje;

d) Incidencija alertnih mikroorganizama, kontinuirano;

e) Struĉno-metodološka pomoć, kontinuirano.

2. Tipizacija uzroĉnika infekcije povezanih sa zdravstvenom zaštitom u realnom vremenu kad se bolniĉke

infekcije dogaĊaju (klasteri, epidemije).

3. Edukacija o infekcijama povezanim sa zdravstvenom zaštitom:

a) Ciljana edukacija lekara i medicinskih sestara/tehniĉara o procedurama i postupcima

na pripadajućim odeljenjima

b) Kontinuirana medicinska edukacija.


66

4. Razvijanje indikatora strukture i procesa prevencije i kontrole infekcija povezanih sa zdravstvenom

zaštitom.

Prikupljanje podataka za ovu vrstu nadzora obuhvatilo je korišćenje razliĉitih izvora: prijave bolniĉkih

infekcija, kliniĉki nalaz, laboratorijske testove, izolate i druge dijagnostiĉke postupke, praćenje temperaturne

liste, praćenje antimikrobne rezistencije i ukljuĉenu antibiotsku terapiju, ukljuĉujući i potrošnju rezervnih

antibiotika.

Analiza podataka ukljuĉuje: opis populacije, izraĉunavanje stopa incidencije i prevalencije,

identifikaciju faktora rizika za nastanak BI, poreĊenje razliĉitih grupa pacijenata, poreĊenje stopa u razliĉitom

vremenskom periodu i druge potrebne analize (Tabela 89).

Tabela 89

REGISTROVANJE BOLNI;KIH INFEKCIJA U 2014. GODINI

METODA UĈESTALOST OSETLJIVOST % POTREBNO VREME

h/100 kreveta nedeljno

Referentna 3 x nedeljno 100 18,1

Mikrobiološki nalazi

(hospit, tel) Svaki dan 30 1,2

Praćenje riziĉnih

pacijenata 2 x nedeljno 49 6,5

Odlazak na odeljenje (svi

pacijenti) – Inc. 2 x nedeljno 58 3,5

Praćenje terapijskih lista

(antibiotici) 2 x nedeljno 40 4,4

Na osnovu analize prikupljenih podataka, definisani su lokalni problemi i prioriteti, date pisane

preporuke, uspostavljene efikasnije procedure i poboljšani već postojeći protokoli za prevenciju i kontrolu BI.

Tokom 2014. godine obavljeno je 24 obilaska zdravstvenih ustanova u cilju vanrednog nadzora.

Odrţano je 26 sastanaka komisija za bolniĉke infekcije u punom ssstavu, dok se uţa radna grupa za prevenciju i

kontrolu BI u opštoj bolnici sastajala dva puta meseĉno, isto kao i u prethodnoj 2013. godini. U 2014. godini je

na osnovu vanrednog nadzora izraĊeno 8 ciljanih preporuka za primenu mera u cilju prevencije i spreĉavanja BI,

60% više u odnosu na prethodnu 2013. godinu.

U 2014. godini tokom marta meseca uraĊene su dve studije:

1. Studija rezistencije bakterija iz hemokultura i urinokultura na antimikrobne

lekove. ObraĊeno je ukupno 35 uzoraka hemokultura i 86 uzoraka urinokultura. Iz hemokultura su

izolovana 4 pozitivna izolata Klebsielle spp. dok je iz urinokultura izolovano 8 Gr+ Enterocci spp. i 19

Gr- (13 E. Coli, 3 Klebsiella spp i 1 Acinetobacter).

2. Studija prevalencije primene postoperativne profilakse. Obavljena je na

odeljenjima hirurgije i ortopedije na 57 operisanih pacijenata. Tokom studije regitrovano je 3,5%

infekcija operativnog mesta (IOM) (Grafikon 18).

Grafikon 18

FREKVENCIJA ADMINISTRIRANJA PO PROFILAKSE –BROJ DOZA I UĈESTALOST

87.5

73.2

0 4.912.5

19.5

0 2.40

102030405060708090

100

Ortopedija Hirurgija

Jedna PO doza

Jedna PO+tokom OP

svakih 12 h

svakih 8 h


67

Sistematsko praćenje rezistentnih sojeva uzroĉnika BI sprovodilo se kontinuirano tokom 2013. i 2014.

godine.

Broj analiziranih prijava bolničkih infekcija u 2013/14. godini

U periodu od 01.01-31.12.2014. godine prijavljeno je i analizirano 67 sluĉajeva bolniĉkih infekcija kod

60 pacijenata, 42,3% manje u odnosu na 2013. godinu. Tokom 2014. godine nisu registrovane epidemije

bolniĉkih infekcija niti smrtni ishodi kao posledica bolniĉkih infekcija, dok su u 2013. godini registrovane dve

epidemije, bez smrtnih ishoda (Grafikon 19).

Grafikon 19

KRETANJE BOLNIĈKIH INFEKCIJA U OPŠTOJ BOLNICI SUBOTICA 2013/14. NA OSNOVU PRIJAVA

PO MESECIMA

Najviša incidencija BI u 2014. godini registrovana je na odeljenju intenzivnog leĉenja (2,1) i odeljenju

hirurgije (1,1). Na istim odeljenjima registrovana je najviša incidencija i u 2013. godini.

Najĉešća lokalizacija bolniĉkih infekcija u 2014. godini su pneumonije sa 22,4% uĉešća u svim BI, dok

su sledeće po uĉestalosti infekcije urinarnog trakta (20,9%) i infekcije krvi (14,9%). U 2013. godini najĉešća

lokalizacija BI bile su infekcije krvi sa 29,3% i infekcije urinarnog trakta sa 21,5% (Grafikon 20).

Grafikon 20

NAJĈEŠĆE LOKACIJE BI U 2013/14. GODINI

20.7

21.5

7.8

29.3

11.2

9.5

13.4

20.9

22.4

14.9

1.5

1.5

19.4

4.5

1.5

0 5 10 15 20 25 30 35

Inf. OP mesta

Inf. Urin. Trakta

Pneumonije

Inf. Krvi

Inf. KZS

Inf. KVS

Inf. GIT

Inf. Kože i m. Tkiva

Sistemske inf.

2014

2013


68

Sve analizirane prijave bolniĉkih infekcija imale su potvrĊene mikrobiološke izolate. Od 116

dijagnostikovanih sluĉajeva bolniĉkih infekcija u 2013. godini prijavljena su 143 mikrobiološka izolata, dok je u

2014. godini u 67 bolniĉkih infekcija izolovano 77 mikroorganizma. Najĉešće izolovani sojevi u 2014. bili su

Clostridium diff. i gram– mikroorganizmi (Pseudomonas, Klebsiella i Acinetobacter), koji su najĉešće izolovani

i u prethodnoj 2013. godini. Nalazi rezistograma u obe posmatrane godine pokazuju visok procenat rezistencije

uzroĉnika, a poseban problem predstavljaju multiplo i ekstenzivno rezistentni (MDR/XDR) Acinetobacter i

Klebsiella (Grafikon 21, Tabela 90).

Grafikon 21

NAJĈEŠĆE IZOLOVANI SOJEVI U 2013/14. GODINI

6.9

17.7

24.8

9.3

4.3

2.1

4.3

2.9

27.7

14.2

13

13

15.6

6.5

9.1

10.4

5.2

13

0 5 10 15 20 25 30

Ostalo

Acinetobacter spp.

Klebsiella spp.

Clostridium diff.

Escherichia coli

Staphylococcus aur.

Enerococcus spp.

Enterobacter spp.

Pseudomonas

2014

2013

Tabela 90

REZISTENCIJA IZOLOVANIH UZROĈNIKA 2013/14. GODINI

Uzroĉnik Br. izolata Br. izolata MDR/XDR

2013 2014 2013 2014 2013 2014

Klebsiella spp. ESBL poz 5 1 Carb -R 21 1 9 10

Acinetobacter

spp. CAZ-R 1 Carb -R 2 23 9

Pseudomonas

aer. CAZ-R 5 2 4 34 4

Enteroccocus

spp. VRE- R 4 1 2 6

E. coli ESBL poz 1 2

Staphy. aureus MRSA 1

Clostridium

difficile

13 12

Enterobacter

spp.

ESBL poz 2 3 1

Proteus mir. 3 1 1


69

Kontinuirano praćenje i prikupljanje podataka u preporuĉenom trajanju od mesec dana na odabranim

odeljenjima sa povećanim rizikom obavljano je u kontinuitetu u obe posmatrane godine. Znaĉajno viša stopa

incidencije registrovana je u 2013. godini, sa najvišom stopom u jedinici intenzivnog leĉenja (40,3), dok je u

2014. godini najviša stopa zabeleţena na infektivnom odeljenju (10,7) (Tabela 91).

Tabela 91

INCIDENCIJA BI U 2013/14. GODINI

Godina Stopa inc. BI Stopa inc. na 1000

pacijenata/dan

2013 9.0 15.9

2014 2.9 4.8

Studija prevalencije BI obavljena je u obe godine, 2013. godine na tri odeljenja (Gastroenterologija,

JIL, hirurgija), i 2014. na dva odabrana odeljenja (JIL, urologija). Stopa prevalencije bila je dva puta viša u

2014. godini (11,4) u odnosu na 2013. godinu (5,7) (Tabela 92).

Tabela 92

INCIDENCIJA BI U 2013/14. GODINI

Godina Stopa prev. BI Prev. pacijenata sa BI

2013 5.7 5.7

2014 11.4 11.4

Zaključak

Epidemiolška situacija na osnovu prijavljenih bolniĉkih infekcija u obe posmatrane godine moţe se

oceniti kao uobiĉajena. U 2014. godini prijavljen je gotovo dvostruko manji broj bolniĉkih infekcija u odnosu na

prethodnu godinu. Ovakav nalaz nije rezultat znaĉajno bolje epidemiološke situacije vezane za bolniĉke

infekcije, što pokazuju i rezultati studije preseka, već je najverovatnije posledica podprijavljivanja istih.

