Viljem ekspirJULIJE CEZARPrevod: ivojin Simi i Sima Pandurovi

LICA

JULIJE CEZAR OKTAVIJE CEZAR MARKO ANTONIJE trijumviri posle smrti Julija Cezara M. EMILIJE LEPID CICERON PUBLIJE senatori POPILIJE LENA MARKO BRUT KASIJE KASKA TREBONIJE zaverenici protiv Julija Cezara LIGARIJE DECIJE BRUT METEL CIMBER CINA FLAVIJE i MARUL, tribuni ARTEMIDOR, sofist iz Knida CINA, pesnik DRUGI PESNIK LUCILDE, TITINIJE, MESALA, MLADI KATON i VOLUMNIJE, Brutovi i Kasijevi prijatelji VARON, KLIT, KLAUDIJE, STRATON, LUCIJE, DARDANIJE, Brutove sluge i oficiri PINDAR, Kasijev sluga KRPA, DRVODELJA i DRUGI PLEBEJCI CEZAROV SLUGA, ANTONIJEV SLUGA, OKTAVIJEV SLUGA KALPURNIJA, Cezarova ena PORCIJA, Brutova ena CEZAROV DUH

SENATORI, GRADANI, STRAARI, PRATIOCI itd. Mesto radnje VEIM DELOM U RIMU; ZATIM U OKOLINI SARDA I BLIZU FILIPA

PRVI IN

SCENA PRVA Rim. Ulica. (Dolaze FLAVIJE, MARUL i nekoliko graana.)

FLAVIJE. Vucite se kui, vi besposliari, Kuama svojim! Je li danas praznik? ta, ne znate da zanatlije Ne smeju radnim danom ii gradom Bez esnafskog znaka? ta si ti Po zanatu, reci. DRVODELJA. Ja sam, gospodine, drvodelja. MARUL. Gde ti je lenjir, gde kona pregaa? ta radi u tom prazninom odelu? A ti, gospodine, ta si po zanatu? KRPA. Odista, gospodine, u poreenju s finim zanatlijom, ja sam samo, kako biste rekli, krpa. MARUL. Ali ta ti je zanat? Reci jasno. KRPA. Zanat mi je, gospodine, takav da mislim da ga mogu obavljati mirne savesti, a sastoji se, vaistinu, gospodine, u opravljanju poderanog. MAKUL. Ali sta ti je zanat, lupeu? Nevaljala huljo, ta je zanat tvoj? KRPA. Molim vas, gospodine, ne derite se tako ljutito na mene; jer ako se izderete, gospodine, mogu da vas opravim. MARUL. ta misli time? Da opravi mene, Ti nevaljali bezobraznie? KRPA. Pa da vam opravim obuu, gospodine. FLAVIJE. A, ti si dakle krpa obue, jesi l' to? KRPA. Vaistinu, gospodine, sve od ega ivim to je ilo; ne paam se ni u trgovake ni u enske poslove; ali sam ipak, doista, gospodine, vidar stare obue; kad je ona u velikoj opasnosti, ja je izbavim. Neki od najboljih ljudi to su ikad gazili po goveoj koi, hodali su po mojoj rukotvorini.

FLAVIJE. Pa zato nisi u radnji svojoj danas? to ulicama voda ljude te? KRPA. Istinu rei, gospodine, da bi poderali obuu, pa da dobijem vie posla. Ali, pravo da kaem, danas ne radimo, gospodine, da bismo videli Cezara i uivali u njegovom trijumfu. MARUL. to da uivate? ta je on za nas Osvojio? Kakvi ga vazali Prate u Rim u ropskom lancu Da mu krase kola? Vi klade, vi stene, Gori ste od stoke beslovesne! O nemilosrdni, svirepi ljudi Rima, Zar niste znali Pompeja? Zar esto I mnogo puta vi se niste peli Na zidine, kule, bedeme, prozore, ak dimnjake, s decom u naruju, I tamo ekali po vazdugi dan Da vidite velikog Pompeja Kad prolazi rimskim ulicama? I im bi mu se pomolila kola, Zar niste klicali tako jednoduno Da Tibar drhtae u koritu svom Sluaju odjek vaega klicanja U izlokanim obalama svojim? Pa zar sad da ste u sveanom ruhu? Pa zar ovo da vam bude praznik va? Pa zar sad cveem posipate put Onome to vam u trijumfu ide Nad Pompejevom krvlju? Odlazite! Trite kuama, pa na kolenima Molite bogove da ne puste kugu to mora pasti na tu nezahvalnost. FLAVIJE. Idite, idite, valjani zemljaci, Zbog tog greha skupte sabrau sirotu I povedite je do Tibra, pa tu Lijte suze dok mu i najnii tok Ne poljubi najviu obalu. (Svi plebejci odlaze.) U niskoj dui kako su ganuti! Odlaze nemi zbog svoje krivice. Ti idi tim putem prema Kapitolu, A ja u ovim. Sa kipova skidaj Dravne ambleme, ako su na njima Kao ukras. MARUL. Ali da li smemo to? Zna li da su danas Luperkalije?

FLAVIJE: Ne mari; neka na kipovima nema Cezarskih trofeja. Idem da rasterujem Plebejce s ulica; ini i ti to Gde god bi kakav primetio skup. upanje toga perja koje raste Iz Cezarovog krila nagnae ga Da leti obinom visinom, inae Lebdeo bi gore izvan ljudskog vida A nas sve drao u ropskome strahu. (Odlaze.)

SCENA DRUGA Rim. Trg. (Dolaze u sveanoj povorci s muzikom CEZAR, ANTONIJE, opremljen za trku, KALPURNIJA, PORCIJA, DECIJE, CICERON, BRUT, KASIJE, KASKA, prorok, velika gomila; za njima MARUL i FLAVIJE.)

CEZAR. Kalpurnijo! KASKA.Mir, hej! Cezar govori. CEZAR. Kalpurnijo! KALPURNIJA. Evo me, muu moj. CEZAR. Pri trci stani na put Antoniju. Antonije! ANTONIJE. Cezare, gospodaru? CEZAR. Ne zaboravi da u trci dirne Kalpurniju. Stari kau da se Nerotkinja, dirnuta u toj Svetoj trci, prata s jalovou. ANTONIJE. Upamtiu. Kada Cezar kae Uini", to je uinjeno ve. CEZAR. Ponite, i nita ne propustite Od obiaja. PROROK. Cezare! CEZAR. Ha, ko me Zove? KASKA. Dosta s grajom tom; jo jednom: mir! CEZAR. Ko me to zove iz gomile? ujem Glas otriji od muzike sve Gde vie Cezare!" Govori! Cezar se Okrenuo da uje. PROROK. uvaj se

Martovskih Ida. CEZAR. Ko je ovek taj? BRUT. Prorok kae da se uva od Martovskih Ida. CEZAR.. Dovedite ga pred mene, da vidim Njegovo lice. KASKA. ovee, izai Iz gomile, pogledaj Cezara. CEZAR. ta mi ti ono ree? Ponovi mi. PROROK. uvaj se Martovskih Ida. CEZAR. To je neka Sanjalica. Da ga ostavimo. Hajdmo. {Truba. Odlaze svi sem BRUTA i KASIJA.) KASIJE. Hoe li da ide da gleda tok trke? BRUT. Neu. KASIJE. Molim te, hajde. BRUT. Nisam sklon Tim igrama; nedostaje mi neto Od Antonijevog ivog duha tog. Ali neu da smetam, Kasije, Tvojoj elji, pa u da te ostavim. KASIJE. Brute, posmatram te u poslednje vreme: Tvoje mi oi vie ne odaju Onu blagost, ljubav na koju sam ja Navikao. Suvie si tu; Suvie okrut prema prijatelju Koji te voli. BRUT. Vara se, Kasije. Ako mi je pogled mrk, to je jedino Zato to se mrtim na samoga sebe. More me od nekog vremena oprena Oseanja, misli to se samo mene Tiu, a to moda baca neku sen Na moje dranje; ali neka to Nimalo ne titi moje prijatelje (U koje ubrajam i tebe, Kasije), I nek moj nehat ne tumae niim urugim sem time sto taj jaum urut, U ratu sa samim sobom, zaboravlja Da pokazuje ljubav za drugove. KASIJE. Onda sam ja, Brute, vrlo nepravilno Shvatio stav tvoj; stoga su mi grudi Sakrivale duboko u sebi Znaajne misli i planove vane. Reci mi, dobri Brute, moe ti Videti svoje lice?

BRUT. Ne, Kasije. Jer oko vidi sebe samo onda Kad mu ogledalo bude druga stvar. KASIJE. Tako je. Vrlo je alosno, moj Brute, to nema takvih ogledala to bi Tvoju skrivenu vrednost pokazala Tvom oku, da svoje sagleda oblije. uo sam mnoge najuglednije Rimljane (izuzev besmrtnog Cezara) Da govorei o Brutu, stenjui Pod jarmom doba, ele da im Brut Plemeniti ima oi pa da vidi. BRUT. U kakve pogibli hoe, da me vodi, Kasije, kad eli da traim u sebi to nije u meni? KASIJE. to se toga tie, Mora me, vrli Brute, sasluati. A kad zna da se dobro vidi samo U odsjaju, ja, koji sam tvoje Ogledalo, verno u otkriti O tebi ono to ne zna ni sam. Ne sumnjaj u mene, dobri Brute moj. Ako sam samo lakrdija prost; Ako sam svikao da obesveujem Ljubav zakletvama u nju svakoj novoj Pridolici to je meni izjavljuje; Ako zna da laskam ljudima ponizno I vrsto ih grlim, da ih posle kaljam; Il ako zna da se o gozbama bratim Sa celom ruljom, smatraj me opasnim. (Trube i klicanje.) BRUT. ta znai ovo Klicanje? Bojim se Da narod bira Cezara za kralja. KASIJE. O, ti se boji toga? Onda moram Zakljuiti da to ne bi eleo. BRUT. Ne bih, Kasije, mada ga volim mnogo. Ali, zato me zadrava ovde Toliko? ta bi hteo da mi kae? Ako je to neto radi opteg dobra, Stavi mi pred jedno oko ast, pred drugo Smrt: u obe u gledati spokojno. Bogovi mi dali koliko mi je vea Ljubav prema asti nego strah od smrti. KASIJE. Znam da je u tebi ta vrlina, Brute, Kao to poznajem tvoj spoljanji lik. Pa eto, ast je predmet moje prie.

Ja ne znam ta ti i drugi mislite O ovom ivotu, ali ja bih pre Umro no da ivim u strahu od stvora to je kao i ja. Roen sam slobodan Kao i Cezar, i ti; hranimo se Istom hranom; oba podnosimo studen Kao on. Jednog hladnog, burnog dana, Kad je mutni Tibar besno udarao U obale, Cezar mi je reko: ,,Sme li, Kasije, sa mnom skoiti U gnevnu bujicu tu i otploviti Do onog mesta?" Na tu re, odeven, Skoim u reku i pozovem njega, Te i on skoi. Voda je rikala, A mi smo je tukli snanim miicama, Odbacivali je, i u takmienju Zajedniki se borili sa njom. Ali pre nego stigosmo na metu, Cezar viknu: Pomozi, Kasije, Potonuu!" I ko to Eneja, Na veliki predak, iz plamena Troje Iznese Anhiza, tako sam i ja Iz talasa Tibra Klonulog Cezara. I taj je ovek sad postao bog, A Kasije je bednik to se svija Kad Cezar, nehatno, klimne glavom samo. U paniji ga spopala groznica, I dok je trajao nastup, spazio sam Da se trese. Zbilja, taj se bog tresao; Njegove plaljive usne pobegle su Od svoje boje; i to isto oko, iji pogled sada zastraava svet, Izgubilo je sjaj svoj; uo sam ga Kako jei; i njegov jezik taj, to nareuje Rimu da ga slua I govore mu belei u knjige, Zavapio je ko bolno devoje: ,,Daj mi malo vode, Titinije." O, Bogovi, udim se kako ovek tako Slabog sastava toliko izmae Od celog drugog tako divnog sveta Da jedini nosi lovor moi, slave. (Klicanje. Trube.) BRUT. Opet opte klicanje? Verujem Da je to zbog nekih novih poasti Kojima Cezara obasipaju sad.

KASIJE. Eto, ovee, on je kao Kolos Opkoraio ovaj uski svet A mi, siuni ljudi, koraamo Pod njegovim divovskim nogama I piljimo svud unaokolo, Da naemo sebi neasne grobove. Ljudi su katkad gospodari svoje Sudbine: krivica, mili Brute moj, Nije u naim zvezdama ve u nama to smo potinjeni. Brut i Cezar! ta je U tome Cezar"? Zato bi to ime Bilo na veem glasu nego tvoje? Napii ih zajedno, tvoje je Isto tako lepo; izreci ih, ono Isto tako pristaje ustima; Meri ih, iste je teine; baj njima, Pa e Brut" brzo prizvati duhove Kao i Cezar". Za ime svih bogova, Kakvim se mesom hrani Cezar taj Kad je tako velik? O doba sramote! Izgubio si, Rime, onaj soj Plemenitih i hrabrih ljudi ti! Kad se od velikog Potopa slavilo Ime jednog doba zbog jednog oveka? Kada su ljudi pre naeg vremena Mogli rei da rimske zidine Opasuju jednog jedinog oveka? Kakav je Rim to, kakvo je to mesto Kad je u njemu jedna linost samo? O, ti i ja smo uli od oceva Da je jednom bio jedan Brut koji bi Radije podneo da Rimom ovlada Pakleni avo nego neki kralj. BRUT: Da me voli, ne sumnjam nimalo; Na ta bi da me navede, to slutim; ta mislim o tom i o ovom dobu Rei u docnije. Zasad, ako smem Zamoliti te kao prijatelj, Ne podstrekavaj me dalje. Ono to si Reko razmotriu; to bude imao Jo da mi kae, ja u sasluati Strpljivo; nai u podesnog vremena Da ujem o tako krupnim stvarima I da odgovorim. A dotle, dobri moj Prijatelju, upamti i ovo: Da bi Brut radije bio seljanin

No zvan sinom Rima u tim tekoama Koje nam, izgleda, vreme namee. KASIJE. Milo mi je to je moja slaba re Bar iskresala tu iskru iz Bruta. (Dolazi CEZAR s pratnjom.) BRUT. Igre su svrene, i Cezar se vraa. KASIJE. Kad naiu, povuci za rukav Kasku; on e ti (na svoj jetki nain) Ispriati ta se dogodilo Vredno panje. BRUT. Hou. Ali pogledaj, Kasije, na Cezarovom elu Peat gneva plamti, a svi su ostali Pokunjeni ko grene sluge. Kalpurnija je bleda, a Ciceron Gleda lasiinim, plamenim oima Ko na Kapitolu, kad mu se u veu Usprotive neki senatori. KASIJE. Kaska e nam rei ta se zbilo. CEZAR. Antonije? ANTONIJE. Cezare? CEZAR. Ja volim Da imam oko sebe pune ljude, Ljude glatka lica, to spavaju nou. Onaj Kasije je mrav, kao gladan, On suvie misli; takvi su opasni. ANTONIJE. Ne boj ga se, Cezare, nije on Opasan; to je plemenit Rimljanin, I dobre naravi. CEZAR. Kamo da je deblji! No ne bojim ga se. A'l da mi je ime Podlono strahu, ja ne znam oveka Od koga bih se vie klonio Nego li toga mravog Kasija. On ita mnogo, voli da posmatra, Prozire sasvim dobro dela ljudi. Ne voli igre ko ti, Antonije; Ne slua muziku. Retko se nasmei, A kad se smei, kao da se ruga Samome sebi, preziru svoj duh to ga je mogue podstai na sraeh. Takvi u dui ne miruju nikad Dok gledaju drugog veega od sebe; Zato su opasni. Kazujem ti ono ega se treba bojati, a ne Ono ega bih se ja bojao sam,

