Vts Tc Lekcija5 Tolerancije

8/12/2019 Vts Tc Lekcija5 Tolerancije

1/46

Tehniko crtanje TOLERAN

TEHNITEHNIKO CRTANJEKO CRTANJE

Predavanja Lekcija 5


2/46


TOLERANCIJE MAINSKIH DELOVA

U industrijskoj proizvodnji, usled nesavrenosti mainaalata, materijala, metoda merenja, kontrole i ljudskogfaktora, postizanje eljene tanosti mera praktino nijemogue

Visoka tanost nije ekonomi

na jer dovodi do pove

anjatrokova proizvodnih procesa

Iz ovih razloga unapred se propisuju dozvoljenaodstupanja pojedinih karakteristika mainskih delova, uskladu sa njihovom namenom i funkcijom, a nazivaju setolerancijama


3/46


TOLERANCIJE MAINSKIH DELOVA

Dozvoljena odstupanja kod mainskih delova

Tolerancije mera

Tolerancije glatkosti povrine

Tolerancije oblika i poloaja


4/46


TOLERANCIJE MERA

Duinske mere mogu biti slobodne i tolerisane

Pod tolerancijom duinskih mera podrazumevaju sedozvoljena odstupanja mera pri izradi

Sistem tolerancija duinskih mera razraen je prvenstvenza delove krunog poprenog preseka, ali se moe

primeniti na bilo koje duinske mere


5/46


TOLERANCIJE MERA

Vrste tolerisanih nazivnih mera u ISO sistemu tolerancija spoljanje mere (S),

unutranje mere (U),

neodreene mere (N).


6/46


TOLERANCIJE MERA

Nazivna mera (D=d) predstavlja osnovu za definisanjegraninih mera i odstupanja

Nazivna mera je mera koja se kao kota unosi u crte

Nazivne mere osovine i rupe koje obrazuju naleganje imaju istuvrednost


7/46


TOLERANCIJE MERA

Stvarna mera (Ds), odnosno (ds) je mera koja se utvrujemerenjem na izraenom mainskom delu.

Granina mera je najmanja ili najvea dozvoljena mera.Postoji gornja granina mera (Dg), odnosno (dg) i donjagranina mera(Dd), odnosno(dd).

Tolerancija mere(T=IT) je jednaka razlici najvee i najmanjemere.


8/46


TOLERANCIJE MERA

Gornje odstupanje(Ag), odnosno(ag)je razlika izmeu najvee i nazivne me Donje odstupanje(Ad), odnosno(ad)je razlika izmeu najmanje i nazivne me Stvarno odstupanjeje razlika izmeu stvarne i nazivne mere. Tolerancijsko poljeje podruje ogranieno najveom i najmanjom dozvoljeno

merom.

Nulta linija (0-0) pri grafikom prikazivanju odgovara nazivnoj meri. Predstavljpolaznu liniju od koje se odmeravaju odstupanja.


9/46


TOLERANCIJE MERA

Naleganjeje odnos mera dva mainska dela koji su u sklopu. Zazor(z)je razlika u merama rupe i osovine kada je mera rupe

vea od mere osovine. U ovom sluaju izmeu njih postojiodreeni prostor.

Preklop(p)je razlika u merama rupe i osovine kada je merarupe manja od mere osovine. U ovom sluaju jedan mainski

deo se mora utisnuti u drugi uz primenu sile. Kvalitet predstavlja stepen tanosti izrade. U sluajevima

istog kvaliteta tolerancija je vea za veu nazivnu meru. U ISOsistemu kvalitet se oznaava brojevima, a meri mikrometrima.Standardom je propisano 20 kvaliteta tolerancija: 01, 0, 1, ...,18. Vei brojevi oznaavaju grublji kvalitet.

Sistem tolerancijaje planski razraen red naleganja sarazliitim zazorima i preklopima.


