University of Belgradecent.mas.bg.ac.rs/.../G4/Drugi_deo_projekta-FINITO.docx · Web viewНа слици 22 се види форма за обраду цилиндричме површине

Антонијевић Стеван1, Живановић Бранко2, Марјановић Матија3,

Матијевић Немања4, Недељковић Саша5

Абстракт

Приликом израде било каквог дела потребно је прописати и технологију израде, тј. пројектовати технолошки процес. До 80-тих година двадесетог века за пројектовање технолошких процеса користио се класични приступ. Период од тада па све до данашњих дана означен је интезивним развојем рачунарске технике, што је утицало и на развој система за пројектовање технолошких процеса применом компјутера (CAPP). Такође данашње глобално тржиште захтева брзу измену производње као и потребу за малосеријском производњом. За такве потребе развијени су CAPP системи. У овом раду је приказано пројектовање технолошког поступка применом компјутера, као и примена типске и групне технологије. За више сличних делова, који припадају једној фамилији, креиран је део представник за који је пројектован технолошки процес. Програмски пакети који су коришћени у овом раду су PROTEH-R, Rezanje, masBaza и SecoСut. Ови програми не могу у потпуности да генеришу технолошки процес на основу мера и облика израдка, квалитета обрађених површина и типа производње. Може се рећи да коришћени софтверски пакети у великој мери олакшавају добијање технолошког поступка.

Кључне речи: Пројектовање технолошких процеса применом компјутера (CAPP), типска технологија, групна технологија, фамилија делова

1 Антонијевић Стеван 1103/08, Универзитет у Београду – Машински факултет, студент друге године Дипломских академских студија.Е-пошта: [email protected] Живановић Бранко 1132/08, Универзитет у Београду – Машински факултет, студент друге године Дипломских академских студија.Е-пошта: [email protected] 3 Марјановић Матија 1155/08, Универзитет у Београду – Машински факултет, студент друге године Дипломских академских студија.Е-пошта: [email protected] 4 Матијевић Немања 1044/08, Универзитет у Београду – Машински факултет, студент друге године Дипломских академских студија.Е-пошта: [email protected] 5 Недељковић Саша 1174/08, Универзитет у Београду – Машински факултет, студент друге године Дипломских академских студија.Е-пошта: [email protected]

1

Списак слика

Слика 1: Креирање фамилије делова..........................................................................................10

Слика 2: Технолошки процеси фамилије делова.......................................................................11

Слика 3: Додела технолошког поступка делу.............................................................................11

Слика 4: CAPP sistem....................................................................................................................12

Слика 5: Технолошки поступак.....................................................................................................13

Слика 6: Главни мени....................................................................................................................14

Слика 7: Претраживање материјала............................................................................................14

Слика 8: Додаци за попречну обраду..........................................................................................15

Слика 9: Додаци за уздузну обраду.............................................................................................15

Слика 10: Додаци за унутрашњу уздужну обраду.......................................................................16

Слика 11: Избор алата за обраду отвора....................................................................................16

Слика 12: Избор глодала..............................................................................................................17

Слика 13: Избор машине- глодалице...........................................................................................17

Слика 14: Метод обраде...............................................................................................................18

Слика 15: Методе обраде стругањем..........................................................................................18

Слика 16: Избор стругарског ножа...............................................................................................19

Слика 17: Избор стругарског ножа за унутрашњу обраду..........................................................19

Слика 18: Избор струга................................................................................................................20

Слика 19: Почетак процеса пројектовања у PROTEH-R – у......................................................20

Слика 20: Карактеристике одабраног материјалa......................................................................21

Слика 21: Додаци за обраду........................................................................................................22

Слика 22: Форма цилиндар пречника Ø52 мм............................................................................23

Слика 23: Цилиндрична површина...............................................................................................23

Слика 24: Опис конуса..................................................................................................................24

Слика 25: Форма цилиндар...........................................................................................................24

Слика 26: Форма цилиндрични отвор Ø20 мм............................................................................25

2

Слика 27: Форма цилиндрични отвор..........................................................................................25

Слика 28: Форма цилиндрични отвор (рупа................................................................................26

Слика 29: Форма конични отвор(рупа).........................................................................................26

Слика 30: Избор носача плочице за спољашњу обраду............................................................27

Слика 31: Избор плочице..............................................................................................................27

Слика 32: Носач плочице за унутрашњу обраду.......................................................................28

Слика 33: Избор плоче за унутрашњу обраду...........................................................................28

Слика 34: Редослед обраде........................................................................................................29

Слика 35: План алата...................................................................................................................29

Слика 36: Слика технолошког поступка......................................................................................30

Слика 37: Материјал дела...........................................................................................................31

Слика 38: Одабир стругарског ножа............................................................................................31

Слика 39: Модул за стругање......................................................................................................32

Слика 40: G-код............................................................................................................................33