Jer ja sam uvek Cezar. Prei mi S desna, jer mi je ovo uvo gluvo. Kai pravo ta ti misli o Kasiju. (Truba. CEZAR i pratnja odlaze.) KASKA. Povukao si me za togu. Hoe li Da govori sa mnom? BRUT. Da, Kaska. Reci mi ta se to danas dogodilo, te mi Cezar toliko natmuren izgleda. KASKA. Pa bio si s njime, zar ne? BRUT. Onda ne bih Pitao Kasku ta se dogodilo. KASKA: Eto, ponudili su mu krunu; a kad mu je ponudie, on je odgurnu nadlanicom ovako; i onda narod poe klicati. BRUT. A zato je bilo ono drugo klicanje? KASKA. Opet zbog toga. KASIJE. Triput su klrcali; zato trei put? KASKA. Opet zbog toga. BRUT. Zar mu je kruna triput nuena? KASKA. Vaistinu jeste, a on je triput odgurnuo, svaki put nenije no pre; i pri svakom oturanju moji estiti susedi su klicali. KASIJE. Ko mu je nudio krunu? KASKA. Antonije. BRUT. Dragi Kaska, priaj kako se to razvijalo. KASKA. Da me obesite, ne bih umeo ispriati kako se razvijalo. Same ludorije, nisam ni obraao panju. Video sam Marka Antonija kako mu nudi krunu; ali to nije ni bila kruna, ve jedan od ovih venaca; i, kao to rekoh, on je odgurnu prvi put, ali pri svem tom on bi je, kako mi se inilo, rado zadrao. Onda mu je on opet ponudi, a on je opet odbi, ali, po mom miljenju, vrlo je nerado skinuo prste s nje. Zatim mu je on ponudi i trei put. On je i trei put odgurnu; i kad god je odbio, rulja je urlala, pljeskala ispucanim rukama, bacala uvis znojave kape, i izdisala toliko smrdljivog daha zato to je Cezar odbio krunu, da to umalo nije uguilo Cezara; on se onesvestio i pao. A ja nisam smeo ni da se nasmejem, jer sam se bojao da otvorim usta i da gutam taj okuen vazduh. KASIJE. Polako, molim te; zar se Cezar obneznanio? KASKA. Pao je na trgu, pena mu je udarila na usta, i bio je nem. BRUT. Sasvim mogue; on ima padavicu. KASIJE. Ne, Cezar je nema; ali ti i ja I vrli Kaska imamo padavicu. KASKA. Ne znam ta misli time, ali znam pouzdano da je Cezar pao. Ako mu rulja nije poljeskala i zvidala, kako

joj se kad dopao, kao to rade s glumcima u pozoritu, onda sam ja laov. BRUT. ta je rekao kad je doao sebi? KASKA. Kad je, pre no to je pao, video da se ono prosto krdo raduje to je odbio krunu, razdrljio je okovratnik i pruio im svoj grkljan da ga preseku. Da sam ja bio jedan od onih zanatlija, ako ga ne bih uzeo za re i uinio to, neka odem u pakao medu nitkove. Zatim je pao. Kad je doao sebi, rekao je: ako je uinio ili rekao ita neumesno, on moli njihova blagorodstva da to pripiu njegovoj slabosti. Tri ili etiri enetine kraj mene uzviknue: ,,Ah, dobra dua!" i svesrdno mu oprostie; ali se na njih ne treba obzirati, one bi tako uinile i da im je majke proburazio. BRUT. I posle toga je otisao onako natmuren? KASKA. Da. KASIJE. Je li Ciceron togod govorio? KASKA. Jeste, govorio je grki. KASIJE. ta je rekao? KASKA. E, ako bih vam to kazao, nikad vam vie ne bih smeo u oi pogledati. Ali oni koji su ga razumeli, smekali su se jedni na druge i vrteli glavom. to se mene tie, za mene je to bilo grki. Mogu vam rei jo jednu novost: Marul i Flavije su pritvoreni, zato to su skidali trake s Cezarovih kipova. Zdravo da ste! Bilo je jo kojekakvih ludorija, kad bih samo mogao da se setim. KASIJE. Hoe li, Kaska, da noas veeramo kod mene? KASKA. Ne mogu, obeao sam drugome. KASIJE. Hoe li sutra da rua sa mnom? KASKA. Hou, ako budem iv, ako ti ostane pri tome, i ako ti ruak bude dobar. KASIJE. Dobro, ekau te. KASKA. ekaj me. Ostajte zdravo obojica. (Ode.) BRUT. Kako je postao tupav! A bio je iva vatra kad besmo u koli. KASIJE. Takav je i sad na delu u svakom Plemenitom i smelom podvigu, A pravi se tromim. Ta nezgrapnost Razboritosti njegove je zain, I podstie ljude da mu rei svare S vie gotovosti. BRUT. Tako je. A sad Ostavljam te. Ako sutra eli Da govori sa mnom, ja u doi tebi; Ili, ako hoces, doi ti kod mene. ekau te.

KASIJE. Hou. Ti dotle razmiljaj O naem svetu. (BRUT odlazi.) Plemenit si, Brute, Ali vidim da se tvoj estit duh daje Odvratiti od svoje sklonosti; Zato je dobro da se plemeniti Drue uvek sa sebi slinima; Jer ko je vrst da se ne moe zavesti? Cezar mene mrzi, ali Bruta voli. Da sam ja Brut sada, a on Kasije, Brut ne bi mogo da utie na me. Noas u Brutu kroz prozor baciti Pisma razliitih rukopisa, Kao da su od raznih graana: U svima e se visoko ceniti Brutovo ime, i nagovestiti I Cezarovo vlastoljublje jo. A tada nek se Cezar dobro dri, Jer nae e ga ruke da sahrane, Il' emo jo gore doiveti dane. (Ode.) SCENA TREA Rim. Ulica. (Grmi i seva. Sa suprotnih strana dolaze KASKA i CICERON)

CICERON. Dobro vee, Kaska; jesi l' otpratio Cezara domu? Zato si bez daha? I zato si tako unezveren? KASKA. Zar nisi uzbuen kad se zemljin sklop Trese ko laka i labava stvar? O Cicerone, gledao sam bure Kad huni vetar cepa stari hrast; I gledao sam slavoljubivi Okean kad se nadima i besni I peni, da bi se uzdigo oblaku. Al' nikad nisam, kao ovu no, Iao po buri koja ognjem pljuti; Ili je na nebu meusobni rat, Ili je obesni svet bogove sve Razjario da e unititi nas. CICERON. Jesi li jo togod udno video?

KASKA. Obian rob jedan, iz vienja ga zna, Podie levicu koja se zapali, I plamtela je ko dvaest buktinja, Ali mu ruka, neosetljiva Za vatru, osta neizgorela. Pa onda (otada nisam vrao ma U korice) ba kod Kapitola, Sreo sam lava koji se izbulji Na mene, ali proe jarosno Ne dirnuvi me. U jednoj gomili Zbijeno sto ena, bledih kao smrt, Izbezumljenih od straha, klelo se Da su videle da ognjeni ljudi Idu ulicama. Jue je na trgu U samo podne sova kretala. Kad se ta udna znamenja pokau, Nek niko ne kae ima razloga Za to; prirodno je"; jer verujem da su To kobni znaci zemlji gde se jave. CICERON. Ovo vreme, zbilja, ima udnu ud; Al' ljudi tumae sve na nain svoj, Nezavisno od smera pojava. Hoe li Cezar sutra na Kapitol? KASKA. Da; rekao je Antoniju da ti Porui da e sutra biti tamo. CICERON. Laku no onda, Kaska; ovo nebo Uznemireno ne doputa etnju. KASKA. Zbogom, Cicerone. (CICERON odlazi. Dolazi KASIJE.) KASIJE. Ko je tamo? KASKA. Rimljanin. KASIJE. Po glasu, To je Kaska. KASKA. Ima dobro uvo, Reci, kakva je ovo no, Kasije? KASIJE. Prijatna vrlo za estite ljude. KASKA. Ko ikada vide takvu pretnju neba? KASIJE. Onaj to vide proroke zemaljske. A ja sam iao ulicama sam, Izlaui se stranoj noi toj, Razdrljen, kao to me vidi, Kaska, I otkrivo grudi svoje gromu tom; A kad se inilo da ravasta, plava Munja razdire sam nebeski svod, Hitao sam da joj meta budem ja. KASKA. Zato si nebo toliko kuao?

Za ljude je da strepe i dru Kad vinji bogovi tim znacima alju Glasnike takve da nas zastrauju. KASIJE. Tupav si, Kaska; a ivotne iskre Potrebne svakom Rimljaninu nema, Ili se ne slui njima. Ti si bled, Unezveren, uplaen i sav U udu zbog udnog nestrpljenja neba. Al' ako razmotri pravi uzrok otkud Sve te vatre, sve te lebdee aveti, to starci, budale i deca proriu, Zato se ptice i zveri odmeu Od karaktera svog soja, i zato Svi stvorovi menjaju navike, Uroenu prirodu, i sve se U udovino neto izvrgava, Videe da im je nebo ulilo Taj duh, da bi bili orue za strah I opomena nekom udovinom Stanju. Sad bih ti, Kaska, mogao Imenovati oveka to najpre Lii na ovu jezovitu no to grmi, seva, otvara grobove I rie ko onaj lav na Kapitolu. Po linoj snazi on nije moniji Od tebe ni mene; al je koban, straan Kao svi udni izlivi prirode. KASKA. Na Cezara misli, je l' tako, Kasije? KASIJE. Bio on ko bio. Rimljani i sad Imaju iste miice, udove Ko preci njini. Al' teko naem dobu! Duh otaca naih mrtav je, a duh Matera naih upravlja sad nama; Na jaram i naa strpljivost kazuju Da smo kao ene. KASKA. Govore zaista Da senatori nameravaju Da sutra zakralje Cezara, i on e Nositi krunu na moru i kopnu, Svud sem Italijom. KASIJE. Znam gde u tad zabosti ovaj no; Kasije e spasti Kasija od ropstva. Bogovi tako ine slabe monim, Bogovi tako tirane poraze. Ni kamene kule, ni zidine tune, Ni zaguljiva tamnica, ni jak

Gvozdeni okov nee zadrati Snagu duha; jer ivot, ve sit Tih zemnih stega, ima uvek moi Da se oprosti svega. Kad ja znam Ovo, nek onda zna i ceo svet Da onaj deo tiranstva to trpim Mogu da zbacim sa sebe kad hou. (Grmljavina jo traje.) KASKA. Mogu i ja: tako nosi svaki rob U svojoj ruci mo da svoje ropstvo Ukine. KASIJE. Pa to je Cezar tiranin? Bednik! Znam da ne bi bio vuk Da ne vidi da su Rimljani ko ovce, Niti bi bio lav da Rimljani Nisu srne. Ko hoe da brzo Zapali monu vatru, pone slabim Slamicama. Kakva rita je taj Rim, Kakvo ubre, kakav otpadak kad slui Ko bedno gorivo da se njim obasja Nitavilo kao to je Cezar! Ali, o tugo, kud si me odvela? Govorim moda dobrovoljnom robu; Onda u morati da odgovaram Za ovo. Ali ja sam naoruan I ravnoduan spram svake propasti. KASKA. Ti Kaski govori, oveku to nije Dostavlja podli. Evo moje ruke. Povedi stranku, da izlei zlo. I noga e mi ii ukorak Sa onim koji najdalje otide. KASIJE. Pogodba je zakljuena. Znaj, Kaska, da sam podstakao ve Neke od najuglednijih Rimljana da sa mnom Preduzmu pothvat astan i opasan. Znam da me oni sada ekaju U Pompejevom Predvorju; jer sad U ovoj stranoj noi nikog ivog Po ulicama nema; neba lik Slian je delu krvavom, plamenom, Stravinom, koje pripremamo mi. (Dolazi CINA) KASKA. Skloni se za tren neko nam dolazi. KASIJE. To je Cina, znam ga po hodu njegovom. On je na. Cina, kuda uri tako? CINA. Da naem tebe. Ko je to? Metel Cimber?

KASIJE. Ne, to je Kaska; i on je sa nama. ekaju li me, Cina? CINA. Milo mi je. Kakva je ovo stravina no! Nas Dva-tri videsmo udne prizore. KASIJE. ekaju li me? Reci. CINA. ekaju. O Kasije, kad bi mogo samo Da pridobije i vrloga Bruta Na nau stranu KASIJE. Ne brini. Dobri Cina, Uzmi ovu cedulju i gledaj Na pretorsku stolicu da je stavi, Gde e je samo Brut moi da nae; A ovu mu ubaci kroz prozor; Ovo voskom zalepi za kip Staroga Bruta. Kada to svri, doi U Pompejanum; tu e nai nas. Jesu li tamo i Decije Brut I Trebonije? CINA. Svi sem Cimbera; On ode tvojoj kui da te zovne. Pouriu da stavim cedulje Kao to si mi rekao. KASIJE. Kad svri, U Pompejevo pozorite doi. (CINA odlazi.) Hajdemo, Kaska; ti i ja, pre zore, Videemo Bruta u njegovom Domu. Tri etvrti njegove su nae, A pri prvom susretu e on Pripasti sav nama. KASKA. O, on je u srcu itavog naroda; i ono to bi nama Bilo upisano u greh, to bi njegov Ugled, kao mona alhemija ba, Pretvorio u ast i vrlinu. KASIJE. Njegovu vrednost, ko i njega samog I potrebu nau sasvim dobro shvata. Hajdmo, pono proe; pre svanua jo Probudiemo ga i pridobiti. (Odlaze.)

DRUGI IN

SCENA PRVA Rim. Brutov vrt. (Ulazi BRUT.)

