of 33/33
ФТН Издаваштво, Нови Сад, 2012. ДРАГОЉУБ НОВАКОВИЋ МАГДОЛНА АПРО Завршна графичка обрада ПРАКТИКУМ ЗА ВЕЖБЕ

Završna grafička obrada - praktikum za vežbe

  • View
    291

  • Download
    6

Embed Size (px)

Text of Završna grafička obrada - praktikum za vežbe

  • , , 2012.

    ,

    - ,

    .

    .

    .

    , .

    .

    ,

    .

    . ,

    , .

    .

    . .

    , , 25. 1952. .

    ,

    . .

    .

    .

    . 300 , 40 ,

    .

    , .

    350 , .

    ,

    - .

    .

    , , 12. 1981. .

    . ,

    .

    .

    .

    9 788678 923869

    ISBN 987-86-7892-386-9

  • UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

    GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN

    Dragoljub Novakovi Magdolna Apro

    ZAVRNA GRAFIKA OBRADA

    PRAKTIKUM ZA VEBE

    Novi Sad, 2012.

  • : " - "

    : " - "

    : , , , MSc , , ,

    : , , , , , ,

    :

    : . ,

    : - , 6,

    : -

    - : . ,

    CIP- ,

    655(075.8)(076)

    , Zavrna grafika obrada : praktikum za vebe / Dragoljub Novakovi, Magdolna Apro. - Novi Sad : Fakultet tehnikih nauka, 2012 (Novi Sad : FTN, Grafiki centar GRID). - 200 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Edicija Tehnike nauke - udbenici ; br. 326) Tira 300. - Bibliografija

    ISBN 978-86-7892-386-9

    1. , ) - -

    COBISS.SR-ID 269447431

  • PREDGOVOR

    Zavrna grafika obrada je faza grafike proizvodnje u kojoj grafiki proizvodi dobijaju finalni izgled. Iz tog razloga ima poseban znaaj u okviru grafike proizvodnje. Karakterie je veliki broj razliitih operacija obrade uz primenu vrlo irokog spektra razliitih materijala. U operacijama zavrne grafike obrade je u primeni veliki broj razliitih alata, ureaja kao i veliki broj maina. U zavrnoj grafikoj obradi poslednji period razvoja obeleava primena automatizacije procesa koji rezultuju savremenim mainama.

    Srena okolnost izuavanja zavrne grafike obrade na departmanu grafikog inenjerstva i dizajna u Novom Sadu je savremena laboratorija sa najsavremenijim mainama zavrne grafike obrade na kojima se realizuju vebe. Ovo prua mogunost da studenti steknu savremena znanja koja e kasnije implementirati u proizvodne procese.

    Uloen je znaajan trud da se studentima na kvalitetan nain karakteriu i prikau operacije zavrne grafike obrade kroz praktikum koji obuhvata dvanaest vebanja. Vebanja su odabrana tako da obuhvate najznaajnije obrade i da ih opiu.

    Vebe su struktuirane tako da metodoloki uvedu studente u postupno saznavanje kroz: cilj vebe, osnovna teorijska znanja vezana za operacije zavrne grafike obrade sa ilustracijama operacija obrade i upotrebljene opreme, praktian deo i kontrolna pitanja. Poseban kvalitet vebanjima je obezbeen kroz praktian deo sa planiranim konkretnim samostalnim radom i zadacima koje studenti reavaju u toku vebanja ime utvruju steena znanja. Metodoloki struktuirane celine daju odgovore na najznaajnija pitanja.

    Cilj vebe definie zadatak vebanja i oekivane rezultate koji se postiu vebanjem kroz ovladavanje praktinim znanjima predvienih vebanja.

    Teorijski deo daje ukratko najznaajnije informacije koje omoguuju razumevanje vebanja a koji obuhvata saeto predstavljanje onoga to se izlae na predavanjima.

    Praktian deo je koncipiran kroz konkretna samostalna vebanja sa reavanjem postavljenih zadataka kojim e se utvrditi steena znanja

    Na kraju svakog vebanja su data kontrolna pitanja na koja bi trebalo znati odgovor pri zapoinjanju vebanja jer su koncipirana tako da obuhvate potrebna teorijska znanja za praktian rad.

    Autori

  • SADRAJ

    Veba br. 1 Proizvodi i materijali zavrne grafike obrade ................... 11 1.1 Proizvodi zavrne grafike obrade ...................................................... 11 1.1.1 Jednostavni proizvodi .................................................................................... 11 1.1.2 Proizvodi dobijeni savijanjem ........................................................................ 12 1.1.3 Proizvodi dobijeni sloenijim tehnolokim postupcima .................................. 12 1.2 Materijali zavrne grafike obrade ....................................................... 13 1.2.1 Papiri, kartoni i lepenke ................................................................................. 13 1.2.2 Materijali za presvlaenje .............................................................................. 15 1.2.3 Materijali za povezivanje ............................................................................... 17 1.2.4 Ostali materijali .............................................................................................. 19 1.3 Osnovni elementi za izradu proizvoda zavrne grafike obrade .......... 19 1.3.1 tampani tabak .............................................................................................. 20 1.3.2 Knjigovezaki tabak ....................................................................................... 23 1.4 Praktian deo .................................................................................................... 24 1.4.1 Vebanje 1 ..................................................................................................... 24 1.4.2 Vebanje 2 ..................................................................................................... 27 1.5 Kontrolna pitanja ................................................................................. 31

    Veba br. 2 Rezanje osnovni pojmovi i kvalitet rezanja ..................... 35 2.1 Osnovni pojmovi rezanja ..................................................................... 35 2.2 Kvalitet rezanja ................................................................................... 38 2.3 Praktian deo ...................................................................................... 42 2.3.1 Vebanje 1 ..................................................................................................... 43 2.3.2 Vebanje 2 ..................................................................................................... 44 2.3.3 Vebanje 3 ..................................................................................................... 44 2.3.4 Vebanje 4 ..................................................................................................... 45 2.4 Kontrolna pitanja ................................................................................. 47

