A U T O R : Z O R I C A T O M I Ć M I Š K O V I Ć

T E M A P O G L A V L J A

Popis zaliha robe, materijala i

druge poslovne imovine

privrednog društva

Sadržaj

1. Pozicije obrtne imovine

pojam zaliha

zalihe vezane za proizvodne delatnosti

zalihe vezane za trgovinske delatnosti

2. Inventarisanje (popis) poslovne imovine privrednog društva

Ciljevi i predmet popisa

Vrste popisa

Zadaci popisa

Priprema, organizacija I sprovođenje popisa

3. Specifičnosti popisa određenih pozicija poslovne imovine privrednog društva

4. Obrada popisnih lista i utvrđivanje razlika po popisu i sastavljanje izveštaja o popisu

5. Izveštaj o izvršenom popisu imovine i obaveza

6. Donošenje i sprovođenje odluke o izvršenom popisu

7. Primeri za knjiženje nakon odluke o popisu poslovne imovine

Uvod

Računovodstvo se najčešće definiše kao proces prikupljanja, sređivanja, obrade i čuvanja podataka o ekonomskim aktivnostima poslovnih subjekata i finansijskog izveštavanja o promenama u vezi sa imovinom i obavezama, koje pokazuju rezultat uspešnosti poslovanja tih subjekata. Računovodstvo je širi pojam pošto obuhvata knjigovodstvo, plan, analizu, računovodstvenu kontrolu i informisanje. Računovodstvo je i naučna disciplina. Nauka o računovodstvu izučava metode i tehnike procenjivanja (vrednovanja, merenja), obračunavanja, računovodstvenog obuhvatanja poslovnih promena i priznavanja bilansnih pozicija i njihovog prikazivanja i obelodanjivanja u finansijskim izveštajima. Teorija sistema i informisanja, računovodstvo definiše kao informacioni podsistem finansijske funkcije u poslovnom sistemu i jedan od osnovnih instrumenata upravljanja i odlučivanja u tom sistemu. Knjigovodstvo je oblik privredne evidencije o stanju i kretanju imovine, kapitala, obaveza, prihoda, rashoda i finansijskog rezultata preduzeća u skladu sa zakonom o računovodstvu, računovodstvenim standardima i aktima preduzeća. Knjigovodstvo je dokumentarna i strogo formalna, kontinuirana evidencija koja je zasnovana na potpunom sakupljanju i ustaljenom hronološkom sistematizovanju i evidentiranju (knjiženju) podataka svih nastalih poslovnih događaja i stanja koja izražavanjem u novčanoj jedinici mere, omogućuje da se prikaže slika o ukupnom proteklom poslovanju, kao i stanju imovine, obaveza i kapitala poslovnog subjekta kao jedinice računovodstvenog obuhvatanja. U funkcionalnom smislu, knjigovodstvo predstavlja deo računovodstva i usmereno je ka evidenciji proteklih poslovnih događaja. Knjigovodstvo obezbeđuje uvid u stanje i kretanje sredstava i izvora sredstava, utvrđivanje finansijskog rezultata poslovanja, elemente za izradu kalkulacije i elemente za planiranje, nadzor i analizu poslovanja, kao i računovodstveno informisanje.

1. Pozicije obrtne imovine

Bilans stanja pruža statističku sliku vrednosti i strukture sredstava, koje preduzeće koristi u

obavljanju svoje aktivnosti kao i kompoziciju izvora finasiranja tih sredstava u određenoj tački

vremena, koja je usvojena na dan bilansiranja. Bilans stanja treba da bude usaglašen sa MRS i

MSFI, što potvrđuje istinitost, realnost i tačnost procene poslovne imovine preduzeća, na

strani aktive i pasive. Iz tog razloga je potrebno na kraju poslovne godine izvršiti procenu

poslovne imovine i time tačno bilansirati sve pozicije poslovne imovine. Procena se vrši

popisom, tj. vrednovanjem po istinitoj vrednosti imovine preduzeća, što će direktno uticati na

ukupan rezultat poslovanja i dati raelnu sliku imovine preduzeća.

Na strani aktive posle stalne imovine, saglasno principu rastuće likvidnosti, u bilans stanja se

unose pozicije obrtne imovine. To su svi delovi imovine koji su namenjeni kratkoročnom

poslovanju (do jedne godine), kao i oni koji se potroše (“obrnu” - prenesu svoju vrednost na

proizvod ili uslugu) tokom jednog poslovnog ciklusa.

a) Zalihe (materijal, nedovršeni, gotovi proizvodi i roba)

Zalihe su sredstva:

U obliku materijala koji se nabavljaju radi trošenja u toku proizvodnje. U materijal

spadaju: sirovine, osnovni i pomoćni proizvodni materijal, pogonski, ambalaža,

autogume, sitan inventar;

Koje se nalaze u procesu proizvodnje namenjene prodaji - nedovršena proizvodnja i

gotovi proizvodi

Koja se nabavljaju na e;ksternom tržištu radi prodaje - zalihe robe

b) Kratkoročna potraživanja se mogu iskazati od kupaca, od zaposlenih,od osiguravajućih

društva, od povezanih poduzeća, od države i dr.

Kratkoročna potraživanja se javljaju po osnovu:

datih avansa dobavljačima;

potraživanja od kupaca (odloženo plaćanje). Potraživanja od kupaca obično se mogu

pretvoriti u novac i (naplatiti) u periodu od 30 do 60 dana. Prema definiciji, uobičajeno

vreme naplate potraživanja od kupaca je deo poslovnog ciklusa preduzeća. Potraživanja

od kupaca koja nastaju kao posledica „uobičajene" prodaje mogla bi se bilansirati kao

obrtna imovina, čak i kada su rokovi plaćanja duži od jedne godine;

manjkova za koje se terete zaposleni itd.;

potraživanja od osiguravajućih društava;

potraživanja od povezanih preduzeća;

potraživanja od države i dr.

c) Kratkoročni finansijski plasmani mogu biti:

dati kratkoročni zajmovi, ili kupljene kratkoročne hartije od vrednosti. Kratkoročne hartije

od vrednosti preduzeće kupuje uz nameru da ih prodaju u toku obračunskog perioda

(godinu dana). Cilj kupovine je da zaradi na njihovoj prodaji i/ili da plasira višak gotovine;

depoziti, kaucije;

kratkoročni krediti;

čekovi, menice.

d) Likvidna sredstva mogu biti:

gotovina i gotovinski ekvivalenti;

tekući računi, devizni računi, prelazni računi;

blagajna;

akreditivi.

Računovođe definišu novac kao depozite u bankama i svaki oblik koji će banka prihvatiti kao

depozit. Ti oblici nisu samo kovanice i papirni novac, već i čekovi, poštanske novčane

uputnice, putnički čekovi, potpisani računi bankarskih kreditnih kartica kao što su Visa i

Master Card. U likvidna sredstva bi se mogle uključiti i potpuno likvidne hartije od vrednosti ili

tzv. gotovinski, ekvivalenti (npr. državni blagajnički zapisi i obveznice). Ovakve hartije od

vrednosti mogu da budu prodate za veoma kratko vreme.

Kontrola stanja gotovine u blagajni, kao i na žiro, tekućim i deviznim računima vrši se

svakodnevno:

• kroz svakodnevno utvrđivanje salda gotovine u blagajni na obrascu blagajničkog dnevnika

na kojem se, pored ostalog, unose i količine, odnosno vrednosti novčanica i kovanica koje

čine taj saldo;

• kroz svakodnevno utvrđivanje salda novčanih sredstava na žiro, tekućim i deviznim

računima (što vrši poslovna banka) i usklađivanje evidentiranih promjena (u korist i na

teret žiro, tekućih i deviznih računa) sa promjenama koje su naložene od strane vlasnika

tih računa ili njegovih dužnika, odnosno poverilaca.

Eventualna odstupanja u saldima novčanih sredstava na žiro, tekućim i deviznim računima ne

mogu se smatrati viškom ili manjkom - do njih obično dolazi zbog greške u obradi pojedinih naloga

za plaćanje.