BRUT. O Lucije, hej! Ne mogu po toku zvezda da ocenim Koliko je jo do zore. Lucije, uje li? Ja bih voleo da imam Tu manu da spavam toliko duboko. Hej, Lucije, hej! Probudi se, velim! Lucije! (Dolazi LUCIJE.) LUCIJE. Jeste me zvali, gospodaru? BRUT. U radnu sobu sveu mi odnesi, Kada je zapali, doi da me zovne. LUCIJE. Hou, gospodaru. (Ode.) BRUT. To mu trai smrt. Razloga linog nemam da nasrnem Na njega, ve samo opteg dobra radi. On bi krunu hteo; ali je pitanje Kolko bi mu narav izmenilo to. Sunan dan izlee guju, zato treba Oprezno gaziti. Dati mu krunu? to Al' time mu zbilja dajemo aoku Kojom e po volji nanositi zla. Zloupotreba je veliine kada Od savesti svoju odvajamo mo. A kod Cezara, pravo rei, ne znam Da je razum ikad nadvladala strast. Ali je opte iskustvo da skromnost Mladom slavoljublju za lestvicu slui. Onaj to se penje okree joj lik; Al' kad se popne na vrh, on okrene Lea lestvicama, gleda u oblake, I prezre preage kojim se peo. Tako bi neto i Cezar mogao. Al' da ne bi mogo, ti ga preduhitri. Napad se na njega ne moe pravdati

Tim to je on sada; al' kai ovako: Ako se to to je on sada uvea, Odvee ga u krajnost tu i tu; Zato ga smatraj ko zmijino jaje to e, izleeno, biti isto zlo Koje i soj njegov; ubij ga u ljusci! (Dolazi LUCIJE.) LUCIJE. Gospodaru, svea gori vam u sobi. Traei kremen na prozoru, naoh Ovo pismo, ali pouzdano znam Da nije bilo kad odoh da spavam. (Daje mu pismo.) BRUT. Idi u postelju sad; jo nije dan. Jesu li Martovske Ide sutra, mome? LUCIJE. Ne znam, gospodaru. BRUT. Vidi u kalendaru, Pa mi javi. LUCIJE. Hou, gospodaru. (Ode.) BRUT. Meteori fijuu vazduhom I svetle tako da mogu da itam. (Otvori pismo i ita.) Brute, ti spava; probudi se, vidi Samog sebe. Zar da Rim ... i tako dalje. Govori, udari, spasi! Bmte, spava; Probudi se!" Ovakvi podstreci esto su bacani tako da ih naem. Zar da Rim . .." Na ovo moram ovo rei: Zar da Rim strahuje od jednog oveka? Ko, Rim? Moji preci s ulica su Rima Tarkvinija prognali kad se on Nazvao kraljem. Govori, udari, Spasi!" Da li me mole da govorim I udarim? Rime, ja ti obeavam, Ako e od toga dolaziti spas. Da e ti Brut dati sve ono to trai. (Dolazi LUCIJE) LUCIJE. Mart je potroio etrnaest dana, Gospodaru. (Kucanje spolja.) BRUT. Dobro. Idi kapiji; Neko kuca. (LUCIJE odlazi.) Otkad me Kasije Prvi put protiv Cezara podstae, Ni trenuo nisam. Od prvog nagona

Do izvrenja uasnog dela Vreme je ko mora ili gnusan san: Duh i smrtna orua su tad U veu i u dui ovekovoj, Kao u kakvoj maloj kraljevini, Tada nastaje stanje pobune. (Dolazi LUCIJE) LUCIJE. Gospodaru, pred vratima je va Zet Kasije; eli da vas vidi. BRUT. Je li sam? LUCIJE. Nije, gospodaru, s njim je Vie njih. BRUT. Da li ih ti poznaje? LUCIJE. Ne, Gospodaru, nabili su kape Do uiju, a pola lica skrili Togama, te ih nisam mogao Poznati po njihovom izgledu. BRUT. Nek udu. (LUCIJE odlazi.) To je stranka. O zavero, zar se Stidi da pokae svoje lice ak I nou, kad su zla najslobodnija? Gde e po danu nai peinu Dovoljno mranu za tvoj grozni lik? Pa ne trai je, zavero; sakrij ga Osmesima i pristupanou; Jer da se sa pravim likom pojavi Ni sam Ereb ne bi bio tako taman Da te sakrije od osujeenja. (Ulaze zaverenici: KASIJE, KASKA, DECIJE, CINA, METEL CIMBER i TREBONIJE) KASIJE. Odve smo smeli spram odmora tvog. Dobro jutro, Brute. Da li ti smetamo? BRUT. Ustao sam ve ima itav sat, A budan bio celu no. Da l' znam Te ljude koji s tobom dolaze? KASIJE. Da, sve; i nema tu jednog oveka to te ne potuje, to ne bi eleo Da o sebi ima ono miljenje Koje o tebi svaki plemeniti Rimljanin gaji. Ovo je Trebonije. BRUT. Dobro doao! KASIJE. Ovo je Decije Brut. BRUT. I on nam dobro dolazi.

KASIJE. To je Kaska, to Cina, a to Metel Cimber. BRUT. Dobro doli svi. Kakva li to budna briga razdvaja No i vae oi? KASIJE. Molim, jednu re (KASIJE i BRUT apuu.) DECIJE. Tamo je istok; svie li dan onde? KASKA. Ne. CINA. Izvinite, gospodine, svie. One sive pruge to krase oblake Vesnice su dana. KASKA. Oba se varate. Sunce se raa gde upirem ma, A to je prilino junije, zbog mladog Doba godine. Posle dva meseca Ono e prvi svoj bacati zrak Severnije; a pravi je istok Tamo gde Kapitol. BRUT. Svi mi opet dajte Posebno ruku. KASIJE. I zakunimo se U nau odlunost. BRUT. Ne, zakletvu ne. Ako je slab podstrek brinih ljudi lik, Patnja naih dua, naeg doba zlo, Onda prekidajmo odmah, pa nek svak Ide u svoje lenjo legalo. Nek dalekovido tiranstvo krstari Visoko, dok na svakog doe red Da nastrada. Ali, ako podstrek taj, Kao to mislim, sadri dovoljno Ognja da zapali straljivce, da enske Mekune due hrabrou prekali, ta e nam, zemljaci, druga ostruga, Sem nae stvari, da stignemo spas? Nato nam druge zaloge sem rei Rimljana koji izdati je nee? I to e nam druga zakletva sem zavet to ast daje asti da e tako biti, Il' da emo za to izginuti svi? Zaklinjite rece, slabe, prevrtljivce, Nemone, stare strvine, i one Trpeljive due to potuju zlo. Za lou stvar loe zaklinjite ljude; Al' ne kaljajte vrlinu nam dela

Ni neustraivu hrabrost naeg duha Mislei da nam treba zakletava, Kad je i kap krvi asnom Rimljaninu Viestrukim kriva kopilanstvom Pogazi l' najmanju est svog obeanja. KASIJE. A ta emo sa Ciceronom? Da li Da ga okuamo? Mislim da bi on Bio vrsto uz nas. KASKA. Ne bi ga valjalo Izostaviti. CINA. To nipoto ne. METEL. Pridobijmo ga. Srebrna mu kosa Dobar e ugled nabaviti nama I kupiti glasove da hvale Naa dela. A ljudi e rei: Njegov um je upravljao naim Rukama; naa mladost i ustrina Nee se videti, jer e ih sakriti Njegova ozbiljnost. BRUT. Ne pominjite njega. Ne smemo mu se poveriti; nee On ni za im poi ako drugi ponu. KASIJE. Izostavite ga onda. KASKA. On je zbilja Nepodesan. DECIJE. Da li niko drugi Sem Cezara nee biti diran? KASIJE. Decije, dobro si pomenuo to. Mislim nije zgodno da Marko Antonije Nadivi Cezara to ga toliko voli. U njemu bismo imali lukavog Spletkaa; a vi znate, kad bi on Iskoristio svoja sredstva sva, Da bi mogao otii daleko I koditi svima nama. Da se to Izbegne, neka sa Cezarom padne I Antonije. BRUT. Kaju Kasije, Odve bi nam krvav izgledao put, Kad bismo, posle odrubljene glave, I udove iskasapili jo, Ko to pri ubistvu esto ini gnev, A zloba potom; jer je Antonije Cezarov ud samo. Prinosimo rtve, Ali nemojmo kasapiti, Kaju. Mi smo svi ustali na Cezarov duh,

A u ljduskom duhu ne postoji krv. O, kad bi Cezarov savladali duh, A da Cezara ne raskomadamo! Al' se Cezarova krv proliti mora. Vrli prijatelji, ubijmo ga smelo, Ali ne gnevno; isecimo ga kao rtvu bogovima, a ne kasapimo Ko strv za paad. Neka srca naa, Kao to ine veti gospodari, Podbodu sluge svoje na in besa, Pa ih posle kore. To e naem inu Davati izgled nude, a ne zlobe; A kad se tako prikae, zvae nas Spasiocima, a ne ubicama. A to se tie Marka Antonija. Ne mislite na njega, jer on Ne moe nita uiniti vie No Cezarova ruka kada glava Cezarova padne. KASIJE. Ipak ga se bojim, Jer u njegovoj dubokoj ljubavi Prema Cezaru BRUT. Ah, dobri Kasije, Ne misli na njega. Ako voli ba Cezara, sve to moe uiniti To je samom sebi: moe tugovati I ubiti se zbog Cezara. Ali To bi bilo mnogo traiti od njega, Jer je odan igri, razvratnom veselju I drutvu. TREBONIJE. Nemojmo bojati se njega; Nek ne umre, neka ivi; jer e on Docnije tome smejati se sam. (Izbija asovnik.) BRUT. Mir! Brojte asove. KASIJE. Izbilo je tri. TREBONIJE. Vreme je rastanku. KASIJE. Al' se ne zna jo Hoe li Cezar danas izlaziti. U poslednje je vreme sujeveran, Suprotno ranijem uverenju svom O matarijama, snu i znamenjima. Moda e ga stravine pojave, Uas ove noi, ili auguri Zadrati od Kapitola danas. DECIJE. Ne boj se. Ako je reen da ne ide,

Odvratiu ga od te odluke. On voli da slua da se nosorozi Hvataju na drvo, medved ogledalom, Slonovi u jame, lavovi u mreu, A ljudi laskanjem. Ali kad mu kaem Da mrzi laskavce, veli da ih mrzi, A najvie je polaskan ba tad. Pustite mene, jer umem da svijam ud njegovu u pravcu povoljnom, I u Kapitol u dovesti ga ja. KASIJE. Svi emo tamo da ga dopratimo. BRUT. Najdocnije u osmi sat, je li? CINA. Najdocnije tada, i da dou svi. METEL. Kaj Ligarije mrzi Cezara, Jer ga je grdio to hvali Pompeja, udi me da se niko nije njega Setio. BRUT. Pa, dobri Metele, otidi Ti do njega; on me mnogo voli, A zasluio sam; samo ga poalji Ovamo, pa e on biti uz nas. KASIJE. Zora nas zatie ovde. Mi idemo, Brute. Prijatelji, raziite se sad, Ali svi pamtite to smo dokonali I pokaite se pravim Rimljanima. BRUT. Gospodo dobra, izgledajte orni I veseli. Nek vam lik ne oda smer. Drite se, ko rimski glumci nai, Samouvereno i sa dostojanstvom. Neka vam svima bude srean dan. (Odlaze svi sem BRUTA) Mome! Lucije! vrsto spava? Neka! Uivaj u medno tekoj rosi sna. Ti nema slutnji ni uobraenja to stalna briga u mozak uvlai, I spava duboko. (Dolazi PORCIJA) PORCIJA. Brute, muu moj! BRUT. Porcijo, ta e? Ne valja za tvoje Zdravlje da neno telo sad izlae Vlanom i hladnom jutru. PORCIJA. Ni za tvoje. Ti si se, Brute, grubo iskrao Iz moje postelje; sino si od stola Ustao naglo i skrtenih ruku, Razmiljajui i uzdiui hodo

Gore-dole. A kad te upitah ta je, ti si me mrko pogledao. Opet upitah, a ti se poea Po glavi, i lupi nogom nestrpljivo. A kad te saleteh, ti ne odgovori, Ve gnevnim pokretom rake dade znak Da te ostavim. Tako i uinih. Plaei se da ti ne poveam bar To nestrpljenje to je izgledalo Da je na vrhuncu, a uz to sa nadom Da je to ispad udi prolazne to as svoj ima u svakom oveku, To ti ne da da jede, govori, Ni da spava; i da ti je lik Izmenjen time koliko i narav, Ne bih te mogla ni poznati, Brute, Reci mi uzrok tome jadu svom. BRUT. Nisam dobrog zdravlja, eto, to je sve. PORCIJA. Brut je mudar, i kad ne bi bio Dobrog zdravlja, on bi preduzeo Mere da ga lei. BRUT. Pa ja to i inim, Porcijo dobra; idi u postelju. PORCIJA. Je li Brut bolestan? Pa je li tad zdravo Razdrljen ii, udisati vazduh Hladnog jutra? Zar bi bolan Brut Iz ugodne se postelje iskrado Da prkosi podmukloj kunosti Noi, i da bolest pojaava Izlaganjem neistom vazduhu to kostobolju stvara? Ne, moj Brute, U dui ti je neka teka mora Koju ja po pravu i asti svog mesta Treba da znam. Kleei te molim Svojom nekada hvaljenom lepotom, Svim zakletvama tvoje ljubavi, Velikim zavetom to nas je spojio U jedno telo i duu, da kae Meni, tvome drugome ja, tvojoj Polovini, to si brian i koji su Ti ljudi to ti noas dolazie Bee ih est-sedam koji su svoj lik Sakrivali i od same tame. BRUT. Ne klei, nena Porcijo. PORCIJA. Ja ne bih Imala potrebe, da si neni Brut.

Reci, Brute, da li brani ugovor Brani da znam tajne to se tebe tiu? Jesam li ja tvoje drugo ja donekle, Ogranieno, da bih s tobom bila Za trpezom, da ti sladim postelju, I da ponekad progovorim s tobom? Stanujem li samo u predgrau Naslade tvoje? Ako je to tako, Porcija je samo milosnica Brutova, a ne ena njegova. BRUT. Ti si moja verna, moja asna ena; Draga si mi kao te rumene kapi to moje tuno srce pohode. PORCIJA. Da je tako, znala bih tu tajnu. Jesam ena, ali ena slavnog Bruta; Jesam ena, ali ena dobrog glasa, Katonova ki sam. Misli li da nisam Jaa od svog pola kada imam takvog Oca i takvog mua? Reci mi Svoje misli, ja ih neu odati. Izvrila sam ogled s otpornou, Zadala sebi ranu u butinu; Pa kad nju strpljivo podnosim, zar neu Moi da uvam tajnu mua svog? BRUT. O bogovi, uinite me vi Dostojnim ove plemenite ene! Sluaj, uj! Neko kuca, Porcijo, Idi unutra za asak. Uskoro Tajnu e mi srca znati tvoje grudi. Saoptiu ti sve to sam preduzo I ta znae tune brazde ela mog. Brzo me ostavi. (PORCIJA odlazi. Dolazi LUCIJE, a zatim KAJ LIGARIJE.) Lucije, ko kuca? LUCIJE. Neki bolestan ovek eli k vama. BRUT. Kaj Ligarije, o kome je Metel Govorio. Idi, mome. Kako si, Kaju Ligarije? KAJ LIGARIJE. Primi dobro jutro S onemoalog jezika. BRUT. O kakav as si izabrao, hrabri Kaju moj, Da se razboli! Kamo da si zdrav! KAJ LIGARIJE. Bolestan nisam, ako Brut sad smera Neki podvig koji iziskuje ast. BRUT. Ja takav podvig spremam, Ligarije,

Ako ti je uvo zdravo da ga uje. LIGARIJE. Tako mi sviju bogova to im se Rimljani klanjaju odbacujem bolest. Duo Rima, hrabri sine asna roda! Ti mi, ko arobnik, umrtvljeni duh Oive. Sad mi naredi da jurnem, Pa u pokuati to je nemogue, I svladati to. ta e da se radi? BRUT. Ono od ega e ozdraviti bolni. LIGARIJE. A nema li i ponekih zdravih Kojima se mora bolest zadati? BRUT. Moraemo i to. A ta je to, Kaje, Otkriu ti dok budemo ili Onome kome se to mora desiti. LIGARIJE. Poi; ja u s tobom, s novo razbuktanim Srcem, da uradim ja jo ne znam ta; Al' dovoljno je da me vodi Brut. BRUT. Onda hajde! (Grmljavina. Odlaze.) SCENA DRUGA Rim. Cezarov dom. (Grmi i seva. Ulazi CEZAR u nonom ogrtau.)

