WESTERN Contents BALKANS SECURITY O BEZBEDNOST TO NATO05).pdf · da je široko prihvaćen i dominantan, ovakav diskurs ima sklo-nost da opstane.2 Zato danas, kada Makedonija očekuje

WESTERNBALKANSSECURITYOBSERVER

Journal of theBelgrade School ofSecurity Studies

No. 5

APRIL–JUNE 2007

Publisher:Centre for Civil-Military Relations

Editor in chief:Miroslav Hadžić

Editors:Sonja StojanovićFilip Ejdus

Illustrations:Marko Milošević

Translation:Ljiljana NikolićNataša Jovanović

Proofreading:Milorad TimotićHarry HayballDesignSaša Janjić

Computer typesetting:Časlav BjelicaPrinted by:GORAGRAF,Beograd

Circulation:200 copies

Belgrade School ofSecurity Studies isestablished with theassistance of theKingdom of Norway.Its functioning wassupported by theBalkan Trust forDemocracy.

Contents

This journal is financedby NATO

EDITOR’S WORD . . . . . . . . . . 3

REGIONAL DEBATES

Cvete KoneskaMACEDONIAN DISCOURSE ON NATO . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

Dr Mladen StaničićCROATIA AND NATO . . . . . . . . 11

Jelena RadomanMONTENEGRIN DEBATE ON ACCESSION TO NATO. . . . 14

CASE STUDY: SERBIA

Zorana AtanasovićPUBLIC OPINION OF SERBIAON JOINING NATO . . . . . . . . . 22

Predrag PetrovićAN ATTEMPTED DEBATE - Mapping the debate aboutNATO in Serbia’s civil society- . . 31

Đorđe PopovićNATO ACCESSIONAND SERBIAN DOMESTICPOLITICS . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Marko SavkovićWOULD NATO ACCESSIONCONTRIBUTETO A MORE STABLE BUSINESS ENVIRONMENTAND ECONOMIC PROGRESS IN SERBIA?. . . . 48

Jelena PetrovićFOREIGN POLICY ASPECTSOF THE REPUBLIC OF SERBIA’S ACCESSIONTO NATO . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

Nemanja MiloševićYUGOSLAVIA, USA AND NATO IN THE 1950S . . . . . . . . 64

PUBLIC POLICY ANALYSIS

Jelena UnijatINSTITUTION-BUILDINGIN THE CONTEXTOF EUROATLANTICINTEGRATION . . . . . . . . . . . . . 81

REACTIONS

Milorad TimotićSERBS AND ALBANIANS . . . . . . . . . . . . . . . . 87

Oliver SubotićBIOMETRIC SYSTEMSOF IDENTIFICATION. . . . . . . . . 90

REVIEWS

Jorg ArtmanWHITHER RUSSIANFOREIGN POLICY? . . . . . . . . . 92

Marko MiloševićJNA FROM STALJINTO NATO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

PUBLICATIONS OF THECENTRE FOR CIVIL-MILITARYRELATIONS . . . . . . . . . . . . . . . . 97

BEZBEDNOSTBEZBEDNOST

ZA P A D N O GZA P A D N O G

B A L K A N AB A L K A N A

KOLIKO JE NATO DALEKOOD ZAPADNOG BALKANA?

Debate u regionu

Studija slučaja: Srbija

BROJ 5 • APRIL–JUN 2007.

Beograd

BEZBEDNOST

ZAPADNOG

BALKANA

Časopis Beogradske škole za studijebezbednosti

BROJ 5

APRIL–JUN 2007.

Izdavač:Centar za civilno-vojne odnose

Glavni i odgovorniurednik:Miroslav Hadžić

Urednici:Sonja StojanovićFilip Ejdus

Ilustracije:Marko Milošević

Lektura i korektura:Tatjana Hadžić

Dizajn:Saša Janjić

Kompjuterska priprema:Časlav Bjelica

Štampa:GORAGRAF, Beograd

Tiraž: 200 primeraka

Beogradska škola zastudije bezbednostiotvorena je zahvalju-jući podršci KraljevineNorveške. Rad školepodržava Balkanskifond za demokratiju.

Sadržaj

Ovaj časopis štampan jeuz podršku NATO

REČ UREDNIKA . . . . . . . . . . . 3

DEBATE U REGIONU

Cvete KoneskaMAKEDONSKIDISKURS O NATO. . . . . . . . . . . 4

Dr Mladen StaničićHRVATSKA I NATO . . . . . . . . . 11

Jelena RadomanDEBATA U CRNOJ GORIO PRISTUPANJU NATO . . . . . 14

STUDIJA SLUČAJA: SRBIJA

Zorana AtanasovićJAVNO MNJENJE SRBIJEI PRISTUPANJE NATO . . . . . . 22

Predrag PetrovićPOKUŠAJ DEBATE – mapiranje debate o NATO u civilnom društvu Srbije . . . . . . . . . . . . . . 31

Đorđe PopovićUNUTRAŠNJI POLITIČKIASPEKTI PRIKLJUČENJASRBIJE NATO . . . . . . . . . . . . . 41

Marko SavkovićDOPRINOSI LI PRISTUPANJE NATO STABILNIJEM POSLOVNOMOKRUŽENJU I EKONOMSKOM RAZVOJUU SRBIJI? . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Jelena PetrovićSPOLJNOPOLITIČKI ASPEKTI MOGUĆEGPRISTUPANJA REPUBLIKESRBIJE NATO . . . . . . . . . . . . . 55

Nemanja MiloševićJUGOSLAVIJA, SAD I NATO PEDESETIHGODINA XX VEKA . . . . . . . . . 64

PRIKAZPRAKTIČNE POLITIKE

Jelena UnijatEVROATLANTSKEINTEGRACIJE I IZGRADNJA INSTITUCIJA. . 81

REAKCIJE

Milorad TimotićSRBI I ALBANCI: . . . . . . . . . . . 87

Oliver SubotićBIOMETRIJSKI SISTEMIIDENTIFIKACIJE . . . . . . . . . . . 90

RECENZIJE

Jorg ArtmanKUDA IDE SPOLJNA POLITIKA RUSIJE?. . . . . . . . . 92

Marko MiloševićJNA OD STALJINADO NATO PAKTA . . . . . . . . . . . . 95

PUBLIKACIJE CENTRA ZA CIVILNO-VOJNE ODNOSE . . . . 97

Centar za civilno-vojne odnose doprinosi javnom i

odgovornom u~estvovanju civilnog dru{tva u pove}anju

bezbednosti gra|ana i dràve na principima modernog

demokratskog dru{tva, kao i unapre|enju bezbednosne

saradnje sa susedima i uklju~enju Srbije u evroatlantsku

zajednicu.

Beogradska {kola za studije bezbednosti predstavlja

posebno odeljenje Centra za civilno-vojne odnose osno-

vano radi toga da, sistematskim istraìvanjima i akadem-

skim usavr{avanjem mladih istraìva~a, doprinese razvoju

studija bezbednosti u Srbiji.

Kontakt

Centar za civilno-vojne odnose

Gunduli}ev venac 48

11000 Beograd

tel/fax 381(0)11-32 87 226

381(0)11-32 87 334

www.ccmr-bg.org

[email protected]

3

Reč urednika

OD KRAJA Hladnog rata bezbednost Zapadnog Balkana umnogo-me je zavisila od NATO saveza. Implementacija i poštovanje Dejton-skog i Ohridskog sporazuma, kao i Rezolucije OUN 1244 zavisili su odsnažnog “prekrivajućeg“ prisustva NATO snaga u regionu. Međutim,kako se mir u regionu učvršćuje a demokratije konsoliduju, zemlje Za-padnog Balkana polako stiču kapacitete ne samo da “uvoze” bezbed-nost od NATO saveza, već i da je “izvoze” pristupanjem programu“Partnerstvo za mir”, kao i eventualnim dobijanjem statusa punoprav-nog člana NATO saveza. Često se u javnosti raspravlja o tome šta svedržave Zapadnog Balkana treba da učine na svom putu ka evroatlant-skim integracijama i koliko je Zapadni Balkan daleko od NATO. Na-vode se prepreke i konkretni koraci, odnosno uslovi potrebni kako bievroatlantski proces bio nastavljen, tj. ubrzan. U ovom broju autori ča-sopisa Bezbednost Zapadnog Balkana okrenuli su naopačke ovo pita-nje i pokušavaju da odgovore na to koliko je NATO daleko od Zapad-nog Balkana. Najpre, pažnju posvećujemo debatama koje se o priklju-čenju NATO savezu paralelno vode u Makedoniji, Hrvatskoj i CrnojGori. Čitaoci će moći da prepoznaju sličnosti, ali i da uvide razlike u iz-netim argumentima koji govore u prilog učlanjenju ili protiv njega. Na-kon toga, istraživači Beogradske škole za studije bezbednosti najprepredstavljaju glavne stavove javnosti, a zatim pokušavaju da napraveobjektivnu procenu posledica koje će učlanjenje u NATO savez imati posrpsku unutrašnju politiku, ekonomiju i spoljnu politiku. Pored ovihaktuelnih analiza, jedan tekst nas vraća pedeset godina unazad i govorio bliskim, gotovo savezničkim odnosima koji su postojali između Jugo-slavije i NATO saveza tokom pedesetih godina prošlog veka. Priča oizuzetnom talentu za realpolitiku, koji je tadašnje državno rukovodstvopokazivalo u radikalno drugačijim i opasnijim međunarodnim okolno-stima, trebalo bi da služi današnjim političkim elitama kao putokaz, anikako kao utočište od kompletiranja evroatlanstkih integracija po me-ri državnih i regionalnih interesa. �

Filip Ejdus

Makedonski diskurs o NATO Cvete Koneska

UDK 327.51(497.7)"199/200"

Uvod: Šale i šta one znače

Na sastanku sa generalnim sekretarom NATO Jap de HopSheferom, bivši makedonski premijer Vlado Bučkovski je, govo-reći o zahtevu ove organizacije da izbori u Makedoniji treba dabudu sto deset posto fer, rekao: “Generalni sekretaru, Vi tražitečuda, ali ja prihvatam čudo.” To je prava politička šala, pogo-tovu ako se zna da izbori u Makedoniji nisu bili “110% fer”.Ova izjava pak ukazuje na još nešto. Ona govori o političkomdiskursu u Makedoniji, o tome kako se stvari u ovoj republicisagledavaju, imenuju i shvataju. Tako nam se čini da je priličnoironično, iako ne i iznenađujuće, to što se makedonski diskurso NATO bavi “čudima” koja se traže ili prihvataju. Funkcione-ri NATO stalno ističu “racionalnu” prirodu ovog saveza, njego-vo proširenje i kriterijume za to proširenje. Tu ne bi trebalo dabude nikakvih čuda! Kada je zemlja spremna, kada su sve neo-phodne reforme i pripreme u odbrambenom i političkom sekto-ru završene, ona dobija poziv za učlanjenje u Savez. U međuvre-menu, NATO ocenjuje napredak reformi i daje smernice i pre-poruke. I to je sve.

Ovaj članak bavi se političkim diskursom u Makedoniji oNATO i očekivanom učlanjenju Makedonije u taj savez, anali-zirajući diskurs u periodu od kraja 1990-ih godina do danas.Uzevši u obzir napore koje Vlada ulaže da bi Makedonija po-stala članica NATO, ovaj članak skicira osnovne argumente,dominantne u makedonskoj javnosti, koji govore u prilog učla-njenju u Atlantski savez i protiv njega. Autor tvrdi da je diskurso NATO u Makedoniji pretežno simboličan i da se svodi na pri-mamljivu i romantizovanu predstavu o ovom savezu koju i sta-novništvo i političke elite u Makedoniji imaju. Takav diskurs je(zajedno sa izuzetno visokim stepenom javne podrške ulasku uNATO) tipičan za društva u ranim fazama integracije. Ipak, ka-

DEBATE U REGIONUBZBB

EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

1 Press Point by the Prime Ministerof the former Yugoslav Republic ofMacedonia(1), Vlado Buckovskiand NATO Secretary General, Jaapde Hoop Scheffer. 22. March, 2006.NATO Online Library. Dostupno nainternet adresi: http://www.nato.int/docu/speech/2006/s060322a.htm.

4

Autor je istraživač think-thank-a Analytica iz Makedonijewww.analyticamk.org

da je široko prihvaćen i dominantan, ovakav diskurs ima sklo-nost da opstane.2 Zato danas, kada Makedonija očekuje pozivza prijem u ovaj savez na samitu NATO, koji će biti održan uBukureštu 2008. godine, takav diskurs može biti samo štetan,jer će odvratiti pažnju javnosti od neophodnih reformi i ostavi-ti stanovništvo neinformisano o pravim troškovima i koristimaučlanjenja u Savez.

Početni diskursi – jednako rastojanje

Početkom devedesetih godina spoljna politika Makedonijebila je izgrađena na principu “jednakog rastojanja” (equidistan-ce), odnosno na principu održavanja dobrih, ali ni sa kimbliskih odnosa. Za razliku od najvećeg broja zemalja Centralnei Istočne Evrope koje su aktivno i agresivno sprovodile proe-vropske i proatlantske programe, Makedonija nije toliko glasnotražila prijem u evroatlantske institucije, usredsredivši se uglav-nom na savladavanje domaćih izazova izgradnje države, kao ina događaje u regionu.

Makedonija je 1995. godine pristupila programu “Partner-stvo za mir” (PzM), institucionalnom instrumentu NATO iSAD, formiranom radi ostvarivanja tešnje saradnje sa istočnoe-vropskim zemljama. Pristupanje PzM predstavljalo je početakdugog puta koji je trebalo preći do prijema u NATO. Cilj je naovom putu bio daleko, a mnogo drugih zemalja već je bilo pri-lično odmaklo u odnosu na Makedoniju. Pa ipak, makedonskepolitičke elite su učlanjenje u NATO savez prihvatile samo de-klarativno. Nisu uložile nikakve napore u sprovođenje reformezastarele strukture vojske i u modernizaciju celokupnog sektorabezbednosti. Uopšte, posvetile su malo pažnje ispunjavanju for-malnih kriterijuma za učlanjenje. Tako je, od samog početka,diskursu o Atlantskom savezu nedostajala jasna tehnička i re-formska komponenta. Kauzalna veza između napretka reformesektora bezbednosti i političkih reformi, s jedne strane, i učla-njenja u NATO, s druge, nije postojala.

Sva različita lica i čari NATO saveza

S obzirom na svoju skoro stečenu državnost i još skorijeizazove toj državnosti, učlanjenje Makedonije u NATOuglavnom se sagledava kao garancija njenog teritorijalnog

DEBATE U REGIONU

BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

2 Howarth, D. and J. Torfing.Discourse Theory in European Polit-ics: Identity, Policy and Governance.(Basingstoke: Palgrave Macmillan,2005)

5

integriteta.3 Skoro sedamnaest godina od proglašenja nezavi-snosti u Makedoniji još uvek ima onih koji strahuju za njen in-tegritet i opstanak. Granica sa Kosovom još nije utvrđena, a me-stimično je i sporna, a etnički sukobi 2001. godine razotkrili suslabosti makedonskih institucija. Imajući u vidu nestabilnost re-giona i još uvek promenljive granice, ovi strahovi nisu potpunoneosnovani. U tom kontekstu, učlanjenje u NATO u Makedo-niji sagledavaju kao garanciju bezbednosti i teritorijalne celovi-tosti makedonske države i, istovremeno, kao neku vrstu zaštiteod unutrašnjih međuetničkih sukoba.4 Odgovor na pitanje da liNATO to može da obezbedi i tako opravda očekivanja make-donskih građana je, u najmanju ruku, neizvestan.

Događaji na Kosovu i kampanja NATO protiv Jugoslavije1999. godine imali su značajnu ulogu u preoblikovanju domi-nantne predstave makedonskih građana o Atlantskom savezu.Za vreme vazdušnih napada na Jugoslaviju tokom 1999. godi-ne podrška koju je NATO uživao u makedonskoj javnosti palaje ispod 50 procenata. Američku ambasadu u Skoplju napali sugnevni građani, a većina stanovnika nije se slagala sa odlukomvlade da NATO dozvoli slobodno korišćenje makedonske teri-torije i vazdušnog prostora za napade na Jugoslaviju. Tako jeNATO u očima građana Makedonije izgubio nešto od svoje pri-vlačnosti. Ipak, oni su, “čineći NATO uslugu”, očekivali da ćeAtlantski savez zapamtiti njihov dobar gest i brzo im uzvratiti.Jačalo je uverenje da je Makedonija, “pomažući” NATO, u naj-manju ruku zaslužila povlašćeni tretman i brži put ka učlanje-nju. To što je Makedonija učinila 1999. godine makedonski po-litičari često pominju kao poen za prijem u Savez. Takva očeki-vanja, iako prilično neuverljiva, još više su skrenula pažnju sasprovođenja neophodnih reformi. Štaviše, makedonska privre-da je imala štetu zbog kosovske kampanje 1999. godine, jer jeviše od 200 hiljada izbeglica našlo utočište u Makedoniji. Zatošto se na ovaj ustupak gledalo kao na dovoljno veliku žrtvupodnesenu radi učlanjenja u NATO, političari su verovatno ra-čunali na to da će biračko telo odbaciti svaki pomen dodatnihekonomskih opterećenja zarad sprovođenja potrebnih reformi usektoru bezbednosti.

Međutim, događaji na Kosovu samo su ojačali predstavu omoći NATO saveza. NATO je prvi put upotrebio vojni potenci-jal i napao jednu državu. Bila je to snažna demonstracija vojnei političke moći, a moć je uvek privlačna, čak i onda kada se ne


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

3 Petar Atanasov, “Defence Reformand Public Opinion in Macedonia”Osterreichs Bundesheer. Availableat: http://www.bmlv.gv.at/4 Atanasov, “Defence Reform”

6

slažemo sa ciljem zbog kog je upotrebljena. Za malu, relativnosiromašnu državu sa marginalnim uticajem na međunarodneposlove, učlanjenje u moćnu i elitnu organizaciju kao što jeNATO predstavlja, sasvim razumljivo, privlačan cilj. Ipak, NA-TO nije samo simbol moći. Od kraja Hladnog rata i pada ko-munizma uloženo je mnogo napora da bi bila preformulisananjegova uloga u svetu politike. NATO je postao otelotvorenjedemokratskih normi i vrednosti Evrope i Zapada uopšte, koji-ma Makedonija stremi. Učlanjenje u NATO bi Makedoniji injenim građanima dalo osećaj pripadnosti većoj i, što je još va-žnije, prestižnijoj zajednici, odnosno onoj koja bi poboljšalapredstavu Makedonaca o sebi i ojačala evropsku/zapadnu kom-ponentu njihovog identiteta.5

U istom duhu, građani Makedonije pripadnost NATO sa-vezu dominantno doživljavaju kao pripremnu fazu za učlanje-nje u Evropsku uniju. Ulazak u EU, sa svim brojnim, konkret-nim finansijskim i političkim pogodnostima, predstavlja krajnjistrateški cilj država u regionu Jugoistočne Evrope. Predstava oNATO kao o predvorju EU nije neobična, jer se ove dve orga-nizacije često diskurzivno povezuju, pri čemu se odrednica“evroatlantski” koristi za obe organizacije i za integraciona na-stojanja istočnoevropskih zemalja. Empirijski gledano, većinadržava (ali ne sve6) koje su u 2004. i 2007. godini ušle u EUprethodno je primljena u NATO. Prema tome, iako članstvo uNATO nije garancija za prijem u EU, izostanak poziva za prijemu ovaj Savez skoro sigurno znači da država neće pristupiti EU.Stoga je prijem u NATO, po mišljenju građana Makedonije, vrloznačajan korak ka učlanjenju u EU i dodatni dokaz koji Make-donija može da pruži o svojoj podobnosti da bude član prestižnihmeđunarodnih organizacija (među kojima je i EU).

Pomenuti elementi makedonskog diskursa o NATO poma-žu nam da shvatimo zašto učlanjenje u ovaj savez ima tako ve-liku podršku javnosti. Javni diskurs pokazuje da javno mnjenjeučlanjenje u NATO sagledava simbolično, odnosno kao dokazda Makedonija pripada Evropi i da je dostigla poželjan nivobezbednosti, bogatstva i međunarodnog poštovanja (kao članjedne od najmoćnijih i najprestižnijih organizacija). Jasno je dapripadanje NATO savezu poboljšava predstavu koju građaniMakedonije imaju o sebi. To je pozitivno čak i onda kada nji-hova percepcija Atlantskog saveza ne podstiče dalje reforme, aMakedoniji su reforme zaista neophodne da bi pristupila NA-TO. Osim toga, potrebno je da građani Makedonije saznaju vi-

DEBATE U REGIONU

BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

5 Više o grupnim identitetima i njiho-voj dinamici vidi u: Turner, John C.and Michael A. Hogg. Eds. Redisco-vering the Social Group: A Self-Ca-tegorization Theory (Oxford, BasilBlackwell, 1987)6 Izuzeci su Kipar i Malta.

7

še o konkretnim, tehničkim aspektima i troškovima učlanjenjau NATO, a taj aspekt je još uvek potpuno zanemaren u javnojraspravi koja se o njemu vodi.

O budžetu, troškovima i drugim razlozima koji govoreprotiv pristupanja NATO

Činjenica koju bi široka javnost trebalo da shvati i prihva-ti pre nego što građani Makedonije donesu konačnu odluku oučlanjenju u NATO jeste to da biti član ovog saveza košta. Naprvom mestu, sprovođenje reforme sektora bezbednosti priličnoje skupo. Modernizacija i prestrukturiranje vojske povlače veli-ke budžetske troškove, što je slučaj i sa držanjem vojske u skla-du sa standardima NATO. Isto tako, biti član NATO podrazu-meva održavanje budžeta za odbranu iznad određenog nivoa.Stoga učlanjenje u Savez znači vezivanje oskudnih sredstava zasprovođenje reformi sektora bezbednosti i zadovoljavanje stan-darda NATO.7 Ta sredstva bi, naravno, mogla biti upotrebljenau druge, možda značajnije, svrhe. U svakom slučaju, odluku otome trebalo bi da donesu građani Makedonije. Da bi mogli dadonesu valjanu odluku, potrebno je da budu obavešteni o tomekoliko košta učlanjenje u NATO. Međutim, takve diskusije sena javnoj sceni retko vode. Političari jedva da pominju računkoji treba platiti za ulazak u NATO, dok mediji svoju pažnjuuglavnom usmeravaju ka političkim problemima, aferama idrugim medijski privlačnim aspektima nastojanja da Makedo-nija bude primljena u NATO.

Još jedan značajan element učlanjenja u NATO predstavljavojno angažovanje Vojske Makedonije u misijama i operacija-ma NATO širom sveta. Učlanjenje u NATO podrazumevaobavezu učestvovanja i podrške vojnim i mirovnim misijamaNATO u celom svetu. To znači upućivanje vojnika i opreme uopasna područja ili, u krajnjoj liniji, u ratne zone, što ne bi tre-balo da bude nikakvo iznenađenje, jer to jeste, i dalje ostaje,osnovna svrha postojanja Saveza (bez obzira na skorašnje napo-re da se ponovno koncipira njegov identitet). Osim toga, najne-posredniji kontakt koji je većina građana Makedonije imala saNATO vezan je za vojne jedinice koje su prošle kroz Makedo-niju na putu za Kosovo 1999. godine. To su bile snage spremneza borbu. Ako Makedonija pristupi NATO, makedonske trupeće morati da učestvuju u misijama ovog saveza, pa postoji mo-


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

7 Detaljniju raspravu o troškovima ibudžetskim implikacijama učlanjenjau NATO vidi u:Marjan Gjurovski, “Mi-rovna Dividenda ili Poveke Maslo” u:Forum ANALITIKA. No. 7, Nov–Dec.2006, str. 90–105

8

gućnost da će neki vojnici biti ubijeni. To je rizik, odnosno po-tencijalni gubitak učlanjenja koji se retko pominje u javnom dis-kursu o NATO. Pa ipak, baš to bi moglo imati snažan uticaj naodnos javnosti prema učlanjenju u ovaj savez.

Makedonija, kao zemlja partner, već učestvuje u misijamaNATO u Avganistanu i u Iraku. Makedonska vojska je na po-četku uglavnom obezbeđivala logistiku i medicinsku pomoć.Od nedavno su, međutim, makedonski vojnici uključeni i u voj-ne operacije NATO pod američkom komandom8, bez obzira napostojanje tendencije drugih zemalja da svoje trupe povuku izIraka.9 Javnost skoro da uopšte nije reagovala na takvu odluku.Neki intelektualci su protiv te odluke protestovali u medijima, ito je bilo sve. Taj kontroverzni politički korak opravdavan jepovećavanjem šansi za dobijanje poziva za učlanjenje u NATO.Pa ipak, ako Makedonija pristupi Savezu, upućivanje njenihvojnika u ratne zone i zone sukoba biće pre pravilo nego izuze-tak. Na sreću, do sada nijedan makedonski vojnik nije ubijen inije uzet za taoca. Međutim, ako se takva nesreća bude dogodi-la, to bi lako moglo da promeni stepen podrške javnog mnjenja,jer malo ko sada govori o takvim opasnostima ili o tome koli-ko su one prihvatljive za makedonsko društvo.

Konačno, pristupajući NATO Makedonija će ući u moćno,ali ne uvek popularno društvo. Posle niza terorističkih napadana neke od zemalja koje podržavaju ozloglašeni “rat protiv te-rorizma” i misije u Iraku i Avganistanu, postoji opasnost od te-rorističkih napada na sve zemlje koje podržavaju takve operaci-je. Tačno je da je Makedonija vrlo mala i da je njen doprinos ce-lom tom procesu prilično beznačajan, naročito kada se uporedisa doprinosom vodećih zemalja kao što su SAD ili Velika Brita-nija. Međutim, onaj ko je mali, istovremeno je i ranjiviji od ve-likih. Makedonija nema kapaciteta da se bori sa ozbiljnim te-rorističkim pretnjama ili eventualnim napadima. Ona je zatopotencijalno, i paradoksalno, izloženija pretnjama bezbednosti,bez obzira na početnu želju da ojača sopstvenu bezbednost na-stojanjima da uđe u NATO.

Rasprava o NATO ili..?

Ukratko, čini se da javna rasprava o učlanjenju u NATOkoja se odvija u Makedoniji naginje pozitivnim aspektima učla-njenja u ovaj savez. To nije neobično, jer ovo učlanjenje spada

DEBATE U REGIONU

BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

8 “Укинати ограничувањата занашите војници во Авганистан”from A1 News. December 1, 2006.Available at: http://www.a1.com.mk/vesti/default.asp?VestID=71114 9 Na primer, Poljska smanjuje brojsvojih vojnika, dok su Slovačka iItalija već povukli svoje vojnike. Vidi:http://www.globalsecurity.org/mili-tary/ops/iraq_orbat_coalition.htm

9

u najveće prioritete nekoliko poslednjih makedonskih vlada.Prema tome, očekuje se da će Vlada pokrenuti “kampanju u pri-log prijema u NATO”. Što je još zanimljivije, celokupan diskursobojen je simbolikom. Mnogo se govori o moći i prestižu, o ula-sku u evropsko/zapadno društvo i o očuvanju teritorijalnog in-tegriteta Makedonije, dok u javnost uspeva da se probije samomali broj tehničkih pojedinosti koje prate učlanjenje. Takav dis-kurs koji jača visok stepen javne podrške učlanjenju u NATO,kao i koji stvara idealizovanu sliku ovog saveza i makedonskogučlanjenja ne daje uravnoteženu i realističnu predstavu o tomešta to učlanjenje podrazumeva. Postoji očigledna informacionapraznina kada je reč o troškovima učlanjenja – i finansijskim iljudskim. Stanovništvu izgleda nedostaju informacije o troško-vima, kao i protivargumenti učlanjenja u NATO. Imajući u vi-du to da je većina u Makedoniji, pre svega u njenim političkimelitama, uverena da će Makedonija biti pozvana da pristupiAtlantskom savezu na narednom samitu o proširenju (2008),došlo je vreme da se zauzme drugačiji pristup raspravi o NATO.Obećavanje čuda i verovanje u njih nisu dovoljni. �


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

10

Hrvatska i NATODr Mladen Staničić

UDK 327.51(497.5)

PREMA najnovijoj anketi respektabilne agencije PULS, koje jeprovedeno u junu za potrebe Ministarstva vanjskih poslova ieuropskih integracija, ulazak Hrvatske u NATO podržava 44posto hrvatskih građana, dok se tome protivi 28 posto.Istraživanje nadalje pokazuje kako 75 posto ispitanika, bezobzira na njihov stav o NATO, očekuje da će Hrvatska ući uNATO u slijedeće dvije godine. Analitičari PULS kažu da je ujunu došlo do stabilizacije podrške ulasku Hrvatske u NATO,te da se podrška više ne povećava kao što je bilo u prijašnjimmjesecima. Naime, prema istraživanju londonske agencijeGfk, ulazak zemlje u NATO početkom je juna podržavalo 52posto građana.

To je najsvježiji pokazatelj kako u Hrvatskoj još uvijek po-stoje velike nedoumice, ali i nedovoljno znanje, pa i sasvim po-grešne percepcije o tome što danas u svijetu NATO savez pred-stavlja i što se događa s državama koje postaju njegove puno-pravne članice. U tome se Hrvatska razlikuje od skoro svih no-vih članica NATO kao i od kandidata za punopravno članstvo.Rezultat svega toga je i značajna strateško-politička konfuzija,koja se, na primjer, vidi i iz rezultata ove najsvježije ankete – doksamo 44 posto ispitanih podržava ulazak zemlje u NATO, čak75 posto njih očekuje da će se to dogoditi u iduće dvije godine.

Na političkom nivou postoji konsenzus oko toga da Hrvat-ska treba što prije ući u NATO. Sve parlamentarne stranke se utom potpuno slažu. Neslaganje postoji oko toga treba li o tomeraspisati referendum ili ne. Ustav, naime, tretira drukčije ulazaku međunarodne organizacije od ulaska u međunarodne integra-cije. Dok je EU međunarodna integracija i o ulasku u nju Ustavnalaže raspisivanje referenduma, to nije slučaj kod NATO, jerNATO nije integracija nego samo savez. Uspoređujući razvojova dva procesa priključenja može se vidjeti da su i političari, pai neki analitičari krivi za postojeću konfuziju. Od samog počet-

DEBATE U REGIONU

BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

11

Autor je direktor Instituta za međunarodne odnose, Zagreb

ka stjecanja međunarodne suverenosti, tada vanjskopolitički ne-iskusni hrvatski političari tretirali su obje ove skupine zajedni-čki, pa su otuda i skovali posve neadekvatni izraz “euroatlant-ske integracije“ što je poslije kolokvijalno prihvaćeno u svako-dnevnim raspravama o toj temi. Bilo kako bilo, neke strankesmatraju da i o ulasku u NATO treba raspisati referendum, jerje to doprinos demokraciji, a neki smatraju da to nije potrebno.Novi predsjednik SDP Zoran Milanović, koji je nekoliko godi-na bio i nacionalni koordinator za NATO, zalaže se za referen-dum, na kojem će, kako je rekao, glasati za ulazak u NATO.Javnost međutim, inzistira na raspisivanju referenduma, što sevidi i iz opetovanih izjava nevladinih organizacija, koje se upravilu protive ulasku Hrvatske, pa i protiv samog postojanjaNATO.

Te su organizacije i najčešći protagonisti lansiranja pogre-šnih percepcija od, na primjer, onih kako “NATO od novih čla-nica traži samo nove kontingente topovskog mesa“ do onih ka-ko će “Hrvatska morati otvarati NATO baze na svojim najljep-šim prostorima, pogotovu na moru što će ugroziti najveće hr-vatske resurse a to su još relativno sačuvani okoliš i sve profita-bilniji turizam“.Tome se dodaje i argument da će Hrvatska ula-skom u NATO postati meta međunarodnog terorizma.

Kako bi pružila javnosti prave informacije i demantirala la-žne percepcije, hrvatska je vlada osnovala Državni odbor začlanstvo Hrvatske u NATO na čijem je čelu voditelj Misije RHu NATO ambasador Davor Božinović. Kao jedan od primjerademantiranja lažnih percepcija može se spomenuti njegova ne-davna izjava kako bi troškovi modernizacije hrvatske vojske do2015. godine bili dvije i pol milijarde eura veći ako do tada RHne bi bila u NATO. Isto je tako u raznim drugim prilikama de-mantirano da NATO traži otvaranje novih vojnih baza na Ja-dranu kao i da će u mirovne misije tek nakon odobrenja Sabo-ra biti poslani samo profesionalci dobrovoljci, tj. specijalci, ko-ji već sada, zbog dobrih financijskih uvjeta u tim misijama, sto-je u redu za javljanje na takve zadatke.

Osim potrebe za popunjavanjem kontingenata specijalacaza mirovne misije, što je interes NATO i kod primanja drugihnovih članica, NATO je zainteresiran za primanje RH i zbog geo-strateških i sigurnosnih razloga. RH će biti vjerojatno primljenazajedno s druge dvije članice Jadranske povelje, dakle s Albani-jom i Makedonijom, s kojima će činiti tzv. sigurnosni trokut zaočuvanje stabilnosti u još uvijek nesigurnoj regiji Jugoistočne


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

12

Europe, u kojoj još mnoga pitanja nisu riješena kao, na primjer,status Kosova, ustavni položaj Bosne i Hercegovine itd. Zbogspecifičnog položaja RH na istočnoj strani Jadranskog mora,kao i na tzv. “Balkanskoj ruti“ krijumčarenja raznih nekonven-cionalnih prijetnji od Istoka prema Zapadu, NATO je zaintere-siran za razvoj efikasne hrvatske obalne straže, koja bi na la-kim ali brzim plovilima mogla kontrolirati taj prostor. Interesje, dakle, obostrani i može se očekivati da će na idućem sami-tu NATO u Bukureštu naredne godine, RH dobiti poziv za pu-nopravno članstvo, pod uvjetom da prije toga riješi problem jošuvijek nedovoljne i vjerodostojne potpore vlastitih građana tomprocesu. Loptica je dakle u njenom dvorištu. �

Korisni linkovi:

1. Ministarstvo vanjskih poslova i europskih integracija: stranica posveće-na odnosima Hrvatske i NATOwww.mvpei.hr/nato.aspx?mh=220&mv=1563&id=1158

2. Misija Hrvatske pri NATO http://nato.mvp.hr 3. Ministarstvo obrane RH–strana o PzP i NATO www.mo-

rh.hr/nato/index.asp 4. Institut za međunarodne odnose www.imo.hr 5. Hrvatski vojnik, prvi hrvatski vojnostručni magazin www.hrvatski-

vojnik.hr/6. Atlantsko vjeće www.atlantsko-vijece.hr/

DEBATE U REGIONU

BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

13

Debata u Crnoj Gori o pristupanju NATOJelena Radoman

UDK 327.51(497.16)"2007"355.02(497.16)

GODINAMA unazad je crnogorska politička arena bila popri-šte intenzivnih političkih kampanja vođenih za obnavljanje iliprotiv obnavljanja crnogorske nezavisnosti. U sučeljavanje mišlje-nja o tom pitanju su, budući da je ono od suštinskog značaja zabudućnost Crne Gore, bili uključeni svi akteri političkog života(institucije, političke stranke, nevladin sektor, pojedinci), a vođe-no je na svim nivoima društva i države. Pre nešto više od godinudana, organizovanjem referenduma i pobedom opcije za samo-stalnu i međunarodno priznatu državu Crnu Goru, jedna velikapolitička i, uopšte, društvena tema skinuta je sa dnevnog reda po-litičkog života u toj zemlji. Rešavanjem pitanja državnosti otvo-ren je prostor za vođenje diskusije o nizu drugih značajnih držav-nih pitanja. Jedno od njih je i to da li Crna Gora treba da optirapunopravno članstvo u NATO. Namera nam je da u ovom raduprikažemo stavove glavnih aktera političkog života Crne Gore otom pitanju, predstavimo i obrazložimo glavne argumente kojimaoni podupiru svoje stavove da bismo, konačno, mogli da donese-mo ocenu o kvalitetu i intezitetu debate koja se u susednoj zemljivodi o mogućnosti ulaska u NATO.

