Volfgang Miler-Lauter - Dijalektika ideja Dostojevskog

8/14/2019 Volfgang Miler-Lauter - Dijalektika ideja Dostojevskog

1/51

Biblioteka Zodijak objavljuje dela i iza-brane tekstove bez obzira na vreme nj1-hovog nastanka ako doprinose razvojusavremene ljudske misli. Kao to nl samovek nije jednostran, tako se ni Bi-blloteka Zodljak ne ograni ava samo najednu oblast aktIvnosti ljudskog duha,ve~ prikazuje ljudsku misao u svoj raz-novrsnosti njen.lh istrativakih napora.Kako nijedna ljudska zajednica nlje vi-e bespomo~no usamljena 1 izdvojena,kako se na svim podrujima ljudske de-latnost1 ostvaruje jedInstvo savremenogoveanstva i svet sve vie tei da po-stane nerazdvojna celina, tako seblloteka Zodljak obra~a dalma i auto-rtma svih vremena i svih naroda da blpruila panoramu svetaldh ideja kojezaokupljaju savremenog oveka. BIbllo-teka Zodljak ne pravi razliku lzmeduoprenih shvatanja i ubedenja, ona nedaje prednoat nijednom kulturnom kru-gu, ve~ podrazumeva da se kulture me-dusobno proimaju i da su one optedobro i neotudiva svojina svakog o-veka. Blblloteka Zodljak objavljuje drev-

ne spise i dela najpozvanijih savremenihautora o bitnim problernima ljudskog sa-t znanja iz oblasti filozofije arhitekturelikovnih umetnostl, pozorita, filma Itelevizije. Ona takode objavljuje Iza-brane tekstove iz prirodnih nauka, kojina dostupan nain saoptavaju rezultatesavremenih istraivanja. Blblloteka Zo-dijak uvrsti~e u svoju seriju I onadela koja su plod mate i neobinog du-ha ako svojIm poetskim, mIsaonlm 1buntovnim dejstvom lmaju utleaja 111 susimptomatina za sredinu i vreme kadasu nastala.

VOLFGANG MILER-LAUTER

D I JA L E K T IK A ID E J AD O S T O J E V S K O G


2/51

Naslov originala: to se mene li no tie, ja sam u svome i-Wolfgang Milller-Lauter otu samo dovodio do krajnosti ono to viDostoevskijs Ideendialektffic iste smeli da dovedete ni do polovine. 1974 by Walter de Gruyter & Co., Berlin utor Zabeleaka iz podzemlja

Svi plemeniti pokreti due dovedeni dogranice stravi nog.Tihon o Stavroginu ujednoj beleci Dostojevskogza Zle duhove

_rV_ ?1_6 5 3 /_ . 5 8 5 0


3/51

SADRAJI Temeljni znaaj ideja za ljudsku egzistenciju.Delotvornost ideja

II Slovenska ideja kao istinska hri ~anskaideja 23III Dostojevski vernik i Dostojevski nevernik 37IV Refleksija i sloboda 43V Ravnodunost i podjednako vaenje ideja. Stav-roginova ideja 53

VI Ravnodunost (podjednako vaenje suprotnog)esteti a.ra kod Kirkegora. Poredenje 65VII Dijalektika ideja Dostojevskog kao intenzivira-nje protivre ne prirode sopstva u njegovomsamorazra ~ unavanju. Sloboda kao zasnivanje ikao ponor 73

Dragan Stojanovi ~ : Ideje u knjievnosti 93


4/51

It. Cvajg naziva Dostojevskog najve ~ im preko-ra iteljem granica knjievnosti njegovog vremena.Niko nije otkrio toliko novih predela due kao tajneobuzdani, taj bezmerni ovek. 1 Decenijama pret,oga pisao je ve~ Fr. Ni e da je Dostojevski jedinipsiholog .od kojeg je on imao ta da nau i. 2 Dosto-

jevski, naravno, nije sebe shvatao kao psihologa,on je samo realista u viem smislu. Ovo samopredstavlja ograni enje samo s obzirom na nau nei si,stematiu~ e postupke psihologije. Kada Dostojev-ski ho~ e da uz potpuni realizam nade oveka u o-veku, on se sputa u dubine ljudske due (SW12, 333)3 , koje su nepristupa ne svekolikoj psiholo-

Drei Meister, 1921, 187.2 Gtitzen-Diimmerung, Nietzsches Werke, Kritische Ge-

samtausgabe, ed. G. Colli i M. Montinari, VI 3, 1969, 141.3 Spise Dostojevskog citira~ emo prema nema kom iz-danju sabranih dela (Siimtliche Werke, 22 IMnde, Neu-druck Mllnchen 1920-1923) pod siglom SW i sa navede-nim brojem toma i stranice. Nadalje se koriste slede ~ e si-gle za tekstove Dostojevskog i za objanjenja i izvetajeu vezi sa njihovim objavljivanjem: LS za LiterarischeSchriften Knjievni spisi), prema drugom izdanju (1923)SW, 12; T 1-4 za Tagebuch eines Schrifstellers Dnevnik pis-ca), 4 IMnde, ed. A. Eliasberg, 1921-1923; B za Briefe Pi-sma), prev. A. Eliasberg, 1914; UD za Der unbekannte Do-stoevskij Nepoznati Dostojevski), ed. R. F018p-Miller i Fr.Eckstein, 1926; UK za Die Urgestait der Brilder Karamazov.Dostoevskijs Quellen, Entwllrfe, Fragmente. Erffiutert von9


5/51

giji, kao to s pravom prime ~uje P. Natrop.4 Pri tomruski pisac nailazi na izvorne nagonske sile, kojevode svekoliko ovekovo miljenje i delanje. On ihnaziva idejama. Velikim likovima iz romana Dos-tojevskog stalo je do ostvarenja njihovih ideja. o-vek kod Dostojevskog faktiki egzistira u nainimarealizacije pojedinih svojih ideja. Ideje, medu-tim, nisu indivddualni ivotni zakoni: niti ovek mo-ra doivotno ostati vezan za jednu ideju, niti se jed-na ideja izraava samo u jednom oveku u.li u vieljudi. Proticanje istorije odreeno je borbom indivi-dualnih ideja koje se rvu jedna s drugom; ishodte borbe, u kojoj Dostojevski vidi sebe kao nekogko je u nju stavljen, treba da odlu i o budu~nostioveanstva.Su eljavanje ideja Dostojevski detaljno istra-uje ne .samo u svom pesni kom delu, nego i kaoreligiozni i politiki pisac u prilozima po asopisi-ma. Slede~a razmatranja tematizuju bitne aspektete su eljenosti kako ju je on predstavio. Za to jeod drugostepenog znaaja u kojoj formi se Dosto-jevski izraava o svojoj problematici. U kojoj merije on sebe video izloenog njoj, pokazuju njegovebeleke, njegova isma, izvetaji njegovih sagovor-

A. Komarovi (Praoblik Br a ~ e Karamazova. Izvori, nacrti,fragmenti Dostojevskog. Objasnio A. Komarovi ), 1928. Prevodi u najopsenijem izdanju dela Dostojevskog u po-nekom pogledu su nezadovoljavaju ~ i. Stoga su uzimani uobzir i drugi prevodi. Citira se, medutim, u svakom slu-aju i samo prema SW. (S obzirom na ovu primedbu auto-ra, svi navodi iz dela Dostojevskog prevodeni su sa ne-ma kog, onako kako stoje u tekstu analize, da bi se o u-vala Mier-Lauterova misao u to je mogu ~e ve~oj meri.Prim. prev.)F. Dostoevskijs Bedeutung fiir die gegenwartige Kul-turkrisis Zna aj F. Dostojevskog za savremenu krizu kul-ture), 1923, 1.

nika. Tu problematiku je on, bez sumnje, najirerazvio u refleksijama svojih likova u romanima. Oovima N. N. Strahov pie da je u njima gotovobez izuzetka slikao sarnog sebe... Za mene, kojisam tako dugo bio u njegovoj blizini, subjektivnostnjegovih prikaza bila je i te kako prepoznatljiva izbog toga mi je uvek propadala polovina utiska de-1a koja su na druge itaoce delovala zapanjuju~ e,jer su oni u njegovim likovima videli savreno obje-ktivno opisivanje (LS, 40). U svakom slu aju, ta-kva subjektivnost ne sme se redukovati na indi-vidualnu specifinost Dostojevskog. Dejstvo obje-ktivnosti potie otud to on pri svoj nezamenlji-vosti njegove perspektive u idejama koje ispu-njavaju njegove likove ini vidljivim fundamental-ne suprotnosti koje se me usobno estoko sudara-ju u njegovom vremenu.Osnovne ideje o kojima govori Dostojevski jesuideje koje odreuju pogled na svet i religijske ide-je. Prekoraenje granice, na koje nas poziva deloDostojevskog, odvodi, dakle, u krajnjoj liniji ka po-stavljanju filozofskih i teolokih pitanja. Pri tomvalja obratiti panju na to da sm Dostojevski nijebio ni filozof ni teolog. O filozofiji Dostojevskogmoe biti rei samo na neodredeno-uopten na in.Ako se, medutim, ipak pokua, kao to je to u inioR. Laut, da se izradi njegova nadsekularnafilozofska misaona zgrada i da se ova uvrsti uvelike filozofske pravce, ili da se, polaze ~ i od njih,protuma i, od miljenja Dostojevskog zahteva seneto to mu nije primereno. 4 Umesno je, svakako,

5 Die Philoscrphie Dostoevskijs in systematischerDarstellung Filozolija Dostojevskog sistematski prikaza-na), 1950, naro ito 16, 524.

10 11


6/51

ispitati to miljenje s obzirom na njegove filozof-ske inkluzije i inklinacije. U onoj meri u kojoj La-ut u pojedinim analizama postupa na taj na in,dolazi i on do vanih rezultata. Ali, kada miljenjeDostojevskog kod njega biva ugla ano u obuhvatanmetafiziki sistem, gubi ono svoju prodornu uver-ljivost i svoju izazovnu jednostranost.Filozofska analiza dela Dostojevskog mora davodi ra una o strogosti svojih misaonih tokova, aliona ne sme pojmovno da prenapregne njegove os-novne re i. Ovo pre svega vai za opte razumeva-nje onog to Dostojevski misli pod re ju ideja. Ova-kva rezerva ne opravdava, medutim, govor koji jesamo slikovit ili se, pak, granii s ne im mitolokirn,kakav nalazimo kod N. Berajeva, koji ideje Dosto-jevskog naziva ognjenim rekama ija vrtloenjase zbivaju u plamenoj atmosferi belog usijanja. 6e nalazimo prenapregnutost u suprot-nom pravcu. Laut, nasuprot ovome, nastoji da dodedo pojmovnog odreenja ideje Dostojevskog. Me-dutim, im napusti ne ba plodne formalne optosti,orijentie se on na tradicionalne ili savremene fi-lozofeme, to u ovom slu aju odvodi u pogrenompravcu.7 Tako se, dodue, i u vezi sa Dostojevskimmoe re~ i da je ideja objektivna ali duhovna tvo-revina koja stoji u izvesnoj vezi sa problemimaoveka i tenjama njegove volje, ako se to seodmah, kao ograni enje, mora nazna iti pod ob-jektivnim ne misli samo na neto nadindividualno.

Die Weltanschauung Dostoevskijs (Pogled na svetDostojevskog), 1925, 1 f.7 U vezi sa onim to sledi v. u Lautovoj (Lauth) knjizinaro ito 116-124, u vezi sa razlikom Dostojevski-Hegel uistoj knjizi 42.

nego na neto po sebi koje postoji i nezavisno odoveka. Pogreno razumevanje Dostojevskog kaoplatoniara razjanjava se kada Laut ideju ozna-ava kao uzor koji lebdi pred o ima za teorijskoili praktino reavanje problema, odnosno tenden-cija. Meutim, budu ~ i da se, prema Dostojevskom.ideje u toku istorije razvijaju, on se, kod Lauta.na kraju ukazuje kao duhovni srodnik Hegelov,sa kojim se u sutini ne slae samo utoliko to r.ijeodreen njegovim verovanjem u um i ne preuzimanjegovu shemu razvoja u obliku teze, antiteze isinteze. Tekstovi Dostojevskog, koje navodi Laut.ne pruaju dovoljan osnov za povla enje filozof-ske paralele ove vrste. One se pokazuju neelasti -nim i u odnosu na njegove apstrahuju ~ e i formali-zuju~ e interne interpretacije. U krajnjoj liniji, tui nije stvar u nedovoljnosti te interpretacije, negou tome to se od ideja koje Dostojevski iznosi nemoe oduzeti ono to je u njima naro ito da bi sedolo do definicije sutine ideje. Na pitanje tapodrazumeva pod formulacijama kao to su velikamisao, objedinjuju~ a ideja, odgovara Versilov,koji se njima slui u pretposlecinjem romanu Do-stojevskog Mladi~ da ne zna ta bi na to odgovo-rio. Versilov opisuje kako neka ideja moe da seiskristalie: naj e~ e je ona ose ~aj, koji ponekad du-go ostaje neizgovoren, ne nalazi svoj izraz. To naj- e e i ponekad spre avaju pretpostavku da ta-kvi iskazi imaju opte vaenje. I kada Versilov na-stavlja kako on samo zna da je ideja uvek ono izega struji ivi ivot, na uzvratno pitanje: u emuse taj ivi ivot sastoji? on mora da prizna da nezna. Kada kae da to mora biti neto neverovatnojednostavno, neto sasvim obi no, najsvakodnevnije.