10/46


11/46


TOLERANCIJE MERA

Prema ISO sistemu tolerancija poloaj tolerancijskog pooznaava se za osovine malim slovom, za rupu velikim,kvalitet tolerancije brojem koji se upisuje iza ovog slova

Kotiranje tolerisanih mera se vri tako to se iza nazivnvrednosti mere stavlja oznaka za toleranciju

f 25 H 8

f25 f 8Kvalitet

Poloaj tolerancijskog polja:- veliko slovo za rupu

- malo slovo za osovinu

Nazivna mera


12/46


TOLERANCIJE MERA

Sistemi naleganja

Sistem zajednike

spoljanje mere

U praksi se upotrebljavaju dva sistema tolerancija:

Sistem zajednik

unutranje mere


13/46


TOLERANCIJE MERAKotiranje tolerisanih mera

Tolerancije se upisuju slovnim oznakama ili brojano

Kod slovnih tolerancija odstupanja se daju na crteu

tabelarno

Kod broj

anih tolerancija odstupanja se upisujuneposredno uz nazivnu meru


14/46


TOLERANCIJE MERAKotiranje tolerisanih mera - primeri


15/46


TOLERANCIJE SLOBODNIH MERA

Mere kod kojih odstupanja od nazivnih vrednostipraktino ne utiu na upotrebljivost i sigurnost delovanazivaju se slobodnim merama

Ove se mere ostvaruju uobiajenim radnim postupkom

pa njihova odstupanja lee u granicama tog postupkaobrade

Pri kotiranju slobodnih mera nazivne mere se upisujubez navoenja poloaja i veliine tolerancijskog polja

Odstupanja slobodnih mera se ne mogu propisati naosnovu funkcije, ali moraju biti u odreenim granicamakoje su propisane u vidu tolerancija slobodnih mera


16/46


Tolerancije slobodnih mera unose se u crte u zato predvieno polje zaglavlja crtea, na primer:fini SRPS M.A1.410.

TOLERANCIJE SLOBODNIH MERA

Napomena: Prema ISO 2768 (1973) nisu predviena podruja nazivnih mera iznad 2000 mm

i nije obuhvaen vrlo grubi kvalitet

8 6 4 3 2 1,5 1 0.5-Vrlo grubi

5 4 3 2 1,2 0,8 0,5 0,2 0,15Grubi

3 2 1,2 0,8 0,5 0,3 0,2 0,1 0,1Srednji

- 0,8 0,5 0,3 0,2 0,15 0,1 0,05 0,05Fini

80004000200010003151203063

do40002000100031512030630.5

Iznad

Podruje nazivnih mera, mm

Stepen

tanosti


17/46


TOLERANCIJE GLATKOSTI POVRINA

Posle obrade mainskog dela njegova povrina nijeglatka, ve ima razliite neravnine

Skup neravnina koje obrazuju reljef povrine naziva sehrapavost

Kvalitet povrine zavisi od stepena njene hrapavosti

Kvalitet obraenih povrina utie na:- smanjenje trenja kod kliznih povrina

- spreavanje pojave koncentracije napona

- hermetinost

- otpornost na koroziju

- estetski izgled proizvoda Za odreenu povrinu se u odnosu na njenu funkciju

definie optimalan kvalitet obrade


18/46



Ako se obraena povrina u poprenom preseku uveamogu da se uoe mikrogeometrijske nepravilnosti povrin

u odnosu na geometrijski idealno ravnu povrinu

Za merenje hrapavosti koristi se tzv. efektivni profil na

referentnoj duini l(minimalna duina neophodna za

definisanje hrapavosti)


19/46



Parametri hrapavosti Maksimalna visina neravnina(Rmax)

Srednje odstupanje profila(Ra) -

srednja aritmetika vrednost

odstupanja svih taaka efektivnog

profila u odnosu na srednju liniju m,na referentnoj duini l

n

y

R

n

a

1

n

y

R

n

a

1

Srednja visina neravnina (Rz)