Komparativna analiza na osnovu izvedenih studija incidencije i prevalencije pokazale su razliĉitu

sliku u zavisnosti od odeljenja i vremenskog perioda u kojem je izvedena. Proseĉna stopa incidencije bila je

višestruko niţa u 2014. godini u odnosu na prethodnu, dok je studija preseka pokazala dvostruko višu incidenciju

u 2014. u odnosu na 2013. godinu.

Posebno zabrinjava visok procenat izolovanih multiplo i ekstenzivno rezistentnih sojeva uzroĉnika

infekcija, a mikrobiološki nalazi u obe posmatrane godine ukazuju na sve ĉešće infekcije kombinovane sa više

uzroĉnika.

Potrebno je dalje kontinuirano praćenje i analiza mikrobioloških izolata i rezistograma, uvoĊenje

dnevnog aktivnog nadzora na odeljenjima sa visokim rizikom za BI i MDR uzroĉnicima, kao i dalja kontinuirana

struĉno-metodološka pomoć u identifikaciji rizika i merama za prevenciju istih.


70

17. REZULTATI ISPITIVANJA MIKROBIOLOŠKE I HEMIJSKE

ISPRAVNOSTI NAMIRNICA I PREDMETA OPŠTE UPOTREBE NA

TERITORIJI SEVERNOBAĈKOG OKRUGA U 2014. GODINI

Struĉnjaci koji rade u oblasti ocene zdravstvene ispravnosti hrane smatraju da je pojam apsolutno zdrave i

nekontaminirane hrane, tj. pojam tkz. „nultog rizika“ od kontaminenata u hrani nerealan, ali je tendencija u svim

zemljama sveta da se primenom savremenih nauĉnih saznanja u proizvodnji i kontroli namirnica prepoznaju

mogući rizici i svedu na najmanju moguću meru. Pored makro i mikronutrienata i nenutritivnih prirodnih

komponenti hrane, koje su ĉesto odgovorne za njene organoleptiĉke osobine i koje ih, globalno gledano, ĉine

biološki vrednim i prihvatljivim, u namirnicama se mogu naći i brojne druge supstance koje su manje ili više

štetne po zdravlje. Tu, pre svega, spadaju mikroorganizmi i njihovi toksini, aditivi i rezidui kontaminenata.

Dokazivanje prisustva ovih supstanci i njihovo odreĊivanje ĉine osnovu ispitivanja zdravstvene ispravnosti (M.

O. Mirić, S. S. Šobajić: Zdravstvena ispravnost namirnica, 2002).

U okviru programskih ciljeva Svetska zdravstvena organizacija, (SZO), je postavila Cilj 11: Zdraviji

ţivot, što znaĉi da bi do 2015. godine svi ljudi trebali da usvoje zdraviji naĉin ţivota, koji se izmeĊu ostalog

odnosi i na znaĉajan porast u dostupnosti, prisutnosti i kupovnoj moći za bezbednu i zdravu hranu (11.2).

Kontrola bezbednosti hrane vrši se u okviru:

- monitoringa kojeg sprovodi Ministarstvo zdravlja-Pokrajinska sanitarna inspekcija, na osnovu Zakona o

bezbednosti hrane („Sl.glasnik RS“, br. 41/2009, čl.12), i to kontrolom: nove hrane, dijetetskih proizvoda,

dečije hrane-zamene za majčino mleko, dijetetskih suplemenata i soli za ishranu ljudi i proizvodnje aditiva,

aroma, enzimskih preparata neživotinjskog porekla i pomoćnih sredstava neživotinjskog porekla, kao i vode

za piće u originalnoj ambalaži (stona voda, mineralna voda i izvorska voda), kao i vode za javno snabdevanje

stanovništva vodom za piće, u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa (promet na veliko, promet na

malo, uvoz na mestima carinjenja i izvoz);

- laboratorijskih analiza u skladu sa ugovorenim obavezama ili prema zahtevima korisnika usluga, odnosno

vlasnicima preduzeća, koja se bave proizvodnjom i prometom namirnica i predmeta opšte upotrebe, sa ciljem da

se proveri kvalitet i ispravnost sirovina i gotovih proizvoda;

- kontrole prema higijensko-epidemiološkim indikacijama (Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti

(„Sl.glasnik RS“, br. 125/2004).

Prema Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe („Sl.glasnik RS“, br. 92/2011, čl.3),

pod predmetima opšte upotrebe podrazumevaju se:

1) posuđe, pribor, uređaji, ambalaža i drugi materijali koji dolaze u kontakt sa hranom u skladu sa

Zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane;

2) dečije igračke i predmeti namenjeni deci i odojčadi;

3) kozmetički proizvodi, kozmetički proizvodi sa posebnom namenom i ambalaža za pakovanje ovih

proizvoda;

4) predmeti koji pri upotrebi dolaze u neposredan kontakt sa kožom ili sluzokožom, predmeti za

ukrašavanje lica i tela, za pirsing i imitacija nakita.

Prema navedenom Zakonu „zdravstvena ispravnost predmeta opšte upotrebe jeste ispravnost u

pogledu deklaracije, sastava, senzornih svojstava, vrste i sadrţaja štetnih materija, mikrobiološke

ispravnosti, kao i mogućnosti štetnog uticaja na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu, u skladu sa ovim

zakonom i drugim propisima“ (član 4, stav 1, redni broj 14).

Do donošenja podzakonskih akata prikupljanje podataka o zdravstvenoj ispravnosti predmeta

opšte upotrebe na teritoriji RS usklaĊeno je i sa odredbama Pravilnika o uslovima u pogledu zdravstvene

ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se mogu stavljeti u promet („Sl.list SFRJ“, br. 26/1983, 61/1984,

56/1986, 50/1989, 18/1991). Stoga se u izveštajnom obrascu nalaze grupe predmeta koje su definisane

navedenim Pravilnikom (posuđe i pribor za životne namirnice, ambalaža za životne namirnice, dečije

igračke, sredstva za održavanje lične higijene, negu i ulepšavanje lica i tela, sredstva za održavanje čistoće u

domaćinstvu, duvanske prerađevine i grupa ostalo). Tumaĉenje rezultata mikrobiološke i fiziĉko hemijske

ispravnosti predmeta opšte upotrebe izvršeno je u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenoj

ispravnosti predmeta opšte upotrebe („Sl.glasnik RS“, br. 92/2011) i Pravilnika o uslovima u pogledu

zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se mogu stavljeti u promet („Sl.list SFRJ“, br.

26/1983, 61/1984, 56/1986, 50/1989, 18/1991).

Laboratorijska ispitivanja namirnica i predmeta opšte upotrebe obavljaju se u skladu sa zakonski

propisanim metodama, odgovarajućim SRPS standardima i preporukama iz struĉne literature. Laboratorije za

ispitivanje navedenih matriksa u Zavodu za javno zdravlje Subotica su akreditovane po standardu SRPS

ISO/IEC17025:2006. Periodiĉni i godišnji izveštaji o obimu i rezultatima monitoringa na teritoriji Severnobaĉkog okruga,

koje saĉinjava Zavod za javno zdravlje Subotica, dostavljaju se Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović

Batut“ i Institutu za javno zdravlje Vojvodine.


71

Rezultati kontrole namirnica

U 2014. godini sa teritorije Severnobaĉkog okruga i iz uvoza je pregledano ukupno 613 uzoraka. Od

ukupnog broja uzoraka, 108 uzoraka je sa domaćeg terena, a 505 uzoraka iz uvoza, što znaĉi da je za skoro pet

puta više uzoraka bilo iz uvoza.

U okviru kontrole mikrobiološke ispravnosti namirnica prikupljani su podaci o broju pregledanih i

broju neispravnih uzoraka (ukupno, prema poreklu i prema vrstama namirnica) zbog razloga neispravnosti koji

su definisani zakonskim propisima.

U 2014. godini kontrolom mikrobiološke ispravnosti obuhvaćeno je 569 uzoraka, što je za 17,3% manje

uzoraka u odnosu na prošlu godinu (690 uzoraka). Iz uvoza je na pregledu mikrobiološke ispravnosti bilo 469

uzoraka, a sa domaćeg terena 100 uzoraka.

Tokom 2014. nije bilo mikrobiološki neispravnih uzoraka.

U 2013. godini mikrobiološka neispravnost je evidentirana u sledećim uzorcima sa domaćeg terena:

• prirodna izvorska voda: 1 uzorak nije odgovarao zbog nalaza fekalnih streptokoka;

• stona voda: 1 uzorak nije odgovarao zbog istog razloga.

Kontrolisani uzorci iz uvoza su bili ispravni.

U okviru kontrole fizičko-hemijske ispravnosti namirnica prikupljani su podaci o broju pregledanih i

broju neispravnih uzoraka (ukupno, prema poreklu i prema vrstama namirnica), u pogledu organoleptiĉnih

svojstava, provere deklaracije, sastava, sadrţaja teških i toksiĉnih metala i metaloida, pesticida, aditiva,

mikotoksina, nitrata i nitrita.

U 2014. godini kontrolom fiziĉko-hemijske ispravnosti obuhvaćeno je 613 uzoraka, što je za 21%

manje u odnosu na prošlu godinu (779). Iz uvoza je na pregledu bilo 505 uzoraka, a sa domaćeg terena 108

uzoraka.