12 13


7/51

to se javlja svakog asa, neto najneskrivenije, toupravo zbcg toga moe ostati neprime~ eno ineprepoznato, onda nas ne moe iznenaditi tonjegov ogranieni sagovornik ho ~ e da skine s dnev-nog reda takvo prianje kao maglovitu besrnisli-cu. (SW 7, 406 FF.)Mi moramo po~ i od neodredenosti sutine ide-je. To, medutim, ne znai da se nita ne moe re ~ io delotvornosti ideja, o na inima njihovog nastan-ka, njihovom razvijanju, njihovom irenju i njiho-vom mogu~ em ukidanju. Mi pri tom, naravno, niovde ne smemo o ekivati da ~emo dospeti :lo onte-obavezuju~ th rezultata. Jedna je ideja jednostavna,druga se pojavljuje kao veoma kamplikovana tvo-revina. U jednoj se ono dosad neprime ~ eno otkrivaneposredno, druga pokriva stvarnost itavim sple-tom relacija. Poneka ideja, kakva je ideja ljubaviprema oveanstvu uopte, pristupana je samoose~ anju, za razum ostaje ona neshvatljiva (T 3,138). Ne razvijaju se sve ideje iz ose~anjk na po-etku moe da stoji i neka teorija. Brojni likovi uromanima Dostojevskog polaze od vrsto ocrtanihmisli, koje postepeno zaposedaju itav njihov ivot.U Miadiu se Kraft ubija jer je na osnovu opskur7-nih naunih studija doao do uverenja da su Rusidrugorazredan narod. On odatle zaklju uje da seRusu uopte ne isplati da ivi. Konsekventno svo-joj teoriji, on se ose ~a prisiljenim na samoubistvo.Njegova teorija ga je do te mere proela, da onu potpunosti ostaje nepristupaan za logike prigo-vore koji joj se mogu suprotstaviti. 8 Ako jedna ta-

8 to je Kra ft u s tvari Nemac, daje konsekvencij ikoju on izvla i iz svoje teorije jednu primesu apsu rdnosti .Upravo u takvoj apsurdnosti postaje jasn a mo ~ koju teo-rije mogu da dobiju nad ljudima.

kva ideja postane ose anje, tako meditira mladi~ Arkadije, nije dovoljno da bude pobijena: morase pruiti neka zamena za nju, mora biti mogu~ ezameniti je za neto isto tako veliko; u suprotnom,budu~i da ni po koju cenu ne~ u da se odreknemsvojih ose~anja, ja pobijam u svom srcu pobijanjemoje ideje, ak i ako pri toan moram da silujemsvoju logiku (SW 7, 99). On pri tom misli na onoto je Va.sin pre toga rekao u vezi s Kraftom: kodmnogih ljudi preobraava se zaista logiki zaklju-

ak u najsnanije ose~anje, koje obuzima celo nji-hovo bi~ e i ovladava njime. Da bi se takav ovekizleio, moralo bi se promeniti upravo to ose a-nje, to je mogu~ e samo onda kada ga moe za-meniti nekirn drugim, isto tako jakim ose ~ anjem.To je pod svim okolnostima teko, a u mnogim s1u-ajevima naprosto nemogu e. (SW 7, 95). Do mo-difikacije neke ideje ili do odricanja od ideje u ko-joj je od jedne misli postalo oseanje koje proimacelog oveka, moe do~ i onda kada takva ideja bi-va konsekventno ivljena, realizovana. Arkadijeje naumio da se obogati, samo da stekne mo ~amo~ samo zato da bi doao do potpune nezavisno-sti. Njegova ideja o razvijanju vlastite li nosti upravcu slobode koja se izoluje od drugih ljudi bivaskrhana u toku susreta iz kojih ~e poniknuti naklo-nost, ljubav i odgovornost. Na putu ka samom se-bi, time se menja pravac. Na kraju romana, mladi~moe re~ i da je njegov novi ivot jo uvek ide-ja koju je imao ranije, samo u tako izmenjenomobliju da ju je teko mogue prepoznati (SW 8,1030). Nasuprot tome, roman Z/o n kazna poka-zuje kako ideja biva razorena svojom realizacijornu nekom oveku. Raskoljnikovljeva raunica ap-


8/51

straktne htunanosti zahteva zlo in. Meutim, fakti-ki izvren zloin (ne vie ,samo kori ~ en u ra unukao veli ina) i njegove posledice obelodanjuju ne-podnoljivu protivrenost koja karakterie ovu ide-ju: hteti unaprediti humanost pomo~ u ne ove no-sti.

Ve~ je postalo jasno do koje mere ovekommoe da ovlada njegova ideja. O Stavroginu uZlim duhovima kae se ak da je njega njegovaideja proguta.la. Mo~ ideje prikazuje Dostojevski, naprimer, i u svojoj pri i Mlada ena. On tamo opi-suje kako u oveku nastaje ideja i kako postepenoraste, kako raspinju~i mu i njegovu duu, jer ho~ eda bude roena, to jest kako sili na ostvarenje. Ide-ja se, meutim, ne razvija uvek iz unutarnjostioveka. Moe se desiti i tx> da neka nepodesna ide-ja ideja koja je oveku tua najednom...kao teak kamen padne na njega. Ona ga gotovozgnje i, pod njom se on uvija u gr evima, ali neume da se oslobodi. Poneko je u stanju da ivi i utom zgnje enom stanju, ali neko ne rnoe da se po-miri s tim i izvrava samoubistvo (T 2, 283).

To to dolazi tako spolja ne mora do ~ i iznenada.A ako ga ose~amo kao neto to je stupilo iznena-da, njegovo nastupanje moglo je neprimetno ve~biti pripremljeno. Ideje koje dolaze spolja ne lebde,dodue, u nekom carstvu ideja nad ljudima, ali suone u neku ruku uvek ve ~ u vazduhu. Sve ideje,i one koje se najpre obrazuju u ovekovoj unutra-njosti, imaju tenju da se raire. Njihovo irenjeodvija se po zakonima koje mi teko moemo dashvatimo. Moe se re~i da su zarazne. Zarazase ne iri nuno verbalnim ili, tavie, racionalnozasnovanim saoptavanjem njihovih sadraja oa je-

dnog oveka do drugog. I neizgovoreni ose ~ aji, ras-poloenja, voljni impulsi, transportuju ideje. Akoideje nisu upu~ ene na racionalno posredovanje, po-staje razumljivo da u optem ivotnom raspoloe-nju poneka ideja, poneka briga ili enja, koja jepristupa na samo nekom visokorazvijenom duhu,moe iznenada da se prenese na neko gotovo ne-znalako, sirovo bi~ e i da svojim uticajem zarazinjegovu duu. (T 3, 141 f.).

Iz svega ovoga moglo bi se zaklju iti da je mo~ideja nad ovekom tako ogromna da joj se on samod sebe moe odupreti samo pod naro itim okolno-stirna. Pri tom bi se, meutim, izgubilo iz vida daDostojevski isti e ovekovu slobodu u odnosu nasvaku ideju. Problematika njegovog shvatanja slo-bode mora ~e jo da se raspravlja. Na ovom mestuneka bude prime ~ eno samo slede~ e: cvek, dodue,nije nikada slobodan od ideja, ali, na kraju krajeva,ostaje slobodan u odnosu na svaku posebnu ideju.To se pokazuje ve ~ u tome tx> moe da se braniod nje, da ko i ili ubrzava tempo njenog razvija-nja, da menja pravac njenog kretanja. Njegovooslobaanje od neke ideje moe, naravno, da usle-di samo iz perspektive neke druge ideje. to se je-dna ideja uzima ozbiljnije, to ~ e se ona vie u vr-stiti to je ona postala vrka, to ~ e tee biti oslo-boditi se od nje. Vai, meutim, i Arkadijevo is-kustvo: Video sam dosta takvih ljudi koji posleprvog mlaza hladne vode ne odustaju samo od svo-jih namera, nego ak i od svojih ideja. pa se moe-biti jo i sami smeju onome to su pre jednog asadra1i za sveto; o, sa kakvom oni lako ~ om to ine (SW 7, 262).

16 2 17


9/51

Ideje se ire zarazom


10/51

da se, kao to ine takozvani zapadnjaci., u naemslu.aju Gradovski, zahteva da se u Rusiju uvezusocijalne ustanove Evrope, koje su, kona no, fundi-rane u tu im religioznirn idejama. Ako stvar, tavi-e, stoji tako da se u tim ustanovama manifestujepropast hri~anske istine, onda se, postojala o tomesvest ili ne, zajedno s njima preuzimaju i delotvor-ne sile koje ~ e razoriti sopstveno, u korenu jouvek zdravo hri~ anstvo. Jer, to je upravo osnovnazabluda kojoj je, prema Dostojevs'


11/51

Sada moemo razumeti na koji na in delotvor-nost religioznih ideja treba u svakom pogledu daodlu i o budu~ nosti oveanstva. Dostojevski vidikako sazreva odluka u borbi ideja pravoslavlja, ka-tolianstva i protestantizma. Te tri hri ~ anske ide-

je su, kako on zaklju uje u Dnevniku pisca, svetskereligiozne deje (T 3, 160 ff.). Nehri ~anskim religi-jama ne priznaje se vie nikakav svetskoistorijskiznaaj u budu~ nosti. Novovekovni ateizam i nihi-lizam ukazuju se u ovim izvodenjima kao posledi-ce istorijskih procesa izroavanja hri~anstva, dokojeg je dolo u katolianstvu i protestantizmu.S posebnom otrinom napada Dostojevski uDnevniku katolianstvo. Ti napadi provla e se umnogostrukim obli jima i kroz njegovo pesni kodelo. Mikin u Idiotu bez sumnje izraava milje-nje samog Dostojevskog kada kae kako je katoli-anstvo jo gore nego ateizam, ono propoveda anti-hrista. Katolianstvo je, kae se na tom mestu, sa-tno nastavak ideje o zapadnom rimskom carstvu:njoj ~ e biti podreeno sve, po ev od vere. Papaje osvojio zemlju i zemaljski presto i uzeo je ma cezark i sad ~ e to tako i~ i dalje, samo to su s vre-menom ma u dodali jo i la, a lai prevaru, fanati-

23


12/51

zam, praznoverje i sramna dela. Katol i anstvo je,po njemu, zamenilo najsvetije i najiskrenije ljudskeos e~aje za novac i bednu zemnu mo~ . I to da nebude antihristovo u enje? , uzvikuje Mikin (SW4, 934 f.).Tak va argtun entacija, kakvu D ostojevski na s l i-an na in iznosi i na drugim mestima, suvie je si-rova da bi se isplat i lo neko diferenciranije rasprav-ljanje sa njom. Prebacivanje katoli anstvu da se unjemu reprezen tuje an tihrist nije ni originaln o. Pritom se, meutim, ne sme prevideti da zarn enjiva-nje religiozne i svetovne dimenzije, na koje je upe-rena kri t ika D osb aj evskog, predstav lja u nu tra nj uopasnost hri anstva i u nae vreme. Skrivenitakoe, sublimni na ini tog zamenjivanja ne sma-njuju ovu opasn ost . Nije ovde mesto da s e uputa-mo u to. Za nae razumevanje dijalektike idejaDostojevskog bitne su dve stvari: 1) Ateizam sa monegira tamo gde katoli anstvo izokre ~ e, daje tomizokretanju privid istinitog i na taj na in o b m a -njuje. Stoga je katoli anstvo gore. 2) Ova razlikane zasniva, me u t im , neku f u ndam entalnu su prot -nost. Ateizam je, naprotiv, plod katoli anstva.O vo poslednje treba jo obrazloiti . Dos tojev-ski vidi savreno ovaplo enje katoli ke ideje uFrancuskoj. Nije, medutim, slu ajno to je Fran-cuska i zavi aj n ovovekovnog a teizma. Blie obave-tenje o ovako nagovetenoj povezanosti treba daprui slede i apiran citat iz jednog pas aa u D nev-niku. On u i s t i mah mo 'e da uvede u patos D osto-jevskog k ao p olit i ko-religioznog pisca. O va Fra n-cuska , koja je od ideja iz 1789. napra vila svoj sop-

Vidi uz to na pr. J. Harder, Zwischett Atheismusund Religion. Eine D eutung Dostoevskijs (/zmedu ateizmaJedno tuma enje Dostojevskog), 1961 4 , 13 f.

stveni francuski socijalizarn, to jest srnirenje i ure-denje ljudskog drutva bez Hrista i izvan Hrista,kakvo je katol icizam hteo al i nije mogao da ustro-j i u H ris tu , ta i s ta Fran cuska jo uvek je u n aj -viem stepenu katol i ka zemlja, kako u revolucio-na rima Kon venta , tako i u svojim ateist ima, u svo-jim socijalis tima i sa danjirn koan una rima, potpunoproeta katoli kirn duhom i njegovom slavom...S*kn dana nji fran cuski socijalizam koji je, ka-ko se ini, plamen i i kobni protest s vih ]judi i svihnacija, na smrt namu enih i uguenih katoli komidejom, protiv te ideje sm taj protest nijenita drugo doli najsigurniji i najdirektniji nasta-vak katoli ke ideje, njeno na jpotpunije i na jkona -nije ispun jenje, njena kobn a kon sekvencija koja jesazrevala stole ima Jer fran cuski socijal izam nijenita drugo doli nasilno ujedinjavanju ljudi, idejakoja poti e jo iz najstarijeg Rima i koja se, onda,u potpunosti odrala u katoli anstvu. (T 3, 168ff. ) . Dostojevski ka tol i koj ideji mo ~ i suprotstavljaslobodu verovanja: Duh istinskog hri ~ ans tva j e potpuna s loboda verovanja. Veruj dragovoljno to je naa formula LS 323). Mi ~emo se na njujo vratiti.

