Vojislav Karanovic Nekoliko Pesama

5/25/2018 Vojislav Karanovic Nekoliko Pesama

1/10

Dodir

Prizor traje do ivice mog pogleda,

Potom se obruava. Kia seSliva niz oluk. Barica

Koja se stvara u ulegnuu asfaltaPrevarie nekog odbleskom.Trava se leluja, i zemlja se jei.Rovac se uasnut trgne u svomUzanom hodniku.

Vrtoglavica se vije

Na staklenoj stabljici.

Kao praina je mrak rastresit.Svetlost me uvek iznenadi.

Vrhovi mojih prstiju su se rascvetali.

Blago zanjihan

Svet izvan mene postoji.

Vojislav Karanovi

From: Strmi prizori

Audio production: 2006, M.Mechner / Literaturwerkstatt Berlin

Razglednica

Jeste, ivi smo.

Beton oko nasHrapav je

I hladan. Cvet

Rue, kao plamen mek.elina konstrukcija mostaPodsea na ukrteneMaeve. SvetiljkeNou obaraju svoje glave.Automobili na ulicama

Zuje kao bube. Vazduh je

Lak, i prija,

Uz reku kojom plove

Polako brodovi. Ovo drvee,To su topole. Lie, mirisi.

Ivice su otre. JasnostNa koju smo ponosni. Jeste,

ivi smo. AliSve sporije i sporije.

Dok ne postanemo

Prizor na razglednici.

Vojislav Karanovi
http://www.lyrikline.org/index.php?id=162&L=1&author=vk01&show=Poems&poemId=3781&cHash=5f279a3352#tophttp://www.lyrikline.org/index.php?id=162&L=1&author=vk01&show=Poems&poemId=3781&cHash=5f279a3352#tophttp://www.lyrikline.org/index.php?id=162&L=1&author=vk01&show=Poems&poemId=3780&cHash=0e83e6c93f#tophttp://www.lyrikline.org/index.php?id=162&L=1&author=vk01&show=Poems&poemId=3780&cHash=0e83e6c93f#top


2/10

From: Strmi prizori


UsponMora se krenuti od malog

I neznatnog. Od crne

Take sa krilca bubamare.Preko njihanja travki

I cveta divlje rue.Kande to se izvlai i uvlai,ape dok izviruje iz grma.Preko oblaka koji zaklanja

Sunce, neuhvatljivog pramena

Magle, pa sve do vetra to seMrti, i kida, sam u sebi.Mora se poi iz podnoja,Puteljcima gde se pod nogom

Rone kamenii.Ii uskim stazama, sve uim,Neprohodnim. Probijati se.

Kao zrak kroz oblak, ili

Zver kroz umu.Sve do vrha, do takeGde je skoncentrisan i otarivot, a smrt razreenaI laka. Odakle sve stvari

Izgledaju neznatne i male.

Da bi se potom krenulo

Dole, u neki oblik.

Puteljkom, gde se roneRei.

Vojislav Karanovi

From: Sin zemlje

Srpska knjievna zadruga, Beograd 1999

ISBN: 86-379-0735-0


Sin zemlje

Teki smo Zemlji. Dugo me jeKopkalo to oseanje. RiloPo meni, potkopavalo
http://www.lyrikline.org/index.php?id=162&L=1&author=vk01&show=Poems&poemId=3782&cHash=264e24aa57#tophttp://www.lyrikline.org/index.php?id=162&L=1&author=vk01&show=Poems&poemId=3782&cHash=264e24aa57#top


3/10

Ovo malo mira

I sigurnosti. Kroz glas,

Kroz dah, kroz riku

umskih zveri ZemljaSe oslobaa nas.Cvrkut ptica, otvaranje

Pupoljaka, mirisi

Poljskog cvea - takoNas Zemlja predaje,

Vraa nebu. I kaoDa pri tom uri.

Zemlja ne zna, da bez nas

Ne postoji. Da bi bez

Nas bila gola

I uzaludna

Kao bilijarska kugla

Zauvek sletela

Sa meke ojeBilijarskog stola.

Dua: to je prostor u komeZemlja jedino postoji. Tu se

Ona kotrlja i okree,Oko sebe i oko drugih planeta.

Poslednje oseanje, ono kojeUmirueg prevede iz ovogU onaj svet eto iviceProvalije dublje

Od najdubljeg kanjona.

Zemlja to zna, i zato

Okleva: ne da nas sve,

I odjednom.

Ja sam ovde. Cvet

Krvavih latica

Otvorio se u meni.

