Click here to load reader

Zaštita u Rudnicima

  • View
    262

  • Download
    16

Embed Size (px)

Text of Zaštita u Rudnicima

ZATITA U RUDNICIMA

ZATITA U RUDNICIMA

UVOD

Poslednjih godina, u naem samoupravnom socijalistikom drutvu, stvoreni su daleko povoljniji uslovi za bri i dinaminiji razvoj proizvodnje, poveanje produktivnosti rada i uvoenje nove savremene tehnologije. Bri i dinaminiji razvoj proizvodnje i drutvenih odnosa, zahteva primenu naunih dostignua i iskustva i u oblasti zatite na radu. Reju, zahteva veu obuenost, uvebanost i spretnost radnika u rukovoenju, upravljanju i rukovanju novom tehnikom i tehnologijom. Dobro i svakodnevno poznavanje i praenje novih dostignua iz oblasti zatite na radu, omoguie da se mnoga stanja i pojave, koje su neposredni uzronici i izvori nesrea i katastrofa blagovremeno izbegnu, spasu ljudski ivoti i ogromna materijalno teta. Ova stanja i pojave su u direktnoj sprezi sa obuenou radnika, koji svojim neznanjem, nepotovanjem propisa i normativnih akata, dovode u pitanje svoje i druge ljudske ivote.

Za razliku od drugih grana, osnovne karakteristike koje rudarski rad izdvajaju u naroito opasnu privrednu delatnost, jesu sledee pojave i stanja:

prisustvo i iznenadne pojave raznih eksplozivnih, otrovnih i zaguljivih gasova i para u rudnicima (CH4, CO, H2S, SO2, CO2 NO + NO2 i dr.);

mogue potencijalne opasnosti od izbijanja poara i eksplozija razliitih po karakteru i intenzitetu, ali vrlo opasnih po ivot zaposlenih radnika i drutvenu imovinu;

_ iznenadni prodori podzemnih i povrinskih voda, peska i mulja;

- velike i este temperaturne promene i poveana relativna vlanost jamskog vazduha;

- sve radne aktivnosti obavljaju se u prisustvu ograniene koliine sveeg vazduha, koji se uz to mora neprekidno dovoditi i obnavljati;

- radna aktivnost, pri raznim fazama rada, vezana je za vrlo skueni radni ambijent i vremenska ogranienja;

- rad se obavlja pod vetakim i nedovoljnim osvetljenjem, u uslovima poveane buke i vibracija;

mogue su i prisutne potencijalne opasnosti od zaruavanja radnog prostora i magistralnih puteva u jami i najee su vezane sa opasnostima od zatrpavanja ljudi i sredstava za rad, kao i za poremeaje u sistemu provetravanja rudnika i dr.

Navedene pojave i stanja zajednike su za rudarstvo u elom svetu i predstavljaju osnovne izvore i uzroke raznih katastrofa, udesa i havarija, koje sa sobom odnose ljudske ivote, izazivaju teke telesne povrede sa posledicama trajne ili privremene invalidnosti i ogromna finansijska sredstva.

Od malobrojnih udesa i katastrofa, koji su se dogodili u naim rudnicima, naveemo, ilustracije radi, samo one najkarakteristinije i najznaajnije:

u Zenici, 1905. godine, usled eksplozije metana u oknu rudnika poginulo je 24 rudara;

u rudniku Rtanj, 1929. godine, usled eksplozije metana poginulo je 42 rudara;

u rudniku Kakanj, 1934. godine, usled eksplozije metana poginulo je 127 rudara;

u rudniku Raa Podlabin, 1940. godine, usled eksplozije ugljene praine, a nakon toga i od jamskog poara poginulo je 317 rudara. U istom rudniku, pod istim okolnostima, 1948. godine poginulo je 85 rudara;

u rudniku bakra Bor, 1948. godine, usled jamskog poara koji je nastao zbog oksidacije sulfidnih ruda poginulo je 21 rudara i 3 lana ete za spavanje;