Drugoj od ideja k oje parninje u D nevniku, ide-ji protestan tizma, pridaje Dostojevski ma nju sa tno-staln ost Nacija koja je primarno n osi jeste Nema -ka. Ova je uvek samo protestvovala, do sada jouopte nije rekia sopstvenu novu re i sve vremeje ivela samo od poricanja i od protesta protivsvog neprijatelja. (T 3, 171) . Ova ideja s e oblikujetek u protestu protiv rimskog sveta jo pod Ar-minijusom, protiv svega to je inilo Rim i rimskizadatak, a kasn ije u protes tu protiv svega to je24


13/51

Obe ideje o kojima je do sada bilo rei, idejakatolianstva i ideja protestantizma, nalaze, sled-stveno ovome, svoju utoku kona no u ateizmu. Na-suprot njima, meutim, kae ,se u Dnevniku, naIstoku je raspaljena... u ne uvenoj svetlosti sjajutre~a svetska ideja = slovenska ideja, koja je teku usponu, moda tre~a mogu~nost u budu~nostida se odlu i sudbina oveanstva i Evropea. Slov-enska ideja ima svoju podlogu iz koje se hrani uRusiji. Stoga Dostojevski na kljunim mestima go-vori o njoj kao o ruskoj ideji. Ta ve~ su od vre-mena kada su Turci osvojili Konstatinopolj svi na-rodi hri~anskog Istoka preldinju~i gledali u dale-ku Rusiju i prepoznavali u njoj budu ~ e objedinju-ju~ e sredite svih pravoslavaca i svoje sopstvenospasenje (T 3, 272). Susret ove ideje s obe pretho-dne vodi bez sumnje ka po etku kraja cele dosa-danje povesti evropskog 'oveanstva, po etakodluke o njegovoj daljoj sudbini, koja je jo u boi-jim rukama, i o kojoj ovek nita ne moe da do-ku i, ve~ u najboljem sluaju moe samo neto danasluti. (T 3, 173). Od ideje ruskog pravoslavljapote~ i~e nova re svetu, u susret socijalizm.0 kojise pribliava (T 4, 251), jer je samo u toj idejisauvano boansko lice Hristovo u svoj svojoj is-toti (T 1, 111). Iz te ideje valja da izrastu soci-jalne ideje koje su joj svojstvene ikoje ~ e neizo-stavno svoj koren imati u Hristu i u ideji li nogusavravanja (LS 187).

Samo, u postoje~oj rusikoj crkvi Dostojevski ni-je mogao da prepozna ostvarenje svog ideala. Onima dosta toga da joj zameri. Svetenstvo jeve~ odavno prestalo da odgovara na pitanja naegnaroda. Mnogi svetenici ~ e, ako se od njih ne-27

iz starog Rima prelo u novi Rim i protiv narod'akoji su od Rima preuzeli svoju formulu i svoj ele-menat, protiv naslednik'a Rima i protiv svega toini to naslecLstvo (T 3, 422 f.). I Luterov 'protest'je bio samo negatorski. Ono, me utim, to ivisamo u medijumu negacije propa~e zajedno s onimto negira. Stoga se vrlo lako moe dogoditi ne-obi'na stvar... da Nema ka, kada konano pobedii uniti ono protiv ega ,protestvuje ve~ devetnaeststole~ a, iznenadna l sama moradne duhovno da umre,odmah posle svog neprijatelja, jer vie ne ~e imatinikakav ivotni cilj: ne ~e vie biti niega protivega bi mogla protestvovati S katoli anstvom nes-ta~ e sa lica zernlje i protestantizam: on ~ e se pre-obraziti u otvoren ateizam i na taj na in ;skonati.(T 3, 171). On ve ~ ide dinovskim koracima kaateizmu i prelazi sada u plitko, teku~e, promenlji-vo (a ne ve no) moralno u enje (T 4, 373).11

11 M. Doerne Gott und Mensch in Dostoevskijs Werk Bog i ovek u delu Dostojevskog 1962t, 107 f.) pri-me~ uje da ono to Dostojevski ima da kae o temi protes-tantizma i luteranstva karakteriu predrasude i pogrenisudovi i da obelodanjuju njegovo neznanje o toj stvari. Unjegovom sudu, veli ovaj autor, igra ulogu duboka anti-patija koju je Dostojevski ose~ ao prema Nemcima. Toto njegovo izjednaavanje antihrista i papstva u Luteruima prete u i krunskog svedoka, ne ini to poredenje bo-ljim; vredno je panje da Dostojevski, kako se ini, ni nesluti svoje slaganje s Luterom. Sa svim ovim moemo sesloiti. Moe se s Derneom re ~ i i to da nepostojanje razu-mevanja kod Dostojevskog prema evangeli kom hri~ ans-tvu (kao konfesiji) lei na istoj ravni kao i njegova nepra-vi nost prema rimo-katoli kom hri~ anstvu. Medutim, ka-da se obe ove stvari shvate kao svedo anstvo istog onogzakazivanja slavljene 'ruske sveljudskosti' Dostojevskog,onda se, po mom miljenju, mora ipak priznati i to da on,ma koliko to bilo preterano ili iskrivljeno, predo ava mo-gu nosti supstancijalnog samougroavanja obe ove reli-giozne ideje, koje pobija. A da se on uopte nije mogaouiveti u njihov problemski sadraj to se ipak ne e mo~ ire~ i.26


14/51

ta odgovorno i nauno. U osnovi, na narod izuzevove 'ideje' i nema nijednu drugu; sve proizlazi sa-mo iz nje, u svakom sluaju narod svim svojimsrcem i najdubljim svojian uverenjem ho ~ e da takobude. On ho~e da sve to iuna i to mu se daje pro-istekne samo iz te ideje. (T 4, 442). U pravoslavljupoiva celokupna ideja ruskoga naroda (T 3, 159 f.).Time svrstavanje odreenih nacija uz ove trireligiozne ideje kod Dostojevskog biva uoptpunjeno.Razrniljanje koje nosi misao o svrstavanju upozna-li smo na kraju prvog odeljka ove rasprave. Iz per-spektive onih izvoenja tamo, moramo razlikovatinaciju i narod. U vezi sa rusicam idejom ovo raz-likovanje valja shvatiti na poseban na in. KadaDostojevski govori o rusko narodu, on misli naproste ljude, pre svega na seljake. Narod se ondasuprotstavlja viim slojevima, naro ito inteligenciji.Treba li narod da sledi nas mi narod? pitaDostojevski, misle~ i pod ovim mi inteligenciju.I odgovara: Mi se moramo pokloniti pred naro-dom i od njega imamo da o ekujemo sve, ideje iuzore, mi se mora.mo pokloniti pred istinom na-roda i moramo je priznati kao istinu. Po etkom1876. dadaje on, dodue, kao conditio sine qua non,da i narod mora da prihvati mnogo toga to smomi doneli: Ne moemo ni mi potpuno da i ez-nemo pred njim ili, tavie, pred bilo kojom isti-nom; ono svoje zadra~emo za sebe i ne~ emo ga da-ti ni za ta na svetu, pa, u krajnjem sluaju, akni za sre~u sjedinjavanja sa narodom. U protiv-nom, radije ~ emo propasti tako odvojeni (T 2, 78f.). Od ovog uslova Dostojevski kasnije odustaje, onjemu vie nema re i. Godine 1881. kae s odlu -

29

odlono zatrai odgovor, odgovoriti moda denun-cijacijom onoga ko pita. Drugi se usled ne uve-nog izrabljivanja toliko otuuju od svoje pastveda im niko i ne dolazi sa svojim ipita.njima. (T 4,8). Teko~ e koje ovde iskrsavaju u vezi .sa njego-vam tvrdnjom Dostojevski pokuava da otkloni ta-ko to izjavljuje da se ideja pravoslavlja ne pokla-pa sa raznolikim pojavama izopaavanja savremenecrkve. Kao to portretista nastoji da izna e osnov-nu ideju nekog lica iz mnotva razliitih izgledakoje ovek nudi, kao to pokuava da ulovi onajmomenat kojem ovaj najvie li i na ,samog sebe,tako na videlo moe iza~ i i ideja pravoslavlja. Akoova ideja nije samo produkt uobrazilje, ako nijepuka tvorevina naih elja, mora biti mogu ~ e poka-zati da je ona na neki na in ve~ realizovana. Akoona nije samo ideja iz prolosti, rnora biti mogu ~ eda se pokae njen ivot u sadanjosti. Samo malibroj svetenika, esto neupadljivih i nikome poz-natih (T 4, 8), reprezentuju tu ideju. Za univer-zalno poslanje koje Dostojevski pripisuje pravoslav-noj ideji ova osnova je odve ~ uska. U ovome sepravoslavna stvarnost ne razlikuje ak ni od kato-like. Dostojevski sasvian doputa da vera i oblije Hristovo u svojoj negdanjoj istini jo i danasnastanjuju srca mnogih katolika. To je bez sumnjetako, ali glavni izvor je bespovratno zamu ~ en i za-trovan. (T 2, 157). Izvor istinske, pravoslavne crk-ve nije, dodue, zatrovan, ali u sadanjosti te e isuvie oskudno da bi mogao obrazovati glavnivor. Gde se onda moe na~i takav izvor? OdgovorDostojevskog glasi: u ruskom narodu. Ruski narodje u svojoj pretenoj ve ~ ini pravoslavan i u potpu-no,sti ivi od ideje pravoslavlja, sve ako je i ne shva-28


15/51

nom jednostrano~ u: Mi, medutim, 'obrazovani slojnaroda', najpre ~ emo skromno stajati postrani i slu-a~ emo ta narod kae, kako razumljivo i ra-zumno, potpuno bez nae pomo~ i, narod ume dakae svoju istinu i kako, kad je posredi ono naj-vanije, nalazi pravi odgovor Staja ~ emo po stra-ni i ui~ emo od naroda kako treba govoriti istinu(T 4, 444).Nasuprot patosu ovakvih iskaza stoje, razume se,iskustva koja je Dostojevski od vremena svog detinj-stva imao s ruskim narodom. Jo u januarskom iz-danju Dnevnika za 1876. godinu govori on kako nemoe da zaboravi mnogo sramnog i uasnog u rus-kom narodu; pijanstvo i pohlepa za novcem, ta-vie zaraza moralne iskvarenosti prodrli su u na-rod do te mere da se ono to je u ranijim vreme-nima bilo ravo udesetostru ilo. Ideja materija-lizma koja lebdi u vazduhu prodire, po re ima Do-stojevskog, postepeno u narod, koji ni im nije zati-~ en od takvih ideja, nikakvim obrazovanjem, ni-kakvim propovedanjem drugih, suprotnih ideja (T2, 50 ff.). Prema tome, narodu bi nasuprot ono-me to je dosad prikazano bile potrebne pozi-tivne ideje koje bi mu bile donete spolja, ukolikose eli spre iti da potpuno potone u porok i tminu.No, ve~ u slede~ em broju Dnevnika (februar 1876)javlja se promena u shvatanju Dostojevskog. Sadase kae da se mora umeti odvojiti lepota u ,pro-stom Rusu iz naroda od nanosa varvarstva. Prljav-tina je samo nanos, to jest posledica je istorijskihoicolnosti koje su pritisle narod. ovek mora ume-ti da pronade u njemu drago kamenje. Neka se oruskom narodu ne sudi po sramotnim delima, kojaon tako esto ini, nego po velikim i svetim stva-

rima, za kojima on i u svojim najodvratnijim pos-tupcima uvek Samo idealno posmatranje pro-dire, po Dostojevskom, do pozitivnog karaktera ru-skog .Noveka: Neka se o naem narodu ne sudi poonome to on jeste, nego po onome to ho ~ e dabude. (T 2, 75). A on ho~ e, to Dostojevski vazdaiznova pokuava da stavi do znanja svoiim itaoci-ma, da ostvari ideju pravoslavlja. Za to su ga pred-isponirale hiljadugodinje patnje koje je morao dapodnese. One su ga u inile otvorenim za rei nje-govih svetitelja. Ono sutinsko u narodnoj istinihrani se vetakim legendama. 1 2 Narod poznaje iznjih svojeg Boga Hrista moda i bolje negomi, mada o tome nije u io ni u jednoj koli (T 2,205 f.).Otuda narodu, navodno, nije ni potrebna pro-sve~ enost koja se napaja na zapadnoevropskim iz-vorima. Re prosve~ enost, uzeta u doslovnom i su-tinskom smislu, zna ila je prosvetljenje, dakleduhovnu svetlost koja rasvetljuje duu, prosvetljujesrce, upravlja razumom i pokazuje mu ivotni put.U tom smislu je na narod ve~ odavno prosve ~ enjer je preuzeo Hrista i u enje Hristovo u svojebi~ e (T 4, 371 ff.).

ovek se pita kako iz jedne tako naivne reli-gioznosti, o kojoj govori Dostojevski, moe da iz-raste snaga koja treba da preobrazi Evropu, pa aki celi svet. Ali, upravo to to je jednostavno u svo-joj izvornosti moe, navodno, da bude puno snage.Da bi pokazao izvornost ruske religioznosti, Dosto-jevski, ne priznaju ~ i to samom sebi, naputa fun-12 U vezi sa njihovim zna enjem za delo Dostojevskogvidi izvodenja V. Komarovi a u UK, 59-139.