Tokom 2014. utvrĊena je fiziĉko-hemijska neispravnost kod 23 uzorka namirnica, što znaĉi da je kod

3,75% uzoraka utvrĊeno odstupanje od propisanih normi. Procenat se odnosi na ukupan broj uzoraka kod kojih

je kontrolisana fiziĉko-hemijska ispravnost (613).

U 2013. godini nije bilo neispravnih uzoraka.

Neispravnost u 2014. je evidentirana u sledećim vrstama namirnica:

• Dodaci ishrani-dijetetski suplementi: 3 uzorka sa domaćeg terena zbog prisustva većeg sadrţaja olova i 5

uzoraka iz uvoza zbog neodgovarajuće deklaracije i organoleptiĉkih svojstava;

• Hrana za posebne medicinske namene: 3 uzorka iz uvoza nisu odgovarala zbog neodgovarajuće energetske

vrednosti;

• Hrana za odojčad i malu decu: 4 uzorka iz uvoza nisu odgovarala zbog neodgovarajuće deklaracije i

organoleptiĉkih svojstava;

• So za ljudsku ishranu i proizvodnju namirnica: utvrĊeno je 5 neispravnih uzoraka iz uvoza – 2 uzorka nisu

odgovarala zbog odstupanja vrednosti jodida, 2 uzorka zbog neodgovarajućeg sastava (pepeo nerastvorljiv u HCl

i zbog odstupanja sadrţaja jodida) i 1 uzorak zbog neodgovarajućeg sastava (pepeo nerastvorljiv u HCl);

• Arome: zabeleţena su 3 neispravna uzorka iz uvoza zbog neodgovarajućeg sastava (2 zbog neodgovarajućeg

sadrţaja suve materije i 1 zbog odstupanja vrednosti relativne gustine).

Rezultati kontrole predmeta opšte upotrebe

U 2014. godini kontrolom mikrobiološke ispravnosti obuhvaćeno je 604 uzorka, što znaĉi da je tri puta

više pregledanih uzoraka u odnosu na 2013. godinu (219 uzoraka). Iz uvoza je na pregledu mikrobiološke

ispravnosti bilo 150 uzoraka, a sa domaćeg terena 454 uzorka.

Analizom predmeta opšte upotrebe je utvrĊena mikrobiološka neispravnost kod 6 uzoraka sredstava za

odrţavanje liĉne higijene, negu i ulepšavanje lica i tela, sa domaćeg terena. Zabeleţen je nalaz većeg broja

aerobnih mezofilnih bakterija u 5 uzoraka, i prisustva bakterija Pseudomonas aeruginosa u 2 uzorka. U odnosu

na ukupan broj mikrobiološki pregledanih predmeta opšte upotrebe (604), neispravnost iznosi oko 1%.

U 2014. je analizirano je 464 uzoraka predmeta opšte upotrebe na fizičko-hemijske parametre

ispravnosti. Od tog broja, 221 uzorak je iz uvoza, a 243 sa domaćeg terena. U istom periodu 2013. godine je

analiziran 481 uzorak, što znaĉi da je 2014. godine bilo za 3,5% manje uzoraka kod kojih je kontrolisana

fiziĉko-hemijska ispravnost.

Laboratorijskim ispitivanjem utvrĊena je fiziĉko-hemijska neispravnost kod 5 uzoraka (2 uzorka sa

domaćeg terena i 3 uzorka iz uvoza), što ĉini 1,07% u odnosu na ukupan broj uzoraka kod kojih je

kontrolisana fiziĉko-hemijska ispravnost (464).

Neispravnost je zabeleţena u sledećim uzorcima:

• 2 neispravna uzorka sa domaćeg terena su iz grupe dečije igračke. Razlozi neispravnosti su sledeći: kod

jednog uzorka je utvrĊena povećana koncentracija niskomolekularnih organskih i neorganskih supstancija, a

kod drugog uzorka je naĊeno povećano otpuštanje olova i povećana koncentracija niskomolekularnih

organskih i neorganskih supstancija.


72

Tri neispravna uzorka iz uvoza su:

• 1 uzorak sredstva za održavanje lične higijene, negu i ulepšavanje lica i tela kod kojeg je utvrĊeno povećano

otpuštanje barijuma;

• 2 uzorka iz grupe dečije igračke: 1 uzorak nije odgovarao zbog povećane koncentracije niskomolekularnih

organskih i neorganskih supstancija i povećanog otpuštanja cinka, a drugi uzorak je bio neispravan zbog

povećanog otpuštanja barijuma.

Tokom 2013. neispravnost je utvrĊena kod 8 uzoraka dečijih igračaka. Kod 3 uzorka iz uvoza je

utvrĊeno povećano otpuštanje olova, hroma, barijuma i cinka, a 5 uzoraka, takoĊe iz uvoza nije odgovaralo zbog

veće koncentracije niskomolekularnih organskih i neorganskih supstancija. Jedan uzorak dečije igračke sa

domaćeg terena je bio mikrobiološki neispravan zbog povećanog broja aerobnih mezofilnih bakterija.

PoreĊenje rezultata kontrole namirnica i predmeta opšte upotrebe: 2013-2014.

Tabela 93

ZDRAVSTVENA ISPRAVNOST NAMIRNICA NA TERITORIJI SEVERNOBAĈKOG OKRUGA I IZ

UVOZA

2013. 2014.

Broj uzoraka - mikrobiološko ispitivanje 690 569

Broj neispravnih uzoraka 2 0

% mikrobiološke neispravnosti 0,2% 0%

Broj uzoraka - fiziĉko-hemijsko ispitivanje 779 613


% fiziĉko-hemijske neispravnosti 0% 3,75

Tabela 94

RAZLOZI NEISPRAVNOSTI ANALIZIRANIH NAMIRNICA

D O M A Ć I U Z O R C I (D)

Razlozi neispravnosti 2013.

(75)

2014.

(108)

Nalaz fekalnih streptokoka 2

Povećan sadrţaj olova 3

Ukupan broj razloga neispravnosti 2 3

U V O Z (U)


(615)

2014.

(505)

Neodgovarajući sastav 11

Neodgovarajuća deklaracija i organoleptiĉka

svojstva

9


Napomena: Broj u zagradi označava broj pregledanih uzoraka u naznačenoj godini.

Tabela 95

ZDRAVSTVENA ISPRAVNOST PREDMETA OPŠTE UPOTREBE NA TERITORIJI SEVERNOBAĈKOG

OKRUGA I IZ UVOZA

2013. 2014.



% mikrobiološke neispravnosti 0,45% 0,99%



% fiziĉko-hemijske neispravnosti 1,66% 1,07%


73

Tabela 96

RAZLOZI NEISPRAVNOSTI ANALIZIRANIH NAMIRNICA



(83)

2014.

(454)

Povećan broj aerobnih mezofilnih bakterija 1 5

Prisustvo bakterija Pseudomonas aeruginosa 2

Veća konc. niskomol.organ. i neorg. supst. 2

Povećano otpuštanje olova 1


U V O Z (U)


(398)

2014.

(221)

Povećan broj aerobnih mezofilnih bakterija 1

Veća konc. niskomol.organ. i neorg. supst. 5 1

Otpuštanje olova 3

Otpuštanje hroma 3

Otpuštanje barijuma 3 2

Otpuštanje cinka 3 1

Ukupan broj razloga neispravnosti 18 4 Napomena: Broj u zagradi označava broj pregledanih uzoraka u naznačenoj godini.

Tabela 97

ZDRAVSTVENA ISPRAVNOST PREDMETA OPŠTE UPOTREBE NA TERITORIJI

SEVERNOBAĈKOG OKRUGA I IZ UVOZA

2013. 2014.



% mikrobiološke neispravnosti 0,45% 0,99%



% fiziĉko-hemijske neispravnosti 1,66% 1,07%

Tabela 98

RAZLOZI NEISPRAVNOSTI ANALIZIRANIH PREDMETA OPŠTE UPOTREBE



(83)

2014.

(454)

Povećan broj aerobnih mezofilnih bakterija 1 5

Prisustvo bakterija Pseudomonas aeruginosa 2

Veća konc. niskomol.organ. i neorg. supst. 2

Povećano otpuštanje olova 1


U V O Z (U)


(398)

2014.

(221)

Povećan broj aerobnih mezofilnih bakterija 1

Veća konc. niskomol.organ. i neorg. supst. 5 1

Otpuštanje olova 3

Otpuštanje hroma 3

Otpuštanje barijuma 3 2

Otpuštanje cinka 3 1

Ukupan broj razloga neispravnosti 18 4 Napomena: Broj u zagradi označava broj pregledanih uzoraka u naznačenoj godini.


74

ZAKLJUĈAK I PREDLOZI MERA ZA POBOLJŠANJE

Izveštajni podaci o kontroli zdravstvene bezbednosti namirnica i predmeta opšte upotrebe (2013-2014)

ukazuju na neophodnost praćenja parametara zdravstvene bezbednosti namirnica i predmeta opšte upotrebe zbog

procene zdravstvenog stanja stanovništva Severnobaĉkog regiona u duţem vremenskom periodu (kako je i

odraĊeno za petogodišnji period: 2009-2013).

Zavod za javno zdravlje Subotica će u sklopu svoje zdravstveno-preventivne delatnosti i nadalje

sprovoditi sledeće aktivnosti:

• praćenje parametara bezbednosti namirnica i predmeta opšte upotrebe u skladu sa vaţećim zakonskim

propisima;

• pravovremeno reagovanje u sluĉaju pozitivnih nalaza (prisustva mikrobiološke i biološke kontaminacije i

rezidua hemijske kontaminacije), obaveštavanjem nadleţnih institucija;

• zdravstveno-promotivni rad kao vid edukacije stanovništva (putem informisanja, savetovanja i obuka

stanovništva) o znaĉaju zdravstvene bezbednosti namirnica i predmeta opšte upotrebe, odnosno mogućim

rizicima po zdravlje ljudi u sluĉaju odstupanja od propisanih normi;

• zdravstveno-promotivni rad sa subjektima u proizvodnji i prometu hrane, zasnovanog na principima HACCP i

dobre higijenske i proizvoĊaĉke prakse.


