VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U LESKOVCU
VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U LESKOVCU
- Trgovinsko pravo
UGOVOR O OSIGURANJU- Seminarski rad
STUDENT:
MENTOR:
Vladica MINI
Prof. dr arko ANELKOVIFinansije i bankarstvo
Index br. 12461/13
LESKOVAC, 2015.
SadrajUvod
..................................................................................................................................
3
Ugovor o osiguranju
..........................................................................................................
4
1. Pojam ugovora o osiguranju
...............................................................................4
2. Karakteristike ugovora
........................................................................................4
3. Zakljuenje ugovora o osiguranju
.......................................................................6
4. Elementi ugovora o osiguranju
...........................................................................7
4.1. Stranke kod ugovora o osiguranju
.......................................................7
4.2. Predmet osiguranja
...............................................................................8
4.3. Rizik kod osiguranja
............................................................................8
4.4. Premija kod osiguranja
........................................................................8
4.5. Osigurana suma
....................................................................................9
4.6. Trajanje osiguranja
...............................................................................9
5. Obaveze stranaka
..............................................................................................10
5.1. Obaveze osiguranika
..........................................................................10
5.2. Obaveze osiguravaa
.........................................................................11
Zakljuak
..........................................................................................................................
12Literatura
..........................................................................................................................
13Uvod
U XIV veku pojavljuju se prvi ugovori o osiguranju. Iz Italije
posao osiguranja se brzo irio na druge zemlje, tako da ve novi vek
karakterie komercijalizacija osiguranja koje ima izvesne
karakteristike sline dananjem osiguranju.Osiguranje predstavlja
vanu drutvenu ustanovu ija je uloga u savremenom ivotu u stalnom
porastu. Kod nas slui da bi se na to efikasniji nain obezbedila
drutvena imovina i imovina graana od tetnih posledica elementarnih
pojava koje su sve ea pojava, kao npr. poplave, poar, grad i
sl..
Osiguranje prua i izvesno materijalno obezbeenje licima koja su
se osigurala od nesrenih sluajeva (povreda tela, zdravlja,
smanjenja radne sposobnosti itd.), ako bi do takvih sluajeva
dolo.
Ugovor o osiguranju
1. Pojam ugovora o osiguranju
Ugovor o osiguranju predstavlja takav ugovor u kome se jedna
strana ugovara osiguranja obavezuje da plati odreenu svotu
osiguranja (premija osiguranja), prema ugovorom odreenim uslovima,
a druga ugovorna strana osigurava se obavezuje da, ako se desi
dogaaj koji predstavlja osigurani sluaj, isplati ugovarau
osiguranja (osiguraniku ili nekom treem licu) naknadu, odnosno
ugovorenu svotu ili uini neto drugo.
Iz definicije ovog ugovora moe se zakljuiti da je obaveza
osiguravaa trojaka u zavisnosti od cilja i vrste osiguranja. Kao
prva obaveza osiguravaa kod osiguranja koje ima za svrhu naknadu
tete, odnosno kod imovinskog osiguranja, moe se navesti isplata
naknade iz osiguranja. Drugo, osiguranje iji cilj nije naknada tete
(lina osiguranja), obaveza osiguravaa je isplata ugovorene sume
novca(suma osiguranja). I na kraju trea obaveza osiguravaa je da
uini neto drugo ako je, npr. ugovoreno da e tete pokrivene
osiguranjem naknaditi u naturi ili da e, ako postoji osiguranje od
odgovornosti, da brani osiguranika od tetnih zahteva treih lica
koja nemaju osnova.
2. Karakteristike ugovora
Po svojim karakteristikama ugovor o osiguranju spada u:
imenovane ugovore, dvostrano obavezne i teretne ugovore, ugovore
sa trajnim prestacijama,
Dok po tehnici zakljuenja svrstava se u:
ugovore po pristupu (adhezione),
aleatorne ugovore (u aleatorne se svrstava iz razloga to obaveza
osiguravaa na isplatu naknade iz osiguranja ili osigurane sume
zavisi od nastupanja osiguranog sluaja, tj. od ostvarenja rizika),
formalne (ugovor o osiguranju je zakljuen kad ugovarai potpiu
polisu osiguranja ili listu pokria, koja privremeno zamenjuje
polisu).
