Tolerancije naleganja

8/18/2019 Tolerancije naleganja

1/26

IZBOR KVALITETA SAASPEKTA FUNKCIJE I

EKONOMIČNOSTI


2/26

Dužinske mere: slobodne i tolerisane

Veći broj slobodnih mera – troškovi proizvodnjemanji.

Tolerisanje mera:

Kada mera treba da obezbedi ispravnofunkcionisanje delova;

Kada mera obezbeđuje željeno naleganje;

Kada delovi moraju biti zamenljivi ;

Ako se delovi proizvode na različitim mestima;

Kada alat uslovljava da neka mera bude sodređenim tolerancijama.

Odstupanja slobodnih mera moraju biti uodređenim granicama.


3/26

Označavanje tolerisanih mera

F

50 H 8 F

50 f 7

Nazivna mera

Položaj tolerancijskog polja Kvalitet tolerancije


4/26

Tolerancija – velika koliko to dozvoljava funkcija

dela, tj. u funkciji mere, a naleganje prvog

stepena prioriteta (ukoliko je moguće).

Opšte smernice za izbor kvaliteta:

IT kvaliteti 1, 2, 3, 4 – za precizni merni pribor,

IT kvaliteti 5, 6, 7 – za merni pribor radioničkekontrole i najfinija naleganja,

IT kvaliteti 8, 9, 10 i 11 – za prosečna, grubljanaleganja,

IT kvaliteti 12 do 18 – za delove koji neobrazuju naleganje, za kovane, livene i gruboobrađene fabrikate.


5/26

Strožije tolerancije – raste cena proizvodnje.

Finiji kvaliteti – precizniji postupci obrade uzavršnoj radnoj operaciji (fino struganje, brušenje,poliranje i dr.). Tada se povećava i procenat škarta– povećanje cene izrade po jedinici proizvoda.

Uticaj kvaliteta tolerancije nacenu proizvodnje


6/26

Označavanje naleganja

F 50H8 / F 50f 7

Sistemi naleganja: a) sistem zajedničke

osovine; b) sistem zajedničke rupe


7/26

Izbor naleganja

Predvideti iste kvalitete tolerancija zaspoljne i unutrašnje mere.

Za finija naleganja, tolerancija unutrašnjemere može biti za jedan stepen grubljeg

kvaliteta od tolerancija spoljašnje mere. Sistem tolerancija predviđa primenu samo

jednog određenog broja naleganja koja sudefinisana sistemima naleganja idozvoljenim tolerancijskim poljima –

JUS M.A1.150 i JUS M.A1.141.


8/26

Pregled dozvoljenih naleganja za opštu upotrebu, u

sistemu osnovne rupe za nazivne mere do 500mm,

JUS M.A1.200


9/26

Pregled dozvoljenih naleganja za opštu upotrebu, u

sistemu osnovne osovine za nazivne mere do 500mm,

JUS M.A1.201


10/26

Smernice za izbor naleganja za opštu upotrebu


11/26

Prvenstveno koristiti naleganje prvog stepena

prioriteta. Naleganja drugog stepena prioriteta samo kada

postoje opravdani razlozi, a trećeg stepena samokada je neizbežno.

Na naleganja utiče i kvalitet površine – bolji

kvalitet, visina neravnina je manja i sporije dolazido habanja tarućih delova. Svuda propisivatigrublje tolerancije kada to funkcija delazadovoljava.

Uzeti u obzir da kod svih čvrstih naleganja dolazi

do plastične deformacije dela površine.


12/26

Uticaj temperature na tolerancije i naleganja

Prema ISO standardu, osnovna temperatura na kojojizrađeni delovi i odgovarajuća merila moraju imatimere prema standardima o tolerancijama dužinskihmera, je 293K.

Mašinski delovi uglavnom rade na temperaturama

koje se razlikuju od osnovne temeprature, pa sestvarne mere delova menjaju u zavisnosti odtemperature. Ako su oba dela koja obrazuju naleganjeod istog materijala i rade na istoj temperaturi,promena temperature neće uticati na veličinunaleganja. Ako su delovi od materijala sa različitim

koeficijentima toplotnih dilatacija i ako imaju različiteradne temperature, veličine zazora ili preklopa naradnoj temperaturi razlikovaće se od veličine zazoraili preklopa na osnovnoj temperaturi.