75

18. REZULTATI ISPITIVANJA ZDRAVSTVENE ISPRAVNOSTI VODE ZA

PIĆE NA TERITORIJI SEVERNOBAĈKOG OKRUGA U 2014. GODINI

Snabdevanje potrošaĉa zdravstveno ispravnom vodom za piće, u dovoljnim koliĉinama podiţe na viši nivo

zdravstveno stanje stanovništva, poboljšava uslove ţivota i unapreĊuje ţivotnu sredinu u celini. Po kriterijumu

Svetske zdravstvene organizacije pristup vodosnabdevanju i kvalitet vode za piće nalaze se meĊu 12 osnovnih

pokazatelja zdravstvenog stanja stanovništva.

Voda koja sluţi za javno snabdevanje stanovništva ili za proizvodnju namirnica namenjenih prodaji

treba da odgovara propisanim standardima sa ciljem prevencije i zaštite zdravlja ljudi. Zdravstvena bezbednost

vode za piće podrazumeva mikrobiološku i fiziĉko-hemijsku ispravnost, zaštitu izvorišta, bezbedno snabdevanje

i rukovanje vodom za piće koje spreĉava sekundarno zagaĊenje izvorišta, zona sanitarne zaštite i preĉišćene

vode.

METODOLOGIJA

Zavod za javno zdravlje Subotica obavlja javno-zdravstvenu kontrolu vode za piće iz komunalnih

vodovodnih sistema u Severnobaĉkom okrugu (grad Subotica i prigradska naselja, opštine Baĉka Topola i Mali

IĊoš). U skladu sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće, kontroliše se i higijenska ispravnost vode

za piće u objektima od javno-zdravstvenog znaĉaja (obrazovno-vaspitni, zdravstveni, turistiĉko-ugostiteljski,

saobraćajni, itd.). Laboratorije za ispitivanje vode Zavoda za javno zdravlje Subotica su akreditovane po

standardu SRPS ISO/IEC17025:2006.

Uzorkovanja, laboratorijska ispitivanja i tumaĉenje rezultata ispitivanja vrše se na osnovu vaţeće

zakonske regulative:

• Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, (Sl. gl. RS br. 125/2004)

• Zakon o javnom zdravlju, (Sl. gl. RS br. 72/2009)

• Zakon o bezbednosti hrane, (Sl. gl. RS br. 41/2009)

• Zakon o vodama (Sl. gl. RS br. 30/2010)

• Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće, (Sl. list SRJ br. 42/1998 i 44/1999)

• Pravilnik o naĉinu uzimanja uzoraka i metodama za laboratorijsku analizu vode za piće, (Sl.list SFRJ br.

33/1987)

• Pravilnik o naĉinu odreĊivanja o odrţavanja zona sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja, (Sl.gl. RS

br.92/2008), i dr.

U uzetim uzorcima vode za piće prate se bakteriološki i fiziĉko-hemijski pokazatelji u osnovnom, periodiĉnom

ili velikom obimu, u skladu sa godišnjim planom uzorkovanja.

Kroz svakodnevnu saradnju, o rezultatima se izveštava i Odeljenje sanitarne inspekcije u Subotici, koje

nalaţe sprovoĊenje potrebnih mera.

O rezultatima obavljenih ispitivanja saĉinjavaju se i dostavljaju meseĉni izveštaji referentnoj ustanovi,

IZJZ Srbije „Dr Milan Jovanović-Batut“, u skladu sa propisanom metodologijom izveštavanja.

REZULTATI ISPITIVANJA

Redovnom kontrolom tokom 2014. godine je obuhvaćeno 35 javnih komunalnih vodovoda, 2 gradska i 33

seoska vodovoda na teritoriji Severnobaĉkog okruga.

Tokom 2014. godine na mikrobiološku ispravnost je kontrolisano 2465 uzoraka vode za piće iz javnih

vodovoda, dok je 2013. godine mikrobiološki analizirano 2369 uzoraka. Broj uzoraka za mikrobiološko

ispitivanje je veći za 4% u 2014.godini.

Na fiziĉko-hemijsku ispravnost je tokom 2014. godine pregledano 1733 uzorka vode za piće iz javnih

vodovoda. Zabeleţeno je povećanje broja uzoraka za fiziĉko-hemijsko ispitivanje u 2014.godini za 6% u

odnosu na 2013.godinu, kada je pregledano 1635 uzoraka.


76

Tabela 99

MIKROBIOLOŠKI PREGLED VODE ZA PIĆE

Naselje Ukupan broj

uzoraka

Broj ispravnih uzoraka Broj neispravnih

uzoraka Najĉešći uzroci neispravnosti

u odnosu na ukupan broj

uzoraka n % n %

Subotica – gradski

vodovod 1324 1043 78,8 281 21,2

aerobne mezofilne

bakterije,

ukupne koliformne

bakterije, koliformne

bakterije fekalnog porekla,

Pseudomonas aeruginosa,

Streptokoke fekalnog

porekla,

Subotica – seoski

vodovodi 596 484 81,2 112 18,8

aerobne mezofilne

bakterije,

ukupne koliformne





porekla,

Baĉka Topola –

gradski vodovod 173 167 96,5 6 3,5

aerobne mezofilne

bakterije,



porekla

Baĉka Topola –

seoski vodovodi 246 216 87,8 30 12,2

aerobne mezofilne

bakterije,

ukupne koliformne





porekla, sulfitoredukujuće

klostridije

Mali IĊoš – seoski

vodovodi 126 111 88,1 15 11,9

aerobne mezofilne

bakterije,

ukupne koliformne






klostridije

UKUPNO U

OKRUGU 2465 2021 82 444 18

aerobne mezofilne

bakterije,

ukupne koliformne






klostridije

Od ukupno pregledanog broja uzoraka mikrobiološki neispravnih je bilo 444, što ĉini 18% neispravnosti. U

2013.godini je bilo 17,6% mikrobiološki neispravnih uzoraka(416 uzoraka). Razlozi mikrobiološke

neispravnosti su navedeni u tabeli 92, a procentualno uĉešće pojedinih parametara neispravnosti u ukupnoj

mikrobiološkoj neispravnosti prikazani su na grafikonu 21.

Najniţa mikrobiološka neispravnost (3,5%) utvrĊena je iz vode gradskog vodovoda Baĉke Topole, a

najviša (21,2%) iz vode uzorkovane iz gradskog vodovoda Subotice.


77

Najĉešći parametar neispravnosti je bio povećan broj aerobnih mezofilnih bakterija, koji je u obe godine

ĉinio oko 90% svih uzroka mikrobiološke neispravnosti.( Grafikon 18). Broj aerobnih mezofilnih bakterija spada

u opšte mikrobiološke indikatore i ukazuje na efikasnost tretmana sirove vode i primenjenog postupka

dezinfekcije. U sluĉajevima kada se u vodi utvrdilo prisustvo bakterija indikatora fekalnog zagaĊenja, takva

voda se nije dozvoljavala za piće i pripremu hrane do provere efektivnosti primenjenih mera dezinfekcije.

U posmatranom periodu na podruĉju Severnobaĉkog okruga nije registrovana hidriĉna epidemija.

Grafikon 21.

STRUKTURA RAZLOGA MIKROBIOLOŠKE NEISPRAVNOSTI VODE IZ JAVNIH VODOVODA SBO –

UĈEŠĆE POJEDINIH UZROKA NEISPRAVNOSTI U UKUPNOJ MIKROBIOLOŠKOJ NEISPRAVNOSTI

Aero

bne m

ezofiln

e

bakte

rije

ukupne k

olif

orm

ne

bakte

rije

Kolif

orm

i fe

kaln

og

pore

kla

Str

epto

kok

fekaln

og p

ore

kla

Pseudom

onas

aeru

gin

osa

Sulfitoredukujuće

klo

str

idije

2013

2014

89.6

7.2 6.7 7.6 3.3 0.6

92.3

4.6 4.6 5.3 3.6 2.4

%

Napomena:Prikazano je procentualno uĉešće pojedinaĉnih razloga u odnosu na ukupan broj razloga

neispravnosti. U jednom uzorku moţe da se registruje više razloga neispravnosti istovremeno.

Tabela 100

FIZIĈKO-HEMIJSKI PREGLED VODE ZA PIĆE

Naselje Ukupan broj

uzoraka

Broj ispravnih uzoraka Broj neispravnih uzoraka Najĉešći uzroci

neispravnosti u odnosu na

ukupan broj uzoraka n % n %

Subotica – gradski

vodovod 871 720 82,7 151 17,3

boja, neprijatan miris,

povećana mutnoća,

povećana koncentracija

amonijaka, gvoţĊa,

arsena, nitrita

Subotica – seoski

vodovodi 494 125 25,3 369 74,7


povećana mutnoća,



Baĉka Topola –

gradski vodovod 159 92 57,9 67 42,1


povećana mutnoća,


amonijaka, gvoţĊa, nitrita

Baĉka Topola –

seoski vodovodi 100 17 17 83 83


povećana mutnoća,


amonijaka, gvoţĊa

Mali IĊoš – seoski

vodovodi 109 32 29,4 77 70,6


povećana mutnoća,


amonijaka, gvoţĊa

UKUPNO U

OKRUGU 1733 986 56,9 747 43,1


povećana mutnoća,



arsena, nitrita

javascript:void(0)

javascript:void(0)


78

Od ukupno 1733 analizirana uzorka, utvrĊena je fiziĉko-hemijska neispravnost u 43,1%, što je za 7,8% manje

u odnosu na prethodnu godinu. Tokom 2013. godine fiziĉko-hemijska neispravnost je iznosila 50,2% (821

neispravan uzorak).

