MS – Windows основни појмовиОбјављено 10. децембар 2012. од стране nebojsafilipovic73

Након што се овај оперативни систем учита у меморију рачунара монитор поприма следећи изглед

слика 1

Радна површина је највећи део прозора, и како му само име каже, служи да се унутар њега одвија рад. Код већине корисника овај простор попуњен је иконама датотека (фајлова), директоријума (фолдера) и пречица (shortcut). Основне иконе које се налазе на радној површини су икона директоријума My Documents, икона директоријума My Computer, и икона директоријума Recycle Bin. На радној површини се отварају прозори програма (апликација) и прозори фолдера

Старт мени – главна улога је груписање програма у једну целину. Кликом на ово дугме добија се мени са ставкама следећег изгледа:

 слика 2

(да би се добио изглед са слике 2 потребно је из Старт менија изабрати опцију Control Panel а затим иконицу Taskbar and Start Menu и у картици Start Menu изабрати опционо дугме Start Menu, за изглед Старт менија са слике 3 Старт менија → Control Panel → Taskbar and Start Menu → картица Start Menu → опционо дугме Clasic Start Menu).И код једног и код другог менија опције All Programs односно Programs служе за груписање програма који су инсталирани на рачунаруЛинија задатака (Task bar) – служи да прикаже све прозоре који су тренутно отворени:

Слика 4

Основна функција је лакши прелазак са једног прозора (програм или директоријум) на други

Системска линија (Sys tray, notification area) – приказује тренутне информације о систему – датум и време, активне системске програме (аудио, антивирус, расположивост рачунарске мреже – интернет…)

Икона (сличица Icon) – представља један од три објекта: датотеку (File), директоријум (Folder) или пречицу (ShortCut) (ови појмови биће објашњени у даљем тексту)

Показивач или курсор (Pointer) – је графички елемент којим корисник указује на објекат (икона, мени линија, линија са алаткама, задатак у линији задатака…) над којим жели да зада одређену команду.

Рад са мишемКод графичких оперативних система већина команди се задаје коришћењем миша. Зато је неопходно усвојити терминологију везану за овај улазни уређај.

клик – операција која се задаје тако што се показивач миша доведе изнад објекта и затим се притисне и отпусти леви тастер миша. Користи се када је потребно означити икону, приказати садржај менија, поставити курсор унутар текста…

двоструки клик – операција која се задаје тако што се показивач миша доведе изнад објекта а затим се брзо, два пута притисне и отпусти леви тастер миша. Користи се када је потребно покренути неки програм или приказати садржај директоријума представљених својим иконама

десни клик – користи се за добијање тзв. помоћног менија (садржајни, контекстни мени). Потребно је довести показивач курсора на објекат (икона, обележени текст, радна површина, линија задатака…) а затим притиснути и отпустити десни тастер миша. Тада се појављује мени који у зависности од објекта има другачији садржај (отуда и назив садржајни, контекстни, помоћни)

превлачење (drag and drop) – показивач миша се поставља изнад објекта (икона, обележени текст, ћелија…), притисне се леви тастер миша, држи се притиснут, затим се помера миш и на крају се отпусти леви тастер миша. Ова операција се користи када је потребно неки објекат преместити са једног места на друго.

Задавање командиОбјављено 10. децембар 2012. од стране nebojsafilipovic73

Команде у графичком радном окружењу могуће је задати на неколико начина:

путем менија: кликом на неку од ставки из главног менија прозора или помоћног менија. Меније је могуће позвати и комбинацијом тастера тако што се држи притиснут тастер Alt и док је он притиснут, притисне се слово које је подвучено из ставке менија (о мени линијама ће бити речи накнадно)

из линије са алаткама: кликом миша на дугме из линије са алаткама

пречицом са тастатуре: комбинацијом два или више тастера могуће је задати одговарајућу команду. Неке од често коришћених команди које се задају уз помоћ тастатуре су:

o Ctrl+C – копира у клипборд (copy)o Ctrl+X – пребацивање у клипборд (cut)o Ctrl+V – копира из клипборда (paste)o Ctrl+P – штампа датотеку (print)

Концепт прозора и поделаОбјављено 10. децембар 2012. од стране nebojsafilipovic73

Основни елемент радног окружења графичког оперативног система је прозор (енг. window). Програми се покрећу у оквиру прозора а такође и садржај директоријума (фолдера) се приказује унутар прозора.