U naem pravu postoji znaajna novina u odnosu na reenja koja su
se ranije pojavljivala u praksi, a to je pismena forma ugovora o
osiguranju i ona predstavlja logian odgovor na ovaj posao, koga pre
svega karakterie sloenost pravnih odnosa i relativna trajnost
posla. Pismena forma ugovora o osiguranju, u smislu optih pravila
koja postoje u obligacionom pravu, ispunjena je kada se ugovor o
osiguranju zakljuuje razmenom telegrama, pisma, teleprinterskih i
telefaks poruka, kada u momentu zakljuenja ugovora treba primeniti
teoriju prijema.Od principa da je ugovor o osiguranju formalan
ugovor postoji nekoliko izuzetaka, a to su:
pravni poslovi osiguranja za koja se ne primenjuje Zakon o
obligacionim odnosima (izuzetno vano za plovidbena osiguranja) su
neformalni, ali i kod takve vrste poslova osigurava je duan, na
zahtev druge strane, odnosno ugovaraa osiguranja, predati mu uredno
izdatu i potpisanu polisu osiguranja.
drugi izuzetak je, ugovor o osiguranju je neformalan u sluaju
kada su ispunjeni svi uslovi za zakljuenje ugovora utanjem
osiguravaa (npr: da zainteresovano lice uputi pismenu ponudu za
osiguranje osiguravau, da pismena ponuda koja je upuena ne odstupa
od optih uslova pod kojima osigurava vri predloeno osiguranje i da
je utanje osiguravaa trajalo osam dana od dana kada mu je ponuda
prispela) i
tree, ugovor je neformalan u sluajevima kad se prema uslovima
osiguranja moe zakljuiti i samim plaanjem premije. 3. Zakljuenje
ugovora o osiguranju
Ugovor o osiguranju se moe zakljuiti u formalnom obliku i bez
posebne forme, kaoneformalan, koji podrazumeva da je
ugovorsklopljen kada je prihvaena ponuda o osiguranju.
Ugovor je zakljuen onog asa kada ponudilac primi izjavu ponuenog
da prihvata ponudu.
Ponuda mora da sadri:
objekat osiguranja,
rizikeod kojih se objekat osigurava,
vrednostobjekta osiguranja,
pravilo osiguranja,
premiju osiguranja.
Jedan od primera neformalnog ugovora o osiguranju jeste kod
obaveznog osiguranja putnika u javnom saobraaju od posledica
nesrenog sluaja, gde putnik kupovinom karte u javnom saobraaju
automatski zakljuuje ugovor o osiguranju a da mu se pri tome ne
izdaje polisa osiguranja.U razvijenim zemljama ugovor o osiguranju
se sve ee zakljuuje putem telefona, kao i elektronskim putem, to
dovodi do snienja trokova poslovanja i niih cena
osiguranicima.Formalan oblikpretpostavlja postojanje posebnih
zakonskih pravila koje predstavljajulex specialisu odnosu
naneformalan oblik. Prema ovom obliku ugovor se smatra
zakljuenimizjavom voljai potpisima ugovornih strana u vidu polise
ili liste pokria.
4. Elementi ugovora o osiguranju
4.1. Stranke kod ugovora o osiguranju
Osigurava-pravno licekoje se bavi poslovima osiguranja kao
delatnou i ugovorom o osiguranju se obavezuje nanaknadu tete,
odnosno isplatu ugovorenog novanog iznosa korisniku osiguranja. Na
strani osiguravaa moe biti vie subjekata koji se prethodno
sporazumeju o zajednikom snoenjurizikai njegovoj raspodeli, i mogu
se baviti sa jednom, sa nekoliko ili sa svim granama osiguranja.
Podleu posebnomdravnomi osiguraniku odgovaraju za potpunu
naknadu.Osiguranik-fizikoilipravno licekoje zakljuujeugovoro
osiguranju u svoje ime i za svoj raun. Zahteva se da on bude
poslovno sposobno lice, kako bi kao ravnopravna ugovorna strana sa
svim svojimpravimaiobavezamastajao naspram osguravaa.
4.2. Predmet osiguranja
Ono o emu su se stranke saglasile da e jedna strana uiniti: to
jestvarkoju treba predati,pravokoje treba preneti,radnjakoju treba
izvriti, ili od koje se treba uzdrati .Predmet osiguranja je ono to
se osigurava osigurana lica,ivotinje,stvarii imovinski interesi.
Dakle, to su lica ili dobra na kojima se moe ostvariti rizik.
