Zalihe robeRačunovodstvo zaliha ima dva osnovna međusobno povezana cilja:

1. merenje zaliha kao sredstva 2. merenje troškova prodatih roba

Početne zalihe + Nabavke = Troškovi prodatih roba + Krajnje zalihe

Značaj pravilnog vrednovanja zaliha je u priznavanju poštenog i fer iznosa troškova prodatih roba, bruto marže, neto dobitka (bilans uspeha) iobrtne imovine, ukupne aktive, sopstvenog kapitala(bilans stanja)

Tok troškova robe

Trgovinsko preduzeće

ROBA

Nabavke Tr. pr. robaTrošk. prodatih

robadin.

Sistemi praćenja zaliha

1. SISTEM STALNOG PRACENJA ZALIHA2. SISTEM PERIODICNOG PRACENJA ZALIHA Sistem stalnog, kontinuelnog praćenja zaliha - sve trgovinske transakcije (nabavka i prodaja) evidentiraju se u momentu kada se i javljaju - stalno su raspoložive ažurne informacije o stanju zaliha robe - većina preduzeća danas koriste ovaj sistem praćenja zaliha

Sistem periodičnog praćenja zaliha Evidencija zaliha se periodično prilagođava na

bazi fizičkog brojanja (inventarisanja) zaliha, a troškovi prodatih roba se izračunavaju:

početne zalihe + nabavke - krajnje zalihe (utvrđene popisom)

- smanjuju se troškovi knjigovodstvene evidencije, ali otežava upravljačku kontrolu, sastavljanje kratkoročnih izveštaja, uočavanje gubitaka u robi, krađa…

- koriste ga manja preduzeća, kod kojih nema značajnijih zahteva

u pogledu finansijskog izveštavanja.

Sistem stalnog u odnosu na sistem periodičnog praćenja zaliha :

skuplji je i kompleksniji ne eliminiše potrebu za fizičkim

invetarisanjem, jer se knjigovodstveni podaci moraju verifikovati najmanje jednom godišnje

obezbeđuje ažurne informacije o stanju zaliha i troškova prodatih roba, pa omogućava sastavljanje kratkoročnih finansijskih izveštaja

uključuje analitičko knjigovodstvo zaliha i obezbeđuje veću kontrolu nad zalihama

zahteva savremeniju tehnologiju obrade podataka (npr. u supermarketima optički čitači)

Količina robe na zalihama

Identifikovanje količine robe na zalihama putem inventarisanja, neophodno je:

A) u uslovima sistema stalnog praćenja zaliha- Da bi se proverila tačnost računovodstvene

evidencije- Zbog neevidentiranih smanjenja zaliha (lom,

kvar, krađe)B) u uslovima periodičnog sistema- Da bi se utvrdile preostale (krajnje) zalihe- Da bi se utvrdili troškovi prodatih roba

Količina robe na zalihama

Inventarisanje uključuje brojenje ili merenje svih vrsta roba na zalihama.

Sprovodi se: Na kraju računovodstvenog perioda Kada se obustavlja rad.

Količina robe na zalihama

Vlasništvo nad robom

A) Roba u tranzitu (kupljena roba koja još nije primljena ili prodata roba koja još nije isporučena):

zakonsko pravo, što je određeno uslovima prodaje

Roba u tranzituVlasništvo nad robom prelazi nakupca u momentu kada prevoznik preuzme robu od prodavca

Vlasništvo nad robom zadržava prodavac dok roba ne stigne do kupca

Vlasništvo nad robom B) Roba u komisionu ili na konsignaciji

Iako je fizički u posedu komisionara zakonski ne dolazi do prenosa vlasništva sa komitenta.