На основу своје улоге прозори се могу сврстати у:

Основни елемент радног окружења графичког оперативног система је прозор (енг. window). Програми се покрећу у оквиру прозора а такође и садржај директоријума (фолдера) се приказује унутар прозора.

На основу своје улоге прозори се могу сврстати у:

прозор фолдера – представља прозор у коме је видљив садржај фолдера, сви подфолдери и датотеке који су садржани у датом фолдеру. Овај прозор се отвара двоструким кликом на иконицу којом је представљен фолдер.

слика 5

прозор програма (апликације) – је прозор у коме се извршава програм. Добија се двоструким кликом на иконицу која представља програм или избором одговарајуће ставке из старт менија. Сам прозор програма унутар себе може да садржи и прозор документа са којим дати програм ради.

слика 6

дијалошки прозор – прозор у коме се од корисника захтева да изврши подешавања неке команде (слика 7) или као последица упозорења и обавештења (слика 8).

прозор фолдера – представља прозор у коме је видљив садржај фолдера, сви подфолдери и датотеке који су садржани у датом фолдеру. Овај прозор се отвара двоструким кликом на иконицу којом је представљен фолдер.

прозор програма (апликације) – је прозор у коме се извршава програм. Добија се двоструким кликом на иконицу која представља програм или избором одговарајуће ставке из старт менија. Сам прозор програма унутар себе може да садржи и прозор документа са којим дати програм ради.

дијалошки прозор – прозор у коме се од корисника захтева да изврши подешавања неке команде (слика 7) или као последица упозорења и обавештења (слика 8).

Елементи прозораОбјављено 10. децембар 2012. од стране nebojsafilipovic73

слика 9

Насловна линија – описује прозор са којим се ради. Ако је реч о прозору програма биће исписано име програма (за пример са слике 9 програм је LibreOffice Writer). Када се ради о прозору фолдера у насловној линији биће исписана адреса или име фолдера чији је садржај тренутно видљив (слика 10).

слика 10

 У насловној линији налази се и контролно дугме. Кликом на контролно дугме добија се мени са командама за рад са прозором (Restore, Move, Size, Minimize, Maximize, Close).

 

слика 11а

слика 11б

У десном углу насловне линије налази се група од 3 дугмета чији изглед зависи од величине прозора (слика 11а и 11б).

Када је прозору у оригиналној величини дугмад изгледају као на слици 11а, док се дугмад са слике 11б добијају када је прозор постављен преко целе радне површине.

Дугме за минимизацију (слика 9) служи да привремено затвори прозор. Прозор и даље остаје у меморији рачунара и смешта се у линију задатака. Дугме за максимизацију (слика 11а друго дугме са леве стране) служи да постави прозор преко целе радне површине, док

Restore button (слика 11б друго дугме са леве стране) служи да врати оригиналну величину прозора. Дугме за затварање прозора служи да трајно затвори прозор. Трајно затворени прозор се уклања из радне меморије.

Линија менија – служи за задавање команди које су могуће у датом прозору. У линији менија се налазе СВЕ расположиве команде.

Линија са алаткама – користи се за задавање команди. Алатке су распоређене по групама (Standard, Format…). У линији са алаткама издвојене су команде које се често користе ради лакшег приступа.

Радна површина прозора – је највећи део прозора и унутар њега се одвија рад за који је прозор намењен.

Скрол траке – користе се да се помера садржај прозора по вертикали (горе-доле) или по хоризонтали (лево-десно). Скрол траке нису видљиве онда када је садржај прозора у потпуности видљив.

Статусна линија – служи да прикаже информације везане за прозор (нпр. код програма за обраду текста приказани су подаци о тренутној страни, колико је речи написано, језик који се користи за писање текста…)

Организација податакаОбјављено 10. децембар 2012. од стране nebojsafilipovic73

Једна од главних функција оперативног система јесте управљање спољашњим јединицама и рад са подацима који се налазе на њима. Услед тога подаци морају бити организовани на одређени начин. Логичка организација података подразумева њихово смештање по директоријумима. Физичка организација разматра чување података на физичким јединицама меморије (првенствено спољашњим јединицама).