Odstupanja u saldima gotovine u blagajni, utvrđena prilikom popisa obično se tretiraju kao višak

ili manjak.

Obrtna imovina nije namenjena da dugoročno ostane u poslovnom procesu preduzeća, te zbog

toga ne može biti uključeni u osnovna sredstva.

Treba zapamtiti da će se vrednost bilo koje od navedenih zaliha, pre ili kasnije, preneti na

troškove (klasa 5 - Rashodi). Osnovno pravilo u vezi s tim je da se troškovi trebaju priznati

onda kad dođe do stvarnog utroška zaliha.

Držanje zaliha dosta košta jer treba obezbediti prostor i opremu za skladištenje, zatim zalihe

mogu biti predmet raznih oštećenja (kvar, lom, kalo i rastur) i veoma brzo mogu zastariti. Za

njihovo držanje potrebna su značajna sredstva. Uprkos tome, skoro sva preduzeća ih drže, a

razlog tome je to što ma koliko držanje zaliha bilo skupo, ipak je jeftinije nego poslovati bez zaliha.

Poslovanje bez zaliha može biti pogubno za poslovanje preduzeća.

1.1 POJAM ZALIHA

Zalihe su roba koja se nalazi u skladištima firmi. To su materijali, tj. roba koji se koriste da bi

olakšali proizvodnju ili zadovoljili potražnju potrošača. Zalihe gotovih proizvoda imaju

proizvodna preduzeća, a zalihe robe uglavnom ona preduzeća koja se bave trgovinom.

Zalihe se mere po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja, odnosno po neto prodajnoj vrednosti,

ako je niža. Tako da cene po kojima se vode zalihe, mogu biti: stvarne, planske i prodajne

cene.

Za potrebe finansijskog izveštavanja moraju se poštovati odredbe Međunarodnog računovodstvenog standarda 2 - Zalihe. Ovaj standard primenjuje se na sve zalihe.

- Različiti pojavni oblikci Zaliha

Na računima klase 1 Bilansa stanja iskazuje se stanje, nabavka i trošenje, odnosno prodaja

zaliha:

1. Stanja i promena stanja zaliha materiajala, koriste se računi grupe 10 - zalihe

Materijala;

Zalihe su tekuće sredstvo:

- prodaju se ili utroše u toku jedne kalendarske godine ili poslovnog ciklusa!

- sirovine i repromaterijal! - poluproizvodi (nedovršena proizvodnja)! - gotovi proizvodi, - robe, - zemljište i nekretnine pribavljene radi dalje prodaje!

CK nedovršene proiz. i GP ?

Ts + trs + top (indirektni material + indirektni rad)

Kada se zalihe prodaju, njihov knjigovodstveni iznos treba priznati kao rashod u periodu u kojem je priznat povezani prihod!

TRGOVINSKA PREDUZEĆA

PROIZVODNA PREDUZEĆA

2. Stanja zaliha nedovršene proizvodnje, koriste se računi grupe 11 - Nedovršena

proizvodnja;

3. Stanja zaliha gotovih proizvoda, koriste se računi grupe 12 - Gotovi proizvodi;

4. Stanja i promena stanja robe, koriste se računi grupe 13 – Roba;

5. Stanja i promena stanja datih avansa za nabavku zaliha, koriste se računi grupe 14 -

Dati avansi za zalihe.

1.2 ZALIHE VEZANE ZA PROIZVODNE DELATNOSTI

ZALIHE MATERIJALA - grupa računa 10

Materijal je sredstvo koje se troši u procesu proizvodnje kao predmet rada , koji se pomoću

sredstava za proizvodnju i živog rada proizvode gotovi proizvodi.

Ta roba obično pripada samoj firmi i u najvećem broju slučajeva posle nekretnina i proizvodnih

mašina predstavlja njenu najznačajniju imovinu. Postoje preduzeća u kojima su upravo zalihe

najvrednija imovina.

Podela se se u najširem smislu vrši na proizvodni materijal (u koji spadaju sirovine i osnovni i

pomoćni proizvodni materijal) i neproizvodni materijal.

Osnovni materijal ulazi u gotov proizvod neposredno - predstavlja njegov sastavni deo.

Pomoćni materijal ulazi takođe u sastav gotovog proizvoda, ali je njegovo učešće sporedno.

Pogonski materijal (energetska goriva, motorna ulja itd.) ne ulazi u sastav gotovih proizvoda, ali

je neophodan za njihovu proizvodnju.

RAČUNOVODSTVENA EVIDENCIJA ZALIHA

Evidentiranje promena na zalihama se može vršiti po količinskim i vredonosnim pokazateljima,

pa se razlikuju:

a) Finansijska evidencija - glavna knjiga, finansijsko knjigovodstvo - prema

vrednosti;

b) Materijalna evidencija - analitička evidencija - prema vrsti, količini i vrednosti;

c) Magacinska evidencija - vodi se na magacinskim karticama - prema količini i vrsti

zaliha.

U skladu sa načinom i vrstama evidencije imamo formirano: finansijsko knjigovodstvo,

materijalno knjigovodstvo i magacinsko knjigovodstvo.

a) U finansijskom knjigovodstvu:

• Sintetička evidencija po vrednosti;

• Analitička evidencija po vrsti i vrednosti.

Za svaki formirani nalog kroz robno-materijalno knjigovodstvo automatski se formira jedna

finansijska stavka na dobavljača ili kupca robe. Za robu prodatu u prodavnici za gotovinu ili za

koju nije bitan naziv kupca finansijske stavke knjiže se na matičan broj firme.

b) U materijalnom knjigovodstvu:

• Analitička evidencija po vrsti, količini i vrednosti

Vođenje materijalnog knjigovodstva za pretpostavku ima postojanje potrebnih registara. To su registri artikala, magacina, tarifa i procentnih stavova za tarife. Pored ovih registara neophodno je postojanje entiteta koji predstavljaju sastavni deo Informacionog sistema firme To su: kalendar knjiženja, registar komitenata, poslovni odnos (registar partija magacina i nosioca troškova), kontni plan, model kontiranja, nalog, stavka naloga…. Evidencija robe obuhvata promene u materijalnom knjigovodstvu i automatsko ažuriranje zaliha materijala.

c) U okviru magacinske – skladišne evidencije:

Promene na zalihama materijala iskazuju se samo u naturalnim pokazateljima, dakle radi

se o evidenciji po vrsti i količini.

RAČUNI ZALIHA MATERIJALA

100 - obračuna nabavke zaliha materijala U okviru sintetičkog računa nabavke materija

preduzeće će otvoriti onoliko analitičkih računa koliko ima različitih vrsta ‘’materijala’’, npr.:

1001 – Materijal u skladištu, odnosno na zalihama;

1002 – Gorivo i mazivo u skladištu;

1003 – Sitan alat i inventar na zalihama;

1004 – Zalihe ambalaže;

1005 – Autogume na zalihama;

1006 – Zalihe korisnih otpadaka;

1007 – Zalihe HTZ opreme, itd.

101 - Materijal

Stvarno otvoren račun, račun stanja ili sredstava,aktivan račun, račun finansijskog knjigovodstva,

raščlanjava se u posebnoj analitičkoj evidenciji

102 - Rezervni delovi;

103 - Alat i inventar;

132 - Roba u prometu na veliko;

134 - Roba u prometu na malo.

NEDOVRŠENA PROIZVODNJA - grupa računa 11 - Nedovršeni proizvodi (poluproizvodi)

predstavljaju zalihe koji još nisu spremne za prodaju.

Na računima grupe 11 - Nedovršena proizvodnja se prema odredbi stava 1. člana 9. Pravilnika

o kontnom okviru iskazuje početno stanje i povećanje ili smanjenje vrednosti zaliha

nedovršene proizvodnje, poluproizvoda i delova, kao i nedovršenih usluga po ceni

koštanja, odnosno neto prodajnoj ceni ukoliko je ona niža, i na kraju obračunskog perioda.

Nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi mogu se iskazivati po stvarnim (pojedinačna ili serijska proizvodnja) i po planskim vrednostima (u svim oblicima proizvodnje), stvarne vrednosti najčešće se mogu utvrditi na kraju obračunskog perioda.