Najniţa neispravnost (17,3%) utvrĊena je iz vode gradskog vodovoda Subotice, što je za 10,3% manje nego u

2013.godini. Najveći procenat fiziĉko-hemijske neispravnosti(74,7%) zabeleţen je iz vode uzorkovane iz

seoskih vodovoda Subotice.

Uzroci fiziĉko-hemijske neispravnosti su navedeni u tabeli 93, a procentualno uĉešće pojedinih parametara

neispravnosti u ukupnoj neispravnosti prikazani su na grafikonu 22.

Najĉešće odstupanje od propisanih normi za fiziĉko-hemijske parametre je za parametre: prisustvo

boje, mirisa, povećana mutnoća, povećana koncentracija gvoţĊa, amonijaka i arsena.

Povećana koncentracija gvoţĊa se javlja zbog geološkog sastava zemljišta u dubokim vodonosnim

slojevima koji se koriste za vodosnabdevanje u regionu severne Baĉke. Zastarelost distributivne mreţe pogoduje

pojavi korozije koja doprinosi povišenju nivoa gvoţĊa u vodi za piće. Talog gvoţĊe hidroksida (rĊe) je pogodan

za zadrţavanje mangana, arsena i drugih elemenata, kao i za razmnoţavanje mikroorganizama. Voda sa

povećanim sadrţajem gvoţĊa je ţute boje, boji veš i sanitarije, zbog ĉega izaziva opravdane primedbe potrošaĉa.

Prisustvo amonijaĉnog azota je ĉesta karakteristika podzemnih voda koje se koriste za vodosnabdevanje

u Severnobaĉkom okrugu. U koncentracijama u kojima se sreće u vodi sa ovog podruĉja moţe negativno da

utiĉe na senzorne karakteristike, (ukus, miris) vode, a mogu da se stvaraju nusprodukti prilikom dezinfekcije

hlornim preparatima.

Rezultati laboratorijskih ispitivanja pokazuju da je sadrţaj ukupnog arsena iznad dozvoljene

koncentracije u sirovoj vodi bunara u opštini Subotica (osim naselja Ĉantavir i Višnjevac), sa vrednostima od

0,02 do 0,2 mg/l. Fabrika vode u Subotici (VZ I), koja snabdeva do 80% grada, obezbeĊuje da koncentracije

arsena koje dospevaju u distributivnu mreţu budu ispod maksimalno dozvoljene koncentracije od 0.01mg/l. U

delovima grada koji se snabdevaju netretiranom vodom, kao i u prigradskim naseljima (osim Ĉantavira i

Višnjevca), neophodno je kondicioniranje vode u cilju sniţavanja koncentracije arsena u dozvoljene granice.

Grafikon 22.

STRUKTURA RAZLOGA FIZIĈKO-HEMIJSKE NEISPRAVNOSTI VODE IZ JAVNIH VODOVODA SBO

– UĈEŠĆE POJEDINIH UZROKA NEISPRAVNOSTI U UKUPNOJ FIZIĈKO-HEMIJSKOJ

NEISPRAVNOSTI

Gvožđe Amonijak Boja Mutnoća Miris Arsen

2013

2014

65.5

50.5 50

31.2

8.42.6

64.455

41.6

27

6.81.6

%

Napomena:Prikazano je procentualno uĉešće pojedinaĉnih razloga u odnosu na ukupan broj razloga

neispravnosti. U jednom uzorku moţe da se registruje više razloga neispravnosti istovremeno.


79

ZAKLJUĈAK I PREDLOG MERA ZA POBOLJŠANJE

Analizom rezultata ispitivanja vode za piće iz javnih vodovoda na teritoriji Severnobaĉkog okruga u

posmatranom periodu se moţe zakljuĉiti sledeće:

Obim kontrole zdravstvene ispravnosti vode za piće iz javnih vodovoda u Severnobaĉkom okrugu tokom

2014. godine je u povećan u odnosu na 2013.godinu u proseku za 5%.

Centralni vodovodni sistemi u Subotici i Malom IĊošu i prigradskim naseljima Baĉke Topole spadaju u

one sa udruţenom neispravnošću, jer se na godišnjem nivou beleţi mikrobiološka neispravnost u više od 5%, i

fiziĉko-hemijska neispravnost u više od 20% ispitivanih uzoraka

Gradski vodovod Baĉke Topole je 2014. i 2013. godine imao mikrobiološku neispravnost ispod 5%

analiziranih uzoraka, te tako spada u vodovode samo sa fiziĉko-hemijskom neispravnošću.

Voda iz gradskih vodovodnih sistema koji se snabdevaju preĉišćenom i dezinfikovanom vodom je,

kako u bakteriološkom, tako i u fiziĉko-hemijskom pogledu pokazivala odstupanja koja nisu bila znaĉajna iz

aspekta uticaja na zdravlje korisnika.

Znaĉajnija odstupanja od zahteva Pravilnika se registruju u nepreĉišćenoj i mešanoj vodi kojom se

snabdeva oko 20% gradskog stanovništva Subotice, kao i stanovnici prigradskih naselja opština Subotica, Baĉka

Topola i Mali IĊoš.

U cilju obezbeĊenja higijenski i zdravstveno ispravne vode za piće, a samim tim i smanjenja rizika po

zdravlje potrošaĉa, preporuka je:

Nastavak kontinuiranog praćenja zdravstvene ispravnosti vode u skladu sa vaţećim propisima

Implementacija adekvatnih tehniĉko-tehnoloških rešenja za efikasno preĉišćavanje vode namenjene za

ljudsku upotrebu. U delu Subotice koja se snabdeva netretiranom vodom, kao i u prigradskim naseljima

(osim Ĉantavira i Višnjevca), neophodno je kondicioniranje vode u cilju sniţavanja koncentracije

arsena na dozvoljeni nivo.

Kontrolisana dezinfekcija vode od izvorišta, duţ distribucione mreţe, do krajnjih potrošaĉa, u cilju

smanjivanja mikrobiološke neispravnosti vode u distributivnoj mreţi vodovoda

Redovno tehniĉko odrţavanje vodovodnih sistema i unapreĊenje kvaliteta distributivne mreţe

komunalnih vodovoda

Usvajanje pripremljenog predloga Pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće koji je usklaĊen sa

Direktivama Evropske unije koje se odnose na vodu za piće.


80

19. REZULTATI ISPITIVANJA MIKROBIOLOŠKE I FIZIĈKO-

HEMIJSKE KONTROLE VODE BAZENA NA TERITORIJI

SEVERNOBAĈKOG OKRUGA U 2014. GODINI

Kontinuirana kontrola higijenske ispravnosti vode javnih bazena u Subotici, nedeljnom dinamikom, se obavljao

tokom 2014.godine na 2 lokaliteta: Sportsko-rekreativni centar Prozivka (2 bazena) i JKP Stadion- Dudova

šuma (6 bazena). U toku 2014.godine kontrolom je ukupno obuhvaćeno 5 javnih zatvorenih kupališta na

teritoriji Severnobaĉkog okruga, sa ukupno 11 bazena.

U Srbiji, za sada, ne postoji zakonska regulativa koja definiše maksimalno dozvoljene koncentracije parametara

higijenske i zdravstvene ispravnosti vode iz bazena i naĉin njihovog praćenja i kontrole, te se tumaĉenje

rezultata laboratorijskih ispitivanja vode iz javnih bazena bazira na vaţećim propisima koji se odnose na vodu

za piće i preporukama za bazene za kupanje Svetske zdravstvene organizacije.

Tokom 2014. godine mikrobiološki je analizirano 149 uzoraka bazenske vode, što je više nego dvostruki obim

kontrole u odnosu na 2013. godinu, kada je uzeto 69 uzoraka na analizu. UtvrĊena je mikrobiološka

neispravnost kod 5 uzoraka (3,3%), dok je u 2013.godini zabeleţena neispravnost jednog ispitivanog uzorka

(1,4% mikrobiološke neispravnosti). Razlozi mikrobiološke neispravnosti su: nalaz koliformnih bakterija

fekalnog porekla, enterokoka fekalnog porekla i većeg broja ukupnih koliforma u 3 uzorka; nalaz koagulaza

pozitivnih stafilokoka i većeg broja aerobnih mezofilnih bakterija u 2 uzorka; nalaz sulfitoredukujućih

klostridija u jednom uzorku.

Tabela 101

MIKROBIOLOŠKI PREGLED BAZENSKE VODE

Naselje i bazen

Ukupan

broj

uzoraka

Broj odgovarajućih

uzoraka

Broj neodgovarajućih

uzoraka Uzroci neispravnosti

n % n %

Gradski bazen

Dudova šuma – JKP

Stadion Subotica

41 36 88 5 12

koliformne bakterije

fekalnog porekla,

enterokok fekalnog

porekla

veći broj ukupnih

koliforma

koagulaza pozitivni

stafilokok

veći broj aerobnih

mezofilnih bakterija

sulfitoredukujuće

klostridije

Bazen Prozivka -

Subotica 104 104 100 0 - -

Termalni bazen -

Palić 2 2 100 0 - -

Bajša – bazen Pavkov 1 1 100

0 - -

Bajmok – bazen

Sirena 1 1

100 0 - -

UKUPNO U

OKRUGU 149 68 98,6 5 3.3

Tokom izveštajnog perioda kod 149 uzoraka su raĊeni fiziĉko-hemijski parametri. Nije utvrĊena fiziĉko-

hemijska neispravnost analiziranih parametara.