Слика 41: Модул за споњашње стругањe..................................................................................34

Слика 42: Модул за споњашње стругање..................................................................................35

Слика 43: модул за стругање.......................................................................................................36

Слика 44: Одабир параметара за резање навоја......................................................................37

Слика 45: Тип навоја....................................................................................................................38

Слика 46: Избор плочице од тврдог метала...............................................................................38

Слика 47: Дефинисање пречника на који се нарезује навој.....................................................39

Слика 48: Одабир алата за бушење...........................................................................................40

Слика 49: Избор стругарског ножа за унутрашњу обраду.........................................................41

Слика 50: Модул за глодање.......................................................................................................41

3

Садржај

1. Увод...........................................................................................................................................52. Поставка проблема.........................................................................................................6

2.1. Групна технологија и пројектовање пројектовање технолошких поступака применом софтвера....................................................................................................62.2. Фамилија делова.........................................................................................................62.3. masBaza.........................................................................................................................72.4. Rezanje...........................................................................................................................72.5. PROTEH-R......................................................................................................................72.6. SecoCut..........................................................................................................................8

3. Концепцијско решење...................................................................................................94. Пројектно решење..........................................................................................................10

4.1. Примена софтвера masBaza...................................................................................104.2. Примена софтвера Rezanje.....................................................................................134.3. Примена софтвера PROTEH-R................................................................................204.4. Примена софтвера SecoСut....................................................................................30

5. Закључак..............................................................................................................................436. Литература..........................................................................................................................447. Прилози................................................................................................................................45

4

1. УВОД

Пројектни задатак односи се на пројектовање технолошког поступка применом компјутера. Помоћу матрице фамилије делова креиран је део који садржи највише заједничких особина за фамилију делова која је задата задатком. За тај део, који је назван део представник, пројектован је технолошки поступак. Софтвери коришћени за реализацију пројекта су masBaza, Rezanje, PROTEH-R и SecoСut. Сваки од наведених софтвера има своје предности и мане које су кроз овај пројекат приказане.

masBaza претставља базу података која је намењена за формирање фамилија делова и израду технолошке документације за делове који припадају формираној фамилији.. PROTEH-R и Rezanje су базе података које су намењени израде технолошког поступка, док је Secocut намењен формама и алатима који би могли да се примене и користе у одређеној операцији.

У другом делу пројекта, који се односи на поставку проблема којим смо се бавили током реализације пројектног задатка, дат је теоретски увод о групној технологији и пројектовању технолошких поступака применом софтвера, као и основне теоретске поставке о фамилијама делова. Поред тога дат је кратак опис свих софтвера који су коришћени у реализацији овог пројекта.

У трећем делу је дато концепцијско решење овог пројектног решења, док се четврто поглавље бави нашим пројектним решењем. У оквиру овог поглавља дат је детаљан опис рада у свим коришћеним софтверима. Пошто би детаљан опис свих обављених корака за сваки део био обиман, дат је приказ сваког корака који је обављен на неком од делова из групе, тако да се може стећи увид у могућности свих коришћених програма.

Пето поглавље се односи на закључак до којег смо дошли приликом реализације овог пројектног задатка. У прилогу се налази радионички цртеж дела претставника наш фамилије делова.

5

2. Поставка проблема

У оквиру овог пројектног задатка било је потребно пројектовати технолошке поступке за задате делове. Пошто се ради о деловима који имају сличне геометријске карактеристике, а такође се израђују у малосеријској производњи, утврђено је да се на њих може применити концепт групне технологије. За реализацију овог пројекта коришћени су следећи софтвери: masBaza, Rezanje, PROTEH-R i SecoСut.

2.1. Групна технологија и пројектовање технолошких поступака применом софтвера

Групна технологија је варијанта типске технологије и пружа могућност уношења научних основа у пројектовање технолошких процеса и организацију производње у условима појединачне и малосеријске производње. Заснива се на идентификацији и примени сличности делова и процеса у пројектовању и производњи. Групна технологија најширу примену налази у ћелиској производњи.

Групна технологија је филозофија чији је циљ повећање производности кроз груписање различитих делова у складностима са сличностима облика, мера и/или технолошке путање. Кодирање се примењује за класификацију сличности делова помоћу симбола.

Постоје два вида сличности делова: пројектни атрибут (геометријски облик и величина) и технолошки атрибут (редослед обраде). Кодни систем је низ алфанумеричких карактера. Постоје три основна типа система за класификацију: Фамилија 1 – конвексност степенасти делови, Фамилија 2 – конкавно степенасти делови, Фамилија 3 – наизменично степенасти делови.