Vojislav Karanovi

From: Sin zemlje


ISBN: 86-379-0735-0

http://www.lyrikline.org/index.php?id=162&L=1&author=vk01&show=Poems&poemId=3783&cHash=0081de67dd#tophttp://www.lyrikline.org/index.php?id=162&L=1&author=vk01&show=Poems&poemId=3783&cHash=0081de67dd#top


4/10

O itanju poezije

Treba itati poeziju.Ako ne zbog drugog,

Tako moe da oseti

Da nisi jediniIzgubljen. Da ima

Onih koji su vieI lepe zalutaliNego ti.

Da i drugima nedostaju

Orijentiri. Kao stubovi

Koji izmiu iz rukuim se neko za njih uhvati.Da i drugi gube glavu

Osetivi da su bez osloncaU prostoru beskrajnom kao

Ljudska dua.

Otvori knjigu pesama, i osetieDa se svet isto tako cepa

Na mestu gde se prsti tiineUsecaju u njegovo meso.

itajui pesme nazire seDubina slutnje da jedino

Pitanja ostaju otvorena.

A da se nad nama

Neto teko, tee i odZemlje, sputa.

Zbog poezije nama izgleda da munjeImaju manje otra seiva.I da grmljavina

Tone u muk.

Nesanica se reimaPripitomljuje.

I manje smeta

to uvee glavu polaemoNa jastuk

Kao na giljotinu.

Vojislav Karanovi

From: Sin zemlje


ISBN: 86-379-0735-0
http://www.lyrikline.org/index.php?id=162&L=1&author=vk01&show=Poems&poemId=3784&cHash=fbfb34b2fc#tophttp://www.lyrikline.org/index.php?id=162&L=1&author=vk01&show=Poems&poemId=3784&cHash=fbfb34b2fc#top


5/10


SvetlostNeka sve drugo ode, razveje se,

Izgubi. Samo svetlost

Da je tu, blagim okom

Da me gleda. akAko je gruba i na silu

Ulazi kroz staklena okna.

I onda kad tare ramena

O pukotine izmeu roletni.Opratam joj uporno kuckanjePo onim kapcima u asuKad oni ne ele da se otvore.Jer ta elja je kao kamen:Brzo tone, pada na dno.

Svetlost je leptir

Sleteo na zenice.

Taj cvet

Lep je kao esticeUskovitlane praine.Samo da gledam, u njoj

Da se izgubim.

Kao to sam sebe gubioU sjajnom pogledu one

Koju sam jednom

Stidljivo uhvatio

Za ruku, pomilovao

Po nadlanici.Neka sve drugo ode,

I ljutito zalupi vrata

Za sobom. Dok je ona tu

Sve je na svom mestu.

U snopu svetlosti

Trepere sitna zrnca

Kao prah sa krila

Anela.Zar da traim vie?

Vojislav Karanovi

From: Sin zemlje


ISBN: 86-379-0735-0

http://www.lyrikline.org/index.php?id=162&L=1&author=vk01&show=Poems&poemId=3785&cHash=a16bb70536#tophttp://www.lyrikline.org/index.php?id=162&L=1&author=vk01&show=Poems&poemId=3785&cHash=a16bb70536#top


6/10

Elegija o bagremu pod prozorom

1.

Koliko si puta gledao tu kronju,

lie to treperi ili miruje,granice tanke kao popucalikapilari na oku;

to stablo, uspravno

kao znak usklika,

i grane, pruene u stranukao da neto pipaju i trae.

Plaio se da nee nairei za neku pesmu,da e ti ona izmai:

kao da pesma moe da nestane,da se izgubi, pretvori u tiinu, u vazduh.

U jesen drvo bi gubilo listove,

u prolee ga opet sticalo.Tako se tebi inilo.

A bagrem je bio tu, pod tvojim

prozorom, i nije se pomerao -

osim u olujnom komaru.

2.

Opali listovi kotrljaju se

asfaltom, polako menjajuiboju, od zelene u tamnomrku.

Sve vie su naliklicima dece u sumrak, kad je dan na izmaku .

Toliko si puta gledao to drvo

i ono se davalo tvom pogledu,

ravnoduno, umirenog daha.

ilice, tkivo, sokovi kojihrane to telo to se migoljii bei iz zagrljaja u koji gastee tvoja svest. Moda ne vidi

ali drvo gleda pravo

u tvoje oi.


7/10

3.

Listovi, zeleni i meki kao rei,raspadaju se i trule, vraaju sezemlji, iz koje su i nikli.