    Veba br. 3 Programiranje maine za rezanje naslage materijala ................................................................................................... 51 3.1 Upravljaka jedinica maine i pravila za rezanje ................................. 51 3.2 Postupak runog programiranja maine za rezanje ............................. 52 3.3 Praktian deo ...................................................................................... 55

  • 3.3.1 Vebanje 1 ..................................................................................................... 56 3.3.2 Vebanje 2 ..................................................................................................... 57 3.3.3 Vebanje 3 ..................................................................................................... 59 3.4 Kontrolna pitanja ................................................................................. 61

    Veba br. 4 Savijanje osnovni pojmovi i kvalitet savijanja ................. 65 4.1 Osnovni pojmovi savijanja ................................................................... 65 4.2 Vrste savijanja ..................................................................................... 65 4.3 Praktian deo ...................................................................................... 71 4.3.1 Vebanje 1 .................................................................................................... 72 4.3.2 Vebanje 2 ..................................................................................................... 73 4.3.3 Vebanje 3 ..................................................................................................... 73 4.3.4 Vebanje 4 ..................................................................................................... 74 4.4 Kontrolna pitanja ................................................................................. 75

    Veba br. 5 eme savijanja i programiranje maine za savijanje .......... 79 5.1 Osnovni simboli savijanja .................................................................... 79 5.2 Plan ili ema savijanja tabaka ............................................................. 81 5.3 Praktian deo ...................................................................................... 84 5.3.1 Vebanje 1 ..................................................................................................... 84 5.3.2 Vebanje 2 ..................................................................................................... 85 5.3.3 Vebanje 3 ..................................................................................................... 89 5.4 Kontrolna pitanja ................................................................................. 90

    Veba br. 6 Sakupljanje i ivenje icom ................................................. 93 6.1 Sakupljanje ........................................................................................ 93 6.2 Kvalitet sakupljanja ............................................................................ 95 6.3 ivenje icom ..................................................................................... 97 6.4 Kvalitet ivenja icom ......................................................................... 100 6.5 Greke kod formiranja spojnice ........................................................... 102 6.6 Praktian deo ...................................................................................... 103 6.6.1 Vebanje 1 ........................................................................................ 104 6.6.2 Vebanje 2 ......................................................................................... 105 6.6.3 Vebanje 3 ..................................................................................................... 106 6.6.4 Vebanje 4 ..................................................................................................... 106 6.6.5 Vebanje 5 ..................................................................................................... 107 6.7 Kontrolna pitanja ................................................................................. 108

    Veba br. 7 Beavni povez ..................................................................... 111 7.1 Beavni povez osnovni pojmovi ........................................................... 111

  • 7.2 Kvalitet beavnog poveza ................................................................... 114 7.3 Vrste lepila i papira .............................................................................. 115 7.4 Mehanika obrada povenjaka ........................................................... 116 7.5 Nanoenje lepila ................................................................................. 117 7.6 Greke beavnog poveza .................................................................... 117 7.7 Praktian deo ...................................................................................... 118 7.7.1 Vebanje 1 .................................................................................................... 119 7.7.2 Vebanje 2 ..................................................................................................... 120 7.7.3 Vebanje 3 ..................................................................................................... 121 7.7.4 Vebanje 4 ..................................................................................................... 122 7.8 Kontrolna pitanja ................................................................................. 123

    Veba br. 8 Tvrdi povez - priprema tabaka, izrada i obrada knjinog bloka .......................................................................................... 127 8.1 Tvrdi povez osnovni pojmovi ................................................................ 127 8.2 Prva faza izrade tvrdog poveza - priprema tabaka .............................. 129 8.3 Druga faza izrade tvrdog poveza - izrada i obrada knjinog bloka ..... 130 8.4 Kvalitet knjinog bloka ivenog koncem ............................................. 133 8.5 Praktian deo ...................................................................................... 134 8.5.1 Vebanje 1 ..................................................................................................... 134 8.6 Kontrolna pitanja ................................................................................. 138

    Veba br. 9 Tvrdi povez - izrada korica i dovretak knjige .................... 141 9.1 Trea faza izrade tvrdog poveza - Izrada tvrdih korica ....................... 141 9.2 etvrta faza izrade tvrdog poveza - dovretak knjige .......................... 145 9.3 Praktian deo ...................................................................................... 147 9.3.1 Vebanje 1 ..................................................................................................... 147 9.4 Kontrolna pitanja ................................................................................. 150

    Veba br. 10 Proraun materijala zavrne grafike obrade ................... 153 10.1 Proraun papira za predlist ............................................................... 153 10.2 Proraun materijala za kartonske korice ........................................... 154 10.3 Proraun materijala za tvrde korice ................................................... 154 10.4 Proraun konca za ivenje ................................................................ 156 10.5 Proraun ice za ivenje ................................................................... 157 10.6 Proraun potronje lepila ................................................................... 157 10.7 Proraun oznane trake .................................................................... 158 10.8 Proraun ukrasne trake ..................................................................... 159 10.9 Proraun folije za utiskivanje ............................................................. 159 10.10 Proraun papira za omot ................................................................. 159

  • 10.11 Proraun folije za plastifikaciju ........................................................ 160 10.12 Praktian deo .................................................................................. 160 10.12.1 Vebanje 1 ...................................................................................... 160 10.12.2 Vebanje 2 ...................................................................................... 168 10.13 Kontrolna pitanja ............................................................................. 170

    Veba br. 11 Simboli operacija i eme tehnolokog procesa .............. 173 11.1 Simboli operacija zavrne grafike obrade ........................................ 173 11.2 Praktian deo .................................................................................... 179 11.2.1 Vebanje 1 ................................................................................................... 179 11.2.2 Vebanje 2 ................................................................................................... 181 11.3 Kontrolna pitanja ............................................................................... 183

    Veba br. 12 Kontrola kvaliteta grafikih proizvoda .............................. 187 12.1 Kontrola kvaliteta .............................................................................. 187 12.2 Ulazna kontrola ................................................................................. 188 12.3 Procesna kontrola ...................................................................................... 188 12.4 Zavrna kontrola kvaliteta ................................................................. 189 12.5 Praktian deo .................................................................................... 192 12.5.1 Vebanje 1 ........................................................................................ 192 12.5.2 Vebanje 2 ................................................................................................... 194 12.6 Kontrolna pitanja ............................................................................... 195 Literatura ................................................................................................. 197