Priznavanje i vrednovanje vrši se u skladu sa MRS 2, MRS 11, MRS 41 i drugim relevantnim MRS. Nedovršena proizvodnja u finansijskom knjigovodstvu račun 110 i račun 111 - Nedovršene usluge, obuhvataju početno stanje i povećanje ili smanjenje zaliha nedovršene proizvodnje ili nedovršenih usluga na kraju obračunskog perioda, dok se obračun troškova i učinaka (troškova proizvodnje) knjiži na računima klase 9, odnosnou u posebnom knjigovodstvu za obračun troškova učinaka. Troškovi proizvodnje po vrstama troškova knjiže se u finansijskom knjigovodstvu na računima klase 5, a knjigovodstvo za obračun troškova i učinaka početkom svake godine preuzima se od finansijskog knjigovodstva:

a) početno stanje zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda na računima 110 i 111 (950/900) i

b) troškovi proizvodnje materijala i drugi direktni i indirektni troškovi sa računa klase 5 (950 do 957/902).

Na kraju obračunskog perioda, na osnovu podataka iz posebnog knjigovodstva na obračun troškova učinaka (salda računa 950 - Nosioci troškova), utvrđuje se povećanje ili smanjenje zaliha nedovršene proizvodnje, odnosno nedovršenih usluga. Ako su zalihe nedovršene proizvodnje, odnosno usluga na računima 950 u odnosu na početno stanje povećane, razlika (povećanje) knjiži se zaduženjem računa 110 - Nedovršena proizvodnja, odnosno računa 111 - Nedovršene usluge, a u korist računa 630 - Povećanje vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda i nedovršenih usluga (110 ili 111/630). Ako su zalihe nedovršene proizvodnje na računima 950 u odnosu na početno stanje smanjene, razlika (smanjenje) se knjiži zaduženjem računa 631 - Smanjenje vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda i 631 nedovršenih usluga, a u korist računa 110 - Nedovršena proizvodnja, odnosno računa 111 - Nedovršene usluge (631/110 ili 111). Vrednovanje: zalihe nedovršene proizvodnje se vrednuju po ceni koštanja ili po neto prodajnoj

ceni ako je niža.

GOTOVI PROIZVODI - grupa računa 12 Zalihe gotovih proizvoda imaju proizvodna preduzeća.

Gotovi proizvodi vode se u finansijskom knjigovodstvu na računu 120 - Gotovi proizvodi,

dok se proizvodnja gotovih proizvoda knjiži u posebnom knjigovodstvu troškova učinaka na

računima klase 9 (960, 969, 980, 982 i 983).

Na računima grupe 12, a u okviru računa 120 - Gotovi proizvodi, odnosno na posebnim analitičkim računima u okviru ovog računa, vodi se početno stanje, a na kraju obračunskog perioda - povećanje ili smanjenje zaliha gotovih proizvoda, kao i završenih usluga po ceni koštanja, odnosno po neto prodajnoj ceni, ako je cena niža. Priznavanje i vrednovanje zaliha gotovih proizvoda vrši se uskladu sa MRS 2, MRS 11, MRS 41 i drugim relevantnim MRS. Povećanje cena zaliha na računu 120 knjiži se zaduženjem tog računa u korist računa 630 - Povećanje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda (120/630), a smanjenje vrednosti zaliha na računu 120 knjiži se u korist tog računa, a zaduženjem računa 631 - Smanjenje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda (631/120).

Vrednost zaliha gotovih proizvoda procenjuje se po ceni koštanja ili po neto prodajnoj ceni ako je ona niža i iskazuje se na računu 120 - Gotovi proizvodi, dok se troškovi proizvodnje knjiže na računima grupe 51 do 55 i računima grupe 56 kada se troškovi finansiranja uključuju u cenu koštanja u skladu sa MRS 23 i opšti i aktom o računovodstvenim politlikama. Cena koštanja proizvoda, kao i vrednost zaliha i troškova prodatih proizvoda utvrđuje se na osnovu podataka koji se vode u posebnom knjigovodstvu za obračun troškova učinaka. Posebno knjigovodstvo za obračun troškova učinaka vodi se na računima klase 9. Ovo knjigovodstvo preuzima od finansijskog knjigovodstva početno stanje zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda i troškove koji se u finansijskom knjigovodstvu vode na računima grupa 51 do 55 i na osnovu tih troškova utvrđuje cenu koštanja proizvoda po mestima troškova, odnosno po nosiocima troškova utvrđuje troškove prodatih proizvoda i prodaju gotovih proizvoda. Vrednovanje: zalihe gotove robe se vrednuju po ceni koštanja ili po neto prodajnoj ceni ako je

niža.

Primer: Iskazivanja zaliha nedovršene proizvodnje i gotove robe na kraju obračunskog perioda Preduzeće X proizvodi jedan proizvod, i imalo je određene troskove u finansijskom knjigovodstvu I promene na zalihama:

1. Vrednost zaliha na početku obračunskog perioda - nedovršena proizvodnja 60.000 - gotovi proizvodi 100.000

2. Vrednost zaliha na kraju obračunskog perioda nedovršena proizvodnja 150.000 - gotovi proizvodi -

3. Promena zaliha - nedovršena proizvodnja + 90.000 - gotovi proizvodi - 100.000

Ukupna promena zaliha - 10.000 (smanjenje zaliha) Knjiženja u fin. knjigovodstvu su :

Redni broj

Broj konta OPIS

Iznos

Duguje Potražuje Duguje Potražuje

1 110 Nedovršena proizvidnja 90.000,00

631 Smanjenje zaliha nedovršene proizv. gotovih proizvoda i usluga

10.000,00

120 Gotovi proizvodi 100.000,00

Za korekciju zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda na kraju obračunskog perioda

Zalihe vezane za trgovinsku delatnost

ROBA - grupa računa 13

Roba je predmet kupoprodaje. Računovodstveno posmatrano, pod robom se podrazumevaju oni

proizvodi, koji najpre bivaju kupljeni, a zatim preprodati od strane trgovinskih preduzeća. Roba je

stvar koja se nabavlja s ciljem da se proda radi dalje prodaje, prerade ili za krajnju potrošnju.

Trgovinska preduzeća često imaju velike iznose novca uložene u svoju robu. U stvari, Roba na

zalihama jedna je od najvrednijih imovinskih pozicija u bilansu stanja većine trgovinskih

firmi. Međutim, budući relativno likvidna, roba se po pravilu brzo rasproda (u prošeku do 60 dana,

mada ima izuzetaka, u zavisnosti od vrste robe i intenziteta tražnje na tržištu). Postupak obračuna

rezultata poslovanja trgovinskih firmi konceptualno je isti kao i kod proizvodnih preduzeća: od

uzimanjem rashoda od ostvarenih prihoda iznalaze se dobitak ili gubitak

Poslovni ciklus trgovinskog preduzeća se sastoji od:

- nabavke trgovinske robe robe;

- prodaje trgovinske robe;

- naplate potraživanja od kupaca.

Međutim, prodaja trgovinske robe uvodi novi veliki trošak poslovanja - trošak nabavke robe koju

trgovinsko preduzeće prodaje svojim kupcima. Taj trošak se naziva Nabavna vrednost prodate

robe (Cost of good sold), obračunava se po ceni koštanja (tj. vrednosti po kojoj je roba

nabavljena) i u okviru internog stava prodaje robe knjiži kao rashod. Nasuprot nabavnoj vrednosti

prodate robe, u okviru eksternog stava prodaje, knjiži se račun prihoda pod nazivom Prihodi od

prodaje robe. Vrednost prihoda od prodaje robe obračunava se po prodajnoj ceni, koja je

po pravilu viša od cene koštanja, omogućujući tako trgovinskoj firmi ostvarenje dobitka.

Moguća struktura zaliha robe konta 130 – Roba

1300 - Nabavka robe; 1301 - Roba u skladištu; 1302 - Roba u stovarištu; 1303 - Roba u prodavnici; 1304 - Roba u tranzitu i reeksportu; 1305 - Roba u obradi, doradi i manipulaciji; 1306 - Roba na putu i sl.