81

Tabela 102

FIZIĈKO-HEMIJSKI PREGLED BAZENSKE VODE

Naselje i bazen

Ukupan

broj

uzoraka

Broj odgovarajućih

uzoraka



n % n %

Gradski bazen

Dudova šuma

JKP Stadion Subotica

41 41 100 0 - -

Bazen Prozivka -

Subotica 104 104 100 0 - -

Тermalni bazen -

Palić 2 2 100 0 - -

Bajša – bazen Pavkov 1 1 100 0 - -

Bajmok – bazen

Sirena 1 1 100 0 - -

UKUPNO U

OKRUGU 149 149 100 0 - -

KOMENTAR I PREPORUKE

Higijenska ispravnost bazenske vode zavisi od kvaliteta ulazne vode, broja kupaĉa, poštovanja

higijenskog reţima ponašanja kupaĉa, primenjenog tretmana za preĉišćavanje vode i adekvatne dezinfekcije

vode, pravilnog odrţavanja površina i prostorija javnog bazena.

Zdravstveni rizici prilikom kupanja i rekreacije u bazenima su fiziĉki, opasnosti od povreĊivanja,

davljenja, sunĉanice, kao i rizici za nastajanje bolesti ili stanja povezanih sa mikrobiološkom i fiziĉko-

hemijskom neispravnošću vode iz javnih bazena.

U cilju obezbeĊenja higijenske i zdravstveno ispravne vode iz javnih bazena, a samim tim i

zaštite zdravlja kupaĉa, bilo bi neophodno sprovesti sledeće mere:

• Usvajanje Pravilnika sa normativima koji bi definisali obim i uĉestalost kontrole bazenske vode,

maksimalno dozvoljene koncentracije pojedinih parametara zdravstvene ispravnosti, kao i obaveze

vlasnika u pogledu odrţavanja bazena, obezbeĊivanja cirkulacije, preĉišćavanja i dezinfekcije vode,

redovnog ĉišćenja pratećih površina i prostorija javnog bazena, ograniĉenja broja kupaĉa u skladu sa

kapacitetima, itd.

• Stalna edukacija kupaĉa o higijenskom reţimu ponašanja na javnom bazenu (korišćenje toaleta i tuševa

pre ulaska u bazen, nošenje kapa za kupanje i adekvatne obuće, korišćenje dezinfekcionih barijera

• Jaĉanje inspekcijskog nadzora nad sanitarno-higijenskim stanjem javnih bazena

• Kontinuirano praćenje kvaliteta vode javnih bazena od strane nadleţnih instituta/zavoda za javno

zdravlje.


82

20. REZULTATI MIKROBIOLOŠKE I FIZIĈKO-HEMIJSKE KONTROLE

VODE ZA REKREACIJU

Tokom 2014. godine vršeno je uzorkovanje i mikrobiološka analiza 7 uzorka površinske vode sa tri

lokaliteta otvorenog kupališta turistiĉkog dela jezera Palić. U odnosu na 2013. godinu ostvarenje broja uzoraka je

22% (31 uzorak 2013.). Monitoring se nije sprovodio tokom 4 meseca, od maja do avgusta, zbog produţene

procedure ugovaranja sa Gadskom upravom.

Mikrobiološke analize vode su raĊene dvonedeljno do kraja sezone kupanja.

Fiziĉko-hemijsko i hidrobiološko ispitivanje kvaliteta vode jezera Palić obavljalo se meseĉnom

dinamikom, u skladu sa ugovorenim programom ispitivanja površinskih voda i na osnovu zahteva

Pravilnika o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i

kvantitativnog statusa podzemnih voda, (Sl. glasnik RS 74/11) i Uredbe o graniĉnim vrednostima zagaĊujućih

materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS

50/12)

Tabela 103

MIKROBIOLOŠKI PREGLED POVRŠINSKE VODE NAMENJENE ZA KUPANJE I REKREACIJU

Naselje i voda za

rekreaciju

Ukupan

broj

uzoraka

Broj odgovarajućih

uzoraka



n % n %

Jezero Palić

Turistiĉki deo 7 5 71,4 2 28,6

1 povećan broj crevnih

enterokoka

1 povećan broj

koliformnih bakterija

Na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja voda jezera Palić nije odgovaralo zahtevima za II-III

klasu površinskih voda, koje su podesne za kupanje, rekreaciju i sportove na vodi, zbog analizom naĊenog

povećanog broja crevnih enterokoka, koliformnih bakterija, cijanofita.

Tokom 2014. kontrolom hidrobiološkog i fiziĉko-hemijskog kvaliteta obuhvaćeno je 9 uzorka vode

kupališta, sa ukupno 232 parametra, što iznosi 61,7% u odnosu na prošlogodišnja ispitivanja za isti period. Od

avgusta se primenjuje novi ugovor sa izmenjenom listom parametara i meseĉnom dinamikom u odnosu na 2013.

godinu.

Po hidrobiološkim i fiziĉko-hemijskim parametrima voda IV sektora – turistiĉkog dela jezera Palić nije

bila zadovoljavajuća tokom sezone kupanja, i to zbog sledećih pokazatelja: udeo cijanofita, pH, ukupan organski

ugljenik, hemijska potrošnja kiseonika, biohemijska potrošnja kiseonika nakon 5 dana, azotne i fosforne forme.

UtvrĊena neispravnost uzoraka je 100%.

Na osnovu Pravilnika o nacionalnoj listi indikatora zaštite ţivotne sredine, Sl. glasnik R.S. 37/2011,

ctanje površinskih voda u pogledu opšteg kvaliteta, prema nameni i stepenu ĉistoće, prikazuje se indikatorom

SWQI (Serbian Water Quality iIndex). Indikаtor se zаsnivа nа metodi premа kojoj se deset pаrаmetаrа kvаlitetа

аgregirаju u kompozitni indikаtor kvаlitetа površinskih vodа, svodeći ih nа jedаn indeksni broj. Udeo svаkog od

deset pаrаmetаrа nа ukupni kvаlitet vode nemа isti relаtivni znаĉаj, zаto je svаki od njih dobio svoju teţinu i broj

bodovа premа udelu u ugroţаvаnju kvаlitetа. Indeks 100 je ideаlаn zbir udelа kvаlitetа svih pаrаmetаrа.

Tabela 104

VREDNOSTI NUMERIĈKOG INDIKATORA ZA TURISTIĈKI DEO JEZERA PALIĆ:

Meseci

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Numeriĉki indikator

2014.

55

64

55

- - 46

- 34

36

59

64

62

Numeriĉki indikator

2013.

67

62

59

63

56

56

42

44

57

48

48

73


83

Usvojene vrednosti za opisani indikator kvaliteta:

Dostignuta vrednost numeriĉkog indikatora u opsegu od 34 do 64 indeksnih vrednosti, što

odgovara veoma lošem, do lošem statusu voda. Laboratorijska ispitivanja površinske vode iz turistiĉkog dela

jezera Palić pokazuju da kvalitet vode nije bitno promenjen u odnosu na prethodne godine.

PREPORUKE ZA POBOLJŠANJE

Imajući u vidu da je jezero Palić recipijent preĉišćenih otpadnih voda grada Subotice, opterećen

velikom koliĉinom organskih materija i nutrijenata, u cilju poboljšanja kvaliteta vode i dostizanja i oĉuvanja

kvaliteta, zadovoljavajućeg za kupanje i rekreaciju, predloţene su odreĊene mere i aktivnosti:

Povećanje efikasnosti postrojenja za preĉišćavanje otpadnih voda(postaviti zakonske okvire koji će

industrijske zagaĊivaĉe primorati da izgrade primarne preĉistaĉe);

Evidencija zagaĊivaĉa u zaštićenom podruĉju sa ciljem utvrĊivanja znaĉaja difuznog zagaĊenja,

Formiranje zaštitnog pojasa radi smanjenja uliva nutrijenata i štetnih materija u jezero;

Izgradnja kanalizacione mreţe Palića i spajanje sa postrojenjam za preĉišćavanje otpadnih voda uz

obezbeĊenje prikljuĉenja svih objekata na slivu jezera;

Poboljšanje monitoringa parametara kvaliteta vode i mulja, sa ciljem praćenja uticaja urgentnih i dodatno

preduzetih mera na kvalitet vode jezera.

SWQI = 90 - 100 odliĉan

SWQI = 84 - 89 veoma dobar

SWQI = 72 - 83 dobar

SWQI = 39 - 71 loš

SWQI = 0 - 38 veoma loš


84

21. REZULTATI ISPITIVANJA KVALITETA VAZDUHA NA TERITORIJI SEVERNOBAĈKOG OKRUGA U 2014. GODINI

Pošto je Ugovor sa GU Subotica istekao u aprilu monitoring kvaliteta vazduha u Subotici je privremeno zaustavljen, te nakon ponovnog potpisivanja Ugovora monitoring je nastavljen od

avgusta meseca. Prema ovovm Ugovoru se ispitivanja kvaliteta vazduha se radi na jednom mernom mestu (ispitivanje SO2 i NO2) a ĉaĊ se ispituje na tri merna mesta u toku sezone loţenja

(od novembra 2014 do aprila 2015 godine) . Rezultati u Tabeli 101,102 i 103 se odnose na period januar, februar i mart 2014. godine.