CEZAR. Ni nebo ni zemlja nisu mirovali Noas. Kalpurnija triput je u snu Viknula: Upomo! Ubie Cezara!" Ko je to tamo? (Ulazi SLUGA) SLUGA. Gospodaru moj? CEZAR. Idi i reci recima da odmah Prinesu rtvu, pa mi javi ta su Zakljuili. SLUGA. Hou, gospodaru. (Ulazi KALPURNUA) KALPURNIJA. ta smera, Cezare? Misli izlaziti? Danas se nee krenuti van kue. CEZAR. Cezar e ii. Svaka pretnja moe Smelo mi samo u lea gledati; Kad mi lice vidi, tad je poraena. KALPURNIJA. Cezare, nikad nisam pridavala Vanost znamenjima, ali me sad plae. Tu je jedan to pria sem onog

to smo mi uli, videli o stranim Prizorima to je straa videla. Lavica se na sokaku okotila; Groblje se otvori izbacujui mrtve; U oblacima ognjeni su borci, Strahoviti, u ubojnom stroju I etama, vodili svoj rat, A nad Kapitolom lio krvi dad; Vreva bitke prolamae vazduh; Konji su njiskali, a samrtnici svud Jeali; aveti vriskale, ciale Po ulicama. O Cezare, te Stvari su udne, i ja ih se plaim. CEZAR. Ko moe izbei ono to mu moni Bogovi dosude? Al' e Cezar ipak Ii, a ta se znamenja odnose Na Cezara kao i na ceo svet. KALPURNIJA. Kad prosjaci umiru, komete Ne javljaju se; a kraljevsku smrt Objavljuju vatre neba. CEZAR. Kukavice Mru mnogo puta i pre svoje smrti; Junak okusi samo jednom smrt. Od svih uda za koja sam uo Najudniji je moda ljudski strah, Iako ljudi vide da e smrt, Taj neminovni kraj, doi kad tad. (Ulazi SLUGA.) ta auguri kau? SLUGA. Ne bi hteli Da izlazite danas. Kad su drob Iz prinesene rtve vadili, Nisu mogli nai srce u toj zveri. CEZAR. Bogovi hoe time da postide Straljivost: Cezar bi bio zver bez srca Ako bi iz straha osto danas doma. Ne, Cezar e ii. Opasnost dobro zna Da je Cezar od nje opasniji jo. Mi smo dva lava okoena istog Dana ja stariji i zato straniji. Cezar e ii. KALPURNIJA. Avaj, gospodaru, Ponzdanje ti je progutalo mudrost. Ne idi danas. Reci da je tebe Kod kue zadro moj strah, a ne tvoj. Poljimo u Senat Marka Antonija;

On e rei da ti danas nije dobro. Dopusti da te na kolenima molim. CEZAR. Marko Antonije e rei da sam ja Bolestan. Da bih tebi ugodio, Ostau kod kue. (Ulazi DECIJE) Evo Decija; On e im to rei. DECIJE. Svako dobro elim, Cezare. Dobrojtro vrli, Cezare. Dolazim da te otpratim u Senat. CEZAR. U dobar as doe da senatorima Odnese pozdrav moj i da im kae Da danas neu doi; da ne mogu, To bi la bila; da ne smem, jo vea. Neu doi danas. Tako im porui, Decije. KALPURNIJA. Red da je bolestan. CEZAR. Da Cezar la polje? Zar sam ja toliko Ispruio ruku u osvajanjima, Da bih se plaio da bradonjama sedim Istinu kaem? Reci im, Decije, Da Cezar nee da doe. . DECIJE. Cezare Moni, reci mi neki razlog bar, Da mi se ne smeju kad im tako kaem. CEZAR. Razlog je u mojoj volji da ne doem; To je za Senat dovoljno. Al' radi Tvog zadovoljenja, rei u ti zato, Jer te volim. Moja ena, Kalpurnija, Zadrava me da ostanem doma. Snila je noas da iz kipa mog, Kao iz kladenca sa stotinu lula, ista krv lije, a mnogi Rimljani S osmehom dolaze da peru u njoj Ruke svoje. Ona to smatra za znak I opomenu bliske nesree; I kleei me molila da danas Ostanem na domu. DECIJE. Ali je taj san Potpuno krivo protumaen ba, Jer on je lepa i srena vizija: Tvoj kip to lije krv na mnogo lula, I Rimljani to se s osmehom u njoj Peru, znai da e iz tebe sav Rim Sisati svoju ivotvornu krv,

A velikai e se grabiti za znake I relikvije, ili spomene, I asti. To znai Kalpurnijin san. CEZAR. I ti si ga na taj nain protumaio Dobro. DECIJE. I jesam, kad uje ta imam Jo da ti kaem. Senat je reio Da danas da krunu monome Cezaru. Polje li poruku da nee da doe, On svoju odluku moe da izmeni. A neko moe podrugljivo rei: Odloite Senat za drugu priliku, Kad ena Cezara usni bolji san." Ako se Cezar krije, zar se nee aputati: Gle, Cezar se boji!" Oprosti, Cezare, usrdna me ljubav Spram tebe goni da ti kaem to, A razum mi je potinjen ljubavi. CEZAR. Kako sad izgleda budalast tvoj strah, Kalpurnijo! Stidim se to sam se Poveo za njim. Daj mi moju togu, Jer hou da idem. (Ulaze BRUT, KAJ LIGARIJE, METEL, KASKA, TREBONIJE, CINA i PUBLIJE) Gle, i Publije Doe da me prati. PUBLIJE. Dobrojtro, Cezare. CEZAR. Dobro mi doao, Publije. ta, ta, I Brut mi je tako poranio? Dobro jutro, Kaska. Kaju Ligarije, Cezar ti nikad nije bio takav Neprijatelj kao ta groznica Koja te je smrala. Kolko je asova? BRUT. Cezare, izbilo je osam. CEZAR. Hvala vam na vaem trudu, ljubaznosti. (Ulazi ANTONIJE). Gle, Antonije, koji se veseli Kasno u no, ipak je ustao. Dobro ti jutro, Antonije. ANTONIJE. Moj Plemeniti Cezare, i tebi. CEZAR. Reci nek unutra bude spremno sve. Kriv sam to toliko ekate na mene. Kako si, Cina? Kako ti, Metele? Za tebe imam, Trebonije, itav

Sat razgovora. Ne zaboravi Da doe k meni danas: budi blizu Mene, da se setim. TREBONIJE (za sebe). Hou, Cezare. I to tako blizu, da e ti najbolji Prijatelji aliti to nisam Podalje bio. CEZAR. Dobri prijatelji, Uite da malo vina popijete Sa mnom, pa emo, kao prijatelji, Zajedno odmah poi. BRUT (za sebe). Pomisao Da svako kao" nije istinito, Zadaje bola Brutovome srcu. (Odlaze.)

SCENA TREA Ulica blizu Kapitola. (Dolazi ARTEMIDOR, itajui spis.)

ARTEMIDOR. Cezare, uvaj se Bruta; pazi na Kasija; ne prilazi blizu Kaske; motri na Cinu; ne veruj Treboniju; dobro pazi na Metela Cimbera; Decije Brut te ne voli; uinio si nepravdu Kaju Ligariju. Svi ovi ljudi imaju samo jedan smer, i on je uperen protiv Cezara. Ako nisi besmrtnik, gledaj oko sebe; bezbrina pouzdanost kri put zaveri. Neka te tite moni bogovi! Tvoj odani prijatelj, Artemidor." Stajau tu dok Cezar ne naie, Pa u mu ovo kao molbu dati. Boli me to nikad vrlina ne ivi Van domaaja zlobnog suparnitva. Ako proita ovo, o Cezare, ivee; ako ne, onda ti grozi Smrt, jer je usud s izdajom u slozi. (Ode.)

SCENA ETVRTA

Pred Brutovom kuom (Dolaze PORCIJA i LUCIJE)

PORCIJA. Molim te, mome, tri do Senata, I ne stoj radi odgovora; idi. to stoji? LUCIJE. Da ujem va nalog, gospoo. PORCIJA. Htela bih da ode tamo, da se vrati Ovamo ranije no to mogu rei ta e da radi. O vrstino, budi Uz mene. Stavi ogromnu planinu Izmeu mog srca i jezika! Imam oveji duh, ali ensku mo. Kako je enama teko da uvaju tajnu! Zar si jo ovde? LUCIJE. Gospo, ta da radim? Da Kapitolu otrim, je l' to? Pa da se vratim amo, nita drugo? PORCIJA. Da, mome, donesi vest kako izgleda Tvoj gospodar, jer je bolan otiao; I dobro zapazi sve to Cezar radi, Molioce to se uz njega tiskaju. Osluni, mome, kakva je to buka? LUCIJE. Nita ne ujem, gospoo. PORCIJA. Molim te, Osluni dobro. uh buku, ko lom, Sa Kapitola je vetar donosi. LUCIJE. Zaista, gospo, ja ne ujem nita. (Dolazi PROROK) PORCIJA. Hodi ovamo, ovee. Odakle Dolazi? PROROK. Od svoje kue, gospoo. PORCIJA. Koliko je sati? PROROK. Oko devet, gospo. PORCIJA. Je l' otiao Cezar na Kapitol? PROROK. Jo nije, gospo. Idem da zauzmem Mesto da ga vidim kada proe tamo. PORCIJA. Ima neku molbu za Cezara, je li? PROROK. Imam, gospo, ako Cezar bude Cezaru dobar da me saslua: Molim ga da bude sebi prijatelj. PORCIJA. Moda zna da mu se sprema neko zlo? PROROK. Ne znam pouzdano, al' sa strahom slutim

Nesreu neku. Sad zbogom. Ovde je Ulica tesna. Mnotvo senatora, Pretora, obinih molilaca, koje Ustopice ide za Cezarom Moglo bi skoro da ugui slaba oveka. Idem na neko praznije Mesto, da tamo govorim s velikim Cezarom kada naie. PORCIJA. Ja moram Unutra. Avaj, kako li je slabo Srce ene! Brute moj, neka ti nebo Na pomoi bude u pothvatu tvom! Mora da me je momak uo! Brut Ima molbu koju Cezar ne usvaja. O, svest me naputa. Otri, Lucije, Pozdravi mi mua; reci da sam ja Vesela, pa se vrati da mi kae ta ti je rekao. (Odu u raznim pravcima.)

TREI IN

SCENA PRVA Rim. Pred Kapitolom. (Trube. Ulaze CEZAR, BRUT, KASIJE, KASKA, DECIJE, METEL, CIMBER, TREBONIJE, CINA, ANTONIJE, LEPID, ARTEMIDOR, PUBLIJE, POPILUE, PROROK)

CEZAR. Martovske Ide su dole. PROROK. Al', Cezare, Jo nisu prole. ARTEMIDOR. Zdravo, Cezare! Proitaj ovo pismo. DECIJE. Trebonije Moli, kad ti bude najugodnije, Da proita ovu molbu njegovu. ARTEMIDOR. O moj Cezare, proitaj moju prvo; Jer ona se vie tie Cezara. Proitaj je, veliki Cezare.

CEZAR. Naposletku ono to se tie nas. ARTEMIDOR. Ne odlai. Proitaj je odmah. CEZAR. ta, je l' ovaj ovek lud? PUBLIJE. Skloni se s puta. KASIJE. ta, zar vi svoje molbe nameete Na ulici? Hajte na Kapitol. ('CEZAR i ostali ulaze u Senat.) POPILIJE. elim da va pothvat danas uspe. KASIJE. Kakav to pothvat misli, Popilije? POPILIJE. Nek vam je sreno! (Ostavlja ga i prilazi CEZARU.; BRUT. ta ti je to reko Popilije Lena? KASIJE. eli da na pothvat Danas uspe. Bojim se da nam je Smer otkriven. BRUT. Gle kako prilazi Cezaru: posmatraj. KASIJE. Kaska, budi brz; Jer se plaim da nas ne ometu. ta emo, Brute? Ako se za ovo Saznalo, ili Kasije il' Cezar Nikad se nee kui vratiti. Ja u se ubiti. BRUT. Budi vrst, Kasije. Popilije Lena ne govori njemu O naem smeru; jer, pogledaj, on se Smeka, Cezar ne menja svoj lik. KASIJE. Trebonije vrlo dobro zna kad mu je as; Pogledaj, Brute, odvodi Antonija. (ANTONIJE i TREBONIJE odlaze.) DECIJE. Gde je Metel Cimber? Neka odmah ide Da svoju molbu podnese Cezaru. BRUT. On je spreman; zbijte se uz njega, Da mu pomognete. CINA. Kaska, ti e prvi Dii na njega ruku. CEZAR. Jesmo l' svi Spremni? Kakva zla to Cezar i Senat mu Treba da izlee? METEL. Uzvieni, moni, Veliki Cezare, Metel Cimber baca Pred tvoje sedite ponizno mu srce (Klekne.) CEZAR. Cimbere, moram da te preduhitrim. To ponizno klanjanje, kleanje

Mogu zapaliti krv obinih ljudi I prvobitnu odluku, presudu Pretvoriti u neki deiji zakon. Ne zanosi se. Cezarova krv Ne buni se tako, da bi njeno svojstvo Otkravilo ono to topi budale Mislim: slatke rei, ponizno klanjanje I podlako psee ulagivanje. Tvoj brat je odlukom prognan: zato ako Za njega se klanja i moli i puzi, unuu te sa svog puta kao psa. Znaj da Cezar ne ini nepravo Nit se bez razloga uveriti da. METEL. Ima li nekog dostojnijeg glasa, Da umilnije odjekne u uvu Velikog Cezara nego to je moj Rad povratka moga prognanoga brata? BRUT. Ljubim ti ruku, Cezare, al' ne Iz laskanja, ve u molbi da Publije Cimber dobije pravo da se vrati Odmah. CEZAR. ta, Brut? KASIJE. Oprosti, Cezare; Cezare, oprosti: pred noge ti pada Kasije, da moli za milost Publiju Cimberu. CEZAR. Da sam ko vi, ja bih lako Bio ganut; kad bih mogao da molim, Da bih ganuo nekog, i ja sam Bio bih ganut; ali ja sam stalan Kao Severnjaa to u nepominoj, Nemenljivoj prirodi na nebu Nema svoga premca. Bezbrojne su iskre to krase nebesa; svaka od njih sja, Ali samo jedna dri svoje mesto. Tako i u svetu: ima mnogo ljudi, A ljudi su od krvi i mesa, I imaju razum; al' u broju tom Ja znam samo jednog koji, nepobediv, Dri svoj poloaj, neuzdrman nikad Nikakvim pritiskom. A da sam ja taj, Pokazau u malom i tim to nepokolebljiv bejah kad je Cimber Prognan, pa takav ostajem i sad Da ne bude vraen. CINA. Cezare

