VIإ EKRITERIJUMSKA OPTIMIZACIJA POSTUPKA IZBORA ... VIإ EKRITERIJUMSKA OPTIMIZACIJA POSTUPKA IZBORA

  • View
    1

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of VIإ EKRITERIJUMSKA OPTIMIZACIJA POSTUPKA IZBORA ... VIإ EKRITERIJUMSKA OPTIMIZACIJA POSTUPKA...

  • VIŠEKRITERIJUMSKA OPTIMIZACIJA POSTUPKA IZBORA

    NAJPOVOLJNIJE POLISE ŽIVOTNOG OSIGURANJA

    MULTICRITERIAL OPTIMIZATION OF PROCEDURES FOR THE SELECTION THE BEST LIFE INSURANCE POLICIES

    Marko Backović1 i Slađana Babić2

    JEL Classification: G 22; Original Scientific Papaers

    Primljeno / Received: October 07, 2012 Prihvaćeno / Accepted: February 21, 2013

    Apstrakt U radu je prikazana metodologija primene AHP metode višekriterijumskog odlučivanja (Analitički hijerarhijski procesi) u donošenju najpovoljnije odluke prilikom izbora polise životnog osiguranja. Prilikom donošenja važnih ekonomskih odluka, pojedinci se susreću sa brojnim kvalitativnim i kvanti- tativnim kriterijumima koje treba uvrstiti u proces odlučivanja. Najbolji način da se donese optimalna odluka u uslovima postojanja više raznorodnih kriterijuma, koji su često i međusobno suprotstavljeni, jeste da se koriste metode višekriterijumskog odlučivanja. Cilj rada bio je da se prikaže uspešnost pri- mene AHP metode u praksi kada je potrebno doneti optimalnu odluku u izboru najpovoljnije polise životnog osiguranja. Ključne reči: odlučivanje, metode višekriterijumskog odlučivanja, polisa životnog osiguranja. Abstract The paper elaborates methodology of using AHP method (Analytic Hierarchy Process), which is one of the multi-criteria decision making method, when we are looking for the best life insurance policy. When making important economic decisions, individuals are faced with a number of qualitative and quantitative criteria to be included in the decision-making process. The best way to make optimal decision when there are more, often conflicting criteria, is to use multi-criteria decision making met- hods. The aim of this study was to demonstrate the efficacy of AHP method in practice when necessary to reach an optimal decision in selecting the best life insurance policy. Key Words: decision-making, methods of multi-criteria decision making, life insurance policy.

    1 Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu 2 NIS a.d. Novi Sad

    Economics & Economy, Vol. 1, No. 1 (March, 2013), 41-66

  • Marko Backović i Slađana Babić

    42

    1. UVOD

    Višekriterijumsko odlučivanje je jedna od najpoznatijih grana u odlučivanju sa širokom primenom u rešavanju realnih problema. Budući da sve klasične optimi- zacione metode koriste samo jedan kriterijum pri odlučivanju, značajno se umanju- je mogućnost njihove primene u rešavanju realnih problema. Sa druge strane, pos- tojanje velikog broja kriterijuma u modelu nosi sa sobom i određene probleme u odlučivanju, jer modeli postaju znatno složeniji u matematičkom smislu, te samim tim i teži za rešavanje.

    Modeli višekriterijumskog odlučivanja olakšavaju donosiocima odluke dono- šenje optimalne odluke u situacijama u kojima postoji veliki broj raznorodnih kri- terijuma, koji često mogu biti i međusobno suprotstavljeni. Metode višekriterijum- skog odlučivanja su primenu našle u brojnim naučnim oblastima, ali se u literaturi vrlo malo pažnje posvećuje primeni pri donošenju odluka u ekonomiji. Otuda je aktuelnost istraživanja primene metode višekriterijumskog odlučivanja, u jednoj tako važnoj odluci za svakog pojedinca kao što je izbor najpovoljnije polise život- nog osiguranja, nesporna.

    2. MODEL VIŠEKRITERIJUMSKOG ODLUČIVANJA Rešavanje modela višekriterijumskog odlučivanja najčešće se sprovodi kroz

    sledeće četiri faze: − Identifikacija problema; − Definisanje problema; − Analiza mogućih alternativa ostvarenja cilja i definisanje rezultata; − Izbor optimalne alternative rešenja problema.

    Identifikacija problema odnosi se na prikupljanje i klasifikaciju podataka, zatim obradu podataka i na kraju interpretaciju prikupljenih i obrađenih podataka koji će pomoći pravilnoj identifikaciji problema. Prvi korak u fazi identifikacije je selekcija podataka i informacija koje donosilac odluke nalazi iz različitih izvora. Glavni cilj selekcije je izdvajanje podataka i informacija koje su bitnije od ostalih za dati problem. Suština ove faze je prikupiti i obraditi podatke tako da se omogući formiranje modela odlučivanja.

    Druga faza, definisanje problema, je svakako najvažnija faza procesa odluči- vanja, jer od toga kako ćemo definisati problem zavisi i mogućnost njegovog reša- vanja. Definisanje problema je izuzetno kompleksna aktivnost i kao takva može se raščlaniti na sledeće skupove aktivnosti: − Identifikacija komponenti problema – proces uočavanja pojedinačnih kompo-

    nenti problema, analiza njihovog sadržaja i analiza njihovih veza. − Analiza povezanosti problema sa drugim problemima − Definisanje ciljeva koje treba ostvariti rešavanjem problema – ključni korak

    druge faze, ali i celine procesa odlučivanja, jer se isti donosilac odluke, u ne- izmenjenim uslovima, može različito ponašati u zavisnosti od postavljenog cilja.