2.2. Фамилија делова

Облик делова који се обрађују је углавном цилиндричан, тачније облици свих задатих делова су цилиндрични са малим одступањима код појединих. Да би се дошло до дела који садржи заједничке форме свих задатих делова, вршимо анализу и скицирање појединачних делова из којих добијамо заједнички део. Заједнички део садржи све потребне цилиндричне и коничне поврчине, као и навоје и отворе, тако да у потпуности задовољава групну технологију. Овај део мора да садржи најбитније геометријске карактеристике свих делова. У супротном тј ако неки од делова не испуњава услов сличности са осталим деловима мора се изоставити из групе и за њега направити нову фамилију делова.

Одабрани део (референтни део) мора да испуњава захтеван квалитет обрађених површина као и тачност облика и положаја. Прописана технологија мора да обухвати режиме и параметре за све делове који су представљени референтним делом. Када развијемо групну технологију за референтни део, параметре које можемо да варирамо у овом технолошком поступку односе се на варијације у режимима обраде између дела који се обрађује и референтног дела

6

2.3. masBaza

masBaza претставља базу података која служи за формирање фамилије делова и за добијање технолошког поступка израде тих делова. Као улазне податке у овај софтвер се уноси Opitz код за претсавника фамилије делова. Такође се уносе и називи операција и параметри обраде за сваку операцију која се врши над делом претставником фамилије.

Као излаз из софтвера се добија технолошки поступак израде дела претсавника фамилије делова. Модификовањем овог технолошког поступка могуће је добити технолошки поступак за израду било ког дела који припада овој фамилији делова.

2.4. Rezanje

Софтвер Rezanje претставља базу података која се користи за добијање технолошког поступка израде дела. Ова база података се састоји из осам модула који су међусобно независни један од другог:

- Систем материјала – претставља модул у којем је могуће добити податке о материјалу од којег је до израђен;

- Систем квалитета и тачности обраде – претставља модул у којем се врши увид у каласе храпавости и где се врши корелација између класе храпавости и толеранције обраде;

- Додаци за обраду – модул у којем се добијају вредности додатака за обраду на основу врсте обраде, називног пречника, дужине дела, обима производње и класе тачности. У оквиру овог модула врши се и одређивање димензија припремка;

- Систем алата – модул у оквиру кога се врши избор алата којима се врши обрада дела;

- Систем машина алатки – модул у којем се врши избор машина алатки на којима се изводи обрада;

- Систем стандардних помоћних прибора – модул у оквиру којег се врши избор стандардних помоћних прибора потребних за обраду посматраног дела;

- Режими резања – модул за добијање режима обраде дела на основу улазних параметара;

- Обрадљивост материјала – модул за одређивање режима резања на основу параметара обрадљивости.

2.5. PROTEH-R

PROTEH-R софтверски пакет је развијен као систем за аутоматизовано пројектовање технолошких процеса за класу ротационих делова. На основу претходне анализе, која се водила на основу теоријских претпоставки, привргава се методи пројектованје применом рачунара, коришћењем логике CAPP система. PROTEH-R управо представља један такав систем.

Овај софтверски пакет предстаља CAPP систем вишег нивоа и примењује у аутоматизованом пројектвању процеса, за делове који се обрађују на стругу. За употребу овог софтвера неопходан је и рад пројектанта технолошког процеса, који на основу стечених знања и искуства интерактивно учествује у пројектовању. Подаци о којима порјектант

7

одлучује су: избор додатака за обраду и припремка, дефинисање материјала дела, формално описивње дела, аутоматизовани избор операција и захвата са одређивањем његовог редоследа, избор алата, аутоматиовани избора режима и прорачун времена обраде, као и генерисање технолошке документације. Сви ови режими се налазе у различитим модулима који ће на конкретном примеру дела бити објашњени.

2.6. SecoСut

SecoСut је компанија која производи алате за резање. Она се налази у Калифорнији. Највећа пажња је скренута на плочице од тврдог метала које она производи, а које могу бити различите намене. Ова компанија је развила одговарајући софтвер којим за одговарајуће полазне унете параметре даје одређене резултате, који нам олакшавају избор плочица чији је ,ова компанија, произвођач.

Софтвер је предвиђен за потребе глодања, стругања и бушења. Кроз овај пројекат ми смо искористили сва три његова модула.

Параметри које уносимо у овај софтвер су:

-материјал

-димензије дела

-облик навоја

-облик алата који користимо

Од софтвера добијамо одговор да ли можемо за одговарајуће параметре да изаберемо одређене плочице. Као излаз из софтвера добијамо G-код за одређену секвенцу на делу који обрађујемо. Такође, софтвер нам током уноса података израчунава и одређује за задате параметре, које плочице можемо да изаберемо. У случају одабира погрешне плочице (плочица која не може да задовољи одређене захтеве), софтвер нас о томе обавештава тако што мења боју слова у црвену у одговарајућем реду.

8

3. Концепцијско решење пројектног задатка

Пошто је уочена геометријска сличност између задатих делова, дошли смо до закључка да се за ове делове може применити концепт групне технологије. Примена концепта групне технологије је у производњи делова груписаних у фамилије делова, што је наш случај.