CEZAR. Odlazi! Zar bi ti hteo da podigne Olimp!? DECIJE. Veliki Cezare CEZAR. Zar ne klei Brut? KASKA. Onda, ruke mesto mene govorite! (Bodu CEZARA) CEZAR. Et tu, Brute Onda padaj, Cezare! (Umre.) CINA. Osloboenje! Sloboda! Tiranstvo Mrtvo je! Trite, objavite to I razglasite po ulicama svud. KASIJE. Na govornice! Viite: Sloboda, Osloboenje, spasenje!" BRUT. Narode I senatori, nemojte beati, I ne bojte se; ostanite mirni; Slavoljublje je platilo svoj dug. KASKA. Na govornicu, Brute! DECIJE. Neka ide I Kasije. BRUT. A gde je Publije?5 CINA. Ovde, sasvim je pometen uzbunom. METEL. Stojte svi vrsto jedan uz drugoga, Da ne bi neki prijatelj Cezarov BRUT. Ne treba odbrane.si Bodro, moj Publije! Ni tebi nit ikom ne sprema se zlo. Reci im, Publije. KASIJE. Sad nas ostavi, Da ne bi narod, kad jurne na nas, I tvojoj starosti uinio zlo. BRUT. Uini tako, i nek niko vie Ne odgovara za taj in gem nas to ga izvrismo. (Ulazi TREBONIJE.; KASIJE. Gde je Antonije? TREBONIJE. Pobegao je kui uasnut. Ljudi, ene i deca zveraju, Kukaju i tre ko na sudnji dan. BRUT. Saznaemo tvoju volju, sudbino. Da emo umreti, to ve znamo svi; Ali as smrti ili odlaganje Njeno ima za ljude vanosti. KASKA. Ko odsee dvadeset godina Svog ivota, odsee to vreme Straha od smrti. BRUT. Usvojimo to,

Pa je smrt blagoslov: mi smo Cezarovi Prijatelji, jer mu prekratismo strah Od smrti. Rimljani, sagnimo se sad, U Cezarovoj krvi operimo Ruke do lakata, namaimo njom Maeve svoje, pa pravo na trg, I maui crvenim orujem Nad glavama svojim, uskliknimo svi: Osloboenje, sloboda i mir!" KASIJE. Sagnimo se i umijmo se onda. Kroz koliko li e vekova odsada Ovaj na prizor uzvieni biti Igran u zemljama neroenim jo, Na jezicima sada nepoznatim! BRUT. Kolko e se puta u glumi proliti Krv Cezarova koji lei sad Ispruen pored Pompejevog kipa, Nimalo vaniji no obian prah. KASIJE, I svaki put kada to bude, sve nas Zaverenike e nazivati svet Ljudima to su zemlji dali spas. DECIJE. Pa hoemo li da idemo sad? KASIJE. Da, hajdemo svi sad. Neka vodi Brut, A mi emo mu stope krasiti Najsmelijim i najboljim rimskim Srcima. (Dolazi SLUGA.) BRUT. Mir! Ko je to to dolazi? Antonijev prijatelj. SLUGA. Ovako Naredi mi moj gospodar, Brate, Da kleknem; ovako Marko Antonije Ree da padnem niice, i tako Opruen po tlu da ti kaem ovo: Brat je plemenit, mudar, hrabar, estit; Cezar bee moan, smeo, velianstven I dobar. Reci da ja volim Bruta I potujem; reci da sam se bojao, Potovao, voleo Cezara. Ako Brut jem5i da mu Antonije Bez opasnosti moe doi, da mu Kae to je Cezar zasluio smrt, Marku Antoniju nee nikad biti Drai mrtav Cezar nego ivi Brut, I on e ii za sudbom i strankom Plemenitog Bruta kroz nedae sve

Po neutrvenom putu novog stanja S potpunom vernou srca svog. To kae Moj gospodar Antonije. BRUT. Tvoj Gospodar je mudar i hrabar Rimljanin. Uvek sam ga za takvog smatrao. Reci mu, ako izvoli da doe, Bie zadovoljen; i, tako mi asti, Otii e netaknut odavde. SLUGA. Doveu ga odmah. (Ode.) BRUT. Znam da e nam on Prijatelj dobar biti. KASIJE Voleo bih Da tako bude; al' mi neki glas U dui kae: treba se bojati; A moje se slutnje kobno obistine. (Ulazi ANTONIJE) BRUT. Ali evo nam dolazi Antonije. Dobro doao, Marko Antonije. ANTONIJE. O moni Cezare, zar si na to spao? Zar su sva tvoja osvjajanja, slava, Trijumfi, pobede splasli na taj jad? Zbogom. Ja ne znam, moni, ta smerate, Kome jo mora da se pusti krv, Ko je jo odve nadut od bolesti. Ako sam ja to, nema pogodnijeg asa od asa Cezarove smrti, Ni orua i upola vrednog Kao to su ti vai maevi Natopljeni najistijom krvlju Ovoga sveta. Ako ste na mene Kivni, molim vas da sad svoju volju Zadovoljite, dok vam se krvave Ruke jo pue. Da ivim tisuu Leta, nikad neu biti voljniji Da umrem, nit e mi biti pogodniji I nain smrti i mesto no tu Kraj Cezara, i to pogubljen od vas Koji ste cvet i voi ovog doba. BRUT. O Antonije, ne trai od nas Smrt svoju. Mada izgledamo sad Krvavi, svirepi, ko to ti se ini Po krvavim nam rukama i inu Izvrenom, ipak ti vidi jedino Te krvave ruke i taj njihov in.

Ti ne vidi naa srca, a ona su Saaljiva, i saaljenje to Jedino prema optem dobru Rima Kao to vatra vatru izgoni, A saaljenje niti saaljenje Izvrilo je taj in nad Cezarom. Za tebe, Marko Antonije, nai Maevi imaju vrhove olovne. Nae ruke, snane u mrnji, i naa Srca to su ti bratski naklonjena Primaju te sa punom ljubavlju, Mislima dobrim i potovanjem svim. KASIJE. Tvoj glas e biti jak kao ma iji Pri raspodeli novih poasti. BRUT. Budi strpljiv samo, dok ne umirimo Narod, jer on je van sebe od straha. A onda e saznati i razlog to postupih tako, mada sam Cezara Voleo i kad ga moj ubode ma. ANTONIJE. Ne sumnjam u vau mudrost. Nek mi svak Okrvavljenu ruku svoju prui. Prvo se rukujem s tobom, Marko Brute, Pa s tobom, Kaju Kasije; pa onda, Decije Brute, daj mi tvoju ruku; Ti tvoju, Metele; i ti tvoju, Cina; Pa zatim, hrabri Kaska, svoju daj; I najzad, ne poslednju i po ljubavi, I tvoju, dobri Trebonije moj. Svi ste velikani vaj, ta mogu rei? Moj ugled na tako klizavom je tlu, Da u vam ja uvek izgledati kao Kukavica ili kao laskavac. Istina je da sam te voleo, Cezare! Ako tvoj duh gleda sad na nas, nee li Zaboleti te vie nego smrt, Kad vidi da se Antonije tvoj Miri i rukuje s krvavim rukama Neprijatelja tvojih kraj tvog lea. O najvrliji! Da imam oiju Koliko ti rana, pa da liju suze Kao one tvoju krv, to bi mi bolje Pristajalo nego da sklapam taj mir S dumanima tvojim. Oprosti, Julije! Jelene dini, ulovljen si ovde; Ovde si pao; ovde stoje lovci Umrljani klanjem i okrvavljeni

Krvlju tvog ivota. Svete, ti si tom Jelenu bio uma, a on tebi Srce tvoje. Kako ko jelen, ubijen Od velikaa mnogih, lei tu! KASIJE. Marko Antonije ANTONIJE. Oprosti, Kasije, I Cezarov e dumanin to rei, A od prijatelja je to hladna umerenost. KASIJE. Ne kudim te zato to hvali Cezara; Al' kakav sporazum s nama misli ti? Hoe li da bude ubrojan u nae Prijatelje, ili da napred idemo Bez ikakvog oslonca na tebe? ANTONIJE. Radi toga se i rukovah s vama, Al* gledajui Cezara zastranih. Prijatelj sam svih vas, i volim vas sve, U nadi da ete dati mi razloge Zbog kojih je Cezar bio nam opasan. BRUT. Da, inae je taj prizor divljaki. Nai razlozi su tako odmereni, Da bi, Antonije, i da si ti sin Cezarov, bio zadovoljan njima. ANTONIJE. To je sve to traim, i molim vas jo Da mu na trgu telo izloim, I s govornice, kao to je red Za prijatelja, odrim besedu Za vreme pogrebne sveanosti te. BRUT. To moe, Marko Antonije. KASIJE. Brute, Jednu re s tobom. (Po strani BRUTU) Ti ne zna ta ini. Nemoj dopustiti Antoniju govor Na pratnji. Zar ne zna koliko se narod Uzbuditi moe njegovim govorom? BRUT. Al' oprosti, ja u govoriti prvi I izneti razlog Cezarove smrti, Zatim objaviti da e Antonije Odrati govor po naem pristanku I dozvoli, i da smo saglasni Da se Cezaru odadu poasti Prema propisanim obredima svim. To e nam vie koristiti nego Naneti tete. KASIJE. Ne znam ta se moe Izlei iz toga; al' mi se ne svia.

BRUT. Marko Antonije, evo uzmi telo Cezara svoga. U posmrtnoj rei, Nee okriviti nikoga od nas, A reci sve dobro to moe smisliti O Cezaru, i kai da to ini po naoj dozvoli, inae Na pogrebu nee imati uea. Govorie sa one govornice Na koju sad idem posle moje rei. ANTONIJE. Nek tako bude; ja vie ne traim. BRUT. Onda spremi telo i doi za nama. (Svi odlaze, sem ANTONIJA) ANTONIJE. O krvava grudo zemlje, oprosti mi to sam s kasapima ovim blag i mek. Ti si ruevina najboljeg oveka Koji je ikad ugledao svet. Teko ruci koja proli ovu krv! Proricem nad tvojim ranama to zjape Ko nema usta rumenim usnama, Traei glas i govor mog jezika: Prokletstvo e pasti na sav ljudski rod; Domai bes e i graanski rat Zahvatiti nau Italiju svu; Krvoprolie s unitenjem bie Tako esto, a grozote stalne, Da e se majke osmehnuti samo Kad im ruke rata odojad eree; Svako saaljenje bie ugueno Navikom na te strahote; a duh Cezarov e, traei osvetu, Doi sa Atom jo vrelom od pakla, Pa e u meama ove zemlje rei Vladarskim glasom: Nema milosti" I pustie pse rata sa lanca, Te e ovo gnusno delo iznad zemlje Zasmrdeti od ljudskih leina Koje e jeati za sahranom. (Ulazi OKTAVIJEV SLUGA) Ti si U slubi Oktavija Cezara, je l tako? SLUGA. Sluim ga, Marko Antonije. ANTONIJE. Cezar Pisao mu je da doe u Rim. SLUGA. Primio je pismo i doi e. Ree Da vam to kaem usmeno. Gle, Cezar! ANTONIJE. Srce ti je krasno; ustranu, pa plai.

Tuga je zarazna, jer su moje oi, Videi bisere alosti u tvojim, Zasuzile. Kad ti gospodar dolazi? SLUGA. Noas e na sedmoj milji konaiti Od Rima. ANTONIJE. Pouri natrag, pa mu javi ta se desi. Ovde je tuan Rim, Opasan Rim, i nesiguran Rim Za Oktavija. Pouri, reci to. Al' ekaj malo; nemoj se vraati Dok na trg ovo telo ne odnesem. Tamo u svojim govorom videti Kako narod prima taj svirepi in Krvnika ovih, pa e prema tome Izvestiti mladog Oktavija Kako stvari stoje kod nas. Pomozi mi. (Odlaze s CEZAROVIM TELOM.; SCENA DRUGA Forum (Dolaze BRUT i KASIJE sa PLEBEJCIMA)

PLEBEJCI. Morate nam dati rauna o tome; traimo da nam to opravdate. BRUT. Onda hajte sa mnom i sasluajte me, Prijatelji. Kasije, ti idi U drugu ulicu, da ih podelimo. Ko hoe da uje mene, nek ostane; A ko Kasija, nek ide sa njim. Izloiemo javno razloge Za smrt Cezarovu. PRVI PLEBEJAC. Ja u uti Bruta. DRUGI PLEBEJAC. A ja Kasija, pa emo zajedno Uporediti njihove razloge, Kad ti bude uo jednog, a ja drugog. (KASIJE odlazi sa nekoliko PLEBEJACA. BRUT se penje na govornicu.) TREI PLEBEJAC. Plemeniti Brut se popeo. Mir! BRUT. Budite do kraja strpljivi. Rimljani, zemljaci, prijatelji, ujte moje rei, i utite da biste mogli uti. Verujte mi radi moje asti, i imajte na umu da sam astan, da biste mi verovali. Sudite o meni po svojoj mudrosti, a prenite razum svoj da biste to bolje prosudili.