20/46


KVALITET OBRAENIH POVRINA

Na osnovuRa povrinska

hrapavost mainskih delova se

razvrstava u 12 klasa hrapavosti

Manji broj odraava finiji kvalitet

obraene povrine

Klase hrapavosti


21/46


Veza izmeu klasa ISO tolerancija i klasa povrinske hrapavosti mainskih delov

KVALITET OBRAENIH POVRINA

25N1112,5N106,3N93,2N83,2N8IT 12

12,5N106,3N96,3N93,2N81,6N7IT 11

6,3N96,3N93,2N81,6N71,6N7IT 10

6,3N93,2N81,6N70,8N60,8N6IT 9

3,2N81,6N71,6N70,8N60,4N5IT 8

1,6N71,6N70,8N60,4N50,4N5IT 7

0,8N60,8N60,4N50,4N50,2N4IT 6

0,8N60,4N50,4N50,2N40,1N3IT 5

RaklasaRaklasaRaklasaRaklasaRaklasa

iznad 250iznad 80

do 250

iznad 18

do 80

iznad 3

do 18do 3

Oznaka klase kvaliteta obrade i pripadajua vrednost srednjeg odstupanja

profilaRa za podruje nazivne mere

Oznakaklase ISO

tolerancija


22/46


Svaki radioniki crte, pored kota i tolerancija,

mora da sadri oznaku kvaliteta obraene

povrine

Simbol oznake je u vidu kukice, na kojoj senalaze ispisani razliiti parametri koji imaju za

cilj blie definisanje kvaliteta oznaene povrine

Ova oznaka na crteu je veoma bitna jer se

prema njoj definie tehnologija izrade dela

OZNAAVANJE KVALITETA HRAPAVOSTI


23/46


OZNAAVANJE KVALITETA HRAPAVOSTIOblik i mere osnovnog znaka za oznaavanje kvaliteta hrapavosti

201410753,5Visina oznaka i velikih slova (h)

21,410,70,50,35Debljina linija za oznaku (d )

564028201410VisinaH2

2820141075VisinaH1

Mere ummMere kukica i oznaka


24/46



a

e d

b

c ( f )

Znaenje optih oznaka

a vrednost hrapavostiRa u mm ili brojklase hrapavosti N1 do N12

b metod proizvodnje, postupak iliprevlaka

c referentna duina

d pravac prostiranja neravnina

e dodatak za mainsku obradu umm

f druge vrednosti hrapavosti, npr.Rz,Rmax

Zbirni znak za dodatne oznake


25/46


OZNAAVANJE KVALITETA HRAPAVOSTIAko se radi o povrini koja se obrauje skidanjem strugotine koristi

se osnovna kukica u zatvorenom obliku

Kod povrina koje se obrauju bez skidanja strugotina koristi osnovna

kukica sa dodatkom kruia

Kada je potrebno dopisivanje nekih dopunskih oznaka, duem kraku bilo

kog oblika kukice se dodaje nastavak u obliku horizontalne linije ija dui

zavisi od duine dopunske oznake


26/46



Kada je oznaena samo jedna vrednost ona predstavlja maksimalnudozvoljenu vrednost povrinske hrapavosti izraenu glavnim

kriterijumom hrapavosti Ra ili odgovarajuom klasom hrapavosti (na

primer:a=N9 ili a=6,3).

Ako su oznaene najvea i najmanja granina vrednost glavnog

kriterijuma prikazuju se obe vrednosti i to tako da vrednost finijeg

kvaliteta obrade (a1) bude iznad vrednosti grublje obrade (a2) (naprimer:a1 =1,6 ia2=6,3,odnosnoa1=N7 ia2=N9).