Sudeći prema Strategiji nacionalne bezbjednosti Crne Gore,koju je Vlada Crne Gore usvojila u junu mesecu 2006. godine,može se reći da je "strateški cilj Crne Gore da, u najkraćem mo-gućem roku, postane punopravni član NATO-a i EU"1. U istomdokumentu zvanično je izražena želja Crne Gore da se uključi uNATO program “Partnerstvo za mir” (PzM). Poziv za pristupa-nje tom programu upućen je Crnoj Gori 29. novembra 2006. go-dine, na samitu NATO u Rigi. Usvajanje dokumenta kojim su de-finisani bezbednosni interesi i ciljevi Crne Gore, kao i potpisiva-nje ugovora o uključenju u “Partnerstvo za mir” nije bilo propra-ćeno intenzivnom javnom debatom. Strategija odbrane, koju jeVlada Crne Gore usvojila 14. jula ove godine, takođe je doneta


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

1 Strategija nacionalne bezbjednostiCrne Gore, Vlada Crne Gore,Podgorica, jun 2006.

http://www.gom.cg.yu/files/1170082263.doc (1. 6. 2007)

14

Autor je istraživač u Beogradskoj školi za studije bezbednosti

bez prethodne rasprave. Skupštinski odbor za odbranu i bezbjed-nost imao je samo sat vremena da razmotri predloženi dokumentpre nego što ga je Vlada usvojila, pravdajući takvo postupanje efi-kasnošću i pragmatizmom.2 Istog dana, crnogorski ministar od-brane je na sastanku Evroatlantskog partnerskog saveta u Bri-selu, na kom su bili ministri odbrane 49 zemalja članica NATOi programa “Partnerstvo za mir”, izjavio da je "Crna Gora po-svećena procesu uključenja u NATO".3 Pri tome se ministar Vu-činić nije mogao pohvaliti da ovakav stav ima visok stepen po-drške javnog mnjenja u njegovoj zemlji. Naime, poslednje istra-živanje javnog mnjenja, koje je obavio Centar za demokratiju iljudska prava iz Podgorice juna 2007. godine, pokazuje da učla-njenje Crne Gore u NATO podržava svega 32,9% stanovništvaCrne Gore. Tome se protivi 39,75%, a 27,4% nema određenomišljenje o tom pitanju.4 U odnosu na prethodno istraživanjeurađeno februara iste godine, podrška ulasku u NATO opala jeza 3,7%, a procenat onih koji se tome protive porastao je za5%.5 Činjenica je da je javno mnjenje podeljeno u odnosu naovo pitanje, ali je činjenica i da u prethodnom periodu prilikomusvajanja strateških dokumenata nije bilo javne rasprave, takoda u društvu ne postoji konsenzus o tome koji su državni (poli-tički, bezbednosni) interesi.

Ko i zašto želi članstvo u NATO?

Dovoljan je i delimičan uvid u dešavanja na javnoj sceni Cr-ne Gore da bismo uočili da postoji izdiferenciranost političkihaktera. Naime, izdvajaju se zagovornici opcije pristupanja Se-vernoatlantskoj alijansi i njeni protivnici. Kako je i očekivano,stranke vladajuće koalicije, Demokratska partija socijalista(DPS)6 i Socijaldemokratska partija (SDP)7, koje su usvojilestrateška dokumenta kojima se definišu prioriteti Crne Gore,najglasniji su promoteri ideje o učlanjenju u NATO. Sa držav-nog vrha je poručeno da "Crna Gora ima jasan cilj, a to je član-stvo u NATO",8 kao i da je crnogorska "najbolja budućnost uNATO-u".9 To učlanjenje Crnoj Gori, smatraju u DPS, SDP iDemokratskoj uniji Albanaca (DUA), donosi političke, bezbed-nosne i ekonomske dobiti. Stav je i Ministarstva odbrane da biulaskom u sistem kolektivne bezbednosti Crna Gora dobila naj-čvršće garancije očuvanja svog suvereniteta i integriteta i timena najbolji mogući način rešila pitanje bezbednosti zemlje. To je

DEBATE U REGIONU

BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

2 Zbog brzih reformi Vlada neće dačeka Skupštinu, Vijesti, 15. 6. 2007.http://www.vijesti.cg.yu/naslovna.php?akcija=vijest&id=238920 3 Posvećeni smo ulasku u NATO,Vijesti, 15. 6. 2007.

http://www.vijesti.cg.yu/naslovna.php?akcija=vijest&id=238918 4 Političko javno mnjenje Crne Gore,jun 2007, CEDEM

http://www.cedem.cg.yu/opolls/images/CEDEM_jun07.pdf (15. 6. 2007)5 Političko javno mnjenje Crne Gore,februar 2007, CEDEM

http://www.cedem.cg.yu/opolls/images/CEDEM_februar07.pdf (15. 6.2007)6 http://www.dpscg.org/ 7 http://www.sdp.cg.yu/ 8 Izjava ministra odbrane RepublikeCrne Gore Bora Vučinića

http://www.vlada.cg.yu/odbrana (05.6. 2007)9 Filip Vujanović, Partnerstvo sa SADod strateškog značaja za CrnuGoru, Vijesti, 29. 4. 2007. http://www.predsjednik.cg.yu/?akcija=vijest&id=1506

15

prvi, i reklo bi se, dominantan argument zagovornika ideje datreba postati član Alijanse. Bezbednosni argument je posebnopojačan "regionalnim argumentom". Tvrdi se da je naročitopoželjno postati deo sistema kolektivne bezbednosti, u kome sui ostale zemlje regiona. Činjenica "da čitav region, ovaj put, gle-da u istom pravcu, odnosno da su sve zemlje, ili već članiceNATO, ili Partnerstva za mir",10 prema mišljenju Ministarstvaodbrane, dovoljno govori u prilog tome da je potrebno da se iCrna Gora priključi Alijansi. Doprinos regionalnoj bezbednostije jedan od ciljeva koji ima Crna Gora, što je više puta poruče-no sa najviših državnih funkcija.11 Drugi glavni argument pri-stalica ulaska u NATO jeste politički. U Ministarstvu odbranesmatraju da bi Crna Gora ulaskom u NATO značajno ojačalasvoju ukupnu političku poziciju i demokratske kapacitete. Ta-kav stav se objašnjava mišljenjem da je sam prijem u PzM ozna-čio Crnu Goru kao demokratsko društvo, a da bi ulazak u klubnajrazvijenijih i najuticajnijih zemalja sveta svakako poboljšaonjenu ukupnu međunarodnu poziciju. Politički je i argument ito da bi učlanjenjem u NATO Crna Gora bila bliže postizanjučlanstva u EU, što je takođe proklamovani cilj mlade države.Ministar inostranih poslova Milan Roćen tvrdi da procesi pri-stupanja EU i NATO do kraja korespondiraju i da počivaju naistim vrednostima.12 Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da jeupravo argument koji govori o povezanosti NATO članstva ičlanstva u EU za sada najuverljivije ide u prilog izbora opcijeučlanjenja u NATO. Prema istraživanju Nacionalnog demo-kratskog instituta za međunarodne odnose obavljenog juna2007. godine, 32% građana nije sigurno šta bi pristupanjeNATO donelo Crnoj Gori, ali istovremeno 39% građana pre-poznaje eventualnu korist od tog učlanjenja, koje bi značilo bi-ti “jednu stepenicu bliže ka članstvu u EU“.13 S obzirom na toda je podrška učlanjenju u EU u crnogorskom društvu stabilna,kao i na to da je znatno veća u odnosu na podršku pristupanjuNATO,14 povezivanje ovih integracionih procesa moglo bi da,u slučaju da protagonisti te ideje uspeju da pokažu i dokažu ja-snu vezu i ubede građane u istinitost te tvrdnje, utiče i na porastpodrške učlanjenju u NATO. Da bi u tome uspeli, biće potreb-no da javnosti objasne izjavu koja se često čuje sa političkih go-vornica da "u Partnerstvo za mir i u NATO ne ulazi vojska, većdržava".15 Za sada su predstavnici establišmenta ipak uspešnijiu pojašnjavanju toga koje konkretne dobiti prvenstveno vojskamože da očekuje od učlanjenja u NATO. Na prvom mestu, u


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

10 Iz Ministarstva odbrane oci-jenjeno: Bezbjedno pod šlje-mom NATO-a, Dan, 26. 4. 2007.

http://www.dan.cg.yu/index.php?nivo=3&rubrika=Drustvo&datum=2007-04-26&clanak=98250(9. 6. 2007)11 Izjava ministra odbraneRepublike Crne Gore BoraVučinića

http://www.vlada.cg.yu/odbrana(5. 6. 2007)12 Milan Roćen, Prioritet evroat-lantske integracije, Vijesti, 26. 3.2007.

http://www.dan.cg.yu/index.php?nivo=3&rubrika=Drustvo&datum=2007-03-26&clanak=93818(12. 6. 2007)13 Nacionalni demokratski insti-tut za međunarodne odnose –Crna Gora, Ključni rezultati,Prateća istraživanja maj/jun2007, 21. jun 2007.

http://www.ndicrnagora.org/files/KeyfindingsJune07_CG.pdf?mod_download_id=237 (27. 06.2007.)14 78,3 % građana Crne Gorepodržava učlanjenje u Evrop-sku uniju. Političko javno mnjen-je Crne Gore, jun 2007.CEDEM,

http://www.cedem.cg.yu/opolls/images/CEDEM_jun07.pdf (15.6. 2007)15 Milan Roćen, Prioritet evro-atlantske integracije, Vijesti, 26.3. 2007.

http://www.dan.cg.yu/index.php?nivo=3&rubrika=Drustvo&datum=2007-03-26&clanak=93818

16

Ministarstvu odbrane očekuju da će učlanjenje, najpre u PzM,a potom i u NATO, Crnoj Gori omogućiti da "brže, bolje, raci-onalnije i jeftinije sprovede složenu i skupu reformu sektorabezbjednosti i odbrane", ali i da će joj pomoći prilikom uništa-vanja viškova naoružanja i eksploziva, što će se, smatraju u Mi-nistarstvu, pozitivno odraziti na dve strateške oblasti u CrnojGori – turizam i ekologiju.16 Ovim već dolazimo do trećeg glav-nog argumenta koji govori u prilog učlanjenju u NATO, odno-sno do direktnih i indirektnih ekonomskih dobiti. Direktna eko-nomska dobit bila bi finansijska pomoć namenjena reformi sek-tora bezbednosti, pa bi Crna Gora tako uštedela sredstva kojabi, inače, za tu nameru morala izdvojiti iz svog budžeta. Indi-rektne ekonomske dobiti u slučaju učlanjenja u NATO bile bimogućnost poboljšanja ekonomskih veza i povećan priliv stra-nih investicija. U izjavama pojedinih zvaničnika prisutne su oce-ne o ovim i drugim potencijalnim dobitima u slučaju prijema uNATO (geostrateške, kulturološke, unutrašnje, lokalno regio-nalne).17 Međutim, ove i slične izjave nisu potkrepljene ozbilj-nom analizom ili komparativnim istraživanjem iz kojih bi proi-zašla utemeljena argumentacija i kojima bi bila pokazana uzroč-no-posledična veza između crnogorskog članstva u toj alijansi ikonkretnih dobiti.

Ulazak Crne Gore u NATO savez ima svoje promotere imeđu aktivistima nevladinog sektora. Krajem 2006. godine uPodgorici je formiran Euro–Atlantski klub Crne Gore koji imaviziju “ulaska Crne Gore u PzM i NATO na što brži i kvalitetni-ji način, kako bi sve one reforme koje su rađene na ovom putukoristile i za ulazak u EU“.18 Iako je najistaknutiji promoter ide-je o NATO članstvu, ova organizacija nikako nije jedina NVO uCrnoj Gori koja promoviše tu ideju. Prema istraživanju Nansendijalog centra iz Podgorice, od dvadeset i jedne anketirane NVOu Crnoj Gori, jedanaest organizacija ima izgrađen stav o učlanje-nju Crne Gore u NATO, od čega njih devet podržava tu ideju,dok je dve organizacije ne podržavaju.19 Aktivisti nevladinog sek-tora navode gotovo identične argumente koji govore u prilog to-me da Crna Gora treba da postane NATO članica. Na prvom me-stu je svakako bezbednosni argument. Ulaskom u NATO CrnaGora bi dala najbolji mogući doprinos regionalnoj bezbednosti,ali bi povećala i vlastitu bezbednost. Tvrdi se da bi ulaskom uNATO zemlja dobila garancije nepovredivosti suvereniteta i in-tegriteta, ali bi, takođe, “bile otklonjene sve sumnje u potenci-jalne pokušaje destabilizacije zemlje na unutrašnjem planu“.20

DEBATE U REGIONU

BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

16 Iz Ministarstva odbrane ocije-njeno: Bezbjedno pod šljemomNATO-a, Dan, 26. 4. 2007.

http://www.dan.cg.yu/index.php?nivo=3&rubrika=Drustvo&datum=2007-04-26&clanak=98250 (9. 6. 2007) 17 Analitičari i političari o najavamaulaska Crne Gore u vojnu alijansu,Dan, 27. 7. 2006.

http://www.dan.cg.yu/index.php?nivo=3&rubrika=Aktuelnosti&datum=2006-07-27&clanak=67188 18 Euro-Atlantski klub Crne Gore

http://www.atacg.org/ (20. 6. 2007)19 “Stvaranje uslova za informativnu,demokratsku, javnu raspravu opridruživanju Crne Gore NATOsavezu“, Nansen dijalog centar –Crna Gora, april 2007.20 Kentera Savo, Zašto sam za,27. 4. 2007.

http://www.infoizbor.org/zip1.php

17

Politički argument je da bi se, pripadnošću savezu najmoćnijih inajrazvijenijih zemalja sveta, čuo na međunarodnoj sceni i glasCrne Gore. Očekivana dobit od NATO članstva bio bi i veći ste-pen demokratije u zemlji, jer je “demokratija jedan od osnovnihprincipa na kojima se NATO alijansa zasniva“, tako da se dočlanstva u njoj i ne može doći bez demokratizacije političkog si-stema zemlje i unapređenja civilno-vojnih odnosa u njoj. 21

Oponenti stava o ulasku Crne Gore u NATO

Oni koji smatraju da Crna Gora ne treba da postane člani-ca NATO tome se protive iz ideoloških, političkih i bezbedno-snih razloga. Pojedinci se protive ideji da neće Crna Gora posta-ti član vojnog saveza, budući da je to suprotno njihovom ličnomuverenju o nenasilju kao načinu života. Pošto ipak prihvataju či-njenicu da ideja o oružanom čuvanju mira leži u osnovi savre-mene civilizacije, a da je postojanje apsolutnog pacifizma nemo-guće, najprihvatljivija opcija, sa njihovog stanovišta, bila bi ne-utralnost i demilitarizacija Crne Gore.22 U korpusu ideološkihrazloga nalazi se i potreba da se Crna Gora distancira od svogistorijskog nasleđa i koncepta ratničkog junaštva, što predsta-vlja preduslov građanskog pomirenja i demokratizacije društva.Ideju demilitarizovane i neutralne Crne Gore podržava i Libe-ralna partija (LP)23, za sada najozbiljniji i među parlamentar-nim strankama jedini protivnik ideje o ulasku u NATO.24 Ak-tivisti te stranke otpočeli su kampanju pod nazivom “Ne uNATO”, čiji je cilj širenje ideje o tome da Crna Gora treba davodi neutralnu i miroljubivu politiku. Istovremeno insistiraju natome da je sprovođenje referenduma jedino legitimno sredstvoza donošenje odluke o eventualnom pristupanju tom savezu.

Postoji više političkih argumenata koji se koriste u raspravio (ne)poželjnosti učlanjenja u Severnoatlantsku alijansu. Najče-šće se upotrebljava argument da je NATO izrazito nedemokrat-ska institucija i hladnoratovska relikvija. Protivnici ideje učla-njenja tvrde da je NATO prvenstveno vojna organizacija (a nepolitička kako pobornici članstva pokušavaju da pokažu), kojase nalazi pod patronatom SAD i da je njeno postojanje oprav-dano jedino interesima vojne industrije njenih članica.25 Te sta-vove oni ilustruju primerima iz prakse delovanja NATO (huma-nitarni intervencionizam, rat u Iraku, neprimenjivanje krivičnih


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

21 Isto22 Zoran Živković, Zašto sam protiv,27. 4. 2007.

http://www.infoizbor.org/zip2.php23 http://www.lpcg.org/ 24 Prema istraživanju javnog mnje-nja, LP ima podršku 2% biračkogtela Crne Gore. Političko javnomnjenje Crne Gore, jun 2007,CEDEM.

http://www.cedem.cg.yu/opolls/images/CEDEM_jun07.pdf (15. 6. 2007)25 Zoran Živković, Zašto sam protiv,27. 4. 2007.

18

odredaba iz nacionalnih zakonodavstava na ljudstvo NATOitd.).

Sledeći tip političkih argumenata ima unutrašnji političkikarakter. Rasprava o potencijalnom članstvu u NATO optere-ćena je time što u prethodnom periodu nije bilo javne debatepovodom usvajanja dokumenata kojima se definišu strateški in-teresi i ciljevi Crne Gore. Raspravu o ulasku u NATO dodatnoopterećuje pravni vakuum nastao u sektoru bezbednosti CrneGore, budući da se čeka na usvajanje novog Ustava, kao i nausvajanje Zakona o odbrani i Zakona o vojsci. Odsustvo ras-prave o strateškim dokumentima razlog je zbog kog pojedineopozicione partije smatraju da učlanjenje u NATO nije interes icilj Crne Gore. Samim tim, oni osporavaju legitimitet vlasti ko-ja preduzima radnje radi postizanja tog učlanjenja. Takve ocenesu prisutne u izjavama funkcionera Narodne stranke (NS)26 iSrpske narodne stranke (SNS)27. Stav je NS, kao i Demokratskesrpske stranke (DSS), da je za Crnu Goru “dovoljno” to što ječlanica PzM i da se ne treba zauzimati za članstvo u NATO. Po-kret za promjene (PzP)28 kritikuje netransparentnost rada Mini-strastva odbrane, na osnovu čega zaključuju da je nad procesomevroatlantskih integracija uspostavljen jednopartijski monopol.U NS i SNS insistiraju na tome da budu razdvojeni procesievropskih integracija, čiju poželjnost ne osporava nijedna parla-mentarna stranka u Crnoj Gori, i proces uključenja u NATO.Njihovo povezivanje tumači se kao “sračunata zbrka" koju jenapravila aktuelna vlast.29 Istovremeno, opozicija insistira naodmerenom i pažljivom preispitivanju toga koliko je NATOčlanstvo poželjno za Crnu Goru, tj. insistira na donošenju odlu-ke o eventualnom učlanjenju na osnovu prethodno urađenecost-benefit analize. Pet opozicionih stranaka (PzP, LP, SNS, NS,DSS) smatra da bi za donošenje odluke o učlanjenju bilo neop-hodno raspisivanje referenduma.30

Konačno, pitanje nacionalne bezbednosti je argument kojikoriste kako zagovornici, tako i protivnici stava o ulasku uNATO. Oponenti NATO članstva tvrde da bi pristupanjem Ali-jansi Crna Gora bila izložena terorističkim napadima. “Prisu-stvo NATO prati terorizam, a terorizam i turizam ne idu zajed-no“, tvrde u LP.31 Koristi se i “regionalni“ argument kako bi sepokazalo ili negiralo to da je poželjno učlanjenje u NATO. Na-ime, ukoliko su sve zemlje regiona članice NATO ili su u PzM,oponenti NATO članstva postavljaju pitanje od koga to ondaCrnoj Gori preti opasnost.32 I najzad, najkontroverznije pitanje

DEBATE U REGIONU

BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

26 http://www.narodnastranka.cg.yu/ 27 http://www.sns.cg.yu 28 http://www.promjene.org/ 29 Iz Ministarstva odbrane ocijen-jeno: Bezbjedno pod šljemomNATO-a, Dan, 26. 4. 2007.

http://www.dan.cg.yu/index.php?nivo=3&rubrika=Drustvo&datum=2007-04-26&clanak=98250 (9. 6. 2007) 30 Kada je reč o donošenju novogUstava Crne Gore, PzP se zalaže daprocedura njegovog usvajanja budeputem skupštinskog izjašnjavanja, adecidno je protiv njegovog usvajanjana referendumu.

DPS treba da odustane od referen-duma, 21. 6. 2007.

http://www.dan.cg.yu/index.php?nivo=3&rubrika=Politika&datum=2007-06-21&clanak=106093 31 Crna Gora u NATO – da ili ne?

http://www.pcnen.com/detail.php?module=2&news_id=22258 (13. 6.2007)32 Ništa bez referenduma, Vijesti, 9.6. 2007.

http://www.vijesti.cg.yu/arhiva.php?akcija=vijest&id=238382 (23. 6. 2007)

19

koje nastaje povodom rasprave o ulasku u Severnoatlantski sa-vez jeste mogućnost slanja crnogorskih vojnika u mirovne misi-je u sklopu NATO operacija. Još pre poziva koji je upućen sasamita u Rigi, Crna Gora je izrazila spremnost da bude deo glo-balne borbe protiv terorizma, i to konkretno upućivanjem svo-jih vojnika u međunarodne mirovne misije.33 Protivnici NATOčlanstva, kako tada, tako i u toku aktuelne rasprave o ulasku uNATO, burno reaguju na izjave crnogorskih zvaničnika kojimaoni najavljuju takvu vrstu angažmana crnogorske vojske. Pred-stavnici opozicionih stranaka u Parlamentu najpre žele poja-šnjenje toga kakvu korist bi Crna Gora mogla da ima od slanjasvojih vojnika u mirovne misije širom sveta, kao i toga da li bito moglo da prouzrokuje ugrožavanje bezbednosti zemlje,34

upozoravajući da Crna Gora nema višak sinova za ratovanje.35

Zaključak

Aktuelna rasprava u Crnoj Gori o mogućem ulasku zemljeu NATO prvenstveno ukazuje na odsustvo konsenzusa o strate-škim interesima mlade države i najboljim načinima za njihovoostvarenje. Za razliku od učlanjenja u EU, koje javno mnjenjeubedljivo podržava, učlanjenje u Severnoatlantsku alijansupredstavlja mnogo kontroverzniju javnu temu.

Postoji nekoliko osnovnih tema u raspravi o tome da li tre-ba biti za učlanjenje ili protiv učlanjenja u NATO. Jedna je sva-kako to da je učlanjenje u vojnu alijansu povezano sa nesumnji-vim državnim interesom dostizanja članstva u EU. Za razlikuod Unije, koju građani percipiraju prvenstveno kao ekonomskui političku zajednicu, oni učlanjenje u NATO ne doživljavajukao potez koji bi im doneo direktnu i jasnu korist. Za građani-na Crne Gore sistem kolektivne bezbednosti nije po sebi razu-mljiv i ne predstavlja očigledan interes države. Da bi se postigloto da javno mnjenje većinski podrži ulazak u ovu organizaciju,to isto javno mnjenje treba da ima svest i znanje kako o nacio-nalnoj bezbednosti, tako i o globalnim trendovima i izazovima.To zahteva da stanovništvo bude informisano i edukovano, jerbi tek onda bilo sposobno da donese racionalnu odluku. Da biodluka o učlanjenju Crne Gore u NATO bila doneta, veoma jevažno da postoji debata o tome pitanju. Postoji dilema povo-dom toga da li treba organizovati referendum, na kom bi done-ta odluka dobila nesporan legitimitet (što bi, međutim, moglobiti traćenje vremena i novca) ili odluku treba doneti u Parla-


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

33 Milo provocira Al Kaidu, Dan, 30.09. 2006.

http://www.dan.cg.yu/index.php?nivo=3&rubrika=Aktuelnosti&datum=2006-09-30&clanak=74312 34 Isto 35 O učlanjenju u NATO moguodlučiti samo građani, 23. 03. 2007.

http://www.lpcg.org/detail.php?mod-ule=2&news_id=630 (26.6.2007.)

20

mentu, što je svakako efikasniji način. Stranke koje su na vlastiu Crnoj Gori, kao i one koje bi mogle obezbediti skupštinskuvećinu za sada su za drugu mogućnost, dok je većina opozicio-nih stranki za prvu opciju. Nešto više od polovine (53%) ispita-nih građana smatra da bi odluku trebalo doneti na referendu-mu, a 36% građana je za široki konsenzus u Parlamentu, jer gasmatra poželjnim načinom donošenja odluke o eventualnomčlanstvu.36 Jedna od ključnih tema, koja bi mogla biti presudnaprilikom donošenja odluke, odnosi se na slanje vojnika u mirov-ne misije. Onaj ko crnogorsku javnost bude uspeo da ubedi davojnici treba da budu upućeni u međunarodne mirovne misijezarad rešavanja konflikata za koji većina u Crnoj Gori ne zna nida postoje ili ih ne razume, na dobrom je putu da je ubedi u toda je učlanjenje u NATO poželjno i dobro za Crnu Goru. U ve-ćini su oni koji veruju da crnogorsko društvo ipak nije spremnoza to, pa u promociji NATO nastoje da izbegnu raspravu o to-me da bi članstvo moglo biti plaćano i ljudskim životima.

Da bi najpre u raspravi, a zatim i prilikom donošenja odlu-ke o učlanjenju u NATO mogao da učestvuje veći broj aktera izdruštvenog života Crne Gore, i promoteri i oponenti ove idejemoraće podrobnije i argumentovano da iznose i obrazlažu svo-je stavove. NATO neće dobiti više pristalica u Crnoj Gori, makoliko puta bila isticano postojanje veze NATO i podrške “iz-gradnji demokratije, ljudskim pravima, vladavini zakona“,37

sve dok ta veza ne bude dokazana i pokazana na primerima.Slično je i sa tvrdnjom da bi tim učlanjenjem Crna Gora pobolj-šala svoju bezbednost i da bi time “bile otklonjene sve sumnje upotencijalne pokušaje destabilizacije zemlje na unutrašnjem pla-nu“.38 Važno je napomenuti i to da je ta debata u Crnoj Gori idalje nedovoljno razvijena, budući da (sem LP) još uvek nemaintenzivnih kampanja koje bi kao cilj imale pridobijanje podr-ške građana jednoj ili drugoj opciji. Građani Crne Gore zatomogu očekivati da im u toku kampanja, kada one otpočnu, bu-du predstavljeni jasni proračuni toga šta bi dobili, a šta izgubilitim učlanjenjem i koju bi cenu trebalo da plate. �

Šira literatura:

1. Enlarging NATO, The National Debates, ed. Gale A. Mattox, Arthur R.Rachwald, Lynne Rienner Publishers, 2001

2. The Future of NATO Expansion, Zoltan Barany, Cambridge UniversityPress, 2003.

DEBATE U REGIONU

BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

36 Nacionalni demokratski institut zameđunarodne odnose – Crna Gora,Ključni rezultati, Prateća istraživanjamaj/jun 2007, 21. jun 2007.

http://www.ndicrnagora.org/files/KeyfindingsJune07_CG.pdf?mod_down-load_id=237 (27. 6. 2007)37 Na Crnu Goru NATO može raču-nati, Dan, 2. 7. 2007.

http://www.dan.cg.yu/index.php?nivo=3&rubrika=Politika&datum=2007-02-07&clanak=85982 38 Kentera Savo, Zašto sam za,27. 4. 2007.

http://www.infoizbor.org/zip1.php

21

Javno mnjenje Srbije i pristupanje NATO Zorana Atanasović

UDK 327.51:32.019.5 (497.11)"2003/2005"

UOVOM članku ćemo razmatrati stavove javnog mnjenja Srbi-je o priključenju NATO. Prema rezultatima koje ćemo predstaviti,možemo reći da je podrška javnog mnjenja Srbije priključenju NA-TO izrazito mala. Na osnovu iskustava zemalja koje su u posled-nja dva proširenja postale članice NATO pokušaćemo da odgovo-rimo na pitanje da li je moguće da će doći do promene negativnogodnosa javnog mnjenja u Srbiji prema priključenju NATO.

Javno mnjenje Srbije i evroatlantske integracije

Konsenzus na nacionalnom nivou, čiji je javno mnjenje izraz,neophodan je preduslov kako vođenja uspešne bezbednosne po-litike, tako i rešavanja odbrambenih i bezbednosnih problema.Podrška javnog mnjenja je veoma važna, zbog toga što daje legi-timitet odlukama iz oblasti bezbednosti. Uloga javnosti, a time ijavnog mnjenja koje je njena komponenta, redefinisana je nakonHladnog rata. Javnost je danas samostalan subjekt međunarod-nih odnosa, odnosno element nezaobilazan prilikom kreiranjabezbednosne politike.

Grafikon 1 – Da li naša zemlja treba da postane članica NATO?1

STUDIJA SLUČAJA: SRBIJABZBB

EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

22


Javno mnjenje Srbije ima negativan odnos prema priključe-nju NATO. Sistematska istraživanja ove teme u Srbiji se nesprovode. Centar za civilno-vojne odnose je, u periodu od juna2003. godine do aprila 2005. godine, sproveo sedam istraživa-nja javnog mnjenja o reformi Vojske (tada) SCG. U okviru ovihistraživanja jedan set pitanja odnosio se na bezbednosne inte-gracije. U svih sedam krugova istraživanja postavljeno je pitanjeda li naša zemlja treba da postane članica NATO. U odgovori-ma na to pitanje ispoljen je u uzorku Srbije trend blagog rastaprocenta podrške. Podrška priključenju NATO jeste mala, ali nesmemo zaboraviti da su građani Srbije doživeli traumatična is-kustva tokom bombardovanja 1999. godine. Rast procenta po-drške ima pozitivan trend, što je verovatno rezultat okolnosti,jer političke elite od 2000. godine evroatlantske integracije na-vode kao jedan od najznačajnijih ciljeva. Prema poslednjim na-lazima, blago je porastao procenat protivnika učlanjenju uNATO. Jedno od najvažnijih pitanja u Srbiji u poslednjih neko-liko meseci jeste rešavanje budućeg statusa Kosova, a NATOalijansa podržava Ahtisarijev plan za budući status Kosova, sakojim se ne slaže većina građana Srbije.2 Verovatno je ova okol-nost uticala na rast procenta protivnika učlanjenja u NATO.Procenat pristalica učlanjenja u NATO uvećavao se na računneodlučnih, kojih je u istraživanjima bilo oko petine i ova kate-gorija predstavlja osnovu budućih promena stavova. Podrškapriključenju NATO najznačajnije je izražena među mladim iobrazovanim ispitanicima, što ukazuje na to da bi o pozitivnimi negativnim aspektima učlanjenja u NATO trebalo više i boljeinformisati starije građane i građane koji nemaju visoko obra-zovanje. Najveći procenat ispitanika, oko polovine, bio je, uzmanja variranja, protiv učlanjenja u NATO.

Iako učlanjenje u NATO ne podržava najveći broj građana Sr-bije, ipak postoji pozitivan stav o pojedinim vidovima saradnje saovim savezom. Saradnju u okviru programa “Partnerstvo za mir”,prema istraživanjima sprovedenim do 2005. godine, podržavala jeubedljiva većina. Procenat podrške imao je rastući trend, dok pro-cenat onih koji se protive nije prelazio 15% ispitanika. Verovatnoje ovakvim rezultatima najviše doprinela okolnost da se većinaevropskih zemalja priključila PzM, kao i to da među političkomelitom postoji saglasnost povodom toga da Srbija treba da budedeo ovog programa. Na kraju istraživanja 72,8% ispitanika podr-žavalo je pristupanje PzM. Sigurno je to da je 15% protivnika pri-ključenja PzM, u stvari, protiv bilo kog vida saradnje sa instituci-jama “Zapada”. Upoređivanjem procenta pristalica učlanjenja u


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

1 Timotić, M, Očekivanja građana odreforme Vojske, u: Hadžić, Miroslav,Timotić, Milorad ur., Javnost i Vojska,Centar za civilno-vojne odnose,Beograd, 2006, str 127, rezultatiistraživanja sprovedenog u maju2006. godine preuzeti su od agenci-je Medijum Galup iz Beograda.2 Detaljnije: http://www.nato.int/docu/update/2007/06-june/e0615c.html

23

NATO i učlanjenja u PzM dolazimo do zaključka da postoji zna-čajan potencijal za dodatni rast podrške učlanjenju u NATO. Uko-liko bi građanima bila predstavljena pozitivna iskustva oružanihsnaga u PzM, to bi verovatno poslužilo kao dodatni podsticaj ra-sta podrške intenzivnijoj saradnji u okviru NATO. Okolnost da ćese oružane snage Srbije “specijalizovati” za saradnju u oblasti me-dicine i inžinjerije, koje ne podrazumevaju direktno angažovanje uborbenim operacijama, verovatno će imati pozitivan uticaj.

Poverenje koje građani imaju u NATO i PzM značajno je ma-nje od iskazane podrške učlanjenju, a poverenje koje imaju u NA-TO manje je od 10%. Navedeni rezultati ukazuju na to da su gra-đani spremni da “kalkulišu”, tj. da podržavaju opcije sa kojima se

možda intimno ne slažu, ali za koje vide da mogu doneti određe-nu dobit.

Iz prikazanih rezultata možemo zaključiti da građani Srbijenačelno podržavaju evroatlantsku bezbednosnu saradnju. Upeča-tljiva razlika koja postoji između podrške učlanjenju u PzM i učla-njenju u NATO može se tumačiti na više načina. Ostalo jeotvoreno pitanje da li građani Srbije doživljavaju PzM kao pro-gram NATO i koliko su obavešteni o tome šta podrazumeva pu-nopravno članstvo NATO.


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

24

Veza između evropskih i evroatlantskih integracija

Najveći procenat građana (skoro dve petine) smatra da bi bez-bednosti zemlje najviše doprinelo okretanje Zapadu i učlanjenje uEU. Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja u organizacijiKancelarije za pridruživanje EU Vlade Srbije, učlanjenje Srbije uEvropsku uniju bi na eventualnom referendumu podržala ubedlji-va većina od 70% građana.3 Učlanjenje u EU priželjkuje većinagrađana Srbije, ali većina to doživljava kao isključivo ekonomskuintegraciju iako se značajan deo saradnje u okviru EU odnosi nabezbednost (pre svega u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova,ali i u oblasti spoljne, bezbednosne i odbrambene politike).

Do sada navedeni rezultati ukazuju na to da građani Srbije neopažaju vezu koja postoji između ekonomske i bezbednosne inte-gracije. Bezbednosna integracija, tj. učlanjenje u NATO nije for-malni preduslov ekonomske integracije, odnosno učlanjenja u EU.Praksa je, međutim, pokazala da su sve postkomunističke “nove”članice EU prethodno postale članice NATO i da je većinu učlanje-nje u NATO dodatno približilo EU.

Rezultati istraživanja koje je sproveo Centar za slobodne iz-bore i demokratiju4 govore da otprilike polovina građana koji že-le integraciju u EU ne želi učlanjenje u NATO. Ipak, procenat onihkoji prihvataju jedan ili drugi vid integracije dovoljno je veliki dapredstavlja solidnu osnovu za izgradnju veće podrške NATO.

Grafikon 2 – Da li ste za to da naša zemlja uđe u EU i NATO?


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

3 Detaljnije: www.seio.sr.gov.yu4 Reč je o istraživanju Percepcijadržave i stranačke podele izvedenogu proleće 2006, detaljnijewww.cesid.org

25

Iskustva zemalja koje su postale članice NATO i EU

Iskustva zemalja koje su postale članice NATO 1999. i2004. godine govore da rast pristalica priključenja NATO nijenemoguć. Prema istraživanjima Centralnoistočnog Evrobaro-metra, sprovedenim 1996. i 1997. godine, podrška NATO izno-sila je u proseku oko 30% u svim državama, osim u Rumuniji.5

Iz istraživanja javnog mnjenja sprovedenih u ovim zemljamapre priključenja NATO izveden je jedinstven zaključak da je rastpodrške bio postepen, da je trajao nekoliko godina i da je pod-razumevao angažovanje političkih elita.

U Bugarskoj je javno mnjenje u periodu 1989–1992. godi-ne NATO doživljavalo kao rivala, a samo je mali procenat ispi-tanika u ovom savezu video “potencijalnog partnera”.6 Od1993. do 1999. godine rastao je procenat podrške i kretao se uintervalu od trećine do polovine ispitanika, ali je bio nestabilani zavisio je od okolnosti. U to vreme Bugarska je bila članicaPzM i kandidat za učlanjenje u EU, ali ipak intenzivnija sarad-nja i pregovori nisu još uvek bili počeli. Međutim, tek je u peri-odu između 2000. i 2001. godine, nakon što su otpočeli prego-vori sa EU7 i nakon što su bugarske oružane snage počele daučestvuju u mirovnim operacijama pod komandom NATO (od1998) podrška postala izrazita i stabilna. Trend rasta podrškejavnog mnjenja u Bugarskoj govori da je sa intenziviranjemevroatlantske saradnje rasla i podrška NATO, što ukazuje na toda bi i u Srbiji intenziviranje bezbednosne saradnje, koje poči-nje u okviru PzM, bilo dobar podsticaj za rast podrške učlanje-nju u NATO. U Slovačkoj8 je podrška priključenju NATO pre-šla polovinu prvi put 1997. godine kada je na položaju bio pre-mijer koji nije uživao međunarodnu podršku i kada Slovačka,za razliku od Češke, Mađarske i Poljske, nije uspela da otpočnepregovore o učlanjenju u EU. Prema ispitivanjima javnog mnje-nja u Centralnoj i Istočnoj Evropi sprovedenih 1995, 1996. i1997. godine, najveći procenat pristalica učlanjenju poticao je izBaltičkih država (Estonija, Letonija i Litvanija), ali i je iz ovihzemalja poticao i najveći procenat neodlučnih, oko trećine ispi-tanika, kada je u pitanju učlanjenje u NATO.9 To su nekadašnječlanice Sovjetskog Saveza, koje su se plašile da će njihovu neza-visnost Rusija ponovo ugroziti i zbog toga je domaće javnomnjenje bilo lakše ubediti da je učlanjenje u NATO korisno.