30 31


16/51

dament hri~anske religioznosti, koji u stvari na-stoji da brani. On razvija misao da religiozna snagaruskog naroda po iva u njegovoj vezanosti za zem-lju, u njegovoj ukorenjenosti u ruskom tlu. Zem-lja je sve, od zemlje dolazi sve, to jest sloboda,ivot, ast, porodica, deca, red, crkva jednomre ju sve to ima neku vrednost. (T 2, 414 f.). Na-rod dobija sve iz zemlje i od zemlje U zemlji.u zemnoj grudi, krije se neto sakramentalno.< (T2, 412)1 4 . Stvar je u tome da se shvati da je se-ljakov u itelj 'u stvarima vere' s'ano tle, celaruska zemlja, da seljakova vera dolazi na svet uisto vreme kada i on s'1 i isto se tako sa ivotomuvr~ uje u njegovom srcu (T 3, 454). Stoga na-cija u svojoj pretenoj ve ~ ini neizostavno mora daizrasta na zemlji, na zemnoj grudi (T 2, 412).Rezimirajmo: meu religioznim idejama kojevladaju Evropom. po Dostojevskom je samo pravo-slavna ideja u stanju da dovede do ovekovog sa-rnousavravanja u Hristovom duhu. On, naravno, neveruje da je crkva njegovog vremena kadra da topostigne. Vidi da je upu ~ en na jednostavnu pobo-nost prostih ruskih ljudi. No, ako ona treba da do-vede do radikalne promene, ona mora biti u stanjuda crpe iz svog sopstvenog iskonskog osnova. Upokuaju da nae pouzdan fundament za svoje re-ligiozno uverenje, dospeva Dostojevski do obogo-tvorenja zemlje, koje se. na koncu. pretvara u ne-obi nu suprotnost ak i pravoslavnog hri ~anstva imoe s njim da bude povezano samo jo nasilnimputem.

13 Raskoljnikov, Marija Timofejevna i Aljoa Karama-zov ljube u trenucima pokajanja ili religioznog ushi ~ enjazemlju.32

Onu magi nu snagu ne pripisuje Dostojevskisamo ruskoj Po mome miljenju, celokup-ni poredak po iva u zemlji i dolazi od zemlje, i toje svugde tako, u celom ove anstvu. (T 2, 413).Ali, svaki narod dobija iz svog posebnog odnosaprema rodnoj zemlji svoje posebno odre enje, sti- e, po Dostojevskom, u tom odnosu svoju posebnureligioznost. Tako govori Dostojevski o ruskom Bo-gu, pa ak i o ruskom Hristu. (B 153) 1 4 . U svakomsluaju, zahtev da ono svoje posebno proire doopteg vaenja zajedni ki je svim velikim narodi-ma: Svaki veliki narod, koji ho~ e dugo da ivi,veruje i mora verovati da je u njemu, i samo u nje-mu, spas sveta, da on ivi samo za to da bi stajaona elu drugih naroda, da bi ih sve prihvatio u se-be i da bi ih u harmoni nom horu vodio ka kona -nom cilju koji je za sve njih predodreden. (T 3,188).

Kada se ima u vidu ovakvo relativisanje, inise da je samo pitanje mo ~ i da li ~ e nekom naroduuspeti da ujedini svet pod svojim vo stvom. Dosto-jevski sad, me utim, pokuava da u ini plauzibil-nim jedinstveno pravo ruskog naroda da ostvari toujedinjenje. Njegova izvodenja koja se odnose nato nisu, razume se, dovoljno zasnovana. On pieda su drugi evropski narodi, koji bi mogli postavitiistovetan zahtev, zatvoreni u svoje nacionalne gra-14 Derne isto, 49-51, upor. i 98 f.) upu~ uje na fa-talnu sli nost onoga to je Dostojevski govorio o rus-kom Hristu sa idolom 'nema kog Hrista' posle 1933.Slaem se s njegovim gleditem, no, u krajnjoj liniji. Hris-tos jevandelja kod Dostojevskog je ja i nego ideologijaruskog Hrista. Ovaj prvi ~ e do~ i u prvi plan u okvirimaovog istraivanja u prikazu problematike Legende o Ve-tikorn inkvizitoru (u slede ~ em poglavlju).

33


17/51

nice. Francuzi su, veli on, samo Francuzi, Nemci sa-mo Nemci, Englezi samo Englezi. Samo Rusi, kae,imaju dve otadbine: Rusiju i Evropu. (T 2, 293).Da: Biti stvarni Rus, u potpunosti Rus, zna i mo-da na kraju krajeva biti brat svih ljudi,sve ovek, ako neko tako ho ~ e da kae. (T 4, 366).Naro ito je, po Dostojevskom, odlika Rusa to da onishvataju sve evropske ideje, dok drugi narodi nepoznaju rusku ideju, a ako je i poznaju, ne razu-meju je. (T 3, 198).

Rusi treba da dopru do zadatka koji im je po-stavljen. Najpre i pre svega mi moramo da po-stanemo Rusi.- (T 3, 199). Ovo mi, pak, zna ivii, obrazovni sloj (T 4, 446). Njegova odvoje-nost od prostih seljaka vezanih za zemlju predstav-lja, misli Dostojevski, nesre ~ u Rusa. Oholost semora odbaciti, potovanje zemne grude mora do-~ i. Onda ~ e u nau duu do~ i nacionalna ruskaideja i osvetli~ e u njoj sve to je do sada biloskriveno u tarni (T 4, 452). Opomena se odnosi presvega na zapadnjake u Rusiji. Ne da njih Dosto-jevski proklinje, kao to ini ve~ina slovenofila. Taupravo su oni hteli da ostvare ideju sve'~ove an-skog ujedinjenja. Ali, oni su mislili da se to moedogoditi samo na putu preko svetskog socijalizma.Sledstveno Dostojevskom, medutim, ovaj u stvaripredstavlja vrhunac egoizma, vrhunac neljud-skosti, vrhunac privredne besmislenosti i nereda.vrhunac klevetanja ljudske prirode i vrhunac uni-tavanja svake ljudske slobode (T 3, 196). Zapad-njaci su se ve ~ do te mere odvojili od ruske zem-lje da su izgubili svaku predstavu o tome u ka-kvom je ogromnom protivreju to u enje sa duomruskog narocla (T 3, 197). Veruju ~ i da misle evrop-

ski i sveoveanski, oni su u stvari mislili francu-ski ili engleski ili nemaki. Oni su, dodue, hteli daose~aju evropski, ali su ono evropsko traili u okre-tanju od ruskog i u priklanjanju zapadnoj civili-z,aciji. (T 3, 185). Oni svoju ideju sMni nisu isprav-no shvatali. Dostojevski naziva izvornim paradok-som da ruslci evropejski socijalisti i komunari presvega nisu Evropejci i moraju svriti time to ~ eponovo postati pravi i dobri Rusi im bude razve-jan nesporazum i im budu upoznali Rusiju. (T 2,317). Oni moraju dospeti do onoga to Dostojevskinaziva ruski socijalizam-: blistavo sjedinjavanjeu Hristovom imenu, koje treba da zra i po celomsvetu. (T 4, 443). Sarno na tom putu preko svogruskog bi~a mogu oni da postanu Evropejci.

Ponekad se sti e utisak da Dostojevski poku-ava da ukine protivrenost izmeu zapadnjaka islovenofila pomo~u sinteze pogleffl. obe strane. Fak-ti ki se, medutim, uvek iznova javlja slovenofil-stvo vieg reda (v. npr. T 2, 311 ff.). Ruska misijabi, navodno, bila u prihvatanju i prevladavanjusuprotnosti. Pri tom je, u krajnjoj liniji, re o to-me da se kona no izmire evropske protivre nosti,da se pokae izlaz evropskoj enji u ruskoj sve-oveanskoj i sveujedinjuju~oj dui, u koju onas bratskom ljubavlju valja da prihvati svu naubra~ u i da najzad i napokon izrekne moda i kona- nu re velike opte harmonije (T 4, 366 f.). Na-kon ujedinjenja svih Slovena pod vo~stvom Rusi-je treba kona no da se obavi duhovno ujedinjenjeonih koji veruju da naa velika Rusija na elu sje-dinjenih Slovena celog sveta, celog evropskog o-veanstva i njegove civilizacije objavljuje svojunovu, zdravu re , koju svet jo nije uo (T 4, 49).

34 * 35


18/51

Do ujedinjenja, veli Dostojevski, ne ~ e do~ i silom,kao to pokuavaju katolicizam i socijalizam. 1 5 Sve-svetskost ne sme da se izbori maern, nego morabiti postignuta snagom bratstva (T 4, 366) 1 6 . ReIstoka moe biti objavljena Zapadu bez borbe i bezkrvi, bez mrnje i bez zlobe, i Zapad treba da jeprihvati slobodno. To ~e se, meutim, dogoditi tekonda kad Evropa bude preplavljena svojom sop-stvenam krvlju. Pre toga ui za tu re ne~ e bitiotvorene. (T 4, 52 f.).

15 Ideja ljubavi prema ove anstvu uopte, o kojojsmo uli gore (str. 14) da je pristupa na samo ose~aju a nerazumu, identi na je sa idejom svetske ljubavi o kojoj jeovde re . Ukoliko se pokua da je ovek shvati kao aps-traktnu misao, ona i ezava.18 Stvar je, kao i uvek kod Dostojevskog, u ostva-rivan ju ideje. Na in na koji se to moe odigrati ta no jeokarakterisao D. Cikevsk: Sveljudske zadatke reava ru-ski ovek tako to reava konkretne ruske zadatke. (DasDoppelgdngerproblem bei Dostoevskij. Versuch einer phi/-osophischen Interpretation Problem dvojnika kod Dosto-jevskog. Pokuaj filozofske interpretacije, u: Dostoevskij--Studien, 1931, 43.) On, razume se, mora biti odreden onimose~ ajem ljubavi prema ljudima koji je, po Dostojevskom,mogu~ samo sa istovremenim ubedenjem u besmrtnostljudske due (T 3, 138). To ubedenje u vezi je sa onimfaktorima koji konstituiu religioznost i razlikuju ovekaod ivotinje (vidi gore str. 20).

IIIPrikazali smo slovensku ideju Dostojevskogu njenim obrisima. Pni tam smo se u osnovnimstvarima arijentinali na njegove izjave u Dnevniku,

pri emu njegova kolebanja u tome kakve je odgo-vore davao na manje vana pitanja nismo moglida zabeleimo. Postrani su morale ostati i one mo-difikacije slovenske ideje koje su reprezentovaneu ramanima ovog pesnika.Izvoenja Dostojevskog u vezi sa slovenskomidejom nude mnogobrojne polazne take za kriti-ke prigovore. Prikazuju ~ i tu ideju, ukazali smo naimanentne nesaglasnosti, simplifikacije i nasilnosti.U ponekom pogledu bi se kritika mogla proiriti iprodubiti. Ta bi se ideja mogla, na primer, ispi-tivati i sa ideoloko-kriti kog aspekta, kao to sedosta esto i dagadalo. Pri om moe proizi ~ i onoto je s gledita povesnog delovanja zna ajno i usamoj stvani parcijalno ispravno. No, kao to pieM. Derne (Doerne), dobija se bez sumnje u naj-boljem sluaju napola istinita slika o stvarnamDostojevskom ako se drimo samo nasilni kihkulturno-filozofskih i religijsko-filozofskih doktri-

37


19/51

na pisca. 1 7 U njihovoj jednostranosti dolazi do iz-raaja samo jedna strana njegovog miljenja. Dru-go strana je njegov duboko ukorenjeni ateizam.Zig tog ateizma nije samo utisnut ili sautisnut unajupeatljivije likove njegovih romana, nego onvazda dolazi do izraza u njegovim svedo enjima osamom sebi. Dostojevski se, kako sam pie, izloioideji ateizma mnogo radikalnije nego savremeniateisti, koji svojim neverovanjem dokazuju samoograni enost svog pogleda na svet (LS 327).Ovi tu, uzvikuje on, ho ~ e mene da podu e i sme-ju se mojoj ograni enosti Njihova glupa kreaturanije mogla ak ni da sanja o takvoj snazi porica-nja kakvo sam ja proiveo (LS 326). Snaga porica-nja je u Dostojevskom ostala uvek iva. Ve ~ je tri-desetogodinjak znao da se ono ne moe ukinuti.U jednom pismu iz godine 1854, upu ~ enom N. D.Fonvizinoj, stoji: Zelim da Vam kaem o sebi dasam ja dete ovog doba, dete neverovanja i skepti-cizma, i da ~ u verovatno (ja to sigurno znam) to iostati do kraja svog ivota. Unutranje kretanjemiljenja Dostojevskog odvija se kao su eljenostnjegovih ideja verovanja i neverovanja. One se unjegovom delu uzdiu do nepomirenih ekstrema.Nasilnost sa kojom se on bori za pravo slovenskeideje postaje razumljivija kada ovek ima pred o i-ma kakva je suprotna sila delovala u njemu.