Njegovo postojanje predstavlja pretpostavku za zakljuenje i
trajanje osiguranja, i mora biti jasno naznaen u polisi osiguranja.
Na primer to mogu bitistudenti uenici (osiguranje od
nezgode),maine, aparati (osiguranje maina), izgubljenidobitaki
trokovi poslovanja preduzea (osiguranje od prekida rada) i mnogi
drugi.4.3. Rizik kod osiguranja
Rizikje mogunost nastanka neeljenog, ekonomski tetnog dogaaja
koji je jedan od osnovnih pojmova i pretpostavki osiguranja, bez
ega ono ne bi ni moglo postojati (da bi neki predmet mogao da bude
osiguran potrebno je da bude izloen riziku). Rizik sa sobom nosi
element neizvesnosti - ne zna se hoe li se i kada desiti dogaaj
protiv koga se osigura (npr. svako e umreti ali se ne zna kada).
Pod njim se esto podrazumeva i samo zamiljena opasnost od deavanja
tetnog dogaaja, poputpoara,poplava,kraao mnogih drugih (jer kada se
ostvari, tada je ve re o osiguranom dogaaju).4.4. Premija kod
osiguranja
Predstavlja cenu rizika tj. iznos koji osiguranik treba da plati
zaosiguranje. Premija se plaa u ugovorenim rokovima, a ako treba da
se isplati odjednom, plaa se prilikom zakljuenja ugovora.
Mesto plaanja premije je mesto u kome osiguranik ima svoje
sedite, odnosnoprebivalite, ako ugovorom nije odreeno neko drugo
mesto.
4.5. Osigurana suma
Svota osiguranja je vaan element ugovora o osiguranju koji slui
kao osnovica za obraun premije. Kriterijum za procenu visine sume
na kojoj e se sklopiti osiguranje jeste vrednost odreenog
predmeta.
4.6. Trajanje osiguranja
Period u kome je osiguranik pokrivenosiguranjem. Trajanje
osiguranja se, prema potrebi moe ugovoriti na odreeni rok ili na
neodreeno vreme. Ukoliko posmatramo vrste osiguranja prema duini
roka trajanja, razlikujemo kratkorono osiguranje sa rokom trajanjam
od jedne godine ili krae (na primer, u osiguranju stvari izlagaa na
sajmovima- odnosi se na vreme odravanja sajma, u transportnom
osiguranju- vezuje se za vreme odreenog putovanja, itd..);
viegodinje osiguranje sa ugovorenim trajanjem iznad jedne godine
(uobiajeni su kod osiguranja ivota); dugorono osiguranje sa
neodreeenim rokom trajanja, gde se odreuje samo dan poetka
osiguranja. Trenutak zakljuivanja ugovora bitno se razlikuje od
trenutka kada poinje dejstvo koje podrazumeva da prou 24 sata od
potpisivanja polise osiguranja.
5. Obaveze stranaka
5.1. Obaveze osiguranika
Obaveze osiguranika- vrsteobavezau zavisnosti od vremena u kome
treba da budu izveene:
U momentu zakljuenjaugovora: prijavljivanje okolnosti od znaaja
za ocenurizika plaanje prve premije osiguranja
U toku trajanja osiguranja: plaanje premije osiguranja
obavetavanje osiguravaa o promenamarizika spreavanje nastupanja
osiguranog sluaja
Kad nastupi osigurani sluaj: isplatanaknadeiz osiguranja ili
osigurane sume
obavetavanje osiguravaa u vezi sa nastupelim osiguranim
sluajem
otklanjanje i smanjenje tete.
5.2. Obaveze osiguravaa
Obaveze osiguravaa vrsteobavezau zavisnosti od vremena u kome
treba da budu izvrene:
U momentu zakljuenjaugovora: obaveze
prihvatanjaponudeosiguranja
obavetavanje osiguranika o uslovimaosiguranjai predaja uslova
(pravila) osiguranja
U toku trajanja osiguranja: da stvara rezerve osiguranja
da sprovodi mereprevencijeirepresije da obavlja radnje u vezi sa
polisom
Kad nastupi osigurani sluaj: isplata naknade iz osiguranja ili
osigurane sume
snoenje trokova spasavanja
Zakljuak
Pre mnogo vekova, a uostalom kao i danas pojavila se potreba za
osiguranjem imovine i lica zbog postojanja opasnosti od rizika
nastupanja izvesnog tetnog dogaaja. Rizik ne zavisi od iskljuive
volje zainteresovanih lica, i predstavlja budui neizvesni dogaaj.