  • PROIZVODI I MATERIJALIZAVRNE GRAFIKE OBRADE

  • Veba 1 PROIZVODI I MATERIJALI ZAVRNE GRAFIKE OBRADE Cilj vebe Cilj vebe je upoznavanje proizvoda i materijala zavrne grafike obrade sa aspekta postupaka obrade i dobijanja finalnih proizvoda. Studenti imaju zadatke konkretne analize grafikih proizvoda posebno sa aspekta primenjenih materijala i obrada. TEORIJSKE OSNOVE Zavrna grafika obrada je faza grafike proizvodnje u kojoj grafiki proizvodi dobijaju finalni oblik i upotrebnu vrednost. Deli se na knjigovezaku, ambalanu i obradu papira. Knjigovezaka obrada je proizvodni deo zavrne grafike obrade u kome se odtampani tabaci, odtampane rolne papira i ostali materijali prerauju u knjige, broure, asopise, novine, kataloge, blokove, prospekte, akcidenine proizvode i dr. Ambalaa i kartonaa je proizvodni sektor zavrne grafike obrade u kome se papiri, kartoni, talasaste i pune lepenke, aluminijumske i polimerne folije, laminati i drugi materijali prerauju u kutije, kese, vree, koverte, omote, dozne, ae i dr. Obrada papira je proizvodni sektor zavrne grafike obrade u kome se tampani i netampani materijali, kao to su papir, karton, laminati i drugi materijali prerauju u kolske sveske, blokove za crtanje i pisanje, proizvode za pakovanje i dekoraciju, papirne ubruse, maramice, salvete, koverte, mape i dr. 1.1 Proizvodi zavrne grafike obrade Prema sloenosti tehnolokog postupka izrade proizvodi se svrstavaju u sledee tri grupe:

    jednostavni grafiki proizvodi. grafiki proizvodi dobijeni savijanjem, poravnavanjem i rezanjem, grafiki proizvodi dobijeni sloenijim tehnolokim postupcima.

    1.1.1 Jednostavni proizvodi Jednostavni proizvodi se sastoje od pojedinanih listova i nisu povezivani ivenjem ili lepljenjem. Za njihovu izradu su primenjene operacije poravnanja i rezanja, dok za isporuku gotovih proizvoda neophodne su operacije brojanja,

    11

  • pakovanja i ekspedicije. Neki od ovih proizvoda imaju dodatne operacije kao to su: perforacija, buenje, okrugljivanje, itd. Ovu grupu ine neki od sledeih proizvoda: plakati, poslovna pisma, formulari, etikete, razglednice, vrednosni papiri i slini proizvodi. 1.1.2 Proizvodi dobijeni savijanjem Grupu proizvoda dobijenih savijanjem ine grafiki proizvodi koji konaan oblik dobijaju operacijom savijanja na jedan, dva ili vie prevoja. Pre operacije savijanja ti proizvodi su svedeni na odgovarajui format pomou rezanja. Dodatne operacije izrade ovih proizvoda mogu biti: perforacija, formiranje ljeba (utiskivanje), izrezivanje, utiskivanje sa i bez folija, reljefno utiskivanje, itd. Proizvodi dobijeni savijanjem tampani na rotacionim mainama (novine) nemaju klasinu knjigovezaku obradu na pojedinanim mainama (rezanje, savijanje) ve se te operacije obavljaju neposredno nakon tampe rolne direktno na tamparskim mainama (in-line). U ovu grupu spadaju prospekti, novine, auto-karte, tematske karte, planovi i slini proizvodi. 1.1.3 Proizvodi dobijeni sloenijim tehnolokim postupcima Proizvodi dobijeni sloenijim tehnolokim postupcima se dele na:

    - proizvode dobijene postupcima povezivanja, - ostale proizvode knjigovezake obrade.

    Proizvodi dobijeni postupcima povezivanja predstavljaju sloene proizvode grafike industrije koji mogu imati razliit i ponekad vrlo komplikovan tehnoloki proces izrade. Sloenost tehnolokog procesa, tj. broj, vrsta i redosled operacija u izradi ovih proizvoda je promenljiv i zavisi od vrste, kvaliteta i naina upotrebe grafikog proizvoda, odnosno od korienih grafikih materijala. Najbitnije operacije knjigovezake obrade su: rezanje i savijanje tabaka, sakupljanje listova, savijenih tabaka ili logova, spajanje pojedinanih tabaka u knjini blok (ivenjem, slepljivanjem ili specijalnim postupcima), spajanje knjinog bloka i omota ili korica. Korice mogu biti meke (fleksibilne) od kartona ili tvrde od ravne lepenke presvuene presvlanim materijalom. U ovu grupu spadaju blokovi, broure i tvrdi povezi. Ostali proizvodi knjigovezake obrade predstavljaju ih podlone mape za pisanje, fotoalbumi, paspartui od kartona i lepenke, specijalni povezi, kairane karte, planovi i fotografije i sl., ija izrada spada u specijalne poslove knjigovezake obrade. Ovi proizvodi su izraeni runo, ukoliko je re o malom

    12

  • tirau ili industrijski na mainama za vee tirae, ali esto su ove operacije vrlo specifine i izvode se na posebnim ureajima i mainama. 1.2 Materijali zavrne grafike obrade U zavrnoj grafikoj obradi se koriste razliiti materijali koji u velikoj meri utiu na kvalitet proizvoda. Pri izboru materijala u zavisnosti od namene grafikog proizvoda, vodi se rauna o trajnosti, ekonominosti i estetskom izgledu. Poznavanje sastava, fizikih i hemijskih osobina materijala je od presudnog znaaja za izbor odgovarajueg tehnolokog postupka obrade materijala. Najvaniji materijali u zavrnoj grafikoj obradi su:

    papiri, kartoni i lepenke, materijali za presvlaenje, materijali za spajanje konac, ica, lepila, ostali materijali folije za utiskivanje, tul platno, oznana i ukrasna