Tabela 105

SUMPORDIOKSID, ĈAĐ I AZOTDIOKSID ZA 2014 GODINU

POKAZATELJ

BROJ

MERNIH

MESTA

BROJ

UZORAKA

(MERENJA)

GRANIĈNA

VREDNOST

IMISIJE (GVI)

SREDNJA

VREDNOST

MINIMALNA

VREDNOST

MAKSIMALNA

VREDNOST C98

BROJ

MERENJA

IZNAD GVI

SO2 (µg/m3/dan) 5 1763 125 μg/m3 0,3 μg/m3 0 6 μg/m3 1,9 0

ĈAĐ (µg/m3/dan) 5 1754 50 μg/m3 14,4 μg/m3 0 86 μg/m3 34,8 59

NO2 (µg/m3/dan) 5 1759 85 μg/m3 12,7 μg/m3 0 197 μg/m3 27,4 3

Tabela 106

AEROSEDIMENT ZA 2014. GODINU

POKAZATELJ

BROJ

MERNIH

MESTA

BROJ

UZORAKA

(MERENJA)

SREDNJA

VREDNOST

MINIMALNA

VREDNOST

MAKSIMALNA

VREDNOST

Olovo u aerosedimentu (µg/m2) 9 101 1,77 0 25

Kadmijum u aerosedimentu (µg/m2) 9 101 0 0 11

Cink u aerosedimentu (µg/m2) - - - - -


85

Tabela 107

SUMPORDIOKSID, ĈAĐ I AZOTDIOKSID ZA 2014 GODINU (PERIOD JANUAR-MART)

POKAZATELJ

BROJ

MERNIH

MESTA

BROJ

UZORAKA

(MERENJA)

GRANIĈNA

VREDNOST

IMISIJE (GVI)

SREDNJA

VREDNOST

MINIMALNA

VREDNOST

MAKSIMALNA

VREDNOST C98

BROJ

MERENJA

IZNAD GVI

SO2 (µg/m3/dan) 5 440 125 μg/m3 0,2 μg/m3 0 7 μg/m3 2,7 0

ĈAĐ (µg/m3/dan) 5 440 50 μg/m3 7,3 μg/m3 0 89μg/m3 22,8 59

NO2 (µg/m3/dan) 5 440 85 μg/m3 13,2 μg/m3 0 54 μg/m3 26,2 1

Tabela 108

SUMPORDIOKSID I AZOTDIOKSID ZA 2014 GODINU (PERIOD AVGUST-DECEMBAR)

POKAZATELJ

BROJ

MERNIH

MESTA

BROJ

UZORAKA

(MERENJA)

GRANIĈNA

VREDNOST

IMISIJE (GVI)

SREDNJA

VREDNOST

MINIMALNA

VREDNOST

MAKSIMALNA

VREDNOST C98

BROJ

MERENJA

IZNAD GVI

SO2 (µg/m3/dan) 1 144 125 μg/m3 0,04μg/m3 0 5 μg/m3 0,9 0

NO2 (µg/m3/dan) 1 140 85 μg/m3 12,7μg/m3 1 23μg/m3 16,4 0

Tabela 109

ĈAĐ ZA 2014 GODINU (PERIOD AVGUST-DECEMBAR)

ĈAĐ (µg/m3/dan) 3 168 50 μg/m3 13,3μg/m3 0 μg/m3 40,2 1

Tabela 110

AEROSEDIMENT ZA 2014. GODINU (PERIOD JANUAR-MART)

POKAZATELJ

BROJ

MERNIH

MESTA

BROJ

UZORAKA

(MERENJA)

SREDNJA

VREDNOST

MINIMALNA

VREDNOST

MAKSIMALNA

VREDNOST

Olovo u aerosedimentu (µg/m2) 9 27 0,38 <GK 25

Kadmijum u aerosedimentu (µg/m2) 9 27 0,09 <GK 7

Cink u aerosedimentu (µg/m2) - - - - -


86

Tokom 2014. godine praćenje kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Subotice sprovodilо se sa ciljem

dobijanja podataka za utvrĊivanje kvaliteta vazduha i stepena zagaĊenja vazduha u gradu, neophodnih za odabir

preventivnih mera u cilju zaštite i unapreĊenja zdravlja ljudi kao i oĉuvanja ţivotne sredine. Obaveze kontrole

kvaliteta vazduha su u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti vazduha (Sl.glasnik RS br. 36/09) i Zakona o

javnom zdravlju, (Sl.glasnik RS br. 72/09).

Praćenje koncentracije osnovnih zagaĊujućih materija (sumpor-dioksida, azot-dioksida i ĉaĊi) iz

ambijentalnog vazduha tokom 2014. godine vršila su se na 5 mernih mesta tokom prva tri meseca. Od

01.04.2014. monitoring je privremeno obustavljen (prestao je da vaţi Ugovor o monitoringu sa GU Subotica).

Nakon potpisivanja Ugovora od avgusta meseca 2014. godine merenja koncentracije zagaĊujućih materija su

nastavljena na jednom mernom mestu (merno mesto Bolnica). Praćenje koncentracije ĉaĊi je prema novom

Ugovoru je praćen na tri merna mesta (MZ Bajmok, MZ Ĉantavir, MZ Veliki Radanovac) u toku grejne sezone,

taĉnije od 01.11.2014. Ispitivanje koncentracije ĉestica suspendovanih u vazduhu veliĉine 2.5 µm i 10 µm na 2

merna mesta u toku 2013. godine, dok je 2014. godine koncentracije ĉestica suspendovanih u vazduhu veliĉine

2.5 µm i 10 µm i TSP (ukupnih suspendovanih čestica), analiza taloţnih materija se vršio na 9 mernih mesta u

toku 2013. godine. 2014. godine prema novom Ugovorom sa GU Subotica ukinuta je analiza taloţnih materija.

Aeroalergeni polena je analiziran na 1 mernom mestu.

1. ANALIZA REZULTATA ISPITIVANJA

Prekoraĉenja graniĉne i tolerantne (125 μg/m3) vrednosti sumpor-dioksida u 24-ĉasovnim uzorcima

vazduha tokom 2013. i 2014. godine nisu utvrĊena ni u jednom sluĉaju od ukupno 584 merenja (2012: u 0.05%

uzoraka). Na mernom mestu Opšta bolnica zabeleţene su najviše proseĉne meseĉne vrednosti ovog parametra

iako daleko ispod graniĉnih vrednosti.

Srednja godišnja vrednost koncentracije sumpor-dioksida na teritoriji grada iznosila je svega 0.2 μg/m³.

Graniĉna vrednost za ĉaĊ tokom jednog dana prema vaţećoj Uredbi iznosi 50 μg/m³, a tolerantna 75 μg/m³.

Prekoraĉenje maksimalno dozvoljene vrednosti za ĉaĊ u 24-ĉasovnim uzorcima vazduha tokom 2014.

godine utvrĊeno je kod 1 od ukupno 608 uzoraka. Prošle godine zabeleţena su 561 prekoraĉenja izmerenih

vrednosti od ukupno 10477 uzoraka ili 5.4%. Na mernom mestu Vatrogasna stanica zabeleţene su najviše

proseĉne meseĉne vrednosti ovog parametra od 89 μg/m³ (2013. do 145 μg/m³).

Srednja vrednost ĉaĊi tokom perioda od januara do aprila 2014. na teritoriji grada iznosila je 7.3 μg/m³,

a tokom novembra i decembra srednja vrednost ĉaĊi iznosila je 13.3 μg/m³. Maksimalna vrednost od 55 μg/m³

izmerena jednom na mernom mestu Ĉantavir.

Graniĉna vrednost azot-dioksida za jedan dan prema Uredbi iznosi 85 μg/m³, a tolerantna 125 μg/m³. Dnevne

koncentracije ovog polutanta tokom 2014. godine merene su kretale su se do 54 μg/m3 (2013: 197 μg/m3).

Prekoraĉenje graniĉne vrednosti azot-dioksida u 24-ĉasovnim uzorcima vazduha tokom 2014. godine

nije utvrĊeno niti u jednom od ukupno 580 uzoraka (2013: utvrĊeno u 14 od ukupno 10584 uzoraka). Najviše

vrednosti ovog parametra su zabeleţene kod mernog mesta Vatrogasna stanica.

Srednja vrednost azot-dioksida tokom perioda od januara do aprila 2014. godine iznosila je 13.2 μg/m³,

a u periodu od avgusta do decembra iznosila je 12.7 μg/m³.

Za suspendovane ĉestice PM2.5 graniĉna vrednost od 25 μg/m³ je propisana samo za period

usrednjavanja od jedne kalendarske godine. Graniĉna vrednost suspendovanih ĉestica PM10 za jedan dan iznosi

50 μg/m³ (za kalendarsku godinu iznosi 40 μg/m³) i ne sme se prekoraĉiti 35 puta u kalendarskoj godini, a

tolerantna 75 μg/m³.

Tokom 2014. godine, broj prekoraĉenja dnevne maksimalno dozvoljene vrednosti za PM10 je 9 od

ukupno 20 uzoraka (45%). MeĊutim, ako se povremena uzimanja uzoraka koriste za ocenu prekoraĉenja

graniĉne vrednosti za PM10, ocenjuje se 90,4 - percentil (koji treba da je niţi od ili jednak 50 μg/m3) umesto

broja prekoraĉenja, što zavisi od raspoloţivosti podataka. Za srednju godišnju koncentraciju PM10, 90,4

percentil iznosio je 75 μg/m3 za što je više od dozvoljene vrednosti od 50 μg/m3.

Tokom 2014. godine, broj prekoraĉenja dnevne maksimalno dozvoljene vrednosti za ukupne

suspendovane ĉestice je 2 od ukupno 20 uzoraka (10%).

U periodu od januara do aprila 2014. godine, pri ispitivanju uzoraka taloţnih materija nisu utvrĊena

prekoraĉenja dozvoljenih vrednosti za parametar ukupne taloţne materije na meseĉnom (iznad 450 μg/m2/dan)

niti na godišnjem nivou (iznad 200 μg/m2/dan).