  • VIŠEKRITERIJUMSKA OPTIMIZACIJA POSTUPKA IZBORA NAJPOVOLJNIJE POLISE ŽIVOTNOG OSIGURANJA

    43

    − Definisanje mogućih načina ostvarenja postavljenih ciljeva – korak u kom je potrebno identifikovati moguće alternative ostvarenja cilja. U trećoj fazi procesa odlučivanja vrši se analiza mogućih alternativa ostvarenja

    cilja, odnosno merenje efekata koji se mogu ostvariti ukoliko se te alternative reali- zuju. Procenat preciznosti definisanja i merenja efekata alternativa zavisi od stanja neizvesnosti u kojem se donosilac odluke nalazi. U ovoj fazi je potrebno svaku alternativu pojedinačno analizirati, odnosno izračunati rezultate u slučaju realiza- cije date alternative. Problem je potrebno posmatrati i šire, sa stanovišta uslova i ograničenja pod kojima se rezultati mogu postići. Stoga, u analizu treba uključiti i moguća stanja prirode koja određuju ograničenja, koje moraju da zadovolje dobije- ni rezultati. Stanja prirode definišemo kao slučajne događaje, na koje donosilac odluke ne može da utiče. Ako stanja prirode obeležimo sa Sj, tada za posmatranu alternativu Ai donosilac odluke mora definisati rezultate koje treba postići posmat- rano u odnosu na svako od mogućih stanja Sj koja je identifikovao. Stanja prirode mogu biti inflacija, politička situacija, makroekonomska situacija, a sve u zavisnosti od problema koji se rešava. Rezultat treće faze je skup stanja prirode S=Sj i skup efekata E. Ukoliko ima m alternativa i n mogućih stanja prirode, onda skup efekata E je matrica sa mxn elemenata.

    E = (eij), i = 1,2,…m; j= 1,2,…,n.

    eij – efekti alternative u zavisnosti od nastupanja mogućih stanja Sj. U zavisnosti od stepena neizvesnosti u kom se nalazi donosilac odluke, efekti

    alternativa eij mogu biti precizno definisani ili procenjeni. Poslednja faza procesa odlučivanja podrazumeva izbor najbolje alternative

    rešenja problema odlučivanja. Izbor je jednostavan kada neka alternativa dominira nad drugima. To će biti ona alternativa čiji su efekti bolji u odnosu na efekte drugih alternativa. Međutim, takve situacije su retke i obično je neophodno dobijeni skup efekata vrednovati prema određenim kriterijumima. Kriterijum izbora optimalne alternative definiše donosilac odluke u skladu sa njegovim subjektivnim stavom. Kod modela višekriterijumskog odlučivanja uvek postoji dva ili više kriterijuma za izbor alternative.

    U literaturi možemo naći dva osnovna pristupa višestrukom odlučivanju – višeciljno odlučivanje i višekriterijumsko odlučivanje. Kod višeciljnog odlučivanja potrebno je selektovati jednu alternativu koja će maksimizirati vrednost funkcije cilja, dok se kod višekriterijumskog odlučivanja bira jedna alternativa uzimajući u obzir više kriterijuma.

    Sve metode višekriterijumskog odlučivanja karakterišu sledeći zajednički ele- menti: − Alternative – predstavljaju različite izbore akcija koje su na raspolaganju dono-

    siocu odluke. Skup alternativa je ograničen skup, u opsegu od nekoliko do ne- koliko stotina.

  • Marko Backović i Slađana Babić

    44

    − Višestruki atributi – Atributi se drugačije nazivaju “ciljevi” ili “kriterijumi odlučivanja”. Atributi predstavljaju različite dimenzije sa kojih se posmatraju alternative. Kriterijumi mogu imati i svoje podkriterijume, koji se dalje mogu granati na nove kriterijume. Najčešće, metode višekriterijumskog odlučivanja pretpostavljaju samo jedan nivo kriterijuma, tj. odsustvo hijerarhije, mada po- stoje i metode koje podrazumevaju hijerarhijsku strukturu kriterijuma (AHP metoda).

    − Konfliktni kriterijumi – pošto su kriterijumi različite dimenzije istih alternativa, čest je slučaj da su oni u međusobnom konfliktu. Najbolji primer konfliktnih kriterijuma su troškovi i profit.

    − Neuporedive jedinice – različiti kriterijumi imaju različite jedinice mere, pa su međusobno neuporedivi. Koristeći metode višekriterijumskog odlučivanja, problem neuporedivih jedinica može biti rešen.

    − Težine odluka – većina metoda višekriterijumskog odlučivanja zahteva da se kriterijumima dodele težine, prema njihovoj važnosti. Obično je suma svih normalizovanih težina jednaka jedinici.

    − Matrica odlučivanja - Problem višekriterijumskog odlučivanja najčešće se pri- kazuje u matričnom obliku, definisanjem matrice odlučivanja, kao u sledećoj tabeli. Redovi tabele sadrže detaljan opis ishoda alternativa Ai, po svim relevantnim karakteristikama Cj.

    Tabela 1. Matrica odl