Navedeni podaci pokazuju da su zemlje koje su u dva posled-nja proširenja postale članice NATO prešle dugačak put izgradnje


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

5 U Rumuniji je, od svih zemaljaCentralne i Istočne Evrope,beležena najviša i najkonzistentnijapodrška (npr. 2000. godine podrškaje iznosila 59%, a 2002. godine83%).6 Detaljnije: Zilberman, A. andWebber, S., Public Attitudes towardNATO Membership in AspirantCountries, u: Marie Vlachova (ed.),The Public Image of Defence andthe Military in Central and EasternEurope, DCAF, CCVO, Beograd,2003, str 47–687 Evropski Savet je, 1999. godine,doneo odluku o otpočinjanju pre’-govora sa Bugarskom, Litvanijom,Letonijom, Slovačkom, Rumunijom iMaltom.8 Detaljnije: Čukan, K, Developmentof Views of the Slovak Public on theArmed Forces and NATOMembership, u: Marie Vlachova(ed.), The Public Image of Defenceand the Military in Central andEastern Europe, op. cit, str. 109–1239 Detaljnije: Zilberman, A. andWebber, S., Public Attitudes towardNATO Membership in AspirantCountries, op. cit.

26

poverenja i podrške učlanjenju u NATO. Prema istraživanjima ko-ja su u ovim državama izvođena u periodu pre pristupanja NATO,nekoliko činilaca uticalo je na promene stavova javnog mnjenja.

Značajnu ulogu za rast podrške imala je politička elita, tj. či-njenica da su institucije države bile jasno opredeljene za bezbedno-snu integraciju u evroatlantsku zajednicu.

Dominantni argument koji je govorio u prilog pristupanjuNATO bio je da učlanjenje obezbeđuje međunarodni prestiž i stva-ra povoljno okruženje za razvoj ekonomije. Da i politička elita ko-ja ne vodi zemlju u evroatlantske integracije očekivanim tempommože doprineti rastu podrške, govori primer Slovačke. Kriza u me-đunarodnoj poziciji Slovačke koja je nastupila u periodu vladavi-ne Pokreta za demokratsku Slovačku (1994–1998) i koja je rezul-tirala njenim neuspehom u evroatlantskim integracijama nije zau-stavila rast podrške učlanjenju u NATO. Za veliki deo javnostiučlanjenje u NATO predstavljalo je tada način promene nezavid-ne političke situacije. Ovaj argument je primenljiv i na Srbiju. Na-kon odluke da Srbija može pristupiti PzM, donetoj na NATO sa-mitu u Rigi, politička elita je jasno ukazivala na to da će ovaj ko-rak doprineti poboljšanju međunarodnog položaja Srbije. Ovaj ar-gument može biti uopšten i primenjen i na NATO.

Javnost je takođe smatrala da postoji snažna veza izmeđuučlanjenja u NATO i učlanjenja EU. Na primer, dve trećine građa-na Slovačke smatralo je da će, ukoliko Slovačka bude pozvana uNATO, to popraviti njenu poziciju prilikom ulaska u EU.10 Jav-nost je smatrala da će učlanjenje u NATO uvećati međunarodniprestiž zemlje. I u Mađarskoj je samo mali procenat verovao daučlanjenje u EU bez učlanjenja u NATO može garantovati bezbed-nost i stabilnost države. Pored toga, za države Centralne i IstočneEvrope NATO je predstavljao simbol Zapada, kome su ove drža-ve težile. 11

Informisanost o NATO značajno je doprinela rastu i učvršći-vanju podrške tom savezu. U pomenutim zemljama su organizo-vane kampanje čiji je cilj bio stvaranje pozitivne slike o NATO.Osnovni zadatak sprovedenih kampanja bio je da se najširoj jav-nosti pojasne uslovi i posledice pristupanja ovom Savezu. U kam-panjama su učestvovali mediji, državne i političke institucije i ne-vladine organizacije. Kolika je uloga adekvatnog informisanja prepristupanja govori i primer Češke, u kojoj je izostala javna debatao učlanjenju u NATO. Građani nisu bili obavešteni o obavezamakoje članstvo podrazumeva. Manje od trećine ispitanika je nakonprijema u NATO bilo informisano da članstvo podrazumeva i uče-


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

10 Detaljnije: Čukan, K.,Development of Views of the SlovakPublic on the Armed Forces andNATO Membership, op. cit.11 Detaljnije u: Zoltan Laszlo Kiss,Changes in Hungarian PublicOpinion on Security, Defence andthe Military, u: Marie Vlachova (ed.),The Public Image of Defence andthe Military in Central and EasternEurope, DCAF, CCVO, Beograd,2003, pp. 123–141

27

stvovanje u operacijama kao što je bila NATO operacija Savezni-čke snage na Kosovu12.

Aktuelni događaji su takođe uticali na podršku učlanjenju uNATO. Bombardovanje SRJ dovelo je do opadanja podrške NA-TO – u Slovačkoj je tokom NATO intervencije na Kosovu podr-ška učlanjenju pala na 40%, a u Litvaniji je podrška sa 55% palana 31%. U Poljskoj je 55% ispitanika podržavalo akcije NATOna Kosovu, ali se samo njih 37% izjasnilo da bi podržalo slanjepoljskih vojnika u konfliktnu zonu.13

Da li je u Srbiji moguća promena odnosa prema NATO?

Niz specifičnosti po kojima se Srbija razlikuje od ostalih drža-va Centralne i Istočne Evrope oblikuju stavove o NATO. Argu-ment da je bombardovanje 1999. imalo cilj da okonča humanitar-nu katastrofu na Kosovu građanima Srbije izgleda nije bio uverljiv,a negativan utisak sigurno je pojačala činjenica da je operacija iz-vedena bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Pored toga, Srbijaje država u tranziciji koja je usledila nakon konflikata i autoritar-nog uređenja. Stoga su njeni građani prevashodno zainteresovaniza poboljšanje životnog standarda, pa bezbednost posmatraju sa-mo kao jednu od oblasti koju treba reformisati.

U jednom delu javnosti je pored toga dominantno uverenje daSrbija nema tradiciju priključivanja vojnim savezima, o čemu go-vori politika “nesvrstanosti“ vođena nakon Drugog svetskog rata.Sa druge strane, većina država koje okužuju Srbiju su ili članiceNATO ili kanidati za učlanjenje ili pak učlanjenje smatraju svojomperspektivom. Ovaj argument koristi deo elite (npr. predsednik Sr-bije) da bi dokazao da Srbija više ne može ostati neutralna i da jepoželjno da se priključi NATO.

U Srbiji ne postoji jedinstvena i jasna opredeljenost elita drža-ve za sprovođenje bezbednosne integracije u evroatlantsku zajed-nicu. U ekspozeu Vojislava Koštunice, mandatara za sastav VladeRepublike Srbije sastavljene u martu 2007. godine, evropske inte-gracije su istaknute kao drugi ključni programski princip politikeVlade. Kada je bezbednosna saradnja u pitanju, govori se samo osaradnji sa EU u okviru trećeg stuba, tj. u okviru pravosuđa i unu-trašnjih poslova. Kad je reč o evroatlantskoj bezbednosnoj integra-ciji, samo se uopšteno spominje da ”Vlada Srbije polazi od stano-višta da međunarodni integrativni procesi, kao što je i pristupanjeprogramu Partnerstvo za mir, treba da jačaju međunarodni i sveu-


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

12 Detaljnije u:Gabal, I., Helsusova,L., Szayna, T., The Impact of NATOmembership in the Czech Republic:Changing Czech Views of Security ,Military and Defence, ConflictStudies Research Centre, RoyalMilitary Academy Sandhurst, 2002.13 Detaljnije: Gogolewska, A., PublicImage of Security, Defence and theMilitary in Poland, u: Marie Vlachova(ed.), The Public Image of Defenceand the Military in Central andEastern Europe, op. cit, st.r 89–109

28

kupan položaj Srbije i da Srbija ulazi u ove procese prevashodnozbog svojih državnih i nacionalnih interesa”14. Iz ekspozea se mo-že zaključiti da Vlada ne smatra da postoji veza između učlanjenjau NATO i učlanjenja u EU i da pristupanje NATO neće biti međuprioritetima u narednom periodu.

Za razliku od navedenog, u Strategiji odbrane iz 2004. godi-ne u uvodu stoji da je jedan od ciljeva pristupanje NATO: “Srbijai Crna Gora potvrđuje novo opredeljenje za članstvo u međuna-rodnim bezbednosnim strukturama, prvenstveno za priključe-nje programu “Partnerstvo za mir” Severnoatlantskog saveza(NATO), NATO savezu zasnovanom na demokratskoj volji gra-đana i drugim evropskim i evroatlantskim integracijama“15. Stra-tegija odbrane je u hijerarhiji niži dokument od Strategije nacional-ne bezbednosti koja još uvek nije usvojena. Izrađena su dva nacr-ta koja nemaju jedinstven pristup priključenju NATO. U skladu saopredeljenjem iznetim u navedenom ekspozeu premijera, u nacrtuStrategije nacionalne bezbednosti Vlade Srbije iz septembra 2006.godine navodi se da je pristupanje evroatlantskim integracijamacilj Republike Srbije, ali izostaje pojašnjenje šta to konkretno zna-či. Ni na jednom mestu se eksplicitno ne spominje da je puno član-stvo u NATO jedan od ciljeva.16 U Strategiji nacionalne bezbed-nosti Srbije, koju je predložio predsednik Srbije Boris Tadić, punočlanstvo u NATO spominje se već u prvoj tački, odnosno u Naci-onalnim interesima Republike Srbije u oblasti bezbednosti.17 Učla-njenje u NATO i druge bezbednosne inicijative vidi se kao učestvo-vanje u očuvanju i izgradnji evropske i svetske stabilnosti. U član-ku o bezbednosnim temama o kojima su govorile parlamentarnepolitičke partije u kampanji za parlamentarne izbore 2007. godi-ne, objavljenom u prethodnom broju ovog časopisa, konstatovalismo da saradnja sa NATO još uvek predstavlja izvor podela poli-tičkih partija.18

Kad je reč o informisanju građana o NATO savezu, državneinstitucije u Srbiji do sada nisu sprovodile organizovanu kampa-nju, za razliku od država koje su postale članice u dva poslednjaproširenja. Pozitivan pomak ipak postoji, pa su predstavnici Mini-starstva odbrane u nekoliko navrata učestvovali u javnim debata-ma o mogućem učlanjenju Srbije u NATO. Najveći broj aktivno-sti koje upoznaju širu javnost sa NATO savezom sprovode nevla-dine organizacije19, ali do sada nisu organizovane aktivnosti kojesu bile vezane isključivo za NATO, nego je stručna i šira javnost oovom savezu mogla više saznati u okviru upoznavanja sa drugimvidovima evroatlantskih integracija.


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

14 Detaljnije: http://www.srbija.sr.gov.yu/vlada/15 Strategija odbrane Državne za’-jednice Srbija i Crna Gora, str. 1,www.mod.gov.yu

http://www.mod.gov.yu/02ministarst-vo/04-odredbe/0413-strategija-s.htm#00116 Strategija nacionalne bezbednos-ti, nacrt, Vlada Srbije, septembar2006, str. 11, 1217 Strategija nacionalne bezbedno-sti Srbije, predlog predsednika Srbije18 Zorana Atanasović, Bezbedno-sne teme u kampanji za parlamen-tarne izbore 2007. godine u Srbiji,Bezbednost Zapadnog Balkana br.4, januar–mart 2007, CCVO,Beograd19 Više o učestvovanju NVO u ovojdebati u teksu Predraga Petrovića,Pokušaj debate – mapiranje debateo NATO u civilnom društvu Srbije,Bezbednost Zapadnog Balkana br.5

29

Zaključak

Navedeni rezultati, a posebno iskustva zemalja koje su udva poslednja proširenja postale članice NATO ukazuju na toda je promena negativnih stavova o učlanjenju u NATO mogu-ća. Odluka za pristupanje NATO savezu uvek je politička i zah-teva jasnu opredeljenost političke elite u Srbiji i jedinstvo kojepo ovom pitanju u Srbiji ne postoji kako u koaliciji na vlasti, ta-ko ni u Parlamentu.

Postoji jasna orijentacija Srbije ka Evropi, ali je otvorenopitanje, koje u Srbiji nije predmet debate, da li ona može biti ne-zavisna. Nije sigurno koliko građani Srbije imaju to u vidu i sto-ga je potrebno otvoriti debatu o tome da li je moguće da Srbi-ja postane član EU, što želi većina građana, a da ostane izvanNATO. Iskustva zemalja koje su u dva poslednja proširenja po-stale članice NATO govore da je učlanjenje u NATO prethodi-lo učlanjenju u EU i da je baš to pozitivno uticalo na pregovoresa EU.

Podrška javnog mnjenja učlanjenju u NATO ostaće nedo-voljna sve dok najšira javnost ne bude videla interes od učlanje-nja Srbije u ovaj savez. Najveću motivaciju za učlanjenje u EUu Srbiji predstavlja uverenje da će članstvo u EU povoljno uti-cati na rast ekonomije i životnog standarda. Kao što se iz prika-zanih rezultata moglo videti, ekonomski rast, tj. rast investicijanakon učlanjenja u NATO bio je jedan od vodećih argumenataza učlanjenje u ovaj savez. Učlanjenje u NATO bilo je signalstranim investitorima da je država postigla stabilnost, pa da ćenjihove investicije biti sigurne. Upoznavanje sa iskustvima eko-nomskog razvoja “novih članica NATO“ sigurno bi doprinelorastu podrške javnog mnjenja.20

Javno mnjenje prihvata saradnju u okviru programa “Part-nerstvo za mir”, i to je, zajedno sa snažnom podrškom učla-njenju u EU, dobra osnova za izgradnju podrške učlanjenju uNATO. Počela je javna debata o NATO, kojom se preispitujuargumenti koji govore u prilog učlanjenju ili protiv njega. Me-đutim, sporadično organizovanje javnih rasprava i objavljivanjeradova o ovoj temi sigurno neće dovesti do velikih promena sta-vova najšire javnosti. Potrebno je, stoga, prekinuti sa upotre-bom ambivalentnih izraza kao što je “evroatlantske integracije”i započeti otvoreni nacionalni dijalog na najvišem nivou o dobi-cima i izazovima učlanjenja u NATO savez. �


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

20 Više o vezi pristupanja NATO irasta investicija u tekstu MarkaSavkovića, Doprinosi li pristupanjeNATO stabilnijem poslovnomokruženju i ekonomskom razvoju uSrbiji?, Bezbednost ZapadnogBalkana, be. 5.

30

Pokušaj debate – mapiranje debate o NATO u civilnom društvu Srbije –Predrag Petrović

UDK 327.51:32.019.5 (497.11)"1992/2007"355.02:32.019.51(497.11) )"1992/2007"

355.02:061.2(497.11) )"1992/2007"

SRBIJA je 14. decembra 2006. godine postala član programa“Partnerstvo za mir” (PzM), čime je otpočela put ka evroatlan-skim integracijama. No, čini se da političke elite Srbije nisu upo-znale građane sa sadržajem pojma “evroatlanske integracije”. Na-ime, zbog negativnog nasleđa u odnosima Srbije, odnosno u odno-sima SRJ i NATO, kao i usled toga nastale loše slike koje javnomnjenje Srbije1 ima o ovom savezu, vladajuće političke elite izbe-gavaju da se jasno opredele za učlanjenje ili protiv učlanjenja uNATO. Stoga one svoju opredeljenost za učlanjenje u ovu organi-ozaciju “maskiraju” terminom “evroatlantske integracije”.

To je vidljivo iz činjenice da još uvek ne postoji nijedna od-luka bilo kog državnog organa kojom bi bilo definisano to da liSrbija zapravo želi ili ne želi da bude deo NATO.2 Uprkos to-me, naša zemlja je, i pre pristupanja u PzM, ostvarila u određe-nim oblastima intenzivnu saradnju sa NATO. Tako su potpisa-ni ugovori o vazdušnim i kopnenim linijama komunikacije saNATO, formirana je zajednička Grupa za reformu vojske Srbi-je, a veliki broj oficira Vojske Srbije školuje se u NATO zemlja-ma. No, ostaje i dalje otvoren problem jasne i javne opredelje-nosti državnih organa za pristupanje Srbije Savezu, kao i pita-nje da li treba i zašto treba ući u NATO.

Ovo ćutanje državnih organa3 o tabu temi zvanoj NATOuticala je, dakle, na to da se u Srbiji ne razvije argumentovan di-jalog suprotstavljenih političkih elita, dijalog njih i građana, alii dijalog samih građana. Međutim, deo civilnog društva kršio jeovo ćutanje i pokušavao da procesu integracije Srbije u evroa-tlantske bezbednosne strukture, a u okviru toga i u NATO, do-prinese iznoseći argumente.

Namera nam je, stoga, da u ovom tekstu mapiramo ključ-ne aktere civilnog društva koji su bili angažovani u ovom poku-


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.1 Prema istraživanju javnog

mnjenja Srbije o reformi VojskeSCG, u okviru kojih se jedan setpitanja odnosio na bezbednosneintegracije, većina ispitanika, tj.njih 46%, smatra da Srbija netreba da postane član NATO.Istraživanje sačinjeno od sedamkrugova sproveo je Centar zacivilno-vojne odnose u perioduod juna 2003. do aprila 2005.godine. Hadžić, M. and M.Timotić (2006). Javnost i vojska.Beograd, CCVO. Više o stavugrađana o učlanjenju Srbije uNATO videti u ovom brojučasopisa Bezbednost ZapadnogBalkan, u tekstu ZoraneAtanasović, Javno mnjenjeSrbije i pristupanje NATO.2 Jasniji stavovi iznošeni su opitanju PzM. Tako je GoranSvilanović kao ministar spoljnihposlova u pismu DžordžuRobertsonu, generalnom sekre-taru NATO, 2002. godinezvanično zatražio prijem Srbije uPzM. Kontrapunkt, internet,h t t p : / / w w w . k o n t r a -punkt.info/print.php?sid=55205,5. 6. 2007.Takođe, Vrhovni savetodbrane doneo je odluku kojomse iskazuje želja za učlanjenjeSrbije u PzM.3 Možemo zapaziti da se uposlednje vreme nešto jasnijegovori o učlanjenju Srbije uNATO. Tako je 14. juna 2007.godine u sedištu NATO u Briseluministar odbrane Srbije DraganŠutanovac izjavio da će Beograddo 2010. obaviti sve pripreme zaprijem Srbije u Alijansu. “Odlukaće biti na nekom drugom, ali mojposao je da pripremimMinistarstvo odbrane Srbije dabude član NATO”, rekao jeŠutanovac. Danas, 15. 6. 2007,internet, www.danas.co.yu, 15.6. 2007. godine.

31


šaju debate, te da prikažemo argumentaciju koju oni nude. Ta-ko ćemo u tekstu najpre prikazati koje su NVO angažovane naargumentovanom promovisanju ideje o nužnosti učlanjenja Sr-bije u NATO. Nakon toga, osvrnućemo se na aktere koji pred-stavljaju alternativne ideje i rešenja. Argumenti razmotreni uovom tekstu iznošeni su na nekoliko održanih debata4, a čitao-cima su dostupni na internet prezentaciji učesnika debata. Tek-stom neće biti obuhvaćeni pojedinci koji su u javnosti isticalisvoje stavove o ovom pitanju.

NATO “pioniri”

Nekoliko je nevladinih organizacija iz Srbije koje su aktiv-nije angažovane na argumentovanom promovisanju ideje o neo-phodnosti priključenja Srbije evroatlantskim integracijama, a uokviru toga i NATO. Jedna od najstarijih NVO u Srbiji jeEvropski pokret u Srbiji (EPuS), osnovana još 1992. godine.Ona je i punopravni član Međunarodnog evropskog pokreta,koji se ubraja u međunarodne nevladine organizacije sa velikomtradicijom i značajnim idejnim uticajem na političke činioce uevropskim državama.5 Među aktivnijim organizacijama je iAtlantski savet Srbije6, NVO iz Beograda. Ova organizacija ječlan Udruženja atlantski savet (ATA)7, mreže nevladinih organi-zacije u čijem se članstvu nalazi 40 nacionalnih ATA organiza-cija. Takođe, izdvaja se i Centar za međunarodne i bezbednosneposlove8, poznatiji kao ISAC fond, koji je angažovan na argu-mentovanom promovisanju ideje o nužnosti učlanjenja Srbije uNATO.

Osnovni oblici delovanja ovih organizacija su organizova-nje i učestvovanje na javnim raspravama, okruglim stolovima,radionicama, seminarima, organizovanje međunarodnih skupo-va, učestvovanje na međunarodnim sastancima, izrada obra-zovnih programa, rad na istraživanjima, izdavanje knjiga, časo-pisa i publikacija, pokretanje javnih i medijskih kampanja, itd.

Pomenute NVO polaze od stava da ne postoji alternativaučlanjenju Srbije u NATO i da građani Srbije ne smeju dalje is-paštati zbog pogrešno vođene politike Slobodana Miloševića injegovih političkih saveznika. Negativno nasleđe prošlosti mo-ra biti prevaziđeno zarad bolje budućnosti svih građana Srbije.Stoga u Atlantskom savetu ističu da je “uključivanje Srbije uevroatlantske integracije u njenom najboljem nacionalnom inte-


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

4 Poslednja održana debata natemu učlanjenja Srbije u NATO podnazivom “Partenrstvo za mir štakažeš NA TO? “ održana je 11.maja 2007. godine u Domu vojske.Debatu su organizovali: Evropskipokret u Srbiji, Ministarstvoodbrane Republike Srbije, Centarza civilno-vojne odnose i Otvorenakomunikacija.5 Evropski pokret u Srbiji, internet,http://www.emins.org/6 Više o Atlantskom savetu videti nainternet stranici: http://www.atlantic-council.org.yu7 Atlantic Treaty Association, inter-net, http://www.ata-sec.org/8 Centar za međunarodne i bezbed-nosne poslove (International andsecurity Affairs Centre-ISAC fund),internet, http://www.isac-fund.org

32

resu”9. Takođe, učlanjenje u EU vodi preko učlanjenja uNATO. Sve zemlje iz okruženja prešle su taj put i Srbija neće bi-ti izuzetak. U tekstu ćemo dalje prikazati koje argumente oveNVO iznose kada razrađuju ovu tezu. Argumenti mogu biti raz-vrstani u nekoliko kategorija: politički, bezbednosni, ekonom-ski i istorijski argumenti.

Politički argumenti

NATO je vojni, ali i politički savez, te ga stoga čini grupadržava koje imaju zajedničku idejnu osnovu. Tako zemlje čla-nice Saveza dele iste, liberalno-demokratske vrednosti, koje se,pre svega, odnose na poštovanje širokog spektra ljudskih pra-va i prava manjina, poštovanje demokratskih standarda i do-bre uprave (eng. good governance). Sve države koje žele da po-stanu članice Saveza moraju prihvatiti te vrednosti, ali ih i pri-menjivati tako što će ih implementirati u zakone i mere praktič-ne politike.

Da bi bili ispunjeni ti standardi, posebno je značajno i po-zitivno uspostaviti civilnu, demokratsku kontrolu i nadzor voj-nih snaga. Efikasna demokratska kontrola bi, na primer, pospe-šila to da trošenje sredstava iz budžeta nemenjenih vojsci budetransparentno, ali i to da bude napravljena racionalna ekonom-ska kalkulacija u projekciji vojnog budžeta. Učlanjenje u NATOznači potvrdu da su države, nove članice, ispunile sve demokrat-ske standarde, te da se u pravom smislu mogu nazvati liberal-no-demokratskim. Biti demokratska zemlja, te pripadati zajed-nici tih država znači živeti u miru, jer demokratije ne ratuju, ba-rem ne među sobom.10

Bezbednosni argumenti

Promene nastale disolucijom socijalističkog lagera uticalesu na radikalno preoblikovanje shvatanja i praktikovanja bez-bednosti. Tako je bezbednosnu dilemu i trku u naoružanju za-menila bezbednosna saradnja. Učlanjenjem u NATO, Srbija bipostala i formalno “ujedinjena” sa skoro svim svojim susedima.Odnosno, osim što bi bila dobar sused, Srbija bi bila i dobar sa-veznik. To podrazumeva izvođenje zajedničkih vojnih vežbi,razmenjivanje bezbednosnih informacija i zajedničko učestvo-vanje u mirovnim operacijama. Na taj način se gradi poverenje,


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

9 Atlantski savet, internet,http://www.atlanticcouncil.org.yu/pf/istorijat.html, 4. 6. 2007.10 Ovaj argument pripadademokratskoj teoriji mira (eng.Democratic Peace Theory) i o njenojutemeljenosti vodi se debata ustručnoj javnosti, jer nije empirijskidokazana. Međutim, i pored toga,ona je veoma raširena u akadem-skim krugovima.

33

koje izbijanje rata između susednih država čini nezamislivim.Metafora o Balkanu kao o“buretu baruta” postaće suvišna. Sr-bija će, ukoliko postane član NATO, sa ostalim članicama save-za aktivno učestvovati u rešavanju savremenih izazova, rizika ipretnji mnogo pre nego što te pretnje počnu direktno ugrožava-ti članice Saveza.

Međutim, i pored ovih promena koje bi usledile, glavni raz-log postojanja NATO i dalje jeste kolektivna odbrana, iskazanau članu 5 Vašingtonskog sporazuma. Njime se zemljama člani-cama garantuje da će biti zaštićene od ugrožavanja spolja, pa bistoga i Srbija učlanjenjem u Savez poboljšala svoj bezbednosnipoložaj. Dalje, koncepcija nesvrstanosti, odnosno neutralnostšvajcarskog ili austrijskog tipa imali su smisla u blokovskoj po-deli sveta. Međutim, nakon pada Berlinskog zida teško je osta-ti neutralan, između ostalog i zbog toga što su neutralnost ga-rantovale međusobno suprotstavljene velike sile. U vreme izra-žene bezbednosne saradnje potpuno je nerealno očekivati da Sr-bija može imati takav privilegovan položaj.

Takođe, članstvo u NATO pospešiće i razvoj oružanihsnaga, jer profesionalizacija i modernizacija sistema bezbed-nosti predstavljaju sastavni deo pristupanja NATO. Naime,oružane snage će, kako bi se efikasno uhvatile u koštac sa sa-vremenim izazovima, rizicima i pretnjama, morati da usposta-ve u skladu sa NATO standardima efikasne elitne borbenesnage, koje su sposobne da brzo i interoperabilno deluju naudaljenim teritorijama.

Ekonomija

Srbija bi eventualnim učlanjenjem u NATO imala i eko-nomske dobiti. Kako ističu zagovornici pristupanja SrbijeNATO, kolektivna odbrana je u dugoročnom pogledu jeftinijaod samostalne, individualne odbrane. Princip NATO je da pod-stiče svaku državu kandidata da razvije "posebne sposobnosti"(recimo vojnu medicinu). Ovakvom “podelom rada” u očuva-nju bezbednosti, Srbija bi bila u mogućnosti da održava manjevojne snage, te da tako značajno smanji izdvajanje sredstava zavojne potrebe, što bi joj omogućilo da više novca izdvaja za raz-vojne programe.

Takođe, uključivanje Srbije u ovaj bezbednosni aranžmanznačilo bi da je ona postigla značajan napredak u reformi siste-


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

34

ma bezbednosti, ali i u širim društvenim reformama, te da pred-stavlja stabilnu državu. Time bi bili stvoreni pogodni uslovi zabrži priliv stranog kapitala i, posledično, za bržu ekonomskuupotrebu neiskorišćenih resursa, što bi Srbiju dalje učinilo “mo-torom” regiona.

Istorijski argument

Konačno, zagovornici pristupanja Srbije NATO ističu i je-dan istorijski argument. Naime, odnos između NATO i Jugosla-vije je tokom pedesetih godina dvadesetog veka bio dobar, akulminaciju te saradnje predstavlja sklapanje tzv. Balkanskogsaveza, odnosno potpisivanje sporazuma o političkoj, privred-noj i vojnoj saradnji Jugoslavije, Grčke i Turske u Ankari, 1953.godine11. Stoga poslednja decenija dvadesetog veka, koju suobeležili loši odnosi Alijanse i SRJ, te NATO bombardovanjenaše zemlje, predstavlja otklon od tradicije. Učlanjenjem u Sa-vez Srbija bi se vratila tradiciji saradnje sa NATO.

Ne(u)NATO! Utopija

Ne(u)NATO!12 nije naziv NVO, već je naziv kampanje čijije glavni cilj sprečavanje ulaska Srbije u NATO, te izgradnja po-verenja među državama i ljudima u regionu, stvaranje političkihi socijalnih uslova za aktivnu mirovnu politiku u regionu, kao ipromovisanje ideje nenasilja, tolerancije, različitosti, dijaloga isocijalne pravde. Pokrenula je grupa ljudi okupljena oko zajed-ničkih vrednosti. Oni se ne nalaze u odnosu podređenosti i nad-ređenosti, već su horizontalno povezani. Nemaju rukovodstvo,predsednike, ni upravne odbore, već funkcionišu poštujući prin-cipe dogovora, usaglašavanja i dobrovoljnosti. Ne zavise ni odpolitičkih partija ni od tajkuna. Dakle, reč je o fenomenu koji jeu političkoj sociologiji poznat i kao “novi društveni pokreti”.13

Ovaj pokret, odnosno kampanja privukla je pažnju javno-sti najpre grafitima NEUNATO.org, koji su najviše bili ispisa-ni u centru Beograda. Najpre se za njih mislilo da su još jednadesno-radikalna grupacija, odnosno da su “članovi” tzv. patri-otskog bloka, s obzirom na to da se ove grupe protive učlanje-nju Srbije u NATO. No, tu sličnosti prestaju, jer se ovaj pokretzalaže se za to da Srbija svoju bezbednost ojača, umesto inte-gracijom u NATO, sopstvenim snagama tako što će jačati svo-


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

11 Više o ovome videti u ovombroju časopisa u tekstuNemanje Miloševića,Jugoslavija, SAD i NATO 50-ihgodina 20. veka, kao i u:Dimitrijević, B. B. (2006).Jugoslovenska armija 1945-1954: nova ideologija, vojnik ioružje. Beograd, Institut zasavremenu istoriju 12 Ne(u)NATO!, internet,http://www.neunato.org13 Za razliku od klasičnih (rad-nički i feministički), novedruštvene pokrete (studentski,mirovni, alterglobalistički, neo-feministički, antinuklearni,ekološki) karakteriše to da nisudirektno usmereni na vlast, većna pojedinca i društvo; da pos-toji horizontalna organizacija;danemaju klasni karakter i osnovu;da su pokreti jednog pitanja(eng. single issue movements);da su autonomni u odnosu napolitičke partije; da su opredel-jeni za nenasilne metode delo-vanja i da koriste nove metode iforme akcije (građanskaneposlušnost, zaposedanjeulica i trgova). One koriste novjezik, grade novu alternativnupolitičku kulturu i imaju utopijskikarakter. Više o društvenimpokretima videti u: Pavlović, V.(2003). Društveni pokreti ipromene, Fakultet političkihnauka

35

ju vojsku, ali i čvršćim povezivanjem sa Rusijom. Međutim, ak-tivisti Ne(u)NATO! daju jednu alternativu koja je znatno radi-kalnija i od stavova koje zagovaraju pristalice pristupanja Srbi-je NATO i od stavova koje zagovaraju “desni” protivnici učla-njenja u Savez.

Demilitarizacija “kao sigurnosna solucija”

Svoj stav o neulasku Srbije u Severnoatlantski savez aktivi-sti Ne(u)NATO! kampanje zasnivaju na izuzetno radikalnimosnovama. Naime, mnogi ljudi žive u zabludi misleći da je mi-litarizam prisutan samo u ratu. Naprotiv, on je često dominan-tan princip funkcionisanja društva, pa čak i onih društava kojanisu dugo bila u ratu, ali se ponašaju kao da će do njega sutradoći, izdvajajući značajna novčana sredstva za oružane snage.Takođe, veliki broj država neguje “duh militarizma” vaspitan-jemu porodici, obrazovanjem, pa čak i verom. Sve ove instituci-je zasnivaju se na principu moći, odnosno na principu nadređe-nosti i podređenosti, te poslušnosti slabijeg u odnosu na jačeg,kao i na principu nagrađivanja poslušnog za njegovu pokor-nost. Svaki član društva mora “da zna gde mu je mesto”14.

Drugačiji ljudi i ideje, kao što je na primer kritičko promi-šljanje, ove institucije ne tolerišu. Stoga je ”ljudima naučenim dane misle već da prihvataju, da se potčinjavaju autoritetima i darade ono što im se naredi, najlakše usaditi strah i predrasudeprema onima koje sistem okarakteriše kao druge i drugačije. Ta-ko vas država od najmlađih dana regrutuje za neku svoju budu-ću vojsku i budući rat”.15 Zato je ljudima teško da prihvate ide-je demilitarizacije.

Alternativa ovakvom društvu nesigurnosti je ulaganje u ži-vot: “u socijalne i zdravstvene službe, obrazovanje, privredu ikulturu, a ne u mašinu koja proizvodi stradanja i smrt”16. Da-lje, to je politika koja se oslanja na toleranciju, negovanje razli-čitosti, nenasilje, kulturu mira, dijalog i saradnju. Demilitariza-ciju nije moguće postići lokalno, već samo kontinuiranom akci-jom u regionalnim i internacionalnim okvirima. To je, po mišlje-nju aktivista, velika šansa za Srbiju, jer bi ona, prihvatanjem po-litike demilitarizacije i izgradnje poverenja među susedima, mo-gla dati značajan doprinos miru i sigurnosti u Evropi.

Međutim, to je dugotrajan proces koji zahteva vreme, str-pljenje i hrabrost. “Potrebno je dobro upoznati komšiju, uvide-


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

14 Tijana Cvetičanin, Šta je za nas(de)militarizacija? Karavan mira2007, 3. maj 2007, internet:http://www.neunato.org/alternative.aspx?id=3135, 5. 6. 2007.15 Isto16 Isto

36

ti šta mu je važno, čega se plaši, šta ga čini sigurnim. Potrebnoje i reći mu sve to o sebi (…) Jeste težak put, ali je pitanje da liimamo izbora ako želimo da se u budućnosti osećamo dobro isigurno tu gde živimo.”17 Aktivisti kampanje Ne(u)NATO! pri-stalice su ideje socijalne pravde, te stoga ističu da demilitariza-cijom Srbije veliki broj ljudi iz “vojnog sektora” ne bi ostao bezposla. Novcem ušteđenim demilitarizacijom zaposlenima bi bili

obezbeđeni programi prekvalifikacije, mnoge vojne fabrike bibile preorijentisane, dok bi neke bile i privatizovane. U svakomslučaju, ovaj proces je dugotrajan, ali je rešenje trajnije i znatnojeftinije u odnosu na učlanjenje u NATO, za koje moramo daplatimo visoku članarinu, te da izdvojimo značajna sredstva zausklađivanje vojske sa NATO standardima.

Učlanjenjem u NATO ne pravi se suštinski raskid sa ratnompolitikom vođenom u prethodnom periodu, već se postaje deonajveće svetske ratne mašinerije, čija “najsnažnija i najuticajni-ja članica, SAD, neprestano proizvodi nove i održava već posto-


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

17 Milan Colić Humljan, NATO i mi?28. decembar 2006, internet:http://www.neunato.org/alternative.aspx?id=3135, 3. 6. 2007.

37

jeće sukobe širom sveta.”18 Stoga je vrlo izvesna situacija u “ko-joj će se građani/ke iz vaše države slati da učestvuju u ratovimakoje bogate članice NATO vode iz svojih ekonomskih i politič-kih razloga.”19 Konačno, pitaju se antinatovci kakve bezbedno-sne garancije može dati sav vojni hardver ako se opasnost krijeu organizovanoj grupi ljudi spremnih da žrtvuju svoje živote,ulazeći u metro ili na železničku stanicu s torbama punim eks-ploziva, te zaključuju da “samo svet bez bede je bezbedansvet.“20 Dakle, jedina prava, suštinska alternativa je u radikal-nom društvenom zahvatu zvanom demilitarizacija.