Основни појмови којима се користимо су

датотека (фајл, енг. File) директоријум (каталог, фолдер, енг. Folder) адреса пречица (енг. Shortcut) – овај појам се везује за само радно окружење и не

представља нити логичку нити физичку организацију података

ДатотекаДатотека или фајл представља основни носилац података. Веома је тешко дефинисати појам фајла, али једна од уобичајених дефиниција гласи: “Фајл представља најмању логичку целину”. Под најмањом логичком целином овде се подразумева шта је то што би

могло да се представи у формату датотеке а да је разумљиво кориснику. Датотека може бити текст (пар речи, неколико страна до целих књига), слика, звучни запис, видео запис…

Свака датотека мора да има своје име. Име одређује корисник приликом креирања саме датотеке или је већ одређена од стране другог корисника. Максимални број знакова који је могуће користити приликом именовања датотеке је 256. Потребно је водити рачуна о томе који знаци нису дозвољени у именима. У овај скуп спадају следећи знаци: ” * : / \ ? < > | ?. (укључујући и тачку).

Након имена датотеке следи тачка иза које иде екстензија. Екстензија је обично представљена за 3 слова и означава тип датотеке – одређује коју врсту података садржи датотека. У графичком радном окружењу тип датотеке је поред екстензије и визуелно дефинисан изгледом иконе. Ово су само неки од примера икона са одговарајућим екстензијама и шта оне представљају.

изглед иконе екстензија садржај изглед иконе екстензиј

а садржај

Misrosoft Excel .xls

.xlsx

радна табела  

.jpg слика (растерска)

OO Calc.ods радна

табела  .mp3 <звучни

запис

Microsoft

Word

.doc

.docxтекст

 .avi видео

запис

OO Writer.odt текст

 

.odp слика (векторска)

Над датотекама су дефинисани и такозвани мета подаци (meta data) који се аутоматски креирају (када је датотека креирана, када је мењана, када јој је приступљено, ко је креирао датотеку…). У графичом радном окружењу ови подаци се могу видети када се позове помоћни мени (десни клик на икону фајла) а затим изабере ставка „Properties”.

Директоријум

 

слика 13

Директоријум (фасцикла, каталог, фолдер енг. Folder) концепт који се користи за организацију података на рачунару. Осмишљен је тако да се унутар директоријума могу „сместити” датотеке и други директоријум. Често се дефинише као скуп логички повезаних података. Сваки директоријума мора да има своје име а сам директоријум нема величину. У графичком окружењу оперативног система Windows директоријум је представљен иконицом фасцике (фасцикла – енг. Folder) као на слици 13. Код Linux-оликих оперативних система директоријум је у суштини датотека која садржи списак свих датотека и других директоријума који представљају његов садржај.

Стабло податакаКао последица могућности смештања директоријума (поддиректоријум) унутар другог директоријума јавља се структура која се зове стабло података и има строго дефинисану хиерархиску структуру. Изглед таквог „стабла” може се видети на следећој слици:

Као што је већ речено, сваки директоријум може садржати поддиректоријуме и/или датотеке. Пример – директоријум I godina има поддиректоријуме I-1, I-2, I-3 и I-4 и датотеке Razredne starešine.doc и Predmetni nastavnici.doc. Сви директоријуми су распоређени по нивоима. На нултом нивоу налази се корени директоријум који је означен обрнутом косом цртом (енг. backslash – \). Ово је основни директоријум у организацијоној структури стабла и од њега полазе сви остали директоријуми. Из овог директоријума се види комплетан садржај првог нивоа. Садржај другог нивоа је видљив само делимично и само онај део који је везан за тренутно активни директоријум. Нпр. уколико је тренутно активан директоријум Osnovna škola првог нивоа, директоријуми другог нивоа I godina до IV godina неће бити видљиви.

Унутар истог директоријума НЕ МОГУ постојати два директоријума са истим именом.

Унутар истог директоријума НЕ МОГУ постојати две датотеке са истим именом и екстензијом. Може се десити ситуација да постоје две датотеке са истим именом али различитом ескстензијом (нпр. унутар директоријума I godina могуће је креирати датотеку Predmetni nastavnici.txt). Као што се види на слици 14 постоје две датотеке са истим

именом (Predmetni nastavnici.doc) али се налазе у различитим директоријумима (I godina и I-3). Ове две датотеке могу и не морају да буду истог садржаја.