2. Inventarisanje (popis)

poslovne imovine preduzeća

UVOD

Inventarisanje (u nastavku teksta popis) uređen je Zakonom o računovodstvu („Službeni

glasnik RS“, broj 62/13), kao i Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja

knjigovodstvenog stanja imovine sa stvarnim stanjem (“Sl.glasnik RS” br. 118/2013,

137/2014).

Standardi MRS i MSFI imaju za cilj da se vrednost imovine u poslovnim knjigama iskažu realno,

tj:

- da vrednost imovine ne bude potcenjena , sto se postize procenjivanjem po fer

vrednosti;

- da vrednost imovine ne bude precenjena , sto se postize obezvređenjem.

Vrednovanje pozicija poslovne imovine koje se iskazuju u redovnim finansijskim izveštajima

pravnih lica, vrši se uz primenu principa opreznosti, a posebno se u obzir uzimaju sva

obezvređenja, bez obzira da li je rezultat poslovne godine dobitak ili gubitak. Nakon fer

vrednovane poslovne imovine, dolazi se do stvarnog stanja sredstava i izvora sredstava

koja se upoređuje sa knjigovodstvenim stanjem sredstava i izvora sredstava, nakon čega se

ustanovi eventualna razlika u količini i vrednosti između ova dva stanja (viškovi i manjkovi).

Pravna lica i preduzetnici su dužni da i na početku svog poslovanja, izvrše popis imovine i

obaveza sa naznakom pojedinačnih vrednosti u količinama i novčanom iznosu.

Otvaranje poslovnih knjiga na osnovu popisa poslovne imovine

U vezi sa godišnjim popisom treba imati u vidu i sledeće :

Za organizaciju i pravilnost sprovođenja popisa odgovorni su prema člana 32. stav

3. Zakona o računovodstvu.:

- zakonski zastupnik pravnog lica (direktor ili drugi zakonski zastupnik);

- preduzetnik;

- lice koje vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje, odnosno lice

zaposleno kod pravnog lica i preduzetnika kome poverava vođenje poslovnih

knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.

U komisiju za popis ne mogu biti određena lica koja rukuju imovinom, odnosno koja su

zadužena za imovinu koja se popisuje.

Popis kod malog pravnog lica i preduzetnika može da vrši jedno lice, s tim da to nije

lice koje rukuje imovinom koja se popisuje, odnosno koje je zaduženo imovinom koja se

popisuje.

Za tačnost popisa i izveštaja o popisu odgovorni su članovi komisije za popis, odnosno

kod malog pravnog lica i preduzetnika lice koje vrši popis.

Nadležni organ pravnog lica, odnosno preduzetnik, razmatra izveštaj o izvšenom

popisu u prisustvu predsednika komisije za popis, lica koje vodi poslovne knjige i sastavlja

finansijske izveštaje, odnosno lica zaposlenog kod pravnog lica i preduzetnika kome

poverava vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.

2.1 CILJEVI , PREDMET POPISA I PREDZAKLJUČNA

KNJIŽENJA, POPIS TRGOVINSKOG PREDUZEĆA

Ciljevi vršenja popisa su:

sagledavanje stvarnog količinskog stanja imovine i u skladu sa istim, njeno vrednosno obračunavanje;

sagledavanje vrednosnog stanja ostale imovine i obaveza privrednog društva;

sagledavanje kvaliteta imovine i

sagledavanje načina raspolaganja i rukovanja imovinom od strane računopolagača.

Predmet popisivanja su:

neuplaćeni upisani kapital;

nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja i oprema;

finansijski plasmani;

materijal, rezervni delovi, auto gume, ambalaža i inventar;

nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi;

roba;

stalna sredstva namenjena prodaji;

potraživanja i obaveze;

gotovinski ekvivalenti i gotovina (novčana sredstva na tekućim i deviznim računima, gotov novac u blagajni, hartije od vrednosti i dr.);

vremenska razgraničenja;

druga nepomenuta sredstva, bez obzira da li se nalaze kod privrednog društva ili su data drugim pravnim i fizičkim licima na poslugu, zajam, čuvanje, obradu, doradu, preradu, opravku, roba i proizvodi u komisionu, konsignaciji i u inostranstvu, kao i druge nepomenute obaveze;

Premet popisa je i tuđa imovina odnosno imovina drugih pravnih lica i preduzetnika koja se u trenutku popisa u skladu sa validnom potkrepljujućom dokumentacijom nalazi kod Društva. Ova imovina se popisuje na posebnim popisnim listama, koje se dostavljaju pravnom licu, odnosno preduzetniku vlasniku tih sredstava.

Predzaključna knjiženja

Predzaključna knjiženja obuhvataju postupke kojim se vrši usaglašavanje knjigovodstvenog sa

stvarnim stanjem u cilju dobijanja tačnijih i istinitijih podataka za potrebe sastavljanja bilansa

stanja i bilansa uspeha, odnosno finansijskog izveštaja u celini.

Osnovna pretpostavka za provođenje predzaključnih knjiženja jeste postojanje knjigovodstvenog

i inventarnog stanja.

Knjigovodstveno stanje je rezultat evidentiranja poslovnih promena provedenih na osnovu

verodostojne knjigovodstvene dokumentacije.

Stvarno stanje se utvrđuje inventarisanjem, odnosno popisom.

Osnovni razlozi koji dovode do odstupanja su:

• pogrešna knjiženja;

• neproknjižene poslovne promene;

• nerealne vrednosti na pojedinim računima;

• nedozovoljeno prebijanje salda na aktivno pasivnim računima.

Popis trgovinskog preduzeća

Za trgovinsko preduzeće je posebno važan popis robe u prodavnicama, skladištima i u drugim

poslovnim jedinicama. Treba razlikovati knjigovodstveno stanje robe od stvarnog stanja zaliha

robe. Knjigovodstveno stanje zaliha robe je razlika između primljene robe kojom se zadužuje

prodavnica ili neka druga poslovna jedinica i izdate robe kojom se razdužuje prodavnica ili neka

druga poslovna jedinica.

Stvarno stanje zaliha robe dobija se neposrednim popisom zaliha robe koje su zatečene u

prodavnici ili nekoj drugoj poslovnoj jedinici. Popis zaliha robe i proizvoda vrši se na isti način

kao i popis zaliha materijala. Popisom robe i proizvoda (dalje: proizvodi) obuhvataju se svi

proizvodi na zalihama i u prodajnim objektima i u posebnim popisnim listama iskazuju:

proizvodi kojima je rok upotrebe vremenski ograničen;

proizvodi kojima je rok upotrebe istekao;

proizvodi čiji je kvalitet umanjen zbog oštećenja, zastarelosti i slično;

proizvodi za čiju su proizvodnju korišćena sredstva drugih pravnih lica koja po tom osnovu

imaju pravo učešća u zajedničkom prihodu;

proizvodi primljeni, odnosno predati za ugrađivanje u zajednički proizvod;

proizvodi predati radi prodaje pravnim licima koja se bave prometom roba i usluga (po

osnovu ostvarivanja zajedničkog prihoda);

proizvodi na putu, odnosno proizvodi isporučeni do 31.12. koje kupac do ovog datuma nije

primio, tj. za koje će dužničko-poverilački odnos nastati u narednoj poslovnoj godini.

2.2 VRSTE POPISA

Popis poslovne imovine preduzeća moze biti: redovan, vanredan, potpun i delimičan.

Redovan popis sredstva i izvora sredstava obavlja se na osnovu zakonske obaveze, i to na

kraju svake godine, kao i na na početku poslovanja preduzeća,

Vanredan popis se obavlja kada se menjaju cene (sniženje ili povećanje cena), u slučaju

rashodovanja sredstava (robe ili nekih drugih sredstava), u situacijama smenjivanja radnika

zaduženih sredstvima (robom ili nekim drugim sredstvima). Vanredni popis imovine i obaveza

može se, u skladu sa ovim pravilnikom, vršiti i kada to odluči direktor društva. Vanredan popis

pojedinih sredstava i obaveza se vrši:

prilikom primopredaje dužnosti lica koja rukuju materijalnim i novčanim vrednostima (računopolagača);

prilikom promene prodajnih cena proizvoda i robe - kada se vrši popis tih sredstava za koja se cene menjaju u prodavnicama i u drugim prodajnim objektima;

prilikom sprovođenja statusne promene - na dan označen u odluci o statusnoj promeni.