Referendumsko pitanje

Značajan deo kampanje Ne(u)NATO! zauzima i problema-tizacija pitanja referenduma. Naime, osim što traže hitno raspi-sivanje referenduma, aktivisti kampanje traže i fer uslove za iz-jašnjavanje građana o učlanjenju Srbije u NATO. Naime, kam-panja ZA NATO, tvrde oni, traje već dugo, dobro je isplanira-na i bogato finansirana. Imajući u vidu to da su građani na iz-borima dali poverenje političarima da vode javne poslove u op-štem interesu, političari su dužni da podjednako tretiraju svegrađane, te da shodno tome obezbede podjednake uslove (fi-nansijske, medijske itd.) i za kampanju koja će biti protiv učla-njenja u NATO.

Desno od NATO

Zanimljivo je primetiti to da, i pored velikog nepoverenjagrađana u NATO, te protivljenja učlanjenju Srbije u tu organi-zaciju, osim kampanje Ne(u)NATO! ne postoji nijedno udruže-nje građana koje bi na celovit, sistematski i argumentovan na-čin iskazalo svoje protivljenje eventualnom učlanjenju Srbije uSavez.21 Doduše, neke izrazito desničarske organizacije načel-no iskazuju stav da su protiv NATO. Tako, Otačastveni po-kret Obraz u svojim Osnovnim smernicama ističe da su “zaSlobodu Zlatnu umesto robstva evroatlantskom lažnom libe-ralizmu“ i “za srbsku vitešku vojsku i policiju umesto NATOokupacije“.22

Nacionalni stroj, neonacistička organizacija iz Srbije, uče-stvovala je u organizovanju Memorijalnog skupa “povodom 8godina od NATO agresije“23, izjavivši da su “sedamdeset osam


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

18 Tijana Cvetičanin, Šta je za nas(de)militarizacija? Karavan mira2007, 3. maj 2007, internet:http://www.neunato.org/alternative.aspx?id=3135, 5. 6. 2007.19 Isto20 Isto, http://www.neunato.org/alter-native.aspx?id=3135, 5. 6. 2007.21 Postoje dva internet portala kojasu odvojila deo prostora na kojima jemoguće objavljivati tekstove oNATO: Nova srpska politička misao,internet, http://www.nspm.org.yu/ iGlas javnosti, internet, http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srps-ki/NATO.shtml. Međutim, nijedan odova dva portala ne vodi sistematskui organizovaniju debatu, koja bi jačebila okrenuta javnosti, o članstvuSrbije u NATO.22 Otačastveni pokret Obraz,http://www.obraz.org.yu/23 Stormfront, internet,http://www.stormfront.org/forum/showthread.php/1053-1040-1062-1048-1054-245784.html, 27. 6. 2007.

38

dana i toliko noći, ubijana (su) deca, civili, rušene (su) kuće,fabrike, mostovi, pruge, bolnice, škole… Spaljivana su svetili-šta, grobovi...“24 Još jedna neonacistička organizacija iz Srbi-je pod nazivom Krv i čast ističe da se, osim toga što se boriprotiv “novog svetskog poretka i njegovih lažnih vrednosti,šiptarskih terorista, homoseksualaca, narkomana, verskih sek-ti i islamskih fundamentalista”, bori i protiv “NATO okupa-cije srpskog Kosova“.25

Takođe, na jednom broju internet portala, na primer Ko-mentar-Informacioni centar26 ili Vidovdan27, razmatra se od-nos Srbije prema NATO u okviru šireg, geopolitičkog kontek-sta, odnosno u okviru odnosa NATO–Rusija28, NATO–SAD iNATO–EU29. Međutim, nijedna od ovih organizacija, inicijati-va i portala ne vodi organizovanu kampanju protiv učlanjenjaSrbije u NATO, a nema ni veći uticaj na javno mnjenje Srbije.Da postoji alternativa učlanjenju naše zemlje u Savez može se“naslutiti“ iz njihovog zalaganja za stvaranje snažnih strateškihveza sa Rusijom.

Država je na potezu

Nakon ponuđene argumentacije koja govori u prilog pri-stupanju Srbije u NATO, ali i protiv njenog pristupanja ovoj or-ganizaciji možemo, bez želje da se svrstamo u jedan ili u drugi“tabor”, doneti određene zaključke. Naime, zagovornici pristu-panja Savezu nude isključivo pozitivne aspekte, bez osvrta namoguće negativne posledice ovog učlanjenja. Srbija, po njiho-vom mišljenju, nema alternativu. Međutim, aktivisti Ne(u)NA-TO! nude alternativu i to u vidu demilitarizacije. Ona je za njihradikalan društveni zahvat, koji podrazumeva izgradnju dru-štva tolerancije, nenasilja, dijaloga i saradnje među susedima.Međutim, oni pri tome ne nude mere praktične politike, odno-sno ne nude način na koji bi te opšte ideje mogle biti ostvarene.Stoga se stiče utisak da je njihova argumentacija, osim što je hu-mana, dosta uopštena i da nije izvedena do kraja, te nije jasnokako bi ovu ideju bilo moguće ostvariti u praksi.

Dalje, ultradesna orijentacija ovoj temi pristupa sa rasisti-čkih i šovinističkih pozicija, ali joj i ne posvećuje značajniji pro-stor. Stoga, ostaje otvoreno pitanje s početka prošlog poglavljazašto negativan odnos građana prema NATO nije iskazan naorganizovaniji i argumentovaniji način. Tako ostaje veliki nepo-


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

24 Isto25 NIN, Krv i čast, broj 2742, 17. jul2003, internet, http://www.nin.co.yu/2003-07/17/29894.html, 27. 6.2007.26 www.komentar.co.yu/ 27 www.vidovdan.org28 Aleksandar Petrović, NATO iliRusija, Komentar-Informacioni cen-tar, internet, http://www.komentar.co.yu/index.php?id=269,26. 6. 2007.29 Nebojša Dobrovidić, NATO samitu Rigi – šta su srpski mediji prećutali,Komentar-Informacioni centar, inter-net, http://www.komentar.co.yu/index.php?id=269, 26. 6. 2007.

39

punjen prostor između krajnje leve i krajnje desne opcije, koje inemaju jaču podršku društva Srbije. Pitanje je da li je uopšte re-alno očekivati da se ti građani aktivnije uključe u kampanjuprotiv učlanjenja u NATO kada još uvek ne postoji zvanična ijasna odluka ijednog državnog organa o tom pitanju, te Srbijastoga i ne ide u NATO. Možda građani Srbije jednostavno sma-traju da je njihovo protivljenje učlanjenju Srbije u NATO tolikojako da većina njih ne oseća potrebu da se organizuje putemgrađanskih udruženja, te se oslanja na “političku strategiju“ po-srednog delovanja putem partija. Moguće je da građani pak že-le da “prljav posao“ umesto njih obave partije.30 Niz je pitanjakoje nam je ovaj prikaz debate postavio.

Bez obzira na postojanje uočenih nedostataka razmatra-nih argumenata i debate, dobro je da se ipak poveo kakav–ta-kav dijalog o ovoj temi. Imajući u vidu to da (ne)ulazak Srbi-je u NATO strateški određuje njen položaj, očekujemo od dr-žavnih organa da se ozbiljnije uključe u debatu o priključenjuSrbije NATO, odnosno da budu inicijatori javnog razgovorakoji bi kao svoju osnovu imao analizu troškova i koristi učla-njenja u NATO. U njemu bi morale da učestvuju političke par-tije, nevladine organizacije, mediji i ostali akteri civilnog dru-štva, kao i stručnjaci iz ove oblasti. Civilno društvo je pokaza-lo da želi i da može da učestvuje u debati na argumentovan na-čin. Na redu su, dakle, državni organi. Nadamo se da dijalogneće biti poput onog vođenog o Ustavu Srbije.

Literatura:

1. Atanasović, Z. (2007). Bezbednosne teme u kampanji za Parlamentar-ne izbore 2007. Godine u Srbiji, CEEOL: 69

2. Barany, Z. (2003). The Future of NATO Expansion: Four Case Studies,Cambridge University Press

3. Dimitrijević, B. B. ( 2006). Jugoslovenska armija 1945–1954 : nova ide-ologija, vojnik i oružje. Beograd, Institut za savremenu istoriju

4. Čehulić, L. (2003). Euroatlantizam. Zagreb, Politička kultura5. Hadžić, M. i M. Timotić (2006). Javnost i vojska. Beograd, CCVO6. Janković, P. (2003). Reforma sektora bezbednosti. Beograd, G17

Institut7. Mattox, G. A. and A. R. Rachwald (2001). Enlarging NATO: The Natio-

nal Debates, Lynne Rienner Publishers.8. Pavlović, V. (2003). Društveni pokreti i promene, Fakultet političkih

nauka


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

30 O odnosu ključnih političkih partijao ovoj temi videti više u: Atanasović,Z. (2007). Bezbednosne teme ukampanji za Parlamentarne izbore2007. Godine u Srbiji, CEEOL: 69.

40

Unutrašnji politički aspekti priključenja Srbije NATOĐorđe Popović

UDK 327.51:323 (497.11)355.02(497.11) )

USVOJOJ nameri da istovremeno nadoknadi ono što je izgu-bljeno i da se politički i ekonomski transformiše kako su to či-nile zemlje Istočne Evrope1, Srbija se našla pred dilemom da litreba da uđe u NATO ili da ostane na nivou članstva u progra-mu “Partnerstvo za mir”. Debata koja danas proističe iz ove di-leme prevashodno je posledica dve grupe razloga. Prvoj grupirazloga pripadaju činjenice da je u Srbiji sedam godina nakondemokratskih promena radikalno promenjena politička slika ida je uspostavljeno demokratsko političko uređenje. Drugu gru-pu razloga čine još uvek neizbledela sećanja na NATO interven-ciju 1999. godine i na razaranja koje je Srbija tada pretrpela.

Debata o eventualnom učlanjenju Srbije u NATO vrlo je če-sto praćena ostrašćenim izjavama. One u ovom slučaju, naža-lost, preovlađuju u odnosu na preko potrebne stručne analize,koje bi ukazale na sve prednosti i nedostatke ovakvog vida in-tegrisanja. Ovaj članak ima cilj da pokaže kako bi se eventual-no pristupanje Srbije Severnoatlantskom savezu odrazilo naunutrašnje prilike u zemlji. Ukratko ćemo se podsetiti toga ka-ko je Srbija, odnosno tadašnja Jugoslavija prešla put od važnogsaveznika NATO do prve zemlje protiv koje će ova alijansaupotrebiti vojnu silu. Međutim, u ovom članku akcenat će bitistavljen na sistem vrednosti koji bi morao da bude usvojen u Sr-biji ukoliko bi ona pristupila NATO paktu, kao i na to koje biposledice ovakav korak imao po unutrašnju stabilnost, demo-kratizaciju i reformu sektora bezbednosti.

Od saveznika do neprijatelja

Istorija odnosa NATO i Srbije nije toliko kratka i neplodo-nosna koliko bi se to na prvi pogled moglo pomisliti. Naime,nekadašnja Jugoslavija je bila jedan od značajnih saradnika


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

41


1 Vidi: Spoljnopolitički položaj Srbije iCrne Gore sa osvrtom na pristupa-nje programu “Partnerstavo za mir“,http://www.mfa.gov.yu/Srpski/spopol/Prioriteti/results_priorities_s.htmln ,skinuto 8. 6. 2007.

NATO tokom pedesetih godina dvadesetog veka. Malo je po-znato da je u tom periodu saradnja sa NATO bila mnogo inten-zivnija od današnje. Ovo je ujedno i period najdinamičnijeg raz-voja jugoslovenske vojske.2 Jugoslavija je 1951. godine potpisa-la sa NATO sporazum o vojnoj pomoći i ušla u program vojnepomoći koji je tada predstavljao ono što danas predstavlja pro-gram “Partnerstvo za mir”. Međutim, ovaj program je bio in-tenzivniji od njegovog današnjeg pandana, jer je od članica zah-tevao konkretnu i brzu akciju radi zaštite od komunističke opa-snosti3. Ovu, za jednu takođe komunističku zemlju možda ičudnu formulaciju Jugoslavija je potpisala u svetlu veoma zateg-nutih odnosa sa Sovjetskim Savezom. Ova činjenica govori o to-me da je tadašnji jugoslovenski vrh opasnost ugrožavanja teri-torijalnog integriteta otklonio jasnim približavanjem NATO.Možda bi današnja srpska politička elita mogla iz ovog prime-ra da izvuče i neku pouku.

Pedesetak godina kasnije, zemlja koja je bila na liniji odbra-ne Zapada od napada Sovjetskog Saveza i koja je kao takva bi-la veoma važan saveznik NATO pakta našla se na udaru ove ali-janse. Šta je dovelo do toga da NATO prvi put u svojoj istorijiupotrebi silu protiv jedne nezavisne zemlje, ostaje da se prouča-va. Jedan od razloga za to je bez sumnje bila nedemokratskapriroda režima Slobodana Miloševića i sistema vrednosti na ko-jem je ovaj režim počivao.

Sistem vrednosti

Debata o eventualnom učlanjenju Srbije u NATO trebalo bida bude vođena u pravcu ukazivanja na neophodnost usvajanjamodernih demokratskih vrednosti. Dosadašnji diskurs se višesvodi na ratne reminiscencije i na ničim potkrepljene računiceda će nas pristupanje NATO paktu više koštati nego što će namdoneti koristi. Vrlo je važno da ovaj diskurs bude što pre napu-šten i da bude otpočeto vođenje ozbiljne i stručne debate. Onabi trebalo da ukaže na to da je mnogo važnija komponentaeventuelnog priključenja NATO konačno usidrenje Srbije u za-padnu civilizaciju i prihvatanje najvrednijih načela do kojih je tacivilizacija tokom svoje istorije došla. Ova posledica bi za Srbi-ju bila od neprocenjive vrednosti i mnogo bi joj više značila odpuke materijalne koristi koju bi zemlja ovim učlanjenjem moglada ostvari.


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

2 Dimitrijević B. (2005/2006), “Skicasavezništva pre pola veka“,Evroatlantska revija, Br. 1, Beograd 3 Ibid.

42

Postavlja se pitanje šta bi u vrednosnom smislu bila alterna-tiva učlanjenju u NATO. Dve su mogućnosti koje se pominju ujavnoj debati vođenoj o ovom pitanju u Srbiji. Prva mogućnostbila bi približavanje Rusiji i ostvarivanje čvršće bezbednosne sa-radnje sa njom. Zastupnici ovog mišljenja su prevashodno pri-padnici političkih partija koje su bile na vlasti pre demokratskihpromena – Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbi-je, ali je zastupaju i pojedini analitičari. Svi oni ističu ulogu NA-TO tokom sukoba 1999. godine, ali i činjenicu da se srpskaspoljna politika danas sve više okreće Rusiji. Nema logike, sma-traju oni, istovremeno tražiti pomoć Rusije za rešavanje statusaKosova i težiti priključenju NATO4. Zagovornici ovog mišljenjadopuštaju da Srbija bude član u programu “Partnerstvo zamir”, zato što su članovi tog programa i Rusija i Belorusija, alise oštro protive tome da ona postane član NATO5. Oni se pita-ju od koga bi to NATO kišobran zaklonio Srbiju, da li bi nasštitio od Rusije, Irana, Koreje, Pakistana, Sirije ili pak Kine. Onitvrde da bi nas NATO branio od onih od kojih nam odbrananije ni potrebna, dok nam sigurno ne bi pomogao ako bi nasugrozili Turska, Albanija, Hrvatska, BiH, Mađarska ili Bugar-ska, koje su već članice NATO ili će to uskoro postati.6 Ovajmodel podele na tradicionalne prijatelje i neprijatelje najrečitijegovori o tome kakve vrednosti neguju zastupnici ove ideje.

Druga mogućnost koja se pominje u razgovoru o budućimbezbednosnim aranžmanima je neutralnost. Ističe se primer dr-žava koje dele zapadne demokratske vrednosti, ali su odlučileda se ne priključuju nijednom sistemu kolektivne bezbednosti.“Najsvetliji“ primeri koji se pominju su Švajcarska, Švedska iAustrija. Ovaj princip ne predstavlja loše rešenje i možda bi bioi najbolji za Srbiju kada bi ona bila u stanju da tu neutralnostodrži samostalno. Nažalost, to danas nije slučaj. Srbija je umno-gome zavisi, prevashodno ekonomski pa tek onda vojno, i tonajviše od zemalja članica NATO. Odbijanje učlanjenja u ovualijansu dovelo bi do ukidanja pomoći ovih zemalja, jer one vi-še ne bi imale interesa da pomažu zemlju koja tvrdi da može daopstane samostalno.

Uspostavljanje demokratskog vrednosnog sistema u Srbijijedan je od bitnih preduslova učvršćivanja unutrašnje stabilno-sti. Argument koji govori u prilog pristupanju NATO svakakoje i činjenica da države članice ovog saveza dele demokratskevrednosti i da je njihova primena zagarantovana. U preambuliVašingtonskog sporazuma iz 1949. godine kojim je osnovan


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

4 Pogledati rubriku Debate – Srbija iNATO na veb-sajtu Nove srpskepolitičke misli http://www.nspm.org.yu/in_srbija_i_NATO.htm 5 Atanasović, Zorana, Bezbednosneteme u kampanji za parlamentarneizbore 2007. godine u Srbiji,Bezbednost Zapadnog Balkana, Br.4, Beograd, januar–mart 2007.6 Tubić, Dušan, “Da“ – Partnerstvu,“Ne“ u NATO, Nova srpska političkamisao, http://www.nspm.org.yu/Debate/2006_tubic_nato.htm , skin-uto 27. 6. 2007.

43

NATO između ostalog stoji da su države potpisnice sporazumaodlučne da sačuvaju slobodu, opšte nasleđe i civilizaciju svojihnaroda, koji se zasnivaju na demokratiji, ličnim slobodama ivladavini prava.7 Ovaj vrednosni sistem bazira se na ključnimvrednostima razvijenog zapadnog sveta, kao što su zaštita de-mokratskih načela i vladavina prava i građanskih sloboda.8 Je-dan od pragmatičnijih načina garantovanja demokratičnosti dr-žava članica jeste postojanje i funkcionisanje demokratskih in-stitucija, što ujedno predstavlja i preduslov za učlanjenje.9

Ove vrednosti su osnova svih modernih demokratskih dr-žava koje predstavljaju uzor srpskoj političkoj eliti u njenom na-poru da Srbiju uključi u evroatlantske tokove. Prihvatanje no-vih demokratskih vrednosti nije, kako to neki protivnici daljihintegracija tvrde, dokaz servilnosti domaćih vlasti u odnosu nasvetske moćnike. Pre se može reći da se u ovom slučaju radi opitanju opstanka u savremenim uslovima globalizacije. Stoga seusvajanje ovog novog načina mišljenja ne može smatrati odba-civanjem nacionalnih vrednosti, već brigom da društvo ne osta-ne na začelju istorijskih procesa.10 Još jedno isključenje iz svet-skih tokova bi za Srbiju, a pre svega za njene građane, imalo da-lekosežne posledice. Usporavanje evropskih i evroatlantskih in-tegracija Srbije otežalo bi njen međunarodni položaj, unutrašnjirazvoj, ali i proces stabilizacije u regionu.11

Nije na odmet pomenuti i to da je, na primer, u Češkoj naj-veća podrška koja je data učlanjenju u NATO bila upravo mi-šljenje političke elite da će se na taj način usvojiti zapadne vred-nosti. Najmanji značaj pridat je NATO kao odbrambenoj insti-tuciji.12 Treba reći da NATO nije samo vojni, nego i politički sa-vez. Kako vreme odmiče, njegova politička komponenta dobijasve veći značaj. Stoga nije ni čudno to što učlanjenje u Alijansu,pored toga što doprinosi bezbednosti svake zemlje članice, uti-če i na njenu unutrašnju politiku. NATO ima funkciju stabiliza-tora i garanta demokratskog razvoja svake države koja je člansaveza13.

Međutim, pitanje je da li u srpskoj javnosti postoji ovakvapercepcija i da li je dominantan identitet koji postoji u Srbijikomplementaran sa ovakvim viđenjem. Danas u Srbiji preovla-davaju takozvane “tradicionalističke“ snage. Zbog svog rigid-nog i podozrivog odnosa prema promenama, one nisu u stanjuda pronađu način na koji bi bolje pozicionirale srpsko društvou procesu globalizacije.14 Ove političke elite učestvuju u formi-ranju stavova javnosti i formiranju njihovih vrednosti. Stoga se


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

7 The North Atlantic Treaty,http://www.nato.int/docu/basictxt/treaty.htm , skinuto 26. 6. 2007.8 Milinković, Branislav, Preokret udobrom pravcu, Odbrana, Br. 23,septembar 2006.9 Kako postati član NATO, Evropskiforum, 01-02, Beograd, januar–feb-ruar 2007.10 Milinković, Branislav, Preokret udobrom pravcu, Odbrana, Br. 23,septembar 2006.11 Milanović, Milan, Zemlja od pov-erenja, Odbrana, Br. 23, septembar2006.12 Mattox, Gale A., Rachwald, ArthurR., Enlarging NATO, the nationaldebates, Boulder, 2001, London13 Milinković, Branislav, Preokret udobrom pravcu, Odbrana, Br. 23,septembar 2006.14 Dimitrijević, Aleksandar, Dva licaJanusovske Srbije, Nova srpskapolitička misao, http://www.nspm.org.yu/debate_2007/2007_di

44

moramo složiti sa Latinkom Perović koja kaže da Evropa nijetrauma srpskih masa, već da je ona trauma srpske elite i da semanifestuje kao kompleks neprevladanog zaostajanja.15 Tekkada bude prevladala ovaj kompleks, Srbija može ravnopravnoda bude integrisana u Severnoatlantsku zajednicu.

Demokratizacija

Jedan od glavnih argumenata koji zastupnici učlanjenja uNATO ističu je da članstvo u ovoj alijansi učvršćuje demokrati-ju. Zastupajući ideju u proširenju Alijanse na istok, američkipredsednik Bil Klinton rekao je da NATO za Istočnu Evropumože da učini ono što je učinio za Zapadnu Evropu, odnosnoda može da spreči povratak lokalnih rivaliteta i učvrsti demo-kratiju i da je tako zaštiti od budućih pretnji.16 IntegrisanjemIstočne Evrope u NATO je, između ostalog, sprečena dotada-šnja podela kontinenta na samouvereni i bezbedni zapad i ne-stabilni i nesigurni istok.17 Isti princip bi mogao biti primenjeni na Zapadni Balkan, pa i na Srbiju kao na najveću zemlju regi-ona, ali i na zemlju u kojoj bi moglo doći do tenzija prilikomdonošenja konačnog rešenja o statusa Kosova.

Proces konsolidacije demokratije u Srbiji je tek započet iukoliko bi ga ulazak u NATO ubrzao, bila bi to još jedna po-sledica učlanjenja koja je od neprocenjivog značaja za celo-kupno društvo. U takozvanom Akcionom planu članstva, ko-ji se izrađuje za svaku državu kandidata za učlanjenje u NA-TO, jasno je utvrđena lista uslova koje države moraju ispuni-ti da bi postale punopravni članovi. Smatra se da je jedan odovih uslova i taj da nove članice NATO pakta moraju imatikonsolidovane demokratije.18 Iako to nije bio u potpunostislučaj sa svim državama koje su se pridružile Savezu, kao štoje to na primer slučaj sa Turskom koja ni danas ne ispunjavataj uslov, sigurno je da bi učlanjenje Srbije u NATO značajnoubrzalo proces demokratske konsolidacije i približavanja raz-vijenim zemljama Zapada.

Ulazak u NATO imao je za većinu zemalja trostruku ko-rist: jasno učvršćivanje bezbednosne i spoljnopolitičke orijen-tacije, snažan signal stranim investitorima za direktna ulaga-nja i ubrzanje započetih reformi sektora bezbednosti, koje sereflektuju i na opštu demokratizaciju u društvu.19 Stoga nezačuđuje to što se većina istočnoevropskih zemalja našla u


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

15 Perović, Latinka, Ljudi, događaji iknjige, Helsinški odbor za ljudskaprava u Srbiji, Beograd, 2000.16 Barany, Zoltan, The Future ofNATO Expansion, four case studies,Cambridge University Press, 200317.Ibid.18 Ibid.19 Milanović, Milan, Zemlja od pov-erenja, Odbrana, Br. 23, Septembar2006.

45

ovom sistemu kolektivne bezbednosti. Nema razloga da ne ve-rujemo u to da će ulazak Srbije u NATO imati slične, ako ne iiste, efekte.

Reforma sektora bezbednosti jedna je od najznačajnijih zah-teva koje članstvo u NATO zasigurno sobom nosi, a veoma je zna-čajna za proces konsolidovanja demokratije u jednom postkon-fliktnom i postautoritarnom društvu. Otpor bržem ulasku zemaljau NATO često pružaju bezbednosne strukture društva, koje želeda sačuvaju privilegovani položaj unutar državnog aparata i izve-snu kontrolnu funkciju koju obavljaju nad civilnim organima inad celim društvom.20 Ovakav otpor može jedino biti onemogu-ćen uvođenjem demokratske civilne kontrole nad sektorom bez-bednosti. Ovakav vid kontrole dovodi do demokratizacije sektorabezbednosti i predstavlja jedan od preduslova koji NATO posta-vlja svim državama kandidatima za učlanjenje. Ovo konkretnoznači da bi vojska u Srbiji bila pod kontrolom izvršne i zakono-davne vlasti; da bi jasno zakonom bila uređena podela nadležno-sti između vojske i organa izvršne vlasti; da bi Ustavom moralo dabude propisano u kojim se slučajevima vojska može upotrebiti umirnodopskim uslovima; da bi izvršna i zakonodavna vlast mora-le da učestvuju u određivanju budžeta odbrane; da bi vojska mo-rala da bude depolitizovana; da bi vojni establišment morao da bu-de demokratizovan i da bi morale da postoje civilni eksperti kojibi savetovali političare ali i samo Ministarstvo odbrane u vezi sapitanjima odbrane.21 Mnoga od ovih načela demokratske civilnekontrole oružanih snaga već postoje u Srbiji, ali bi učlanjenjem uNATO njihova primena bila u potpunosti zagarantovana. Već po-menuti Akcioni plan članstva propisuje uspostavljanje civilne de-mokratske kontrole odbrambenih snaga. Međutim, ono što je bit-no istaći je to da ovaj plan ne ocenjuje samo postojanje institucijakoje bi sprovodile civilnu demokratsku kontrolu, što predstavljatakozvanu prvu generaciju reforme sektora bezbednosti,22 već injihovo funkcionisanje u praksi, što čini takozvanu drugu genera-ciju ove reforme.

Trenutna situacija

Imajući u vidu postojeće odbrambene kapacitete Srbije, uspo-stavljanje čvršće saradnje sa NATO ne samo da je racionalno, većje i potpuno opravdano.23 Ako uzmemo u obzir izjavu doskora-šnjeg pomoćnika ministra odbrane Snežane Samardžić-Marković,čini se da su i čelni ljudi Vojske Srbije to uvideli. Ona kaže da “u


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

20 Svilanović, Goran, Srbija u NATO,Blog B92, http://blog.b92.net/arhi-va/node/2250 26. 9. 2006.21 Vidi: Barany, Zoltan, The Future ofNATO Expansion, four case studies,Cambridge University Press, 200322 Edmunds, Timothy, Security sec-tor reform: Concepts and implemen-tation, u: Flury, Phillip i Hadžić,Miroslav (ed.), Sourcebook onSecurity Sector Reform,DCAF/CCMR, Geneva/Belgrade,2004.23 Janković, Pavle, Jeftić, Zoran,Pripreme za bezbednosne integraci-je, Evroatlantska revija, Br. 1,Beograd 2005/2006.

46

aktuelnom trenutku međunarodnih odnosa načelo oslonca isklju-čivo na sopstvene snage bezbednosti i odbrane po pravilu se zame-njuje ili dopunjava članstvom u nekoj od asocijacija kolektivnebezbednosti. Kada tako gledamo na stvari, jasno je šta je naš inte-res.“24 Vrlo jasna izjava za sve one koji žele da je čuju.

Da se Srbija polako ali sigurno kreće ka učlanjenju u NATO,govori i činjenica da Nacrt strategije nacionalne bezbednosti, kojije sačinio ekspertski tim okupljen oko predsednika Srbije BorisaTadića, kao jedan od spoljnopolitičkih ciljeva Srbije određuje i ula-zak u NATO.25 Iako ovaj nacrt još nije ni ušao u proceduru, onpredstavlja novinu, s obzirom na to da, za razliku od svih trenut-no važećih strateških dokumenata, jasno i konkretno naznačavada je učlanjenje u NATO jedan od ciljeva na čijem će ispunjenjupolitička elita ubuduće da radi. Da podsetimo, još uvek važećaStrategija odbrane iz 2004. godine dala je podsticaj zauzimanjuovakvog odnosa prema NATO savezu, jer u njoj stoji da SCG pri-hvata evroatlantske bezbednosne vrednosti i da teži ulasku u evro-atlantski prostor.26 Međutim, ovakva formulacija nije bila dovolj-na da bi se moglo reći da Srbija kao cilj ima učlanjenje u Alijansu.Ukoliko Nacrt strategije nacionalne bezbednosti koji predlažepredsednik republike bude usvojen, svaka dilema vezana za even-tualno učlanjenje Srbije u NATO biće otklonjena. Ovde moramopomenuti i to da postoji još jedan nacrt Strategije nacionalne bez-bednosti koji je sačinio tim okupljen oko premijera VojislavaKoštunice. U ovom nacrtu se ne pominje izričito NATO, već se go-vori samo o konceptu kooperativne bezbednosti u okviru evroa-tlantskih bezbednosnih struktura, ali i u okviru drugih regionalnihbezbednosnih asocijacija.27

Naravno, ovo se tiče samo državne politike. Za učlanjenje uNATO ovo ipak nije dovoljno. Bez širokog nacionalnog konsen-zusa iskazanog na referendumu ulazak Srbije u Severnoatlantskuzajednicu ipak neće biti moguć. Da li će do tog konsenzusa doći ida li je on u Srbiji uopšte moguć, ostaje da se vidi. Jedno je sigur-no – predstoji nam žestoka debata u kojoj odgovornost morajupokazati kako političari, tako i stručnjaci čiji je zadatak da upo-znaju građane sa onim šta bi im eventualno učlanjenje u NATOdonelo, ali i sa onim što bi možda mogli da izgube. Ulazak uNATO bio bi konačan dokaz demokratizacije i stabilizacije Srbije.Neki bi rekli da je gubitak lošeg imidža koji Srbija ima, makar tobila jedina dobrobit, dovoljan razlog za učlanjenje. Ostaje im sa-mo još da u to uvere i građane Srbije. �


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

24 Samardžić-Marković, Snežana,Dobra volja na svim stranama,Odbrana, Br. 23, septembar 2006.25 Prioritet ulazak u NATO, Danas,12. oktobar 2006. http://www.danas.co.yu/20061012/hronika1.html#11 26 Janković, Pavle i Jeftić, Zoran,Pripreme za bezbednosne integraci-je, Evroatlantska revija, Br. 1,Beograd 2005/2006.27 Atanasović, Zorana, Bezbedno-sne teme u kampanji za parlamen-tarne izbore 2007. godine u Srbiji,Bezbednost Zapadnog Balkana, Br.4, Beograd, januar–mart 2007.

47

Doprinosi li pristupanje NATO stabilnijem poslovnom okruženjui ekonomskom razvoju u Srbiji?Marko Savković

UDK 327.51:338.121(497.11)

NA KONFERENCIJI za štampu, koja je organizovana uBeogradu nakon dobijanja potvrde o pristupanju Srbije pro-gramu “Partnerstvo za mir“, ministar odbrane Zoran Stan-ković izjavio je da je ovaj događaj “jasna poruka potencijal-nim stranim investitorima da mogu bezbedno da ulažu u na-šu zemlju, što je i preduslov za naš dalji ekonomski raz-voj”1. Namera nam je da u tekstu ispitamo ovu tezu mini-stra odbrane, koju inače često koriste zagovornici evroa-tlantskih integracija. Najpre ćemo utvrditi to šta čini stabil-no poslovno okruženje. Nakon toga, razmotrićemo prepre-ke koje stoje na putu izgradnji stabilnog poslovnog okruže-nja u Srbiji i kritički ispitati u kakvoj su vezi sa bezbedno-snim integracijama. Konačno, pažnju našeg istraživanjausmerićemo ka industriji odbrane koja očekuje najviše kori-sti od evroatlantskih integracija.

Kauzalna ili korelativna veza

U javnoj debati koja se u Srbiji vodi o evroatlantskim in-tegracijama retko se koriste ekonomski argumenti. Evropskaunija (EU) je organizacija koja je svoj “oreol privlačnosti“izgradila na izuzetnim ekonomskim postignućima, dok seNATO razvijao kao vojni savez. Zbog toga ekonomski argu-menti predstavljaju veoma moćno oružje u rukama zastupni-ka pristupanja Srbije EU.2 Poučeni ovim iskustvom, zastupni-ci pristupanja NATO u poslednje vreme pokušavaju da uspo-stave direktnu vezu između evroatlantskih bezbednosnih inte-gracija i poboljšanja poslovnog okruženja. Tako, direktor Di-


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

1 Srbija primljena u “Partnerstvo zamir” – značaj i perspektive. 2006.Internet prezentacija Ministarstvaodbrane Republike Srbije.http://www.mod.gov.yu/partnerst-vo_za_mir/partnerstvo.htm (19. jun2007)2 Prema istraživanju "MedijumGalupa", koje je sprovedeno u majuove godine, oko 72 odsto građanasmatra da bi Srbija trebalo da sepriključi Evropskoj uniji, 14 odsto ihje protiv pristupanja “evropskoj famil-iji“, a preostalih 14 odsto jeuzdržano. Podršku pristupanju pro-gramu “Partnerstvo za mir“ izražava57 odsto građana, 26 odsto se tomeprotivi, a 17 odsto ih je uzdržano.Međutim, više od polovine građanaprotivi se integraciji Srbije u NATO –51 odsto smatra da Srbija ne bi tre-balo da pristupi toj organizaciji, 31odsto podržava ideju priključivanjaNATO alijansi, dok je preostalih 18odsto uzdržano: Radio televizijaVojvodine. Za EU 70 posto, na krajuliste prioriteta. 20. jun 2007.

http://www.rtv.co.yu/sr/vesti/drust-vo/drustvo/2007_06_20/vest_20814.jsp (28. jun 2007)

48


rekcije za NATO u Ministarstvu spoljnih poslova, ambasadorMilan Milanović govori o sistemu spojenih sudova, koji seodvija po principu “bezbednost – stabilnost – poboljšan me-đunarodni položaj – investicije – ekonomski razvoj – većaintegrisanost u evroatlantske strukture – bolji životni stan-dard građana“. Dokaz svojoj tvrdnji Milanović nalazi u po-rastu broja stranih investicija koji je zabeležen u Češkoj Re-publici, Poljskoj, Slovačkoj i Rumuniji u periodu od 2000.do 2005. godine.3 Da bismo ispitali osnovanost ove tvrdnje,moramo najpre istražiti u kojoj meri je pristupanje NATOuticalo na ekonomski razvoj ovih država, uzimajući u obzirčinjenicu da je u isto vreme tekao i proces pristupanja EU.Odgovor ćemo dobiti ukoliko uporedimo kriterijume pri-stupanja ovim dvema organizacijama, kao i podatke o eko-nomskim efektima koje su procesi pristupanja proizveli udržavama kandidatima.

Da bi ispunila ekonomski kriterijum pristupanja Evrop-skoj uniji, država kandidat mora da ima tržišnu ekonomijukoja funkcioniše i mora da bude sposobna da izdrži pritisakkonkurencije unutar Evropske unije.4 Zato su u zemljamaIstočne i Centralne Evrope kao cilj ekonomskih reformi uzetistabilni makroekonomski pokazatelji i dovršene strukturnereforme. Vera u pozitivan ishod reformskog procesa bila jezasnovana na postojanju trgovinskih veza sa “starim“ člani-cama i značajnih stranih investicija, kao i na efikasnosti rada,koja je postignuta usvajanjem principa tržišnog poslovanja.5

Ocenu o tome da li je postignut napredak u usvajanju 80.000stranica “dostignuća Zajednice“ (acquis communitaire) do-nosila je Evropska komisija. Dakle, EU je manifestacijomnormativne moći u odnosu na države kandidate pokrenulaproces društvenih reformi i pozitivno uticala na njihov eko-nomski razvoj. Budući da je uspeh projekta evropske integra-cije u velikoj meri zavisio od uspeha jedinstvenog tržišta, mo-žemo reći da je ovde ekonomski preduslov pridruživanja do-bio na značaju. Jednostavno rečeno, dostignuto ekonomskoblagostanje predstavlja za “stare članice“ vrednost koja nesme biti dovedena u pitanje.