Фамилија делова је група сличних делова, који су слични према геометрији или производним захтевима, или према оба критеријумима. На основу сличности делова њихови технолошки процеси се могу пројектовати на сличан начин, што између осталог смањује трошкове [1].

Метод формирања фамилија који је коришћен у нашем пројекту је класификација и кодирање. Овај метод претставља кључни приступ у формирању фамилија и обезбеђује пуно искоришћење погодности групне технологије. Класификација и кодирање у комбинацији са рачунарском технологијом обезбеђује значајне погодности, како за производне инжењера, тако и за инжењере пројектанте [1].

За потребе нашег пројекта конструисан је део претставник наше фамилије делова. Овај део претставља скуп свих геометријских карактеристика сваког од дела из фамилије. Пројектовањем технолошког поступка за израду овог дела, уједно ћемо добити и технолошки процес израде за сваки од делова из фамилије.

Пошто део претставник поседује све геометријска карактеристике делова из фамилије, потребно је из његовог технолошког процеса издвојити операције које се извршавају на жељеном делу, и евентуално извршити мале модификације. Овом методом се добија комплетан технолошки поступак за било који део из фамилије делова.

Из наведених разлога примена софтвера masBaza, Rezanje, PROTEH-R i SecoСut ће бити демонстрирана на делу претставнику наше групе.

9

4.Пројектно решење

Крајњи циљ овог пројектног задатка био је израда комплетне технолошке документације за израду задатих делова. Пошто је уочено да су задати делови сличне геометрије и да се ради о малосеријској производњи, одлучено је да се за израду ове документације конструше део који ће претстављати ову фамилију делова. Овај део мора садржати најбитније карактерисике свих делова из ове фамилије. Другим речима, његов технолошки поступак мора садржати све операције које се јављају при изради делова из ове фамилије. Радионички цртеж дела претставника наше фамилије делова се налази у прилогу.

Технолошки поступак за израду овог дела је добијен применом софтвера. Овако добијен технолошки поступак је потребно модификовати у складу са разликама између дела претставника и дела који се израђује.

4.1. Примена софтвера masBaza

Параметар који је коришћен као улазни податак у овај софтвер је Opitz код за део који претставља фамилију делова. Opitz код се састоји из девет цифара при чему се геометријски облик кодира помоћу првих пет цифара, а простале цифре се односе на полуфабрикат. Код се користи за класификацију ротационих и неротационих делова [1].

Наша фамилија се састоји из пет делова чији су кодови:159202600, 151002670, 121002670, 159002600, 121002670. За део који је представник наше фамилије делова Opitz код гласи:151202670.

Први корак у примени овог софтвера је креирање фамилије делова. Креирање фамилије делова се врши помоћу матрице фамилије делова која је приказана на слици 1. У оквиру ове матрице је неопходно изабрати арибуте кодног система Opitz за сваку од девет цифара. Матрица фамилије делова се користи за меморисање свих могућих делова који припадају одређеној фамилији.

10

Слика 1: Креирање фамилије делова

Следећи корак је дефинисање технолошких процеса фамилије. У оквиру дијалога који је приказан на слици 2 се врши дефинисање назива операција у оквиру технолошког процеса, као и особине операција, које се односе на корак, број обрта, дубину резања, итд. У оквиру дефинисања технолошког процеса фамилије потребно је дефинисати све операције које је потребно извести над деловима из ове фамилије.

Слика 2: Технолошки процеси фамилије делова

За сваки део из фамилије је потребно извршити доделу технолошког поступка. Другим речима, потребно је из претходно дефинисаног технолошког процеса изабрати операције које се обављају на сваком делу понаособ. Дијалог за доделу технолошког процеса делу је приказан на слици 3.

11

Слика 3: Додела технолошког поступка делу

За преглед технолошког поступка дела користи се опција CAPP sistem. Приликом избора ове опције потребно је унети класификациони број дела, нако чега се отвара прозор са општим подацима о траженом делу. У оквиру овог прозора се може извршити увид у идентификациони број, назив дела, датум израде технологије, назив материјала, број комада, назив фамилије којој део припада, итд. Дефинисање ових података се такође врши приликом дефинисања технологије израде. На слици 4 је приказан прозор CAPP sistem.

Слика 4: CAPP sistem

Из овог прозора је могуће отићи у дијалоге за доделу и преглед технолошког поступка. Такође, кликом на опцију Izveštaj се добија комплетан технолошки поступак за израду изабраног дела који је приказан на слици 5, што претставља коначан излаз из овог софтвера.

12

Слика 5: Технолошки поступак

4.2. Примена софтвера Rezanje

Резање је софтвер који омогућава пројектовање технолошких поступака веома једноставно на рачунару. Да би се овај програм користио потребно је дефинисати радионички цртеж, на онову ког је дефинисан редослед операција. Главни мени овог софтвера приказан је на слици 6.