Potpun popis obavlja se onda kada se popisuju sva sredstva i izvori sredstava, bilo da je popis

redovan, bilo vanredan.

Delimičan popis sredstava je popis samo nekih sredstava i izvora sredstava. Obavlja se, bilo

pri redovnom, bilo pri vanrednom inventarisanju.

2.3 ZADACI POPISA

Popis imovine i obaveza sa stanjem na dan 31.12. obuhvata sledeće poslove koje sprovode

komisije za popis:

utvrđivanje stvarnog stanja imovine merenjem i brojanjem i svođenje tog stanja na dan

31.12. prema nastalim promenama od dana naturalnog popisa do ovog datuma i

upisivanje konačnih podataka o količinskom i kvalitativnom stanju imovine u popisne

liste;

unošenje knjigovodstvenih podataka u popisne liste na osnovu podataka iz analitičkih

knjigovodstava i Glavne knjige;

utvrđivanje razlika između knjigovodstvenog stanja i stvarnog stanja imovine i obaveza

utvrđenih popisom i ispitivanje uzroka nastalih viškova i manjkova;

obračun vrednosti popisane imovine;

sabiranje popisnih lista i izrada rekapitulacije popisnih lista po sintetičkim kontima na

kojima se odnosna imovina i obaveze vode u odgovarajućoj glavnoj knjiži;

preuzimanje drugih radnji neophodnih za vršenje popisa imovine;

izrada Izveštaja o popisu, s predlogom za likvidaciju utvrđenih razlika, za rashodovanje

dotrajale imovine, za otpis sumnjivih i spornih potraživanja, za otpis vrednosti imovine

zbog umanjenog kvaliteta ili oštećenosti i za preduzimanje mera za otklanjanje slabosti i

unapređenje poslovanja Društva, kao i podnošenje Upravnom odboru na razmatranje i

usvajanje Izveštaja o popisu.

2.4 PRIPREMA , ORGANIZACIJA I SPROVOĐENJE POPISA

Tri su glavne faze u sprovođenju popisa: pripremu robe za popis, organizaciju popisa robe i

sprovođenje popisa.

Priprema za popis

Popis robe treba uraditi pravilno i bez zastoja. Pre sprovođenja popisa treba obaviti izvesne

pripreme. Pripreme obavljaju Centralna popisna komisija za popis imovine privrednog društva i

osoblje odgovorno za imovinu. Tehnika priprema za popis robe sastoji se u izvršavanju velikog

broja radnih operacija određenim redosledom, na određen način i u određenom roku, kako bi se

popis obavio na vreme.

Služba knjigovodstva se za popis priprema tako što pre popisa (inventarisanja) vrši

usklađivanje prometa i stanja Glavne knjige sa Dnevnikom i pomoćnih knjiga sa Glavnom

knjigom.Služba knjigovodstva priprema potrebne popisne liste za popisne komisije.

Računopolagači su dužni da pripreme popisno mesto odnosno da srede i klasifikuju (po vrstama

i dimenzijama sa odgovarajućim nomenklaturnim karticama) imovinu koja je predmet popisa, da

bi ih maksimalno učinili dostupnim popisivačima, a radi lakšeg, bržeg i pravilnijeg popisivanja.

Služba knjigovodstva je dužna da dužnicima dostavi izvode otvorenih stavki, sa stanjem na

dan 30.11. tekuće godine. Sa dužnicima sa kojima je postojalo neusaglašenje na dan 30. 11.

ponoviti usaglašenje na dan 31. 12. tekuće godine. Isto tako je obavezno izvršiti usaglasavanje

potraživanja sa poveriocima (kupcima). Služba knjigovodstva je dužna da izvrši usaglasavanje

potraživanja sa poverioem sa stanje na dan 30.11. tekuće godine.

Organizacija popisa

Organizacije popisa robe sastoji se u podeli posla učesnicima popisa, a zatim u usklađivanju

njihovog rada, kako bi se posao obavio na vreme i uspešno. Za popis imovine i obaveza Upravni

odbor ili organ upravljanja u Društvu koga on ovlasti, obrazuje posebnim aktom (odlukom)

popisne komisije za:

redovan godišnji popis i

popis u toku godine.

Za redovan godišnji popis imovine i obaveza , Nadležni organ, u većini privrednih društava je to

Upravni odbor do 15.12. tekuće godine za koju se sprovodi popis, donosi Odluku o

obrazovanju komisija za popis imovine. Za popis imovine u toku godine Nadležni organ

(najčešće Upravni odbor) do 15.12. tekuće za narednu poslovnu godinu obrazuje Stalnu popisnu

komisiju radi koordinacije rada svih popisnih komisija Upravni odbor obrazuje Centralnu popisnu

komisiju.

Odlukom o obrazovanju komisija za popis imovine i obaveza, određuje se predsednik, zamenik

predsenika i članovi pojedinih popisnih komisija, koji se biraju iz redova zaposlenih. Član

popisne komisije izuzetno može biti van reda zaposlenih u Društvu.

Odlukom o obrazovanju komisija za popis imovine i obaveza utvrđuju se i rokovi za izvršenje

popisa od strane svake komisije pojedinačno. Uputstvo za obavljanje popisa dostavlja se Stalnoj

komisiji i ostalim popisnim komisijama do 15.12. tekuće godine za koju se sprovodi popis.

Rešenje o imenovanju članova komisije za popis dostavlja se članovima popisnih komisija,

Sektoru knjigovodstva, Nadzornom odboru Društva, Sektoru interne kontrole i eksternom

revizoru Društva.

Predsednici i članovi popisne komisije ne mogu biti lica koja se odgovorna za rukovanje imovinom

koja se popisuje i njihovi neposredni rukovodioci, kao ni lica koja vode analitičku evidenciju te

imovine. Članovi popisne komisije se određuju imajući u vidu njihovu nepristrasnost i stručnost

koja treba da odgovara vrsti sredstava i obaveza koji se popisuju, a radi što boljeg sagledavanja

kvaliteta sredstava i obaveza.

Direktor Društva može ovlastiti nekog zaposlenog u Društvu da se stara o organizaciji i pravilnosti

sprovođenja popisa. Lice koje direktor Društva ovlasti za staranje o organizaciji i pravilnosti popisa

može biti izabrano i za predsednika Centralne popisne komisije.

Sprovođenje popisa

Komisije za popis su dužne da sastave plan rada po kome će vršiti popis, koji mora da sadrži

sve radnje koje će se vršiti pre i prilikom popisa. Za svaku radnju određuje se rok do koga treba

da bude završena. Rokovi se podešavaju tako da se popisom obuhvati stanje poslednjeg dana

onog perioda za koji se vrši popis. Plan rada popisne komisije obavezno sadrži sledeće:

datum početka popisa i rok do kojeg se ima obaviti naturalni popis odnosne kategorije imovine i vrednosni popis potraživanja, obaveza i drugo, odnosno popis na određenom popisnom mestu;

vreme rada u redovnom radnom vremenu i da li će se raditi prekovremeno i u dane nedeljnog odmora, odnosno u dane državnih praznika;

potrebnu radnu snagu za obavljanje naturalnog popisa;

potrebne vage i druge merne instrumente za popis imovine i utvrđivanje njihove ispravnosti;

rok za unošenje u popisne liste knjigovodstvenog stanja i utvrđivanje razlika između knjigovodstvenog i stvarnog stanja, odnosno rok za utvrđivanje viškova i manjkova imovine;

rok za obračun vrednosti imovine u popisnim listama;

vreme potrebno za ispitivanje uzroka nastalih viškova, odnosno manjkova imovine utvrđenih popisom kao i rok za sastavljanje konačnog zapisnika sa manjkovima i viškovima;

rok za izradu izveštaja o popisu s predlogom za likvidaciju utvrđenih razlika, odnosno za preduzimanje drugih mera.