87

ZAKLJUĈAK

ObraĊeni podaci se odnose na dnevne uzorke, što znaĉi da su tokom dana moguća kratkotrajna,

epizodna zagaĊenja sa znatno višim koncentracijama. Ovakvo stanje moţe iritirajuće delovati, naroĉito ako su i

meteorološki uslovi nepovoljni.

Petogodišnjim ispitivanjima kvaliteta vazduha sa aspekta zagaĊenja sumpor-dioksidom, utvrĊeno je da

su najviše koncentracije ovog polutanta zabeleţene 2009. godine. Kasnijih godina koncentracije su bile u

opadanju što se moglo i oĉekivati usled premeštanja dela industrijske zone iz Subotice kao i usled uvoĊenja

zakonskih regulativa koje su zaţivele u susednim zemljama, ĉlanicama EU, kojom je propisana obavezna

ugradnja katalizatora u motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Kao posledica navedenih mera, tokom 2013.

godine, maksimalna koncentracija sumpor-dioksida iznosila je svega 10 μg/m³.

Petogodišnje analize ĉaĊi i azot-dioksida ukazuju da su njihove koncentracije od 2009. do 2013. godine

u blagom opadanju.

Pored toga što oštećuju zdravlje, suspendovane ĉestice stvaraju smanjenu vidljivost tokom dana. Od

veliĉine ĉestica koje se nalaze u vazduhu zavisi njihova sudbina, zdravlje ljudi i stanje ţivotne sredine. Što su

ĉestice manje mogu dopreti dalje od izvora emisije, ali i dublje u pluća ĉoveka.

Monitoring suspendovanih ĉestica se u Subotici, za sada, temelji samo na povremenim ispitivanjima. U

suspendovane ĉestice se ubraja i ĉaĊ koja ĉesto ĉini 5-10% od ukupnog sadrţaja PM2.5, mada koncentracija ĉaĊi

pored puteva dostiţe do 20% od ukupnog sadrţaja fino suspendovanih ĉestica.

Na osnovu svega navedenog, a na osnovu indeksa SAQI 11, moţe se zakljuĉiti da je vazduh na teritoriji grada

Subotice odliĉnog kvaliteta. AerozagaĊenje je neznatno, sve manje izraţeno tokom godina, a prvenstveno potiĉe

od saobraćaja, kao i iz difuznih taĉkastih izvora (loţenje u domaćinstvima) u zimskom periodu.

2. PREPORUKE

Da bi se smanjila zagaĊenost vazduha u velikim urbanim sredinama, vrši se sistematska kontrola

koncentracije pojedinih polutanata u razliĉitim delovima grada i preduzimaju se mere da bi se izbeglo njihovo

štetno dejstvo. Standardizuju se i ograniĉavaju koliĉine zagaĊujućih supstanci (graniĉne vrednosti imisije) u

izduvnim gasovima novih tipova motornih vozila i ispituju nove mogućnosti za zaštitu vazduha od zagaĊivanja.

U ove mere spadaju i opseţna laboratorijska, kliniĉka i epidemiološka ispitivanja uticaja zagaĊenog vazduha na

zdravlje ĉoveka i njegovu ţivotnu okolinu.

Nastavljanje gasifikacije, širenje daljinskog sistema grejanja, izbor goriva, obezbeĊenje kontrole

procesa sagorevanja u kotlarnicama, doprinose smanjenu zagaĊivanja koje potiĉe iz stacionarnih izvora. Od

velikog znaĉaja su mere unapreĊenja procesa proizvodnje u industriji uz redovnu kontrolu emisije zagaĊujućih

materija.

Potrebno je obezbediti uredno ĉišćenje i pranje saobraćajnica, poploĉanih površina i redovno odnošenje

smeća. Od posebnog je znaĉaja spreĉavanje nastanaka divljih deponija i uklanjanje postojećih nehigijenskih

deponija uz sistematsko regulisanje odlaganja otpada u smislu izgradnje higijenske deponije. Spaljivanje

otpada/smeća zamenjivati naprednijim metodama uklanjanja i razvrstavanja otpada.

Spreĉavanje nesavesnog paljenja njiva nakon ţetvi ĉime se emituju štetni gasovi, ĉaĊ, pepeo, a

doprinosi se naravno i globalnom zagrevanju.

U cilju smanjenja potrošnje energije posebnu paţnju treba posvetiti merama termoizolacije kao

racionalnoj meri za samanjenje utrošenog goriva, što indirektno dovodi i do smanjenja aerozagaĊenja.

Radi smanjenja aerozagaĊivanja uzrokovanog saobraćajem, neophodno je:

izgraditi zaobilazne puteve oko Subotice i Palića za tranzitni saobraćaj,

obezbediti viši nivo tehniĉke ispravnosti vozila,

obezbediti kvalitetno gorivo i spreĉavati prodaju goriva lošeg kvaliteta,

izgraditi kvalitetne i bezbedne biciklistiĉke i pešaĉke staze,

strogom kontrolom rada benzinskih pumpi svesti njihovo zagaĊivanje vazduha naftnim derivatima na

najmanju moguću meru.

U cilju smanjenja postojećeg aerozagaĊivanja potrebno je više paţnje posvetiti i kontroli difuznog

zagaĊivanja:

kontrolom ispravnog funkcionisanja sistema sagorevanja individualnih loţišta,

nastavkom zapoĉete gasifikacije grada,

proširivanjem sistema centralnog zagrevanja.

U cilju smanjenja zagaĊenja vazduha taloţnim materijama više paţnje posvetiti:

ĉišćenju i pranju ulica,

negovanju i proširivanju zelenih površina,

sadnji zaštitnog zelenog pojasa pored saobraćajnica,

pretvaranju zapuštenih i korovom zaraslih parcela u parkove i deĉjih igrališta,

sanaciji divljih deponija.

1. PRIRODNO KRETANJE STANOVNIŠTVA SEVERNOBAĈKOG OKRUGA ................ 1

2. KADROVI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA OKRUGA .......................................... 7

RAD I KORIŠĆENJE VANBOLNIĈKE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ................................. 13 3.ZDRAVSTVENA ZAŠTITA DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA ................................ 13 4. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA DECE ŠKOLSKOG UZRASTA .......................................... 16 5. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA ŢENA ................................................................................... 20 6. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA ODRASLIH .......................................................................... 28

7. STOMATOLOŠKA ZAŠTITA ............................................................................................ 31

7.1. STOMATOLOŠKA ZAŠTITA U DOMOVIMA ZDRAVLJA .................................................. 31

7.2. STOMATOLOŠKA ZAŠTITA - PRIVATNI SEKTOR ............................................................. 34 8. POLIVALENTNA PATRONAŢNA SLUŢBA ................................................................... 35 9. RAD DISPANZERA ZA PLUĆNE BOLESTI I TBC U SEVERNOBAĈKOM OKRUGU

........................................................................................................................................... 36 10. FIZIKALNA MEDICINA I REHABILITACIJA .............................................................. 40 11. SPECIJALISTIĈKO-KONSULTATIVNA I DIJAGNOSTIĈKA DELATNOST

SEVERNOBAĈKOG OKRUGA ...................................................................................... 42 12. RAD I KORIŠĆENJE BOLNIĈKE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE .................................... 44

13. DRUGI OBLICI ZDRAVSTVENE SLUŢBE (PRIVATNE ZDRAVSTVENE

USTANOVE) .................................................................................................................... 47 14. APSENTIZAM ................................................................................................................... 49

15. PROMOCIJA ZDRAVLJA I VASPITANJE ZA ZDRAVLJE NA TERITORIJI

SEVERNOBAĈKOG OKRUGA U 2014. GODINI ........................................................ 53 16. OBUHVAT REGISTROVANIH LICA OBAVEZNIM VAKCINAMA I IMUNIZACIJA

PO EPIDEMIOLOŠKIM INDIKACIJAMA NA TERITORIJI SBO U 2014. GODINI .. 59

17. REZULTATI ISPITIVANJA MIKROBIOLOŠKE I HEMIJSKE ISPRAVNOSTI

NAMIRNICA I PREDMETA OPŠTE UPOTREBE NA TERITORIJI

SEVERNOBAĈKOG OKRUGA U 2014. GODINI ........................................................ 70

18. REZULTATI ISPITIVANJA ZDRAVSTVENE ISPRAVNOSTI VODE ZA PIĆE NA

TERITORIJI SEVERNOBAĈKOG OKRUGA U 2014. GODINI .................................. 75

ZAKLJUĈAK I PREDLOG MERA ZA POBOLJŠANJE ................................................................. 79 19. REZULTATI ISPITIVANJA MIKROBIOLOŠKE I FIZIĈKO-HEMIJSKE KONTROLE

VODE BAZENA NA TERITORIJI SEVERNOBAĈKOG OKRUGA U 2014. GODINI

........................................................................................................................................... 80 19. REZULTATI ISPITIVANJA MIKROBIOLOŠKE I FIZIĈKO-HEMIJSKE KONTROLE

VODE BAZENA NA TERITORIJI SEVERNOBAĈKOG OKRUGA U 2014. GODINI

........................................................................................................................................... 80

20. REZULTATI MIKROBIOLOŠKE I FIZIĈKO-HEMIJSKE KONTROLE VODE ZA

REKREACIJU ................................................................................................................... 82 21. REZULTATI ISPITIVANJA KVALITETA VAZDUHA NA TERITORIJI

SEVERNOBAĈKOG OKRUGA U 2014. GODINI ........................................................ 84

Documents

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA STANOVNIŠTVA SEVERNOBAĈKOG OKRUGA U 2014… · 2016. 8. 9. · U 2014. godini je kao i 2013. godini najbrojniju grupu ĉinila populacija starosti 55-59 godina