    traka, specijalni elementi za spajanje. 1.2.1 Papiri, kartoni i lepenke Pored papira i kartona koje ine osnovni deo nekog grafikog proizvoda u zavrnoj grafikoj obradi se koriste specijalni papiri i kartoni, koji pored osnovne funkcije (prenos informacija i dekoracija) moraju zadovoljiti i druge, tehnike funkcije datog grafikog proizvoda. Od mnogobrojnih vrsta papira u zavrnoj grafikoj obradi se upotrebljavaju specijalni papiri za predlist, za presvlaenje korica tvrdih poveza odnosno za formiranje knjinog bloka albuma. Ovi papiri moraju imati odreeni kvalitet, koji se ogleda kroz sastav vlaknastih materijala, dodatak lepila i boja, gramature, mehanikih svojstava, izgled papira i kvaliteta njegove povrine. Papir za predlist ima zadatak da spoji knjini blok sa koricama, da pokrije unutranju stranu korice i da titi knjini blok. Karakteristike papira za predlist su sledee: ilavost, dimenziona stabilnost (deformacije papira za predlist prilikom vlaenja su do 2%), velika otpornost na savijanje (po standardu duplih prevoja), gramature su od 90-140 g/m2. U pogledu strukture vlaknastog sastava za predlist treba da je izabran bezdrvni papir (sa dugakim vlakancima), neprozraan, punokeljen, mainski gladak ili satiniran. Prilikom krojenja predlista treba voditi rauna o smeru vlakanaca papira, koji treba da

    13

  • bude paralelan sa povenjakom knjinog bloka. Specijalni papiri koji se najee koriste kao predlist su papiri rune izrade, mainski runi papiri, imitacije runog papira i japanski papir. Presvlani papiri su namenjeni za presvlaenje korica, kutija i drugih proizvoda grafike obrade. Pored ukraavanja i spajanja pojedinih elementa grafikih proizvoda, presvlani papiri imaju i zatitnu funkciju, te oni moraju biti postojani na svetlost, otporni na kidanje, savijanje i trljanje, njihova povrina treba da odbija prljavtinu i mora biti otporna na vlaenje, ali moraju biti pogodni za slepljivanje i utiskivanje. Smer vlakanaca pri krojenju mora da bude paralelan sa povenjakom knjinog bloka. Gramatura ovih papira je u granicama od 90 do 160 g/m2, a mogu se podeliti u sledee grupe: natur papiri, papiri obojeni ili tampani sa jedne strane, papiri sainjeni od visokokvalitetnih vlakanaca, specijalno mlevenih i impregniranih u masi, areni papiri na iju povrnu je naneta neka ara ili je ona premazana i obojena. Specijalni papiri koji se koriste kao presvlani papiri su papiri rune izrade, mainski runi papiri, imitacije runog papira, japanski papir, pergament i pergamin papir. Karton je proizvod papirne industrije proizveden iz vlaknastih polufabrikata biljnog porekla sa ili bez dodatka sekundarnih sirovina, ija gramatura iznosi preko 250 g/m2. U rasponu gramature od 180 - 250 g/m2 svrstavaju se tzv. polukartoni. Karton nastaje formiranjem jednog debljeg sloja (jednoslojni karton), odnosno lepljenjem vie slojeva papira, pri emu sloeni kartoni mogu biti dvoslojni (dupleks karton), troslojni (tripleks karton) ili vieslojni, a slojevi mogu imati razliit kvalitet. Karton je tei, deblji, krui od papira i pri njegovoj obradi, kod veeg broja operacija, uticaj tree dimenzije, debljine je znaajan. U zavrnoj grafikoj obradi kartoni se upotrebljavaju za izradu korica broura, fascikli, listova albuma, dopisnica i sl. Da bi se neki karton koristio u zavrnoj obradi, mora da bude pogodan za formiranje ljeba, savijanje, urezivanje, slepljivanje, a vana je i boja, glatkoa, pogodnost za lakiranje i tampanje, pH neutralnost i dimenziona stabilnost. Kartoni koji se koriste za korice mogu biti bristol kartoni, kunstdruk kartoni, hromokartoni, zamene za hromo karton (tj. tripleks i dupleks). Iz prepan kartona se najee izrauju fascikle, dok iz paspartu kartona zatitni okviri u umetnikim slikama. Za listove foto-albuma se primenjuje foto-karton najee u crnoj ili tamnosivoj boji. Lepenke su vieslojni proizvodi papirne industrije, izraeni od sirovina slabijeg kvaliteta (drvenjae, hemijske drvenjae, starog papira, itd.), ija je gramatura vea od 600 g/m2, pri emu su mnogo krui od kartona i ne mogu se saviti pod

    14

  • uglom do 90 bez loma. Razlikujemo punu (masivnu) i talasastu (valovitu) lepenku. U zavrnoj grafikoj obradi pune lepenke se upotrebljavaju prvenstveno, i to za izradu tvrdih korica, kabastih (nesloivih) kutija, za kairanje i sl. Karakteristino im je da se proizvode uvek u sirovom B1 (72 x 102 cm) ili obrezanom B1 formatu, a isporuuju u vezama od 25 kg. Za oznaavanje gradacije lepenki se koristi broj lepenki u jednoj vezi (od 18 do 50), mada u poslednje vreme se sve vie primenjuje oznaavanje po debljini lepenki izraeno u mm. Pregled najee korienih brojeva lepenki, njihove debljine i teine je dat u tabeli 1.1. Tabela 1.1 Oznaka, debljina i gramatura najee korienih punih lepenki

    Debljina [mm] Broj lepenki u vezi Gramatura [g/m2] 3,2 10 3370

    2,7 12 2810

    2,3 14 2420

    2,0 16 2120

    1,8 18 1880

    1,6 20 1690

    1,3 25 1350

    1,1 30 1130

    0,9 35 970

    0,7 45 750 1.2.2 Materijali za presvlaenje Za presvlaenje tvrdih korica, kutija, mapa i drugih proizvoda zavrne grafike obrade najee se upotrebljavaju platno, polusintetiki materijali, specijalni papiri, koa i pergament. Opti zahtevi prema materijalima za presvlaenje su:

    otpornost (otpornost na kidanje, istezanje, trljanje, itd.), izgled (autentinost, boja, oblici reljefa, postojanost na vlagu, svetlost,

    itd.), mogunost prerade u operacijama zavrne grafike obrade

    (sposobnost lepljenja bez prodiranja lepila na suprotnu stranu, fleksibilnost, mala istegljivost, itd.),

    sposobnost za ukraavanje (utiskivanje sa i bez folija, tampanje, itd.).