U slučaju redovnog popisa popisna komisija je dužna da računopolagača obavesti o vremenu i

mestu vršenja popisa. Plan rada za redovan godišnji donosi se najkasnije do 20. 12. tekuće

godine za koju se obavlja popis. Rokove za izradu planova rada za vanredne popise određuje

organ upravljanja u Društvu koji je naredio njihovo vršenje. Plan rada za redovan godišnji popis

dostavlja se članovima popisnih komisija, Sektoru knjigovodstva, Nadzornom odboru Društva,

Sektoru interne kontrole i eksternom revizoru Društva.

U toku popisa Centralna popisna komisija obavlja sledeće poslove:

koordinira rad svih komisija za popis;

proverava da li su komisije za popis na vreme započele i završile popis; obavlja i kontrolu tačnosti obavljenog popisa.

Popis sredstava se vrši (tj. popisne liste su obavezno razvrstane) po računopolagačima i vrstama

sredstava shodno Kontnom planu Društva. Popis obaveza se vrši tako što su popisne liste

obavezno razvrstane po vrstama obaveza shodno Kontnom planu Društva. Posebna pitanja

vezana za specifičnost popisivanja pojedinih sredstava i obaveza regulisana su čl. 17. do 29.

Pravilnika o popisu.

3. Specifičnosti popisa određenih pozicija

poslovne imovine privrednog društva

3.1 Nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi (investicije u toku) popisuju se posebno.

Pri popisu pojedinih kategorija sredstava u pripremi posebno treba utvrditi, odnosno, treba imati

u vidu sledeće:

Pri popisu investicija u toku komisija za popis treba da utvrdi: da li se izgradnja, odnosno

izrada sredstava odvija po investicionim programima i da li je bilo naknadnih i dopunskih

radova koji nisu sadržani u tim programima, da li stepen dovršenosti investicija iskazanih

i isplaćenih po privremenim, odnosno drugim obračunskim i konačnim situacijama

odgovara stepenu dovršenosti i da li su isplate pravilno izvršene, da li je nadzorni organ

ove situacije overio i da li ih je pravilno overio. Pri popisu investicija u toku komisija za

popis može angažovati veštake;

Popis zaliha investicionog materijala vrši se na isti način kao i popis ostalih materijala u

smislu odredaba člana 19. pravilnika;

Prilikom popisa materijala komisija za popis prilagođava merenje i brojanje prirodi

odnosnih materijala;

3.2 Ako se materijal nalazi upakovan u originalnim pakovanjima koji su neoštećeni, pakovanje

se ne mora otvoriti, već se broje paketi i u popisne liste se na osnovu knjigovodstvenih isprava

(prijemnica, sprovodnica, faktura i sl.) unose podaci o količini u paketu.

Količine kabastog ili rastresitog materijala čije bi merenje stvaralo velike teškoće i troškove

utvrđuje se merenjem spoljnog obima i izračunavanja kubature, a zatim množenjem sa

specifičnom težinom ili na drugi pogodan način koji mora biti dokumentovan (dokument o

skladištenju i slično).

Komisija za popis materijala dužna je da posebnu pažnju obrati na rok njegove upotrebljivosti, na

očuvanost kvaliteta postojećih zaliha, na oštećenost pojedinih materijala. Oštećeni materijal treba

posebno popisati i predložiti smanjenje njegove vrednosti ili rashodovanje.

3.3 Materijal na putu, material dat na obradu i doradu, materijal dat na čuvanje, materijal dat

na popravku i drugi materijal koji se u trenutku popisa nalazi kod drugih pravnih lica ili

preduzetnika unosi se u posebne popisne liste na osnovu verodostojne dokumentacije, ako do

dana završetka popisa nisu primljene popisne liste od pravnog lica, odnosno preduzetnika kod

koga se taj materijal nalazi.

3.4 Popis inventara (tretiranog kao zaliha) vrši se popisom stanja ovih sredstava na zalihama

i popisom stanja ovih sredstava u upotrebi.

3.5 Popis inventara u upotrebi kod radnika vrši se uz proveru stanja i upoređenje sa

evidencijom o zaduženju (reversima, spiskovima zaduženja i sl., već prema tome kako je

zaduženje pojedinim vrstama ovih sredstva izvršeno).

Komisija za popis inventara dužna je da oceni upotrebljivost ovih sredstava. Dotrajala sredstva

će popisati u posebnim popisnim listama i predložiti njihovo eventualno rashodovanje.

3.6 Nedovršena proizvodnja se popisuje po radnim nalozima, odnosno po proizvodima i

vrstama usluga, i to po elementima obračuna zavisno od načina obračunavanja vrednosti

proizvodnje koji je, u skladu s propisima, utvrđen opštim aktom o utvrđivanju cena koštanja

proizvodnje, odnosno o obračunu troškova i učinaka, s tim da na popisnim listama jasno bude

istaknut stepen završenosti proizvodnje, kako sa stanovišta troškova materijala za izradu, tako i

opštih troškova proizvodnje. Nedovršena proizvodnja u kojoj učestvuju i druga pravna lica (po

osnovu ostvarivanja zajedničkog prihoda) iskazuje se u posebnim popisnim listama.

3.7 Materijal preuzet iz magacina na osnovu trebovanja koji nije počeo da se koristi u procesu

proizvodnje treba popisati kao materijal na zalihi uz njegovo pro-forma vraćanje u magacin.

3.8 Zalihe sopstvenih poluproizvoda i delova koji se koriste za ugrađivanje u proizvod

komisija popisuje kao nedovršenu proizvodnju, odnosno na način određen za popis

poluproizvoda. Popis poluproizvoda namenjenih prodaji vrši se na način određen za popis

proizvoda.

3.9 Komisija za popis potraživanja na osnovu analitičke evidencije, knjigovodstvenih

dokumenata i vraćenih i overenih izvoda otvorenih stavki sastavlja posebnu specifikaciju (popisnu

listu) sa sledećim podacima: naziv i mesto kupca, broj i datum fakture, odnosno obračuna, iznos

potraživanja i rok dospeća za naplatu. Utužena, sporna i sumnjiva potraživanja popisna komisija

unosi u posebnu specifikaciju. U ovoj specifikaciji se potraživanja po osnovu troškova tužbi i

obračuna zateznih kamata iskazuju u posebnim kolonama. Komisija za popis obratiće posebnu

pažnju popisu sumnjivih i spornih potraživanja, čekovima i menicama ili drugim instrumentima

obezbeđenja plaćanja kojima je rok za naplatu istekao, kao i potraživanja bez uredne

dokumentacije. Komisija će ispitati uzroke nastanka spornih, sumnjivih i zastarelih potraživanja i

predložiti eventualne ispravke vrednosti u skladu sa propisanom računovodstvenom politikom za

vrednovanje potraživanja.

3.10 Popis dugoročnih rezervisanja podrazumeva i davanje mišljenja o osnovanosti njihovog

postojanja. Za dugoročna rezervisanja formirana za sudske sporove, neophodno je pribaviti

pregled sudskih sporova od pravne službe društva koji uključuje podatke o osnovama spora,

tekućem statusu, vrednosti i proceni ishoda sudskog spora. Pravna služba u ovaj pregled

uključuje i informacije od advokata angažovanih van društva za sporove i objedinjen pregled

sudskih sporova sa neophodnim podacima dostavlja 31.12. službi Knjigovodstva i Centralnoj

popisnoj komisiji. Na osnovu procene ishoda spora i upoređenja sa knjigovodstvenim stanjem,

Komisija za popis predlaže i utvrđuje novi iznos rezervisanja.

3.11 Popis gotovog novca, gotovinskih ekvivalenata i drugih vrednosnica u blagajni i

pomoćnim blagajnama, kao i stranih sredstava plaćanja, vrši se brojanjem prema apoenima

i upisivanjem iznosa u posebne popisne liste.