13

Слика 6: Главни мени

Главни мени је прва или почетна страна у програму Резање. Из главног менија можемо одабрати систем матерјала, систем квалитета и тачности обраде, додатке за обраду, систем алата, систем машина алатки, систем стандардних помоћних прибора, режим резанја, обрадљивост материјала.

У склопу пројектног задатка су дефинисани материјали делова који се израђују. На основу материјала добијамо остале параметре као што су подгрупа, затезна чврстоћа,садржај појединих метала. Претраживач материјала је приказан на слици 7.

Слика 7: Претраживање материјала

14

На слици 8 приказан је одабир врста припремка, облик припремка, као и врсте обраде, тип производње, све набројане параметре уносимо мануелним путем, док остале параметре као што су додаци за обраду програм сам одређује.

Слика 8: Додаци за попречну обраду

Слика 9 приказује исти дијалог са разликом што је на сада реч о уздужној обради па се самим тим и додаци за обраду које програм сам избацује разликују од претходних.

Слика 9: Додаци за уздузну обраду

Слика 10 описује додатке за унутршњу уздузну обраду, у програм ручно уносимо врсту припремка, облик припремка, тип производнје, док додатке сам програм избацује на основу задатих података.

15

Слика 10: Додаци за унутрашњу уздужну обраду

На основу тражених димензија отвора бирамо потребну бургију, одређеног називног пречника, дужине, смера резања. Програм сам избацује типове бургија на нама је само да одаберемо задовољавајућу, уз таблице са карактеристикама приложена је и слика ради лакшег избора. На слици 11 је приказан дијалог за избор алата за обраду отвора.

Слика 11: Избор алата за обраду отвора

Избор глодала вршимо из таблица које нам даје програм, на основу захтеваних површина за обраду и врсте обраде. Из таблица бирамо потребне димензије глодала, као што су називни пречник, пречник дршке, дужина глодала, број зуба. На слици 12 је приказан дијалог за избор глодала.

16

Слика 12: Избор глодала

На основу врсте обраде, као и према припремку тј на основу димензија припремка вршимо избор машине. У овм случају, као што је приказано на слици 13, одлучили смо се за модел HMC 500 LOLA, оснивни параметри машине задати су у таблици тако да то нећемо набрајати.

Слика 13: Избор машине- глодалице

Слика 14 приказује методе обраде у које спада обрада стругањем, обрада рендисањем, обрада бушењем,проширивањем и развртањем, обрада глодањем, обрада

17

провлачењем, обрада брушењем. У прозору методе обраде добијамо падајући мени где вршимо одабир одговарајућих обрада.

Слика 14: Метод обраде

Избором форме методе обраде стругањем добијемо падајући мени са слике 15, у којем можемо вршити подешавања уздужног и попречног стругања, простругивања, одсецање усецање и фазонско стругање, израда навоја.

Слика 15: Методе обраде стругањем

На основу тражене обраде и параметара обраде вршимо избор ножа за спољашњу обраду. Програм пружа разне типове ножева са датим карактеристикама, од којих ми вршимо одабир одговарајућег на основу грудног и леђног угла, као и радијуса заобљења, што је приказано сликом 16.

18

Слика 16: Избор стругарског ножа

На основу конструкционих карактеристика дела вршимо избор ножа за унутражњу обраду,програм даје у таблицама мере и димензије ножа на основу чега вршимо избор потребног ножа. У таблицама су дате димензије резне ивице, грудни и леђни углови,радијус заобљења,дужина резне ивице и друго. На слици 17 је приказан прозор у оквиру којег се врши избор стругарског ножа за унутрашњу обраду.

Слика 17: Избор стругарског ножа за унутрашњу обраду

На основу захтеваних режима обраде и техничких карактеристика обратка вршимо одабир одговарајућег струга из датих таблица. У таблицама су дате основне карактеристике

19

стругова од којих су за нас најзначајни мах пречник обратка, мах дужина обратка, унутрашњи пречник,снага. Дијалог за избор стругова је приказан сликом 18.

Слика 18: Избор струга

4.3. Примена софтвера PROTEH-R

По стартовању софтвера на екрану се појављује прозор на коме је могуће извршити дефинисање основних података о делу за који се израђује технолошки поступак. Од главних података који се уносе у главни мени, прво се уносе подаци о идентификационом броју дела, називу дела, типу производње и врсте полуфабриката.

Као што се на слици 19, идентификациони број дела је 004, као назив означено је чаура, за великосеријку производњу од шипкастог полуфабриката.