27/46



Na ovom produetku daju se i oznake koje se tiu odreenogtehnolokog postupka ili prevlake:

Ako se zahteva da se konana povrinska hrapavost ostvari jedni

odreenim postupkom obrade, onda se taj postupak dopie nproduetku dueg kraka znaka:


28/46



Znaci i dodatne oznake u znaku za povrinsku hrapavoskoji se upisuju u crte, treba da budu orijentisani (radilakeg itanja) isto kao vrednosti pri kotiranju (odozdo isa desne strane)

Oznaka i strelica moraju svojim vrhom da priu povrinisa spoljne strane predmeta

Kod krunih projekcija cilindrinih povrina oznake se nestavljaju direktno na krugove, ve na pomonu kotnuliniju ili na posebno postavljenu produnu pomonu liniju

Znak za povrinsku obradu se koristi samo jednom zajednu povrinu i to u projekciji u kojoj je ta povrinadimenzionisana

Poloaj oznaka kvaliteta hrapavosti na crteu


29/46



Dovoenje znaka u vezu sa odnosnom povri


30/46



Dovoenje znaka u vezu sa odnosnom povri


31/46



Oznaavanje kvaliteta obradeleba za klin


32/46



Zajedni

ka oznaka za sve povriAko je potrebno da sve povrine imaju isti kvalitet obrade oznaka

se ne stavlja na svaku od povrina ve se propisuje zajednika

oznaka koja se postavlja u desni gornji ugao crtea


33/46


OZNAAVANJE KVALITETA HRAPAVOSTIZbirna oznaka kvaliteta

Ako se zahteva ista hrapavost na veem broju povrina onda se onapropisuje zbirnim znakom u desnom gornjem uglu crtea. Izmeu dve

kose crte upisuju se ostali stepeni hrapavosti koji se odnose na druge

povrine prema rastuim brojevima, odnosno grubljim obradama, a te

oznake se takoe moraju ucrtati i na odgovarajuim mestima u crteu


34/46


35/46


Pravac prostiranja neravnina propisuje se odreenim znacima


T h ik t j TOLERAN


36/46


TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA

Za funkcionisanje i montau mainskih delovaneophodna je odreena tanost oblika i poloaja

Dozvoljeno odstupanje od geometrijski idealnogoblika i poloaja definie se tolerancijama, ije

se oznake unose u tehnike crtee Tolerancijama se odreuje oblast u kojoj

posmatrana karakteristika predmeta mora da senae posle obrade

Vrednosti tolerancije propisuje konstruktor, aizraavaju se u milimetrima

T h ik t j TOLERAN


37/46



Vrste tolerancija oblika i poloaja

Tolerancije oblika

Tolerancije tanosti obrtanja

Tolerancije pravca

Tolerancije mesta

T h ik t j TOLERAN


38/46



Tolerancije oblika



39/46


TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJAToleranci je poloaja



40/46


TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJAPrimeri



41/46





42/46





43/46



Oznaka za referentni (polazni) element

Oznaka tolerancije oblika i poloaja se upisuje u kvadratni okvir

Ako je potrebno upotrebljava se pravougaonik sastavljen iz vieoblasti za upisivanje neophodnih oznaka

Referentno slovo

Referentni trougao

Referentni element

A

Referentno slovo

Vrednost tolerancije (t)

Simbol tolerancije

Tolerisani element

Pokazna strelica

0,1 A



44/46



Referentni element je onaj geometrijski element koji uprimeni jedne tolerancije poloaja slui kao polaznabaza.

Za referentni element se, po mogunosti, bira onajelement koji i za funkciju izraenog komada slui kao

polazna baza.



45/46



Ako se tolerancija oblika i poloaja odnosi na povr pokazna i kotnalinija su jasno razdvojene:

Ako se tolerancija oblika i poloaja odnosi na osu dela onda su kotna

i pokazna linija u istom pravcu:



46/46



Ako se tolerancija oblika i poloaja odnosi na zajedniku osu dvejuili vie povrina:

Ako su tolerisana i referentna povrina u neposrednoj blizini:

Documents

Vts Tc Lekcija5 Tolerancije