Da li se i dalje plaiza pesmu, da e ti pobei?

Pesma ne odbacuje svoje rei.Stihovi - kome oni da se vrate?

Od koga su uopte potekli?

Jo uvek si na prozoru. Gleda.Kronja, taj umni kovitlac,skuplja se u takumalu kao zenica.

Asfalt je boje beonjaa.

Vetar preko njega klizikao kapak preko oka.

Zemlja ima crte tvog lica.

I ovo nije prozor nego ogledalo.

Koliko si mu puta samo priao,a to nisi shvatio,

nisi primetio.

Vojislav Karanovi

From: Svetlost u naletu

Plato, Beograd 2004

ISBN: 86-447-0183-5


O pesku

Da li su zrnca peska

vremenom lomljeni sitni

delovi kamenih stena,

ili su to zvezde koje se upravo

bude iz sna, sneno se

mekoljei u postelji?
http://www.lyrikline.org/index.php?id=162&L=1&author=vk01&show=Poems&poemId=3786&cHash=58abb5f5a5#tophttp://www.lyrikline.org/index.php?id=162&L=1&author=vk01&show=Poems&poemId=3786&cHash=58abb5f5a5#top


8/10

Da li su kriputava podlogaza nae korake, mekanaperina u koju je umotana

gravitacija ta sila tosama sebi die za vrat -ili su tiina,

dah koji je neko ispustio,

a iza njega, tog daha,

nema nita vie?

Vojislav Karanovi


Plato, Beograd 2004

ISBN: 86-447-0183-5


Ovo drvo

Ni napolju ni unutra,

ovo drvo raste

u sredituzebnje,

prua ilice u tlosaznanja da smo lomni

i krti, da nam je tako lako

naneti bol. Granicunajmanjeg drveta, one

breze koju sluti ispodprozora, tee je slomitinego oveka. Igleulaze u vene, kliznu lako

u njih, i najednom

si vie nego smrtani prolazan.

Kroz krv klizi rastvor

koji bi trebalo da te izleiod neega to nijebolest, a nije ni zdravlje,

da ti da odgovor na

pitanje koje nisi postavio.

Drvo koje vidi izasklopljenog oka, iza flastera

priljubljenog uz kapak,

stvarno je, razgranato,

na sve strane iri kronju,
http://www.lyrikline.org/index.php?id=162&L=1&author=vk01&show=Poems&poemId=3787&cHash=28627f4266#tophttp://www.lyrikline.org/index.php?id=162&L=1&author=vk01&show=Poems&poemId=3787&cHash=28627f4266#top


9/10

grane prua u irinu,u visinu, u dubinu, u tebe,

u mene, u sebe.

Vojislav Karanovi


Plato, Beograd 2004

ISBN: 86-447-0183-5


Zagrljaj

Obrui to grle bavu punu gorkogVina. To su bili nai dani.

Trpki ukus crnice, uporno proticanje reka,

(kao proticanje krvi kroz vene i arterije)

um lia, i talasi koji suBorama pokrivali jasno lice mora.

Varka, koju smo svi voleli.

Nema vie prepoznavanja,Prisnog smeha oblaka.

I let laste,

Nestano prevrtanje po vazduhu,Mi ipak nismo razumeli.

Telo bi svaki od nas

Radije bio svukao:

Oseali smo gakao tkaninuije se niti brzo paraju.

Sada, okrueno zidovimaKoje pokriva sloj guste mahovine,

Ostalo je samo srce.

Krv se kao koni dimaIzvija ka nebu.

Nema vie ni srca.

Duo, umij svojeRazgorele obraze snegom.

uju se samo jo damari,
http://www.lyrikline.org/index.php?id=162&L=1&author=vk01&show=Poems&poemId=3788&cHash=8cb35483d9#tophttp://www.lyrikline.org/index.php?id=162&L=1&author=vk01&show=Poems&poemId=3788&cHash=8cb35483d9#top


10/10

Kotrljanje zvezda niz nebo.

Kao u mranoj kutiji, tiinaKoja opija; zagrljaj

U kome nema nikoga.

Vojislav Karanovi

From: iva reetka

IP Matica srpska, Novi Sad 1991

http://www.lyrikline.org/index.php?id=162&L=1&author=vk01&show=Poems&poemId=3789&cHash=2c5788ffbc#tophttp://www.lyrikline.org/index.php?id=162&L=1&author=vk01&show=Poems&poemId=3789&cHash=2c5788ffbc#top

Documents

Vojislav Karanovic Nekoliko Pesama