Istorija tuma enja Dostojevskog svedo i o unu-tarnjoj podvojenosti uticaja koje je izvrilo njego-17 Gott und Mensch in Dostoevskijs Werk, 8. Datire pre svega Dostojevskom pesniku, to je bila Derneovaelja, ne sme da odvede ka tome da se publicista ne uzmeozbiljno. Rascepljenost Dostojevskog, o kojoj ~ e dalje bitire i, lei s one strane takvih diferenciranja.

vo miljenje. To da je Dostojevski mogao biti slav-ljen kao veliki religiozni novator, jasno je. Razum-Ijivo je da je naro ito jak bio uticaj koji je on iz-vrio na tokove ruske religijske filozofije koji sunastali potkraj prolog stole ~ a. S druge strane, ve~1880. doveo je K. Leontjev pravoslavnu veru Do-stojevskog u sumnju. On je njegovo hri ~anstvoozna io kao neizre enu jeres; po njemu, ono jesrodno utilitarizmu i veri u napredak na Zapadu,dakle upravo onome protiv ega se Dostojevskiokre~ e.". Da pravoslavlje Dostojevskog ne pred-stavlja nikakav povratak nekom izvornom hri ~an-stvu, i da to ni ne moe predstavljati, izrekao jes posebnom otrinom T. G. Masarik: Ali. on jehteo da bude pravoslavan. hteo je da se 'laimaprobije do istine'. Uzaludan poduhvat Niko se nemoe vratiti svojoj izgubljenoj veri; on moe dausvoji neku drugu veru, ali onu koju je izgubione~ e ponovo na~ i. Stoga sam ja u usiljenom pravo-slavlju Dostojevskog ose ~ ao neto kao jezuitizam. 1 9no, interpretiran i kao ateisti-ki nihilista koji svoje uverenje skriva ispod reli-gijskog ogrtaa." Jednostrano vezivanje Dostojev-skog za neverovanje kao fundament njegovogmiljenja (ma koliko da se to grubo ili sublimnodogaa) isto je tako pogreno kao njegovo veziva-nje za verovanje. Niti se moe re ~ i da je Dosto-

1 1 1 Citirano prema K. Onasch, Dostoevskij-Biographie(Biografija Dostojevskog), 1960, 128.Masaryk erzahlt sein Leben. Gesprdche mit KarelCapek (Masarik pri a svoj ivot. Razgovori sa KarelomCapekom), s. a., 109." Vidi uz ovo kod Lauta u Die Philosophie Dostoev-skijs, 11 f.

38 39


20/51

jevski bezuslovno hriaanin2 1 niti: bio je ateis-ta.2 2 Na neobian na in, Dostojevski je bio obojeu ista mah i, otud, u stvari ni jedno n1 drugo.Istovremeno posbojanje medusobno suprotstav-ljenih ideja, koje se javljaju s istim pravom na va-enje, nalazi u delu Dostojevskog viestrukog izra-za. U ravni suprotnosti verovanje-neverovanje iz-loio je Dostojevski takvu istovremenu datost isam kao ideju. Tom ~ emo se idejom mi jo iscrp-no pozabaviti. Meutim, ve~ na ovom mestu morase ukazati na to da se neverovanje kod Dostojev-skog ne sme shvatiti kao puka negaaija verovanja.Neverovanje je i samo vera, ako se shvati u svojradikalnosti svog zahteva. Na to cilja onaj staro-verac koji u Idiotu kae o Rusima da oni nisuobini ateisti, ne, ateizam postaje njima naprostonova vera, oni veruju u njega (SW 4, 939). ak ineverovanje koje se uspinje do nihilizma ,postavljau stvari jednu novu religiju na mesto stare: reli-giju ateizma. Ni Ni e uostalom, ne procenjujedruga ije nihilizam po petrogradskom uzoru. Ovajje, tako stoji u Veseloj nauci, jo uvek vera, sveako se amora okarakterisati kao verovanje u ne-verovanje."U svojim romanima prikazao je Dostojevskimnoge posebne oblike vernikogOvdeto ne moemo pratiti u pojedinostima. Stvarnogbezbonika, to jest nekoga ko je bez itkakve vere,ne bismo pri tom zapravo ni sreli, kao to ga niMakar Ivanovi~ (u Mladi~u) nije sreo na svom i-

A. Gide, Dostoevskij, 1923, 278.22 Masaryk erz ilt sein Leben, isto.22 Peta knjiga, aforizam 347. Nietzsches Werke, isto,V 2, 1973, 263.

votnom putu (SW 4, 688 f.). ak se i samoubistvoKirilova, u Zlim duhovima, vri uz zahtev jedne po-zitivne ideje: Kirilov ho~ e tim samoubistvom da de-monstrira boansku nezavisnost i svojevlasnost o-vekovu (SW 6, 976 f.).U gore navedenoj suprotnosti verovanje-neve-rovanje stoji, dakle, u krajnjoj liniji verovanje na-spram neverovanja. Ona se me usobno iskljuujua ipak polau jednako pravo na vaenje. Miljenjesamog Dostojevskog, utvrdili smo, konstituie se uosnovi kroz takvu jednu su eljenost. Ta proble-matika na razne naine taloi u njegovom delu. Dabismo prodrli do inje, moramo da krenemo poizda-lje. Najpre ~ emo samom Dostojevskom da posta-vimo pitanje o uslovima pod kojima je mogu~nasvest rascepljena na takav na in.

40


21/51

IVU razgovorima s prijateljem N. N. Strahovom,Dostojevski je vie puta izjavljivao kako ak ni naj-ivlje predavanje ne emu, nekoj misli ili nekomose~anju, nema za .posledicu da se ovek izgubi uonome emu se predao. Nita, po njemu, ne moe

bez ostatka da ovlada njegovom duom. Uvek ostajeneka distanca: ovek zadrava mogu~ nost da sudio onome to ga ispunjava. Dostojevski tu poseb-nost ljudske egzistencije, ija ga je neukidiva fakti-~ nost mu ila kao nita drugo a koju je on ipak pro-glaavao izvoritem svoje stvaralake snage, ozna-ava kao refleksiju (LS 13 f.).Polaze~ i od onoga to on podrazumeva pod tomreju, elimo da prodremo do njegove dijalektikeverovanja i neverovanja. Najpre valja skrenuti pa-nju na to da refleksija za Dostojevskog nije sa-mo mo~ dis.tanciraju~ eg uma nego da, izvornije,konstituie svekoliko htenje. Ma ta da ovek ho~e:to je uvek ve~ prelomljeno kroz mogu ~nost protiv-nog htenja. Kod Dostojevskog se ovek nikada nepodudara sa samim sobom, pie ispravno M. Bah-tin. Formule identiteta A = A na njega nije pri-menljiva. Prema Dostojevskom, istinski ivotnosti odvija se, da se tako kae, na mestu neidenti -

43


22/51

nosti oveka sa samim sobom: tamo gde on prekora-uje podru je sebe samog kao postvarenog bi ~ a, ko-je se moe prislukivati, odrediti i iza vlasti-tih lea protiv njegove volje predskazivati. Stvarniivot linosti pristupaan je samo u dijalogu zakoji se on, odgovaraju~ i, slobodno otvara.2 4

U refleksijd, ovek sti e iskustvo svoje neiden-tinosti. Ona mu, u dsti mah, daje iskustvo njegoveslobode. Dostojevski strasno polemie protiv shva-tanja da se ljudsko ponaanje odvija po nunostiprirodnih zakona, da se, tavie, moe nauno pro-raunati. Naro ito se okre~e protiv ondh savreme-nih strujanja i uenja u kojima se zahtev za nau -nim prora unavanjem ljudskog bivstvovanja pove-zuje sa planiranjem budu~ eg socijalistikog dru-tva. Sloboda ka kojoj se pri tom tei ne zna i sledimo li Dostojevskog u krajnjoj liniji nitadrugo doli nivelaciju; ova se moe uvesti i odratisamo silom, jer stoji nasuprot ljudske slobode. i-galjov (u Zlim duhovima) vidi slobodu i jednakostkao podudarne. Stoga ga logika njegovog siste-ma vodi od neograni ene slobode. ka neograni e-nom despotizmu. (SW 6, 637) U Zabelekama iz pod-zemlja podvrgava se, pored ostalog, zajed1jivoj kri-tici utopijski socijalizam N. G. ernievskog. Nje-govo uverenje, izloeno u romanu ta da se radi, daje egoizmu potrebna samo svetlost uma kako bi senuno dolo do mora1no dobrog delanja i da ljude,u skladu s tim, valja prosvetiti i vaspitati, u stvarije ve~ u zametku negiralo slobodu koja se opsenar-ski postavlja kao ci1j. ovek ~e uvek i svuda, takav

24 Citirano prema M. Bachtin, Literatur und Karneval(Knjievnost i karneval), 1969, 99 f.

zakljuak izvodi pisac Zabeleaka iz podzemlja,de1ati onako kako ho~e, a on ho~ e ne samo ono toiziskuju ljubav prema sebi i um. Hteti se moe iono to je protivno vlastitoj koristi, ponekad je toak neophodno potrebno. To je, veli on, njegova,pi eva kieja (a ona je ideja Dostojevskog). Ummoe biti dovoljan samo onom tumnam delu oveka,htenje, naprotiv, otkriva itav njegov ivot. (SW20, 35).

Refleksija raskriva izvornu os1obodenost &)-vekovu. Ta sloboda je samo formalno, i otud nedo-voljno, okarakterisana odreenjima kao to su dis-tanca i negaaija. Refleksija nije ista pukotinanitavila unutar svakog posebnog sadraja svesti.Distanca se ne sastojd u pukoj odmaknutosti odonog to se u pojedinom slu aju ho~ e ili misli, kojabi spreavala potpunu ispunjenost due jednim po-zitivnim sadrajem. Refleksija ne ukazuje na nekd.prazan prostor svesti koji bi bio odve ~ dalek zasvaki ose~aj. Naprotiv, negacija nekog pozitivnogsadraja konstituie se uvek pomo ~u nekog drugogpozitivuma. To je ve~ nagoveteno kada je bilore i o protivnom htenju. Svaka refleksija je delo-tvoran prodor protivnog htenja, protivnog ose ~ anja,protivne misli u odredeno htenje, ose ~anje, milje-nje. To protiv dolazi od ne ega to szoji nasu-prot. U osnovi refleksije uvek je ve ~ neki dualizam,kako je Strahov zakljuio iz izjava Dostojevskog(LS 13 f.). Tako, na primer, pisac Zabeleaka izpodzemlja ne zasniva svoju kritiku ernievskog napukoj mogu~ nosti negacije razuma i sarnoljublja.Nasuprot delanju sra unatom na to da donosi li nublagodet, uvodd on u igru ovekovu potrebu za pat-

44 45


23/51

njom. On je uveren da se ovek nikada ne ~ e od-rei stvarne patnje, to ~ e re~ i razaranja i haosa.Spremnost da se pati, medutim, za Dostojevskogje vie nego suprotna mogu ~ nost u odnosu na, re-cimo, razumni egoizam ernievskog. Patnja kaopatnja zbog neega i sama je ve~ prelomljenost, ref-leksija: patnja je sumnja, negacija. Ona je i de-taljno istraivanje prelomljenosti. Pisac ide aktako daleko da kae kako je patnja jedini uzroksaznanja. Makar saznanje bilo najve ~ a ovekovanesre~a, on ipak tu svoju nesre ~u svoju patnju,koja je u isti mah njegova sloboda ne ~ e zamenitini za kakvo zadovoljstvo na svetu. (SW 20, 44).Ideja Dostojevskog, koju iznosi pisac Zabe-leaka, da je ovek izruen izvornoj slobodi htenja,koja je zasnovana dublje nego ograni eni uvidi nje-govog uma i njegova ljubav prema samom sebi, bivana odluuju~ i nain konkretizovana u dijalekticireligioznih ideja. Veruj dragovoljno to je for-mula koja je konstitutivna za slovensku ideju (vidigore str. 25). Do te ideje treba da dospeju u slobodinajpre Rusi, a onda i drugi narodi. Hri~anska is-tina, koja se ne prihvati potpuno slobodno, pre-staje da bude hnianska istina. Tu misao je Dosto-jevski najubedljivije oblikovao u Legendi o veli-kom inkvizitoru. 2 5 Veliki inkvizitor, koji optuujeHrista, kae o njemu da mu nita nije bilo drago-cenije od slobode verovanja. Samo putem koji idepreko takve slobode hteo je on da vodi ljude kaBogu. Tamo gde je pre toga vladao stari, vrst za-kon, postavio je on ovekovu odluku ta je dobro

25 Die Briider Karamazov Bra ~ a Karamazovi), drugideo, peta knjiga, pogla vlje 5.

a ta zlo. Kao jedini putokaz za tu odluku ponudioim je on, po Dostojevskom, samoga sebe: s njego-vom slikom u srcu mogu da nau ono to je isti-nito i pravo.Veliki inkvizitor prigovara Hristu da je doaosamo sa neociredenlim obe~anjem slobode koju ljudi,u svojoj ograni enosti i poro nosti, ne mogu darazumeju i od koje ose~aju strah i grozu. Hristosje, kae on, precenio ljude: ako moicla i postojemnoge hiljade onih koji su kadri da ga slede, mno-go miliona njih, kojima snage za to nedostaje, osta-vio je on same. Njih je prepustio najve ~ oj pomet-nji i najve~oj m.uoi. Jer, u poslednjim stvarimanajve~em broju ljudi nije potrebna vera u Boga,nego znak uda, nepristupanost tajne, mo~ auto-riteta.

Ne porie Veli,ki inkvizitor, Hristov protivnik,izvornu slobodu. Njemu je, naprotiv, do toga da isam podnese slobodu od koje se bezbrojni ljudi gro-ze. Njegova se ideja sastoji u tome da ljudima odu-zme slobodu njihove sre~e radi. Upravo zato ~e onibiti uvereni da uivaju u potpunoj slobodi. Zaradostvarenja te ideje moraju oni koji znaju da pre-uzmu na sebe patnju lai. Oni govore u ime Hris-tove slobode, ali tu slobodu gue pozivaju ~ i se naudo, tajnu, autoritet. Ve ~ mnogo vekova, veld Ve-liki inkvizitor Hristu, nismo mi vie sa tobom ne-go sa 'njim': sa antihristom.