3.12 Popis hartija od vrednosti (bonova za benzin, bonova za ishranu, obveznica po raznim

oblicima zajmova, blagajničkim zapisima) i instrumenata obezbeđenja plaćanja (menica, čekova,

garancija i otvorenih akreditiva) vrši se na dan 31.12. godine za koju se vrši popis.

3.13 Popis vremenskih razgraničenja obuhvata popis stanja iskazanih na odgovarajućim

računima Glavne knjige, uz unošenje u popisne liste i komentara u vidu osnovanosti vršenja

razgraničenja.

3.14 Predmet popisivanja je i imovina drugih pravnih lica koja se nalazi na korišćenju ili

čuvanju u Društvu. Tuđa imovina popisuje se u posebne popisne liste po vlasnicima imovine.

Jedan primerak popisne liste sačinjene za tuđu imovinu dostavlja se u roku od 3 (tri) dana od

dana završenog naturalnog popisa pravnom ili fizičkom licu koje je vlasnik imovine.

3.15 Sopstvena imovina koja je data drugim pravnim licima na poslugu, na zajam, čuvanje,

obradu, doradu, preradu, opravku, kao i roba i proizvodi u komisionu, konsignaciji i u inostranstvu,

unose se u posebne popisne liste na osnovu dokumentacije po kojoj je ova imovina izdata i

potvrde koju je dostavilo pravno i/ili fizičko lice kod koga se imovina nalazi.

3.16 U slučaju kada popisna komisija ne može da utvrdi kome imovina pripada, popis te imovine

izvršiće u posebnim popisnim listama.

Popisne liste sastavljaju se u dva primerka koje potpisuju članovi popisne komisije i

računopolagač. Jedan primerak popisne liste se dostavlja računopolagaču, a drugi popisna

komisija dalje obrađuje.

4. Obrada popisnih lista i utvrđivanje razlika

po popisu i sastavljanje izveštaja o popisu

Nakon urađenog upisivanja stvarnog stanja u popisne liste, Služba knjigovodstva je, na zahtev

predsednika popisne komisije dužna da popisnoj komisiji, najkasnije narednog radnog dana, stavi

na uvid knjigovodstveno stanje te grupe sredstava ili izvora sredstava. Dobijeno knjigovodstveno

stanje komisije za popis unose u popisne liste.

Vrednovanje sredstava u popisnim listama vrši se po knjigovodstvenoj vrednosti, izuzev ako

komisija za popis ne proceni da ona realno ne odražava vrednost sredstva (zbog oštećenja,

isteklog roka upotrebe, nemogućnosti naplate za potraživanja i drugo). Vrednovanje obaveza se

vrši po knjigovodstvenoj vrednosti, izuzev ako komisija utvrdi da postoje razlozi da se vrednovanje

izvrši drugačije.

Posao vrednosnog obračunavanja naturalnog popisa može se izvršiti i na računaru, uz štampanje

popisnih lista u dva primerka, koje potpisuju članovi komisija za popis. Uz jedan primerak ove

popisne liste prilaže se primerak popisa naturalnog stanja (sa potpisom računopolagača).

Istovremeno, komisije vrše poređenje stvarnog stanja utvrđenog popisom s knjigovodstvenim

stanjem i u popisnim listama iskazuju razlike, odnosno viškove i manjkove po svakoj poziciji

odnosne imovine iz popisnih lista.

Obrada popisnih lista treba da se završi do 10.01. tekuće godine za prethodnu poslovnu godinu

Komisija za popis u saradnji sa odgovarajućim stručnim službama, ispituje i analizira utvrđene

viškove i manjkove i uzroke njihovog nastajanja, a po potrebi, uzima i izjave odgovornih lica.

Po završenom poslu na popisu i obračunu vrednosti imovine, odnosno potraživanja i obaveza

komisija sastavlja izveštaj o sprovedenom popisu. Ovaj izveštaj sadrži:

mišljenje o utvrđenim manjkovima, odnosno viškovima (utvrđeni viškovi ne smeju se

prebijati utvrđenim manjkovima, osim u slučaju očigledne zamene pojedinih sličnih vrsta

materijalnih sredstava, što popisna komisija u svom izveštaju mora obrazložiti i

dokumentovati);

predlog u pogledu načina knjiženja utvrđenih manjkova, odnosno viškova i načina

likvidacije razlike nastale kod proizvoda, odnosno robe koja je oštećena ili je izgubila u

kvalitetu;

mišljenje o obustavljenoj proizvodnji, škartu, otpacima, sumnjivim i spornim

potraživanjima, nenaplativim i zastarelim potraživanjima i slično;

predlog za otpis zastarelih potraživanja i oprihodovanje zastarelih obaveza.

Komisija će u svom izveštaju o popisu izneti primedbe i izjave zaposlenih koji rukuju materijalnim

i novčanim sredstvima o utvrđenim razlikama, kao i eventualno druge primedbe u odnosu na rad

komisije u sprovođenju popisa odnosne kategorije imovine i obaveza.

Komisija će predložiti mere radi otklanjanja utvrđenih nedostataka u materijalno-finansijskom

poslovanju Društva, kao i druge mere koje bi omogućile racionalnije i ekonomičnije korišćenje

imovine.

Utvrđivanje stvarnog stanja za prethodnu poslovnu godinu treba da se završi zaključno sa 15.1.

tekuće godine, sem kod potraživanja i obaveza gde je rok za završetak popisa 20.1.

5. Izveštaj o izvršenom popisu imovine i

obaveza sadrži sledeće priloge:

popisne liste po kategorijama imovine, potpisane od svih članova odnosne popisne

komisije i odgovornog rukovaoca te imovine;

rekapitulaciju popisnih lista po kategorijama imovine i sintetičkim kontima kako se ta

sredstva i obaveze vode u glavnim knjigama;

posebne popisne liste dotrajale imovine za rashodovanje, odnosno imovine koja je

oštećena ili kojoj je smanjena vrednost zbog umanjenog kvaliteta;

specifikacije, odnosno preglede potraživanja i obaveza sa obračunatim iznosima za

ispravku sumnjivih i spornih, odnosno nenaplativih i zastarelih potraživanja;

beleške o merenju i brojanju sredstava sa podacima na koji je način izvršeno svođenje

stanja imovine od datuma naturalnog popisa na stanje pod 31. 12. predloge o načinu

likvidacije utvrđenih viškova i manjkova imovine;

eventualne izjave i primedbe odgovornih rukovaoca imovinom o uzrocima nastalih

viškova, odnosno manjkova.

Centralna popisna komisija dostavlja Izveštaj o izvršenom popisu, Direktoru, Sektoru interne

kontrole, Sektoru knjigovodstva, nadleznom organu i eksternom revizoru najkasnije do 25.01.

tekuće godine, za prethodnu.

Izveštaje o izvršenom popisu nadležni organ treba da razmotri u roku od 5 (pet) dana od dana

dobijanja ovih izveštaja, a najkasnije 30. 01. tekuće godine za prethodnu godinu.

6. Donošenje i sprovođenje odluke o

izvršenom popisu

Po razmatranju izveštaja o popisu Upravni odbor ili drugi nadležni organ donosi Odluku o:

načinu likvidacije utvrđenih manjkova, odnosno viškova imovine i drugih vrednosti;

načinu knjiženja utvrđenih manjkova, odnosno viškova na imovini i drugim vrednostima;

visini otpisa sumnjivih i spornih potraživanja, kao i otpisu nenaplativih i zastarelih potraživanja;

rashodovanju imovine čiji je rok upotrebe protekao, kao i o rashodovanju imovine koja je dotrajala ili više nema upotrebnu vrednost;

kalu, rasturu, kvaru i lomu;

načinu likvidacije razlika utvrđenih usled smanjenja kvaliteta materijala, inventara i ambalaže, gotovih proizvoda, robe i ostale imovine;

drugim činjenicama vezanim za popis;

predloženim merama za otklanjanje nedostataka i slabosti u raspolaganju i korišćenju imovine i u materijalno-finansijskom poslovanju Društva.

