7/29/2019 Vojvodina - Mika Anti

1/2

VOJVODINA

Miroslav Anti

Volim je od tala do neba, od blata do penice,toplu od ciganskih gudala i blagdanskih oenaa,

vridbenu i zaduniku, smeu kao devojake pletenice,

tu zemlju ardaa, aa i bezemljaa,

gde su sluili bdenija i ljude za glavu skraivali,gde su starice tepale i pragove branili golim akama,

pa su je brali i jeli rukama, pa su crkavali i iveli,

pa su je voleli ljudi, i kleli, i psovali, i plakali, -tu Vojvodinu bogomojaku, i bezboniku, i ivnsku,

belju od jaganjaca, crnju od paljevina,

tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku,kad se lumpovalo od Vrca do Temivara, Sombora i Segedina,

pa niko nije imao u brkovima gustu pesmu kao taj narod

robijaki i prvomajski, razbijenih temena i zuba,

ta Vojvodina aova, britvi, molitvi i amara,zarasla u elje, u la, u borbu, u izdajstvo, u ljubav -

volim je, jer svi smo iroki i obini kao ova ravnica,

jer smo i veliki i prokleti na ovim zelenim travama,i milioni rumenih suludih zvezdanih ptica

veito e leprati nad naim umornim glavama.

I volim je prosjaku pred crkvama, nedeljama u ritama,i svatovsku, astragansku, neucveljenu bolovima,i Vojvodinu vaarsku i hramonikaku, as raspusnu, as pitomu,

i birtijaku, to osvanjiva tucajui pod stolovima,

pa Vojvodinu beku i varmesku, sa tuim barjacima pred etama,K.u K. regimente, kraj druma istorija silovana i zaklana

i Vojvodinu solunsku i krfsku nad bajonetima

sivu kao vojnika smrt u koporanima i zajednikim rakama,ej, pa je volim estoaprilsku, logoraku, isprebijanu,

obeenu o bandere, probuenu po elima,

uzoranu od tenkova, od krvi izopijanu,

i partizansku, kad je oktobra donela prolee selima,volim je koliko je zla i dobra. Volim je podjednako.

Prskajte kajsije zvezda z kosi drvea njenog.

Uvek e biti krovova pozadi krova svakog,jer uvek se rumeno nastavlja na rumeno.

I danas, zemljo rodna, kad nisi bosonoga,

kad nisi gola beda, u dronjcima i plau,ti, to se moli bogu, ti to pljuje na boga,

7/29/2019 Vojvodina - Mika Anti

2/2

ti to si dugovala i naplatila raun,

nazdravlje, dii ae, razbij astale akom,

zapevaj preko njiva, neka zabride kosti,volim te to si prosta, sirova, divlja tako,

i tako mnogo luda, volim te volim oprosti,

ti,to si danas lepa, ti, bez krasta i vaki,ti, ljuljako i rakout, zubat osmeh ne skrivaj,

pevaj pijano racki, maarski, totski, vlaki,

makedonski i liki, preko dalekih njiva,i voleu te uvek, krvavo moje odoje i sreo nova,

jer se e stidim tvog otegnutog govora i slanine i kudeljnih gaa,

od paorske sam krvi, psovki, radosti, snova

Razdrlji prsluk i gutaj! Ja ovu zdravicu plaam!