Za otpadnitvo od Hrista 2 za zloupotrebu nje-govog imena Veliki InkvizIbor se opravdava takoto kae da se sve to dogaa iz ljubavi prema lju-dima, sa dobrote koja vodi rauna o njihovoj sla-boj prirodi. Najposle e na zemlji nastupiti carstvomira i sre~e u kojem e zajedno .s verovanjem u46 47


24/51

slobodu koju je navestio Hristos bibi iskorenjenoi uverenje da postoji zlo in i greh. Postoji samoglad, tako ~e se govoriti. I ona ~ e se, jo uvek uHristovo ime, toliti. Ujectinjenje svih ljudi u mravi-njak, u kojem vlada jednodunost bi ~ e sprovedenopomo~ u potinjavanja.U ideji Velikog inkvizitora sjedinjuju se razli-

ita strujanja. Kada Berajev pie da je Dostojev-ski u Legendi vie imao u vidu socijalizam nego ka-tolianstvo, budu~ i da vladavina papske teokratijesa njenim aberaoijama u potpunosti pripada pro-a nadolaze~ e caxstvo Velikog inkvizitorapovezano je, ne sa katoli anstvom, nego sa ateisti-kim i materijalisti kim socijalizmom2 6 , onda sesa njim svakako valja sloiti. No, pri tom se moraimati u vidu da je za Dostojevskog sooijalizam pos-ledica katolicizma (vidi gore str. 24f.). Za njega i soci-jalizam i katolianstvo pripadaju jedinstvenoj ide-ji antihrianskog. Stoga on i moe da ih stopi ujedno oblije. Upro~ eno bi se moglo re~i da u Le-gendi antihrist stoji n.asuprot Hristu, zemaljska sre-~ a nasuprot ljudskom odreenju, prividna slobodanasuprat stvarnoj slobodi.Priviclna sloboda, u koju Veliki inkvizritor vodiljude, u stvari je nesloboda. Nesloboda, medutim,ne da da kao takva bude prepoznata, ona nastupakao sloboda. Ona to moe ukoliko u formalnom po-gledu u velikoj meri odgovara onome to ini ljud-sku svest o slobodi. A ona zaista ispunjava dva od-redenja skustva slobode. Sloboda se doivljava kaoosiobodenost od. . . i kao oslobodenost za . . . Nega-tivno oreenje slobode kao slobode od neeg kom-

26 Die Weltanschauung Dostoevskijs, 182.

plementarno je sa pozitivnim odreenjem slobodeza neto. tavie, ono za neto odreduje ono odneeg. Tako se ovim za ta hri anske, za rtvo-vanje spremne predanosti ovelca drugim ljudimazahteva da se bude slobodan od ljubavi samo pre-ma samom sebi. Ono to je u svakom pojeddnomsluaju interpretirano u slobodi za neto jeste onoto Dostojevski naziva idejom. Ideja Velikogzitocra sastoji se u tome da vodi ljude ka zemaljskojsre~ i. Oni treba a budu osloboeni od ovozemalj-ske nude, ali i od nude da se kao grenici ose ~ajuodgovornim za svoje delanje.

Cena za budu ~ e carstvo sre~e i mira je dstin-ska, to jest potpuna sloboda. Sloboda jo nije do-voljno odreena ako je re samo o tome od egaje ona sloboda i za ta je ona sloboda. Alco se, ta-vie, kao u ideji Velikog inkvizitara, ono za taje ona sloboda i ono od ega konano odrede, slo-boda se preobra~a u neslobodu. O istinskoj slobodise moe ovoriti samo onda kada ono za ta, a ti-me a ano od ega, u odluci htenja stoje slobodno.U slobodu spada samoodredenje. Veliki inkvizitorzna da nita nije u stanju da tako namu i ljude kaosloboda odluke za neto za ta je sloboda sloboda.Ta muka je u sukobu sa njihovom udnjom za sre-~ om. Da bi se oslobodili te muke, 021i se podvr-gavaju autoritetu.Ideja Velikog inkvizitora sastoji se u osloba-danju oveka od njegove slobode, to jest u neslo-bodi. Neslobodnam oveku, meutim, zatvoren jeput ka Bogu, jer se tim putern moe ti i samo u slo-bodnoj ljubavi prema Bogu. Cela tajna Velikoginkvizitora je kako kae Aljoa Karamazov u tome da on ne veruje u Boga. Ponovo nalazimo

498 4


25/51

osnovnu protivre nost miljenja Dostojevskog: hri-~anska vera stoji nasuprot neverovanju.

Nesloboda, dakle, na istoj je strani na kojoj ineverovanje, sloboda na strani na kojoj je vera. Re-ligioznom odredivanju ne im stranim, i onda kadato odreivanje nastupa u ime Hrista, stavlja Do-stojevski nasuprot samoodredivanje oveka saHristovom slikom u srcu. Takvom samoodre enjutreba da prethodi svetlost slovenske ideje, osvet-ljavaju~i unazad izvornu istinu koja je u istorijihri~anstva vazda iznova bivala ne im zatrpavana.Na kraju ~ e, kao to smo uli, stajati ujedinjenjesvih ljudi u hri~anskoj istini. Zasnovati savez o-ve anstva pomo~ u sile ili prihvatanjem dragovolj-nog pot injavanja ljudi (kako to lebdi pred o imaVelikom inkvizitoru), protivi se sutini oveka. Sva-ki pokuaj te vrste mora, stoga, na kraju da pro-padne.

Ukazali smo na unutarnje protivre nosti u ko-je je Dostojevski sa svoje strane zapadao kada jepokuavao da razvije ideju istinskog hri ~ anstva uDnevniku. Meutim, sa fundamentalnom napeto- ~ u njegovog religioznog miljenja sudaramo sekada se okrenemo odnosu verovanja i slobode. Zato smo pripremljeni izvodenjima o njegovom shva-tanju slobode. Sledstveno njima, sloboda verova-nja ne moe zna iti odustajanje od slobode u ko-rist vere. Ukoliko se vera prepusti ljudskoj slobo-di, ona se slobodi preputa bez ikakve zatite. Topreputanje znai, sledstveno refleksivnom karak-teru slobode, da vera ne moe u potpunosti da is-puni ovekovu duu. I to ne, moda, samo stogato refleksija stvara distancu prema svakom po-zitivnom sadraju. Onda bi ne-verovanje u vero-

vanju bilo samo neki deficit, njegova negativnostne bi bila nita doli izostajanje pune pozitivnosti.Istina vere ostala bi nedirnuta. Sloboda se, medu-tim, kao to smo uli, ne sastoji samo u distancii u pukoj negativnosti. Distancu i negativnost odre-uje uvek neto to sa svoje strane nastupa kaopozitivum. Sloboda se nuno konstituie preko su-eljenosti ideja. Neverovanje koje ide zajedno saverom, ukohko je ova slobodna, u osnovi je pro-tivno verovanje koje nastupa u ljudskoj svesti kon-stituisanoj dualistikom refleksijom sa vlastitimpravom na vaenje. Ukoliko se su eljenost verova-nja i neverovanja ekstremno intenzivira, odlu iva-nje za jedno i1i za drugo postaje nemogu ~ e.Sloboda se onda preobra ~ a u neslobodu. Ta ne-sloboda je druge vrste od neslobode koju Velikiinkvizitor ima pred o ima kao cilj. Ona ne nastajeobmanj4vanjem o istinskoj slobodi stvaranjem pri-vidne slobode. Ona je paralizovanje mogu ~ nostida se donese odluka koja izrasta iz samog prakti-kovanja slobode. Dostojevski je sledio ove konse-kvencije refleksivne slobode u svome delu; on stnje video sebe kao nekog ko im je izloen.

50


26/51

Sueljenost vere i neverovanja je su eljenostideja. Suprotstavljene ideje uzajamno se negiraju.Na taj na in svaka ideja gubi verodostojnost na ko-ju ina e sama po sebi polae pravo. Ne znam...postoji li kod nas jedna jedina ideja u koju nekoozbiljno veruje.


27/51

od protivre nih uvstava, veruje u ono to govori,no u istom trenutku ose ~a i da lae. Taj ose ~ aj neodnosi, meutim, prevagu: on u isti mah sebii veruje i ne veruje (SW, 20, 48). Fjodor Pavlovi Karamazov se prilikom smrbi svoje supruge rado-vao svome oslobodenju, ali je i plakao zbog nje-ne smrti oboje u isti mah (SW 9, 22). A njegovsin Dimitrije nosi u srcu ideal Sodome, ne pori u~ ipri tom ideal Madone. irok je ovek, i odve~ i-rak, ja bih ga suzio, uzvikuje on (SW 9, 207).Istovremenast suprotstavljenih stvari naroitoje izraena kod Versilova, mladi ~ evog oca. On jeplemi~ starog, otmenog roda, a istovremeno pa-riski komunar. Pravi je pesnik i voli Rusiju, no onje zato potpuno i porie. Bez iikakve je religije, aligotovo da je spreman da poe u smrt za neto ne-odreeno, emu ni s5rn ne moe da da ime, u ta,meutim, strasno veruje (SW 8, 1037 f.). Moe nanajudobniji na in da nosi u sebi dva suprotna ose-~anja u isto vreme (SW 7, 390).Istovremenost onog to je suprotstavljeno mo-e da odvede ka duhovnom cepanju. Versilov opi-suje jedno takvo stanje: Izgleda kao da pored me-ne stoji dvojnik; ovek je sam jo pametan i razu-man, ali onaj drugi neizostavno ho ~ e da po ini ne-ku besmislicu; ponekad ak neto vrlo veselo; ionda se najednom shvati da si ti s5m taj koji ho ~ eda napravi tu veselu stvar. ovek to ho~ e, Bogzna zato, ho ~ e, ne hote~ i, svim sila.ma se opire to-me, a ipak ho~e svom snagom. (SW 8, 935)."

Od istovremenosti suprotstavljenog moe danastane i paraliza koja see duboko. Paralizovanje;vailrog ose~aja i svake misli pomo~ u nekog protiv-nog ose~aja i neke protivne misli vodi ka neobi -noj ravnodunosti / podjednakom vaenju* budu ~ i danijedno raspoloenje, nijedno ose ~ anje ne moe vieda dobije neosporno odreuju u teinu, sva ona os-taju u neodlu nosti onoga to ima podjednako va-enje i pri tom je ravnoduno. Stoga Versilov za-drava sebi pravo da svom sopstvenom miljenju nepridaje znaaj (SW 7, 311).

Ono to je meusobno suprotstavljeno moe sene samo istovremeno ose ~ati, nego se za tim isto-vremeno moe i teiti. Tako prevareni suprug, ue nom muu, trai brakolomnika s namerom dase s njime pomiri, ali isto tako i s namerom da gaubije. U takvom sluaju ovek sebi naj e~ e ne pri-znaje jednu od tih dveju namera. Nakon to je su-prug pokuao da ubije brakiolomnika, ovaj, u ana-lizi, ustanovljava: Hteo je da me ubdje, ali ni samnije znao da je to hteo. To zvu i besmisleno, ali jetano. (SW 21, 473). Suprug je brakolamnika voleoi mrzeo, u prvi mah je bilo otvoreno ime ~e se tastvar svriti: zagrljajem dli ubistvom. Takvu rascep-ljenost ne smemo podvesti pod neku dijalektiku

duha i ploti ili greha i zakona, koja bi se orijenti-sala prema sv. Pavlu. Po Pavlu, jedno vazda imaprevlast nad drugim, ak i onda kada zakon izazivagreh. Kao ni o drugim, duhovno nerascepljenim li-osredi je igra re i u kojoj au-tor u re i ravnodunost (Gleichgilltigkeit) eli da se ujei drugo znaenje koje se dobija njenim ra lanjavanjem:podjednako vaenje (suprotnih ideja), dakle Gieichgfiltigkeitkao gleiche GitItigkett. Prim. prev.