13/26

31 1 0 10d t t d m

Promena prečnika (ili bilo koje dužinske mere)iznosi:Za osovine:

32 2 0 10 D t t D m

Za rupe:

d (mm) – prečnik osovine,

D (mm) – prečnik rupe, t1 (

0C,K) – radna temperatura osovine,

t2 (0C,K) – radna temperatura rupe,

(K-1) – koeficijent linearnog širenja osovine,

(K-1) – koeficijent linearnog širenja rupe.


14/26

Koeficijenti linearnog širenja

Materijal

(K-1)

Volfram 4.5·10-6

Titan 10.8·10-6

Sivi liv (9-10)·10-6

Ugljenični čelik 11.1·10-6

Legirani čelici (10-16)·10-6

Čelični liv 13·10-6

Berijilum 12.3·10-6

Bronza 18·10-6

Mesing 19·10-6

Silumin 22·10-6

Duraluminijum 23·10-6

Aluminijum 23.8·10-6


15/26

g rd Z d Z D

Ako se povećava temperatura u labavom sklopu,slede odnosi:

g rg

Z d Z D

Zg, Zd – zazori pri 293K,

Zrg, Zrd – radni zazori.

P

r o m e n a z a

z o r a u s l e d

z

a g r e v a n j a


16/26

Primer:

Klip od legure lakih metala sa

= 23·10-6K-1 kreće se u cilindru

od čeličnog liva. Prečnik cilindra D = 50mm. Naleganje sklopa na

radnoj temperaturi t = 1100C treba da je H7/g6. Koje naleganjetreba propisati na osnovnoj temepraturi (t0 = 20

0C)?

Povećanje prečnika cilindra:

D = 2 · (t2-t0) · D = 13 · 10-6 · (110-20) · 50 · 103 = 58.5 μm

Povećanje prečnika klipa:

d = 1 · (t1-t0) · d = 23 · 10-6

· (110-20) · 50 · 103

= 103 μmZa naleganje Φ50 H7/g6, odstupanje na radnoj temperaturi:agr = -9 μm.Na temperaturi od 200C, odstupanje treba da iznosi:

ag0 = ag - d + D = -9 – 103 + 58.5 = -54.5 μm.Najbliže tolerancijsko polje osovine (klipa) je e6 sa odstupanjem

ag = -50 μm.

Treba propisati naleganje Φ50 H7/e6 na temperaturi od 200C da bina temperaturi od 1100C imali naleganje Φ50 H7/g6.


17/26

Tolerancije slobodnih mera

Veličine odstupanja dimenzija mašinskih delova kojenisu tolerisane na crtežu propisuju se u viduodstupanja slobodnih mera.

Tabela 4.4. Tolerancije slobodnih dužinskih mera,

Udžbenik, str. 56

Tabela 4.5. Tolerancije slobodnih mera za uglove,Udžbenik, str. 57


18/26

Uticaj izrade na stvarne mere, stvarne preklope i

zazore

Stvarna mera se utvrđuje merenjem, te sadrži i greškupri merenju.

Kako se tokom obrade uslovi obrade menjaju,menjaju se i stvarne mere.

Stvarna mera mora biti između gornje i donje

granične mere kako bi bila dobra. Utvrđeno je da se najveći broj mera (ako je uzorak

dovoljno veliki) procentualno nalazi u blizini srednjemere, a da se broj mera koje se približavaju gornjoj idonjoj graničnoj meri naglo smanjuje (Gausova kriva

verovatnoće). Unutrašnje mere treba da budu što bliže donjoj

graničnoj meri, a spoljašnje gornjoj graničnoj meri.


19/26

Dijagram učestanosti stvarnih mera


20/26

Kontrola kvaliteta izrade

Kontrolišu se:

Dimenzije (dužine i uglovi) – najčešće, Oblik

Međusobni položaj površina i geometrisjkih osa na radnompredmetu,

Tvrdoća i čvrstoća obratka,

Površinska hrapavost,

Poroznost,

Hemijski sastav i sl.