Njegovo osiguranje je doputeno zakonom, javnim poretkom i moralom,
a predmet da bi se mogao osigurati mora biti izloen riziku. Kao
predmet ugovora kod imovinskog osiguranja se mogu pojaviti sve
stvari, pokretne ili nepokretne, koje su uvek izloene riziku, dok
kod linog osiguranja kao predmet ugovora se pojavljuje zdravlje ili
povreda tela do koje moe doi usled nekog nesrenog sluaja, a koji je
predvien u samom ugovoru.Prilikom zakljuenja ugovora o osiguranju i
za jednu i za drugu ugovornu stranu nastaju obaveze, ugovara
osiguranja se obavezuje da plati premiju osiguranja, a osigurava je
duan da isplati osiguranu svotu ukoliko se desi dogaaj koji
predstavlja osigurani sluaj. Premija osiguranja koju je obavezan da
plati ugovara osiguranja treba da bude srazmerna riziku kome je
izloen predmet osiguranja.Osiguranje s jedne strane ima jedan cilj,
a to je ekonomska zatita imovine i lica, i on se ostvaruje isplatom
naknade tete za oteene i propale stvari, odnosno isplatom
ugovorenih iznosa o osiguranju lica kad nastane osigurani sluaj, a
sa druge strane ima jedan psiholoki efekat, jer stvara oseaj
sigurnosti, odnosno uliva uverenje kod osiguranika da ih tetni
dogaaj nee otetiti ili ako do toga i dodje, odnosno ako ih oteti,
nee u potpunosti.Literatura
Anelkovi, ., Anelkovi Slijepevi, M., Trgovinsko pravo sa
osnovama prava - praktikum, Leskovac, 2009.Anelkovi, ., Trgovinsko
pravo sa osnovama prava - skripta, Leskovac, 2006.Vukievi, S.,
Anelkovi, ., Trgovinsko pravo sa osnovama prava, Leskovac,
2006.Komljenovi, B., Komljenovi, A., Poslovno i finansijsko pravo,
Banja Luka, 2010.
obelji, ., Privredno pravi sa osnovama graanskog prava, Beograd,
1974.
Komljenovi, B., Komljenovi, A., Poslovno i finansijsko pravo,
Banja Luka, 2010.
Komljenovi, B., Komljenovi, A., Poslovno i finansijsko pravo,
Banja Luka, 2010.
Komljenovi, B., Komljenovi, A., Poslovno i finansijsko pravo,
Banja Luka, 2010.
Komljenovi, B., Komljenovi, A., Poslovno i finansijsko pravo,
Banja Luka, 2010.
Komljenovi, B., Komljenovi, A., Poslovno i finansijsko pravo,
Banja Luka, 2010.
Komljenovi, B., Komljenovi, A., Poslovno i finansijsko pravo,
Banja Luka, 2010.
Komljenovi, B., Komljenovi, A., Poslovno i finansijsko pravo,
Banja Luka, 2010.
Komljenovi, B., Komljenovi, A., Poslovno i finansijsko pravo,
Banja Luka, 2010.
Komljenovi, B., Komljenovi, A., Poslovno i finansijsko pravo,
Banja Luka, 2010.
Komljenovi, B., Komljenovi, A., Poslovno i finansijsko pravo,
Banja Luka, 2010.
obelji, ., Privredno pravi sa osnovama graanskog prava, Beograd,
1974.
obelji, ., Privredno pravi sa osnovama graanskog prava, Beograd,
1974.
obelji, ., Privredno pravi sa osnovama graanskog prava, Beograd,
1974.
obelji, ., Privredno pravi sa osnovama graanskog prava, Beograd,
1974.
obelji, ., Privredno pravi sa osnovama graanskog prava, Beograd,
1974.
obelji, ., Privredno pravi sa osnovama graanskog prava, Beograd,
1974.
obelji, ., Privredno pravi sa osnovama graanskog prava, Beograd,
1974.
obelji, ., Privredno pravi sa osnovama graanskog prava, Beograd,
1974.
obelji, ., Privredno pravi sa osnovama graanskog prava, Beograd,
1974.
obelji, ., Privredno pravi sa osnovama graanskog prava, Beograd,
1974.
PAGE 11