Слика 19: Почетак процеса пројектовања у PROTEH-R – у20

Веома карактеристичан податак који је неопходан за почетак прорачуна, је материјал дела. Сходно томе овај податак се дефинише на почетној страни, а овај софтвер нуди велики избора материјала припремка. Радионичким цртежом је дефинисано да је то челик Č. 5431. Прозор у оквиру којег се врши претраживање материјала приказан је на слици 20.

Слика 20: Карактеристике одабраног материјалa

Овај софтвер у себи садржи базу података која се односи на карактеристике и својства материјала. Притиском на дугме „Помоћ за избор материјала“. Ова опција нам нуди могућност и да самостално уносимо материјале уколико их нема у бази и да дефинишемо њихове параметре. Када се заврши избор мартеријала, на самон екрану се приказују његове физичке карактеристике.

Када се дефинише материјал припремка приступа се девинисању додатака за обраду.

Ова процес се започиње тако што се прво дефинише тачност, потом дужина готовог дела и на крају му се одреди начин сечења. Сви ови параметри су унапред већ дефинисани и могу се одабрати уз помоћ комбобокса. То се ради тако сто се активира нередни падајући мени који се назива „Додаци з обраду“. Да би се одредили параметри дубине резања потребно је дефинисати неке од улазних параметара. У првој колони треба дефинисати редни број поврђине, а затим се у другој колини дефинише пречник на коме се обрада врши. С обзиром на то да софтвер незна која је обрада заступљена, потребно је дефинисати врсту обраде. Пошто се ради само о стугању, могуће врсте обраде су: уздужно стругање, чеоно стругање и унутрашња израда отвора/рупа. Ови параметри су већ понуђени као опција у трећој колони. Помоћу комбобокса који је везан за свеко поље, врђи се одабир жељене врсте обраде. Квалитет обрађене површине утиче на величину додатка за обраду и сходно томе га је потребно дефинисати. Ово се дефинише преко врсте обраде каја је заступљена у четвртој колони. Постоје фина и груба које се такође могу дефинисати помоћу комбобокса. На слици 21 је приказан дијалог за избор додатака за обраду.

21

Слика 21: Додаци за обраду

Пошто се заврши са дефинисањем параметара, додатака за обраду нам софтвер сам генерише. Помоћу дугмента „Избора полуфабриката“, добијају се параметри који дефинишу димензију припремка. У тачно дефинесаним пољима приказују се вредности жељених података. Да би се подаци сачували, потребно је активирати тастер „ Потврди избор“.

Сада се прелази на трећу чек-листу у падајућем менију, која се назива „Опис дела“. Овај сегмент софтвера омогућава да се дефинише свака форма појадиначно са својим карактеристичним величинама. У овом делу је потребно поред форми дефинисати подформе и посебне форме. Подформе чине уразне врсте заобљења, упуста, обрађених ивица. Посебне форме би били навоји и жлебови.

На слици 22 се види форма за обраду цилиндричме површине на пречник Ø52 мм. Са квалитетом ображене пофршине Н7. Од додатних форми може се уочити да постоји обрађена ивица за 45º, а специјална форма би био навој на тој површине одрећене дужине.

22

Слика 22: Форма цилиндар пречника Ø52 мм

С обзиром на то да је део двоструко степенаст, наредних неколико форми ће се састојати у изради његове спољашње контуре. Ова форма се састоји у изради цилиндричне површина пречника Ø65 мм, и нема подформи и специјалних форми. На слици 23 је приказан дијалог у оквиру којег је дефинисана цилиндрична површина.

Слика 23: Цилиндрична површина

23

Наредна форма, приказана на слици 24, дефинише израду конуса. Конус се у офом софтверу девинише почетним и крајњим пречником, и дужином истог. Конкретно код овог дела почетни конус је Ø50 мм, крајњи Ø39 мм, до је његова дужина 10 мм.

Слика 24: Опис конуса

Сада се дефинише циландрична површина која се пречника Ø39 мм, што је приказано сликом 25. Она се налази на коти 42 мм, од координатног почетка дела и дужине је 15 мм. Као допунска форма на овој површини се налази радијус на самом почетку форме, и навој по целој дужини.

Слика 25: Форма цилиндар

24

Сада се приступа дефинисању цилиндричног отвора пречника Ø20 мм. С обзиром на то да ова форма није завршна, у њој нема додатних подформи. Ова форма је приказана сликом 26.

Слика 26: Форма цилиндрични отвор Ø20 мм

Сада се дефинише цилиндрични отвор, који представља упуштање у већ дефинисани отвор Ø20 мм. На слици 27 је приказана форма за дефинисање цилиндричног отвора. Сада треба дефинисати рупу Ø34 мм. Допунска форма представља обрађену ивицу на тачно дефинисаним растојањима која се виде на слици.

Слика 27: Форма цилиндрични отвор25

Наредна форма је идентична предходној само се ради о упуштеном отвору Ø38 мм. Отвор ће се обрађивати простругивањем, на дубини од 15мм. Ивица отвора је обрађена на коти 15мм, што је приказано сликом 28.