Дакле, датотека није само одређена својим именом и екстензијом већ и директоријумом у којем се налази. Пуно „име” датотеке назива се АДРЕСА. Адреса се добија тако што се наведе назив уређаја (спољашња једниница меморије) на коме је датотека сачувана. Називи ових јединица означени су словима абецеде:

А: и В:- ознаке за дискетне јединице (ова врста уређаја је веома ретка) C: – ознака диска (hard disk), поред ове ознаке, уколико је диск подељен на више

логичких целина (партиције) могу се наћи и ознаке D: E: … ознаке за CD/DVD уређаје зависе од броја партиција на диску (обично је означена

са E:) ознаке за флеш меморије зависи од USB прикључка на који је прикључена и од

броја датих уређаја који су прикључени.

Након назива уређаја следи ознака за корени директоријум ( \ ) иза кога следи назив директоријума са првог нивоа, директоријума са другог нивоа раздвојених обрнутом косом цртом ( \ ) и тако све док се не дође до директоријума у коме је датотека. Затим се наводи и име саме датотеке са екстензијом. За пример са слике можемо написати следеће адресе:

C:\gimnazija\petnaesta\I godina\Predmetni nastavnici.doc C:\gimnazija\petnaesta\I godina\I-3\Predmetni nastavnici.doc

Дакле, датотека је ЈЕДНОЗНАЧНО одређена својом адресом!!! НЕ МОГУ постојати две датотеке са истом адресом!!!

ПречицаПречица (енг. shortcut) представља икону која садржи искључиво адресу датотеке или директоријума. Двоструким кликом на икону пречицу покренуће се прозор директоријума или датотеке која је сачувана у пречици.

Рад са директоријумима и датотекамаОбјављено 10. децембар 2012. од стране nebojsafilipovic73

За рад са директоријумима и датотекама у Windows-у користи се програм који се зове Windows Explorer и налази се унутар групе Accessories програма. Могуће га је покренути и преко тастатуре тако што се притисне win тастер (налази се измећу тастера ctrl и alt са леве стране тастатуре), држи се притиснут а затим се само једном притисне и отпусти тастер Е. Прозор Windows Explorer-а има изглед као на слици 15

слика 15

Радна површина прозора подељена је на два дела. У делу са леве стране се налази стабло података. Уколико са леве стране не постоји стабло података потребно је кликнути на дугме Folders које се налази у линији са алаткама. Са десне стране је приказан садржај директоријума који је обележен на левој страни (на примеру са слике то је директоријум I godina). У прозору Address приказана је адреса директоријума чији садржај видимо.

Кретање кроз стабло података врши се у левој страни прозора. Поред неких директоријума налази се знак плус (+) и он означава да се унутар тог директоријума налазе поддиректоријуми. На левој страни прозора НИЈЕ могуће видети да ли директоријум садржи и датотеке! Кликом на знак плус приказују се сви поддиректоријуми. Ако неки од поддиректоријума има своје поддиректоријуме поред његовог имена наћи се се такође знак плус. Отварањем директоријума од вишег ка нижем нивоу долази се до жељене адресе директоријума. Када се жели приказати садржај

директоријума у десном делу радне површине потребно је кликнути на ИМЕ директоријума.

Неке од основних операција које је могуће одрадити у Windows Explorer-у су:

креирање новог директоријума креирање пречице копирање датотеке/директоријума пребацивање датотеке/директоријума брисање датотеке/директоријума

Креирање новог директоријумаПотребно је поставити да директоријум унутар кога се жели креирати нови директоријум буде активан (у пољу Address исписана пуна адреса директоријума). Затим се из менија File изабере подмени New а онда опција Folder. Након тога појавиће се нова иконица директоријума са унапред понуђеним именом New Folder које је уоквирено. Потребно је уписати ново име директоријума а затим притиснути тастер ентер.

Креирање пречицеПотребно је поставити да директоријум унутар кога се жели креирати пречица буде активан. Из менија File изабрати подмени New а зати опцију Shortcut. У десном делу прозора појавиће се нова иконица пречице и отвориће се нови дијалошки прозор Create Shortcut. У текстуалном пољу Type the location of the item: потребно је уписати адресу датотеке/директоријума на који се жели поставити пречица. Други начин је да се кликом на дугме Browse отвори прозор Browse For Folder, веома сличан левом делу прозора Windows explorer-а, изабере датотека/директоријум на који се жели поставити пречица.