Vrednovanje zalihaMetod:

Pojedinačne identifikacije FIFO Prosečne cene LIFO

Pretpostavke toka prodaje

Metod specifične (pojedinačne) identifikacije Jedina tačno prati stvarni (fizički) tok prodaje. One jedinice robe koje su ostale na zalihama

vrednuju se upravo po svojoj nabavnoj ceni. Retko se primenjuje. - kada je svaka jedinica robe jedinstvena

(umetničke slike, nakit,…) - kod robe veće vrednosti i manje količine - kod homogene robe njena primena nije

pogodna (otvorena je mogućnost manipulisanja visinom

rezultata) Većina preduzeća pretpostavlja redosled

prodaje robe.

Pretpostavke redosleda prodaje robe

Ne mora da postoji podudarnost sa stvarnim (fizičkim) tokom prodaje.

U SAD rasprostranjenost primene pojedinih metoda:

Pretpostavke redosleda prodaje robe

FIFO

- najranije nabavljena roba prva se prodajenajranije nabavljena roba prva se prodaje - ova pretpostavka najčešće odgovara realnom toku prodaje- ova pretpostavka najčešće odgovara realnom toku prodaje - odražava dobru poslovnu praksu- odražava dobru poslovnu praksu LIFO

- poslednja nabavljena roba se prva prodajeposlednja nabavljena roba se prva prodaje - retko odgovara realnom toku prodaje- retko odgovara realnom toku prodaje - poreski motivi- poreski motivi Metod prosečne cene

- prosečnom ponderisanom cenom mere se krajnje zalihe- prosečnom ponderisanom cenom mere se krajnje zalihe - pretpostavka prodaje robe po slučajnom rasporedu- pretpostavka prodaje robe po slučajnom rasporedu

U uslovima rasta cena FIFO metod daje: - najniže troškove prodatih roba - najveći rezultat - najveću vrednost krajnjih zaliha LIFO metod daje: - najviše troškove prodatih roba - najnižu vrednost krajnjih zaliha - najniži rezultat Veličine dobijene primenom metode prosečne cene su između onih dobijenih FIFO i LIFO metodom Nijedna metoda ne omogućava da istovremeno na najbolji način bude predstavljena vrednost zaliha robe, kao i iznos troškova prodatih roba.

Profit zaliha (inventory holding gain) Zalihe se mere po istorijskim troškovima nabavke, a

ne po tekućim troškovima zamene, pa nije dozvoljeno priznavanje dobitaka na držanju zaliha.

Ipak prenoseći najstarije troškove u bilans uspeha, FIFO metoda automatski uključuje u rezultat perioda dobitke na držanju jedinica zaliha koje su prodate.

Profit izračunat primenom FIFO metode može se dekomponovati na:

a) deo koji predstavlja razliku između prihoda od prodaje i tekućih troškova zamene prodatih zaliha i

b) deo koji predstavlja profit zaliha (dobitak na držanju zaliha koje su sada prodate).

Sa analitičkog aspekta, ovo dekomponovanje profita je važno, jer se profit zaliha smatra manje postojanim (održivim) delom profita (low quality earnings).

Prednosti LIFO metodeLIFO sučeljava tekuće prihode sa

najskorijim troškovimaU uslovima rasta cena, LIFO obezbeđuje

najnižu oporezivu dobit Manja poreska plaćanja znače i

unapređenje cash flow za preduzećeUz primenu LIFO metoda smanjuje se

potreba za smanjivanjem vrednosti zaliha na niže usled obezvređenja

Nedostaci LIFO metodeLIFO ne odgovara fizičkom toku robe, osim

u specijalnim slučajevimaLIFO snižava ostvareni periodični dobitakUz LIFO metodu, vrednost krajnjih zaliha je

potcenjena Likvidacija starih zaliha rezultira

distorzijama pri iskazivanju periodičnog rezultata, i visokim poreskim plaćanjima

LIFO može dovesti do neracionalnih odluka o nabavci (upravo zbog problema likvidacije starih zaliha)

LIFO rezervaZalihe robe u uslovima rasta cene i primene

LIFO metode uobičajeno “sadrže” jedinice robe iz ranijih partija nabavki i stoga je njihova vrednost u bilansu stanja mnogo niža nego što bi bila da se primenjuje FIFO metoda.