Слика 28: Форма цилиндрични отвор (рупа)

Сада се са друге стране радног комада, дефинише конусни отвор на позицији 0 мм, са поретним пречником Ø38 мм, док је крејњи пречник Ø41 мм. Дужина конуса је 36.9 мм. Овде не постоје допунске и специјалне форме. Форма за дефинисање коничног отвора приказан је сликом 29.

Слика 29: Форма конични отвор (рупа)

26

Сада се треба приступити одабиру алата за спољашњу обраду.Дијалог за избор алата је приказан на слици 30. С обзиром на то треба вршити различите врсте обраде потребно је избрати носач плочице који је би могао да испуни што већи број захтева. За овај радни предмет, изабран је држач број 12.

Слика 30: Избор ноача плочице за спољашњу обраду

На слици 31 могу се видети карактеристике плочице које ће се користити у процесу обраде.

Слика 31: Избор плочице

27

На исти начин се врши избор за унутрашњу обраду, где је важно изабрати држач алата који може да прође кроз претходно направљен отвор. Изабрани носач има ознаку број девет. На слици 32 је приказан дијалог за избор плочице за унутрашњу обраду.

Слика 32: Носач плочице за унутрашњу обраду

На слици 33 су приказани параметри плочица за унутрашњу обраду.

Слика 33: Избор плоче за унутрашњу обраду

Сада се прелаз на наредни падајући мени који има назив „Технолошки поступак“. Уколико су унети сви параметри правилно, софтвер аутоматски генерише технолошки поступак. Пре но што је израђен технолошки поступак, потребно је извршити класификацију

28

дела као и његову орјентацију. Резултати се генеришу кликом на дугме „Редослед“, а потом и режими. На слици 34 је приказан прозор у којем се налази редослед обраде.

Слика 34: Редослед обраде

Сада је креирати план алата, који као резултате приказујелисту и карактеристике алата за обраду стургањем. На слици 35 је приказан план алата за израду овог дела.

Слика 35: План алата

На слици 36 је приказан технолошки поступак који је потребно спровести за израду овог дела.

29

Слика 36: Слика технолошког поступка

4.4. Примена софтвера SecoСut

На самом почетку, уласку у програм, потребно је дефинисати о каквој обради је реч, то јест да ли је обрада која се изводи глодање или стругање или бушење. Када смо то изабрали следи одабир материјала дела који се обрађује, као што се на слици 37 може видети. У понуди имамо велики избор материјала који можемо обрађивати овим плочицама. При одабиру материјала који се обрађује треба посебно повести рачуна, јер због сличности материјала који су у понуди може лако настати грешка.

Материјал који смо ми изабрали за наш референтни део је Č.5431.

30

Слика 37: Mатеријал дела

Као што је на слици 38 приказан прозор у коме се врши одабир стругарског ножа (носача плочице) за резање навоја. Одабир овог носача вршимо на основу карактристика машине (струга) и према њему бирамо највећи могући носач који може да се постави на машину.

Слика 38: Oдабир стругарског ножа

31

На слици 39 је приказан прозор модула за стругање (спољашње). У овом прозору смо дефинисали параметре за спољашње стругање на пречник који је дефинисан технолошким поступком. У овом случају то је стругање са Ø70 на Ø65.

Слика 39: Mодул за стругање

Параметри који се добијају као излаз из овог софтвера су:

Seco Cutting Data Turning

Input data:

Holder: PCLNL3225P12

Insert: CNMM120416-R4

Grade: TP1000

Material group: 5

Diameter: 70

Depth of cut: 2,5

Kappa: 95,0

32

Recommendations:

Feed/rev (mm/rev) 0,30

Chip thickness (mm) 0,30

Cutt.speed (m/min) 280

RPM 1273

Power (kW) 7

На слици 40 је приказан G-код за одређену секвецу обраде.

Слика 40: G-код


33

Слика 41: Модул за споњашње стругањe


Input data:

Holder: PCLNR2020K12

Insert: CNMA120412

Grade: TK1000

Material group: 4

Diameter: 50

Depth of cut: 5,5

Kappa: 95,0

Recommendations:




RPM 2866

Power (kW) 21

34


Слика 42: Mодул за споњашње стругање


Input data:

Holder: PCLNR2020K12

Insert: CNMM120412-R8

Grade: TP40

Material group: 4

Diameter: 65

Depth of cut: 7,0

Kappa: 95,0

Recommendations:




RPM 667

Power (kW)

35


Слика 43: Mодул за стругање


Input data:

Holder: PCLNL2525M12

Insert: CNMA120408

Grade: TK1000

Material group: 5

Diameter: 65

Depth of cut: 5,5

Kappa: 95,0

Recommendations:



36


RPM 1866

Power (kW) 20

Као што се са слике 44 види приказ прозора у модулу за стругање извршен је одабир параметара за нарезивање навоја. Дефинисан је положај ножа у односу на обрадак на коме се реже навој.