Sa druge strane, svakoj evropskoj državi “koja je sposob-na da poštuje principe ugovora i da doprinosi bezbednosti se-vernoatlantskog prostora“6 otvoren je put da postane član


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

3 Milanović, Milan. 2006. Zemlja odpoverenja: ekonomski efekti ulaskau program partnerstva. Odbrana,specijalni prilog br. 12. Srbija iPartnerstvo za mir.

http://www.mod.gov.yu/partnerst-vo _ z a _ m i r / O D B R A N A % 2 0 -%20Partnerstvo%20za%20mir.pdf(20. jun 2007)

Milanović, Milan. 2006. Diplomatija iPartnerstvo. Evroatlantska revija,leto–jesen 2006, godina I, broj 3.Evroatlantska inicijativa, Beograd:str. 54–55. http://www.eai.org.yu/download/EvroatlantskaRevija3.pdf(28. jun 2007) 4 European Commission: AccessionCriteria.

http://ec.europa.eu/enlargement/enlargement_process/accession_process/criteria/index_en.htm

(18. jun 2007)5 European Commission. 2006.Enlargement, two years after: aneconomic evaluation.

http://ec.europa.eu/economy_finance/publications/occasional_papers/2006/ocp24en.pdf (18. jun 2007)6 http://www.nato.int/issues/enlarge-ment/evolution.html

49

NATO. Međutim, proces pristupanja ovoj organizaciji zna-čajno je izmenjen nakon okončanja Hladnog rata. “Studija oproširenju“ iz 1995. godine predvidela je pet dopunskih pred-uslova pristupanja ovoj organizaciji. Za nas je značajno to daprvi od ovih preduslova pretpostavlja “demokratsko uređe-nje koje funkcioniše i koje je zasnovano na tržišnoj ekonomi-ji“7. Ipak, za NATO je ekonomija samo jedna dimenzija bez-bednosti kao šireg koncepta.8 Akcenat je na zamisli nove bez-bednosne arhitekture9, a ne na ekonomskoj integraciji. Zatosmatramo da veza između ulaska Srbije u program “Partner-stvo za mir“, odnosno između učlanjenja u NATO i ekonom-skog razvoja može biti samo korelativna, a ne i kauzalna.

Ako bezbednosne integracije nisu presudan faktor, posta-vlja se pitanje šta onda jednog investitora zapravo opredelju-je da uloži novac u drugu zemlju. Prema “Svetskom izveštajuo investicijama“ za 2006. godinu, koji je objavila Konferen-cija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD), ovaodluka je uslovljena postojanjem (ili nepostojanjem) tzv. “tr-žišnih privlačnih faktora“. Veličina tržišta odnosne zemlje,troškovi proizvodnje, cena rada ili geografska udaljenost nje-nog tržišta mogu privući ili odbiti (direktne) strane investici-je.10 Spisak faktora, međutim, ovim nije iscrpljen. Indikatorina koje investitor obraća pažnju prilikom donošenja odlukesu i ekonomska politika vlade odnosne zemlje i njeno poslov-no okruženje. Poslovno okruženje ili, kako se često kaže, “in-vesticiona klima“ prvenstveno je određena rastom i struktu-rom investicija, poverenjem koje uživa domaća valuta i stepe-nom rizika prilikom inostranih ulaganja.11

U istraživanju Jelene Galić i Nikole Fabrisa (Institut eko-nomskih nauka u Beogradu) pod nazivom “Unapređenje po-slovnog okruženja u Srbiji i Crnoj Gori u procesu tranzicije“dati su rezultati ispitivanja odgovornih lica u više od četiristotine preduzeća. Od njih se očekivalo da ocene (ocenamaod 1 do 5) to koliku prepreku investicijama predstavlja svakiod osamnaest činilaca ponuđenih upitnikom.12

Ključni nalaz ovog istraživanja je da čak četiri od pet naj-većih prepreka stvaranju stimulativnog poslovnog okruženjau Srbiji zavise od donosilaca političkih odluka koji utiču naekonomsku politiku. Tako je prva među njima, “nesigurnostu pogledu ekonomske politike Vlade“, “rezultat decenija


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA 7 Ostali kriterijumi su predviđali

da država kandidat “tretira ma-njine na jedan način koji je uskladu sa smernicamaOrganizacije za evropskubezbednost i saradnju (OEBS)“,da je “rešila sve sporove sasusedima i da je posvećenamirnom rešavanju sporova“, da“poseduje želju i mogućnosti dadoprinese Savezu i da postigneinteroperabilnost sa oružanimsnagama drugih država“ i,najzad, da je “posvećenademokratskim civilno-vojnimodnosima i institucionalnimstrukturama“. Enlargement:What does it mean in practice?http://www.nato.int/ issues/enlargement/practice.html (18.jun 2007)8 NATO. 1995. Study on NATOEnlargement. Chapter 1:Purposes and Principles ofEnlargement. http://www.nato.int/docu/basictxt/enl-9502.htm(19. jun 2007)9 Ibid.10 United Nations Conferencefor Trade and Development.2006. World Investment Report(FDI From Developing andTransition Economies:Implications for Development).United Nations: New York andGeneva: str. 156.http://www.unctad.org/en/docs/wir2006_en.pdf (19. jun 2007) 11 Kovačević, Milan R. 2005.Strana ulaganja u Srbiji –mogućnosti i ostvarenja.U:MAP(“Mesečne analize i prognoze“),br. 10–12, februar 2005. Institutekonomskih nauka, Beograd:str. 5912 Fabris, N. i Galić, J. 2003.Improving the BusinessEnvironment in the Process ofTransition of Serbia. DrugaASECU konferencija, Beograd:str. 3

50


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

51

ekonomske nesigurnosti u planiranju ekonomske politike,koja za posledicu ima nemogućnost poslovnog planiranja.“13

Međutim, za naš tekst je važno to da se u istraživanju ovodvoje autora (ne)integrisanost države ne razmatra kao činilackoji utiče na poslovno okruženje.

Dakle, stvaranje stabilnijeg poslovnog okruženja zavisiod mnoštva faktora, a pre svega od delovanja institucija dr-žave Srbije na unutrašnjem, a ne na spoljnopolitičkom planu.Za razliku od pristalica teze ministra Stankovića koju smonaveli na početku ovog teksta, skloniji smo da zaključimo daje bezbednosna integrisanost zemlje značajan faktor, ali da niu kom slučaju nije najznačajniji faktor koji utiče na donoše-nje odluke potencijalnih investitora. Međutim, možemo rećida bi industrija odbrane svakako mogla imati direktne eko-nomske koristi od učlanjenja u program “Partnerstvo za mir“i NATO.

Industrija odbrane kao sigurni dobitnik pristupanja Srbijeprogramu “Partnerstvo za mir“

Iako se njegova partija oštro protivi politici pristupanjaNATO14, poslanik Srpske radikalne stranke, general u penzi-ji Božidar Delić priznaje kako bi “samim ulaskom verovatnodošlo do nekih ulaganja u namensku industriju“. Premda jeDelić izrazio sumnju da bi to dovelo do ulaganja u druge gra-ne industrije15, možemo reći da ova izjava pokazuje da čak ikod političkih protivnika ideje evroatlantskih integracija po-stoji svest o tome kako će industrija odbrane dobiti pristupa-njem NATO.

Jedan od ciljeva istaknutog u Okvirnom dokumentuPartnerstva (Framework Document), bilateralnog sporazumakoji potpisuju NATO i država koja postaje član “Programa“,odnosi se na razvoj vojnih sposobnosti za zajedničko delova-nje sa snagama zemalja članica NATO.16 Van svake sumnjeje to da će značajnu ulogu u razvoju tih sposobnosti odigratii industrija odbrane. Direktor “Zastava oružja“ DragoljubGrujović zato smatra da je na osnovu “Okvirnog dokumen-ta“ moguće zajednički pokrenuti razvoj i proizvodnju naoru-žanja i vojne opreme. “Osim odbrambene industrije, koja jefinalista za određene proizvode, postoji i prateća industrijakoja će se u većoj meri uposliti i brže oporaviti. [...] Mislim


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

13 Ibid, str. 3–414 U malo kom dokumentu je otporSRS politici evroatlantskih integraci-ja tako izražen kao što je to slučaj satekstom “Politički testament“Vojislava Šešelja iz decembra 2006.Pogledati: B92. SRS predstavilaŠešeljev testament.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=12&dd=03&nav_category=418&nav_id=222182(19. jun 2007) 15 Papić, Gorislav. 12. april 2007.Srbija i NATO: tražeći put na Zapad.NIN br. 2937. Preuzeto sa Internetstranice http://www.neunato.org/aktuelno.aspx?id=3132 (19. jun2007)16 Petrović, Đorđe. Prilagođavanjesavremenim okolnostima: mehaniz-mi Programa. Odbrana, specijalniprilog br. 12. Srbija i Partnerstvo zamir. http://www.mod.gov.yu/partner-stvo_za_mir/ODBRANA%20-%20Partnerstvo%20za%20mir.pdf(20. jun 2007)

52

da će ta saradnja naše zemlje sa svetom u oblasti naoružanjai vojne opreme doprineti da se uvedu nove tehnologije, kojeće se postepeno primenjivati i u civilnoj proizvodnji, a na tajnačin će se i privreda podići na viši nivo.“17

Za svoja nastojanja direktor “Zastava oružja“ može potra-žiti savet u našem komšiluku. Neki od problema sa kojima sebugarska industrija odbrane suočila početkom devedesetih – ru-kovodioci koji još nisu čuli da je Hladni rat završen, zastarelatehnologija, nepoznavanje tehnika marketinga19 – danas su zaovu državu deo prošlosti.


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

17 Švedić, Mira. 15. januar 2007.Oporavak odbrambene industrije:intervju sa direktorom “Zastavaoružja“ Dragoljubom Grujovićem.Odbrana, godina III, br. 32. Mini-starstvo odbrane, Beograd: str. 8 18 Ranije angažovan u Atlantskomsavezu i zaposlen u Savetu min-istara (Vladi) Bugarske, Tučijev je imagistar međunarodnih odnosaUniverziteta Kembridž. Razgovorvođen prilikom konferencijeAtlantske asocijacije mladih političk-ih lidera u Beogradu (14–16. jun2007)19 Stoykov, Latchezar. 2003.Prerequisites for stabilization andcompetitiveness of BulgarianDefence Industry Sector. BDIA(Bulgarian Defence IndustryAssociation).

http://bdia.tripod.com/bulgariande-fenceindustryassociation/id8.html(21. jun 2007)

53

Iskustva Bugarske:razgovor sa Vasilom Tučijevim18

Da li je argument ekonomskog razvoja korišćen udebati o pristupanju NATO koja je vođena u Bugarskoj?

Naravno. Ovaj argument je posebno korišćen uonim delovima Bugarske gde je u to vreme planirana in-stalacija baza američke vojske (Reč je o vazduhoplovnimbazama Bezmer i Graf Ignatievo, odnosno bazi kopnenevojske Novo Selo, prim. aut.). Ove baze jesu postrojenjaoružanih snaga Sjedinjenih Država, ali su korišćene i zapotrebe NATO. Očekivalo se, pre svega, otvaranje novihradnih mesta u uslužnim delatnostima, dok je u obavezida se unapredi prateća infrastruktura viđena mogućnostpoboljšanja standarda života lokalnog stanovništva.

Ukoliko uzmemo primer Bugarske, gde vidite eko-nomske koristi od bezbednosnog povezivanja?

Povećan priliv stranih investicija primarno je pove-zan sa procesom modernizacije oružanih snaga i investi-ranja u industriju odbrane. Svesna preuzete obaveze po-stizanja interoperabilnosti, bugarska vlada je odobrilaprogram privatizacije industrije odbrane. Jedna od oba-veza investitora bila je da se osloni na raspoložive resur-se u Bugarskoj, a druga da pojedine poslove poveri lokal-nim kompanijama (subcontracting, prim. aut.) Pokazalose da smo veliku korist imali i od stručnih usavršavanjazaposlenih u industriji odbrane.

Bugarska vlada je pokušala da pokrene industriju odbranetako što je pitanje njene obnove povezala sa zahtevima NATOda vojska treba da bude modernizovana. Odlukom Saveta mi-nistara iz marta 1998. godine odobren je “Program restrukturi-ranja, privatizacije i državnog interesa u industriji odbrane“.Od preduzeća se očekivalo da aktivno učestvuju u tenderima iprogramima Agencije NATO za konsultacije, komandovanje ikontrolu. Kao cilj programa postavljeno je dostizanje interope-rabilnosti i obnova ove posustale privredne grane. Kao što jepoznato, NATO od članica zahteva da najmanje 2% društve-nog proizvoda godišnje potroše na sistem odbrane. Kako bi is-punila zahteve, Bugarska prima redovnu pomoć od EU, a uku-pan iznos te pomoći dostigao je 8,6 milijardi dolara.20

Ukratko, to što je Srbija postala član programa “Partnerstvoza mir“ i što je strateški opredeljena da pristupi NATO predsta-vlja važan, ali ne i presudan faktor prilikom donošenja odluke oplasmanu stranih investicija u Srbiju. Smatramo da je u tom po-gledu mnogo značajniji proces evropskih integracija. Industrijaodbrane s pravom najviše očekuje od članstva u programu“Partnerstvo za mir“ i od mogućeg učlanjenja u NATO. �


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

20 Business Monitor. 2007. TheBulgaria Defence & Security Report(including 5 – year industrial fore-casts). http://www.businessmoni-tor.com/defence/bulgaria.html (21.jun 2007)

54

Spoljnopolitički aspekti mogućegpristupanja Republike Srbije NATOJelena Petrović

UDK 327.51(497.11)

PROEVROPSKA orijentisanost nove srpske Vlade jasno je is-kazana u ekspozeu premijera Koštunice.1 Međutim, u prokla-movanom programu nema ni pomena mogućeg članstva Srbijeu Severnoatlantskom savezu. Ne ulazeći u moguća značenja iz-ostavljanja ove značajne stavke sa liste prioriteta, možemo pri-metiti da i pored toga u srpskoj javnosti postoji debata oko to-ga da li bi Srbija trebalo da pristupi NATO ili ne.2 Oni koji sezalažu za članstvo Srbije u Alijansi najčešće koriste argumentpostojanja”nezvaničnog Kopenhaškog uslova“ za ulazak u EU,odnosno činjenicu da od završetka Hladnog rata u EU nije pri-mljena nijedna postsocijalistička država, a da pre toga nije po-stala članica NATO.3 Imajući u vidu to da su, prema premijero-vom ekspozeu, saradnja Srbije sa EU i njeno članstvo u ovoj or-ganizaciji na visokom drugom mestu liste prioriteta, ovaj argu-ment zaslužuje posebnu pažnju. Sem toga, u obzir bi svakakotrebalo da budu uzeti i drugi spoljnopolitički aspekti mogućegučlanjenja kao deo obuhvatnije analize “troškova i dobiti“.

Pokušaćemo u ovom tekstu da predstavimo analizu spolj-nopolitičkih argumenata “za i “protiv“ pristupanja Srbije Save-zu, služeći se, između ostalog, i iskustvima drugih država, a ima-jući pri tome u vidu specifičnosti odnosa NATO–Srbija. Ovaspecifičnost se, pre svega, odnosi na istorijsko nasleđe proiste-klo iz bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. go-dine, kao i na prisustvo NATO trupa u južnoj srpskoj pokraji-ni Kosovu i Metohiji (KiM).

Postoje li za Srbiju alternative učlanjenju u NATO?

Savremeni bezbednosni ambijent, nastao posle raspada bi-polarnog sistema, gotovo je sasvim uklonio mogućnosti kon-vencionalnih međudržavnih sukoba na evropskom kontinentu.


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

1 Tekst ekspozea je u celini dostupanna http://www.b92.net/info/doku-menti/index.php?nav_id=246774(pristupljeno 19. maja 2007. godine)2 Više o javnoj debati u tekstuPetrović, P. (2007), Pokušaj debate,Bezbednost Zapadnog Balkana, br.5 3 Od kraja Hladnog rata, 5 država jepristupilo EU a da pri tom nisu ušle učlanstvo NATO. To su Švedska,Austrija, Finska, Kipar i Malta.

55


Međutim, novonastali bezbednosni vakuum ispunili su novibezbednosni izazovi, rizici i pretnje čije su osnovne odlike asi-metričnost i transnacionalnost. Upravo transnacionalni karak-ter današnjih bezbednosnih pretnji stvara potrebu da se državepovezuju u sisteme kolektivne odbrane i bezbednosti, odnosnopotrebu održavanja ovih sistema uz neophodno prilagođavanjenovonastalim okolnostima. Čak i one države koje su se oprede-lile za vođenje politike neutralnosti (poput Švajcarske ili Austri-je) nisu u domenu bezbednosti i odbrane ostale izvan procesapovezivanja sa drugim državama. Obe navedene države su čla-nice programa “Partnerstvo za mir” (PzM) i učestvuju u mirov-nim operacijama pod vođstvom NATO.4 To govori u prilogtvrdnji da je u savremenom bezbednosnom okruženju međuna-rodno povezivanje neophodno, a ne da predstavlja izbor.

Organizacija ujedinjenih nacija (OUN) najveći je sistem ko-lektivne bezbednosti na svetu. Međutim, delom zbog političkihfaktora koji se ispoljavaju pretežno putem Savet bezbednosti(SB)5, a delom zbog svoje glomaznosti i razlika među članica-ma, OUN se pokazala nedovoljnom da garantuje bezbednostdržavama članicama. Dodatni argument za ovu tvrdnju jeste ito što OUN sve češće prenosi nadležnosti na regionalne organi-zacije kao što je NATO. Dakle, države se u potrazi za bezbed-nosnom saradnjom i garancijama sve više okreću članstvu u re-gionalnim organizacijama.

Jedna od takvih organizacija koje deluju na tlu Evrope jeOrganizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Iakopokriva široko polje saradnje u oblasti bezbednosti, ova organi-zacija ipak nema operativnih mogućnosti da u slučaju potrebedeluje prinudom. Drugačije rečeno, OEBS bismo, za razliku odNATO čija je suštinska misija upravo delanje u konkretnim si-tuacijama (poput onih predviđenih članom 5 Vašingtonske po-velje), pre mogli okvalifikovati kao organizaciju namenjenu pre-venciji. Zbog toga OEBS ne može predstavljati kompletan od-govor na potrebu države da uspostavi međunarodnu bezbedno-snu saradnju, već predstavlja samo jedan njen deo.

EU takođe razvija samostalne odbrambene kapacitete, kaošto je Evropska bezbednosna i odbrambena politika, koja jeSporazumom iz Amsterdama asimilirala nadležnosti i zadatkeZapadnoevropske unije – ZEU. Međutim, NATO i dalje naevropskom kontinentu ostaje primarni okvir za kolektivnu od-branu i bezbednost. Na Samitu NATO u Pragu, održanom2002. godine, članice su se složile da EU omoguće da pristupa


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

4 Austrija učestvuje u snagama ISAFi KFOR, kao i Švajcarska. Više otome na www.nato.int (pristupljeno19. juna 2007)5 Svaka od pet stalnih članica SBima pravo da stavi veto na odlukuovog tela.

56

resursima Alijanse u onim misijama u kojima NATO nije anga-žovan. To je i operacionalizovano tzv. “Berlin plus paketom“aranžmana između NATO i EU. Činjenica da odbrana većinečlanica EU i dalje prvenstveno zavisi od NATO i SAD ukazujena to da su bezbednosni, a pre svega odbrambeni kapaciteti EUjoš uvek nedovoljno razvijeni. Zbog toga članstvo neke državesamo u EU najčešće nije dovoljan garant njene bezbednosti.

Geostrateški položaj Srbije drastično je izmenjen u posled-njih 17 godina. Proces raspada bivše Socijalističke FederativneRepublike Jugoslavije (SFRJ) i rat na tim prostorima doneli suSrbiji nezavisnost, ali i nove susede sa kojima tek treba razvija-ti spoljnopolitičke i bezbednosne odnose neopterećene ratnimnasleđem. Paralelne promene nastale u svetskom poretku, kaošto su nestanak Sovjetskog saveza i Varšavskog pakta, smanjilesu strateški značaj koji je tokom Hladnog rata Balkansko polu-ostrvo imalo za zapadne i istočne aktere. Novi geostrateški po-ložaj Srbije podrazumeva i prisustvo stranih trupa na delu nje-ne teritorije, ali i činjenicu da sve susedne države u nekom obli-ku sarađuju sa NATO. Mađarska, Bugarska i Rumunija su pu-nopravne članice Alijanse. Makedonija, Albanija i Hrvatska suu Akcionom planu članstva6, dok su Crna Gora i Bosna i Her-cegovina u novembru, zajedno sa Srbijom, primljene u PzM. Ta-kav raspored čini da Srbija, u slučaju da smanji ili obustavi sa-radnju sa NATO, bude “zaokružena država“, što u slučaju su-koba sa nekom od članica NATO ili sa samom Alijansom sma-njuje šanse za njenu odbranu. Zbog navedenih okolnosti čini seneophodnim razmatranje isplativosti eventualnog pristupanjaSrbije NATO, jer u odbrambenom smislu za Srbiju ne postoji al-ternativa učlanjenju u NATO. Stoga su možda spoljnopolitičkiaspekti ovog učlanjenja i najvažniji deo sveobuhvatne analizekorisnosti, koja bi srpskim vlastima trebalo da olakša procesodlučivanja.

Spoljnopolitički rizici članstva u NATO

Isplativost eventualnog učlanjenja Srbije u NATO ne možese procenjivati bez saznanja o mogućim negativnim aspektima,odnosno bez saznanja o “troškovima“ tog učlanjenja. Ove tro-škove bismo pre mogli nazvati rizicima, jer su za razliku od dru-gih (npr. ekonomskih) aspekata učlanjenja teže predvidivi.


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

6 Membership Action Plan (MAP) jeposlednja stepenica pre članstva uNATO.

57

Jedan od prvih rizika o kom učesnici javne debate govorejeste povećana izloženost Srbije novim bezbednosnim IRP, a presvega međunarodnom terorizmu. Teoretski, ovu tezu potkre-pljuju događaji u Španiji 2004. godine i u Velikoj Britaniji 2005.godine. Tada su se ove dve države našle na udaru međunarod-nih terorista. Međutim, ukoliko pogledamo podatke iz prethod-nih godina, stičemo drugačiju sliku. Prema podacima “Centraza istraživanje terorizma“7, od napada na SAD 11. septembra2001. godine na tlu evropskih članica NATO dogodilo se 45 tero-rističkih napada, u kojima je stradala barem po jedna osoba. Čak38 napada izveli su pripadnici dve terorističke organizacije koje de-luju u Turskoj (PKK i KFF8), jedan napad izvršila je grupa nepo-znatih počinilaca na Korzici, a dva su izveli pripadnici ETA9 u Špa-niji. Za preostala četiri teroristička napada sa smrtnim ishodima10,

koja su se dogodila u proteklih šest godina na tlu evropskih člani-ca NATO, odgovorna je Al Kaida. U ova četiri napada poginuloje ukupno 300 ljudi, a ranjeno je približno 3.450. Primera radi, sa-mo u Srbiji je tokom 2006. godine u saobraćajnim nesrećama po-ginulo 899 ljudi, a povređeno 18.405 osoba.11

Od početka 2007. godine u svetu je zabeleženo ukupno 620terorističkih napada, što uspešnih, što neuspešnih. Od tog bro-ja samo je 10% napada, tj. samo je 62 napada ili pokušaja na-pada izvedeno na tlu evropskih država članica NATO. Ovajbroj se dodatno smanjuje kada se u obzir uzme to da Centarpod terorističkim napadima podrazumeva i građanske nemire(zabeleženo ih je 15). U preostalih 47 zabeleženih napada ili po-kušaja napada bilo je 3 neuspela pokušaja, 8 paljevina (sa nepo-uzdanim podacima o počiniocima) i 7 napada nepoznatih poči-nilaca. Od preostalih 30 napada ili pokušaja napada teroristič-kih grupa samo u jednom slučaju je utvrđeno da se radi o me-đunarodnom terorizmu (u pitanju je pretnja Al Kaide; Barselo-na, 28. maja), dok je većina preostalih napada delo unutrašnjihterorističkih grupa, kao što je Kurdistanska radnička partija(PKK) koja deluje u Turskoj. Samo šest napada na tlu evropskihčlanica NATO tokom 2007. godine završilo se smrtnim isho-dom za barem 1 osobu, a svih šest delo su PKK. Navedeni po-daci ukazuju na to da problem međunarodnog terorizma ne uti-če toliko na Srbiju da bi poslužio kao validan argument protivmogućeg učlanjenja Srbije u NATO.

Mnogo verovatniji rizik učlanjenja Srbije u Alijansi predsta-vlja povećanje pritisaka u vezi sa sadržajem spoljnopolitičkihodluka i stavova koji bi mogli uticati na interese NATO i vode-


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

7 The Terrorism Research Center,www.terrorism.com (pristupljeno 20.juna 2007)8 KFF – Kurdistan Freedom FalconsPKK – Kurdistans Workers Party9 ETA – Euskadi Ta Askatasuna(Baskijska otadžbina i sloboda)10 15. i 20. novembar 2003. Istanbul,Turska; 11. mart 2004. Madrid,Španija i 7. jul 2005. London, VelikaBritanija11 Prema “Poginulo 899 ljudi”,Večernje novosti http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=100220&datum=2007-02-23 (pristupljeno 27.juna 2007)

58

ćih država članica NATO (pre svega SAD). Činjenica da se sveodluke u Severnoatlantskom savetu NATO donose na bazi kon-senzusa, odnosno “zajedničkom saglasnošću, odlukom kojuprihvata svaka država članica“12, može pojačati pritiske većihdržava na manje (uticajnijih na manje uticajne), jer se odluka nemože doneti bez saglasnosti svih. Ovo je naročito izraženo u si-tuacijama kada je potrebno brzo delovanje, te samim tim i brzoodlučivanje. Primera radi, nekoliko dana nakon što je NATOzapočeo bombardovanje SRJ u martu 1999. godine neke drža-ve članice (uključujući Francusku, Grčku, Nemačku i Italiju) su-protstavile su se ideji prelaska u Fazu 313 bombardovanja, po-zivajući se na rezoluciju koju je u oktobru 1998. godine usvojioSevernoatlantski savet. Ovom rezolucijom bilo je predviđeno dase odluka o eskalaciji ne može doneti bez jednoglasne odlukesvih članica.14 Ipak, već tridesetog marta 1999. godine, kako senavodi u članku “Unutrašnji kosovski konflikt u NATO“ obja-vljenom na sajtu BBC, tadašnji Generalni sekretar NATO Havi-jer Solana je, zajedno sa generalima Klarkom i Naumanom,obavestio ambasadore država članica da je odbačen stari ratniplan koji je podrazumevao postojanje političkih kočnica. Pome-nutim državama je, da bi dale svoj pristanak, ponuđeno obeća-nje da će NATO napadati isključivo vojne ciljeve.15 Ovaj slučajgovori o dve linije pritisaka – vojnim i političkim, a one ne mo-raju uvek ići u “paketu“. Dakle, moguće je da će Srbija, ukoli-ko postane članica NATO, biti izložena ovim vidovima pritisa-ka. Međutim, pitanje je koliku bi slobodu odlučivanja imala ka-da bi ostala van okvira NATO. Verovatnije je da se u oba slu-čaja količina i težina pritisaka ne bi značajnije razlikovale, osimu “predznaku“, odnosno u činjenici da bi pritisci usmereni naSrbiju kao članicu Alijanse bili saveznički. Jedino što govori uprilog tezi da bi Srbija kao članica NATO bila prinuđena dapravi veći broj ustupaka jeste činjenica da bi kao punopravničlan Alijanse imala uticaj na mnogo širi opseg bezbednosnih od-luka, što je, zapravo, mač sa dve oštrice. Tačnije, s jedne stranebi se mogućim učlanjenjem povećale mogućnosti pritiska na Sr-biju, ali bi, sa druge strane, porastao i njen uticaj na savremenabezbednosna dešavanja.

U analizu spoljnopolitičkih dobiti i troškova koje bi Srbijaimala od ulaska u NATO svakako moramo uključiti i analizuodnosa sa Rusijom. Naime, Rusija se protivila svakom dosada-šnjem proširenju Saveza. Jedan od razloga za to je, kako tvrdiVladimir Baranovski, činjenica da Rusija još uvek NATO doži-


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

12 Prema http://www.nato.int/issues/consensus/index.html (pristu-pljeno 20. juna 2007)13 Faza 3 je podrazumevala bombar-dovanje i takvih ciljeva kakvi suzgrade u centru Beograda ili elek-trane.14 Navedeno prema: BBC News,NATO”s Inner Kosovo Conflict,http://newsvote.bbc.co.uk/2/hi/europe/425468.stm (pristupljeno 20. juna2007)15 Ibidem

59

vljava kao mogućeg “izazivača ruskih bezbednosnih intere-sa“16. Drugi je, prema mišljenju istog autora, “želja Moskve daspreči da centralnu bezbednosnu ulogu u Evropi igraju struktu-re u koje Rusija nema niti će imati direktan pristup“. Naročituosetljivost Rusija je pokazala onda kada su bivše postsocijalističkedržave postale članice Alijanse, posebno one države koje su neka-da bile deo Sovjetskog Saveza. Ipak, nije zabeleženo drastičnije po-goršanje odnosa Rusije i ovih država.17 Srbija za Rusiju svakakoima manji geostrateški značaj od država u njenom neposrednomokruženju, te bi geostrateška motivanost Rusije da se protiviučlanjenju Srbije u NATO (imajući u vidu i geostratešku “zaokru-ženost“ Srbije) bila mnogo manja. Što se ekonomske saradnje tiče,prema podacima Privredne komore Srbije, u Rusiju je tokom pr-vih osam meseci 2006. godine iz Srbije uvezeno 195,7 miliona do-lara robe, a iz nje uvezeno 1.423,7 miliona dolara. Struktura ovoguvozno-izvoznog odnosa takođe je značajan pokazatelj ekonom-ske zavisnosti Srbije od Rusije. Naročito u prilog tome govori či-njenica da približno 85% uvoza iz Rusije čine energenti (nafta igas). Rusija se u Srbiji nalazi u samom vrhu liste spoljnotrgovin-skih partnera (prvo ili drugo mesto), što govori u prilog tezi da bipogoršavanje odnosa sa Rusijom zaista moglo ozbiljno oštetiti srp-sku privredu. Specifičan značaj Srbije za Rusiju sadržan je u pro-blemu budućeg statusa KiM gde se njihovi interesi, čini se, pokla-paju. Podrška koju Rusija pruža srpskim diplomatskim naporimada sačuva državne granice motivisana je interesima koje Rusijaima u vezi sa Južnom Osetijom i Abkhazijom18, odnosno interesi-ma Rusije da sačuva mir i stabilnost na svojim granicama, koje bibile ugrožene borbom za nezavisnost ili sticanjem nezavisnostiovih nestabilnih oblasti. Druga velika spoljnopolitička aktivnostRusije poslednjih meseci koja utiče na srpsko–ruske odnose u vezije sa raketnim štitom koji SAD nameravaju da instaliraju u Češkoji Poljskoj.19 Postoji opravdana bojazan da će, imajući u vidu za-tegnutost odnosa između Rusije i SAD i Rusije i NATO, Srbija te-že ostvarivati svoje interese u odnosu sa Ruskom Federacijomukoliko postane član Alijanse i time se dodatno približi SAD.

Moguće spoljnopolitičke dobiti članstva Srbije u NATO

Rizici nisu jedino što bi Srbiju očekivalo u slučaju da posta-ne članica NATO. Punopravno članstvo u Alijansi ima i svojihprednosti. Prijemom u NATO, Srbija bi dobila moćnog zaštitni-


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

16 Baranovsky, V. (2001), NATOenlargement: Russia”s attitudes,Paper for the IISS/CEPS EuropeanSecurity Forum, Brussels17 Prema članku Made, V. (2006),Estonian conception of foreign poli-cy and international relations,Estonian School of Diplomacy..Ulazak Estonije u NATO zvanično jeprestao da bude predmet ruskih pri-tisaka dolaskom Vladimira Putina navlast. Međutim, po ulasku u Alijansuruski avioni su u nekoliko navratanarušili vazdušni prostor ove države.Veće promene u odnosima Estonijei Rusije nisu zabeležene.18 Više o tome u Radoman, J.(2006), Budući status Kosova –presedan ili univerzalno rešenje,Bezbednost Zapadnog Balkana,Broj 319 Rice, Russian Clash Over KosovoPlan, Missile Shield, WashingtonPost, http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/arti-cle/2007/05/30/AR2007053001952.html (pristupljeno 20. juna 2007)

60

ka, jer je prema Vašingtonskoj povelji napad na državu članicuAlijanse, napad i na samu Alijansu. Sem toga, učestvovanje uaktivnostima Saveza jedna je od najvećih prednosti učlanjenja.Već pomenuti tip odlučivanja konsenzusom, osim što povećavamogućnost pritisaka na članice, povećava srazmerno i njihovuticaj na procese pregovaranja i odlučivanja u domenu bezbed-nosti i odbrane. Strah od toga da u NATO odlučivanje zavisi is-ključivo od volje zvaničnika SAD preteran je. Najbolji primertoga da ni SAD ne uspevaju apsolutno da ostvare svoju voljuputem NATO jeste snažno odbijanje nekih članica NATO, na-ročito Francuske, Nemačke i Kanade, da podrže upotrebu sileprotiv Iraka 2003. godine.20

Savet evroatlantskog partnerstva omogućuje državamapartnerima aktivno učestvovanje u raspravi o velikom brojubezbednosnih tema. Kvalitativni pomak položaja Srbije u odno-su na učestvovanje u političkim forumima poput ovog ostva-ren je njenim prijemom u PzM. Dobivši mesto za stolom Sa-veta evroatlantskog partnerstva, Srbija je dobila šansu da po-krene za sebe važne bezbednosne teme, kao i da aktivno uče-stvuje u dijalogu. Međutim, države partneri nemaju pravo gla-sa. Ukoliko bi dobila pravo glasa i mesto za još važnijim sto-lom Severnoatlantskog saveta21, u kome se donose najbitnijeodluke u sferi interesa NATO i njegovih država članica, Srbi-ja bi dodatno ojačala spoljnopolitički položaj u odnosu na Ali-jansu i njene učlanjenje.

Dodatni argument koji govori u prilog pojačavanja spolj-nopolitičkog položaja je činjenica da bi članstvo u NATO do-prinelo zbližavanju Srbije sa značajnim akterima svetskih među-narodnih i bezbednosnih odnosa, pre svega sa SAD. Status dr-žave partnera razlikuje se od statusa države saveznika najvišezbog povećane međuzavisnosti koja postoji između saveznika.Princip suverenosti i pravilo “jedna država – jedan glas“ done-kle doprinosi smanjivanju velikih razlika koje postoje izmeđudržava članica i pruža onim manje moćnim državama šansu dautiču na svetske bezbednosne tokove u mnogo većoj meri negošto bi to mogle da se nalaze van saveza.

Sem toga, ako se ima u vidu to da se sve države Balkana na-laze ili u NATO ili na putu ka učlanjenje (izuzev BiH i CG ko-je su kao i Srbija tek primljene u PzM), trebalo bi očekivati iubrzani razvoj regionalne saradnje i prevazilaženje prepreka umeđususedskim odnosima.


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

20 US Asks NATO for Indirect MilitarySupport Against Iraq (2003), TheBoston Globe http://www.globalse-curity.org/org/news/2003/030116-iraq02.htm i EU Allies Unite againstIraq War, BBC News,http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/2683409.stm (pristupljeno 20. jun2007)21 Sastancima Severnoatlantskogsaveta, koji je najviše telo odlučivan-ja u NATO, prisustvuju predstavnicidržava članica.

61

Postoji veliko poklapanje između uslova za prijem uNATO22 i Kopenhaških uslova23 za učlanjenje u EU. Najvećurazliku, zapravo, predstavlja vojni kriterijum24, koji je NATOpredvideo Studijom o proširenju, kao i to što EU veći značaj da-je ekonomskim kriterijumima.. Zbog ovih podudarnosti (slika1) teza o postojanju već pomenutog nezvaničnog Kopenhaškoguslova ima osnova.