    15

  • Knjigovezaka platna se izrauju od prirodnih ili vetakih sirovina tj. vlaknastih materijala. Najee koriene prirodne sirovine su pamuk, lan i konoplja. Od njih se dobijaju vrlo kvalitetna knjigovezaka platna, sa mat i pomalo grubom povrinom. Platna od prirodnih sirovina su fleksibilna, otporna na kidanje, dimenziono stabilna, pogodna za utiskivanje. Sintetika platna su izraena od modifikovanih prirodnih vlakna (viskoza ili vetaka svila), odnosno sintetikih vlakna. Takva platna imaju sjajnu i glatku povrinu sa ujednaenom povrinskom strukturom. Upotreba im je oteana zbog krutosti samih vlakanca i zbog poveane vune sile prilikom suenja. Primena zavisi od namene i prirode platna. Izrada platna se vri na razbojima za tkanje, gde od prea (tanak konac izraen od vlaknastih materijala prirodnog ili sintetikog porekla) neki idu po duini platna, njih nazivamo osnova, dok drugi idu popreno, tj. po irini platna potka. Broj niti po jednom cm2 odreuje finou tkanja i izraava se brojem osnove i potke. Sva platna, prirodna i sintetika, u smeru osnove se manje, dok u smeru potke se vie isteu, to daje karakteristine osobine pri preradi platna. Polusintetiki i sintetiki materijali za presvlaenje sastoje se od podloge na koju je naneta neka polimerna materija (PVC, PUR, nitroceluloza i meavina polimernih materija). Kao podloga moe se koristiti platno, papir ili razliita vlakna sa dodacima. Polusintetiki i sintetiki materijali za presvlaenje imaju dominantnu ulogu u industrijskoj knjigovezakoj obradi, jer uporeujui sa knjigovezakim platnima od prirodnih i sintetikih vlakna, oni su otporniji na trljanje, vlagu, prljavtinu, svetlost, mogu se prati, zadravaju boju i pogodniji su za utiskivanje sa i bez folija i na niim temperaturama. Specijalni papiri za presvlaenje predstavljaju presvlane materijale sa papirnom strukturom izraenih od visokokvalitetnih sirovina i obogaenih raznim dodacima, radi poboljavanja njihove preradne i upotrebne karakteristike. Kao primese papirne mase se mogu upotrebiti polusintetika i sintetika vlakna (vlakna poliamida ili poliestera), odnosno za impregnaciju ve dobijenih papira se koriste razne specijalne smole. Koa i pergament predstavljaju tradicionalne presvlane materijale za izradu skupocenih i luksuznih knjiga, pojedinanih poslovnih poveza i specijalnih proizvoda knjigovezake obrade. Kvalitet koe, kao to je povrinska struktura, mekoa, glatkoa, debljina i slino, zavisi od prirode koe i naina prerade (tavljenja, beljenja, bojenja, stanjivanja, utiskivanja prigodnih reljefa, itd.).

    16

  • Najvie se koriste koe domaih ivotinja (telee, junee, jaree, kozije, jagnjee, ovije, svinjske ...). 1.2.3 Materijali za povezivanje Konac je tekstilni materijal za ivenje, koji se izrauje upredanjem dve ili vie niti. S obzirom na neprevazien kvalitet gotovih proizvoda, knjini blokovi najkvalitetnijih knjiga se iju uvek koncem. Pored podele konca prema nainu primene (za runo i mainsko ivenje), postoji podela i na bazi sirovinskog sastava konca, tako se razlikuju tri vrste konca: prirodni (sastavljen iskljuivo od prirodnih sirovina, npr. lan, pamuk), sintetiki (izraen od polimernih materijala kao to su PET i PA) i meani (kombinacija prirodnih i sintetikih vlakana, odnosno regenerisanih celuloznih vlakana). Pre poetka ivenja odreuje se vrsta, jaina i debljina konca prema debljini tabaka, obimu knjinog bloka, kvalitetu papira i vrsti poveza. Konac se obeleava brojevima, to predstavlja broj metara konca po 1 gramu (vei broj znai tanji konac i obrnuto). Za mainsko ivenje se koristi sintetiki ili meani konac, gde u kalemu od 1 kg moe biti od 20.000 do 40.000 m konca. ica za ivenje koja se upotrebljava u zavrnoj grafikoj obradi izrauje se od elika sa visokim ili smanjenim sadrajem ugljenika. Radi spreavanja ili smanjenja oksidacije ice, nakon formiranja metalne niti, ica se elektrolitikim postupkom obloi bakrom ili cinkom. Kvalitetna ica za ivenje treba da poseduje: ravnomernu vrstou, tvrdou i fleksibilnost, ujednaen presek (granice tolerancije 0.02 mm), otpornost na trljanje i na duplo savijanje. Postoje okrugle ice sa krunim i ravne ice sa pravougaonim poprenim presekom. Okrugle ice se oznaavaju arapskim brojevima od 16 do 31, dok ravne ice rimskim brojevima do IX. ica za ivenje moe biti u obliku niti, namotana na kalem (standardne mase od 2 kg), odnosno moe biti u obliku formirane spojnice. U zavisnosti od tipa i debljine papira, odnosno debljine knjinog bloka prenik koriene ice za ivenje se kree od 0.35 mm do 1.05 mm, a najee se koriste ice prenika 0.50 - 0.55 mm. Orijentacione vrednosti prenika ice za izbor prema vrsti papira i debljini knjinog bloka su prikazane u tabeli 1.2.