Ako u ovom skupu ima ikoga koji je Cezarov mio prijatelj, njemu kaem da Brutova ljubav prema Cezaru nije bila manja od njegove. A ako bi taj prijatelj zapitao zato je Brut ustao protiv Cezara, moj je odgovor: ne zato to sam manje voleo Cezara, ve zato to sam vie voleo Rim. Da li biste vi vie voleli da je Cezar iv, a vi svi da umrete kao robovi, ili da je Cezar mrtav, a svi vi da ivite kao slobodni ljudi? Zato to me je Cezar voleo, ja plaem za njim; zato to je bio srean, radujem se; zato to je bio hrabar, potujem ga; ali zato to je bio slavoljubiv, ja sam ga ubio. Evo suze za njegovu ljubav, radost za njegovu sreu, potovanje za njegovu hrabrost, i smrt za njegovo vlastoljublje. Ko je ovde tako nizak da bi hteo biti rob? Ako ga ima, neka kae, jer njega sam uvredio. Ko je takav varvarin da ne bi hteo biti Rimljanin? Ako ga ima, neka kae, jer njega sam uvredio. Ko je ovde tako podao da ne voli svoju otadbinu? Ako ga ima, neka se javi, jer njega sam uvredio. Prekidam, da ujem odgovor. SVI. Niko, Brute, niko. BRUT. Onda nikoga nisam uvredio. Nisam uinio nita vie Cezaru no to biste vi uinili Brutu. Razlozi zbog kojih je njegova smrt bila nuna zapisani su u Kapitolu; zasluena slava mu nije umanjena, niti su mu uveliane greke zbog kojih je pogubljen. (Dolaze Marko Antonije i drugi sa Cezarovim telom.) Evo njegovog tela; oplakuje ga Marko Antonije, koji e, mada nije imao uea u njegovoj smrti, uivati blagodeti to je on mrtav i dobiti mesto. A ko od vas nee? Posle ovog odlazim. Kao to sam pogubio svog najboljeg prijatelja radi rimskog dobra, tako imam isti ma i za sebe, ako bi otadbina odluila da je moja smrt potrebna. SVI. ivi, Brute! iveo! iveo! PRVI PLEBEJAC. Odnesite gakui u trijumfu. DRUGI PLEBEJAC. Podignite mu me precima kip. TREI PLEBEJAC. Neka on bude Cezar. ETVRTI PLEBEJAC. Cezarov Bolji deo bie u Brutu krunisan. PRVI PLEBEJAC. Ispratiemo ga kui s usklicima. BRUT. Zemljaci DRUGI PLEBEJAC. Tiina! Mir! Govori Brut. PRVI PLEBEJAC. Mir, hej! BRUT. Zemljaci dobri, dopustite Da sam odem; a vi, za moju ljubav, Ostanite ovde s Antonijem. Odajte potu Cezarovom telu, I s potovanjem sasluajte govor U Cezarovu slavu to e Marko

Antonije, sa naom dozvolom, Odrati. Molim vas da niko Ne ode, sem mene, dok Antonije svoj Govor ne zavri. (Ode.) PRVI PLEBEJAC. Stojte, stani, hej, Da ujemo Marka Antonija! TREI PLEBEJAC. Nek se na govornicu popne. uemo ga. Hajde, plemeniti Antonije, gore! ANTONIJE. Zbog Bruta sam vam obavezan. ETVRTI PLEBEJAC. ta je To rekao za Bruta? TREI PLEBEJAC. Kae da je on Zbog Bruta svima nama obavezan. ETVRTI PLEBEJAC. Najbolje e biti da o Brutu nita Rdavo ne kae ovde. PRVI PLEBEJAC. Taj je Cezar Tiranin bio. TREI PLEBEJAC. Da, to je istina. Srea to je Rim od njega osloboen. DRUGI PLEBEJAC. Mir! ujmo ta Antonije kae. ANTONIJE. Plemeniti Rimljani SVI. Mir! ujmo. ANTONIJE. Prijatelji, Rimljani, zemljaci, ujte me! Dooh da Cezara sad Sahranim, a ne zato da ga hvalim. Zlo to ljudi ine ivi posle njih, A dobro se esto zakopa s kostima. Pa neka tako bude i s Cezarom. Plemeniti Brut vam ree da je Cezar Vlastoljubiv bio. Ako je to bio, To je teka greka i Cezar je nju Platio teko. Ovde, po dozvoli Bruta i ostalih (jer astan je Brut, I svi su, svi su oni asni), dooh Da govorim na Cezarovoj pratnji. On mi je bio prijatelj, i veran I pravedan; al' Brut kae da je bio Vlastoljubiv, a Brut je astan ovek. Dovodio je u Rim zarobljene, iji je otkup punio dravnu Riznicu; je l' to bilo vlastoljublje? Kada su siroti jadikovali, Cezar je plakao; al' bi vlastoljublje Bilo tvre grae, mislim. Ali ipak, Brut kae da je bio vlastoljubiv;

A Brut je astan ovek. Svi ste vi Videli kad mu o Luperkalijama Tri puta ponudih krunu, a on odbi. Je li i to bilo vlastoljublje? No ipak. Brut kae: bee vlastoljubiv, A Brut je sigurno astan ovek. Ja Ne govorim zato da pobijam Bruta, Ve da ovde kaem ono to ja znam. Svi ste ga nekad voleli, s razlogom; Pa kakav vas razlog zadrava sad Da ne alite za njim? O razume, U divlje zveri si utekao ti A ljudi su svoju pamet izgubili. Oprostite mi: srce mi je tamo U Cezarovom kovegu, pa moram Prekinuti dok mi se ne vrati. PRVI PLEBEJAC. ini mi se da je mnogo istine U tome to kae. DRUGI PLEBEJAC. Prosudivi stvar Zrelo, Cezaru je uinjena grdna Nepravda. TREI PLEBEJAC. Ja se, prijatelji, bojim Da e gori doi na njegovo mesto. ETVRTI PLEBEJAC. uste li mu rei? Odbio je krunu. Jasno je da nije bio vlastoljubiv. PRVI PLEBEJAC. Dokae l' se to, neki e skupo Platiti. DRUGI PLEBEJAC. Jadnik! Od plaa mu oi Crvene kao vatra. TREI PLEBEJAC. Nema Rim Nijednog oveka plemenitijeg Od Antonija. ETVRTI PLEBEJAC. Sluajte ga sad, Ponovo govori. ANTONIJE. Jo jue se mogla Cezarova re Suprotstaviti celom svetu tom. A sad on lei tu, i nikog nema Tako nieg da mu potovanje oda. O graani, da sam sklon da podstaknem Vaa srca, due na pobunu, bes, Kriv bih bio prema Brutu i Kasiju, Koji su, svi znate, tako asni ljudi. Neu da im inim krivo; radije u Nepravedan biti mrtvome, i sebi, I vama, nego da se zameravam Tako asnim ljudima. Al' evo

Pergamenta s Cezarovim igom; Naao sam ga u njegovoj sobi; To je testamenat njegov. Kad bi narod uo samo zavetanje to Koje, oprostite, ne mislim da itam Ljubio bi rane mrtvoga Cezara, Natapao rupce ovom svetom krvlju, Molio za vlas mu radi uspomene, Pa bi na samrti, u poslednjoj volji, Vlas njegove kose zavetao svom Potomstvu kao dragocen amanet. ETVRTI PLEBEJAC. Da ujemo testament! itaj ga, Marko Antonije. SVI. Testament, testament! Da ujemo Cezarov amanet! ANTONIJE. Umirite se, vrli prijatelji; Ne smem da ga itam. Ne valja da znate Koliko vas je Cezar voleo. Vi niste drvo, kamen, ve ste ljudi; A poto ste ljudi, kada biste uli Cezarovu volju, to bi vas dovelo U razjarenost i bes do ludila. Dobro je ne znati da ste mu ba vi Naslednici, jer kad biste znali, O, ta bi iz toga proizalo sve? ETVRTI PLEBEJAC. Proitaj nam volju! Hoemo da znamo, Antonije, volju, Cezarovu volju! ANTONIJE. Hoete li da se umirite malo. Da priekate? Rekao sam vie No to sam mislio kad pomenuh to. Bojim se da u uvrediti tim One asne ljude iji su noevi Izboli Cezara; toga me je strah. ETVRTI PLEBEJAC. To su izdajnici. Kakvi asni ljudi! SVI. Volju! Zavetanje! DRUGI PLEBEJAC. Nitkovi su to, Ubice! Volju! Proitaj nam volju! ANTONIJE. Hoete da me naterate ba Da proitam volju! Onda stanite U krug oko tela Cezarovog, Da vam pokaem onoga koji je Piso zavetanje. Mogu li da siem? Doputate li? SVI. Sii! DRUGI PLEBEJAC. Doi amo. (ANTONIJE silazi.)

TREI PLEBEJAC. Doputamo ti. ETVRTI PLEBEJAC. U krug! Naokolo! PRVI PLEBEJAC. Udaljite se od odra! Stanite Dalje od tela. DRUGI PLEBEJAC. Mesta Antoniju, Najplemenitijem Antoniju! Mesta! ANTONIJE. Ne tiskajte se uza me, stanite Podalje. SVI. Natrag! Odstupite! Mesta! ANTONIJE. Ako imate suza, spremite se Da ih prolijete sad. Vi znate svi Ovu togu; seam se kad je Cezar Prvi put ogrte. Bilo je to letnjeg Veera, u njegovom atoru, kad on Nervijance pobedi. Gle, ovde Kasije zabi ma svoj; gle koliki Prorez napravi zlobni Kaska; ovde Voljeni Brut ga rani, pa kada je Istrgao natrag svoj prokleti elik, Gle kako je Cezarova krv iknula za njim, kao da na vrata Jurnu da vidi da li je to Brut to tako svirepo kuca, jer vi znate Da je Brut bio Cezarov ljubimac. O bogovi, vi doneste sud Koliko ga je Cezar voleo! Najgrozniji od svih uboda je taj, Kad Cezar vide da ga rani on; Tada ga nezahvalnost, jaa od oruja, Savlada sasvim; mono srce to Prepue, i kraj Pompejevog kipa (Iz koga stalno isticae krv) Veliki se Cezar, skrivi lice togom, Srui. O kakav to tek bee pad! Tada smo i ja, i vi, i mi svi Pali, dok krvava izdaja likuje. O, plaete i, vidim, oseate Saaljenje. To su milosrdne kapi. O vi nene due, zar plaete ve Gledajui ovo iskidano ruho? A gledajte njega, sveg unakaenog Izdajnikim rukama, gledajte. PRVI PLEBEJAC. Da tuna prizora! DRUGI PLEBEJAC. Plemeniti Cezar! TREI PLEBEJAC. O nesreni dane! ETVRTI PLEBEJAC. Izdaja! Nitkovi!

PRVI PLEBEJAC. Da krvava prizora! DRUGI PLEBEJAC. Osveta! SVI. Osveta! Napred! U poteru za njima! Pali! Rui! Ubijaj! Kolji! Neka nijedan izdajnik ne ostane iv! ANTONIJE. Stanite, zemljaci! PRVI PLEBEJAC. Mir tamo! ujmo vrlog Antonija! DRUGI PLEBEJAC. Sluaemo ga, ii za njim, i za nj Poginuti. ANTONIJE. Dobri prijatelji, moji Mili prijatelji, nemojte da vas ja Podstaknem na tako iznenadan izliv Pobune. Krivci za delo su ovo asni ljudi. Ne znam kakve su ih line Pobude navele da uine to. Ali, oni su i mudri i asni, Pa e vam, bez sumnje, i razloge rei. Ja nisam doao da vam kradem srca; Ja nisam besednik kao to je Brut, Ve, kao to znate, prost, srdaan ovek Koji samo voli prijatelja svog, A to znaju i ti to mi dopustie Da o njemu javno progovorim tu. Jer nemam duha, rei ni ugleda, Ni pokreta i lepoga stava, Ni zvonkoga glasa, ni besedniku mo Da ustalasam krv ljudi; ja samo Govorim pravo. Kazujem vam ono to i sami znate; pokazujem rane Miloga Cezara, nema usta ta, Da bi, mesto mene, govorile one. Al' da sam Brut, a Brut Antonije, Onda bi vam Antonije taj Raspalio duhove, u svaku Cezarovu ranu jezik stavio, Da digne na bunu i rimsko kamenje! SVI. Buniemo se. PRVI PLEBEJAC. Spaliemo dom Brutov. TREI PLEBEJAC. Napred onda! Potraimo te Zaverenike. ANTONIJE. Al' ujte, zemljaci, ujte me jo. SVI. Mir, hej! ujmo Antonija, Vrlog Antonija! ANTONIJE. Prijatelji moji, Vi biste poli, a ne znate sve.

ime vam Cezar zasluuje ljubav? Vaj, ne znate, moram rei. Smetnuli ste S uma testamenat o kome govorih. SVI. Tako je! Volju. Ostanimo jo Da ujemo volju. ANTONIJE. Evo testamenta Sa Cezarovim peatom na njemu. Svakom pojedinom graaninu Rima Sedamdeset i pet drahmi ostavlja. DRUGI PLEBEJAC. Plemeniti Cezar! Osvetiemo mi Smrt njegovu. TREI PLEBEJAC. Kraljevski Cezare! ANTONIJE. Sasluajte me strpljivo! SVI. Mir, hej! ANTONIJE. Ostavlja vam uz to etalita sva, Letnjikovce i nove vonjake S ove strane Tibra; vama i svim vaim Naslednicima ostavlja zauvek Parkove za vau zabavu i etnju. To bee Cezar! Kad e doi drugi Takav? PRVI PLEBEJAC. Nikad, nikad! Hajdete, hajdete! Na svetilitu spalimo mu telo I ugarcima zapalimo kue Izdajnika. Podignite le. DRUGI PLEBEJAC. Idite po vatru. TREI PLEBEJAC. Lomite klupe, prozorske kapke, sve! (PLEBEJCI odlaze s telom.) ANTONIJE. Sad neka to dela dalje. Nesreo, Krenula si, pa sad idi kuda hoe. (Dolazi SLUGA) ta je novo, mome? SLUGA. Gospodaru moj, Oktavije je ve stigo u Rim. ANTONIJE. Gde je on? SLUGA. On i Lepid su u domu Cezarovom. ANTONIJE. Idem odmah tamo njemu. U dobri as doe. Srea nam se smesi I, pri dobroj udi, pruie nam sve. SLUGA. uh ga, ree da su Kasije i Brut Ko ludi pobegli kroz rimske kapije. ANTONIJE. Moda su uli da podbunih narod. A ti me vodi Oktaviju sad. (Odlaze.)

SCENA TREA Rim. Ulica. (Ulazi CINA pesnik, zatim PLEBEJCI)

CINA. Sanjao sam noas da sam se gostio S Cezarom, te me neka slutnja zla Pritiskuje; Meni se ne ide Iz kue, a ipak me neto vue van. PRVI PLEBEJAC. Kako ti je ime DRUGI PLEBEJAC. Kuda? TREI PLEBEJAC. Gde stanuje? ETVRTI PLEBEJAC. Jesi li enjen ili momak? DRUGI PLEBEJAC. Odgovori Svakome, i to bez uvijanja. PRVI PLEBEJAC. Da, i kratko. ETVRTI PLEBEJAC. I mudro. TREI PLEBEJAC. Da, i istinito; bie najbolje za tebe. CINA. Kako mi je ime? Kuda idem? Gde stanujem? Jesam li oenjen ili momak? Odgovoriu svakom bez uvijanja i kratko i mudro i istinito. Mudro kaem: ja sam momak. DRUGI PLEBEJAC. To je isto to i rei da su oni koji su oenjeni budale. Bojim se da e zato dobiti uku. Produi bez okolienja. CINA. Bez okolienja, idem na Cezarov pogreb. PRVI PLEBEJAC. Kao prijatelj ili neprijatelj? CINA. Kao prijatelj. DRUGI PLEBEJAC. Odgovorio je bez uvijanja. ETVRTI PLEBEJAC. Gde stanuje? Ukratko. CINA. Ukratko, stanujem kod Kapitola. TREI PLEBEJAC. Tvoje ime, gospodine; ali odistinski. CINA. Odistinski, ime mi je Cina. PRVI PLEBEJAC. Raskomadajte ga! On je zaverenik. CINA. Ja sam Cina pesnik, ja sam Cina pesnik. ETVRTI PLEBEJAC. Raskomadajte ga zbog njegovih ravih stihova, raskomadajte ga zbog njegovih ravih stihova. CINA. Ja nisam Cina zaverenik. ETVRTI PLEBEJAC. Svejedno, ime mu je Cina. Iupajte mu iz srca samo ime, pa ga pustite da ide. TREI PLEBEJAC. Raskomadajte ga, raskomadajte! Hajdemo; ugarke, hej! Buktinje! Na Brutovu kuu, na Kasijevu kuu! Spalte sve! Neki Decijevoj kui, neki Kaskinoj, i Ligarijevoj!