Слика 44: Oдабир параметара за резање навоја

На слици 45 у прозору за избор типа навоја извршен је одабир одговарајућег навоја који је прописан технолошким поступком. У нашем случају, прописан је метрички навој чије карактеристике су приказане у следећем прозору.

37

Слика 45: Tип навоја

На слици 46 која следи приказана је плочица од тврдог метала која служи за израду навоја. Она својом геометријом задовољава наше прописане захтеве, предвиђене технолошким поступком. Предност ових троугаоних плочица је у томе што имају дужи период експлоатације.

Слика 46: Избор плочице од тврдог метала

38

На слици 47 која следи је приказан прозор у коме се врши дефинисање пречника обратка на коме се врши израда навоја.

Слика 47: Дефинисање пречника на који се нарезује навој

Као што је на слици 48 приказан прозор у коме вршимо одабир алата у модулу за бушење. У овом случају то је бургија називног пречника Ø 19. Овај алат бирамо на основу задатих технолошких параметара за израду отвора на стругу.

39

Слика 48: Одабир алата за бушење

Seco Cutting Data Drilling

Input data:

Drill: SD35-19.00-97-25R5

Material group: 5

Diameter: 19,0

Max cutting depth: 97,0

Recommendations:


RPM 1173


Feed force (N) 4548

Table feed 293

Torq. (Nm) 36,8

Power (kW) 4,5

Као што је на слици 49 приказано у прозору модула за обраду стругањем (унутрашње

стругање), извршен је избор стругарског ножа за унутрашње стругање. Избор се врши на основу технолошког поступка, а посебна пажња је посвећена габаритима ножа.

40

Слика 49: Избор стругарског ножа за унутрашњу обраду

На слици 50 приказан је прозор модула за глодање. У овом модулу извршен је одабир алата за глодање, тачније глодачке главе. Одабир је извршен према прописаном технолошком поступку.

Слика 50: Модул за глодање

41

Seco Cutting Data Milling

Input data:

Cutter: R220.99-0040-09-3

Insert: SONX09T304TR-M10

Grade: F40M

Working diameter: 40,0

K-value: 3

Number of inserts: 3

Depth of cut: 3,0

Width of cut: 20,0

Position: Centered

Engagement angle: 60,0

Kappa: 90,0

Material group: 5

Recommendations:

Feed/tooth (mm/tooth) 0,07

hm (mm) 0,07


Feed speed (mm/min) 353

RPM 1605

Power (kW) 1,4

42

5. Закључак

Пројектовање технолошког процеса коришћењем софтвера masBaza, PROTEH-R, Rezanje и SecoСut, у великој мери је задовољило потребе задатка. Унапређење ових софтвера је такође могуће, као и формирање нове базе података која ће генерисати брже и тачније технолошки процес. Код софтвера PROTEH-R можемо добити извештај који се односи на технолошки поступак као и на листу алата. Код овог софтвера у мањој мери мора се вршити корекција технолошког поступка, што се односи на број и редослед операција и захвата. Софтвер Rezanje омогућава и избор машине што у великој мери убрзава добијање комплетнијег технолошког поступка. Брже и тачније генерисање технолошког процеса у великој мери убрзава развој производње, тако да се формирање нових база података које ће испратити ове захтеве увек исплати.

43

6. Литература

[1] Бабић, Б., Пројектовање технолошких процеса, Универзитет у Београду -Машински факултет, Београд, 1999.

[2] Бабић, Б., Flexy – интелигентни експерт систем за пројектовање ФТС, Серија монографских дела Интелигентни технолошки системи (Уредник серије: Проф. др Владимир Милачић), Књига 5, Универзитет у Београду -Машински факултет, Београд, 2003.

[3] Бабић, Б., Предавања на предмету Интелигентни технолошки системи (ПРО220-0131), Универзитет у Београду -Машински факултет, Београд, 2009.

[4] Бојовић, Б., Вежбе на предмету Интелигентни технолошки системи (ПРО220-0131), Универзитет у Београду -Машински факултет, Београд, 2009.

[5] Калајџић, М., Технологија машиноградње, Универзитет у Београду -Машински факултет, Београд, 2006.

[6] Калајџић,М., Тановић, Љ., Бабић, Б., Главоњић, М., Миљковић, З., и др., Технологија обраде резањем - Приручник, Универзитет у Београду -Машински факултет, Београд, 2006.

44

7. Прилози

Прилог А

Радионички цртеж дела претставника фамилије делова

45

Documents

University of Belgradecent.mas.bg.ac.rs/.../G4/Drugi_deo_projekta-FINITO.docx · Web viewНа слици 22 се види форма за обраду цилиндричме површине