    17

  • Tabela 1.2 Vrednosti prenika ice prema vrsti papira i debljine knjinog bloka

    Debljina knjinog bloka za ivenje [mm]

    Okrugla ica Ravna ica

    Tvrdi papiri Meki papiri Prenik [mm]

    N Dimenzije [mm]

    > 2 > 3 0.40 28 0.65 x 0.35

    2 - 3 3 - 6 0.50 26 0.65 x 0.35

    3 - 6 6 - 10 0.60 24 0.75 x 0.43

    6 - 10 10 - 15 0.70 23 0.75 x 0.55

    10 - 15 15 - 23 0.80 21 0.90 x 0.65

    15 - 23 23 - 30 0.90 20 1.00 x 0.75

    23 - 30 30 - 40 1.00 19 1.00 x 0.75

    Lepila su iste supstance ili smese supstanci organskog ili neorganskog porekla pogodne za vrsto povezivanje predmeta od istih ili razliitih materijala. Primena razliitih materijala kao lepila uslovljena je prisustvom izraene adhezije prema materijalima koje slepljuju i odgovarajue unutranje kohezije da bi obezbedili vrstu i trajnu lepljenu vezu. Sledea lepila su se pokazala kao pogodna u grafikoj industriji:

    Disperziona lepila, koja se dobijaju emulzionom polimerizacijom monomera u vodi, primenjuju se na sobnoj temperaturi, najee u razreenom obliku. Upotrebljavaju se kod velikih, otvorenih povrina, gde se trai ravnomeran i fleksibilan sloj lepila. Vreme aplikacije disperzionih lepila je odreeno apsorbcijom ili isparavanjem sadrane vode.

    vrsta termolepila (hotmelt) su termoplastini polimeri malih molarnih masa i omoguavaju visoke brzine proizvodnje. Na sobnoj temperaturi su u vrstom agregatnom stanju, a na temperaturi od 100 -180 C se tope, postaju tena i lepljiva. Kao lepila se koriste poliamidi, polietilen, polivinilhlorid.

    Reaktivna poliuretanska termolepila (PUR hotmelt) po kvalitetu poveza i mogue primene predstavljaju prelaz izmeu disperzionih i termolepila. Ona se prevashodno primenjuju kod papira sa oteanim povezivanjem, kod proizvoda koji su izloeni visokim temperaturama u toku korienja, odnosno kod proizvoda gde se zahtevaju visoke vrstoe i stabilnosti poveza. Ovakva lepila se nepovratno ovravaju na povienoj temperaturi usled hemijskih reakcija prilikom kojih se voda iz sredine (vazduh, lepljeni materijali) se ponaa katalitiki i ugrauje se u lepljenu vezu.

    18

  • 1.2.4 Ostali materijali Folija za utiskivanje je vieslojni materijal, koji slui za ukraavanje raznih grafikih proizvoda kao to su knjiga u tvrdom povezu, broure, luksuzne pozivnice i estitke, itd. Prilikom utiskivanja pod uticajem toplote i pritiska sa ispupenih delova forme za utiskivanje prenosi se sloj pigmenta i homogeno se spaja sa podlogom (materijalom korice, kartonom i sl.). Najee se koriste metalne folije zlatne ili srebrne boje, pigmentne folije sa sjajnom ili mat povrinom, odnosno specijalne folije (npr. sa hologramskim motivima). Tul platno (ili gaza) je specijalno pamuno platno koje slui za pojaanje povenjaka ivenih ili lepljenih knjinih blokova. Izrauje se tkanjem sa jednostrukim, dvostrukim ili trostrukim osnovnim nitima. Oznana traka je tekstilna traka irine od 3 do 20 mm duine oko 20 mm vee od dijagonale proizvoda, koja ima funkciju oznaavanja mesta prekida korienja proizvoda, npr. itanja knjige i pisanja beleki. Sa jednim krajem je privrena za gornju ivicu povenjaka knjinog bloka. Izrauje se od prirodnih i sintetikih vlakna, kao to su pamuk, lan, vetaka svila, viskoza, PA i PET vlakna. Ukrasna traka (kapitalband) ima estetsku i dekorativnu funkciju, a istovremeno i pojaava ivice knjinog bloka. Postavljaju se na ivicu povenjaka knjinog bloka u glavi i nogama lepljenjem (industrijska ukrasna traka) ili se runo izrauje (ije) direktno na knjinom bloku. Specijalne elemente za spajanje predstavljaju razni mehanizmi za spajanje pojedinanih listova u kompaktnu celinu knjinog bloka. Tu grupu ine metalne i plastine spirale, dupla metalna spirala, plastini ealj, plastine i metalne ine, razne kope, prsteni, mehanizmi za registratore i slino. 1.3 Osnovni elementi za izradu proizvoda zavrne grafike obrade Papir ini osnovni element veine proizvoda zavrne grafike obrade i moe imati oblik tabaka ili traka. Kako za operacije zavrne grafike obrade papirne trake se prerauju u tabake, moe se zakljuiti da osnovni pojavni oblik papira u procesima zavrne grafike obrade je tabak.

    19

  • Pojmovno razlikujemo: Tabak, je list papira odreenog formata i pravougaonog oblika. tampani tabak, je list papira odreenog formata na kome je izvreno

    tampanje. Knjigovezaki tabak, podrazumeva jedinicu za obim (sadraj) knjinog

    bloka nekog grafikog proizvoda. 1.3.1 tampani tabak tampani tabak je osnovni polazni materijal tj. poluproizvod koji se primenom raznih operacija zavrne grafike obrade, obrauje u gotov proizvod. Jedan od bitnih zahteva i pretpostavki za kvalitetan, ekonomian i racionalan rad je da tampani tabak poseduje signalne elemente - oznake. Oznake na tampanim tabacima slue kao sredstvo za sporazumevanje izmeu odeljenja u grafikoj proizvodnji, naroito u procesu zavrne grafike obrade, a isto tako omoguuju procesnu i zavrnu kontrolu kvaliteta (slika 1.1).

    Slika 1.1 - tampani tabak sa osnovnim elementima i oznakama

    20

  • Elementi tampanog tabaka su: kolumna, bela polja.

    Oznake tampanog tabaka su: paginacija, primarna signatura, sekundarna signatura, norma, spoljanja strana plano tabaka, unutranja strana plano tabaka, kontrolni znak, tehniki ugao, ugao savijanja tabaka, oznake za poravnavanje, rezanje i savijanje tabaka.