u rudniku Zenica, jama Raspotoje, 1954. godine, usled eksplozije metana poginulo je 8 rudara;

u Kokinom Brodu, pri izgradnji tunela, 1958. godine, usled eksplozije eksplozivnih sredstava u prirunom spremitu poginulo je 32 rudara;

u rudniku Podvis, 1958. godine, usled poara na trafostanici i nastalih produkata sagorevanja poginulo je 61 radnik;

u rudniku Mursko sredie, 1961. godine, zbog poara u jami poginulo je 10 radnika;

u rudniku mrkog uglja Zagorje, 1961. godine, usled eksplozije metana poginulo je 13 radnika;

u rudniku Banovii, 1962. godine, usled eksplozije eksplozivnih sredstava u jamskom skladitu poginulo je 53 radnika;

u Ribarskim rudnicima, 1965. godine, usled jamskog poara koji je nastao na elektrinim ureajima jamskog kompresora poginulo je 14 rudara;

u rudniku Kakanj, 1965. godine, usled eksplozije metana poginulo je

128 rudara;

u rudniku Zenica, 1965. godine, usled gorskog udara poginulo je 5 rudara;

u rudniku Raa, u jami Labin, 1967. godine, usled eksplozije metanu

poginulo je 6 rudara;

u rudniku Breza, 1970. godine, usled eksplozije metana poginulo je 49 rudara;

u rudniku Vrka uka, 1971. godine, usled eksplozije metana poginulo je 7 rudara;

u rudniku Hrasnik, 1971. godine, usled prodora vode poginulo je 9 rudara;

u rudniku Soko, 1974. godine, usled eksplozije metana poginulo je 15 rudara, a 1976. godine, takode od eksplozije metana poginulo 4 rudara;

u Aleksinakim rudnicima uglja, 1975. godine, usled prodora mulja i vode

poginulo je 8 rudara, a 1978. godine, usled eksplozije metana poginulo je 4 rudara, dok je povredama podleglo jo 8 rudara;

u rudnicima Trepa Kopaonik, 1970. godine, usled havarije na izvoznom stroju u oknu (prelom osovine izvoznog stroja) poginulo je 3 rudara;

u rudniku Trepa Stari Trg, usled upale podgrade u potkopu (ulazna vazduna struja) i produkata sagorevanja poginuo je jedan radnik itd.

Dakle, udesi i katastrofe, koji su navedeni kao karakteristini primeri, odneli su sa sobom 1058 ljudskih ivota i izazvali veliki broj tekih telesnih povreda sa posledicama invalidnosti, privremene ili trajne nesposobnosti za rad. Proseno, pri svakom ovom udesu i katastrofi poginulo je 43 rudara.

Analizom ovih i drugih udesa i katastrofa, moe se konstatovati da su nepoznavanje i nesprovoenje mera zatite na radu osnovni uzroci njihovog nastanka. Zbog nedovoljne obuenosti nadzorno-tehnikog osoblja, radnika kao neposrednih izvrilaca i lanova ete za spaavanje, akcije spaavanja su bile veoma spore, lanovi ete su stradali, a broj rtava se poveavao. Prilikom skupnog udesa u rudniku Kakanj, 1965. godine, izgubilo je ivot 128 rudara: od mehanikog i toplotnog delovanja eksplozije metana poginulo je 33 rudara, dok je 95 rudara izgubilo ivot od sekundarnog uzroka trovanja ugljenmonoksidom. U rudniku Banovii, 1962. godine, usled nastale eksplozije u magacinu eksploziva poginulo je 53 rudara. Od same eksplozije, kao primarnog uzroka, poginulo je etiri radnika (magacioner, dva radnika i pumpar), dok je 49 radnika izgubilo ivote od sekundarnog uzroka trovanja gasovima. Iz ova dva primera vidi se, oigledno, da su rtve zbog sekundarnih uzroka mogle da budu izbegnute, ili bar njihov broj smanjen, da su bile predmete propisane mere zatite i da su radnici bili dovoljno obueni i uve-bani u primerima kolektivne ugroenosti.