Ukoliko ispunjavanje uslova za prijem u NATO istovreme-no znači i ispunjavanje dela uslova za učlanjenje u EU i ukolikoto ispunjavanje dobije svoju potvrdu u vidu poziva za učlanje-nje u NATO, onda se može očekivati da takav vid potvrde pred-stavlja dodatnu garanciju EU da je ta država pouzdan saveznik.To, svakako ne znači da postoji automatizam, odnosno ne zna-či da bi prijem u NATO sigurno doveo i do prijema u EU, jer ijedan i drugi prijem, pored samog ispunjavanja uslova, najvišezavise od političke volje članica, kao i od odluke o prijemu ko-ju one treba da donesu.

Ono što bi sigurno predstavljalo dobit za Srbiju u slučajuda postane član NATO jeste spoljnopolitički imidž koji bi na-kon toga imala. Opterećena nasleđem prošlosti, oružanim suko-bima i godinama autoritarne vlasti, Srbija tek treba da se izbo-ri za ravnopravno mesto među državama koje pripadaju vred-nosnom sistemu Evrope, a koji, pre svega, počiva na dobrojupravi i poštovanju ljudskih prava i demokratskih standarda.Prijem u NATO, koji se deklariše kao organizacija koja počivaupravo na tom vrednosnom sistemu, za Srbiju bi značio svoje-vrsno priznanje i prijem u krug demokratskih država Evrope,što bi umnogome poboljšalo njen međunarodni ugled i označi-lo izlazak iz decenijske izolacije.


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

22 Definisanih Studijom o proširenjuNATO iz 1995. godine23 Nastalih 1993. godine na samitu uKopenhagenu24 Više o tome u: Szayna, T. (2000),NATO enlargement 2000–2015,RAND Corporation

62

NATO

kriterijumi

EU

kriterijumi

VojniGeografski

Politički

kriterijum i

slobodno

tržište

Procena rizika: dobiti ili ne izgubiti

Analiza mogućih dobitaka i gubitaka na spoljnopolitičkompolju delovanja Srbije teška je i nedovoljno pouzdana, jer se ba-zira na projekcijama i zaključcima izvedenim iz tuđih iskustavakoja, svakako, ne mogu biti potpuno primenjena na slučaj Srbi-je, najviše zbog specifičnosti njenog odnosa sa Alijansom. Me-đutim, smatramo da izneta preliminarna analiza ipak pruža do-voljno argumenata za formiranje zaključaka o spoljnopolitičkimaspektima mogućeg učlanjenja u NATO. Odmeravanjem mogu-ćih spoljnopolitičkih koristi i rizika racionalističkim pristupom,uvideli smo da argumenti govore u prilog učlanjenju Srbije u NA-TO. Najjednostavnije objašnjeno, prednosti članstva, barem ka-da je u pitanju spoljna politika, ima mnogo više nego mogućih ri-zika. Međutim, zaključak o korisnosti ne može počivati samo nakvantitativnom i/ili racionalističkom pristupu.

Procena toga da li će ulaskom u NATO Srbija na spoljno-političkom planu više dobiti ili izgubiti biće rezultat normativ-nog zaključivanja. Tačnije, korisnost ovog učlanjenja može senajtačnije proceniti na osnovu prethodno uspostavljenih kriteri-juma isplativosti, koji počivaju na sistemu vrednosti i hijerarhi-ji prioriteta navedenih aspekata, odnosno na stavu da li je va-žnije dobiti ili ne izgubiti učlanjenjem. S obzirom na subjektiv-ni karakter sistema vrednosti, stav Srbije o svom mogućemučlanjenju u NATO zavisiće od usvojene vrednosne osnove po-litičke elite, a, u širem smislu, od sistema vrednosti na kom po-čiva stav javnog mnjenja Srbije. �


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

63

Jugoslavija, SAD i NATO pedesetih godina XX vekaNemanja Milošević

UDK 327(497.1:73)"195"327.51(497.1)"195"

SAŽETAK: Država Srbija je danas članica programa “Partner-stvo za mir” i nalazi se na putu daljih evroatlantskih integraci-ja. Otvoreno je još uvek pitanje njenog učlanjenja u NATO. Topitanje je usko povezano i sa odnosima sa SAD. U poslednjevreme, mnogobrojne rasprave u stručnoj i široj javnosti vodilesu ka izdvajanju dva suprotstavljena mišljenja. Prvo se bazira nastavovima da, u istorijskom smislu, ne postoje bliske veze saSAD i NATO, a drugo na stavovima da je Jugoslavija pedesetihgodina praktično bila u NATO. U ovom članku pokušaćemo dapomoću jasnih, dokumentovanih činjenica dokažemo kako ni-jedan od ova dva stava nije u potpunosti tačan. Analiziraćemodogađaje koji su vezani za odnose jugoslovenske države sa SADi NATO od 1950. do 1955. godine.

Uvodne napomene

Završetkom Drugog svetskog rata na međunarodnoj po-zornici izdvojile su se dve supersile – SAD i Sovjetski Savez. Nji-hova borba za prevlast u međunarodnoj politici u narednih če-trdeset i pet godina u evropskoj i svetskoj istoriji poznata je kaoperiod Hladnog rata i formiranja dva bloka (NATO i Varšavskipakt). U uslovima bipolarne podele moći sudbina nekadašnjihvelikih sila, ali i onih regionalnih, kao i “malih“ država zavisilaje od jednog ili drugog pola. U toj plovidbi između Scile i Hari-bde, Jugoslavija je pronašla put koji je zaobilazio oba bloka, tese nije svrstavala ni uz jedan, ni uz drugi. Do izbijanja sukobasa Informbiroom nije izgledalo da će Jugoslavija na bilo koji na-čin istupiti iz “istočnog lagera“, ali ni da će uspostaviti bliskevojnopolitičke odnose sa SAD. Pedesete godine XX veka pred-stavljaju period u kome su postojale najintenzivinije relacije iz-


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

64

Autor je nezavisni istraživač iz Beograda

među Jugoslavije, SAD i NATO. Severnoatlantska alijansa je utom periodu bila tek u nastajanju, te bi jedna, zaista relevantnavojna sila kao što je Jugoslavija bila u Jugoistočnoj Evropi, bilazaista poželjna u taboru NATO. S druge strane, za Jugoslavijuje bilo važno da dobije podršku Zapada u vreme kada se spori-la sa Sovjetskiim Savezom. Međutim, pristupanje NATO mora-lo bi dovesti i do promene unutrašnjeg uređenja države, što jeza partijsko rukovodstvo, naravno, bilo nedopustivo. U vre-menskom periodu o kome govorimo u tekstu obe strane imalesu jasne političke i vojnostrateške interese da uspostave i produ-be saradnju sa Jugoslavijom. Za SAD i NATO prirodan kraj tesaradnje bio bi pristupanje Jugoslavije NATO, a za Jugoslavijuje najbliži kontakt sa NATO mogao biti ostvaren samo Balkan-skim paktom.

Počeci približavanja Jugoslavije i SAD

Posle skoro neprijateljskih odnosa praćenih brojnim inci-dentima, koji su išli od negativnih napisa u štampi do obaranjaameričkih aviona iznad Jugoslavije nakon Drugog svetskograta, 1950. godina bila je za obe strane, jugoslovensku i ame-ričku, puna neizvesnosti. Ona je nosila i potpuno drugačiji kva-litet odnosa koji su, u poređenju sa periodom nakon Drugogsvetskog rata, još uvek bili puni nepoverenja i predostrožnosti.Približavanje ove dve strane usledilo je nakon što je došlo dorascepa na relaciji Tito–Staljin, odnosno na relaciji Jugoslavi-ja–SSSR. “Strategija klina“, koja je u krugovima koji su kreira-li američku spoljnu politiku još bila u teorijskom i praktičnomnastajanju, mogla je biti primenjena upravo na Jugoslaviju.Odvajanje respektabilne vojne sile od “istočnog lagera“ pred-stavljalo je okosnicu navedene strategije. Jugoslovenskom poli-tičkom rukovodstvu bila je potrebna politička, ekonomska ivojna pomoć kako bi odbranilo nezavisnu poziciju koju je Ju-goslavija imala u odnosu sa supersilama, a posebno u odnosu saSovjetskim Savezom, kao i da bi obezbedilo opstanak države.Opasnost koja je pretila od Sovjetskog Saveza bila je, po proce-nama obe administracije, realna, a to je samo po sebi značilo daje neophodno uspostavljati saradnju.

Džordž Kenan, znameniti tvorac “Dugačkog telegrama“1 itadašnji savetnik u Stejt departmentu, zaključio je da je Titovo”odmetništvo“ značajno doprinelo komunističkim uspesima u


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

1 http://www.coldwarfiles.org/files/Documents/ Kennantelegram.pdfKenanov "Dugi telegram", poznat uistoriji upravo po tome što je Kenankao diplomata iz Moskve uVašington poslao 22. februara 1946.telegram sa osam hiljada reči ukome je izložio svoje ideje o tomekako treba voditi politiku premaSovjetima.

65

Kini. Pol Najs, koji se u istom periodu nalazio na čelu Štaba zaplaniranje politike PPS (PPS – Policy Planning Staff), smatrao jeda postoji realna opasnost da će biti izvršen oružani napad naJugoslaviju, koji bi bio izazvan sovjetskim strepnjama da će Ki-nezi slediti Titov primer, budući da ih predsednik Staljin i SSSRtokom revolucije nisu podržali onako kako su oni to očekivali.2

Dok su se predstavnici američke administracije pribojavalida do napada Sovjeta na Jugoslaviju može doći, jugoslovenskidržavnici su, moglo bi se reći, očekivali taj napad svakodnevno.Kontakti dve strane bili su sve češći, a razgovori po sadržini i pobroju učesnika u njima sve raznovrsniji.

Američka administracija nije planirala da od Jugoslavijetraži bilo kakve političke ustupke za pomoć koju bi joj pružila,ali ne zbog principijelne jugoslovenske politike i poštovanja iugleda SAD, već zato što je to bilo u njenom interesu. Na kra-ju, SAD su podjednako koliko i jugoslovensko rukovodstvoimale interes da očuvaju Jugoslaviju upravo onakvu kakva je ibila. Kada bi Jugoslavija u potpunosti prešla na stranu Zapadai eventualno preuzela zapadni državni i društveni sistem, bila biotupljena “strategija klina”, jer u tom slučaju Jugoslavija ne biviše bila zemlja otrgnuta od “istočnog lagera“, već punopravnizapadni saveznik, a kao takva ne bi više bila privlačan modeldrugim zemljama komunističkog uređenja. Istovremeno, kon-frontacija dve supersile dostigla je svoj vrhunac. Direktan sukobbio je nezamisliv, i za američke i za sovjetske zvaničnike, zbog


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

2 L. Lis, Održavanje Tita na površini.Sjedinjene Države, Jugoslavija iHladni rat, Beograd 2003, str. 122

66

katastrofalnih posledica atomskog rata. Čuveni Pax Atomica!Ali je zato izbijanje rata na periferijama interesnih sfera dve silebilo veoma moguće. Sličan zaključak postoji i u NSC-68, gdestoji da Sovjeti ne žele veliki rat, ali da su spremni da zastrašu-ju, troše resurse i ispituju čvrstinu Amerikanaca i njihovih save-znika.3 Američki analitičari, političari i vojni stručnjaci našli suse u dilemi da li će sovjetski espanzionizam biti usmeren kaEvropi, Balkanu, Jugoslaviji ili ka Jugoistočnoj Aziji i Koreji.

Neizvesnost nastala u vezi sa eventualnim napadom na Ju-goslaviju prekinuta je u nedelju, 25. juna 1950. godine kada susevernokorejske jedinice prešle 38. paralelu, čime je otpočeoKorejski rat.4 To, naravno, nije značilo da Sovjeti neće otvoritijoš jedno krizno žarište na tlu Evrope, kao što su to učinili uAziji. Iako je Dž. Kenan odbacivao pretpostavku da je napad uKoreji samo sovjetski uvod u širi rat, ove pretpostavke držalisu se analitičari CIA i PPS. U krugovima američkih spoljnopo-litičkih donosilaca odluka sukobile su se dve struje – jednu jepredvodio savetnik Kenan, koji je zastupao tezu da je u pitanjuograničeni rat koji Sovjeti neće dalje širiti, dok je drugu predvo-dio Ačeson (uz većinu u Stejt departmentu i u Generalštabu)koji je tvrdio da bi slične sukobe trebalo očekivati u ZapadnojNemačkoj i Jugoslaviji.5 Ovakav razvoj događaja pred američkuadministraciju postavio je kao prioritetan zadatak jačanje NATO.Ulazak Zapadne Nemačke, Grčke i Turske u NATO bio je najva-žniji zadatak poveren novom komandantu NATO generalu Dvaj-tu Ajzenhaueru.6 Od tada američka administracija Jugoslaviju neposmatra samo kao model primene “strategije klina“, već i kaodeo strategijske odbrane Evrope od invazije SSSR.

Američka pomoć Jugoslaviji sve više se bazirala na strate-škim i vojnim potrebama. Administracija je pred Kongresompredlog o pomoći obrazložila “direktnim interesima SAD i nji-hovih saveznika u Zapadnoj Evropi, zatim Grčke i Turske, isti-čući da su zemlje Atlantskog pakta saglasne s pružanjem pomo-ći i da smatraju da je odbrambena sposobnost Jugoslavije vital-na za bezbednost Severnoatlantskog područja“. Oni koji su bi-li protiv pružanja pomoći u Kongresu su, osuđujući politiku po-puštanja Titovom režimu, prvi put pokrenuli inicijativu da se odJugoslavije zatraži da uđe u Atlantski pakt.7 U međuvremenu suzapadni saveznici raspravljali o tripartitnom programu eventu-alne vojne pomoći Jugoslaviji. Usklađivanje stavova saveznikateklo je veoma sporo. Sporna su bila politička pitanja, pa supredstavnici američke vlade uvideli da moraju pokrenuti samo-


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

3Internet adresa: http://www.cold-warfiles.org/files/Documents/NSC68.pdf 4 D. Bekić, Jugoslavija u Hladnomratu. Odnosi s velikim silama1949–1955, Zagreb 1988, str.1605 L. Lis, navedeno delo, str. 127, D.Bekić, navedeno delo, str. 1686 L. Lis, navedeno delo, str. 1297 Arhiv Josipa Broza Tita (A JBT),Kabinet Maršala Jugoslavije (KMJ),I-3-b/789, Marjan Savišek, Ulogavojne pomoći u spoljnoj politici SAD,Beograd, 1963, str. 36

67

stalnu političku akciju. Ipak je početkom oktobra u Vašingtonuodržan prvi sastanak tripartitne komisije za vojnu pomoć. Ame-rikanci su pokazali spremnost da Jugoslaviji besplatno isporučeveće količine oružja i opreme, a od jugoslovenskih vlasti su tra-žile da pošalju jednog oficira koji bi obrazložio i ugovorio voj-notehničke detalje.

Jugoslovensko–američki pregovori o vojnoj pomoći

Vladimir Velebit se, u sastavu jedne pregovaračke ekipe ko-ja je trebalo da izdejstvuje pristanak Svetske banke za finansira-nje nekih privrednih projekata, sastao i sa predsednikom Svet-ske banke Blekom, ali i sa određenim američkim političarima iobaveštajcima, među kojima su bili i savetnik predsednika Tru-mana za spoljne poslove Averel Hariman, zamenik načelnikaPPS Robert Džojs, zamenik direktora CIA Frederik Rajnhard idrugi. Na tom sastanku bilo je pokrenuto pitanje o tome da lipostoji mogućnost da Jugoslavija dobije besplatnu vojnu pomoćod SAD.8 Po njegovom povratku, održan je sastanak najužegrukovodstva KPJ na kome su bili Tito, Kardelj, Ranković, Go-šnjak i načelnik generalštaba Koča Popović. Tada je odlučenoda bude sastavljena lista potrebnog ratnog materijala. Ova od-luka potvrđena je na sednici Politbiroa CK KPJ. Za jugosloven-skog predstavnika izabran je tadašnji načelnik GeneralštabaKoča Popović.9

U procenama za 1951. godinu, koje je za potrebe admini-stracije izrađivala CIA, istaknuto je da napad sovjetskih satelitana Jugoslaviju veoma moguć, kao i to da su i visoki jugosloven-ski oficiri pokazali zabrinutost zbog pomeranja trupa prema ju-goslovenskoj granici koje se odvijalo u Rumuniji, Bugarskoj iMađarskoj.10 Takav napad bi mogao ugroziti jugoslovenskunezavisnost, a to je za administraciju bilo nedopustivo. Jugosla-vija je zaista, početkom 1951. godine, počela da se priprema zarat, te je, pored vojnih mera, vlada na mikrofilm snimila i arhiv-ske i druge dokumente i sakrila ih u pećine u centralnom deluzemlje.11

Iako je u američkoj administraciji postojao jasan stav datreba podržati jugoslovensko “odmetništvo“ od Sovjetskog Sa-veza, razgovor predsednika Trumana i vrhovnog komandantasavezničkih snaga u Evropi generala Dvajta Ajzenhauera kruci-jalno je podstakao uobličenje konačnog stava da ta pomoć mo-


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

8 I. Laković, Zapadna vojna pomoćJugoslaviji 1951-1958, 28-34,Beograd, 2005, magistarski radodbranjen na Filozofskom fakultetu uBeogradu; D. Bekić, navedeno delo,str. 207–209, Bojan B. Dimitrijević,Jugoslavija i NATO (1951-1957),Beograd 2003, str.169 Lorejn Lis, navedenodelo,142–143, I. Laković, navedenodelo, str.34, D.Bekić, navedeno delo,str. 193–194, 232–233, B.Dimitrijević, navedeno delo, str. 1610 http://www.dni.gov/nic/NIC_foia_yugoslavia.html NationalIntelligence Council, CIA HistoricalReview Program Release in full: NIE29, Probability of an invasion ofYugoslavia in 1951.11 L. Lis, navedeno delo, str.143–144

68

ra biti vojna isto onoliko koliko treba da bude politička i eko-nomska. General je odbranu Evrope koncipirao vođen osnova-ma američke geopolitičke misli. Evropu je uporedio sa bocomčiji grlić predstavlja Zapadna Evropa, a na svakoj strani grlićanalaze se mora koja kontrolišu Amerikanci, tako što koncentri-šu velike pomorske i vazduhoplovne snage na sever Evrope(Danska, Norveška) i na Sredozemlje. Zbog toga je smatrao daje Turcima i Jugoslovenima neophodno dati oružje. U skladu satim je 2. februara skinut embargo na isporuku strateškog mate-rijala Jugoslaviji. Početkom februara Vladimiru Velebitu je uStejt departmentu uručen popis raspoloživog materijala.12

Predsednik Truman je u martu odobrio NSC18/6, u kome jepredviđena aktivnija uloga SAD i NATO u održavanju jugo-slovenske nezavisnosti. Sredinom aprila predsednik Trumanodobrio je pomoć Jugoslaviji na osnovu Zakona o međusob-noj odbrambenoj pomoći. Dve vlade su razmenom nota za-ključile taj sporazum.13

General Popović doputovao je sa suprugom Lenom sredi-nom maja u Vašington. Nije putovao tajno, već pod svojim pu-nim imenom Konstantin, ali je kao razlog svoje posete naveoprivatnu posetu ambasadoru Vladimiru Popoviću. Iz ovoga suAmerikanci zaključili da poseta nije tajna, ali da Jugosloveni nežele previše publiciteta.14 Tu posetu Vašingtonu iskoristio je darazgovara i sa drugim predstavnicima američke administracije.U razgovoru sa Averelom Harimanom, savetnikom američkogpredsednika za spoljnu politiku, general Popović je istakao da jeočekivao razgovore o vojnopolitičkoj situaciji u regionu i o ni-vou ugroženosti Jugoslavije, kao i o spremnosti SAD da joj u to-me pomogne. Odgovoreno mu je da SAD ne može imati isti od-nos prema Jugoslaviji kao prema Velikoj Britaniji ili Francuskoj,jer Jugoslavija nije članica Atlantskog saveza. Međutim, amba-sador Popović je istakao da bi pristupanje Jugoslavije NATO bi-lo u suprotnosti sa opštim interesom očuvanja mira u regionu,kao i da je to što Jugoslavija nije pristupila nijednom bloku zna-čajno doprinelo borbi protiv agresije kao takve. Hariman je po-tvrdio da razume jugoslovenske pozicije, ali da Jugoslavija mo-ra uvideti da se američka koncepcija zajedničke odbrane odagresije u Evropi zasniva na sistemu kolektivne bezbednosti, štose jasno vidi iz Atlantskog pakta, te da je zbog vojnih razlogapotrebno da postoji neka forma kolektivnog ugovora.15 Gene-ral Popović razgovarao je i sa šefom generalštaba SAD genera-lom Omarom Bredlijem, kao i sa državnim sekretarom Dinom


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

12 D. Bekić, navedeno delo, str.253–25513 L. Lis, str. 147–150; A JBT, KMJ, I-3-b/80014 Vojni arhiv (VA), GŠ-2, k 14, f 7, br.1/1; L. Lis, navedeno delo, str. 150; I.Laković, navedeno delo, str. 38, B.Dimitrijević, navedeno delo, str. 17,D. Bekić, navedeno delo, str. 28215 A JBT, KMJ, I-3-b/796, Zabeleškao razgovoru s Averel Harimanom iR. B. Džojsom, članom PolicyPlanning Staff u State Departmentu,10. juna 1951. godine, na večeri kodambasadora V. Popovića, 198–200

69

Ačesonom. Državnog sekretara posetio je neposredno pre odla-ska iz SAD. Ovaj kratki susret nije doneo ništa novo. Ponovlje-ni su stavovi koji su obe strane iskazivale tokom vojnih razgo-vora. General Popović je tom prilikom ipak državnog sekretarapitao zašto je izostao širi politički aspekt razgovor, ali je pri to-me istakao da je previše rano za uspostavljanje američke vojnemisije, kao i za održavanje tehničke konferencije na tlu Jugosla-vije.16 Po povratku iz SAD, general Popović se u američkoj am-basadi u Parizu susreo sa zapovednikom NATO generalomDvajtom Ajzenhauerom, 10. jula 1951. godine.17 Tom prili-kom, general Popović je generalu Ajzenhaueru rekao da je jed-na isporuka vojnog materijala već upućena Jugoslaviji, a da jedruga u pripremi. General Ajzenhauer je postavio pitanje da li,s obzirom na “tršćansku krizu”, postoji mogućnost da bude iz-vršen transfer opreme između Jugoslavije i Italije, na šta je gene-ral Popović odgovorio da ne vidi smetnju tome. KomandantNATO postavio je načelniku Generalštaba JNA suštinsko pita-nje: "Da li bi se jugoslovenska vojska zasnovana na komunistič-kom sistemu rame uz rame borila protiv sovjetskog sistema sazapadnim kapitalističkim sistemom?" Na to je general Popovićodgovorio da su jugoslovenske vlasti raskinule prijateljske od-nose sa Sovjetskim Savezom zbog njegovog imperijalizma, kaoi da bi se protiv eventualne agresije jugoslovenski vojnici borilizajedno sa vojnicima Zapadne Evrope. Istovremeno je odbaciomogućnost da će pre izbijanja neprijateljstava doći do koordini-ranog vojnog planiranja sa Zapadom.18 General Ajzenhauer jeu svom dnevniku zapisao da su prilikom razgovora pokrenuteteme koje prevazilaze dobiti predviđene “strategijom klina”. Onje smatrao da bi se problem evropske bezbednosti mogao rešitistvaranjem "Sjedinjenih Država Evrope", u kojima bi, pored ze-malja tadašnje Zapadne Evrope, bile i Zapadna Nemačka, Špa-nija, Jugoslavija i Grčka.19

Razgovori u Parizu značajni su pre svega zato što je tada pr-vi put pomenuta mogućnost zajedničkog vojnog angažovanjajugoslovenskih trupa i trupa NATO. To što je jugoslovenski ge-neral odbio da razmotri zajedničko usklađivanje planova sa se-vernoatlantskim stratezima, uticalo je na promišljanje američ-kih planera, koji su se trudili da pronađu model prihvatljiv zaobe strane. Pri tome su se rukovodili stavovima generala Ajzen-hauera da je Jugoslaviju neophodno svrstati u odbrambeni si-stem koji bi sačuvao bezbednost Evrope. Američka administra-cija tokom 1951. godine preuzima snažnu inicijativu, prema


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

16 United States Department ofState/Foreign relations of the UnitedStates, 1951. Europe: political andeconomic developments (in twoparts), Volume IV, Part 2 (1951),Yugoslavia, No. 908, Memorandumof Conversation by the Secretary ofState, 1815-1816; I-3-?/796,Zabeleška o razgovoru u StateDepartmentu kod državnog sekre-tara, Achesona 18. juna 1951, 204.O razgovorima sa generalomBredlijem saznajemo posredno, iznavedenih dokumenata; D. Bekić,navedeno delo, str. 28617 L. Lis, navedeno delo, str. 152, B.Dimitrijević, navedeno delo, str. 20,D. Bekić, navedeno delo, str.302–303. Kod Bekića je navedenpogrešan datum tog susreta, na štaukazuje i B. Dimitrijević.18 L. Lis, navedeno delo, str. 152; B.Dimitrijević, navedeno delo, str.20–2119 L. Lis, navedeno delo, str.152–153

70

svojim najodanijim saveznicima Velikoj Britaniji i Francuskoj, upravcu odlučnije ekonomske pomoći Jugoslaviji. U Londonu je,sredinom juna, na Prvoj tripartitnoj konferenciji bio dogovorenčak i postotak pomoći koji je svaki saveznik trebalo da pruži Ju-goslaviji. Prema tom sporazumu, SAD je, u predstojećem eko-nomskom programu pomoći, trebalo da učestvuju sa 65%, Ve-lika Britanija sa 23% a Francuska sa 12% celokupne pomoći.20

U drugoj polovini godine predsednik Broz je koristio svakupriliku da odnose sa Zapadom prikaže kao partnerske. Prilikomproslave Dana ustanka u Crnoj Gori (13. jul) on je izjavio da jejugoslovenskom narodu potrebno moderno naoružanje, koje ćebiti dobijeno, a da pri tome nije ništa traženo zauzvrat. U govo-ru koji je održao na gradilištu pruge Doboj–Banja Luka, on jejoš jednom istakao da se Jugoslavija, iako dobija pomoć od Za-pada, "nije prodala", što joj još više podiže ugled u zapadnomsvetu. Nešto kasnije je odnose sa Zapadom okarakterisao kaodogovor "ravnog s ravnim" i istakao da Jugoslavija nesmetanovodi samostalnu spoljnu politiku. "Mi nikada nismo željeli dabudemo sateliti ni ruski, a ne mislimo biti ni zapadni. Mi hoće-mo da budemo ravnopravan član međunarodne zajednice."Jednom prilikom je, na pitanje stranih novinara šta Amerikadobija time što Jugoslaviji pruža vojnu pomoć, spremno odgo-vorio da Amerika dobija mnogo, ali da ne dobija samo ona, veći čitava Evropa.21

U vreme dok su se vodili ovi razgovori, Kongres je usvojioZakon o međusobnoj bezbednosti (MSA), koji je predviđao dase u okvir Programa međusobne bezbednosti (MSP) uvrste ra-zni vojni i ekonomski programi pomoći, kao što su MDAP iECA. Zakon je, takođe, omogućavao proširenje vojne i eko-nomske pomoći članicama NATO, kao i svakoj evropskoj ze-mlji za koju predsednik zaključi da je izrazito važna za očuva-nje mira i bezbednosti severnog Atlantika i SAD. Ovaj Zakon jei formalno označio kraj postojanja Maršalovog plana. Među-tim, pomoć nije mogla biti pružena onoj državi koja ne bi pro-movisala međunarodno razumevanje i očuvanje mira i koja nebi preduzela sve mere da razvije sopstene odbrambene kapaci-tete. Kako bi i Jugoslavija bila u mogućnosti da zatraži vojnupomoć, Stejt Department je, pre usvajanja ovog Zakona, tražioda tekst Zakona bude inkorporiran u američko–jugoslovenskisporazum o vojnoj pomoći.22

Prilikom posete američkog generala Kolinsa Jugoslaviji po-sebno je istaknut strategijski značaj “Ljubljanskih vrata”, kako


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

20 United States Department ofState/Foreign relations of the UnitedStates, 1951. Europe: political andeconomic developments (in twoparts), Volume IV, Part 2 (1951),Yugoslavia, No. 906, Final Report ofthe Tripartite Official ConversationsConcerning Economic Aid toYugoslavia, 1802–1814.21 B. Dimitrijević, navedeno delo, str.27–28; J. B. Tito, Govori i članci,knj.VI, str. 48, 151–152, 164–165,248–24922 A JBT, KMJ, I-3-b/800; L. Lis,navedeno delo, str.154; M.Savišek,Uloga vojne pomoći u spoljnoj politi-ci SAD, Beograd 1963, str. 35; B.Dimitrijević, navedeno delo, str.36–37

71

za Amerikance, tako i za NATO. Posle ove posete ostala suotvorena tri pitanja – da li će Jugoslavija podržati odbrambeneplanove NATO, da li će biti proširena zapadna pomoć Jugosla-viji u slučaju izbijanja rata i da li će Jugoslaviji biti pružena po-moć da stvori respektabilnu avijaciju. Džon Kembel je izjavio daJugosloveni nikad nisu zaista nameravali da vojni materijal ko-ji dobiju koriste samo da pomognu Severnoatlantskoj alijansi uodbrani “Ljubljanskih vrata”.23 Bez obzira na ovu činjenicu,14. novembra 1951. godine, u Beogradu je potpisan Sporazumo vojnoj pomoći između vlada FNRJ i SAD, koji su potpisalimaršal Tito i ambasador SAD u Jugoslaviji Alen.

Balkanski pakt umesto NATO

"Jugoslovenska štampa je početkom 1952. objavila da jezemlja prevladala posledice blokade Kominforma zahvaljujućivezama sa Zapadom i da je cenjena i poštovana članica Ujedi-njenih nacija, kao i da daje doprinos zapadnom kolektivnom si-stemu bezbednosti."24 Jugoslavija je uspela da opstane uprkospretnji Sovjetskog Saveza i gnevu J. V. Staljina. Međutim, nijepostigla ono zbog čega su američki donosioci odluka (decisionmakers) i odlučili da je za SAD korisno da podrže otpor jugo-slovenskih komunista. Dakle, “strategija klina” nije postigla že-ljeni uspeh, jer nijedna "satelitska" zemlja pripadnica Istočnogbloka nije pošla stopama jugoslovenskog otpadništva. To jeznačilo da se američka administracija morala okrenuti drugojkoristi koju je trebalo da ima od jugoslovenskog "otpadništva".Naime, nadali su se da će zaokružiti "strategijski bedem" pre-ma Sovjetskom Savezu. Noseći stubovi ovog bedema trebalo jeda budu Grčka, Turska, Jugoslavija i Zapadna Nemačka. Pri-stupanje ili u najmanju ruku približavanje Severnoatlantskoj ali-jansi bilo je prioritetno u narednom periodu jugoslovensko-američkih vojnopolitičkih odnosa. Za razliku od Trumanoveadministracije koja je prvenstveno pokušavala da izvuče dobitod “strategije klina”, Ajzenhauerova administracija je više bilaokrenuta tome da Jugoslaviju privuče i uvuče u NATO.

Dakle, sredstva koja su bila upućivana Jugoslaviji trebalo jeda utiču na to da se Jugoslavija uključi u seriju strateških prego-vora kojima bi bilo postignuto njeno čvršće vezivanje za NATOi stvaranje zajedničke odbrambene koncepcije. Vojni stručnjaciNATO su još 1951. godine, i pre nego što su Grčka i Turska


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

23 L. Lis, navedeno delo,str. 15724 L. Lis, navedeno delo, str. 160

72

zvanično pristupile Alijansi, razmatrali kakve su mogućnostiodbrane Zapadne Evrope u slučaju napada sa Istoka. Zbog to-ga je pristupanje ovih zemalja NATO bilo neophodno. Ukolikobi "napadač došao u posed sredozemnog prostora"25, bila bi iz-gubljena najvažnija uporišta odbrane Evrope. Ovakav stav jeimao general Ajzenhauer. Stratezi NATO su, iako nisu računalina to da će Jugoslavija postati članica Saveza, smatrali da jeneophodno i njoj dati garancije bezbednosti.26 Jugoslovenskovođstvo tražilo je oslonac na Zapadu, strahujući od eventualnihnapada SSSR i njegovih saveznika. Pokušavalo je da dobije fi-nansijsku i vojnu podršku koja bi takve napade odvratila, a dapri tome ne preuzima nikakve obaveze prema Severnoatlantskojalijansi. Tačnije, preovladavala je ocena da bi bilo korisno sklo-piti određene aranžmane kojima bi na posredan način Jugosla-vija bila uključena u zapadni odbrambeni sistem, a da pri tomebude sačuvana spoljnopolitička i vojnoodbrambena nezavi-snost. Težilo se stoga sklapanju regionalnog vojnopolitičkog sa-veza sa Grčkom i Turskom i zajedničkom strateškom planiranjui usklađivanju vojne akcije, kao i logističkoj podršci NATO uslučaju agresije na Jugoslaviju.27

Početkom jula 1952. godine generali SAD Edelman i Olm-sted doputovali su u Beograd, objavljujući da su došli da se oba-veste o jugoslovenskim vojnim potrebama i mogućnostima nje-ne vojne industrije. Od 7. do 13. jula održana je konferencija,koju su vodili generali Peko Dapčević, Danilo Lekić, Mile Kili-barda, Miloš Šumonja i Franc Poglajen. Zamenik načelnika Ge-neralštaba general Dapčević pozdravio je goste i istakao da sugenerali Edelman i Olmsted prvi koji su shvatili potrebu da po-mognu jugoslovenskoj armiji. Dodao je da veruje da će ova po-seta dalje produbiti dobre odnose. Jugoslovenska armija je prviešalon pred agresijom koja preti s Istoka i istakao da oni kojidaju oružje mogu biti sigurni da će ono biti upotrebljeno na pra-vi način. General Edelman je izrazio očekivanje da će sutrašnjirazgovori sa maršalom Titom biti korisni za obe strane. Izjavioje takođe da će SAD, iako je zaokupljena ratovima u Koreji iIndokini, na šta troši velika sredstva iz vojnog budžeta, prvo Ju-goslaviji dati pomoć u slučaju napada agresora.28 Američki ge-nerali su tokom razgovora sa maršalom Titom potvrdili name-ru SAD da ostvari odobrenu pomoć isporukom 200 tenkova, aod Jugoslavije se zauzvrat očekivalo da efektive opremljene timnaoružanjem stacionira u severozapadnom delu zemlje kako biu slučaju sovjetske agresije bile dostupne za odbranu prostora


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

25 A JBT, KPR I-4/3 , Strateškasituacija snaga Atlantskog pakta26 A JBT, KPR I -4/3, Strateškasituacija snaga Atlantskog pakta27 D. Bekić, Jugoslavija u hladnomratu, Zagreb, 1988, 41428 VA, GŠ-2, k 14, f 9, 1/1

73

“Ljubljanskih vrata” i severne Italije. Maršal Tito je na sastan-ku naglasio da je došlo vreme za razgovore tokom kojih bi biliusaglašeni modaliteti zajedničke odbrane i najbolje upotrebeostvarenih vojnih kapaciteta. Pored toga, američki generali ima-li su i seriju sastanaka u Generalštabu JNA, na kojima je formu-lisan "Dopunski program vojne pomoći za 1952. godinu". Nji-me su delimično otklonjeni najveći nedostaci dotadašnjih pro-grama.29 Istovremeno, u poseti maršalu Josipu Brozu Titu bioje i pomoćnik sekretara za odbranu SAD Frenk Neš. On jemaršalu Titu nagovestio da postoji mogućnost dobijanja do-datne vojne pomoći ukoliko bi Jugoslavija blisko sarađivala saNATO. Maršal Tito se zahvalio na dotadašnjoj pomoći, ali jeodbio da odbrambene planove deli sa NATO. Dodao je, među-tim, da nema ništa protiv da u vojnim kontaktima učestvuju iVelika Britanija i Francuska, a da se o bližoj saradnji može raz-govarati eventualno sa Grčkom i Turskom.30 Već početkom1953. godine otpočelo je intenzivnije uspostavljanje veza izme-đu Jugoslavije, Grčke i Turske, uz aktivno učestvovanje NATO,SAD i drugih zapadnih zemalja.31 U vojnim krugovima NATOpostojala je bojazan da bi tripartitni pakt više otrgao Grčku iTursku od NATO, nego što bi mu Jugoslaviju približio.32 Onošto je za Zapad zaista bilo važno, bilo je pronalaženje modelapovezivanja Balkanskog pakta sa NATO. U skladu s tim, ame-rički državni sekretar Dals posetio je Tursku, najbližeg savezni-ka SAD na Balkanu.33 Na redovnom zasedanju NATO, održa-nom krajem aprila i početkom maja 1953. godine, raspravljalose o Balkanskom paktu. Potkomisija političkog saveta dobila jezadatak da ispita to da li se tripartitna saradnja kosi sa interesi-ma NATO. Donet je zaključak da tripartitnu saradnju treba to-lerisati, ali da pred javnost ne treba iznositi oficijelni stav, jer bito štetilo interesima NATO. Amerikanci i Englezi su i tada ima-li različite poglede na ulogu Jugoslavije. Amerikanci su smatra-li da na Jugoslaviju treba gledati kao na vojni faktor, koji omo-gućava neprekidivost fronta prema Istočnom bloku, dok su En-glezi podvlačili ulogu Jugoslavije u odvajanju satelitskih zema-lja od SSSR. Većina zemalja članica u političkom komitetu NA-TO smatrala je da će Jugoslavija pristupiti Atlantskom paktu, ada Tripartitni ugovor predstavlja samo put do njega.34 U stvari,NATO je dao neoficijelno odobrenje da vojna saradnja sa Jugo-slavijom bude nastavljena. Početkom 1954. godine vojni izasla-nik Jugoslavije u Atini Vojvodić izveštavao je o tome da je u raz-govorima sa grčkim visokim vojnim predstavnicima saznao da