" U vezi sa razlikom Versilovljeve izofrenije 1 dvoj-nikove bolesti u istoimenom romanu vidi R . Lauth, DiePhilosophie Dostoevskijs, 86 ff. Tu se nalaze i dalji uputiu vezi sa problematikom rascepljenosti i polivalentnosti.54


28/51

kovima kod Dostojevskog, koji su ravnoduni sapodjednake vrednosti suprotnih ose ~ anja u sebis, nio ve nom muu se ne moe re ~ i da ne ini dob-ro, koje ho~ e, nego zlo, koje ne~ e. Naprotiv, su-prug u dubini svoje due ho~ e podjednako snanoi jedno i drugo. Naravno, ispostavilo se da je naj-bolje bilo oboje: zagrljaj i ubistvo rezimira bra-kolomnik (SW 21, 476)2 8 . Ni ubistvo nije zlo, a za-grljaj dobro, jli obrnuto. U opisanoj ravnodunosti(kao podjednakom vaenju suprotstavljenog*) dife-rencija dobrog i zlog je ukinuta.Na naroit na in je dola do izraaja ravnodu-nost kod junaka pripovetke San smenog oveka.Za njega su se sve suprotnosti stopile u puku je-dnolikost. Saznanje do kojeg je doao jeste da jesve na svetu svejedno.- (T 3 338). Glavom mu pro-laze bilo koje misli, on im ostavlja njihovu slobodu.(T 3, 342). On najednom oseti da bi mu bilo sa-svim svejedno kada svet ne bi postojao ili kadauopte ni ega ne bi bilo (T 3, 338). Kona no, on celiovaj tako beznaajni svet moe da shvati samo jokao atribut svoje svesti. On za njega postaje utvara,

koja se zajedno sa sve~ u moda gasi i prestajeda postoji, jer ceo ovaj svet, sa svim tim ljudima,nije moda nita drugo doli samo ja s.1n (T 3, 344).Ne manje nego Versilovljevu rascepljenost, solipsi-zam smenog oveka moe se svesti na nemogu ~ -

Gleich-gilltigkeit prim. prev.2 1 3 To to u radnji romana jednom dolazi do prijatelj-skog poljupca a drugi put do pokuaja ubistva, proizlaziiz sluajnih okolnosti. Medutim, poto ni za jedno ni zadrugo nije postojala isklju iva volja, ni jedno ni drugonije mogu~ e ponoviti. Ravnodunost (i podjednako vae-nje) potvrduje se u pokuajima da budu ukinuti.

nost posredovanja .ideja i protivnih ideja to na-stupaju s podjednakim pravom na vaenje.Podjednako vaenje meusobno suprotstavlje-nih ideja i snio je, po Dostojevskom, jedna ideja.On ju je kao takvu i izloio u Zlim duhovima. Glav-nog junaka tog romana, Stavrogina, ona je pro-gutala (SW 6, 942). Pokuavaju~ i svom snagom dapobegne od te ideje, on se samo sve dublje zapet-ljava u nju. Dok za smenog oveka mnoga pitanja,koja on vidi da su mu se postavljala, i ezavaju bezodgovora u raspoloenju koje karakterie da je svesvejedno (T 3, 338), Stavroginova egzistencija sesastoji u neprekidnom postavljanju pitanja. Ne daon izri ito formulie pitanja, on ih ivi svojom eg-zisteneijom u eksperimentima jednog slobodnogduha, s nemirom sprovoenim, da se upotrebi jedanNi eov izraz. U jednom nacrtu Dostojevskog za ovajlik ukazuje se Stavrogin kao &>vek koji je najed-nom postao straan skeptik, koji svoju sumnju ivisa svorn svojom stra~ u. On svaku misao i svakure ispituje pitaju~ i se o njihovoj ozbiljnosti2 2 iupravo stoga mora da vodi ironi an ivot.

G1eich-g1tigkeit prim. prev." U jednoj beleci za lik Stavrogina kae se da jenjegov karakter sasvim neobi no ozbiljan (UD 208). Nadalje ~ emo stalno posezati za belekama i nacrtima Do-stojevskog za lik Stavrogina. U romanu taj ~ e karakter...biti opisan u scenama i radnjama..., ne pomo~ u raspra-ve; treba se, dakle. nadati da ~ e od toga nastati iva li -nost, pie Dostojevski M. N. Katkovu (UD 254). Usled to-ga refleksije koje konstituiu Stavroginovu ideju dolazedo izraaja samo u suenom obimu, za njihovo razumeva-nje su nacrti i beleke u ponekom pogledu pogodniji zaobjanjenje (uprkos konceptualnim protivre nostima kojese u njima mogu na~ i). Uostalom, Stavrogin je tek za vre-me pisanja Zlih duhova nastupio sa zahtevom da vaiza pravog 'junaka' romana, kao to se kae u jednompismu Dostojevskog N. N. Strahovu (UD 257 f).

56 7


29/51

Treba samo pomisliti na slu aj u klubu. Ga-ganova, koja ima obiaj da kae kako njega nikone~e vu~ i za nos, Stavrogin, koji je pri tom upra-vo zamiljen, epa za nos i vue ga nekoliko ko-raka naokolo. Pitanja koja postavlja traenje su neeg to bi moglo da prevlada povrnost naklapanjai ivljenu mlakost, koje posvuda sre ~ e, koje nalazii u samome sebi. Stavrogin ne ~ e da bude samomlak, kao to otac Tihon sasvim tano uvia (SW6, 513). Prema jednom od nacrta, Tihon u razgo-voru o veri otkriva u njemu oveka velike istraj-nosti i visokih zahteva (UD 291). Stavroginova ne-utoljiva e za suprotnostima (SW 5, 268) je-ste tenja ka ne emu to bi izdralo svaku su-protnost a da njome ne bude saterano u ravnodu-nost. No, on svuda vidi samo isto: podjednakoveliku lepotu i podjednako snano uivanje bez ob-zira na to da li se Ja iivljava u sladostra ~u ili sertvuje u junakom podvigu (SW 5, 366). Me utim,ono to se ose ~a podjednako snano kao i njegovasuprotnost odve~ je slabo da bi se istinski moglohteti. U svom poslednjem pismu, upu ~enom Dai,on pie: Ja mogu, isto tako kao i uvek do sada,uvek poeleti da u inim dobro delo, i ose ~ am odtoga zadovoljstvo, uporedo s tim, me utim, ja ho~ ui zlo, i takoe ose~am zadovoljstvo. Ali, i jedno idrugo ose~anje, kao i ranije uvek, i suvie je povr-no, a nikada i ne biva jako. Moje elje nisu vrlojake, one me ne mogu voditi. Reka se moe prepli-vati na brvnu, ali na iveru ne. (SW 6, 1061 ff.).Uzalud je on traio breme (SW 5 422 ff.), pomo ~ukojeg bi mogao prekinuti lebdenje u ravnoduno-

sti". I ogreenje o malu Matrjou, o kojem dajeizvetaj u ispovesti (SW 6, 515 ff.), samo je kraj-nji napor da se breme potrai u z1u. No, ak ni uljutome bolu, koji zajedno sa se ~anjem na taj in nenaputa Stavrogina, ne nalazi on to breme. Jo urazgovoru sa Tihonom izlazi na videlo da on zaradsvog iskupljenja trai beskrajnu patnju, da seu isti mah opire tom traenju (SW 6, 542 ff.).

To to su Stavroginove elje bez snage, jer ihparalizuju suprotne elje, ne zna i da je on sffinbez snage. Naprotiv, Stavrogin raspolae neizmer-nom snagom. Ali, na ta da upotrebim tu snagu,pie on u svom poslednjem pismu, to nikada nisamsagledao, i to mi ni sad nije jasno. (SW 6, 1063) 3 1a ta bi utroio svojusnagu nae u eksperimentisanju sa suprotnostima.Fundamentalna suprotnost njegovog ivljenja u ko-jem ne moe da nae nigde mira jeste suprotnostverovanja i neverovanja. Njen poseban oblik jeonaj koji je Dostojevslci podrobno ispitivao u sa-mome sebi: suprotnost pravoslavne ideje, koja ima

Ova ravnodunost, kao to prime ~ uje A. Do/injin,nije neosetljivost, nego izjedna enost njegove privre-nosti dobru i z1u, istovremeno prebivanje u obe sfereDie fremden Binflsse bei der Weglassung von Stavro-gins Beichte Tudi uticaji prilikom izbacivanja Stavrogi-nove ispovesti, UD 328 f.). Naravno, samom Stavroginu jeupravo nemogu e da odlu i da li neto zasluuje da budenazvano dobrim ili zlim. Kada bi on potpadao pod mor-alnu diferenciju, on ne bi bio fundamentalno ravnoduan,niti bi u njemu suprotne stvari vaile podjednako, kao tojeste. To vai bez obzira na to to on u gore navedenompismu koristi moralne kategorije, prilagodavaju ~ i se mogu -nostima adresatkinje da razume.

31 Dostojevski ga u jednom od svojih nacrta karak-terie kao tipa koji ima pra-energiju, stalnom ne-miru sa snage koja ga ispunjava ez znanja gde danade svoje tle. (UD 207).58 59


30/51

svoje ishodite u verovanju u ru ski na rod bogono-sac, i ideje ateizma, koji nastupa s pretenzijaman a n a u nost. Dve ogledne linosti Stavroginovogeksperimenta su atov i Kirilov. 3 U prvog je onusadivao ideju vere a u isto vreme u ovogdrugog ideju neverova nja . No, seme ideja, koje sekod nj ih pr ima, u sam am S ta vroginu n e ura a ni- im. On je ateista, a ne lae kada u isto vreme go-vori kao neko ko veruje. Budu ~ i da je u isti mahi jedno i drugo, ne m oe on biti nijedno od to dvo-je. Niikada u toj meri ne ~ u verovati u neku idejuka o on, pie Sta vrogin, u vezi sa K iwilovom, u po-s l ednjem pismu. Iz njega sa mog n ije poteklo ni tadoli poricanje, prime ~ uje u tom konte las tu S tavro-gdn. I dodaje da u njemu ak ni poricanje nijedobilo neku formu (SW 6. 1064). O bezobli nosti,medutirrn, ovde u stvari ne moe biti govora.U svakom slu aju, re je o neobi noj formiporicanja. K4rilov ju je odgonetnuo, on juje, tavie, sveo na form.ulu. To je ideja kojaje proguta la S tavrogina: On , kada veruje, ne ve-

tt h posmatmmo, kao to to ini Dolinfin,kao dve eman acije Stavroginovog duha, od kojih ga sva-ka obuhvata u s vom vlasti tom aspektu Dostoevskij, deo II,192 5, 547), ili kao Stavroginove dvojnike (Cievski, Zum Dop-pelgdngerproblem , 31), Stavroginovo eksperimenti sa-nje se ne vidi u pravoj svetlosti. Smisao tog eksperimen-tisanja, opet, pogreno se tuma i ako se u njemu, poputR. Gvardinija vidi hladna zloba n a delu, koja sam o ho- e da vidi kako se drugi ponaa kada biva uvreden iliobe a en ReligWse Gesta l ten i n Dostoevskijs Werk Religiozni l ikoot u delu Dostojevskog, 1947, 276). Stavro-ginu je stalo do toga da na takvim zaobilaznim putevimapronade sebe kao nekog ko se odlu io. O Sta vroginovomsadizmu (isto, 289) moe isto tako malo biti re i kao io tome da je unutran jost tog oveka prama (isto, 279,upor. 297). Pa upravo obilje onoga to ini protivre nostkonstituie njegovu ideju.60

ruje da veruje. Medutim, kada ne veruje, on neveruje da ne veruje. (SW 6, 972).Forma poricanja, konstitutivna za ovu ideju,vodi ka nihilizmu posebn e vrste. Ali, je 1i Stavroginuopte nihilist? U prednacrtima za Zle duhove D o-stojevski je zabeleio da St avrogin va i za n ihil l -s tu ua pte uzev. S amo je G ranovski", veli Dosto-jevski, shvatio da on nije nihil ist. O voj primedbidodaje Dostojevski pitanje bez odgovora, ta biStavrogin ina e bio (SW 6, 1069). Doista, Stavro-gin nije jedan od ateisti kih nihilista kakvi su Do-stojevak om stajali pred o ima. Po njegovern shva-tanju, svi ti nihilisti, kakvi su gore prikazani, ver-nici su, i onda kada sebe ne shvataju kao vernike.Dodue, oni su odgurn uli Boga. Ali , kada ovek od-gurne Boga, tako veli Makar Ivanovi u Mladi~ u,onda se klanja nekom idolu drvenarn ili zlat-nom ili misaonom. Sve su to s lu ge idola , al i ne bez-bonici, gle, tako ih ovek mora nazvati. SW 8,688). Stavrogin, medutim, ne postavlja nikakvogidola na mesto Boga. Znate li da sam ja ak i nana e poricatelje gledao s mr njom, jer sam im za-video na n jihovim na dama ? pie on u svom po-slednjem pismu. A li , ta je onda Sta vrogin, ako ni-je takav On je nihilist drugog kova, nihi-

list koji se nije zaustavio tamo gde su dotadanjinihilisti nali svoje verovanje. On negira jo injihovo poslednje uverenje. Da bi se ovo razjasn i lo,potrebno je najpre razl ikovati Stavroginovu idejuod jedne druge negacije koja je na ovoj ta ki mo-gu a. Negacija vere u neverovanje moe da zna iponovno uspostavljanje onoga u ta se u po etku