    Kolumna predstavlja stvarnu veliinu sloga, tj. prelomljenog teksta sa ilustracijama na stranici. Dimenzije kolumne izraavaju se tipografskim ili metrikim sistemom mera. Kolumna u knjigovezakoj obradi slui za kontrolu tanosti savijanja. Bela polja su netampane povrine oko kolumne (esto se nazivaju i marginama). Kako postavljanje kolumne na povrinu stranice knjinog bloka se vri prema pravilima zlatnog ili modifikovanog zlatnog preseka, povrine belih polja se razlikuju oko kolumne. Tako postoji belo polje u povenjaku, ispod i iznad kolumne, odnosno belo polje sa prednje strane knjinog bloka. irina belih polja se utvruje za obrezan format knjinog bloka, pa prilikom preloma i montae neophodno je uzeti u obzir povrinu obrezivanja (5-7 mm sa prednje strane, 6-8 mm ispod i 3-4 mm iznad teksta). Paginacija je oznaka tekue stranice u knjinom bloku nekog grafikog proizvoda (knjige, asopisa, novina). Najee se oznaava arapskim brojevima. Postavlja se iznad ili ispod teksta, po sredini ili po pravilu na parnim stranicama u levi blok, dok na neparnim u desni blok. U operacijama zavrne grafike obrade slui za kontrolu postavljanja tabaka (sakupljanje, savijanje) odnosno za proveru redosleda savijanja i slino. Primarna signatura predstavlja tekui broj tabaka, oznaena arapskim brojevima manje pismovne veliine. Nalazi se u donjem levom uglu ispod kolumne na prvoj stranici tabaka. Koristi se kao oznaka za postavljanje tabaka

    21

  • pri runom savijanju, reanju i sakupljanju, odnosno za pravilno razdvajanje tabaka prilikom prepovezivanja. Sekundarna signatura je tekui broj tabaka, oznaena arapskim brojevima kao i primarna signatura, ali uz broj se dodaje zvezdica. Nalazi se na dnu tree stranice tabaka u levom uglu ispod povrine kolumne. Slui za kontrolu postavljanja tabaka u mainu za savijanje, odnosno pri runm savijanju. Norma predstavlja dopunu primarne signature i nalazi se iza nje. Oznaena je imenom autora i/ili naslovom knjige. Norma slui za kontrolu postavljanja tabaka pri sakupljanju, kada su dva razliita dela po formatu, prelomu, opremi, gramaturi i kvalitetu papira ista. Spoljanja strana nesavijenog tabaka je strana koja se nakon prvog prevoja u procesu savijanja nalazi na spoljnjoj strani tabaka. Na spoljanjoj strani nesavijenog tabaka se nalazi prva strana tabaka. Unutranja strana nesavijenog tabaka je strana koja posle prvog prevoja se nalazi na unutranjoj strani tabaka. Ova stranica prilikom ulaganja tabaka u mainu za savijanje lei odozgo. Druga i trea stranica tabaka se uvek nalaze na unutranjoj strani nesavijenog tabaka. Kontrolni znak je oznaka u obliku kruga, zvezde ili kratke debele crte koji se postavlja na prevoju odtampanog tabaka izmeu prve i poslednje stranice. Slui za vizuelnu kontrolu tanog redosleda sakupljanja i za kontrolu tanosti savijanja. Na prvom tabaku kontrolni znak se nalazi blizu gornje strane knjinog bloka, a na ostalim tabacima stepenasto je pomeren za jednu duinu. Tehniki ugao je oznaka tampanog tabaka koja pokazuje ugao ulaganja tabaka u tamparsku mainu. Obeleava se kratkom punom linijom ili nekim slinim znakom. U knjigovezakoj obradi tehniki ugao osigurava tanost prilikom poravnavanja, rezanja i savijanja tabaka, jer s e ulaganje i za te operacije vri prema tehnikom uglu. Ugao za savijanje tabaka je ugao ulaganja u mainu za savijanje. Zahtevi knjigovezake obrade su esto takvi da tehniki ugao i ugao ulaganja u mainu za savijanje se moraju nalaziti na istoj ivici tabaka, radi postizanja tanog registra savijanja.

    22

  • Oznake za poravnanje, rezanje i savijanje su tanke linije (pune ili isprekidane) postavljene na povrinu obrezivanja, te one nisu u sastavu gotovog proizvoda. Slue za obeleavanje mesta rezanja i savijanja tabaka, odnosno za utvrivanje kvaliteta poravnavanja. 1.3.2 Knjigovezaki tabak Osnovni knjigovezaki tabak u zavrnoj grafikoj obradi prestavlja tampani ili netampani list papira koji nakon savijanja sadri 16 strana, bez obzira na veliinu tabaka. Na bazi osnovnog tabaka izvedeni su knjigovezaki tabaci sa manjim i veim brojem strana. Broj strana i prevoja, kao oznake tih izvedenih tabaka su dati u tabeli 1.3. Kombinacijom osnovnog i izvedenih tabaka su sastavljeni knjini blokovi svih grafikih proizvoda, bez obzira na nain povezivanja. Izbor tabaka se vri na osnovu broja stranica rukopisa za knjigu, ali je uslovljen radnim parametrima tamparske maine (maksimalni format podloge) i maine za savijanje (broj i vrsta savijanja). Tabela 1.3 Oznaka knjigovezakih tabaka

    Oznaka tabaka Sadraj

    osnovnog tabaka

    Broj prevoja

    Broj listova

    Broj strana

    Oznaka formata

    Osmina tabaka 1/8 - 1 2 1

    etvrtina tabaka 1/4 1 2 4 Folio 2

    Polovina tabaka 1/2 2 4 8 Kvart 4

    Tri etvrtine tabaka 3/4 3 6 12 duodec (6)

    Ceo (osnovni) tabak 1/1 3 8 16 Oktav (8)

    Tabak i po 1, 1/2 4 12 24 Duodec (12)

    Dupli tabak 2 4 16 32 Sedec (16)

    23

  • 1.4 PRAKTIAN DEO U okviru praktinog vebanja vrie se pregled grafikih proizvoda i njihova analiza sa akcentom na:

    primenjene materijale, potrebne operacije izrade, pregled tamparskog i knjigovezakog tabaka.