Pored ovih kolektivnih i skupnih udesa, svakodnevno se deavaju i pojedinani nesreni i smrtni sluajevi, koji su naroito karakteristini u rudnicima metala. Prema nekim zvaninim statistikama, taj broj je jo uvek u porastu i pored uvoenja savremene tehnologije i tehnike. Samo u vremenu 19581964. godine, u rudnicima uglja Jugoslavije poginulo je 572 radnika ili, proseno, 82 radnika godinje. U istom periodu bilo je 4.317 tekih i 159.167 lakih telesnih povreda. Od ukupnog broja tekih telesnih povreda, oko 50*1* radnika privremeno ili trajno su postali invalidi rada. V vremenu od 10 godina, a samo u devet rudnika olova, cinka i antimona, bilo je 1661 invalida rada, od kojih 547 I kategorije, a 1114 II i III kategorije. Za isti period, samo u rudnicima Trepa, bilo je 749 invalida rada.

U rudnicima socijalistike autonomne pokrajine Kosovo nije bilo veih udesa i katastrofa, verovatno zbog specifinosti ovdanjih rudnika. Meutim, na Kosovu, u proeku, svake godine dogodi se po est smrtnih sluajeva i doe do velikog broja tekih telesnih povreda. Pored toga, dolazi i do velikih havarija sa dalekosenim posledicama, koje predstavljaju veliku opasnost za zaposlene radnike i nanose ogromne materijalne tete.

Pored navedenih, zajednikih pojava i stanja, tj. opasnosti koje prate rudarstvo uopte, u rudnicima metala radnici su izloeni i stalnom dejstvu agresivne mineralne praine, pa je stepen rizika znatno vei. On je utoliko vei, ukoliko je sadraj silicijumdioksida (SiOt) vie zastupljen u leitima, a koncentracije praiine prelaze MDK-a po nekoliko puta. Za samo 11 godina, (period 19621972. god.), u rudnicima olova, cinka i antimona Jugoslavije indicirano je 1851 obolenja pneumo-koniozep), tj.u proeku svake godine 168 obolenja. Od ovog ukupnog broja pneu-mokonioze bilo je: silikoza 871 obolenje ili 47,l*l; silikoza sa hroninim bronhitisom 804 obolenja ili 43,4'lo i silikotuberkuloza 176 obolenja ili 9,5"U. U istom periodu u rudnicima olova i cinka na Kosovu, bilo je zabeleeno 676 obolenja pneumo-konioze (priznata profesionalna obolenja). Prosena ekspozicija obolenih radnika od pneumokonioze u rudnicima olova, cinka i antimona Jugoslavije (radni sta do otkrivanja i priznavanja obolenja) iznosi 14,7 godina, a godine ivota 43,2. Od ukupnog broja obolelih od pneumokonioze, 47,8 % ili 794 proglaeno je invalidima rada.

Iz navedenih stanja i pojava, kao i statistikih parametara datih radi ilustracije, jasno se vidi stepen opasnosti u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom. Zbog toga se namee potreba stalnog i permanentnog obuavanja i vaspitavanja radnika iz oblasti zatite na radu. Obuavanje i vaspitanje radnika iz oblasti zatite na radu je osnovni i bitan elemenat za prevazilaenje postojeeg stanja i svih pojava koje se u rudnicima javljaju kao izvori i uzroci udesa i katastrofa. Obuavanje i vaspitanje radnika iz oblasti zatite na radu je i obaveza koja proistie iz Zakona o rudarstvu, Zakona o zatiti na radu i niza drugih prateih propisa. U tom smislu neophodno je sainiti posebne programe za sticanje znanja iz oblasti zatite na radu, razume se prema vrsti poslova i strunosti radnika.

Imajui u vidu znaaj obuavanja i vaspitanja radnika iz oblast

Search related