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

29 VA, GŠ-2, k 14, f 9, 1/5830 United States Department ofState. Foreign relations of theUnited States, 1952–1954.Eastern Europe; Soviet Union;Eastern Mediterranean,VolumeVIII, 1952–1954, No. 645, TheAmbassador in Yugoslavia(Allen)to the Department ofState,1297–1298;L.Lis, navede-no delo,str. 163–16431 VA, GŠ JNA, Sedmo odeljen-je, k 374, f 1, eksp. br. 84 – Vojniizaslanik Jugoslavije uVašingtonu Lekić izvestio jeGeneralštab da je vođen razgov-or o usklađivanju odbrambenihplanova Jugoslavije sa osnovn-im planovima NATO, ali i sa vojn-im planovima Grčke i Turske.Takođe, prenosio je da je za sveto potrebno više vremena, jer susve zemlje članovi NATO, dokJugoslavija to nije, što naravnone znači da zapadne sile nastojei vrše pritisak na Jugoslaviju dauđe u NATO; D. Bogetić,Jugoslavija i Zapad 1952–1955,Beograd, 2000, 7632 VA, GŠ JNA, Sedmo odeljen-je, k 374, f 1, eks. br. 220.Amerikanci su upozorili Grke dasa stvaranjem vojnog pakta netreba žuriti iz dva razloga:prvo, tobi SAD stvorilo teškoće u Italiji ipolitički ojačalo pozicijeJugoslavije i, drugo, posle takvogaranžmana svaki pritisak naJugoslaviju da uđe u NATO bio biizlišan, jer bi stvaranjem paktaNATO posredno, preko Grka iTuraka, primio obaveze, što bi zaJugoslaviju bilo najbolje rešenje(VA, Sedmo odeljenje GŠ JNA, k374, f 1, eks. br. 199)33 D. Bekić, navedeno delo, 50834 VA, GŠ JNA, k 374, Sedmoodeljenje f 1, eksp. br. 835 i eksp.br. 903

74

Amerikanci ispoljavaju otvoreno neslaganje sa politikom regio-nalnih paktova. Oni su najveći značaj pridavali bilateralnimugovorima, kao što je bio ugovor koji su imali sa Grcima. Udrugi plan su stavljali politiku jačanja Severnoatlantske alijanse,a kao najveću prepreku za sklapanje vojnog aranžmana tri bal-kanske zemlje isticali su “tršćansko pitanje”.35 Međutim, poštoje dostignut visok stepen saglasnosti o svim spornim pitanjima,31. maja 1954. godine bio je potpisan sporazum između SAD,Velike Britanije i Jugoslavije o rešavanju “tršćanskog pitanja”.Slobodna teritorija Trsta (STT) nije po sporazumu de jure bilaukinuta, ali je de facto bila podeljena između Jugoslavije i Itali-je. Vlade SAD i Velike Britanije obavezale su se na to da neće,pošto sporazum bude potpisala i Italija, podržavati bilo čije te-ritorijalne aspiracije na tom prostoru. Bilo je predviđeno da se iFrancuska priključi toj izjavi. Konačno, 5. oktobra 1954. godi-ne, usvajanjem Memoranduma o saglasnosti između Jugoslavi-je, SAD, Velike Britanije i Italije o slobodnoj teritoriji Trsta, “tr-šćansko pitanje” bilo je "skinuto" sa dnevnog reda.36

Obrisi nove jugoslovenske spoljnopolitičke orijentacije

Od vremena Staljinove smrti novo sovjetsko rukovodstvo,na čelu sa Hruščovom, pokušavalo je da, sve do početka 1955.godine, normalizuje odnose sa jugoslovenskim partijskim i dr-žavnim vrhom. Put maršala Tita u Indiju i Burmu krajem 1954.godine svedočio je o tome da dolazi do promene jugoslovenskespoljnopolitičke orijentacije. Sve ove činjenice zabrinjavale suameričke predstavnike. Aleš Bebler je, 27. januara 1955. godi-ne, američkom ambasadoru Ridlbergeru ukazao na to da je ju-goslovenska vlada saglasna sa američkom inicijativom da sepregovara o saradnji sa NATO. Zapadne sile su na to odgovo-rile Ed-memoarom 10. februara. U njemu su predložile da tre-ba održati konsultacije predstavnika Jugoslavije i predstavnikaVrhovne komande NATO za Evropu (SACEUR). Međutim, ju-goslovensko rukovodstvo nije dobro primilo ovako otvoren na-stup zapadnih sila. Koča Popović je američkom ambasadoruRidlbergeru ukazao na to da približavanje Jugoslavije NATO nedolazi u obzir, ali da može biti organizovana tehnička konferen-cija. Ovakvo odbijanje, uz prethodno stvaranje trgovinskih spo-razuma sa istočnim zemljama, priznavanje NR Kine, kao i pru-žanje podrške njenim zahtevima za priključenje Formoze (Taj-


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

35 VA, GŠ JNA, Sedmo odeljenje k375, f 1, eksp. br. 2436 D. Bogetić, navedeno delo, str.140–141; D. Bekić, navedeno delo,652; ed. John C. Campbell,Successful Negotiation: Trieste1954. An appraisal by the FiveParticipants, p. 20

75

vana), ukazivali su SAD i Zapadu da se jugoslovenska spoljnapolitika postepeno kreće ka neutralnoj poziciji.37 Poseta američ-kog admirala Kasadija Josipu Brozu krajem marta trebalo je dapotvrdi ili demantuje spoljnopolitičko opredeljenje Jugoslavijekoje je Zapad tumačio kao novo. Konkretan povod za posetubilo je neprijateljsko držanje jugoslovenske administracije pre-ma američkoj vojnoj misiji, koju je u tom periodu predvodio ge-neral Hejns. Admiral Kasadi je predložio da budu održane dvezajedničke vojne vežbe – pomorska vežba i zajednički manevriflota i suvozemnih snaga. Maršal Tito je prvi predlog odbio,pravdajući se da je takva vežba već ugovorena sa Britanijom,dok je drugi u potpunosti odbacio, objašnjavajući to političkimrazlozima. Ti razlozi svodili su se na stav jugoslovenskog ruko-vodstva da je Sovjetski Savez napustio svoju agresivnu politikuili da je od momenta Staljinove smrti postepeno napušta.38

I pre ovog razgovora je sve ukazivalo na to da 1955. godi-na predstavlja prekretnicu na putu jugoslovenske spoljnopoli-tičke orijentacije. Tu orijentaciju Tito je najavio u govoru odr-žanom pred okupljenim Riječanima još nakon povratka sa pu-ta po južnoj Aziji. Tada je izjavio da "mi hoćemo prijateljstvosa svim zemljama – s onima na Zapadu i s onima na Istoku. Jamislim da je taj put jedino ispravan, ako hoćemo da čovečan-stvo ne strepi više pred opasnošću novog rata..."39 Jugosloven-ska strana pokazivala je sve manje interesovanja za Balkanskipakt. Na to je uticao porast antagonizma između Grčke i Tur-ske povodom Kipra, pa je Jugoslavija pokazivala tendencije daželi da se "izvuče" iz bližih vojnih aranžmana sa Zapadom.40

U razgovorima sa američkim i britanskim predstavnicimakoji su usledili narednih meseci jugoslovenski rukovodioci isti-cali su to da se nije promenila jugoslovenska spoljnopolitičkaorijentacija, već da se promenila situacija u svetu i da jugoslo-venska spoljna politika ostaje na istoj poziciji. Na prvom mestuje i dalje borba za mir, što podrazumeva saradnju sa svima kojise zalažu i rade na očuvanju mira u svetu. Državni vrh Jugosla-vije odbijao je vođenje daljih vojnih razgovora sa zapadnim si-lama. Josip Broz je u jednom razgovoru sa zapadnim diploma-tama izjavio da će Jugoslavija, ako joj bude nametnuto da biraizmeđu toga da li da razgovara sa NATO i toga da joj bude uki-nuta pomoć, izabrati da ostane bez pomoći Zapada.

Informacija da će krajem maja sovjetska delegacija na čelusa Hruščovom posetiti Beograd, uznemirila je diplomatskepredstavnike SAD, Velike Britanije, Francuske, Grčke i Turske.


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

37 D.Bogetić, navedeno delo, str.192 38 Diplomatski arhiv Ministarstvaspoljnih poslova (DA MSP), PA, st.pov, 1955, f-2,214. Zabeleška o pri-jemu admirala KasadijaPredsedniku, na Brionima 29. marta1955. godine; D. Bekić, navedenodelo, str. 74139 J. B.Tito, navedeno delo,knj. X, str.8440 Više o prestanku funkcionisanjaBalkanskog pakta videti: D. Bogetić,Jugoslavija i Zapad...,str. 232–237;T.Lečić, Uzroci krize u funkcionisanjuBalkanskog saveza, saopštenje sameđunarodnog naučnog skupa podnazivom Balkanski pakt 1953/1954,održanom u Beogradu, novembra2005.

76

Jugoslovenski ministar spoljnih poslova ih je sve primio i ukrat-ko ih upoznao sa predistorijom normalizacije odnosa sa SSSR,kao i sa činjenicama vezanim za samu predstojeću posetu. Tomprilikom izjavio je da nije reč o promeni jugoslovenske spoljnepolitike, već da poseta sovjetskih zvaničnika predstavlja pobedusvih miroljubivih snaga.41

Činjenica da ne sredinom maja u Varšavi formirao vojni sa-vez zemalja Istočnog bloka nije zasigurno mogla ostaviti ravno-dušnim Amerikance po pitanju ovih očiglednih promena jugo-slovenske spoljnopolitičke orijentacije. Državni sekretar SADDals je verovao da Tito ima pred sobom tri mogućnosti – da sebliže poveže sa Zapadom, da vodi politiku benevolentne neu-tralnosti ili da se vrati politici koju je vodio pre 1948. godine.Američki državni sekretar smatrao je da će maršal Tito izabratidrugu mogućnost.42 Ipak, postojala je ozbiljna bojazan da So-vjeti pokušavaju da, pored vojnog pakta koji su stvorili, napra-ve pojas neutralnih država koji bi se prostirao od Finske do Ju-goslavije. To bi umnogome oslabilo efekat ulaska Zapadne Ne-mačke u NATO, čime je Severnoatlantska alijansa konačno tre-balo da odnese prevagu u odnosu na sovjetsku vojnu silu. Svespekulacije koje su se pojavljivale tih dana i nedelja na Zapadubile su zaustavljene donošenjem "Beogradske deklaracije", tj.Deklaracije vlada SSSR i Jugoslavije. Ona je jasno pokazala dasu Sovjeti došli u Jugoslaviju kako bi "otpadnički" Beograd vra-tili u Istočni blok, a da su Jugosloveni želeli da, u ideološkom ipolitičkom smislu, dobiju potvrdu svoje nezavisne politike. De-klaracija je potpisana na osnovu koncepta koji je dala Jugosla-vija, nakon što je Hruščov povukao suštinski drugačije koncipi-ran sovjetski predlog.43

Donošenje “Beogradske deklaracije” je tako donekle umi-rilo američku administraciju i zapadne saveznike, ali nije dokraja neutralizovalo bojazan nastalu zbog mogućih dešavanja unarednom periodu. No, ovakva jugoslovenska pozicija jasno jeameričkim političkim planerima stavila do znanja da ne moguračunati na to da će imati dobit u vojnopolitičkom smislu, tj. nato da će se Jugoslavija uključiti u NATO, već da treba potpunoda se usredsrede na pomalo zaboravljene koristi koje bi mogliimati od implementacije “strategije klina”. Ipak, ono što je do-datno uznemirilo predstavnike SAD i zapadnih saveznika bila jevest da je Tito prihvatio poziv sovjetskog rukovodstva da pose-ti Moskvu.44 Jugoslovensko–američka vojna saradnja bila je uovom periodu blokirana. Naime, bila je blokirana američka is-


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

41 Ed. Glennon, John P., UnitedStates Department of State Foreignrelations of the United States,1955–1957. Central and southeast-ern Europe, Volume XXVI,Washington, D. C.: U. S.Government Printing Office,1955–1957, Telegram from theEmbassy in Yugoslavia to theDepartment of State, 650–651; D.Bogetić, navedeno delo, str.199–20042 Ed. Glennon, John P., UnitedStates Department of State Foreignrelations of the United States,1955–1957. Central and southeast-ern Europe, Volume XXVI,Washington, D. C.: U. S.Government Printing Office,1955–1957, 645–64743 D. Bogetić, navedeno delo, str.205–20644 D. Bogetić, navedeno delo,213–218

77

poruka mlaznih aviona. Još veći šok za Vašington bila je infor-macija da je vrhovni komandant jugoslovenskog ratnog va-zduhoplovstva general Zdenko Ulepič, zajedno sa vojnom de-legacijom, u poseti Moskvi radi pregovora o isporuci i licen-cnoj prodaji sovjetskih mlaznjaka MIG-15.45 Sredinom avgu-sta američki državni sekretar Dals obavestio je predsednika Aj-zenhauera da vojni stručnjaci SAD više ne vide budućnost voj-ne pomoći Jugoslaviji. Državni sekretar SAD Dals je i dalje sma-trao da maršal Tito ne teži tome da se vrati pod okrilje Moskve,već da ima aspiracije ka tome da predvodi blok nesvrstanih ko-munističkih zemalja.

Zaključak

Jugoslovenski politički vrh uvideo je mogućnost prolaskaizmeđu Scile i Haridbe tako što je shvatio da na globalnom pla-nu dobit jedne strane direktno podrazumeva gubitak druge. Toda li su Jugoslovenski rukovodioci znali za postojanje “strategi-je klina” i za mogućnosti da ona bude primenjena, nije pretera-no važno. Ono što je za spoljnu politiku jedne zemlje važno jeda ona ima rukovodstvo koje je sposobno da sagleda karaktermeđunarodnih odnosa u datom istorijskom trenutku i da takojasno proceni svoju poziciju. Na osnovu te pozicije političkaelita bi trebalo da povlači poteze koji bi vodili uvećanju moći dr-žave dobicima sa svih onih strana kojima je bilo u interesu pri-vući je u svoje dvorište. Ako je Amerikancima bilo jasno da će“otpadništvo” Jugoslavije 1948. godine poslužiti kao praktičaneksperiment teorijske postavke “strategije klina”, onda je Jugo-slaviji bilo jasno da Zapadu ne treba ideološki konvertit, većideološki egzemplar. Odmah po raskolu sa SSSR, jugosloven-sko vođstvo se moralo zapitati da li je u stanju da očuva vlastu zemlji na pricipima koje je gradilo proteklih nekoliko godina,tj. da li je u stanju da očuva ideološki identitet i da se istovreme-no zaštititi od Sovjetskog Saveza, a da računa na bezuslovnu po-moć dojučerašnjih neprijatelja sa Zapada. Kada je na to pitanjedat pozitivan odgovor, tada je "dodavan gas" normalizovanjuodnosa sa Zapadom, u prvom redu sa SAD, a potom i približa-vanju koje bi u budućnosti omogućavalo partnerstvo, a moždai savezništvo. Kada su godine pokazale to da niko iz Istočnogbloka neće jednako drastično slediti jugoslovenski primer, pora-sli su apetiti američke strane i ona je povlačila konkretne kora-


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

45 DA MSP, PA, st. pov., 1955, f-4,332

78

ke u pravcu stvaranja vojnopolitičkog partnerstva. To je pred-stavljalo nov izazov jugoslovenskoj političkoj eliti, koji je onapremostila na izuzetno vešt diplomatski način. Umesto da uđe uNATO, Jugoslavija je formirala vojnoplitički pakt sa dve člani-ce NATO i tako ostala i dovoljno blizu i dovoljno daleko i odjedne i od druge strane. To, naravno, nije značilo da se jugoslo-vensko rukovodstvo nije suočavalo sa ozbiljnim pritiscima, ka-kav je recimo bio pritisak povodom rešavanja “tršćanskog pita-nja”. Veštinu upravljanja brodom na nemirnom moru kompli-kovanih međunarodnih odnosa jugoslovenski vrh ispoljio jekrajem 1954. godine kada je uspešno rešena “tršćanska kriza”i kada je potpisan vojni pakt sa Grčkom i Turskom. Jugoslavijaje tako, usudićemo se da kažemo, stekla potpunu slobodu u vo-đenju i kreiranju spoljne politike. U prilog ovako smeloj izjavigovore i poseta sovjetskog lidera Hruščova i američkog držav-nog sekretara Dalsa iz 1955. godine. Te slike bolje od reči go-vore o tome da su se SAD i SSSR, dve supersile, prosto utrkiva-le oko toga ko će steći veću naklonost jugoslovenskog vođstva.Putovanje Josipa Broza u Indiju i Burmu tokom 1954. godine,kao i kasniji bliski odnosi sa egipatskim liderom Naserom pred-stavljali su smernice nove jugoslovenske spoljnopolitičke orijen-tacije. Ona je podrazumevala zauzimanje pozicije koja će isto-vremeno biti i jednako udaljena od blokova i liderska u tek na-stajućem pokretu Nesvrstanih. Jugoslovenska politička elita uovom periodu nije nikada imala nameru da se uključi u Sever-noatlantsku alijansu, a još manje da prihvati zapadne vrednostii postane punopravni činilac sistema koji možemo nazvati “za-padna civilizacija”. Te vrednosti su za Jugoslovensko rukovod-stvo bile nazadne i retrogradne i, nadasve, imperijalističke, Me-đutim, za razliku od odnosa koji su imali prema zapadnim vred-nostima, oni su samo sovjetsko rukovodstvo smatrali imperija-lističkim dok su prihvatali vrednosti koje je gajila sovjetska eli-ta. Jugoslovenska država je, dakle, sredinom pedesetih godinaXX veka uspela da veštom diplomatskom igrom, računajući svevreme na oštru blokovsku podelu, očuva nezavisnu poziciju iobezbedi opstanak. Opstanak države bio je vrhovni nacionalniinteres, trajna i nepromenljiva vrednost kojoj su bili privrženisvi jugoslovenski politički rukovodioci. Ideologija u odnosimadve zemlje nije bila važna sve do onog trenutka dok Jugoslove-ni nisu ostvarili ono što im je bilo najvažnije – opstanak države.To je umnogome bilo realizovano zahvaljujući ekonomskoj ivojnoj pomoći SAD. Jugoslavija je tako uvećala svoju “tvrdu”,


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

79

ali i svoju “meku” moć, jer je u potpunosti izašla iz izolacije ukojoj se nalazila neposredno posle raskida sa IB. Ostvarenje“tvrde” moći, oličena kroz značajnu vojnu pomoć, značilo je uteoretskim realpolitičkim okvirima da je Jugoslavija ispunilaglavni princip međunarodne politike – princip samopomoći.Kenet Volc je smatrao da moć države može biti uvećana na dvanačina – u unutrašnjoj politici naoružavanjem, a u spoljnoj po-litici stupanjem u saveze koji su trajni onoliko koliko državaima interesa da u njima učestvuje. Jugoslavija je učinila i jednoi drugo. Naoružala se, osavremenila i modernizovala armiju ipristupila Balkanskom savezu kako bi premostila pritisak da sepriključi NATO. Kada se krajem 1954. godine našla u veomapovoljnom međunarodnom položaju, mogla je da se okreneuvećanju “meke” moći. Istorijske činjenice ukazuju na to da jeput koji je ona počela da krči te 1955. godine bio put koji je Ju-goslaviju doveo do pozicije jedne od uglednijih država u među-narodnoj politici. Taj ugled bazirao se na respektabilnoj vojnojsili i velikoj količini “meke” moći. Ipak, važno je napomenuti ito da je u trenucima kada je bio osiguran opstanak države ide-ologija počela ponovo da ima veoma bitnu ulogu. Za jugoslo-vensku državu put prema Zapadu nikad nije bio proklamovanicilj, već samo sporedna staza na putu ostarivanja posebnog so-cijalističkog sistema koji je karakterisalo samoupravljanje.Amerikanci su samo delimično ostvarili ono što su želeli. Posti-gli su trenutni uspeh u sprovođenju “strategije klina” i u "izvla-čenju" važnog regionalnog aktera iz sovjetske orbite. Međutim,u vojnostrateškom smislu američka spoljna politika doživela jeneuspeh. Takav scenario je umnogome doprineo tome da Jugo-slavija stekne mnogo neprijatelja u Kongresu i Senatu. Među-tim, možemo reći da iskorišćavanje jedne supersile bez konkret-nih i "opipljivih" ustupaka nije nikada bilo preporučljivo uspoljnoj politici. Možda je stoga to još jedan od činilaca koji sene mogu prenebregnuti prilikom razmatranja današnje pozicijeSrbije u međunarodnim odnosima. �


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

80

Evroatlantske integracije i izgradnja institucijaJelena Unijat

UDK 355.02(497.11)"2004/2007" 327.51(497.11)"2004/2007"

U PRVOM članu sporazuma kojim je usvojen “Plan akcijePartnerstva“ o izgradnji institucija odbrane (PAP DIB, Partner-ship Action Plan in Defence Institution Building) kaže se da je po-stojanje efikasnih institucija odbrane, koje su pod efektivnom ci-vilnom i demokratskom kontrolom, fundamentalno značajno zauspostavljanje međunarodne bezbednosne saradnje.1 Proces iz-gradnje institucija uključuje donošenje pravnih propisa relevantnihza osnivanje i funkcionisanje institucija, ali i izgradnju dobre prak-se i prevazilaženje praktičnih problema. Praktični problemi preva-zilaze se ulaganjem u obuku ljudstva, jačanje kadra i stvaranje efi-kasne administracije. Transformacija starih i uvođenje novih usta-nova u procesu reforme sistema odbrane u Srbiji može biti izvrše-na u saglasnosti sa procesom pristupanja NATO ili samostalno.

Problemi sa kojima se Srbija suočava slični su onima kojesu u procesu pristupanja iskusile Češka, Poljska i Mađarska.2

Politička volja i volja građana nisu dovoljne da bi ove preprekebile prevaziđene. Neophodno je učiniti još niz koraka. Pre sve-ga, potrebno je omogućiti da postoji razmena informacija saNATO savezom. To je jedan od uslova za saradnju već i sadakada je Srbija član programa “Partnerstvo za mir” (PzM). Za-tim, neophodno je dostići zadovoljavajući nivo civilno-vojnihodnosa u Srbiji. Tradicija postojanja civilne, ali ne i demokrat-ske kontrole oružanih snaga u Srbiji čini ovaj zadatak naročitoteškim. Najzad, očekuje se da već zastareli zakoni o vojsci i od-brani budu zamenjeni donošenjem novih koji su u skladu sa no-vim ulogama vojske.

U ovom tekstu ćemo najpre prikazati dosadašnje aranžma-ne i izmene koji su učinjeni kako bi bila postignuta korelacija saNATO standardima. Nakon toga, ukazaćemo na to koje je ko-rake – u kontekstu pristupanja NATO – neophodno preduzeti

PRIKAZ PRAKTIČNE POLITIKE

BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

1 NATO Online Library. 2004.Partnership Action Plan on DefenceInstitution Building (PAP-DIB)http://www.nato.int/docu/basictxt/b040607e.htm (29. jun 2007)2 Radi se o problemima postojanjaneadekvatnih ustava i zakona,zastarelih bezbednosnih i odbram-benih kapaciteta, zastarelih vojnihdoktrina i nerazvijenih mehanizamademokratske civilne kontroleoružanih snaga.

U: Willem, Donnelly Christopher:Security sector reform and NATOenlargement: Success through stan-dardisation of standards?, DCAF,2003

81


kako bi bio postignut određeni nivo demokratskih civilno-voj-nih odnosa u Srbiji. Ujedno ćemo pokazati da te promene do-prinose konstituisanju Srbije kao pravne države, bez obzira nato da li će ili neće biti nastavljene evroatlantske integracije.Konačno, treba napomenuti i to da popis izgrađenih institucija,kao i koraci koje predlažemo za naredni period nikako ne pred-stavljaju kompletnu listu zadataka koji se nalaze pred Srbijomna putu evroatlantskih integracija, već su dati samo oni kojeautor smatra ključnim u ovom trenutku.

Šta je do sada urađeno?

Šest meseci odugovlačenja sa formiranjem nove Vlade Srbijeuticalo je na to da tokom 2007. godine bude učinjeno malo u pro-cesu evroatlantskih integracija. Pa ipak, Srbija je i pre učlanjenjau program PzM pristupila određenim institucionalnim aranžma-nima NATO. Znatne promene pretrpela je struktura resornog mi-nistarstva. Na sednici Vrhovnog saveta odbrane, održanoj 26.maja 2004. godine, usvojena je nova organizaciona šema Mini-starstva odbrane. Generalštab Vojske Srbije i Crne Gore postao je6. maja 2002. godine deo organizacione strukture Ministarstvaodbrane, dok je struktura samog Generalštaba uspostavljena pre-ma NATO standardima. Vojnoobaveštajna i Vojnobezbednosnaagencija izuzete su iz nadležnosti Generalštaba i pripojene Mini-starstvu. Takođe, ostvaren je primetan napredak u restrukturira-nju ove institucije uspostavljanjem Službe za odnose sa javnošćuMinistarstva odbrane, koja je neophodna za to da javnost uspo-stavi kontrolu nad sistemom odbrane. Svrha njenog rada je daputem sredstava informisanja obaveštava građane o događajimaunutar sistema odbrane, koji mogu biti od interesa za javnost.

Konkretni koraci učinjeni su i potpisivanjem tranzitnog spo-razuma (LoC3), kao i otvaranjem Kancelarije za vezu sa NATO.Ovaj sporazum potpisan je u julu, a ratifikovan novembra 2005.godine u Skupštini SCG. On ujedno odražava spremnost državeda potpiše Sporazum o statusu snaga4 (SOFA, Status of ForcesAgreement), koji osim tranzita reguliše i položaj NATO snagastacioniranih u odnosnoj oblasti. Za sprovođenje odredbi LoCsporazuma zadužena je Kancelarija za vezu sa NATO, koja je for-mirana u septembru 2006. godine. Ona to čini zajedno sa Opera-tivnim centrom sistema odbrane Generalštaba. Tranzitni spora-zum se odnosi samo na zemlje Balkana i on treba da obezbediprolaz trupa ka onom mestu na kom su potrebne, odnosno ka

PRIKAZ PRAKTIČNE POLITIKEBZBB

EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

3 Na engleskom, Line ofCommunications4 Prvi sporazum (iz 1951. godine)kojim je regulisana ova materija i kojije postao model kasnijih sporazuma,Agreement Between the Parties tothe North Atlantic Treaty Regardingthe Status of Their Forces, dostupanje na Internet stranicihttp://www.nato.int/docu/basictxt/b510619a.htm (21. jun 2007)

82

Kosovu i Metohiji. U središtu pažnje LoC sporazuma nalaze sezato dve tranzitne rute, Harold i Fitzroy, kojima je omogućena ve-za trupa stacioniranih na KiM sa onima stacioniranim u Bosni iHercegovini. Ovim aktom postignuto je to da čitav pravni režimtranzita bude zaokružen, jer su pre njega važili brojni međuna-rodno-pravni instrumenti. Sledeći dokument koji treba da budedonesen jeste “Uputstvo“ za tranzit stranih vojnih trupa preko te-ritorije Srbije. Međutim, implementacija LoC neće biti mogućasve dok ne bude zaključen bezbednosni sporazum.

Bezbednosni sporazum o razmeni informacija sa NATO

Od tri zemlje koje su krajem prošle godine pristupile progra-mu PzM, jedino Srbija nije predstavila svoj “Prezentacioni doku-ment“ i nije sklopila sporazum o razmeni poverljivih informacijasa NATO, čije potpisivanje sledi nakon predstavljanja ovog do-kumenta. Sa stanovišta dalje saradnje, pristupanje Partnerstvubez prilaganja navedenih dokumenata nema suštinske efekte.Razlozi za donošenje Bezbednosnog sporazuma izneti su u Belojknjizi odbrane5 i Strategiji odbrane Državne zajednice SCG6. Zasva poverljiva dokumenta u NATO odgovoran je poseban “Regi-starski sistem“. Sledstveno tome, svaka zemlja potpisnica ovogsporazuma u obavezi je da osnuje Centralni registar i podregistrekoji će biti odgovorni za internu distribuciju poverljivih podatakai vođenje delovodnika.7 Registri mogu biti osnovani na nivou mi-nistarstva, na nivou sektora ili na komandnom nivou. U zavisno-sti od organizacijskog tipa registra imenuje se COSMIC ControlOfficer (CCO), odnosno lice koje je zaduženo za rad sa informa-cijama koje su najvišeg stepena tajnosti. Da bi zaposleni u držav-nim organima mogli da rade sa tajnim informacijama, morajuposedovati sertifikate za rad, ali i biti upoznati sa posledicama ne-pažljivog rukovanja i neprimenjivanja zaštitnih mera. Pre počet-ka razmene poverljivih informacija, Ured za bezbednost NATOproverava to da li su ispunjeni svi zahtevi postavljeni u vezi sa za-štitom ove vrste informacija.

Ministarstvo odbrane, koje je inače zaduženo za ove aktivno-sti, izradilo je nacrt uredbe koja se odnosi na tajne podatke. Ovonam se ne čini kao adekvatno rešenje. Ukoliko u obzir uzme-mo važnost ove materije, smatramo da bi bilo bolje regulisatije zakonom, a ne podzakonskim aktom. Državna komisija zabezbednost informacija tada bi mogla da ustanovi Centralni re-gistar i posebne podregistre, i to sledećim redom: u Misiji Srbi-


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

5 Bela knjiga odbrane, Ministarstvoodbrane, Sekrtor za politikuodbrane, april, 2005., str 256 Strategija odbrane državne zajed-nice SCG, Sl. list SCG, br. 55/2004.7 Sami biramo put, Odbrana, 1. sep-tembar 2006.

83

je pri NATO, u Ministarstvu odbrane Srbije, u Ministarstvuspoljnih poslova, u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u BIA, kaoi u drugim ministarstvima po potrebi.

Tek nakon zaključenja Bezbednosnog sporazuma o razmenibezbednosnih informacija i stvaranja uslova za njegovu imple-mentaciju moguće je operacionalizovati dalju saradnju.Kratkoročno gledano, najnegativnija posledica kašnjenja potpisi-vanja ovog sporazuma je dalje odlaganje otvaranja Misije Srbijepri NATO savezu u Briselu. Osim toga, kašnjenje Bezbednosnogsporazuma sprečava implementaciju tranzitnog sporazuma, sla-nje naših vojnika na školovanje u partnerske zemlje, održavanjezajedničkih vojnih i policijskih vežbi, kao i sprovođenje ostalihaktivnosti koje postoje u procesu evroatlantskih integracija.

Izgradnja demokratskih civilno-vojnih odnosa u Srbiji

Uspostavljanje demokratske i civilne kontrole nad vojnimsnagama jedan je od pet dodatnih preduslova pristupanja NATOsavezu, definisanih studijom o proširenju iz 1995. godine8. Civil-no-vojni odnosi prvi put se pominju u Ustavnoj povelji Srbije i Cr-ne Gore9(SCG) u članu 54, u kome stoji da SCG ima Vojsku ko-ja je pod demokratskom i civilnom kontrolom. Međutim, zako-nodavac se ovde zaustavio, pa tako nikada nisu doneti zakoni ko-jima bi bilo propisano ko vrši kontrolu, na koji način i u kojimslučajevima.

U novom Ustavu Republike Srbije takođe ne postoji zadovo-ljavajuće rešenje. On sadrži samo jednu odredbu o civilno-demo-kratskoj kontroli (član 141), koja se odnosi na Vojsku, ali ne i naostale delove sektora bezbednosti. U Strategiji odbrane, koja jedoneta 2004. godine, ovaj vid kontrole pominje se na dva mesta.U delu koji govori o osnovnim pojmovima u sistemu odbraneSCG, najpre stoji da je sistem odbrane pod demokratskom i civil-nom kontrolom. Drugi put se obaveza kontrole vezuje za pitanjetransparentnosti i kontrole u planiranju i finansiranju odbrane.Međutim, iako se navodi mogućnost da kontrolu vrše skupštin-ski odbori zaduženi za odbranu i bezbednost, o budžetskim i fi-nansijskim inspekcijama se ne kaže gotovo ništa. Da stanje budejoš alarmantnije, predlog Strategijskog pregleda odbrane, koje jeizradilo Ministarstvo odbrane i koje je predstavilo u junu 2006.godine, ne sadrži nijednu odredbu o demokratsko-civilnoj kon-troli. Tražiti sličnu odredbu u zastarelim zakonima o odbrani ivojsci iluzorno je.


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

8 Osnovni preduslov pristupanjaNATO sadrži se u članu 10.“Atlantskog sporazuma“. Studija oproširenju pominje još pet dodatnihpreduslova. Pogledati: NATO. Studyon Enlargement, http://www.nato.int/issues/study_on_enlargement/index.html, preuzeto: 29.06.2007.9 Ustavna povelja Državne zajed-nice SCG, Službeni list Srbije i CrneGore, br.1/2003

84

S obzirom na to da u Ustavu Srbije i Strategiji odbrane po-stoji osnov za uspostavljanje ove vrste kontrole nad sektorombezbednosti, potrebno je što pre doneti zakon o demokratskoj icivilnoj kontroli ili joj makar posvetiti jedan odeljak budućeg za-kona o vojsci. Smatramo da zakon, kada bude usvojen, mora naj-pre predvideti i urediti specifične mehanizme rada skupštinskihodbora za odbranu i bezbednost. Zatim, mora ustanoviti institu-ciju i nadležnosti ombudsmana i vojnog ombudsmana i, najzad,mora ustanoviti mogućnosti za unutrašnju kontrolu.

Odbor za odbranu i bezbednost, prvi na listi institucija pred-viđenih za reformu, potrebno je podeliti na nekoliko pododborakoji bi bili zaduženi za kontrolu rada vojske, policije i službi bez-bednosti. S obzirom na to da su članovi Odbora poslanici kojiuglavnom nemaju znanja neophodna za vršenje nadzora, potreb-no je stvaranje dodatne infrastukture u ovim odborima, koju ćečiniti stručno osoblje. Da bi rad ovog Odbora bio efikasan, neo-phodno je razraditi odgovarajuće propise, obezbediti članovimaOdbora pristup informacijama koje su značajne za njihov rad i iz-dvojiti adekvatne resurse. Ako je potrebno, trebalo bi omogućitida sednice odbora budu vođene iza zatvorenih vrata kako bi seizbegao pritisak javnosti.10

Ovlašćenja ombudsmana morala bi doći do izražaja. Onbi obaveštavao Parlament, nadležni odbor, ministra odbrane iVladu o relevantnim činjenicama do kojih bi došao u istrazi.Zatim, ombudsman bi pokretao postupak za ocenjivanjeustavnosti pred Ustavnim sudom, podnosio Parlamentu perio-dične izveštaje, u kojima bi ukazivao na dalje pravce mogućegusavršavanja zakonodavstva odbrane. Takođe, on bi imaopravo da pokreće krivične postupke protiv odgovornih lica.