    U vebanju e se koristiti:

    grafiki proizvodi, tampani ili netampani tabaci, lenjir.

    1.4.1 Vebanje 1 Analiza grafikih proizvoda, opis njihovih karakteristika i slobodnoruno skiciranje. Primer: Grupa proizvoda: Grafiki proizvod dobijen sloenijim tehnolokim______

    postupcima___________________________________ Vrsta proizvoda: Sveska sa tvrdim koricama_______________________ Format proizvoda: A6 format (14,9x10 cm)__________________________ Obim (broj strana): 152 strane, 9 osnovnih___________________________

    knjigovezakih tabaka i jedna knjigovezakog_______ tabaka_______________________________________

    Ostale karakteristike: na sebi ima logo firme, namenjen je za reklamu.______ Korieni materijali: Papir, karton, platno, lepilo, konac, lepenka__________ Potrebne operacije: Rezanje, lepljenje, brojanje, savijanje, ivenje.________ Skica proizvoda:

    24

  • Proizvod 1 Grupa proizvoda: _____________________________________________ Vrsta proizvoda: _____________________________________________ Format proizvoda: _____________________________________________ Obim (broj strana): _____________________________________________

    _____________________________________________ Ostale karakteristike _____________________________________________

    __________________________________________________________________________________________

    Korieni materijali: _____________________________________________ __________________________________________________________________________________________

    Potrebne operacije: _____________________________________________ __________________________________________________________________________________________

    Skica proizvoda: Proizvod 2 Grupa proizvoda: _____________________________________________ Vrsta proizvoda: _____________________________________________ Format proizvoda: _____________________________________________ Obim (broj strana): _____________________________________________

    _____________________________________________ Ostale karakteristike: _____________________________________________

    __________________________________________________________________________________________

    Korieni materijali: _____________________________________________ __________________________________________________________________________________________

    25

  • Potrebne operacije: _____________________________________________ __________________________________________________________________________________________

    Skica proizvoda: Proizvod 3 Grupa proizvoda: _____________________________________________ Vrsta proizvoda: _____________________________________________ Format proizvoda: _____________________________________________ Obim (broj strana): _____________________________________________

    _____________________________________________ Ostale karakteristike: _____________________________________________

    __________________________________________________________________________________________

    Korieni materijali: _____________________________________________ __________________________________________________________________________________________

    Potrebne operacije: _____________________________________________ __________________________________________________________________________________________

    Skica proizvoda:

    26

  • 1.4.2 Vebanje 2 Zadatak vebanja je skiciranje spoljanje i unutranje strana datih plano tabaka i obeleavanje svih elemenata i oznaka na tabaku, odnosno utvrivanje veliine knjigovezakog tabaka. Primer: Format knjinog bloka: 203 x 249 mm Veliina kolumne: 165 x 210 mm Veliina (irina) belih polja: - u povezu knjinog bloka: 25 mm - iznad kolumne: 16 mm - ispod kolumne: 23 mm - sa prednje strane knjinog bloka: 13 mm Red knjigovezakog tabaka: knjigovezakog tabaka, 4 lista i 8 strana Skica spoljanje strane plano tabaka sa oznakama:

    Skica unutranje strane plano tabaka sa oznakama:

    27

  • Tabak 1 Format knjinog bloka: Veliina kolumne: Veliina (irina) belih polja: - u povezu knjinog bloka: - iznad kolumne: - ispod kolumne: - sa prednje strane knjinog bloka: Red knjigovezakog tabaka: Skica spoljanje strane plano tabaka sa oznakama: Skica unutranje strane plano tabaka sa oznakama:

    28

  • Tabak 2 Format knjinog bloka: Veliina kolumne: Veliina (irina) belih polja: - u povezu knjinog bloka: - iznad kolumne: - ispod kolumne: - sa prednje strane knjinog bloka: Red knjigovezakog tabaka: Skica spoljanje strane plano tabaka sa oznakama: Skica unutranje strane plano tabaka sa oznakama:

    29

  • Tabak 3 Format knjinog bloka: Veliina kolumne: Veliina (irina) belih polja: - u povezu knjinog bloka: - iznad kolumne: - ispod kolumne: - sa prednje strane knjinog bloka: Red knjigovezakog tabaka: Skica spoljanje strane plano tabaka sa oznakama: Skica unutranje strane plano tabaka sa oznakama:

    30

  • 1.5 Kontrolna pitanja

    1. Definisati knjigovezaku obradu.

    2. Definisati ambalanu obradu.

    3. Definisati obradu papira.

    4. U koje tri grupe se prema sloenosti tehnolokog postupka izrade svrstavaju grafiki proizvodi?

    5. Nabrojati najvanije materijale u zavrnoj grafikoj obradi.

    6. Koji zadatak ima papir za predlist?

    7. Koja je namena presvlanih papira?

    8. ta je karton i koje su njegove karakteristike?

    9. ta je lepenka i koje su njene karakteristike?

    10. Od ega se izrauju knjigovezaka platna?

    11. Od ega se sastoje polusintetiki i sintetiki materijali za presvlaenje?

    12. ta je unutranja strana nesavijenog tabaka?

    13. Koji su opti zahtevi prema materijalima za presvlaenje?

    14. Kojim materijalom se iju knjini blokovi najkvalitetnijih knjiga?

    15. Koja lepila su se pokazala kao pogodna u grafikoj industriji?

    16. Nabrojati ostale materijale koji se koriste u zavrnoj grafikoj obradi.

    17. Koji su elementi tampanog tabaka?

    18. Koje su oznake tampanog tabaka?

    19. ta je osnovni knjigovezaki tabak?

    20. ta je tehniki ugao i koje su mu karakteristike?

    31

  • , , 2012.

    ,

    - ,

    .

    .

    .

    , .

    .

    ,

    .

    . ,

    , .

    .

    . .

    , , 25. 1952. .

    ,

    . .

    .

    .

    . 300 , 40 ,

    .

    , .

    350 , .

    ,

    - .

    .

    , , 12. 1981. .

    . ,

    .

    .

    .

    9 788678 923869

    ISBN 987-86-7892-386-9