7. Primeri za knjiženje nakon odluke o

izvršenom popisu imovine

Korekcije na računima stanja I uspeha kroz primere :

usklađivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem stalne materijalne imovine, na

primer, pojedinih pozicija biološke imovine, alata, inventara i opreme;

usklađivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem gotovine i gotovinskih ekvivalenata;

usklađivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem zaliha (materijala, robe, nedovršene

proizvodnje i gotovih proizvoda);

usklađivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem potraživanja i kratkoročnih

finansijskih plasmana.

Primer br.1

1. Manjak gotovine u blagajni na teret odgovornog lica u iznosu od 2.000,00 din. 2. Manjak gotovine u blagajni na teret preduzeća 5.000,00 din.

1 221 Potraživanja od zaposlenih 2.000,00

243 Blagajna 2.000,00

Za utvrđen manjak blagajne na teret odgovornog lica po odluci

2 574 Manjkovi 5.000,00

243 Blagajna 5.000,00

Za utvrđen manjak blagajne na teret preduzeća po odluci

Primer br. 2

Manjak opreme Popisom je utvrđen manjak opreme .Manjak plaća računopolagač. 1. nabavna vrednost 10.000,00 din.; 2. ispravka vrednosti 9.000,00; 3.PDV 20%, je 200 din.

1

221 Potraživanja od zaposlenih 1.200,00

029 Ispravka vrednosti nekretnine, postrojenja i oprema

9.000,00

023 Postrojenja i oprema 10,000,00

470 PDV 200,00

Za utvrđen manjak opeme na teret odgovornog lica/računopolagač po odluci

Primer br. 3

Višak opreme Popisom je u preduzeću X utvrđen višak opreme, čija je 1. procenjena nabavna vrednost 10.000,00 din.; 2. ispravka vrednosti 8.000,00 din.

1 023 Postrojenja i oprema 10.000,00

029 Ispravka vrednosti nekretnine, postrojenja i oprema

8.000,00

674 Viškovi 2.000,00

Za utvrđen višak opreme po odluci

Primer br. 4

Manjak i višak materijala Popisom je utvrđena razlika između stvarnog i knjigovodstvenog stanja materijala i to: 1. manjak materijala - A u vrednosti 10.000,00 din i PDV od 20%, kojim se tereti preduzeće; 2. manjak materijala - B od 2.000,00 din i PDV od 20%, kojim se tereti odgovorni radnik; 3. višak materijala (auto gume) - C u vrednosti od 5.000,00. Sprovedena su sledeća knjiženja:

Redni broj

Broj konta OPIS Iznos

Duguje Potražuje Duguje Potražuje

1 574 Manjkovi 12.000,00

103 Alat i inventar - auto gume 10.000,00

470 PDV izlazni 2.000,00

Za utvrđen manjak na teret preduzeća po odluci

2 221 Potraživanja od zaposlenih 2.400,00

470 PDV izlazni računi 400,00

101 Materijal 2.000,00

Za utvrđen manjak na teret radnika po odluci

3 103 Alat i inventar - auto gume 5.000,00

674 Viškovi materijala 5.000,00

Za utvrđen višak materijala po odluci

Razlozi inventarom utvrđenog manjka mogu biti: fizičko oštećenje zaliha, nepravilno rukovanje,

greške u knjiženju, krađe itd. Za iznos manjka knjižice se smanjenje pozicije zaliha (materijala,

gotovih proizvoda itd.) i potraživanje od odgovornog radnika (npr. magacionera) preko računa

Ostala potraživanja.

Primer br.5

Na osnovu odluke nadležnog organa rashodovan je objekat sa sledećim podacima: 1. Nabavna vrednost 225.000 Ispravka vrednosti 45.000 Sadašnja vrednost 180.000 Procenjena vrednost korisnog otpada 6.000 Sprovedena su sledeća knjiženja:

1 029 Ispravka vrednosti građevinskih objekata po osnovu amortizacije

45.000,00

101 Materijal 6.000,00

570 Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nekretnine , postrojnja i opreme

174.000,00

022 Građevinski objekti 225,000,00

Za isknjižavanje sredstva po odluci

Primer br. 6

Rashodovanje opreme koja je u celini otpisana Odlukom nadležnog organa, rashoduje se mašina sa sledećim podacima

1. Nabavna vrednost 112.000 Ispravka vrednosti 112.000 Sadašnja vrednost -

2. Procenjena vrednost otpadaka 11.000

1

029

Ispravka vrednosti građevinskih objekata po osnovu amortizacije

112.000,00

022 Građevinski objekti 112,000,00

2 101 Procenjena vrednost otpadaka 11.000,00

679 Ostali nepomenuti prihodi 11.000,00

Za isknjižavanje sredstva po odluci nadleznog organa

Primer br. 7

Ispravka vrednosti robe u slučaju zastarelosti, otpis se vrši ispod nabavne vrednosti, do neto

prodajne vrednosti. 1. Popisom zaliha robe u prometu na veliko i utvrdilo da je roba A u vrednosti od 40.000,00 din. zastarela. Njena neto procenjena vrednost je utvrđena na iznos od prodajna vrednost od 20.000,00 din. 2.Prilikom izrade narednog bilansa, utvrđeno je da roba A, još nije prodato, tako da je njena vrednost procenjena na 25.000,00 din

Redni broj

Broj konta OPIS

Iznos

Duguje Potražuje Duguje Potražuje

1 584 Obezvređenje zaliha robe 20.000,00

139 Ispravka vrednosti robe 20.000,00

Za ispravku vrednosti zastarele robe po odluci

2 139 Ispravka vrednosti robe 5.000,00

684 Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha robe 5.000,00

Za povecanje vrednosti zaliha robe po odluci

Primer br.8

Ispravka vrednosti potraživanja od kupaca, iskazuje se kao razlika između knjigovodstvene i

procenjene vrednosti za naplatu koja se knjiži na teret računa ostalih poslovnih rashoda 585. 1.Predeuzece X je izvršilo procenu potraživanja na dan bilansiranja i utvrdilo da je nad kupcem Y, koji duguje 100.000,00 din. pokrenut stečajni postupak, pa je doneta odluka da se izvrši ispravka potraživanja u celosti.

Redni broj

Broj konta OPIS

Iznos

Duguje Potražuje Duguje Potražuje

1 585 Obezvređenje potraživanja 100.000,00

209 Ispravka vrednosti potraživanja od prodaje 100.000,00

Za ispravku vrednosti potraživanja od kupaca po odluci

Primer br.9

Direktan otpis potraživanja od kupaca, iskazuje se direktno na na teret računa 576 - Rashodi po osnovu direktnih otpisa potraživanja. Predeuzeće X je izvršilo procenu potraživanja na dan bilansiranja i utvrdilo da je nad kupcem C, koji duguje 80.000,00 din. Vođen sudski spor koji je završen na štetu preduzeća, pa je doneta odluka da se izvrši isknjiženje potraživanja u celosti.

Redni broj

Broj konta OPIS Iznos

Duguje Potražuje Duguje Potražuje

1 576 Rashodi po osnovu direktnih otpisa potraživanja 80.000,00

204 Kupci u zemlji 80.000,00

Za direktan otpis potraživanja od kupaca po odluci

Primer br.10

Ispravka vrednosti potraživanja iz specifičnih poslova - odnosi se na umanjenje potraživanja po osnovu nemogućnosti naplate potraživanja, npr. u vrednosti za 50.000 dinara, knjiži se stavom za knjiženje:

Redni broj

Broj konta

OPIS

Iznos

Duguje Potražuj

e Duguje Potražuje

1 585 Obezvređenje potraživanja i kratkorocnih finansijskih plasmana

50.000,00

219 Ispravka vrednosti potraživanja iz specificnih poslova

50.000,00

Za ispravku vrednosti potraživanja iz specificnih poslova po odluci nadleznog organa sa specifikacijom

Napomena*

u prilogu materijala su:

1. Uputstvo direktora (nadležnog organa ) za popis;

2. Plan rada komisija za popis;

3. Odluka o popisu i obrazovanju komisija za popis;

4. Izveštaj komisije za popis;

5. Odluka o knjiženju rezultata popisa.