Efikasan sistem spoljašnje kontrole službi bezbednosti možebiti sproveden i radom tzv. vojnog ombudsmana11. Potencijalnonajznačajnije ovlašćenje vojnog ombudsmana u odnosu na službebezbednosti moglo bi biti da on sme skinuti oznaku tajnosti saonih podataka do kojih je došao u istrazi, a koji su proglašeni taj-nim samo da bi bilo prikriveno kršenje zakona ili drugih propisa.Ujedno, vojni ombudsman se bavi kontrolom ustavnosti i zako-nitosti akata donetih u sistemu odbrane, kao i zaštitom ljudskihprava pripadnika sistema odbrane. Zato što ne zahteva velike fi-nansijske troškove i zato što je reč o nestranačkoj ličnosti, institu-cija ombudsmana predstavlja prihvatljiv oblik kontrole sistemaodbrane. Osim spoljne kontrole, treba pomenuti i unutrašnjukontrolu vojske, koja čak može biti i delotvornija, jer bi je vršiliprofesionalci iz vojnih struktura. Jedna mogućnost je da nju vrši


BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

10 Đurašinović Dragana:Parlamentarna kontrola sektoraodbrane u: Cvijan Vladimir,Reljanović Mario (eds.): Pregledzakonodavstva sistema odbraneRepublike Srbije, Institut za upored-no pravo, Beograd, 2007. str. 4811 Reljanović Mario: Demokratskacivilna kontrola sistema odbrane u:ibid., str. 172

85

inspektorat, na čijem čelu bi bio generalni inspektor, koji bi popravilu bio vojno lice direktno odgovorno ministru odbrane.

Dalja izgradnja civilno-vojnih odnosa podrazumeva dostiza-nje transparentnosti vojnog budžeta. Potrebno je posebno ureditirad i nadležnosti budžetske i finansijske inspekcije, počevši odvojnih nabavki, i što pre osnovati Zakonom predviđene Državnerevizorske institucije (DRI). Poverljive nabavke Ministarstva unu-trašnjih poslova i Ministarstva odbrane, u kojima nivo kontrolenije trenutno zadovoljavajući, moraju dospeti pod lupu DRI. Ujavnosti bi tako, konačno, prestala nagađanja o tome šta se krijeiza takvih nabavki i ko na njima zarađuje.12 Ova institucija jeobavezna da, ukoliko otkrije određene zloupotrebe koje ukazujuna postojanje krivičnog dela, popiše i zapleni dokumentaciju i otome obavesti nadležne organe.13 Subjekti revizije su dužni da re-vizorima dostave sva tražena dokumenta značajna za vršenje re-vizije, uključujući u to i poverljive podatke.14 Autori “Polaznihosnova za strategiju unapređenja sistema javnih nabavki“15 pre-poručili su da bude formiran poseban odbor Skupštine Srbije ko-ji bi pratio rad DRI i kontrolu javnih nabavki. Njegovi članovi bitrebalo da budu stručnjaci za reviziju, javno i poresko pravo, bu-džetski sistem, računovodstvo i javne nabavke.

* * *

Dva zaključka smatramo ključnim. Sa NATO stanovišta bit-na je izgradnja institucija koje bi bile zadužene za razmenu infor-macija kako bi bila uspostavljena operativna saradnja. Iako suuslovi za pristupanje NATO objektivno manje proverljivi i višepolitički orijentisani, ispunjavanje ovog uslova je nužno, jer omo-gućava komunikaciju sa zemljama članicama Saveza. Za Srbiju injene građane od vitalnog značaja bila bi izgradnja institucija ko-je bi pospešile uspostavljanje i razvoj demokratske civilne kontro-le oružanih snaga. Ovakve pozitivne promene, inicirane atlant-skim integracijama, mogle bi Srbiju transformisati u modernu dr-žavu, u kojoj se poštuju ljudska prava i u kojoj postoje unapredpropisana prava i dužnosti nosilaca vlasti i državnih službenika uoblasti bezbednosti. Uz pomoć navedenih institucionalnih meha-nizama odgovornost u radu bi mogla biti stavljena na prvo me-sto, a građanima bi rukovodstvo redovno podnosilo račune. �


EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

12 Revizor samo na papiru, Čisteruke, http://www.korupcija. org/default.asp?st=c&str=1&lis=1&ci=1528322, preuzeto: 6. 11. 2006.13 Zakon o Državnoj revizorskoj insti-tuciji, Sl. glasnik RS", br. 101/2005 i54/2007, čl. 3814 Ibid., čl. 3615 Uprava za javne nabavke i OEBS:Polaznih osnova za strategijuunapredjenja sistema javnih nabav-ki, Beograd, 16. 6. 2006, str. 7

86

Srbi i AlbanciOsvrt na članak “Mogu li Srbi i Albanci živeti zajedno?“ objavljen u časopisu Bezbednost Zapadnog Balkana broj 4, januar–mart 2007

Milorad Timotić

SRPSKO-ALBANSKI odnosi već nekoliko godina privlačepažnju kako laičke, tako i akademske javnosti u Evropi. Si-lina međusobne mržnje, manifestovane nekoliko puta tokomposlednjih decenija, podstiče naučnike i istraživače da poku-šaju otkriti i objasniti njene korene kako bi pomogli preva-zilaženju sadašnjeg stanja i ostvarenju normalnih uslova zapodnošljiv suživot na zajedničkom prostoru. To je bio iosnovni motiv članka nezavisnog istraživača iz Londona Pa-trika Hondusa, objavljenog u prošlom broju časopisa Bez-bednost Zapadnog Balkana.

Patrik, koji je nezavisan istraživač pretežno u anglosak-sonskoj političkoj sferi, u svom članku želi da odgovori nakrajnje izazovno balkansko pitanje – “Mogu li Srbi i Alban-ci živeti zajedno?“ Da bi to postigao, pročitao je mnogo knji-ga koje su pisali balkanski i svetski autori. Svu tu literaturu,kao i nalaze pojedinih eksperata tumačio je dobronamerno,želeći da dokaže svoju polaznu hipotezu, odnosno to da Sr-bi i Albanci mogu živeti zajedno. Radi toga navodi podatkeiz srednjeg veka koji govore da je tada bilo saradnje, među-sobnih brakova, a da su odnosi Srba i Albanaca bili harmo-nični i obostrano korisni. Pri tome, pozivajući se na BrankaHorvata i Mirandu Vikers, kao bitan indikator dobrih odno-sa navodi brojne krvne veze iz tog vremena. Između ostalog,on navodi i tvrdnju Branka Horvata da je majka cara Stefa-na Dušana možda bila Albanka, da je Skenderbegova majkabila Srpkinja, kao i to da se jedan od Skenderbegovih sinovaoženio Jerinom, ćerkom despota Lazara Brankovića. Većinaovih primera je tačna, osim tvrdnje da je majka cara Dušanabila Albanka. Istorijska je istina da je majka cara Dušana Te-

REAKCIJE

BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

87

Autor je pukovnik u penziji i zamenik predsednikaUpravnog odbora Centra za civilno-vojne odnose

odora, prva žena Stefana Dečanskog, bila ćerka bugarskogcara Smilca, koji je vladao Bugarskom od 1292. do 1298.godine. (Čudno je da za svoju tvrdnju autor citira BrankaHorvata, koji je po profesiji bio ekonomista, a ne istoričar!)Teodorom se Stefan Dečanski oženio između 1299. i 1305.godine i u tome braku rođen je Dušan. Teodora je umrla1322. godine, odmah po Stefanovom stupanju na presto Sr-bije.1

Naravno, sve su to detalji koje jedan strani istraživač,koji se možda prvi put susreće sa ovim problemima, ne mo-ra poznavati u potpunosti. Međutim, bitno je podvući neko-liko prelomnih istorijskih događaja koji su suštinski oprede-lili sadašnje stanje srpsko-albanskih odnosa. To su: (1) isla-mizacija većine albanskih plemena koja je bila masovnija teku 17. i 18. veku; (2) Prvi srpski ustanak 1804. godine i (3)Balkanski rat 1912. godine.

Primajući islam, albanske plemenske vođe prevodile su uislam i svoja plemena i na taj im način obezbeđivale statuspunopravnih građana Otomanske imperije.2 Srbi, odnosnooni koji nisu prihvatili islam ostali su obespravljena raja i odtog vremena počinje stvaranje kulturnog i društvenog jazameđu dvema etničkim grupama, kao i uzajamnih animozite-ta koji će se produbljivati u daljem društvenom životu.

Veliki broj Albanaca učestvovao je u turskim ekspedici-jama protiv ustanika u Srbiji, i to od 1804. do konačnog pri-znavanja njene autonomije. Ti ratovi protiv Srba u severnojSrbiji podsticali su lokalne albanske plemenske vođe da po-jačaju teror protiv Srba na Kosovu. Događaji u Srbiji asoci-rali su na mogućnost da se nešto slično odigra i na Kosovu,tako da će Albanci vršiti pritisak na lokalne Srbe i njihove in-stitucije, prvenstveno crkve i manastire, kako bi ih oslabili iprinudili na iseljavanje i na taj način sprečili mogućnostustanka i ujedinjenja sa severnim delom Srbije. Taj teror ćese povećavati do kraja 19. veka.3

U ratu 1912. godine Srbi pripajaju Kosovo i Metohijuteritoriji Kraljevine Srbije. Tom prilikom Srbi su nesumnjivoispoljavali revanšizam u odnosu na Albance, a dolazilo je ido oružanog otpora Albanaca u delovima Kosova i Metohi-je i u Zapadnoj Makedoniji. To je, naravno, produbljivaloanimozitete.

Najzad, treba reći i to da je za sve vreme trajanja socija-lističke Jugoslavije vršen konstantan pritisak na srpsko sta-

REAKCIJEBZBB

EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

1 Pomenuti detalji treba da pokažumladim istraživačima kako citiranjenepouzdanih izvora vodi pogrešnimzaključcima.Oni koji žele da dođu doistinskih zaključaka treba dapogledaju ove naučne rasprave:

a. Novaković S. (1891), Hrisovuljcara Stefana Dušana grobu majkemu kraljice Teodore, SpomenikSrpske kraljevske akademije broj 9,Beograd

b. Grujić R. (1926), “Kraljica Teodoramati cara Dušana”, GlasnikSkopskog naučnog društva, broj 1,Skoplje

c. Malović M. (1979), “StefanDečanski i Zeta”, Istorijski zapisi, broj41, Titograd2 Videti: Istorija srpskog naroda,SKZ, Beograd 1993, str.23-413 Veoma detaljno u Bataković T.Dušan (1988), Savremenici oKosovu i Metohiji 1852 – 1912,Srpska književna zadruga, Beograd

88

novništvo da se iseljava sa Kosova i Metohije, što je nakraju i rezultiralo ogromnom populacionom superiorno-šću Albanaca.

Dakle, po mom mišljenju, saradnja između pripadnikadva naroda pre islamizacije Albanaca potpuno je irelevant-na za sadašnje stanje njihovih odnosa, kao i za prognozunjihovog daljeg razvoja. To je bilo vreme kada su oba naro-da, Srbi u celini, a Albanci u većini, pripadala pravoslavnojcrkvi i upravo je ona bila glavni činilac saradnje i sklapanjameđusobnih brakova. Osim toga, u to vreme se malo vodi-lo računa o etničkoj pripadnosti, a više o međusobnim oba-vezama i savezništvima, pa činjenica da je car Dušan delioAlbancima imanja u Grčkoj ne govori o dobrim odnosimaSrba i Albanaca, već samo o tome da su Albanci Dušanuučinili neku uslugu za koju bi on jednako kao Albance na-gradio i svakoga drugog saveznika, bez obzira na njegovuetničku pripadnost.

Dakle, šta se može na kraju odgovoriti na pitanje: Moguli Srbi i Albanci živeti zajedno? Da li se saglasiti sa autoromteksta i njegovim dobronamernim zaključkom, uz sve rezervei ograde, da se ipak treba vratiti tradiciji dobrih odnosa izsrednjevekovnih vremena i zaboraviti «stare mržnje»? Lep,human i u svakom pogledu pohvalan i poželjan zaključak.Nažalost, društvena stvarnost na Kosovu i Metohiji teško muide u prilog. Ukoliko dodje do osamostaljivanja Kosova,nema sumnje da će se nastaviti oblici perfidnog pritiska naostatke srpske populacije na Kosovu i Metohiji, koje suAlbanci usavršili za vreme turske vlasti i u socijalistićkojJugoslaviji, dok ono ne postane etnički čisto. Teško je zamis-liti ma koju opciju srpskog preživljavanja u nezavisnomKosovu i Metohiji. �

REAKCIJE

BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

89

Biometrijski sistemi identifikacijeOliver Subotić

TEKST pod nazivom “I Bog stvori građanska prava: Srpskiotpor uvođenju biometrijske lične karte“ autora Filipa Ejdusa,objavljen u časopisu Bezbednost Zapadnog Balkana (br. janu-ar–mart 2007), predstavlja značajan podstrek akademskoj ras-pravi o biometrijskim sistemima identifikacije i njihovim dru-štvenim implikacijama. O ovoj temi je u srpskoj javnosti retkopolemisano na kritičkim osnovama i uz uvažavanje postulataakademskog diskursa. Nekritički tekstovi i stavovi dolazili sukako od strane Ministarstva unutrašnjih poslova (pri čemu suobilovali proizvoljnim tvrdnjama, a neretko i eklatantnim gre-škama), tako i od reakcija nekih neupućenih oponenata i ko-mentara tabloida. Za razliku od takvih, tekst gospodina Ejdusametodološki predstavlja ispravan način proučavanja ove pro-blematike – uvod, razvijanje teza i zaključak, koji su potkreplje-ni kritičkom aparaturom i bibliografijom.

Autor je dobro primetio da je problem (zlo)upotrebe bio-metrijskih sistema identifikacije nešto što treba posmatrati saaspekta slobode, kroz postavljanje načelnih pitanja i uz upored-nu fenomenološku analizu. Osnovna novina koju tekst donosije u politikološkoj analizi biometrijskog projekta u RepubliciSrbiji, uz propratne bezbednosne i sociološke opservacije. Autorse u tom pogledu očigledno suvereno kreće kroz materiju, pričemu se oslanja na dovoljno stručnu literaturu za tekst tog obi-ma. Svojevrstan vanakademski doprinos teksta je u integralnojporuci neaktivnim političkim i NVO krugovima da se uključe uborbu za informacionu privatnost i slobodu.

Pored pohvala, potrebno je navesti i manjkavosti teksta. Naprvom mestu, to je nekoliko tehničkih detalja, a pre svega tvrd-nja autora da čip u srpskim biometrijskim kartama može da bu-de iščitavan sa daljine. Nažalost, za ovu tvrdnju nije naveden iz-vor u kritičkom aparatu, što bi pomoglo lociranju greške. Autor

REAKCIJEBZBB

EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

90

Autor komentara je pisac knjige "Biometrijski sistemi identifikacije– kritička studija", Institut za političke studije, Beograd, 2003.

se verovatno poveo za činjenicom da beskontaktni čipovi posto-je u nekim verzijama biometrijskih karti u svetu ili pak time štose nalaze u elektronskim pasošima. Mada se donekle može na-slutiti da bi u sledećoj iteraciji bio implementiran upravo takavčip, treba biti dosledan i realan. Osnovna zamerka, međutim,nije u tehničkom pogledu (jer tekst ionako nije primarno tehnič-kog karaktera), već u autorovoj oceni uloge koju je Srpska pra-voslavna crkva imala u borbi protiv ovog projekta. Autor je na-veo da je Crkva reagovala pre svega iz verskih razloga, što je de-limično tačno, jer su odgovor tražili pravoslavni hrišćani koji subili zbunjeni zbog konotacija sa Otkrovenjem Jovanovim, po-stavljajući pitanje da li biometrijski projekat može postati jednaod preteča nekog budućeg totalitarnog supstrata pogodnog zatotalni nadzor građana. Nije, međutim, navedeno to da je prvestručne skupove (na kojima su učestvovali informatičari, prav-nici, sociolozi, ekonomisti, matematičari, kriptolozi, stručnjaciza doktrine ratovanja... dakle ljudi od struke, a ne sveštenici) or-ganizovala upravo SPC, da su prve stručne reakcije napisane nainicijativu SPC (upravo zbog neobjašnjive indolentnosti aka-demskih elita i NVO sektora), te da je SPC prva stavila ovajproblem u kontekst slobode ličnosti.

No, i pored navedenih zamerki, tekst spada u kategorijuretkih kvalitetnih kritičkih radova naših autora o ovom pitanjui sigurno će ući u istoriju borbe protiv informacionog totalitari-zma na ovim prostorima, predstavljajući još jedan glas savestiuspavane akademske zajednice Srbije. �

REAKCIJE

BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

91

Kuda ide spoljna politika Rusije?Jorg Artman

Jibladze, K. (2007), Russia”s Opposition to Georgia”s Quest for NATO Mem-bership (Rusko protivljenje nastojanju Gruzije da uđe u članstvo NATO), Chi-na and Eurasia Forum Quarterly 5(1):45-51

Mankoff, J. (2007), Russia and the West:Taking the Longer View (Rusija i Za-pad: Dugoročnija perspektiva), The Washington Quarterly 30(2):123-135

POSLE nedavne zategnutosti u odnosima Rusije, Poljske iEstonije bilo je puno govora o novom ledenom dobu i o povrat-ku atmosfere koja je vladala u doba Hladnog rata. Tim zateg-nutostima prethodile su kritike koje je Zapad upućivao povo-dom ubistva Ane Politikovske, kao i zbog grubog obračuna saruskom opozicijom. Postavlja se pitanje koliko je ozbiljan ras-kol koji se javio između Evrope (Zapada) i Rusije. Takođe, pi-tanje je da li nas zaista iznenađuje činjenica da Moskva u pot-punosti ne prihvata liberalne, demokratske vrednosti. Džiblad-ze razmatra zategnute odnose između Gruzije i Rusije, opisuju-ći ambiciju Gruzije da postane članica NATO, i prilično pesi-mistički zaključuje da zaista postoji razlika između zapadneorijentacije Gruzije i nove samouverenosti Rusije, koja višepodseća na onu u vreme Hladnog rata. Džefri Mankof dajedublju analizu motiva spoljne politike Rusije, ali dolazi doistog zaključka: Rusija je napustila Zapad. To, međutim, nemora da znači da je na pomolu nova konfrontacija. U stvari,današnja ruska politika pokazuje pojačane tendencije, koje jemoguće uočiti još od Primakovljeve ere, i nastoji da od Rusijeponovo napravi veliku silu.

Pogled na Rusiju iz najbližeg susedstva: perspektiva Gruzije

Pregled rusko–gruzijskih odnosa koji daje Džibladze usred-sređen je na konflikte proistekle iz nastojanja Gruzije da budeprimljena u NATO. Njegova perspektiva je očigledno geopoli-

RECENZIJEBZBB

EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

92

Autor je konsultant i nezavisni spoljnopolitički analitičar iz Nemačke

tička, strateška, iako njegov članak nije izričito teorijski. Čitao-cu je umesto toga dat narativni pregled političkih događaja, ko-ji kreću od ranih neuspelih pokušaja Gruzije da reši sukob uokvirima Zajednice nezavisnih država (ZND)1 i dosežu doIntenziviranog dijaloga sa NATO vođenog 2006. godine. Autor– ne dajući nijedan ubedljiv dokaz – tvrdi da je taj dijalog pro-uzrokovao to da Moskva u septembru 2006. godine uvede Gru-ziji ekonomske sankcije.2 Džibladze, zatim, nastavlja s prika-zom problema koji imaju Abhazija i Južna Osetija i osuđuje po-moć koju Rusija pruža Eduardu Kokoiti, lideru provincije JužnaOsetija, izabranom novembra 2006. godine. Slično kao i drugianalitičari, i on smatra da su ruske rezerve nafte i gasa ključnirazlog zbog kog Zapad ne reaguje na problem Gruzije. On svojstav ilustruje bezuspešnim pokušajima Gruzije da izazove osu-du prisustva ruskih mirovnih trupa u Abhaziji i Južnoj Osetijii – s više uverljivosti – tvrdi kako je prednost članstva u Svet-skoj trgovinskoj organizaciji poništena time što je Vašingtonprihvatio mogućnost da Rusija postane član STO. Konačno,zaključuje Jibladze, plodne bilateralne odnose ometa to štoRusija i Gruzija imaju različite političke orijentacije. Gruzija jeorijentisana prema Zapadu dok Rusija vodi novu čvrstu poli-tiku u odnosu na najbliže susede i koristi Abhaziju i JužnuOsetiju kao slabe tačke Gruzije. Bez veće podrške zemalja čla-nica NATO biće teško prevladati ovaj pritisak koji Rusija vr-ši na svoje najbliže susede.

Manje promena nego što se čini: dugoročniji pogledna spoljnu politiku Rusije

Da li je Gruzija još jedan primer koji pokazuje to da novaruska samouverena politika suprotstavljanja najbližim susedi-ma ne izaziva kritiku Zapada zbog rezervi nafte i gasa ove ze-mlje, ostaje da se vidi. Džefri Mankof vrlo oprezno navodi da bitakav zaključak bio preteran. Njegov osnovni argument je činje-nica da se Putinove tekuće aktivnosti zasnivaju na konsenzusuo spoljnoj politici, koji je nastao još u eri Primakova. Osnovnielement ove politike nije želja da se uputi izazov Zapadu, “većda se dokaže da Moskva još uvek ima uticaj na međunarodnojsceni”. Ali, promena se ogleda u stepenu samostalnosti kojiKremlj ima zbog viših cena nafte i američke angažovanosti uIraku. Mankof u svom članku usvaja realistički teorijski pristup

RECENZIJE

BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

1 Jedan od vodećih analitičara regio-nalne dinamike bezbednosti prime-ćuje da su “aktivni napori podgrupeGUUAM u okviru ZND [kojoj pripadai Gruzija] da uravnoteži nadmoć Ru-sije bili oslabljeni zbog različitih cilje-va i sposobnosti i geografske razu-đenosti zemalja članica. PodgrupaGUUAM nije efikasno funkcionisalakao osnova za značajniju samodo-voljnu regionalnu saradnju u oblastibezbednosti i nije uspela da projek-tuje identitet regionalne bezbedno-sti”, Allison, R. (2004), Regionalism,regional structures and security ma-nagement in Central Asia, Internatio-nal Affairs 80(3):463-4832 Sankcije su uvedene pošto je vla-da Gruzije optužila ruske oficire zašpijunažu.

93

i prati razvoj prioriteta ruske spoljne politike, koji ide od proza-padne orijentacije s početka Jeljcinove ere, pa do čvršćeg stavakoji zauzima Primakov u drugoj polovini 1990-ih godina. Njenlajtmotiv opstaje i u Putinovo doba i govori o multipolarnomsvetskom poretku u, inače, anarhičnom međunarodnom siste-mu, u kom će Rusija biti jedan od polova. Činjenica da je Putinprihvatio proširenje NATO i intervenciju na Kosovu može bitishvaćena kao znak relativne slabosti i konsolidacije na domaćojsceni.3 Sada, kada su više cene nafte ublažile ekonomsku situa-ciju u Rusiji, ona otvorenije koristi svoju moć za ostvarivanjegeopolitičkog uticaja. Međutim, to ne znači da Rusija želi kon-frontaciju sa Zapadom. U stvari, razlike u vrednostima, i stra-nim i domaćim, sada postaju jasnije. Sve u svemu, Mankof tvr-di da će “Rusija koja je sigurna u sebe i svoj položaj u svetu ve-rovatno biti stabilniji i predvidiviji partner Zapada, čak i ako sene bude uvek slagala sa odlukama koje se donose u Vašingtonuu Briselu”. Gledano iz te perspektive, zategnutosti između Gru-zije i Rusije predstavljaju neizbežan rezultat promenljive geopo-litičke situacije i ostavljaju malo ili nimalo prostora ambicijamaGruzije da uđe u NATO.

Stabilna projekcija snaga?

Oba priloga koja smo razmotrili zasnivaju svoje analizena realističkim teorijskim pretpostavkama i tvrde da je Rusijapostala jača i samouverenja u vođenju svoje politike premaZapadu. Međutim, nema odgovora na pitanje zašto je toj ja-koj Rusiji i njenom narodnom predsedniku potrebno da se ob-računava sa domaćim protivnicima. Ako bismo pažnju usme-rili ka konstruktivističkom pristupu, koji je usredsređen nakontradiktorni identitet Rusije, pitanja stabilnosti i pragmatič-ne orijentacije njene spoljne politike trebalo bi posmatrati saviše pesimizma.4

�

RECENZIJEBZBB

EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

3 George Breslauer smatra da Puti-nov predsednički mandat predsta-vlja primer političke konsolidacijeusmerene ka jačanju uloge države ikontroli nad sve koncentrisanijomdruštvenom i ekonomskom moći.Breslauer, G. W. (2005), Regimes ofPolitical Consolidation: The PutinPresidency in Soviet and Post-Sovi-et Perspective, chapter 3 in AlexPravda (ed.), Leading Russia: Putinin Perspective, Oxford: OUP4 Primer ovakvog pesimističkog pri-stupa je Hanson SE (2007) The futu-re of Russia”s weak State authorita-rianism, East European Politics andSocieties 21(1):67-81

94

JNA od Staljina do NATO paktaMarko Milošević

Dimitrijević B. Bojan, (2005), JNA od Staljina do NATO pakta, Insti-tut za savremenu istoriju, Beograd

KNJIGA JNA od Staljina do NATO pakta autora Bojana B.Dimitrijevića izašla je iz štampe 2005. godine i, zajedno sa knji-gom Jugoslovenska armija 1945–1954, predstavlja deo doktor-skog rada autora.

Tema knjige je radikalni zaokret u spoljnoj politici SFR Ju-goslavije, koji je ona načinila okrenuvši se od Sovjetskog savezai njegovih satelita ka zemljama NATO pakta. Autor smatra daje zaokret bio taktičke, a ne strateške prirode. Ovu tezu potkre-pljuje uvidima koji sugerišu to da je SFRJ od zemalja Zapadazahtevala oružje i garancije vojne podrške, a da nikad nije ima-la iskrenu želju da pristupi NATO. Kao razlog nepostojanja is-krenih namera jugoslovenske strane da pristupi Severnoatlant-skom savezu, autor navodi strah rukovodeće elite od ugrožava-nja monopolskog položaja Komunističke partije. Genezu ovihodnosa autor razvija u tri tematske celine knjige.

Odnosi su hronološki opisani u sledećim poglavljima: “Ustroju Narodne demokratije”, “Jugoslovensko vojno prestroja-vanje” i “U okrilju Severnoatlantskog pakta 1951–1958”. Knji-ga počinje od prikaza ranog sovjetskog uticaja na tadašnju Ju-goslovensku armiju, pa preko osamostaljivanja tokom kriznihodnosa sa SSSR stiže do saradnje sa zapadnim zemljama, a za-vršava se postepenim opisom zahlađenja odnosa između Jugo-slavije i NATO.

Treba napomenuti da je prilikom izrade ove knjige autorkoristio bogatu bibliografiju. Većina bibliografskih jedinica i iz-vora su domaći, mada ima i nešto stranih izvora. Analizirajućiizveštavanja vojne štampe o sukobu 1948. godine, osim doma-ćih vojnih glasila, autor je proučavao i bugarske vojne novine.Pretpostavljamo da su nedostupnost građe i nepoznavanje jezi-

RECENZIJE

BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

95


ka razlog oskudnog korišćenja šire izvorne literature na ostalimstranim jezicima. Deo koji se bavi odnosima sa Zapadom pokri-ven je i stranim izvorima na engleskom jeziku. Ostatak građe jesistematično sakupljan po arhivama institucija i vojnih jedinica,iz usmenih izvora, kao i iz raznih dokumenata, vojnih listova,naučnih članaka i monografija. Problem sa kojim se čitalac mo-že suočiti je to što je u izvorima koje autor koristi građa na bu-garskom, zbog sličnosti sa srpskim jezikom, citirana u origina-lu. Druga zamerka odnosila bi se na to da se autor, opisujući od-nose sa SSSR, služio publikacijama iz perioda sukoba sa Stalji-nom, kao i iz perioda posle 1991. godine, u kojima preovlada-vaju uglavnom negativni tonovi.

Vrednost ove knjige je u tome što se ona može čitati i kaobogato dokumentovano istorijsko štivo, ali i kao delo koje sebavi savremenim problemima vojske i društva. Zanimljiv jekontekst u kome je knjiga objavljena. Autor je, naime, u vremeobjavljivanja knjige, ali i u vreme ulaska Srbije u Partnerstvo zamir novembra 2006. godine, bio savetnik za bezbednost pred-sednika Srbije. Ovo delo pokreće mnoga pitanja i dozvoljavapovlačenje paralela između različitih perioda u istoriji domaćespoljne politike. Naime, i u periodu pedesetih godina 20. veka,ali i danas postoje paralelni procesi koji su međusobno kontra-diktorni: istovremeno približavanje NATO i udaljavanje od nje-ga. U oba perioda, približavanje NATO bilo je posledica obo-stranih interesa, dok je proces udaljavanja posledica teritorijal-nih sporova, u prvom periodu oko grada Trsta, a u drugom okoteritorije Kosova i Metohije. Istorijska analiza situacije čiji suuslovi bili nalik današnjim može biti jako korisna za razumeva-nje sadašnje situacije kako greške počinjene u prošlosti ne bi bi-le ponovljene. �

RECENZIJEBZBB

EZ

BE

DN

OST

ZA

PAD

NO

GB

AL

KA

NA

96

BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

97

RECENZIJE

Modeli zakona obezbednosti iodbrani, PrirediliMiroslav Hadžić iBogoljub Milosavljević,Centar za civilno-vojneodnose, Beograd, 2006.

Javnost Srbije i CrneGore o reformiVojske, (Rezultatiistraživanja, V krug), J.Glišić, M. Hadžić, M.Timotić i J. Matić,Centar za civilno-vojneodnose, Beograd, 2005.

Nacionalna i globalnabezbednost, Zbirkaradova studenata speci-jalističkih studijabezbednosti, CCVO,Beograd, 2005.

Zbirka za reformusektora bezbednosti,Urednici dr Filip Fluri iprof. dr MiroslavHadžić, Ženevski centarza demokratsku kon-trolu oružanih snaga iCentar za civilno-vojneodnose, Goragraf,Beograd/Ženeva, 2004.

Javnost Srbije i CrneGore o reformiVojske, J. Glišić, M.Hadžić, M. Timotić, J.Matić, I-VII, CCVO,Beograd, 2003-2005.

Javnost Srbije i CrneGore o reformi Vojske(Rezultati istraživanja,VI krug), J. Glišić, M.Hadžić, M. Timotić i J.Matić, Centar za civil-no-vojne odnose,Beograd, 2005.

Nasilno rasturanjeJugoslavije – uzroci,dinamika i posledice,Zbornik radova,Priredio MiroslavHadžić, GORAGRAF iCentar za civilno-vojneodnose, Beograd, 2004.

Javnost Srbije i CrneGore o reformi Vojske(Rezultati istraživanja,IV krug), J. Glišić, M.Hadžić, M. Timotić i J.Matić, Centar za civil-no-vojne odnose,Beograd, 2004.

Publikacije Centra za civilno-vojne odnose1

(izdanja na srpskom jeziku)

1 Većina izdanja Centra za civilno-vojne odnose na srpskom i na engleskom jeziku dostupna subesplatno na vebsajtu Centra www.ccmr-bg.org

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

98

BZB RECENZIJE

Javnost Srbije i CrneGore o reformi Vojske(Rezultati istraživanja,II krug), J. Glišić, M.Hadžić, M. Timotić i J.Matić, Centar za civil-no-vojne odnose,Beograd, 2004.

JugoslovenskaNarodna Agonija,prof. dr MiroslavHadžić, Dangraf iCentar za civilno-vojneodnose, Beograd, 2004.

Smisao reforme sek-tora bezbednosti,Priručnik, M. Hadžić,M. Timotić i B.Milosavljević, Centar zacivilno-vojne odnose,Beograd, 2004.

Javnost Srbije i CrneGore o reformi Vojske(Rezultati istraživanja, Ikrug), J. Glišić, M.Hadžić, M. Timotić i J.Matić, Centar za civil-no-vojne odnose,Beograd, 2003.

Javnost Srbije i CrneGore o reformi Vojske(Rezultati istraživanja,II krug), J. Glišić, M.Hadžić, M. Timotić i J.Matić, Centar za civil-no-vojne odnose,Beograd, 2004.

Bezbednosno uključenjeSR Jugoslavije u evroat-lansku zajednicu - zbornikradova, Miroslav Hadžić iPhilipp Fluri (ur.), Centar zacivilno-vojne odnose i Żenev-ski centar za demokratskukontrolu oružanih snaga,Beograd, 2003.

Potraga za bezbed-nošću – slučaj Srbija,prof. dr MiroslavHadžić Dangraf iCentar za civilno-vojneodnose, Beograd, 2004.

Status prigovoračasavesti i dvojnihdržavljana, MiroslavHadžić i AleksandarResanović (ur.), Centarza antiratnu akciju iCentar za civilno-vojneodnose, Beograd, 2003

Uloga parlamenta ureformi sektorabezbednosti udržavama ZapadnogBalkana, GORAGRAFi Centar za civilno-vojne odnose, Beograd,2004.

Zaštita ljudskih pravau vojsci i policiji,Miroslav Hadžić(ur.),Centar za civilno-vojne odnose, Beograd2003.

RECENZIJE

Reforma vojske - iskustva i izazovi,Miroslav Hadžić (ur.),Centar za civilno-vojneodnose, Beograd, 2003.

Pregled jugoslovenskihzakona u sektoru bezbed-nosti: aspekt ljudskih pravai demokratske kontrole,Urednici: Philipp Fluri iMiroslav Hadžić, Centar zademokratsku kontroluoružanih snaga u Ženevi iCentar za civilno-vojneodnose, Beograd, 2002.

Reforma sektorabezbednosti, Zbornikradova, MiroslavHadžić (ur.), G17 insti-tut i Centar za civilno-vojne odnose, Beograd,2003.

Civilna kontrola vojske ipolicije, Miroslav Hadžić(ur.), Medija centar i Centarza civino-vojne odnose,Beograd 2000.

Hroničan manjakbezbednosti – slučajJugoslavije, MiroslavHadžić, Centar za civil-no-vojne odnose,Institut društvenihnauka, Beograd, 2001.

Demokratska kontrolavojske i policije,Priredio MiroslavHadžić, Beograd,Centar za civilno-vojneodnose, Beograd, 2001.

Pogled unapred:Bezbednosni izazovi naBalkanu do 2010.godine, Istvan Gyarmati,Theodor Winkler (ur.),Institut Istok Zapad iCentar za demokratskukontrolu oružanih snagau Ženevi, Beograd, 2002

BR

OJ

5 · A

PRIL

-JU

N 2

007.

99

BZB

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

327.56 (497)

BEZBEDNOST Zapadnog Balkana : ~asopis Beogradske {kole za studije bezbednosti / glavni i odgovorni urednik Miroslav Hadì}. - Beograd (Gunduli}ev Venac 48) : Centar za civilno-vojne odnose, 2007 – (Beograd: Goragraf). – 24 cm.

Troomese~no. – Ime izdanja na drugom jeziku: Western Balkans Security Observer = ISSN 1452 – 6115ISSN 1452 – 6050 = Bezbednost Zapadnog BalkanaCOBISS . SR-ID 132452876

No 5

The Centre for Civil-Military Relations promotes the

public and responsible participation of civil society in

increasing the security of the citizens and state based on

modern democratic principles, as well as security coopera-

tion with neighbouring countries and Serbia’s integration

into the Euro-Atlantic community.

Belgrade School of Security Studies is a special divi-

sion of the Centre for Civil-Military Relations set up to carry

out systematic research and promote academic advance-

ment of young researchers thus contributing to the develop-

ment of security studies in Serbia.

Contact

Centre for Civil-Military Relations

Gunduli}ev venac 48

11000 Beograd

tel/fax 381(0)11-32 87 226

381(0)11-32 87 334

www.ccmr-bg.org

[email protected]

BEZBEDNOST

ZA P A D N O G

B A L K A N A

Bezbednost Zapadnog Balkana je časopis nastao uakademskoj zajednici Beogradske škole za studijebezbednosti. Tekstovi koje objavljujemo u časopisu bavese regionalnim bezbednosnim temama ali takođe obrađu-ju probleme nacionalne i globalne bezbednosti.Uredništvo posebno pozdravlja tekstove koji problema-tizuju bezbednosne transformacije sa interdisciplinarnogstanovišta i koji ukrštaju različita teorijska polazišta.Posebna rubrika posvećena je recenzijama najnovijihizvora iz oblasti bezbednosnih studija, političkih nauka,međunarodnih odnosa i ostalih srodnih naučnih disci-plina.

Standardni za objavljivanje:Poželjna dužina tekstova: od 1,500 do 3,000 reči. Font:Times New Roman. Prored: 1,5. Fusnote: Čikago stil.Autore molimo da pošalju sažetak svojih radova, ključnereči i kratku biografiju na [email protected]

Centar za civilno-vojne odnoseGundulićev venac 4811000 Beogradtel/fax 381(0)11-32 87 226

381(0)11-32 87 [email protected]