U cilju uporedivosti izveštaja i performansi preduzeća, koje koriste FIFO i LIFO metodu, uobičajeno se računovodstvenim standardima traži objavljivanje LIFO rezervi.

LIFO rezerva je višak tekućih troškova zamene iznad LIFO vrednosti zaliha. Umesto tekućih troškova zamene često se koristi vrednost zaliha po FIFO metodi, posebno kada je reč o zalihama sa bržim obrtom.

Ilustracija

Napomene uz finansijske izveštaje

(din) 31.12.2008. 31.12.2007. Zalihe (po LIFO) 3.430.000 5.414.000

LIFO rezerva 2.114.000 1.334.000

Može se izračunati:

ZALIHE PO FIFO = ZALIHE PO LIFO + LIFO REZERVA

a) Vrednost zaliha po FIFO metodi(din) 31.12.2008. 31.12.2007. Zalihe (po FIFO) 5.544.000 6.748.000

DISTORZIJA RACIO BROJEVARacio opšte likvidnosti= Tekuća sredstva/Tekuće obaveze pri primeni LIFO metode: Zalihe i Tekuća sredstva su potcenjeni, pa je potrebno prilagođavanje Ilustracija

U 2008. godini Tekuća sredstva su 6.669.000 din., a tekuće obaveze 2.533.000. LIFO rezerva je 2.114.000 din.

pre korekcije 6.669.000/ 2.533.000= 2,63

posle korekcije (6.669.000+ 2.114.000)/ 2.533.000= 3,47

nastavakRacio obrta zaliha robe= Prihodi od prodaje/ Prosečne zalihe robe

pri primeni LIFO metode: Zalihe su potcenjene; potrebno je prilagođavanje

IlustracijaU 2008. godini Prihodi od prodaje robe su 26.533.000 din.

- pre korekcije Prosečne zalihe= (5.414.000+3.430.000)/2= 4.422.000 Racio obrta zaliha robe= 26.533.000/ 4.422.000= 6 Vreme obrta zaliha= 365/ 6= 60,83

- posle korekcije Prosečne zalihe= (5.414.000+ 1.334.000+ 3.430.000+ 2.114.000)/2= 6.146.000

Racio obrta zaliha robe= 26.533.000/ 6.146.000= 4,3 Vreme obrta zaliha= 365/ 4,3= 84,89

nastavakb) Troškovi prodatih roba po FIFO metodi

(din.) Iznosi iz fin. izveštaja LIFO rezerva Prilagođeno2007 po LIFO na FIFO

Početne zalihe 5.414.000 1.334.000 6.748.000Nabavke 22.158.000 22.158.000Ukupno raspoloživa roba 27.572.000 28.906.000Krajnje zalihe 3.430.000 2.114.000 5.544.000Troškovi prodatih roba 24.142.000 - 780.000

23.362.000

Troškovi prodatih roba po FIFO metodi = Troškovi prodatih roba po LIFO metodi - povećanje LIFO rezervi

Troškovi prodatih roba po FIFO metodi = Troškovi prodatih roba po LIFO metodi + smanjenje LIFO rezervi

Napomene

Broj jedinica u krajnjim zalihama je isti po svim metodama, ali vrednost dodeljena krajnjim zalihama neće biti ista

Kod metode prosečne cene i LIFO metode dobijamo različite rezultate u zavisnosti da li se koristi sistem stalnog ili periodičnog praćenja zaliha

Konzistentnost primene izabrane metode

Izabrani metod trebalo bi da se konzistentno primenjuje, čime se obezbeđuje uporedivost

Iako je konzistentnost poželjna, moguće je da se promeni metod.

Niža vrednost od nabavne ili neto

prodajne

Definisanje neto prodajne vrednosti

Procena neto prodajne vrednosti

Razlozi za smanjenje neto prodajne vrednosti ispod knjigovodstvene vrednosti zaliha

Mogućnosti povećanja vrednosti zaliha koje su prethodno smanjene na neto prodajnu vrednost