Kontrola kvaliteta može obuhvatiti sve proizvedene elementeodgovarajuće serije – stoprocentna kontrola ili samo njihov manjideo – statistička kontrola parametara kvaliteta.


21/26

Kontrola kvaliteta izrade obavlja se na svim merama zakoje su propisane tolerancije dužinskih mera, oblika ipoložaja, kao i klase površinske hrapavosti.

Izbor tolerancija dužinskih mera je u vezi sa izborom merakoje se unose u crteže, a uzevši u obzir i funkciju dela,način izrade, merenja i kontrole, kao i način sklapanja.

Na detaljnom crtežu razlikuju se funkcionalne, montažne,tehnološke i slobodne mere.

Funkcionalne mere: treba da obezbede ispravnofunkcionisanje dela u kinematskoj šemi mašine, kao i merevažne za čvrstoću i krutost dela.

Montažne mere: odlučujuće za sklapanje dela.

Tehnološke mere: pogodne za učvršćivanje dela na mašinipri obradi – mere za oslanjanje, stezanje i baziranje.

Slobodne mere: sve ostale mere na posmatranom delu,nemaju naročitog značaja u funkciji, montaži i obradi.


22/26

Propisivanje tolerancija za određene mere zavisi od broja

delova koje treba izraditi i od tolerancija slobodnih mera.

U serijskoj proizvodnji: propisuju se tolerancije dužinskihmera i to za funkcionalne, montažne i tehnološke mere.

Za završni prijem delova izrađenih u serijskoj proizvodnji

najčešće s ekoriste granična merila ili specijalni pribori. To

su merila bez skale, a predviđena su za kontrolu

odstupanja mera, oblika i uzajamnog položaja površinadelova.

Granična merila mogu biti za dužinske mere, za navoje ...

Dužinska granična merila imaju oblik pravuoglog

paralelopipeda (pločica) ili pravog valjka sa dve paralelnepovršine. Mere i merne površine pločica su precizno

izrađene, što omogućava da se od pločica mogu

sastavljati blokovi, čije su mere jednake sumi mera pločica

koje čine blok.


23/26

Kao granična merila za osovine obično se koristeračve, a za merenje otvora čepovi.

‚‚Ide‚‚ ‚‚Ne ide

‚‚

Granična merila: a) račva; b) čep

Tabela 4.6, Veza IT delova i IT merila, Udžbenik, str. 59

JUS M.A1.300...360


24/26

Obzirom da se radne površine merila na strani označenojsa ‚‚ide

‚‚ se vremenom habaju, ovu promenu treba uzeti uobzir preko tolerancije istrošenosti.

Tolerancije graničnih merila: a) za unutrašnje mere;

b) za spoljašnje mere

Strana

‚‚Ne ide‚‚

Strana

‚‚ide‚‚

Strana

‚‚Ne ide‚‚

Strana

‚‚ide‚‚

Tolerancija

izrade merila

Tolerancija

predmeta

koji se meri

Tolerancijaizrade merila

Tolerancija izrade

merila

Tolerancija

istrošenja

Tolerancija

istrošenja

a b


25/26

Tolerancije oblika i položaja

Tolerancije oblika ograničavaju odstupanja jednog

geometrijskog elementa od njegovog geometrijskog

oblika. Određuju zonu tolerancije u kojoj posmatrani

element mora ležati i u kojoj može imati proizvoljan

oblik.

Tolerancije položaja su tolerancije pravca, mesta li

tačnosti obrtanja. One ograničavaju dozvoljena

odstupanja od geometrijski tačnog položaja dvaju ili

više elemenata jednog prema drugom. Jedan od tih

elemenata je obično utvrđne kao referentni element(kao polazna baza).


26/26

Tabela 4.9, Pregled vrsta

tolerancija oblika i položaja,

Udžbenik, str. 63

Označavanje tolerancijaoblika i položaja na

crtežima

Documents

Tolerancije naleganja