" S. T. Verhovenski u kona noj verziji romana.6 1


31/51

verovalo, pa je bilo negirano. Druga negacija od-stranjuje onda onu prvu. Naravno, ono to je naovaj na in ponovno uspostavljeno vidi sebe odmahponovo izloeno negaciji u prvom smislu: klatnose njie tamo-ovamo izmeu vere i neverovanja nana in rave beskona nosti (da se posluimo Hege-lovim reima).Dijalektika ovako opisana ni u kom slu aju ni-je neka apstraktna konstrukcija. Ona se, na razli i-tim stupnjevima nihilistike svesti razvijena u raz-li itoj meri, moe pokazati kao konkretno egzisten-cijalna mogu~ nost. Dostojevski ju je predstavio uZlim duhovima, na primer u S. T. Verhovenskomi u majoru Maksimovi u. Ovaj poslednji je nervo-zan ovek koji se malo ohrabri kad grane Sunce,potisne svoje no~ ne strahove i ak prestane da ve-ruje u Boga (SW 6. 994). Vera i neverovanje srne-njuju ovde jedno drugo u neprekidnoj promeni:major veruje no~ u, danju ne veruje, kad padne no ~ponovo veruje, i tako dalje. I S. T. Verhovenski,stari liberal i u itelj Stavroginov, kolebljivac je ovevrste. U strahu od hapenja koje mu preti on is-prua ruku prema uglu svoje sobe, gde pred iko-nom gori kandilo, i kae pripoveda u: >Cher, ja uovo tu nikada nisam verovao. ali ostavite me,ostavite me - I krsti se (SW 6, 685).Takva dijalektika poricanja mogu ~ a je samo za-to to se nijedno poric,anje, ni ono verovanja, niono neverovanja, ne vri ozbiljno. Budu ~ i da pori-canje nije ozbiljno, ono moe uvek iznova da budezaboravljeno, igra moe da po inje vazda ispo-etka. Druga je stvar kod Stavrogina. Budu ~ i daon ozbiljno uzima kako ideju vere tako i ideju ne-verovanja, on vie ne moe da se koleba izrnedu62

njih tamo-ovamo." On negira obe, odravaju~ i iuvaju~ i njihovo podjednako vaenje.* Time, na-ravno, ove dve ideje ne bivaju izmirene, niti posta-Stavroginova ideja je pogreno shva ~ ena ako se mi-sli, kao S. Hessen, da ga ona osuduje na to da se bez od-

mora klati tamo-ovamo izmedu neverovanja i volje za ve-rom Stavrogin als philosophische Gestalt Stavroginkao filozofski tik, u: Dostoevskij-Studien, 58). U Stavrogi-nu je ujedno sa verom, odnosno sa htenjem da se veruje,uvek postavljeno ve i neverovanje kao protivna vera.Njegova se teko a sastoji u tome da ne moe vie danapravi nikakav pokret. Dabome, nepokretnost-Stavroginove ravnodunosti (i podjednakog vaenja) rezultatje pokreta koji se odvija sa stra ~ u i u unutranjim bor-bama. Kada on stupi u radnju romana, taj pokret je ve ~okon an. U vezi sa Stavroginovim razvojem- kao razvi-janjem dijalektike verovanje-neverovanje postoji itav nizbeleaka i nacrta Dostojevskog koji medusobno divergira-ju, u kojima jo nije vidljiv ili ostaje skriven rezultat, ide-ja podjednakog vaenja (i ravnodunosti) verovanja i ne-verovanja. Tako je, na primer, ostao sa uvan slede~ i za-pis: Knez tei ka juna kom delu, ho~ e da izvri nekostvarno delo, da ponudi svetu objavu ruske snage Njego-va ideja je istinsko, delatno pravoslavlje ora seimati na umu a se u njemu bore strahovite strastiprotiv junatva. Pri tom neverovanje i muka. Narastanjevere. Junako delo dobija u snazi. Konano vera pobe-duje pa i zli duhovi veruju i drhte. 'Prekasno', kae knez,hita u Uri i uskoro potom se vea (UD 286). Cilj po-kreta ovde o igledno jo nije Dostojevskom na vidiku.Stoga je motiv za kneevo samoubistvo, koji je nagove-ten u ovom nacrtu, jo uvek druga iji od onog sa kojimStavrogin u romanu sebi oduzima ivot. Stavroginovokretanje goni napred bezuslovna volja za dovoljnom ve-rom-. Tihon prepoznaje da se knez time odvaja od naj-ve eg broja ljudi: Drugi se, naprotiv, zadovoljavaju ma-lom verom i tokom ivota navikavaju se na nepouzdanotle samo ako nije ba suvie nepouzdano (UD 291). Stavroginovu dijalektiku verovanja i neverovanja koja seuzdie do njihovog podjednakog vaenja prikazao sam u jed-nom ranijem radu kao lik ekstremnog nihilizma (Zara-thustras Schatten hat lange Beine , Duge su noge Za-ratustrine senke..., u: Evangelische Theologie 23, 1963,pretampano u: Philosophische Theologie im Schatten desNihilismus, ed. J. Salaquarda, 1971).prim. prev.

63


32/51


33/51

najprivlanija figura u svetskoj knjievnosti 3 5 , na-lazimo dosta esto u povesti miljenja. to se naegvremena ti e, ovde valja ukazati samo na Kamije-vog apsurdnog oveka, koji je obeleen podjedna-kim vaenjem (i ravnoduno~ u*) svih vrednosti."Kai se, u Mitu o Sifizu, pozivao na mode passio-ne de l'indiffarence Dostojevskog, a Kirilovljevuformulu Stavroginove ideje stavio je na po etakjednog dela te knjige kao Tnoto.Lik za koji se ini da je u posebno velikoj me-ri duhovno srodan sa Stavroginom sre~emo u deluS. Kirkegora. Re je o estetiaru A, kako je, u Ili--i/i, dat u jednarn pismu koje njemu upu ~uje etiarB." Mogli bismo pomisliti da je adresant pisma Sta-vrogin kada itamo ta B kae o A : A, veli on, neizbegava ni jednu jedinu misao, ne da da ga itazaplai. Njegove misli hitaju ispred svih mogu no-sti. Stalno je zabavljen misaonim elcsperimentima.Pri tom on uvek ve~ pozire da je sve tatina. Da-lje od toga on nije ,stigao. ta god da ka.e, to seuvek zavrava u apsolutnoj skepsi. ta god da po- ne, on je to ve~ prozreo u njegovoj nitavnosti, akoje uopte i zapoinjao. Istina, on se neke stvari la-~a sa stravi nom snagom, ma koliko da je ona spo-redna. Ali, ta snaga se brzo ponovo gasi. U stvari,on uopte nije ni po injao. On je kao porodilja kojazadrava trenutak porodaja i nepestano ostaje u

porodajnim bolovima. A, veli B, kae mogu da u i-nim ili ovo ili ono, ali ta god da u inim od to dvo-je bi~ e podjednako pogreno. Sledstveno tome ononda ne radi uopte nita. Na kraju on ak ni zaim ni ne udi niti ta eli. Njegova bi elja moglabiti jedino arobni tapi~ koji bi mu sve dozvolja-vao. A i njega bi on koristio samo za to danjime oisti svoju lulu. Na taj na in izlazi on nakraj sa ivotom.

Zapravo, A 2 nema neko gledite o ivotu, misli B,nego samo neto to je nekom gleditu nalik. U nje-mu on razlikuje suprotnosti svakog mogu ~ eg izbora,to se, medutim, dogada tako da one postaju indi-ferentne za izbar. Ako A izgovori jedno ili-ili, onodmah dodaje da te re i nisu, kako gramatiari mi-sle, disjunktivne konjukcije, one, naprotiv, idu za-jedno, morale bi se pisati kao jedna jedina re : kodnjega se one stapaju u pulcu interjekciju.Tako protie A-ov ivot: on lebdi u trajnomodsustvu odluke o samom sebi. Eti ar B ini A-ovpoloaj prozirnim, u nadi da ~e se ovaj osloboditiiz njega. B poziva A na to da izabere sebe. Jer, re-flektirani estetiar, izgubljen u mogu~ nostima sebesamog, jo nije stvarno neko sam, Ja. Dodue, Aje izabrao indiferentnost, no taj izbar je izbor samou nepravom smislu, uistinu on nije nita drugo dolipuko posredovanje suprotnosti. Kada B dovikneA-u: Biraj on ga paziva da iza e iz neposred-nosti puke konane refleksije. Ta se refleksija, me-clutian, ne moe jednostavno otkloniti, njeno kreta-nje mora i~ i napred sve dotle dok ne dode u sta-nje mirovanja. Onda nastupa seta duha. Seta je,dodue, jo spetljanost u estetskom, ali ona ve ~ sa-dri mogu~nost o ajanja. Sada A, kako pie B, uzi-

Dostoevskil mtt Massen Dostojevski s merom), u:Neue Studien, 1948, 83 f. prim. prev.Vidi uz ovo Milller-Lauter, Gietchotiltigkeit undAbsurdit it bei Albert Camus Ravnodunost i apsurdnostkod Albera Kamija), u: Theologia vtatorum XI, 159-177.9 Das Gleichgewicht zwischen dem Aesthetischen undEthischen in der Herausarbeitung der PersiSnlichkett, u: En-tweder-Oder, drugi deo.

66 5 7


34/51

ma stvari suvie olako da bi o ajavao, a odvie jesetan da sa oajanjem ne bi doao u dodir. Oaj se,meutim, mora izabrati, inae se ostaje u snovimao nekom polovinom oajanju. Izborom oajanja,iskusio je B na samom sebi, dospeva ovek do svogaJa, onoga to je zaista on. Kada B kae A-u: Iza-beri sebe to ponajpre zna i: O ajavaj I Stavrogin i A reprezentuju tip ravnodunogoveka (oveka za koga su suprotnosti podjednakovae~ e*), kome se mogu ~ nosti izbora otvaraju alise odmah ponovo i zatvaraju. Njihova refleksivnostspreava svaku stvarnu odluku tako to ono to jemeusobno suprotstavljeno vrednuje na na in dase ono dovodi u ravnoteu. Dok se, medutim, u Stav-roginovom sluaju neocilunost prikazivala kao ne-mogu~nost da se odluka donese, u A-ovom slu aju(ukoliko sledimo B-a) ova se ukazuje kao neto toje mogu~ e ukinuti pomo ~u fundaanentalnog izbora.Pri tom valja obratiti painju na to da i Dostojev-ski i Kirkegor na ovoj ta ki doputaju samo samo-odredivanje, a odbacuju misao o ukidanju ravno-dunosti (i podjednakog vaenja suprotstavljenihstvari*) koje bi se postiglo odredivanjem pomo ~ u neeg stranog. Ali, dok kod Kirkegorovog esteti araovek spoznaje svoje odreenje ako sebe izabere usvojoj unutarnjosti, Dostojevskog shvatanje samore-fleksije u svojim zadnjim konsekvencijama odvodika nemogu~nosti izbora. Mogli bismo ovde pomisli-ti da lizlaz koji B nudi A-u predstavlja izlaz i zaStavrogina. Kirkegor bi, po tome, tamo gde Dosto-jevski ne moe vie da pomogne onome ko je ra-vnoduan*, vodio ovoga dalje pomou eti aca Da

* Gleich-gtiltigkeit prim. prev.

to nije tako, postaje jasno kada, nakon isticanjazajednikih erta Stavrogina i A, sagledamo razli i-tost ove dvojice.Da se odmah kae ono bitno: Stavroginovaravnodunost ima ozbiljnost koja je s one straneonih konanih refleksija u kojima se kre ~ e A. Is-tina, onu ozbiljnost koju etiar zahteva od A ne bion naao ni kod Stavrogina. Ali, ono Oajavaj ,koje B dovdkuje A-u, Stavroginu on vie nema po-trebe da dovikuje. Jer, Stavrogin je ve ~ oajan. Jeli on izabrao svoje oajanje? Dodue, reeno je daje njega ideja .ravnodunosti (i podjednakog vae-nja*) progutala. No, ono to guta nije neto to jespolja navalilo na njega. U toj ideji sloboda se izsame sebe uzdie u ekstrem neslobode. Stavroginovizbor je izbor sopstva kao sopstva koje bira. Sto-ga je on obeleen karakterom moranja da se bira(koja, razume se, ne dovodi do odluke), za razlikuod nepravog A-ovog izbora, u kojem se ak ni bi-ranje ne bira ozbiljno, i ostaje da lebdi u tome daje to to mo'e da bira samo puko mo'e. A se sa-movoljno ,kre~e u mnogostrukosti konanog: suprot-nosti koje se pri tom za njega otvaraju on u sva-kom trenutku moe da napusti za volju nekih dru-gih suprotnosti. Stavrogin je preputen onoj suprot-nosti ka kojoj ga tera njegova ozbiljnost; on se nemoe osloboditi vere u Hrista, kao to ne moe dase oslobodi ni suprotnog antihri~anskog verovanja.A se izvlai iz ozbiljnog razgovora o hri:s'~an-skoj veri, sputaju~i s igrakom, lakoom temu vereu podru je estetskog i prave~ i od nje predmet svo-je virtuozne retorike. Aiko Stavrogin vodi ironi an

* Gleich-gtiltigkeit prim. prev.69

utoliko to ono to se misli i kae ispituje


35/51

je, dakle, bio zasnovan samo u slobodi sopstva. 3 8 Ali,ni onda kada onaj ko egzistira eti ki zna za takvuupu~enost, ne ostaje on oslobo en suprotnosti. Urazvijanju Kirkegorove egzistencijalne dijalektikeetiko i religiozno se razillaze. Nasuprot optem iuvek vae~ em zahtevu etikog stoji religiozni za-htev koji trai suspenziju eti kog. Klimakus ukazu-je na to da zahtev za suspenzijom eti kog oe dazasnuje novi ivot samo tada kad trajno postoji, ane preuzima se samo u iznimnim situacijama. Pod-jednako vaenje* eti kog i religioznog zahteva upra-vo time nije dato: prvenstvo religioznog na tomstupnju refleksije nedvosmisleno je, eti ka optostukazuje se kao osporavanje ili kao ono to spre-ava, u emu ponovo dolazi do izraaja sloboda o-veka. Ali, i paradoksalno kretanje vere mogu ~ e je,konano, samo auxi/io dei.Ne moemo ovde dalje da pratimo odnos verei slobode u Kirkegorovorn miljenju. Istraivanjeprotivrenosti u koje zapada ovek zaokupljen religijom polazi Kirkegoru za rukom na nivou refle-ksije koji nije tako diferenciran kao kod Dos-tojevskog. Ono, naravno, stoji pod jednom osnov-nom pretpostavkom, koja je kod Dostojevskog uStavroginovoj ideji negirana: svaka individualnostkoja egzistira jeste u svakom datom sluaju uvekve~ odluena. Neka nova odluka donosi se tako tose ukida neka ranija. Stoga je subjekt kojistvarno egzistira nuno (premda nekad vie,nekad manje) jednostran, kako Klimakus i kae.

38 Drugi deo gore navedenog spisa, odeljak II, poglav-lje II, Prilog: Blick auf eine gleichzeitige Bestrebung inder ddnischen

Documents

Volfgang Miler-Lauter - Dijalektika ideja Dostojevskog