Napred! Hajdemo! (Svi PLEBEJCI odlaze odvlaei CINU)

ETVRTI IN

SCENA PRVA Rim. Odaja u Antonijevoj kui. (Ulaze ANTONIJE, OKTAVIJE i LEPID)

ANTONIJE. Sve ove, dakle, treba pogubiti; Imena su im oznaena. OKTAVIJE. Tvoj brat! Mora takoe umreti. Jesi li Saglasan, Lepide? LEPID. Jesam. OKTAVIJE. Oznai ga, Antonije. LEPID. Ali samo pod uslovom, Marko Antonije, da ni sestri tvoj, Publije, ne bude vie u ivotu. ANTONIJE. I nee. Evo, jednim ga potezom Osuujem. Ali, Lepide, idi sad Cezarovom domu; donesi testament, Da odluimo ta emo skresati U zavetanju. LEPID. Hou l' vas nai ovde? OKTAVIJE. Ili ovde il na Kapitolu. (LEPID odlazi.) ANTONIJE. On je beznaajan ovek bez zasluga, Trkaralo da nosi poruke. Pa da li prilii da on bude jedan Od trojice koji ovaj trojni svet Na troje dele? OKTAVIJE. Tako si mislio, Pa si uvaio ak i njegov glas Ko treba da bude osuen na smrt. ANTONIJE. Video sam vie dana nego ti, Oktavije; pa mada smo te Poasti svalili na toga oveka

Da se otresemo bremena kleveta, On e ga nositi kao magarac zlato, Stenjui i znojav, pa ma bio teran Il' voen, tamo kud hoemo mi. A kad donese nae blago tamo Gde nam je volja, mi emo ga tad Rasteretiti i pustiti kao Rastovarenog magarca da mae Uima i pase optinskom utrinom. OKTAVIJE. ini onako kako ti je volja. Ali on je hrabar i prekaljen ratnik. ANTONIJE. I moj konj je takav, Oktavije, zato Dajem mu redovan obrok. To je stvor Koga uim da se bori i okrene, Da stane, da tri odreenim pravcem; Njegovim kretanjem upravlja moj duh; Lepid je, do izvesne mere, samo to: Treba ga uiti, obuavati, I podsticati; on je jalov duh, ovek to se hrani starinskim stvarima, Vetinama, podraavanjima Koja su za druge ljude otrcana, A za njega su najnovija moda. Ne govori mi o njemu drukije Nego o alatki. A sad, Oktavije, uj velike stvari. Kasije i Brut Podiu vojsku, te i mi moramo Prikupiti odmah svoje snage sve; Uvrstimo zato odmah savez na I pribavimo sebi prijatelje, A koristimo svoja sredstva sva. Hajdemo smesta na savetovanje O nainu da se najbolje otkrije Skrivena opasnost i porazi javno Neprijateljstvo. OKTAVIJE. Hajdemo, jer mi smo U tesnacu, opkoljeni mnogim Dumanima, a ti to se smee na nas Spremaju nam kanda milione zala. (Odlaze.)

SCENA DRUGA Logor blizu Sarda. Pred Brutovim atorom.

(Dobo. Ulaze BRUT, LUCILIJE, LUCIJE i VOJSKA. U susret im dolaze TITINIJE i PINDAR)

BRUT. Stoj, hej! LUCILIJE. Lozinku, hej, reci! I stoj! BRUT. ta, Lucilije? Je l' Kasije blizu? LUCILIJE. Sasvim blizu; i Pindar dolazi Da te pozdravi od svog gospodara. BRUT. Po dobrom oveku pozdravlja me on. Tvoj gospodar mi je, Pindare, pa bilo Zbog line promene svoje prema meni Ili zbog svojih loih savetnika, Pruio krupan razlog da poelim Da se nije zbilo to se ve desilo. Ali kad je blizu, traiu da on Lino mi sve to objasni. PINDAR. Ne sumnjam Da e plemeniti moj gospodar biti Onakav kakav je, vredan potovanja I astan ovek. BRUT. Nije on pod sumnjom. Lucilije, jednu re; kako te on Primi, reci pravo. LUCILIJE. S utivou svom I dovoljnim potovanjem, ali Ne sa onom usrdnou, niti S prijateljskim, prisnim razgovorom Kao to je to nekad inio. BRUT. Opisao si vrelog prijatelja Kad hladni. Zapamti zauvek, Lucilije, Kad ljubav pone da boluje, kopni, Usiljeno je ophoenje tu. Prava vrednost ne zna za izvetaenost. Ali, neiskreni ljudi, kao konji Brzi u poetku, razmeu se svojom Revnou i svojim obeanjima; (uje se mar spolja.) Ali kad treba podneti krvavu Mamuzu, onda spuste svoju krestu I ko slabo kljuse podlegnu u ogledu. To njegova vojska dolazi? LUCILIJE. Tako je. Misle da noas u Sardu konae. Glavnina vojske i cela konjica

S Kasijem su stigle ve. (Dolazi KASIJE sa svojom VOJSKOM) BRUT. Sluaj, dolazi. Poimo im lagano u susret. KASIJE. Stoj, hej! BRUT. Stoj, hej! Prenesi zapovest! PRVI VOJNIK. Stoj! DRUGI VOJNIK. Stoj! TREI VOJNIK. Stoj! KASIJE. Plemeniti brate, Uinio si mi nepravo. BRUT. Neka mi Bogovi sude. inim li ja krivo Dumanima svojim? Ako ne, zar mogu Prema zetu svome nepravedan biti? KASIJE. Brute, ti svoje nepravde prikriva Tim svojim mirnim, ozbiljnim dranjem, A kad ih ini BRUT. Kasije, smiri se. Sve svoje albe izloi polako; Znam te ja dobro. Ne prepirimo se Ovde, pred oima nae vojske dve, Koje treba ljubav me nama da vide. Naredi im da se udalje, pa onda U atoru mome albe mi iznesi, A ja u, Kasije, sasluati sve. KASIJE. Pindare, naredi zapovednicima Da svoje ete podalje odvedu. BRUT. Lucilije, uini i ti isto to. I nek se niko ne priblii naem atoru dok nae vee ne svrimo. Lucije i Titinije, vi Budite straa pred naim vratima. (Odlaze svi sem BRUTA i KASIJA) SCENA TREA U Brutovom atoru. (Ulaze BRUT i KASIJE)

KASIJE. Da si skrivio prema meni, to se Vidi iz ovog: ti si osudio I igosao Lucija Pelu zato to je primao mito od Sarana,

A prezreo si moje pismo kojim Molim za njega, jer ga ja poznajem. BRUT. Skrivio si prema samom sebi ti Kada si se za takvu zaloio stvar. KASIJE. U ovo vreme nije pametno Da se kritikuje svaki sitan greh. BRUT. Dopusti da ti kaem, Kasije, I tebe mnogo okrivljuju da si Gramzive ruke, da nezasluenima Prodaje i daje inove za zlato. KASIJE. Ja gramzive ruke! Da nije to Brut to mi to kae, tako mi bogova, Taj govor bi mu bio poslednji. BRUT. Kasijevo ime pokriva sve to Nepotenje, te kazna krije glavu. KASIJE. Kazna! BRUT. Seti se marta i Martovskih Ida. Nije li krv velikog Cezara Prolivena bila samo pravde radi? Koji je nitkov digo ruku na nj I zario ma mu al' ne pravde radi? ta, zar da mi koji smo ubili Prvoga oveka celog ovog sveta Samo zato to je podravao Pljakae, prljamo svoje prste sad Sramnim mitom i prodajemo krupne Poloaje koji su pod naom Monom vlau za trice koje se Mogu ovako uzeti u aku? Radije bih bio pas i lajao Na Mesec, no da sam takav Rimljanin. KASIJE. Ne izazivaj me, Brute, to ne trpim. Zaboravlja se kada me sputava. Ratnik sam, iskustvom od tebe stariji, I moniji da stavljam uslove. BRUT. Oho, to zaista nisi, Kasije! KASIJE. Jesam. BRUT. Nisi, kaem. KASIJE. Ne izazivaj me, Zaboraviu se. Pomisli na svoje Zdravlje, i nemoj me vie kuati. BRUT. Odlazi, nitave! KASIJE. O, je li mogue? BRUT. uj me, jer hou da govorim sad. Misli da ustuknem pred tvojom plahou? Da me strah kad ludak oi iskolai?

KASIJE. O bogovi, bogovi, zar moram Da podnosim sve ovo? BRUT. Sve ovo? I vie; besni dok ti oholo srce Ne pukne; idi, pokai svom roblju Kako si gnevan, pa nek ono dre. Zar ja da se svijam i da ti ugaam, Da glavu pognem na jetku ti ud? Bogova mi, svarie svoj jed, Ma pukao; jer od dananjega dana Bie mi zabava, sluiti za podsmeh Kad god si takav. KASIJE. Zar je dotle dolo? BRUT. Kae da si bolji ratnik; pa pokai, Opravdaj to svoje samohvalisanje, Radostan u biti. to se mene tie, Ja rado uim od plemenitih ljudi. KASIJE. Grei prema meni u svakom pogledu, Grei prema meni, Brute. Rekoh da sam Stariji ratnik, a nikako bolji. Rekoh li bolji? BRUT. I da si, svejedno. KASIJE. Kad je Cezar bio iv, on nije smeo Da me ovako ljuti. BRUT. uti, uti! Njega nisi smeo ovako da drai. KASIJE. Nisam smeo? BRUT. Nisi. KASIJE. ta? Ja nisam smeo Da ga izazivam? BRUT. Ni za ivu glavu. KASIJE. U moju se ljubav suvie ne uzdaj, Mogu uiniti neto zbog ega u Kajati se. BRUT. Uinio si neto Zbog ega bi trebalo kajanje. Ne plae me tvoje pretnje, Kasije, Jer sam toliko oruan potenjem Da one kraj mene prolaze ko prazan Vetar, i ja se ne obazirem na nj. Slao sam oveka da mi ti po njemu Polje zlata, al' ti si odbio; A ja ne mogu da novac pribavljam Na neastan nain. Tako mi nebesa, Pre bih u novac srce raskovao I u drahme svoju rastoio krv

No to bih iz tvrdih ruku seljakih Izvlaio te bedne parice Na nedoputen i nepravedan nain. Slao sam do tebe po zlato, da njim Mogu isplatiti svoje legije, A ti me odbi. Je li to liilo Kasiju? Da li bih ja tako odbio Kaja Kasija? Kada Marko Brut Postane tako gramziv da triave Pare zakljuava i od prijatelja, Tad, bogovi, spremte gromove vam sve Da me unitite! KASIJE. Nisam te odbio. BRUT. Jesi. KASIJE. Nisam, nego ti je taj to ti donese odgovor budala. A Brut je srce rascepio moje. Prijatelj trpi slabost prijatelja, A Brut moju uveava jo. BRUT. Ne, dok i ja ne patim zbog nje. KASIJE. Ti me ne voli. BRUT. Ne volim ti mane. KASIJE. Prijateljsko oko nikad ne bi mogJo Videti te mane. BRUT. Laskavevo oko Ne bi ih videlo pa ma one bile Ogromne ko Olimp. KASIJE. Doi, Antonije, Doi i ti, mladi Oktavije, Da se osvetite samo na Kasiju, Jer Kasiju je dojadio svet. Mrzak je onom koga voli on; urak ga drai, kori kao roba; Sve mu se greke motre, zapisuju U knjigu, pamte, i naizust ue, Da mu se posle u lice bacaju! O, mogao bih isplakati duu Na oi svoje! Evo maa mog I golih mi grudi, u kojima je srce Dragocenije no Plutonov rudnik, Od zlata skuplje. Ako si Riraljanin, Izvadi ga. Ja koji sam tebi Odrekao zlato, dajem srce sad. Udri ko to si Cezara, jer znam Da si, i kad si ga najvie mrzeo, Voleo vise no ikad Kasija.

BRUT. Vrati u korice njegove taj ma. Srdi se kad hoe i koliko hoe; Radi ta ti volja; uvredu od tebe Smatrau samo kao prostu ud. O Kasije, spregnut si s jagnjetom Koje nosi gnev svoj kao kremen vatru; Iz njega pod snanim udarcem izbije Brza iskra, al' se on odmah ohladi. KASIJE. Zar je Kasije doiveo to Da bude zabava i podsmeh svom Brutu Kad ga jad mori i zloudna krv? BRUT. Zle udi sam bio i sam kad to rekoh. KASIJE. Priznaje? Onda mi svoju ruku daj! BRUT. I srce. KASIJE. O Brute! BRUT. ta je? KASIJE. Da li ima Dovoljno ljubavi da me podnosi Kad me plahovita ud, koju nasledih Od majke, nagna da se zaboravim? BRUT. Da, Kasije; i kad bude odve Ozbiljan prema Brutu, on e vazda Pomisliti da ga tvoja majka Kara, pa e tako ostaviti to. (uje se vika.) PESNIK (spolja). Pustite me unutra da vidim Vojskovoe. Me njima je spor, Pa ne treba da su sami. LUCILIJE (spolja). Ne moe K njima. PESNIK (spolja). Jedino e smrt me zadrati. (Ulazi pesnik; za njim LUCILIJE, TITINIJE i LUCIJE.) KASIJE. Kako to? ta je sad? PESNIK. Nek vas je stid, Vojskovoe! ta je varaa? Volite se Kao prijatelji, ko to dolikuje Ljudima koje bije takav glas; Vie sam godina video od vas. KASIJE. Ha, Ha! Kako runo slikuje taj cinik! BRUT. Ugursuze, odlazi, odlazi! KASIJE. Pusti ga, Brute, on je malo nastran. BRUT. Oprostiu mu nastranost kad'bude Znao pravo vreme za nju. ta e ratu Ti budalasti stihoklepci jo? ovee, odlazi! KASIJE. Idi, idi!

(PESNIK odlazi.) BRUT. Lucilije i Titinije, recte Zapovednicima da smeste svoje ete Noas. KASIJE. A vi se odmah vratite S Mesalom. (LUCILIJE i TITINIJE odlaze.) BRUT. Lucije, bocu vina daj! (LUCILIJE izlazi.) KASIJE. Ne znadoh da moe biti tako Ijut. BRUT. O Kasije, mnogi jadi more mene. KASIJE. Ne koristi se svojom filozofijom. Ako klone zbog sluajnih zala. BRUT. Niko tugu bolje ne snosi od mene. Porcija je umrla. KASIJE. Porcija? BRUT. Umrla je. KASIJE. Pa kako me nisi Ubio kad te takvoga naljutih? Da tuna, prebolna gubitka! Od ega? BRUT. Od nestrpljenja zbog moje odsutnosti I tuge to su mladi Oktavije I Antonije tako ojaali Vest o tome i o njenoj smrti Dole su zajedno zbog toga je bila Rastrojena, i kad pratilje ne behu S njom, vrele je ike progutala. KASIJE. I tako umrla? BRUT. Ba tako. KASIJE. O veni Bogovi! (Ulazi LUCIJE s vinom i sveama.) BRUT. O njoj vie ne govori. Daj mi pehar vina. U njega utapam Neslogu svaku izme nas, Kasije. (Pije.) KASIJE. Srce mi edni da ti na zdravicu Plemenitu odgovorim. Sipaj, Lucije, da vino pehar prepuni. Nikad ne mogu odvie napiti Brutovom drugarstvu. (TUCIJE izlazi. Ulazi TITINIJE s MESALOM.) BRUT. Ui, Titinije. Dobro mi doao Dobri Mesala. Posedajmo sad Oko svee, pa da razmotrimo Poslove svoje.