Копирање датотеке/директоријумаКопирање садржаја подразумева да се датотека/директоријум оставе на адреси са које се копира и њихова копија направи на некој другој адреси. Након ове операције посојаће две датотеке/директоријума са истим садржајем на различитим адресама. Копирање се врши у неколико корака

пронаћи адресу у на којој се налази датотека/директоријум који се жели копирати (у левој страни прозора)

кликом на име директоријума приказати његов садржај у десном делу прозора у десном делу прозора обележити датотеку/директоријум који се жели копирати

(клик) из менија Edit потребно је изабрати команду Copy (пречица са тастатуре Ctrl+C или

десним кликом на обележену датотеку/директоријум позвати помоћни мени и изабрати команду Copy)

НАПОМЕНА: командом Copy обележени објекат се копира у део меморије који се зове клипборд (Clipboard)

у левом делу прозора пронаћи одредиште (директоријум) у који се жeли ископирати датотека/директоријум

из менија Edit потребно је изабрати опцију Paste (пречица са тастатуре Ctrl+V или десним кликом на празан део прозора са десне стране из помоћног менија изабере команда Paste).

НАПОМЕНА: командом Paste садржај клипборда (Clipboard) се копира на дато одредиште.

Кпирање је могуће извршити уз помоћ миша тако што се датотека/директоријум превуку са места где се налазе (десна страна прозора) на одредишни директоријум у левом делу прозора а за време превлачења потребно је држати притиснут тастер Ctrl на тастатури.

Пребацивање датотеке/директоријумаПребацивање садржаја подразумева да се датотека/директоријум избришу са адресе на којој се тренутно налазе а затим њихова копија направи на некој другој адреси. Након ове операције посојаће једна датотека/директоријум. Пребацивање се врши у неколико корака

пронаћи адресу датотеке/директоријума који се жели пребацити (у левој страни прозора)

кликом на име директоријума приказати његов садржај у десном делу прозора у десном делу прозора обележити датотеку/директоријум који се жели пребацити

(клик) из менија Edit потребно је изабрати команду Cut (пречица са тастатуре Ctrl+X или

десним кликом на обележену датотеку/директоријум позвати помоћни мени и изабрати команду Cut)

НАПОМЕНА: командом Cut обележени објекат се копира у део меморије који се зове клипборд (Clipboard) а оригинал се брише.

у левом делу прозора пронаћи одредиште (директоријум) у који се жeли пребацити датотека/директоријум

из менија Edit потребно је изабрати опцију Paste (пречица са тастатуре Ctrl+V или десним кликом на празан део прозора са десне стране из помоћног менија изабере команда Paste).

НАПОМЕНА: командом Paste садржај клипборда (Clipboard) се копира на дато одредиште.

Пребацивање је могуће извршити уз помоћ миша тако што се датотека/директоријум превуку са места где се налазе (десна страна прозора) на одредишни директоријум у левом делу прозора.

Брисање датотеке/директоријумаБрисање је операција којом се дата датотека/директоријум пребацује у посебан директоријум назван Recycle Bin или у потпуности брише (НАПОМЕНА: датотека се никада не уклања са хард диска приликом брисања већ се место на коме се налази обележава као слободно за упис нових података и остаје физички присутна све док се преко ње не упише нови податак). Поступак брисања је следећи:

пронаћи адресу датотеке/директоријума који се жели обрисати (у левој страни прозора)

кликом на име директоријума приказати његов садржај у десном делу прозора у десном делу прозора обележити датотеку/директоријум која се жели обрисати

(клик) из менија File изабрати опцију Delete након чега се појављује дијалошки прозор са

поруком Are you sure you want to send ‘Ime datoteke/direktorijuma’ to the Recucle bin? (Да ли сте сигурни да желите да пошаљете ‘Ime datoteke/direktorijuma’ у Канту?). Кликом на дугме Yes (Да) датотека/директоријум се шаљу у Канту а кликом на дугме No (Не) поништава се брисање. Ако се приликом позива команде Delete држи притиснут тастер Shift датотека/директоријум се директно брише (без слања у канту) након што се у дијалошком прозору потврди брисање. Команду Delete могуће је позвати и из помоћног менија или тако што се притисне тастер Delete на тастатури

садржај Recycle Bin-а се брише тако што се у левој страни прозора обележи Recycle Bin директоријум а затим из менија File изабере опција Empty Recycle Bin