KASIJE. Zar te vie nema, Porcijo? BRUT. Prestani, molim te. Mesala, , Primio sam pismo da mladi Oktavije I Marko Antonije idu na nas s monom Vojskom i da su Filipi im cilj. MASELA. U istom smislu i ja sam izveten. BRUT. Sa kakvom dopunom? MESALA. Da su Oktavije, Antonije i Lepid stavili Van zakona i u smrt poslali Sto senatora. BRUT. U tome se naa Pisma ne slau sasvim. Moje kae Da je sedamdeset senatora palo Po njinoj odluci, a jedan od njih Da je i Ciceron. KASIJE. I Ciceron? MESALA. Da, Ciceron je po njinoj odluci ubijen. (Primiste li od ene kakvo pismo, Gospodaru? BRUT. Ne, Mesala. MESALA. A ima li O njoj ma togod u drugim pismima? BRUT. Nita, Mesala. MESALA. udno. BRUT. Zato pita? Ima li togod u tvojim o njoj? MESALA. Ne, gospodaru. BRUT. Ako si Rimljanin, Reci mi istinu. MESALA. Onda, ko Rimljanin, Podnesi istinu koju u ti rei. Ona je umrla, to je izvesno, I to na jedan neobian nain. BRUT. Pa zbogom, Porcijo. Svi mi moramo Umreti. Negdanje razmiljanje o tom, Da i ona mora jedanput umreti, Daje mi snage da to snosim sad. MESALA. Veliki ljudi velike gubitke I treba tako da podnose. KASIJE. Ja Teorijski poznajem stoicizam Kao i ti; ali moja priroda Ne bi to tako mirno podnosila.)

BRUT. A sad na posao to se tie ivih. Sta mislite o tome da krenemo odmah Na Filipe? KASIJE. Mislim, nije dobro to. BRUT. A razlog. KASIJE. Bolje je da neprijatelj nas Potrai, jer e tako troiti Sredstva, zamarati vojsku i koditi Samome sebi, a mi emo njega ekati odmorni, otporni i snani. BRUT. Dobar razlog boljem ustupiti mora. Svet izmeu ovog mesta i Filipa Na naoj je strani samo pod prinudom I daje nam danak protiv svoje volje. Neprijatelj e, tuda prolazei, Tim svetom samo poveati broj I stii osveen, pojaan, ohrabren. Mi mu otimamo preimustvo to Kad se kod Filipa sukobimo s njim. Jer e nam taj narod ostati pozadi. KASIJE. Al' sluaj, dobri urae. BRUT. Oprosti! Moramo imati na umu da smo mi Od prijatelja dobili ve sve Mogue; da su nam legije prepune, I da je naa ve sazrela stvar. Neprijatelj raste svaki dan, a mi smo Na vrhuncu, skloni opadanju. Postoji plima u poslovima ljudi to, iskoriena kad je na vrhuncu, Vodi srei, ali proputena gura Ceo na ivot na bedu i sprud. Na tako nadolom moru mi smo sad, Pa moramo sa strujom dok slui, Ili gubimo ceo ulog svoj. KASIJE. Onda neka bude kako ti je volja. S tobom emo napred, u sukob sa njima Kod Filipa. BRUT. Mrkla priunja se no Razgovoru naem, a priroda mora Pokoriti se nudi, te emo joj sad Skomrano dati malo odmora. Imali jo ta da se kae? KASIJE. Nema. Laku no. Sutra rano ustaemo I poi.

BRUT. Lucije! (Ulazi LUCIJE) Daj ogrta moj! (LUCIJE ode.) Zbogom, dobri Mesala. Laku no, Titinije. Vrli, vrli Kasije, Laku ti no, i dobar odmor elim. KASIJE. O mili urae m,oj, ova je no Ravo poela. Nek takva nesloga Nikad nae due ne razdvaja vie. Nikad vie, Brute. (LUCIJE se vraa s ogrtaem.) BRUT. Bie dobro sve. KASIJE. Laku no, urae. BRUT. Zete, laku no! TITINIJE i MESALA. Gospodaru Brute, laku no. BRUT. Zbogom, zbogom. (KASIJE, TITINIJE i MESALA odlaze.) Daj-de mi ogrta. Gde ti je lauta? LUCIJE. Ovde u atoru. BRUT. ta, ti govori dremljivo? Siroto Mome, ne krivim te, ti suvie bdi. Zovi Klaudija i jo nekoga Od mojih ljudi neka spavaju U mom atoru. LUCIJE. Varone, Klaudije! (VARON i KLAUDIJE ulaze.) VARON. Na gospodar zove? BRUT. Momci, molim vas, Spavajte noas u mome atoru. Probudiu vas moda uskoro, Da odnesete poruku mom zetu Kasiju. VARON. Ako izvoli, mi emo Stajati i tvoju zapovest ekati. BRUT. To neu; lezite, dobri momci moji; Moe se desiti da se predomislim. (VARON i KLAUDIJE legnu.) Gle, Lucije, evo knjige to toliko Traih. Bio sam je metnuo u dep Od ogrtaa. LUCIJE. Bio sam siguran, Gospodaru, da je meni niste dali. BRUT. Oprosti, valjano mome, postao sam Jako zaboravan. Moe li jo malo

Da ne zaklopi umorne ti oi, I da mi odsvira pesmu ili dve? LUCIJE. Da, gospodaru, ako vam to godi. BRUT. Godi mi, mome. Suvie te muim; Al' ti si uvek revnostan ostao. LUCIJE. To mi je dunost, gospodaru moj. BRUT. Ne bih da te na dunost nagonim Van tvojih moi; mladima je, znam, Potreban odmor. LUCIJE. Spavao sam ve. BRUT. Uinio si dobro, i opet e Spavati; neu dugo te drati. Ako iv budem, dobar u ti biti. (Muzika i pesma.) Sanjiva pesma. O ubilaki sne, Zar stavlja svoju olovnu palicu Na momka moga to ti svira sad? O, plemeniti mome, laku no; Neu da te muim budei te. Ako klimne glavom, slomie lautu; Uzeu je; laka no ti bila, dobro Mome. Da vidim, da vidim jesam li Previo list gde prestah sa itanjem. Evo ga, mislim. (Ulazi CEZAROV DUHJ" Kako ravo gori ova svea! Ha, ko je to? Mislim da to samo Slabost moga vida obrazuje ovo Strano privienje. Evo, prilazi mi. Jesi li ti ita? Jesi l' neki bog Il' aneo neki, ili kakav avo to mi krv ledi, kosu uvis die? Reci, ko si? DUH. Tvoj zli duh sam, Brute. BRUT. Zato dolazi? DUH. Da ti kaem da e Videti me kod Filipa. BRUT. Dobro, Onda u te opet videti. DUH. Da, kod Filipa. BRUT. Pa, videu te onda Kod Filipa. (DUH iezne.) Sad kad se ohrabrih, ti si iezao. Zli due, vol'o bih da jo razgovaram S tobom. Mome, Lucije, Varone,

Klaudije, probudite se, momci! Klaudije! LUCIJE. Strune, gospodaru, Ne valjaju. BRUT. On misli da jo svira. Hej, Lucije, budi se! LUCIJE. Gospodaru? BRUT. Jesi li neto sanjao, Lucije, Kada si tako viknuo? LUCIJE. Ja ne znam Da sam viknuo, gospodaru moj. BRUT. Jesi. Da nisi togod video? LUCIJE. Nita, gospodaru. BRUT. Spavaj, Lucije. Klaudije i ti mome, budite se! VARON. Moj gospodaru? KLAUDIJE. Gospodaru moj? BRUT. Zato ste tako vikali u snu, Momci? VARON i KLAUDIJE. Zar smo vikali, gospodaru? BRUT. Da. Jeste li vi videli togod? VARON. Ja ne videh nita, gospodaru moj. KLAUDIJE. Ni ja, gospodaru. BRUT Idite, pozdravite Mog zeta Kasija. Recite mu da zorom Krene svoju vojsku, a mi emo za njim. VARON i KLAUDIJE. Uiniemo tako, gospodaru. (Odlaze.)

PETI IN

SCENA PRVA Ravnica kod Filipa (Dolaze OKTAVIJE, ANTONIJE i njihova VOJSKA)

OKTAVIJE. Eto, Antonije, moje su se nade Ispunile. Ti ree protivnik Nee silaziti ovamo, ve da e

Drati se brda i visije, Al' ispalo je drukse. On je resen Da primi bitku ovde kod Filipa, I na na poziv da se ogledamo Odgovara jo pre no to je objavljen. ANTONIJE. Poznajem ih do sri, i znam Zato to ine. Oni bi voleli Da su na drugom mestu, al' su sili Sa uplaenom razmetljivou tom, Jer misle da nas tobonjim prkosom Uvere da su hrabri, mada nisu. (Dolazi GLASNIK) GLASNIK. Spremte se, vojskovoe! U bojnom poretku Neprijatelj stupa; krvavi mu steg Vije se; neto se mora preduzeti. ANTONIJE. Oktavije, izvedi polako Na levu stranu ravnice ratnike. OKTAVIJE. Na desnu u ja, a levu dri ti. ANTONIJE. to mi se opire u odsudnom asu? OKTAVIJE. Ne opirem se nego tako hou. (Trube. Doboi. Dolaze BRUT, KASIJE, i njihova VOJSKA, LUCILIJE, TITINIJE, MESALA i drugi.) BRUT. Stali su, ele razgovor sa nama. KASIJE. Titinije, stoj vrsto; mi emo Napred na razgovor s njima. OKTAVIJE. Antonije, Hoemo li da damo znak za boj? ANTOMJE. Ne, Cezare; odgovoriemo Na njihov napad. Hajdemo; njihove Vojskovoe hoe da govore s nama. OKTAVIJE. Ne kreite dok se ne da znak. BRUT. Rei pre udarca; je l' tako, zemljaci? OKTAVIJE. Al' ne to su rei drae nam, ko vama. BRUT. Dobra re je bolja od loa udarca, Oktavije. ANTONIJE. Svoje rave udarce Ti prati, Brute, lepim reima; To svedoi rana koju si zadao Cezarovom srcu dok si vikao iveo Cezar!" KASIJE. Antonije, mo Tvojih udaraca jo je nepoznata, AP hiblanske pele pljakaju ti rei, Te budu bez meda. ANTONIJE. Al' ne bez aoke. BRUT. Da, i bez zvuka, jer si im ukrao

Zujanje, pa sad vrlo mudro pretis Pre nego to ubode, Antonije. ANTONIJE. Nitkovi, vi niste tako inili Kad su vam se podli maevi sticali U Cezarovom telu, kad ste vi Kao majmuni se kezili pred njim, Kao psi repom vrteli, i kad ste Ko robovi se njemu klanjali, Dok je prokleti Kaska, kao psina, S lea ranio Cezara u vrat. O, laskavci! KASIJE. Laskavci? Sad, Brute, Zahvali sam sebi. Ali jezik taj Ne bi mogao danas toliko vreati Da je Kasijeva reavala re. OKTAVIJE. Na stvar, na stvar. Kad prepirka znoji, Crvenije kapi izazvae delo. Vadim ma svoj evo na zaverenike! A kada u da ga vratim u korice? Kad Cezarove triest i tri rane Osveene budu, il' i drugi Cezar Maevima izdajnika bude Iskasapljen. BRUT. Cezare, ti nee Poginuti od ruku izdajnika, Sem ako ih ne vodi sa sobom. OKTAVIJE. I ja se tom nadam. Nisam roen valjda Da od Brutovoga maa poginem. BRUT. O, da si i najplemenitiji Od roda svoga, mladiu, ti ne bi asnije umro. KASIJE. Detinjasti ak, Nedostojan takve asti, i udruen S raspusnim pajacem. ANTONIJE. Uvek isti Kasije! OKTAVIJE. Hajdmo, Antonije. Izdajnici, mi vam Poziv na bitku u lice bacamo. Ako smete u boj danas, doite Na bojno polje; a ako ne, onda Kad budete voljni. (OKTAVDE, ANTONIJE i njihova VOJSKA odlaze.) KASIJE. Duvaj vetre, rasti vale, plovi une! Bura se digla, na kocki je sve. BRUT. Hej, Lucilije, uj, jednu re s tobom. LUCILIJE (istupa napred). Gospodaru? (BRUT i LUCILIJE razgovaraju po strani.)

KASIJE. v Mesala! MESALA (istupa napred). ta eli moj vo? KASIJE. Mesala, danas je moj roendan ba, U ovaj dan se Kasije rodio. Prui mi ruku, Mesala, i budi Svedok da sam nevoljno (ko Pompej) Prinuen da sve slobode nam stavim Na jednu bitku. Zna da sam se vazda Epikurovoga drao uenja Al' sam promenio miljenje i, sad Verujem donekle i u predskazanja. Putem iz Sarda dva su snana orla Sletela bila na na prednji steg, I stajali su i hranili se tu derui iz ruku naih ratnika, I dooe s nama tako do Filipa. Jutros su iezli; a sad, mesto njih, Gavrani, vrane, kopci iznad nas Lete ko da smo leinarski plen; Senke im lie na zlokoban svod Pod kojim naa vojska lei spremna Da ispusti duu. MESALA. Ne veruj u to. KASIJE. Samo donekle verujem u to, Jer sam orna duha i reen na boj Sa svakom pogiblju. BRUT. Tako, Lucilije. KASIJE. Plemeniti Brute, neka nam bogovi Milostivi budu. danas, da bismo Prijateljski u miru iveli I dane svoje starosti odveli. Al' ljudski smer je uvek neizvestan, Razmotrimo stoga i ono najgore. Ako danas ovu bitku izgubimo, Onda nam je ovaj razgovor poslednji: ta si odluio da uradi tad? BRUT. Ono to ui ona filozofija Prema kojoj sam krivio Katona Koji je zadao samom sebi smrt. Ne znam, al' smatram kukavikim, podlim Skratiti tako svog ivota tok Iz straha od onog to e se desiti. Strpljenjem u se naoruati, Da saekam sudbu koju neke vie Sile dele nama smrtnicima. KASIJE. Dakle,

Ako izgubimo ovu bitku, ti se Miri i s tim da te kao roba U trijumfu vode rimskim ulicama? BRUT. O ne, ne, Kasije. Ne misli, vrli moj Rimljanine, da e ikad vezan Brut Poi u Rim; odve je visokog Duha za to. Al' ovaj dan mora Zavriti delo zapoeto Martovskim Idama. Da l' emo se mi Ikada opet videti, ja ne znam; Zato se zauvek oprostimo sad. Zauvek, i zauvek zbogom, Kasije. Ako se opet vidimo, mi emo Nasmeiti se; a ne bude l' to, Bar smo se lepo zanavek rastali. KASIJE. Zauvek zbogom, Brute, zauvek. Ako se opet vidimo, zaista Nasmeiemo se; a ako ne, onda Zacelo smo se lepo rastali. BRUT. Onda vodi vojsku. O da o